SUNEVA ENERGIJA

KORIENJE SUNEVE
ENERGIJE
Prekrivanjem 0.1% kopna na Zemlji sa
kolektorima, koji imaju svega 20%
stepen korisnosti, obezbedilo bi
oveanstvu sve njegove godinje
potrebe za energijom 1.2 x 10
14
kWh.
Solarna energija je ekoloki
prihvatljiva i ima je u izobilju.
Njene glavne mane su: mali intenzitet
(svega 1 kWh/m
2
), prekidnost
(dostupna samo danju i pri vedrom
vremenu) i nejednaka rasporeenost
na povrini Zemlje.
Naini korienja
Aktivni (sistemi koji koriste sunevu
energiju za transformaciju u druge
vidove energije osim toplotne i
sistemi za proizvodnju toplotne
energije za ije je pokretanje
potrebna dodatna energija)
Pasivni sistemi (konstrukcije
zgrada, duple fasade i sl.
Pasivni sistem za kuvanje.
Pasivni sistem za suenje voa.
Pasivni sitem za zagrevanje zgrada.
Sistem za osvetljavanje prostorija koje nisu izloene direktnom sunevom
zraenju pomou optikih vlakana. Ovo je takoe pasivan sistem.
Sunevu energiju ljudi
pokuavaju da koriste za:
Proizvodnju toplotne energije za
trenutno i vremenski odloeno
korienje (sistemi akumulacije
pasivni i aktivni)
Za proizvodnju elektrine energije
(fotonaponske elije i solarne
elektrane koje rade na slinom
principu kao termoelektrane i preko
pasivnih sistema kao to su solarni
dimnjaci)

Sunevu energiju ljudi
pokuavaju da koriste za:
Za proizvodnju solarnih goriva. Solarna
energija se koristi za pokretanje
endotermnih hemijskih reakcija. Ovakvi
sistemi koriste koncentrisanu solarnu
energiju za proizvodnju goriva (npr.
vodonika, sintetikog prirodnog gasa i
dr.) ili direktno kao energiju za
endotermne hemijske reakcije u hemijski
intenzivnim industrijama (proizvodnja
aluminijuma).

Princip korienja solarne energije za pokretanje endotermnih hemijskih
reakcija u cilju proizvodnje solarnih goriva i elektrine energije pomou
gorivih elija.
()
()
()

Shematski prikaz tri glavne optike konfiguracije za
Sakupljanje i koncentrisanje solarne energije veeg obima:
(a) Sistem korita (30-100 sunca)
(b) Sistem tornja (500-5000 sunca)
(c) sistem posude (1000-10000 sunca)
1 sunce = 1kWh/m
2


SUNEVO ZRAENJE
Sunce je 1 400 000 km udaljeno i 330 000 puta tee od
Zemlje. To je jedan dinovski termonuklearni reaktor kome
pripada 99% mase itavog sunevog sistema.
Fizika svojstva sunevog zraenja
Sunce emituje energiju zraenjem kao crno telo ija je
temperatura 6000
0
C. Ova se energija emituje na talasnim
duinama od 10
-10
do 10
3
m. Stim to je energija zraenja
skoncentrisana na talasnim duinama od 0.2 do 3 mikrometra.
ULTRALJUBIASTO ZRA. 0.290.4 m 9% E. celog spektra
VIDLJIVO ZRAENJE 0.4 0.7 m 40% E. celog spektra
INFRACRVENO ZRA. +0.7 m - 53 % E. celog spektra
Maksimalni intenzitet od oko 2207 W/m
2
mm sadri talasna
duina od 0.40 m.
Ukupne prosene godinje dozraene koliine sunevog zraenja na
horizontalnu povrinu za Evropu.
Solarna konstanta I
o

