Veba 2: Odreivanje parametara Gausovog snopa

Teorija
Normalni modovi laserskih rezonatora sa vrlo velikim aperturama su proizvodi Ermitovih
(Hermite) polinoma i Gausovih (Gauss) funkcija. Osnovni mod laserskog rezonatora je
isto Gausov snop, jer je Ermitov polinom najnieg reda jednak jedinici.
Reavanjem talasne jednaine dobija se izraz za elektrino polje osnovnog TEM
00
moda:

| | ) z ( R 2
r k
j
) z / z ( arctg z k j ) z ( w / r 0
0
2
0
2 2
e e e
) z ( w
w
E ) z , y , x ( E


= , (1)
gde je
( ) | |
2
0
z z 1 z ) z ( R + = , (2)
( ) | |
2
0
2
0
2
z / z 1 w ) z ( w + = , (3)

=
2
0
0
w n
z . (4)
Intenzitet talasnog vektora oznaen je sa k=n/c=2n/, gde je n indeks prelamanja
materijala kroz koji se snop prostire, ugaona uestanost, talasna duina, a c brzina
svetlosti u vakuumu. Iz jednaine (1) vidi se da amplituda polja brzo opada sa r i da za z=0
na rastojanju w
0
=(2z
0
/k)
1/2
od z ose opada na 1/e svoje vrednosti na osi snopa (r=0).
Veliina w
0
predstavlja karakteristinu dimenziju snopa. Prvi lan u (1) opisuje amplitudu
polja u funkciji radijalne i longitudinalne koordinate:

) z ( w / r 0
0
2 2
e
) z ( w
w
E ) z , y , x ( E

= . (5)
Veba 2: Odreivanje parametara Gausovog snopa
Na udaljenosti r=w amplituda opada na 1/e svoje vrednosti za r=0. Kako se snop prostire
du z ose veliina take (spot size) raste. Kada je z=z
0
snop se iri za faktor 2
1/2
u odnosu
na svoju minimalnu vrednost w
0
. Snop je najui za z=0 (tako je izabran koordinatni
poetak z ose) i minimalna irina snopa iznosi 2w
0
. Intenzitet svetlosti (koji odgovara
fotonskom fluksu) dat je kao
( )
) z ( w / r 2
0
*
2
1
2 2
e ) z ( I H E Re ) r ( I

= = . (6)
Za velike vrednosti z vai sledea aproksimacija:
( ) z
w n z
z
w z / z 1 w ) z ( w
0
0
0
0
2
0 0

= + = . (7)
Odavde je lako dobiti asimptotski ugao irenja snopa :

0
w n z d
w d
2 / ) 2 / tan(

= = (8)
Na Sl.1 prikazano je irenje snopa TEM
00
moda.
/2
2
w
0

Sl.1. irenje TEM
00
moda.
Drugi faktor u (1), tzv. longitudinalni fazni faktor, pokazuje promenu faze talasa u smeru
prostiranja
) z / z ( arctg kz
0
= , (9)
gde je k talasni broj uniformnog ravanskog talasa n/c. Prema tome fazna brzina
Gausovog snopa je bliska, ali ipak neto vea od fazne brzine ravanskog talasa u
uniformnoj sredini indeksa prelamanja n. Fazna brzina je definisana sa:
2
Veba 2: Odreivanje parametara Gausovog snopa

) / ) r ( ( grad
1
v
) p (

= . (10)
Za brzinu prostiranja faze u z pravcu dobija se

n
c
kz
) z / z ( arctg
1
n / c
z
1
v
0
) p (

= . (11)
Poslednji faktor u (1) (radijalni fazni faktor)

) z ( R 2
kr
j
2
e

ukazuje da ravan z=const nije ekvifazna povrina. Udaljavanjem od ose z, lokalno polje
kasni u odnosu na polje na r=0 (smatrajui R(z) pozitivnim). Oigledno, fazni front je
zakrivljen. Ekvifazne povrine su sferne sa poluprenikom krivine R(z).
Polje sfernog talasa je

jkR
e
R
1
E

, (12)
gde je R=(r
2
+z
2
)
1/2
. Na udaljenostima od koordinatnog poetka koje su velike u odnosu na
udaljenosti od ose z vai

