Sadraj:

Karakteristike novog svetskog poretka...........................................................1

Uvod................................................................................................................1
Globalizacija trinih privreda........................................................................2
Interesne sfere civilizacija...............................................................................6
r!je i de"okratija........................................................................................#
$labljenje zapada.............................................................................................%
Globalizacija i siro"atvo.............................................................................11
&ovi svetski poredak.....................................................................................12
'aklj!(ak.......................................................................................................1)
*iterat!ra.......................................................................................................1+
Karakteristike novog svetskog poretka
Uvod
,rve oblike globalizacije "oe"o zapaziti povezivanje" svetova ekspanzijo"
velikih religija i civilizacija- vojni" osvajanji"a i dinovski" carstvi"a- p!tevi"a svile i
po"orsko" trgovino" ! staro" vek!. $lede.i talas globalizacije dolazi sa periodo"
renesense- otkri.e" novih svetova i novih po"orskih p!teva ali i G!te"bergovi"
otkri.e" ta"parske "aine. &aredni talas globalizacije pokren!t je ind!strijsko"
revol!cijo" i kolonojalno" ekspanzijo" koja karakterie "e/!narodne odnose sve do
po(etka I svetskog rata. Kraj hladnog rat i raspad bipolarne str!kt!re sveta na prelaz! iz
osa"desetih ! devedesete godine dvadesetog veka doneo je ! prvi plan politi(kih i
teorijskih rasprava te"! globalizacije.
$avre"eni talas globalizacije i"a !brzani rita" i ! nje"! do"inira proces sve
g!.e povezanosti i "e/!zavisnosti. n je nastao pod !ticaje" !brzane tehnoloko0
infor"ati(ke revol!cije i !spono" sve "o.nijih transnacionalnih i nadnacionalnih
ekono"skih sila i politi(kih instit!cija. 1olo je do for"iranja globalnog trita i do
for"iranja svesti o sve ve.oj "e/!zavisnosti i njo" izazvane ko"presije prostora i
vre"ena kao i do rasprostiranja istovetnih for"i organizacije ivota na gotovo
celok!pno" socijalno" prostor! sveta. &ajzna(ajnija odlika globalizacije- ipak- je irenje
de"okratije. $i"!ltano sa ti" proceso" ide i !spon neolibelarne ekono"ije- pra.en
prod!bljivanje" jaza iz"e/! bogatog $evera i siro"anog 2!ga- zaotravanje" socijalnih
proble"a i globalizacijo" siro"atva.
2
Globalizacija trinih privreda
3ransnacionalni finansijski kapital je- danas- klj!(na sila ekono"ske integracije
sveta- igra odl!(!j!.! !log! ! procesi"a ekono"ske globalizacije i nji"e s! podre/ene
kako organizovani rad tako i- sve vie- nacionalne drave. 'a transnacionalne ko"panije
dravne granice predstavljaj! prepreke koje se lako savladavaj!. grani(enja ! pro"et!
robe izbegavaj! se proizvodnjo" na lic! "esta. 3eko.e ! prenoenj! sredstava
otklanjaj! se ti"e to se pla.anja obavljaj! !n!tar pred!ze.a- pa "og! da dobij!
proizvoljan osnov. &a isti na(in se nalaze i najpovoljnija reenja ! pogled! poreskih
obaveza i rastere.ivanja. 1anas je veliki deo tog kapitala van kontrole politi(kih
instit!cija i naj"o.nijih drava sveta i on pres!dno !ti(e na preoblikovanje savre"enih
ekono"skih veza i odnosa.
dnos ind!strijski razvijenih ze"alja i ze"alja ! razvoj! na svetsko" trit! vrlo
je nepovoljan za ove poslednje. 4e/!narodni ekono"ski poredak nastao ! i"perijaliz"!-
zasnovan na podeli rada iz"e/! ind!strijskih proizvo/a(a i proizvo/a(a sirovina- sa"o je
deli"i(no iz"enjen. 4e/!ti" nagli" razvoje" tehnologije- ind!strijska proizvodnja je
znatno nad"aila vrednost proizvodnje sirovina i o"og!.ila proizvodnj! i onih
proizvoda za koje doti(na ze"lja ne"a prirodnih sirovina.
vaj razvoj je stvorio ogro"an ekono"ski jaz iz"e/! te dve gr!pe ze"alja tako
da je dovedeno ! pitanje nor"alno f!nkcionisanje "e/!narodnih ekono"skih odnosa.
4noge ze"lje- bogate prirodni" sirovina"a- zaostale s! zbog ind!strijske nerazvijenosti.
3akve ze"lje "oraj! da !voze ko"pletn! tehnologij! iz razvijenih ze"alja- (i"e se
neprekidni odraava zavisnost.