Jaina sunevog zraenja normalno na povrinu na spoljnoj
granici atmosfere iznosi 1373 W/m
2
. To je povrina ispod
krive na dijagramu intenziteta sunevog zraenja u zavisnosti
od njegove talasne duine. Ova vrednost varira od 1417 W/m
2

zimi do 1328 W/m
2
leti.
Direktno i difuziono sunevo zraenje
Na povrinu Zemlje stie manja koliina zraenja od solarne
konstante usled refleksije i apsorpcije sunevog zraenja u
atmosferi. Razlikujemo:
1. odbijanje sunevog zraenja od molekula idealnih gasova
(kiseonika i azota), koje se posebno deava u oblasti
kratkih talasnih duina, to je uzrok plave boje neba
2. refleksija sunevog zraenja od vrstih estica i molekula
vodene pare ije prisustvo u atmosferi varira
3. apsorpcija od strane idealnih gasova i vodene pare, pri
emu nesimetrini molekuli gasova (ozon, ugljendioksid,
vodena para) imaju veu sposobnost apsorpcije od
simetrinih (kiseonik, azot). Ova apsorpcija naziva se i
selektivnom jer je izraenija na odreenim talasnim
duinama.
Zemlja prima sunevo zraenje direktnim i indirektnim putem,
pa se tako razlikuju DIREKTNO I DIFUZIONO ZRAENJE.
Vee slabljenje direktnog zraenja prati poveanje difuzionog
i obrnuto.
Stepen slabljenja direktnog zraenja prvenstveno je posledica
razliitog ugla pod kojim se sunevo zraenje probija kroz
atmosferu, prolazei dui ili krai put sa veom ili manjom
mogunou reflektovanja i apsorbovanja. Zato se uvodi mera
duine puta sunevih zraka kroz atmosferu koja se bazira na
definisanju vazdune mase. Sa izuzetkom pri vrlo malim
visinama sunca, broj vazdunih masa se moe odrediti
pomou ugla visine sunca.
|
=
sin
m
1
Put sunevih zraka kroz
atmosferu.
Odnos ukupnog intenziteta zraenja na Zemljinu povrinu
i intenziteta na granici atmosfere, naziva se
koeficijentom propustljivosti atmosfere i za m=1
ima vrednost 0.633, a za m=5 ima vrednost 0.276.
Spektar suevog zraenja na granici atmosfere (m=0) i za vazdune mase
m=1 i m=5 u toku vedrih dana za mesto na nadmorskoj visini mora.
Solarna geometrija
Zemlja u odnosu na pravac sunevih zraka u poloaju zimske
kratkodnevnice.
Zemlja je najblia Suncu oko 2. januara, a najdalja oko 2. jula.
Osa rotacije Zemlje je pomerena u odnosu na ravan orbite za
2326, to je uzrok postojanja godinjih doba.
Dijagram putanje Sunca
Za razliite proraune u vezi sa
sunevim zraenjem koriste se
dijagrami putanje sunca, koji se
konstruiu za svaku geografsku
irinu posebno.
Postupak konstrukcije bazira se na
projekciji putanje Sunca na
horizontalni kruni presek Zemlje,
kroz odreenu geografsku irinu.
Koncentrini
krugovi
predstavljaju linije
istih visina Sunca.
Spoljna kontura
predstavlja poloaj
Sunca na horizontu.
Mrea prenika
predstavlja linije
istih azimuta.
Ovo je dijagram za
45
0
severne
geografske irine.
Poloaj nekog mesta na
Zemljinoj povrini odreen je
geografskom irinom (l),
asovnim uglom (h), i
deklinacijom (d).

Ugaono rastojanje izmeu nekog mesta na Zemlji od ekvatora
predstavlja geografsku irinu tog mesta, severnu ili junu.
Vremenski ugao h je ugaono rastojanje na ekvatorijalnoj ravni
izmeu projkcije pravca koji prolazi kroz sredite Zemlje i dato
mesto i pravca koji spaja centar Sunca i centar Zemlje.
Ugao izmeu pravca Sunce-Zemlja i ekvatorijalne ravni naziva se
deklinacija. Deklinacija varira godinje od +23.5 do 23.5
0
.

