TEHNIKA

PRAKTINO
Boom tehnike fotovoltaik-ureaja: od kako
drava masovno podrava ovaj nain proizvod-
nje elektrine energije, sve vie domainstava se
odluuje da proizvodi sopstvenu struju.
Ali, koje predispozicije mora da ima zgrada?
I koliko truda zahteva ugradnja solarnih modula?
K
ada Kristijan Kat po-
gleda na krov svoje
porodine kue u selu
Mozelrot Vitlih, on odskora vidi
kako se novac prosto uliva u
njegovu kasu za domainstvo.
Naroito kada sija sunce, jer
tada njegovi, prolog leta in-
stalirani sunevi kolektori, ra-
de punom parom. A za svaki
kilovat struje koji proizvede na
ovaj nain, od svog regional-
nog snabdevaa struje dobija
odreenu naknadu u trajanju
od 20 godina. Tako je odredi-
la Savezna vlada Nemake u
Zakonu o obnavjanju energi-
je (EEG). Godine 2004., iznos
ove zakonom garantovane na-
knade je jo jednom povean.
Manji fotovoltaik ureaji, kao
ovaj to ga ima Kristijan Kat,
zarauju dakle i do 57,4 centa
po kilovatasu.
Od tada, sve vie vlasnika
kua i zgrada sa vie stano-
va se odluuju za instalaciju
sopstvene elektrine centrale
koje koriste energiju sunca.
Jer, ko sam plaa oko 17 ili 18
centi za jedan kilovatas stru-
je a za proizvedenu energiju
dobija trostruku cenu, svoju
investiciju e povratiti u roku
od oko 10 do 13 godina.
Koje predispozicije treba da
ima zgrada?
Kao prvo, vano je da je okre-
nuta prema suncu, odnosno
prema jugu. Optimalan nagib
krova je od 45, ali je toleran-
cija relativno visoka. Krovovi
sa nagibom od 10 do 50
i koji su okrenuti u pravcu
jugoistoka do jugozapada,
generalno postiu veoma vi-
soku iskorienost energije
- pod uslovom da direktna
izloenost zracima sunca ni-
je ometana preprekama kao
to su na primer zgrade ili vi-
soko drvee. Specijalizovana
preduzea mogu da, na osno-
vu poloaja zgrade, satelitskih
slika i fotografija, izraunaju
relativno tanu prognozu pri-
nosa. A to je veoma vano
jer se moe iskoristiti za po-
voljnije finansiranje ureaja
preko bankarskih kredita za
obnovu.
Dodatna teina solarnog
ureaja samo retko prelazi
15% ukupne teine koju krov
ionako nosi. Statiki problemi
se znai ne mogu oekivati.
I privrivanje modula nije
problematino i moe se pri-
lagoditi razliitim irinama ro-
gova krova i oblicima krovnih
crepova. To pre svega vai za
montau krovova kod kojih se
fotovoltaik moduli postavljaju
na postojeu oblogu krova.
Pored modula, u zgradi se
instaliraju ispravljai i jed-
no akumulaciono brojilo.
Ispravljai pretvaraju jednos-
mernu struju koju proizvode
moduli u naizmeninu koja
je potrebna za javnu strujnu
mreu, a akumulaciono broji-
lo je obino brojilo za struju
koje meri akumulisanu struju.
Postojee elektrine instala-
Struja od sunca:
Ovaj mali fotovol-
taik ureaj sa 20
modula proizvede
godinje 3000
kWh energije
- otprilike onoliko
koliko iznosi
potronja jed-
nog dvolanog
domainstva.
1
2