1
,renos tehnologije kontroli! "!ltinacionalne
ko"panije- koji"a je cilj da do/! do ekstraprofita koji se najlake ostvar!je izvozo"
gotove tehnologije a ne tehni(ki" osposobljavanje" doti(ne ze"lje za sa"ostalan razvoj
sopstvene proizvodnje.
1
5!koti.- 5eselin6 Globalizacija i tranzicija- 7eograd- 8entar za ekono"ska istraivanja Instit!ta
dr!tvenih na!ka- 2991
:
U ovo" sl!(aj! ze"lja izvoznik zadrava "onopol daljeg !savravanja a !voznik
"ora da prati za"en! tehnologije ako ho.e da ostane konk!rentan na svetsko" trit!.
3ako/e- drave ne "og! vie !n!tar svojih granica da razvijaj! sve oblike proizvodnje
zato to ne"aj! odgovaraj!.e proizvodne !slove ili zato to bi zbog nepovoljnih
prirodnih !slova proizvodnja bila nerentabilna ili nerentabilna za svetske !slove-
pogotov! ! sl!(aj! prozirnih i otvorenih granica. $vako globalno dr!tvo "ora biti
sa"odovoljno- "e/!ti" nijedno dr!tvo ne "oe biti apsol!tno sa"odovoljno- to je
ve.a povezanost i integracija "og!.nost za sa"odovoljno.! se !brzano s"anj!je.
$a"odovoljnost je !vek relativna- a elja neke drave ili regiona da to dostigne- "oe
dovesti sa"o do negativnih posledica za sopstveni razvoj. ;azvoj svetskog trita doveo
je do toga da se vrednost proizvedenih roba !n!tar nacionalnih privreda ! kona(no"
obra(!n! "eri !pore/enje" sa cena"a na svetsko" trit!- te stoga- ona ze"lja koja
proizvodi !z najnie trokove proizvodnje ostvar!je najve.! dobit na svetsko" trit!.
Klasi(na ekono"ska teorija tvrdi da je "e/!narodna trgovina korisna za sve
ze"lje i njihove gra/ane. 3akvo !verenje se zasniva na ideji <ko"parativnih prednosti= >
svaka ze"lja treba da se opredeli za proizvodnj! onoga to joj najbolje !speva- i
raz"enj!je te proizvode za dr!ge- kako bi se ! globalnoj ekono"iji postigla najefikasnija
raspodela res!rsa i najvii nivo proizvodnje i rasta ! svi" ze"lja"a.
2
,olazi se od
pretpostavke da trgovina vodi ka rast!- (i"e se- opet- !napre/!je razvoj na nacionalno"
nivo! i s"anj!je siro"atvo. Iako se priznaje da trgovina ! svakoj ekono"iji proizvodi i
<dobitnike= i <g!bitnike- teorija glasi da <g!bitnici= "og! da nadoknade g!bitak iz neto
dobiti. Ipak taj razvoj je doveo do stvaranja svetskog siste"a "e/!narodne podele rada- !
ko"e se jasno prepoznaj! tri gr!pacije drava6 zona razvijenih drava ?$@1-AU- 2apanB-
periferna zona drava tre.eg sveta koj! karakterie nerazvijena ekono"ija i slaba
legiti"acijska osnova vladanja- pol!periferna zona koj! (ine odre/ene drave j!goisto(ne
@zije i arapske ze"lje proizvo/a(i nafte.
:
2
1rak!li.- 1anica6 Globalizacija svetske ekono"ije6 politekono"ski ogledi- &ovi $ad- $avez ekono"ista
5ojvodine- 1%%2
:
5!koti.- 5eselin6 Globalizacija i tranzicija- 7eograd- 8entar za ekono"ska istraivanja Instit!ta
dr!tvenih na!ka- 2991
)
;az!"ljivo je da ze"lje ! razvoj! ne "og! biti zadovoljne ovakvi" stanje"- te
se ! "e/!narodni" odnosi"a zala! za !spostavljanje novog "e/!narodnog
ekono"skog poretka. 3aj novi poredak bi "ogao otkloniti !zroke podre/enog poloaja
jednog broja ze"alja ! svetskoj ekono"iji na taj na(in to bi se ! svetski" raz"era"a
!(inila preraspodela podele rada p!te" ind!strijske specijalizacije regiona i ze"alja.