Promena deklinacije u toku godine.
Sunevo zraenje na povrini Zemlje
Trenutni poloaj Sunca prema nekoj taki na Zemlji odreen
je sa dva ugla: uglom visine Sunca () i azimutom (o). Ugao
izmeu pravca prostiranja Sunevih zraka i horizontalne ravni
naziva se uglom visine sunca .
cosh l cos cos l sin sin sin o + o = |
azimut date povrine
upadni ugao
ugao nagiba povrine
Upadni ugao je onaj pod kojim sunevi zraci padaju na
odreenu povrinu u odnosu na njenu normalu.
| + _ | = u cos sin sin cos cos cos
za vertikalnu povr
_ | = u = cos cos cos
0
90
za horizontalnu povr
| = u = sin cos
0
0
Azimut odreuje poloaj Sunca prema stranama sveta i
predstavlja ugaono rastojanje izmeu horizontalne projekcije
direktnih sunevih zraka i pravca sever-jug. Azimut moe
imati vrednosti od 0-360
0
. esto se izraava prema pravcu
juga pa ima vrednosti od 180
0
. Pri korienju suneve
energije uveden je i azimut povrine.

l cos cos
sin l sin sin
cos
|
o |
= o
Pri odreenom intenzitetu direktnog normalnog sunevog
zraenja I, koliina direktnog zraenja koju primi neka
vertikalna povrina I
V
definisana je geometrijom prikazanom
na slici.
_ | =
| =
cos cos I I
sin I I
V
H
na proizvoljno postavljenu vertikalnu
ravan
_=o
s
-o
p
Sunevo zraenje na nagnute povrine
_ | | =

sin cos cos I cos sin I I

Normalno zranenje na povrinu pod nagibom
, gde je _=o
s
-o
p
+
-
SUNANO VREME
Meridijan koji prolazi kroz sredinu jedne vremenske zone
naziva se standardni vremenski meridijan.
Primer Kraljevo koje se nalazi na istone geografske duine i
pripada srednjeevropskoj vremenskoj zoni. Lokalno sunano
vreme je danas 2.4. u Kraljevu u 12 40 30 h.
DIREKTNO NORMALNO SUNEVO ZRAENJE
Vrlo ga je teko odrediti raunskim putem. Najbolje se
odreuje merenjem u toku potpuno vedrih dana.
Difuziono sunevo zraenje
Pored direktnog zraenja, svaka povrina prima i deo
sunevog zraenja koji na nju dospeva indirektnim putem,
usled promena kojim je zraenje izloeno pri prolasku kroz
atmosferu. Taj deo zraenja naziva se DIFUZIONO ZRAENJE
NEBA I
DIF.N
. Ono se vrlo teko izraunava jer ga primaju i
povrine orjentisane ka severu. Kao i povrine na zemlji
kratko vreme pre izlaska i po zalasku sunca. Povrine koje
nisu horizontalne primaju i deo zraenja koji potie od
direktnog zraenja koje reflektuje ili naknadno zrai okolina
I
DIF.R
, to je naroito izraeno kod povrina okrenutih jugu.
Pa je ukupno difuziono zraenje:
I
DIF
=I
DIF.N
+I
DIF.R
Nebesko difuziono zraenje je najmanje kad je nebo vedro, ali
i tada sadri dovoljno energije da se mora uzeti u obzir.
Reflektovano difuziono zraenje primaju povrine koje nisu u
horizontalnom poloaju.
Koeficijent refleksije, u meterologiji poznat kao albedo. Za
tipino gradsku povrinu ovaj koeficijent iznosi 0.2. Albedo za
vodenu povrinu zavisi od visine sunca i zatalasanosti vode.
Vano je uzeti ga u obzir na vertikalnim povrinama uz samu
obalu.
UKUPNO SUNEVO ZRAENJE KOJE DOSPEVA NA NEKU
PROIZVOLJNO POSTAVLJENU POVRINU, SASTOJI SE IZ
DIREKTNOG I DVE KOMPONENTE DIFUZIONOG (NEBESKOG I
REFLEKTOVANOG OD OKOLINE) ZRAENJA.
Postavljanje kolektora
Optimalno je postaviti solarni kolektor okrenut prema
jugu sa nagibom koji je jednag geografskoj irini mesta
gde se postavlja.
Tana koliina dozraene energije nije preterano osetljiva na poziciju i
nagib kolektora. Na primer kolektori mogu biti nagnuti izmeu 30 i
50 stepeni, i orjentisani tako da zahvataju ugao + ili 30 stepeni
prema jugu sa gubicima koji su ispod 10% na godinjem nivou.