Veba 5: Faradejev efekat

Optika aktivnost je sposobnost sredine da rotira ravan polarizacije svetlosti

koja prolazi kroz nju. Ovaj fenomen je prvi put uoio fiziar Dominique Arago 1811.
godine pri prolasku svetlosti kroz kristal kvarca. Faraday-ev efekat je indukovana
optika aktivnost, odnosno rotacija ravni polarizacije, linearno polarizovane svetlosti,
pri prolasku kroz kristal, u prisustvu magnetnog polja paralelnog svetlosnom snopu.
Ugao rotacije srazmeran je komponenti vektora magnetne indukcije, paralelnoj
pravcu prostiranja svetlosti, duini aktivne sredine i konstanti, koja zavisi od
karakteristika sredine, i naziva se Verdeova konstanta.
=VB
,,
l (1)
Linearno polarizovana svetlost je zapravo, superpozicija levo i desno
cirkularno polarizovane svetlosti, pri emu ove dve komponente imaju istu amplitudu
elektrinog polja. Ukoliko je brzina prostiranja dve cirkularno polarizovane
komponente razliita, dolazi do rotiranja ravni polarizacije. Ukoliko je uzrok razliitih
brzina, odnosno razliitih indeksa prelamanja dve cirkularno polarizovane
komponente, spoljanje magnetno polje, u pitanju je Faradejev efekat. Kako je
Faradejev efekat, preko Kramers-Kroningovih relacija, neraskidivo povezan sa
magnetnim cirkularnim dihroizmom, jedna od cirkularno polarizovanih komponenti
e biti vie apsorbovana u aktivnoj sredini. Usled toga, po naputanju aktivne sredine,
svetlost e, zapravo, biti eliptino polarizovana, sa glavnom osom rotiranom za ugao
, u odnosu na ravan polarizacije incidentnog talasa. Ipak, razlika u apsorpciji dve
cirkularno polarizovane komponente je obino veoma mala, te ova elipsa malo
odstupa od dui. Nakon ove diskusije, neemo se vie obazirati na iznesenu injenicu
ve emo smatrati da je svetlost po naputanju aktivne sredine linearno polarizovana.
U sledeem pasusu sledi matematiki tretman opisanog fenomena i izvoenje
ugla rotacije . Za ravanski talas koji se prostire u smeru z ose vai:
( ) ( ) t kz E e t z E
x x x
= cos ,
0
r
r
(2)
( ) ( ) + = t kz E e t z E
y y y
cos ,
0
r
r
(3)
gde je relativna fazna razlika izmeu komponenata, a k talasni broj du z ose. U
sluaju da je =2m, mZ, dobijamo linearno polarizovanu svetlost:
( ) ( ) ( ) t kz E e E e E E t z E
y y x x y x
+ = + = cos ,
0 0
r r
r r r
(4)
U sluaju kada je E
0x
=E
0y
=E
0
i =/2 dobijamo cirkularno polarizovanu svetlost:
( ) ( ) t kz E e t z E
x x
= cos ,
0
r
r
(5)
( ) ( ) t kz E e t z E
y y
= sin ,
0
r
r
(6)
( ) ( ) | t kz e t kz e E E
y x R
+ = sin cos
0
r r
r
| desno cirkularno polarizovan talas (7)
( ) ( ) | t kz e t kz e E E
y x L
= sin cos
0
r r
r
| levo cirkularno polarizovan talas (8)
Linearno polarizovan talas je superpozicija desno i levo cirkularno polarizovanog
talasa:
( ) t kz E e E E E
x L R
= + =

cos 2
0
r
r r r
(9)
Ukoliko se razlikuju indeksi prelamanja n
R
i n
L
, razlikovae se i talasni brojevi k
R
i k
L

pa imamo:
( ) ( | t z k e t z k e
E
E
R y R x R
+ = sin cos
2
0
r r
)|
r
(10)
( ) ( | | t z k e t z k e
E
E
L y L x L
= sin cos
2
0
r r
)
r
(11)
( ) ( ) | | ( ) ( ) | | { } t z k t z k e t z k t z k e E E E E
L R y L R x L R
+ + = + = sin sin cos cos
0
r r
r r r

Koristei elementarne trigonometriske transformacije dobijamo:
( ) ( ) ( )
(

+
=
2
sin
2
cos
2
cos
0
z k k
e
z k k
e t
z k k
E E
L R
y
L R
x
L R
r r
r
(12)
Bilo gde na putanji x i y komponente su u fazi tako da imamo linearno polarizovanu
svetlost za bilo koje z. Ako vai: ( ) ( ) t E e z E
x
cos 0
0
r
r
= = poetna ravan polarizacije
sadri x osu dok e posle preenog puta l kroz sredinu ravan polarizacije biti pod
uglom
( )
2
z k k
L R