'a !speno !vo/enje novog poretka razvijene ze"lje bi "orale da obezbede jo
povoljniji tret"an za ze"lje ! razvoj!- obezbede ve.e investicije i ozbiljno rade na otpis!
zaostalih d!gova. Kao najvaniji igra( ! to" proces! pojavlj!je se $vetska trgovinska
organizacija. $3- sa sedite" ! Cenevi- zvani(no je definisana kao Dzakonska i
instit!cionalna osnova "!ltilateralnog trgovinskog siste"aD- (i"e je ob!hva.ena njena
!loga kao for!"a za pregovore i sre/ivanje sporova i D(!varaD trgovinskih propisa.
snovni principi $3 predstavljaj! post!late na koji"a bi trebalo da se razvijaj!
"e/!narodni trgovinski odnosi dananjice. $3 inisistira na sveob!hvatnoj liberalizaciji
trgovine. 3! se podraz!"eva da ze"lja0(lanica ! raz"eni robe i !sl!ga treba da se
pridrava ovog (itavog sk!pa principa. vi principi istovre"eno s! i principi na koji"a
se zasniva privredni rast ! otvorenoj privredi.
ni s! neophodni ele"enti svake strategije koja i"a za cilj da ze"lja "aksi"izira
sopstven! korist od liberalizacije trgovine- to jest da "aksi"alno !brza sopstveni
privredni rast. $redinji deo za!zi"a kla!z!la najpovla.enije nacije kojo" se strane
!govornice obavez!j! da sve olakice koje jedna strana daje nekoj ze"lji "ora da da i
svakoj dr!goj pod jednaki" !slovi"a. $a ovi" principo" tesno je povezan princip
nacionalnog tret"ana koji one"og!.ava diskri"inacij! na nacionalno" trit! odre/ene
ze"lje ! odnos! na proizvode koji dolaze iz bilo koje dr!ge ze"lje (lanice. $3 je
baziran i na princip! predvidljivosti jer svi propisi i odl!ke vezane za oblast trgovine
"oraj! biti jasno istakn!ti i p!blikovani tako da svaka zainteresovana ze"lja !napred
b!de !poznata sa proced!ra"a koje vae ! doti(noj ze"lji.
+
,rincip nereprociteta za ze"lje ! razvoj! podraz!"eva da one ne "oraj! na
odobrene koncesije odgovarati koncesija"a ! istoj "eri- (i"e i" se o"og!.ava
povoljniji poloaj i ve.a "og!.nost za razvoj. 5eliki broj ze"alja se ! svo" !voz!
poljoprivrednih proizvoda oslanja na snabdevanje jeftini"- s!bvencionisani"
proizvodi"a iz razvijenih ze"alja. ,oto .e !brzana liberalizacija- koja je prokla"ovana
kao cilj- dovesti do s"anjivanja s!bvencija jasno je da je ovi" ze"lja"a potrebno pr!iti
po"o..
U t! svrh! !stanovljen je odgovaraj!.i "ehaniza" ! vezi sa pr!anje" po"o.i !
hrani- pr!anje osnovnih prehra"benih proizvoda ! for"i besplatne po"o.i i po"o. !
razvoj! poljoprivrede. 3ako/e se !kaz!je na "og!.nost dobijanja po"o.i od 44E0a i
$vetske banke za kratkoro(no finansiranje ko"ercijalnog !voza hrane.
4oda i najvaniji zadatak $3- ! bliskoj b!d!.nosti- bi.e da igra aktivn! !log!
! proces! globalizacije svetske privrede- kako taj proces ne bi bio stihijski i
nekontrolisan. $3 se s!o(ava i sa izazovo" rast!.eg ali ne!jedna(enog pokreta protiv
globalizacije koji svoj koren nalazi ! zabrin!tosti javnosti oko !ticaja liberalizacije
trgovine na zapojavanje- ivotni standard i ivotn! sredin!. 3aj pokret je najve.i deo
svog besa !s"erio na $3 i stekao znatan !ticaj na svest koj! javnost siro" sveta i"a o
toj organizaciji.
)

U nove"br! 2991. (lanice $3 s! se sastale ! 1ohi- glavno" grad! Katara da bi
se saglasile o @gendi za razvoj iz 1ohe- sra(!natoj na po(etak pregovora o ve.e"
otvaranj! svetskih trita za poljoprivredne i ind!strijske proizvode. 3aj sastanak
posve.en pregovori"a o trgovini bio je nazvan <r!nda iz 1ohe= i bio je sra(!nat na rad
na stvaranj! siste"a pravila trgovine koji bi bio poteniji pre"a ze"lja"a ! razvoj!.
<;!nda iz 1ohe= predstavlja prvi ozbiljniji pok!aj "e/!narodne zajednice da s"anji
razne s!bvencije i zatite koja postoje ! razvijeni" ze"lja"a.
