Dve treine porodica u Srbiji zadovoljno

ivotom
V. Crnjanski Spasojevi | 14. septembar 2014. 15:38 | Komentara: 17
Za spokoj porodine zajednice najbitnije je da moe zadovoljiti osnovne egzistencijalne
potrebe, ali ne i to kolika su joj primanja Najznaajniji oslonac zajednice su bake i deke. Tamo
gde oba roditelja podiu decu, sreno je ak 94,1 odsto zajednica

SRODNE VESTI

Zbog muki menja se Zakon o pomoi porodici

Gordana Perazi: ena koja je spojila Nevu i Jadransko more
Preko fotografija pronala roake
Lepi Uskrs za Ibrie
Kad oevi komanduju posao cveta
SRBI, prema mnogim istraivanjima, spadaju u najnesrenije na svetu kada ive sami, ali nae porodice
sebe svrstavaju meu najsrenije na planeti!
U poslednja dva Galupova istraivanja (pre dve i etiri godine) ak etvrtina populacije izjavila je da je
oajna. Oni nisu izabrali ak ni da budu delimino sreni. Prosto nijednog trenutka nisu krili beznae.
Tako smo dospeli na 91. mesto od 155 najnesrenijih naroda na zemaljskoj kugli. Uprkos tome, najnovije
istraivanje Unicefa pokazuje da je ak dve treine porodica sa malianima u Srbiji (67,7 odsto) veoma
sreno. Time smo stali rame uz rame sa najzadovoljnijim iteljima nordijskih zemalja, to je i autore
istraivanja iznenadilo.
Koliko je za jedne porodica danas dodatni balast u moru problema, s kojom treba da se suoe kada se
umorni i besni dokotrljaju do kue izvrnutih depova, toliko je za druge ona oaza topline i sigurnosti. U
prvim porodicama caruje alkohol i porodino nasilje. Ove druge, ako je verovati istraivanju Unicefa, vode
nas ka vrhu najsrenijih nacija na Zemlji, i daju nadu da, uprkos svemu, porodica kao osnovna elija ovde
jo nije izumrla.
Unicefovo istraivanje potvrdilo je i da sve srene porodice lie jedna na drugu, dok je svaka nesrena -
nesrena na svoj nain. Naime, one koje sebe doivljavaju kao zadovoljne i uspene imaju sline osobine
- skladne odnose, poverenje, roditelji najmanje sat vremena dnevno provode sa decom u razgovoru, igri,
zajednikoj aktivnosti...
Jedno od objanjenja zato smo na nivou individua depresivni, a na porodinom nivou zadovoljni, po
reima Marka Milanovia, iz Centra za istraivanje javnih politika, koji je radio ovo ispitivanje, jeste
injenica da ono nije pokrilo samaka i staraka domainstva, kao ni odrasle bez dece. A izgleda da je
ba kod njih nivo sree ispod proseka.
BATINEDO pre mesec dana u Srbiji je, od januara, ubijeno 11 ena. Lane ih je u porodinom nasilju ukupno
stradalo 45. Svako peto dete koje je svedok roditeljskih tua i samo je rtva. Postavlja se pitanje kako onda dve
treine porodica moe da bude sreno? - Odreen broj nesrenih porodica esto je ogrezao u nasilju - slae se
Marko Milanovi. - Ali fiziko nasilje obuhvata do est odsto populacije, dok je psiholoko ee. Sluajevi nasilja su
ponekad toliko strani da se ini da ga ima mnogo, i ono i treba da bude transparentno jer spada u drutvenu
patologiju. To se, meutim, kree u okviru od treine porodica koje su nesrene i ne dovodi u pitanje rezultate
istraivanja.
- Starija populacija, koja kod nas pokriva 18 odsto stanovnitva, spada u manje srene zbog nagomilanih
zdravstvenih problema. A ispitivanje je pokazalo da su srea i zdravlje usko povezani - objanjava
Milanovi.
Za sreu su najbitnije karakteristike same porodice, zdravlje i materijalni status. U okviru karakteristika
najvei uticaj imaju dobra porodina atmosfera, odsustvo konflikata i socijalna povezanost (podrka baka
i deka, brae i sestara, prijatelja), konstatuju autori istraivanja.
Po njima, to kako je porodica situirana utie na sreu iskljuivo kod onih koje ne mogu da obezbede
dostojanstven krov nad glavom, hranu i ogrev za zimu. ansa da porodica bude nesrena je oko tri puta
vea ako ne moe da plati kiriju, kredite, komunalne raune. Oko devet odsto nesrenih porodica ne
uspeva da zadovolji ni osnovne egzistencijalne potrebe. Ali, kod onih koje to mogu, injenica da li imaju
srednja ili visoka primanja za sreu nije bitna.
I zdravlje u veoj meri utie na pozitivno raspoloenje tek ako je narueno, s tim da vei uticaj ima loe
zdravstveno stanje deteta nego roditelja. to porodica bolje funkcionie i manje se svaa, manji su i
negativni efekti besparice i bolesti. U porodicama u kojima je izraen konflikt, ak 12 puta je vea ansa
da budu nesrene u odnosu na one gde nema visokih tonova i zategnute atmosfere.
Meu porodicama u kojima nema konflikata, ak 72,5 odsto zajednica je sreno. Postojanje svaa i
netrpeljivosti jo je vanije kada je u kui adolescent. A odnosi unutar porodice presudno utiu na odnose
ukuana sa ostalim akterima u drutvu.
Vetar u lea srei daju i porodini obrasci u kojima oba roditelja podjednako uestvuju u podizanju dece, i
to posebno kod maliana izmeu est i 12 godina. Tamo gde postoji partnersko roditeljstvo, bez
tradicionalne podele uloga na muke i enske, sreno je ak 94,1 odsto zajednica! Tamo gde ga nema,
srena je tek polovina.