R 2
r
z
z 2
r
z
z
r
1 z R
2 2
2 / 1
2
2
+ +
|
|
.
|

\
|
+ = . (13)
Odavde sledi da se faza u blizini z ose menja na sledei nain

R 2
kr
j
jkz
2
e e
R
1
E

. (14)
Poslednji lan ima isti oblik kao i radijalni fazni faktor u (1), meutim u sluaju Gausovog
snopa, centar krivine talasa se menja. Iz izraza (2) za R(z) vidi se da samo ako je z mnogo
vee od z
0
izgleda kao da je centar krivine u z=0. Pribliavanjem koordinatnom poetku
poluprenik krivine raste i za z=0 postaje beskonaan. Postoje dakle dve alternativne ali
ekvivalentne definicije ravni z=0: ravan u kojoj je veliina svetlog spota najmanja, i ravan
u kojoj je talasni front planaran.
3
Veba 2: Odreivanje parametara Gausovog snopa
Zadatak vebe
Sve karakteristike Gausovog snopa - irina snopa, poluprenik krivine talasnog fronta,
njegova amplituda i faza u proizvoljnoj taki (x, y, z), odreeni su u potpunosti ako je
poznat poloaj struka snopa (z=0) i dijametar snopa u struku 2w
0
.
Gausovi snopovi su karakteristini modovi laserskih rezonatora. Mod upljine je raspodela
polja koja reprodukuje samu sebe po relativnom obliku i fazi posle krunog puta kroz
rezonator. esto je potrebno znati parametre snopa koji naputa laser da bi se snop mogao
kolimisati, fokusirati, uvesti u dielektrini talasovod ili transformisati na neki drugi nain.
Koordinatni poetak je izabran tako da snop ima minimalni dijametar (definicija struka) za
z=0, gde je talasni front ravan, odnosno poluprenik krivine talasnog fronta je beskonaan.
Zadatak vebe:
(a) Snimiti profil Gausovog snopa u 20 taaka na mestima z
1
i z
2
.
(b) Nacrtati zavisnost I(r) i sa grafika odrediti radijuse snopa.
(c) Svesti izraz za intenzitet I(r) na linearnu formu i odrediti radijus snopa metodom
najmanjih kvadrata.
(d) Odrediti poloaj struka z=0, dijametar struka 2w
0
i ugao divergencije snopa .
Postavka vebe i postupak merenja
Helijum-neonski laser (=632.8 nm) generie snop ije parametre treba odrediti (Sl.2).
Optiki oper (CH) modulie snop tako da se signal koji detektuje P-i-N fotodioda (PD)
moe lake odvojiti od jednosmernog signala koji je posledica zraenja pozadine. Ispred
detektora nalazi se kruni otvor (PH) dijametra 25 do 50 m postavljen u troosni
mikrometar. Otvor se pomera u x i y pravcu da bi se odredio poloaj u kome je signal
maksimalan. Ovaj poloaj odgovara taki na osi snopa ( x=0, y=0). Zatim se otvor pomera
u x ili y pravcu i snima zavisnost

(
(

=
) z ( w
r 2
exp I ) r ( I
2
2
0
.
Parametar w(z), radijus Gausovog snopa, je rastojanje na kome intenzitet opada na 1/e
2
ili
0.135 od njegove vrednosti na osi. Zavisnost I(r) treba snimiti na dva rastojanja z od struka
snopa, z
1
i z
2
. Sa grafika se mogu odrediti radijusi snopa w
1
=w(z
1
) i w
2
=w(z
2
). S obzirom
4
Veba 2: Odreivanje parametara Gausovog snopa
5
da se na optikom stolu ova rastojanja oitavaju u odnosu na koordinatni poetak linearnog
pozicionera, to se oznaavaju sa z'
1
i z'
2
.
laser
oper
FD
naponski
izvor
TIA
osciloskop
pinhol

Sl.2. Skica aparature (FD-fotodioda, TIA-transimpedansni pojaava)
Neka je z=z'
2
-z'
1
. Tada za rastojanja u odnosu na koordinatni poetak vezan za struk
lasera vai sledee:
z z z
1 2
+ = . (15)
Iz jednaine (3) se nalazi da je

2
0
2
1 0 1
w w w z

= , (16)

2
0
2
2 0 2
w w w z

= . (17)
Reavanjem sistema jednaina (15), (16) i (17) dobija se irina struka lasera:

2 2 2 2 2
2
2
1
2 2 2 2
2
2
1
2
2
2
1
2 2 2
2
0
z ) / ( 4 ) w w (
z ) / ( w w 2 w w z ) / (
w
+
(

+ +
= . (18)
Kada je w
0
odreeno iz (18) lako je dobiti rastojanje od prvog mesta na kome je sniman
prvi Gausov profil do struka lasera z
1
na osnovu jednaine (16), kojim je zapravo odreen
poloaj struka lasera. Na kraju, ugao divergencije snopa izraunava se prema jednaini (8).