)
3ripkovi.- 4ilan6 Globalizacija i $rbija- 7eograd- 2992
6
Interesne sfere civilizacija
d zavretka hladnog rata- odnosi izgra/eni ! &@30! dobijaj! i jedn! dr!g!
di"enzij!. &@3- koji je nastao zbog $ovjetske opasnosti- izg!bio je svoj s"isao
postojanja. 'e"lje koje nis! pripadale ?! istorijsko" s"isl!B zapadnoj crkvi sada svoji"
for"alni" postojanje" ostaj! sa"o ist!reni igra( 'apada kojeg zapravo 'apad ne.e. 3o
se odnosi naravno na ze"lje koje istorijski i !b!d!.e treba da b!d! ze"lje koje pripadaj!
dr!gi" civilizacijski" kr!govi"a. 3!rska je ze"lja koja pok!ava na osnov! geografske
i politi(ke odrednice da !/e ! evropske integracije- ali za sada ona je sa"o eksponent
&@3 interesa pre"a istok!. pti je stav da je to zbog njenog isla"skog porekla.
+

Kina ! bliskoj prolosti prolazi razli(ite p!teve politi(ko0k!lt!rolokog razvoja- a
sadanja kineska vlada vidi "ati(n! Kin! kao stoera kineske civilizacije. Akono"ija !
Dze"lji 3igrovaD je veliki" delo" pod kontrolo" Kineza i kapital koji Kinezi posed!j!
nesraz"eran je procent! stanovnitva ! ze"lja"a ! koji"a ive. U 4aleziji- gdje s! 1F:
stanovnitva- Kinezi ! potp!nosti ! r!ka"a dre privred!. Kineski kolos se b!di iz
stogodinjeg sna i kr!pni" koraci"a grabi ! globaln! !tak"ic!.

Oruje i deokratija
@naliziraj!.i odnose iz"e/! drava i sk!pina iz razli(itih civilizacija- najve.!
podlonost s!kob! i"a isla"ska civilizacija. ,ored isla"a- najve.i oponent zapad! je
Kina. 'apad pok!ava i pok!ava.e da zadri svoj nad"o.ni poloaj i odbraniti svoje
interese- defini!.i te interese kao interese Dsvetske zajedniceD. Kao instr!"ent 'apad
koristi 44E i dr!ge instit!cije !z lice"erno ponaanje i dvostr!ka "erila posebno kada
s! ! pitanj! isla"ske ze"lje. dnosi zapada sa isla"ski" ze"lja"a s! razli(iti od
sl!(aja do sl!(aja to je posledica nejedinstva izazvanog i"perijalno" ostavtino".
4e/!ti"- i takve teze g!be na ja(ini jo od seda"desetih godina.
+
Kisinder- Genri6 1a li je @"erici potrebna spoljna politika- U s!sret diplo"atiji HHI veka- 7eograd-
299:
#
@fganistan je ! vre"en! od 1%#%01%I%. bio poprite s!koba interesa na koje" je
$ovjetski $avez doiveo poraz i ponienje ravno ono" a"eri(ko" ! 5ijetna"!- a zapad
to doiveo kao odl!(n! pobed! ! hladno" rat!. $ovjetski $avez ! pok!aj! da podri
satelitsk! drav! izvrio je invazij! kojoj s! se po prvi p!t !speno od!preli "!sli"ani
na nivo! civilizacijskog- a ne klasnog ili nacionalnog na(ela
6
.
,obeda dihada dala je "!sli"ani"a slatki ose.aj sa"opo!zdanja i "o.i.
@"erika je za svoj ra(!n !loila preko 8I@ ogro"ne s!"e novca ?oko :-+ "ilijardi
dolaraB i napredne tehnike ?stingeriB. $tingeri s! o(istili nebo iznad @fganistana od
sovjetskih vazd!hoplova- ali s! "!dahedini iz (itavog isla"skog sveta pot!kli dr!g! po
veli(ini sil! ! svet!. 2+ 999 dobrovoljaca- "aho" iz arapskih ze"alja- bilo je finansirano
od $a!dijske @rabije- a ,akistan je bio logisti(ka baza ! kojoj s! obavetajci iz ,akistana
!z po"o. agenata 8I@ izvrili ob!k! "!dahedina.
$ovjete s! na kraj! porazila tri faktora s koji"a se nis! "ogli efikasno nositi niti
s! ih "ogli os!jetiti6 a"eri(ka tehnologija- sa!dijski novac- "!sli"anska "nogolj!dnost
i verski ar. @fganistanski rat je postao civilizacijski rat zato to s! ga "!sli"ani sv!da
shvatili kao takvog i ok!pili se protiv $ovjetskog $aveza.
;at ! zaliv! je civilizacijski rat iz tog razloga to je zapad intervenisao !