Zanimljivo je i da gotovo sve domae porodice imaju dobru socijalnu mreu, koja se pokazala kao vaan
faktor integracije i stabilnosti. Najznaajniji oslonac su bake i deke (u vie od 80 odsto). Oni su i glavna
ispomo za uvanje dece, ali u srenim porodicama roditelji se ee obraaju svojim roditeljima i za
savet. Tuna statistika pokazuje da ak etvrtina roditelja u nesrenim porodicama nema sa kim da podeli
ono to ih titi.
- Za nau zemlju je karakteristina dobra socijalna umreenost, koje na Zapadu gotovo da nema. Veze
izmeu srodnika su mnogo blie - konstatuje Milanovi, i podsea da je trodecenijska kriza dovela do
toga da dosta ljudi i dalje ivi u proirenim porodicama i da se meusobno finansijski pomau.

Dr Dragomira Sanda, profesora Teolokog fakulteta, ne iznenauju rezultati Unicefovog istraivanja jer,
kako kae, svako ko malo dublje ue u sutinu naeg nacionalnog i duhovnog bia videe sasvim
drugaiju sliku od one povrinske sa kojom se sreemo svakodnevno.
- U sutini svog bia mi i dalje gajimo hrianske vrednosti - ljubav, veru i nadu. Nadu u smislenost ivota.
U zajednitvo. Zato, uprkos svakodnevnim problemima i izazovima, opstaje porodica, ali i monatvo kao
specifina porodina zajednica. Nikad nije bilo vie monaha u novijoj istoriji nego sada - kae Sando.

On procenjuje da je priblino isti procenat ljudi koji kopaju po kontejnerima i onih koje odlikuje veliko
bogatstvo. Ipak, oni u sredini, a njih je najvie, u materijalnom smislu su skromni, a u dubini due slede,
kako kae, patrijarhalne ari. Oni su svesni svega to nas na dnevnom nivou satire, ali imaju snage da
se sa tim nekako bore. U tome im pomae porodica.

VAAN ZAJEDNIKI OBED
NAJSRENIJE su one porodice u kojima roditelji veliki broj poslova rade zajedno, gde esto razgovaraju
sa malianima ili im itaju pred spavanje, idu na javne dogaaje, etaju, bave se hobijem ili sportom.
Zajedniki obed je est u Srbiji, a i tu postoje razlike izmeu srenih i nesrenih. Dok skoro sve srene
porodice redovno jedu zajedno, neto vie od etvrtine nesrenih nema zajednike obroke.

- to vie razliitih aktivnosti roditelji izvode s decom, to je i njihov oseaj sree vei. Bake i deke
posebno, to su vie ukljueni u slobodne aktivnosti unuka i to vie uestvuju u reavanju porodinih
problema, porodicu ine srenijom - smatra Katlin Brai iz Unicefa.