, u odnosu na x osu u CCW smeru (suprotno kretanju skazaljke na
asovniku), gledajui ka izvoru svetlosti. Dakle, ravan polarizacije e rotirati za ugao
u CCW smeru:
( )
L R
L R L R
n n
l l n n k l k k

=
0
0
2
) (
2
) (

(13)
Po konvenciji, ugao rotacije a tim i Verdeova konstanta su pozitivni za l-
rotaciju, odnosno CCW, kada se svetlost kree u smeru primenjenog magnetnog polja
i d-rotaciju odnosno CW, kada se svetlost kree u suprotnom smeru od primenjenog
magnetnog polja. Ova nerecipronost Faradejevog efekta koje nema kod optike
aktivnosti znai da se ugao rotacije ravni polarizacije stalno poveava pri refleksijama
i viestrukim prolascima svetlosti kroz aktivnu sredinu. Prema ovoj definiciji ugao
rotacije ravni polarizacije dat je jednainom 13.
Dakle za odreivanje ugla rotacije, a samim tim i Verdeove konstante
neophodno je odrediti disperzionu relaciju svetlosti u prisustvu spoljanjeg magnetnog
polja. Odreujui disperzionu relaciju klasinim tretmanom Bekerel je prvi pokazao
zavisnost:

n
mc
e
V =
2
0
(14)
Kako se indeks prelamanja najvie menja oko uestanosti svetlosti gde je
apsorpcija velika, na tim uestanostima se oekuje i najvea vrednost Verdeove
konstante. Uopte, Faradejeva rotacija je tesno povezana sa naseljenou i poloajem
energetskih nivoa. Postoje tri razliita mehanizma preko kojih spoljanje magnetno
polje dovodi do Faradejeve rotacije. Mnogi molekuli poseduju veliki broj pobuenih
stanja koja su, pored spina, orbitalno dvostruko degenerisana. Spoljanje magnetno
polje ukida ovu degeneraciju (Zemanovo cepanje), i dovodi do razlike u indeksima
prelamanje levo i desno cirkularno polarizovane svetlosti. Ovaj fenomen se esto
naziva i dijamagnetni Faradejev efekat. Drugi mehanizam (sa najmanjim uticajem) je
posledica preraspodele naseljenosti osnovnih nivoa usled spoljanjeg magnetnog
polja. U treem mehanizmu, spoljanje magnetno polje menja lanove matrice
gustine. Kod nemetalnih paramagnetnih materijala, spin orbitna interakcija kada su
spinovi orjentisani (a koja, pored ostalih faktora, u interakciji sa spoljanjim
magnetnim poljem dovodi do promene lanova u matrici gustine), je generalno 100 do
1000 puta vea od Zemanovog cepanja na uobiajenim poljima. Zato se ovaj fenomen
esto naziva paramagnetni Faradejev efekat. Svi elektroni, "provodni" i vezani plus
jezgro, doprinose ukupnoj Faradejevoj rotaciji, ali na optikim uestanostima,
dominantan je uticaj elektrona sa najviim energijama. Takoe, Faradejeva rotacija u
razliitim materijalima moe biti posledica jednog, dva ili sva tri mehanizma tako da
je ukupnu rotaciju veoma teko izraunati. Born i Jordan su kvantnim pristupom
disperzionoj relaciji u prisustvu magnetnog polja pokazali da Bekerelova relacija,
(14), vai za dijamagnetni materijal, odnosno da ova zavisnost vai za dijamagnetni
deo Verdeove konstante. Oni, takoe, komentariu kako kod dijamagnetnih materijala
paramagnetni doprinos Faradejevoj rotaciji ne postoji. Dijamagnetni deo Verdeove
konstante je temperaturno nezavisan, u prvoj aproksimaciji odnosno za ne suvie
niske temperature i ne suvie jaka polja (m
B
H<<kT 1
0
|
.
|