"!sli"ansko" s!kob!- a "!sli"ani t! intervencij! shvatili kao rat protiv njih sa"ih i
kao nastavak zapadnog i"perijaliz"a. &a po(etk! je zapad i"ao podrk! "nogih
"!sli"anskih vlada koje s! pod !ticaje" javnog "njenja redefinisali svoj odnos- da bi
intervencij! koalicionih snaga ! K!vajt! na kraj! t!"a(ili kao napad na Isla". &i ostale
nezapadne ze"lje nis! ostale na ranijoj podrci zapad!- nego s! s!kob okarakterisali kao
s!kob istoka i zapada. ;aniji s!kobi potisn!ti s! ! stran! i Distakn!ti s! neprijatelji do
$!dnjeg danaD
#
.
6
Kisinder- Genri6 1a li je @"erici potrebna spoljna politika- U s!sret diplo"atiji HHI veka- 7eograd-
299:
#
Kisinder- Genri6 1a li je @"erici potrebna spoljna politika- U s!sret diplo"atiji HHI veka- 7eograd-
299:
I
5erske vo/e pozivale s! na dihad- a narod je "asovno protestovao. 'alivski rat
je bio rat za naftne res!rse koje bi protivzapadni rei"i "ogli !potrebiti kao or!je protiv
zapada. @"erika ga je vodila za svoj interes- ali nije !spela zbaciti $ada"a G!seina sa
vlasti. K!vajt i $a!dijska @rabija s! drave koje s! pod sig!rnosni" kiobrano" zapadne
vojne "o.i i kao takve s! ovisne i pot(injene. Kako 'apad ! irenj! ato"skog naor!anja
vidi opasnost i ogreenost za vlastite interese- on je zainteresovan da spre(i nezapadne
ze"lje da do/! ! posed istog. ,oseban strah 'apad i"a od isla"skih ze"alja koje
posed!j! ili s! na p!t! da !svoje tehnologij! za izrad! ato"skog naor!anja- ali i nosa(a
takvog naor!anja kao to s! balisti(ki projektili i sl.
3ehnologije za izrad! balisti(kih projektila n!klearnih bojevih glava ili n!klearnih
reaktora prosle/ene s! iz Kine i $everne Koreje- koje i"aj! vlastite vojne i politi(ke
interese 0 ! ze"lje kao to s! Irak- ,akistan itd. 0 kao i iz ;!sije- koja je zbog
katastrofalnog ekono"skog stanja ! ze"lji prin!/ena da svoje str!(njake i tehnologije
prodaje zainteresovani" strana"a ?kako bi na bilo koji na(in o(!vala interese ekono"ske
prirodeB. no to je sig!rno je to da .e 'apad i dalje pok!avati i pok!ava da ograni(i i
!spori procese koji"a .e dr!ge ze"lje do.i ! posed tehnologije "asovnog !nitenja- ali
je sasvi" izvjesno da je to !napred os!/eno na ne!speh.
no (ega se 'apad boji je kori.enje n!klearnog naor!anja ! teroristi(ke svrhe.
3eroriza" je- bez s!"nje- najve.a akt!elna opasnost za savre"eni svet otkako je sr!en
bipolarni siste". 1anas je ne sa"o !sko" kr!g! politi(ara i eksperata jasno da je
savre"eno" teroriz"! svojstveno nanoenje to ve.ih civilnih rtava da bi se postigao
odre/eni politi(ki cilj. 3o je novi vid ratovanja koje" s! "asovni zlo(ini nad civili"a
glavno sredstvo ! borbi sa s!protno" strano". no (ega se jo Avropa boji je "igracija
iz isla"skih ze"alja koja bi "ogla od Avrope- f!t!risti(ki gledano- napraviti podvojen!
ze"lj!. 3akav i"igracioni talas je posledica velikog prirasta stanovnitva i teke
ekono"ske sit!acije ! ze"lja"a iz kojih dolaze. U Eranc!skoj je sredino" devedesetih
procenjena brojka od ) "iliona "!sli"ana- a ! celoj zapadnoj Avropi i do 1: "iliona.
%
,roble" i"igracije pris!tan je i ! @"erici ali je on sasvi" dr!ge prirode- pre
svega to ne postoje veliki k!lt!roloki konflikti ?najve.i broj i"igranata je iz 4eksika- a
oni s! hri.aniB. &jihovo prilago/avanje sredini ne"a drasti(nij! posledic!. Kao odgovor
na i"igrantsk! naval! evropske vlade i @"erika .e poja(ati protiv!seljeni(ke "ere kako
bi drasti(no s"anjile priliv i"igranata. Jr!ja "asovne prevareD ?"edijiB- ni"alo ne
zaostaj! za ve. navedi" or!ji"a "asovne destr!kcije- bolje re(eno oni del!j!
sinhronizovano jedni s dr!gi"a. ni na" sve ovo tako lepo racionaliz!j!- tako da "i
"oe"o lepe da se ose.a"o. ni (ak i raz"iljaj! !"esto nas jer "i na "ozak ve.
odavno ne koristi"o ! te svrhe- a onda i k!ka"o kad se na/e"o ! realnosti koja na" se
ne svi/a.
Slabljenje zapada
5ie je nego jasno da U$@ kao jedina s!per sila ! globalni" odnosi"a zajedno sa
Anglesko"- Eranc!sko"- &e"a(ko" i 2apano" donosi klj!(ne odl!ke ! sig!rnosni" i
ekono"ski" pitanji"a. 1ok sve ostale ze"lje posebno- siro"ane iz dr!gih
civilizacijskih kr!gova trebaj! podrk! zapada za realizacij! vlastitih interesa. ,osebno je
interesantno da ze"lje zapada pored ostalog dre trite kapitala- nadzir! po"orske
p!teve- i"aj! napredn! tehnologij!- prist!p sve"ir!- vazd!hoplovn! ind!strij!-
ko"!nikacije i naravno ind!strij! savre"enog or!ja.
1r!ga slika zapada je "oda "anje vidljiva ali sa svoji" posledica"a "ogla bi
biti d!goro(no gledano krajnje destr!ktivna po siste". 3a slika ogleda se ! velikoj
nezaposlenosti- stagnaciji nataliteta- socijalno" raspad!- droge i zlo(ini itd. Uticaj
politi(ke "o.i zapada na osnov! statisti(kih podataka je !"anjen ! odnos! na 1%29 g.
kada je taj !ticaj bio najve.i. 3ada je )I-1K stanovnitva na ze"lji bilo pod politi(ko"
vla.! zapada. 1%%+. godine taj procenat je s"anjen na 1:-1K sa daljnjo" tendencijo"
s"anjivanja.
19
$tepen pis"enosti i zdravstva ! dr!gi" civilizacija"a !brzano raste te je i
prose(ni ivotni vek znatno porastao. Urbanizacija ! zaostali" sredina"a rapidno se
!brzava- a posebno je to !o(ljivo ! @frici. Uz to- prose(na starost ! isla"skin ze"lja"a-
Kini- Indiji znatno je "anja ! odnos! na zapad- ;!sij!- 2apan. @ veliki broj dece s!
b!d!.i radnici i vojnici. ,os"atraj!.i vojn! "o. kroz (etiri di"enzije ?kvantitet-
tehnologija- organizacija- sposobnost i spre"nost dr!tva za !potreb! sileB vie je nego
jasno da .e zapad i ! naredni" decenija"a predstavljati najvanijeg svetskog igra(a-
posebno U$@ kao svetska globalna sila.
I
4e/!ti"- isto tako- .e ze"lje iz dr!gih
civilizacija na globalno" plan! predstavljati respektabilan vojni potencijal- posebno
Kina. Ina(e- Kina je nedavno !svojila dodatni b!det za "odernizacij! vojske i !potreb!
savre"enih tehnologija koji"a se efikasnost vojske podie na nivo koji do sada ta ze"lja
nije i"ala.
1ok zapad s"anj!je vojne izdatke i broj lj!dstva dotle ! ze"lja"a isto(ne @zije
trend je sasvi" dr!gi- ali zane"ar!j!.i (injenic! da vojna ar"at!ra ! prolosti nije
predstavljala ozbiljan vojni faktor. 4e/!ti"- danas tehnologije za izrad! lova(kih aviona-
tenkova- balisti(kih projektila- helikoptera- dakle ele"enata vojne "o.i- posed!je sve
ve.i broj ze"alja tzv. 3re.eg sveta. Kroz istorij! je vidljivo da s! zapadne vrednosti
pro"ovisane kao !niverzalne ! ono" vre"en! kada je vojna i ekono"ska "o. bila
najzna(ajnija. 3rend vra.anja a!tohtoni" vrednosti"a ! ti" ze"lja"a naravno da se
povez!je sa ekono"ski" prosperiteto" kao i pove.ano" sa"opo!zdanj! koje se opet
naslanja na interni osje.aj "o.i.
Globalizacija i siroatvo
$tatisti(ki pokazatelji i st!dije U&1, poslednjih godina pokaz!j! da je
preovla/!j!.a tendencija ekono"ske globalizacije doprinela proirivanj! jaza iz"e/!
bogatih i siro"anih 0 kako iz"e/! razvijenih i nerazvijenih ze"alja- tako i !n!tar
pojedinih dr!tvenih slojeva !n!tar pojedinih ze"alja i regiona- !klj!(!j!.i i najbogatije
delove sveta.