\
|

kT
H mM
exp , gde je m
magnetni momenat a
B
Borov magneton). Za temperaturnu zavisnost paramagnetne
Faradejeve rotacije zakljuuju da je u prvoj aproksimaciji 1/T, odnosno, ista kao i
temperaturna zavisnost magnetnih momenata. Ovakav zakljuak o temperaturnoj
zavisnosti je posledica usrednjavanja po Gibbs-ovoj raspodeli, pri emu se odbacuju
lanovi drugog i viih stepena po H. Dijamagnetna i paramagnetna Faradejeva rotacija
razlikuju se po svojoj zavisnosti od uestanosti svetlosti. Dijamagnetni deo je
simetrian u odnosu na sopstvenu uestanost dok je paramagnetni deo asimetrian.
Ove injenice ine odabir talasne duine kljunim za postizanje vee Faradejeve
rotacije u bilo kojoj napravi. Optimalna talasna duina se bira tako da magnetooptiki
kvalitet ima maksimum za upotrebljen Faradejev kristal. Magnetooptiki kvalitet
predstavlja kolinik Verdeove konstante i koeficijenta apsorpcije i odreuje osetljivost
senzora bilo da se Faradejevim efektom meri magnetno polje ili indirektno elektrina
struja. Efekat rotacije ravni polarizacije postoji i kada je magnetno polje upravno na
pravac prostiranja svetlosti, ali je ovaj efekat veoma slab i moe se uoiti samo u
blizini spektralne linije. Efekat je predvideo Voigt a takoe i eksperimentalno
dokazao, tako da se ovaj efekat naziva Voigt-ov ili ponekad Cotton-Mouton efekat.
Napomenimo jo da se Faradejev efekat osim u transmisiji, moe uoiti i u
refleksiji ukoliko je magnetno polje normalno na graninu povr, i tada se naziva
polarni refleksioni Faradejev efekat. Posmatranjem ove rotacije moe se prouavati
elektronska struktura materijala.
Zadatak vebe
Odrediti vrednost Verdeove konstante za dati kristal na talasnoj duini He-Ne lasera.
Postavka vebe i postupak merenja
Postavka eksperimenta prikazana je na Sl.1. Izvor svetlosti je helijum-neonski laser
(=632.8nm). Svetlost helijum-neonskog lasera je veoma dobro linearno polarizovana
(prema katalogu proizvoaa, minimalni polarizacioni odnos je 500:1). Optiki oper
modulie snop tako da se signal koji detektuje P-i-N fotodioda moe odvojiti od
jednosmernog signala koji je posledica zraenja pozadine. Zatim svetlosni snop
prolazi kroz Faradejev kristal. Helmholcovi kalemovi su izvor magnetnog polja.
Zatim snop nailazi na analizator gde se rotacija ravni polarizacije pretvara u
modulaciju svetlosti po intenzitetu po Malusovom zakonu. Detektor svetlosti je
fotodioda povezana na Lock-in pojaava.

analizator
Sl.1. Postavka eksperimenta

Ukoliko je transmisiona osa analizatora postavljena pod uglom u odnosu na ravan
polarizacije svetlosti helijum-neonskog lasera onda je fotostruja koju detektuje Lockin
data izrazom:
( ) ( ) )) 2 2 cos( 1 (
2
cos
0 2
0
VBL
k
VBL k B I
P
+ = = (15)
gde je
0
fluks zraenja LED-a, a konstanta k zavisi od gubitaka usled apsorpcije u
okolini i kristalu, koeficijenata transmisije na svim razdvojnim povrinama,
transimpedansnog otpornika i karakteristika fototranzistora.
Najvea osetljivost se postie za ugao =45 i u tom sluaju jednaina 15 se svodi na:
( ) )) 2 sin( 1 (
2
0
VBL
k
B I
P
+ = (16)
Kako su za magnetne indukcije reda mT uglovi rotacije ravni polarizacije mali, reda
1, moemo aproksimirati:
( ) ) 2 1 (
2
0
VBL
k
B I
P
+ (17)
Kroz kalemove se proputa konstantna struja. Intenzitet struje se kontrolie
ampermetrom, redno vezanim sa kalemovima. Maksimalna struja koja se moe
propustiti kroz kalemove je 6A. Kristal je postavljen u centru kalemova, jer je tu polje
najjae i najhomogenije. Veza izmeu struje kroz kalemove i polja u centru kalemova,
je ustanovljena eksperimentalno pomou Holovog senzora. Dobijena je sledea
zavisnost:
| | | | A I mT B 282 . 1 = (18)
Za nekoliko vrednosti struje kroz kalemove se oitava fotostruja na Lock-in
pojaavau. Zatim se crta grafik zavisnosti fotostruje od magnetne indukcije. Kako je
ta zavisnost priblino linearna mogue je odrediti
2
0
k
a zatim se iz koeficijenta
pravca prave odreuje Verdeova konstanta.