I
*!ki.- Lor/e6 Globalizacija i ze"lje ! razvoj!- 7eograd- 1%%%
11
;aspon ! prihodi"a iz"e/! petine svetske pop!lacije koja se nalazi na vrh! po
pri"anji"a i petine koja se nalazi na dn! bio je :961 ! 1%69. godini- 6961 ! 1%%9.0toj i
#)61 ! 1%%%. godini. U period! od 1%#%. do 1%%#. godine prihodi 69K svetske pop!lacije
s! se !"anjili- 29K stanovnitva je ostvarilo skro"no pove.anje prihoda- dok je 29K na
vrh! po pri"anji"a ostvarilo drasti(no pove.anje prihoda. voj gr!pi najbogatijih je !
1%%%. godini pripadalo 6I0I6K svetskog br!to nacionalnog proizvoda- izvoza roba i
!sl!ga i stranih direktnih investicija- dok je petina sa dna ostvarivala svega 1K. 3e godine
indeks h!"anog razvoja koji se pri"enj!je ! Izvetaj! h!"anog razvoja U&1, po prvi
p!t je opao ! :9 ze"alja sveta- to il!str!je tendencij! porasta apsol!tnog siro"atva.
%

Kraje" devedesetih godina 29. veka- 299 najbogatijih lj!di sveta s! !dvostr!(ili
vrednost svoje i"ovine za svega nekoliko godina. I"ovina trojice najbogatijih lj!di sveta
pre"a!je 7&, svih najsiro"anijih ze"alja sveta sa preko 699 "iliona stanovnika
19
.
2edan procenat naji"!.nijih i"a ve.i prihod nego +#K najsiro"anijih. U to" period!
29K svetske pop!lacije na vrh! tabele po prihodi"a ostvarilo je I2K svetskog izvoza-
6IK stranih direktnih investicija i %:K internet priklj!(aka. $ dr!ge strane- ! ekstre"noj
bedi ivi 1-2 "ilijarde lj!di.
!ovi svetski poredak
$jedinjene 1rave i Avropa dele zajedni(k! k!lt!r! straha ... strah od dr!gih-
strah od b!d!.nosti i te"eljni strah zbog g!bitka identiteta i nadzora nad vlastito"
s!dbino" ! sve sloenije" svet!. U sl!(aj! Avrope- t! je strah da .e je preplaviti
siro"ani- !glavno" s j!ga. Avropljani strepe i od toga da .e ih radikalni isla"isti
Jdign!ti ! vazd!h= ili ih de"ografski osvojiti- te .e njihov kontinent postati JA!rabia=.
,ostoji i strah da .e privredno zaostati. I na kraj!- vlada bojazan da .e nji"a vladati neka
spoljna sila- koja "oe biti (ak i prijateljska ?kao $@1B ili bezli(na ?kao Avropska
ko"isijaB. U izvesnoj je "eri sli(an ose.aj g!bitka kontrole pris!tan i ! $@10!.
1e"ografski strahovi polako nestaj!- ali s! jo !vek pris!tni.
%
MMM.ekono"ist.co.N!
19
*!ki.- Lor/e6 Globalizacija i ze"lje ! razvoj!- 7eograd- 1%%%
12
@"erikanci se ne boje privrednog zaostajanja na isti na(in kao i Avropljani
?pre"da s! zabrin!ti zbog pre"etanja proizvodnje izvan $@10aB.
11
ni ipak raz"iljaj!
o propadanj! Jsvojih tela= zbog poasti preterane teine. ;az"iljaj! i o propadanj!
njihovog prora(!na zbog velikog deficita. I naravno- nakon 11. septe"bra- @"erikanci s!
opsedn!ti pitanje" sig!rnosti. 4!sli"anski svet je vekovi"a opsedn!t propadanje".
Kad je Avropa bila ! srednje" vek!- isla" je bio na vrh!nc!- ali kad je na 'apad!
zapo(ela renesansa- isla" je zapo(eo ne!"oljivo propadati. 4!sli"ani s! "ogli videti
stvaranje drave Izrael !sred arapske teritorije- kao kona(ni dokaz svoga pada. 'a
2evreje- legiti"nost Izraela bila je "nogostr!ka6 predstavljala je isp!njenje religioznog
obe.anja- ostvarenje nacionalne s!dbine i ko"penzacij! "e/!narodne zajednice za
jedinstveni zlo(in 0 Goloka!st. 'a @rape je- s!protno to"e- to bila podvala zapadne
kolonijalne logike- !pravo ! tren!tk! kad je dekolonizacija !zela "aha.
&ereeni s!kob iz"e/! Izraela i njegovih s!seda po"ogao je da se k!lt!ra
ponienja pretvori ! k!lt!r! "rnje. 3oko" vre"ena- nacionalni karakter s!koba
po"akao se ! pravc! njegovog izvornog te"elja 0 s!koba iz"e/! "!sli"ana i 2evreja- te
!opte s!koba iz"e/! isla"a i 'apada. Ko"binacija sve d!bljeg gra/anskog rata ! Irak!
i s!koba ! *iban! iz"e/! Gezbolaha i Izraela poja(ala je osje.aj "rnje kod "nogih
"!sli"ana- koje ! potp!nosti iskori.avaj! Iran i njegovi saveznici. Globalizacija- koja
sve vie proir!je jaz iz"e/! privrednih pobednika i g!bitnika- jo je vie pove.ala taj
proble". 'apad je na vrh!nc! svoje "o.i i ona ! odnos! na dr!ge civilizacije opada. 3aj
pad bi "ogao potrajati decenija"a. @ "oda i vekovi"a- a "oda bi (ak "ogao doiveti
svoj ponovni preporod. 4e/!ti"- ono to je ponosni prod!kt zapada- liberalna
de"okratija- slobode- indvid!alnost- ekono"ija- !jedno je opasni ka"en svezan oko vrata
zapada. ,o princip! do"ina- dr!tvo satkano na takvi" te"elji"a- kao to to pokaz!je
stvarnost- kr!pno grabi ! "oraln! propast koja bi "ogla potp!no !nititi takvo dr!tvo-
pretvorivi ga ! anarhi(ni siste".
12

11
MMM.ekono"ist.co.N! ?dat!" prist!pa 1).11.299IB
12
MMM.katalaksija.co"Fte"plate.phpOlangPsrQdbtopicRidP2QdbarticleRidP:#) ?dat!" prist!pa
1).11.299IB
1:
'ahladne.e odnosi iz"e/! "!sli"anskih vlada i zapada- te s! "og!.i "anji i
ve.i s!kobi iz"e/! isla"skih gr!pa i zapadnih dr!tava. dnosi iz"e/! Kine sa dr!gi"
azijski" drava"a i U$@ bi.e veo"a konfliktni. Ukoliko bi se @"erika s!protstavila
hege"oniji Kine "ogao bi se dogoditi veliki rat iz"e/! ove dve sile. Kao rez!ltat toga
nastavi.e se isla"sko0konf!(ijska veza i verovatno .e se prod!biti- ne zato to s! te
civilizacije bliske nego to je "neprijatelj moga neprijatelja, moj prijatelj."
1:
3o je klj!(na re(enica za raz!"evanje civilizacijskih saveza i s!koba na
povrinskoj osnovi. dnosi iz"e/! Kine i ;!sije kre.! se ! dva pravca. ,rvi je da zbog
politike i ekono"ije zapada- ;!sija ! Kini vidi veliko trite za plas"an svoje vojne
tehnike i tehnologije. $a dr!ge strane Kina svoji" i"igracioni" talaso" pre"a $ibir! i
veliki" de"ografski" porasto" predstavlja realn! potencijaln! opasnost za ;!sij!-
posebno ako Kina pok!a vratiti 4ongolij! ! svoj sastav- koj! je ;!sija izdvojila kraje"
,rvog svetskog rata.
'apad bi ! sl!(aj! svrstavanja ;!sije na njegov! stran! napravio protivte!
isla"sko0konf!(ijskoj vezi. ;!sija dalje- prodajo" tehnologije i vojnog "aterijala Iran!
dobija saveznika ! ograni(avanj! 3!rskog !ticaja na Kavkaz!- kao i sp!tavanj!
isla"skog f!nda"entaliz"a. Indija ! k!povini r!skih tehnologija dobija saveznika protiv
Kine i ,akistana- sa koji"a je vie p!ta ratovala. Iako izgleda konfliktan- odnos iz"e/!
Indije i zapada .e se ! b!d!.nosti popraviti iz razloga to zapad ! isla"sko0konf!(ijskoj
vezi vidi naje(eg oponenta- a i Indija tako/e.
1:
MMM.bos.org.N!FcepitFidr!stvoFdp2Fg"ilovanovic.php ?dat!" prist!pa 1).11.299IB
1)
"aklju#ak
Uprkos sve brojniji" teorija"a i koncepcija"a globalizacije- jedne od
najeksploatisanijih te"a po(etko" 21. veka- jo nije postign!ta saglasnost oko jasne i
opte prihvatljive definicije ovog feno"ena. ;azni a!tori prilaze raz"atranj! i analizi
ovog procesa sa razli(itih stanovita i oblasti. no to je zajedni(ko ovi" prist!pi"a jeste
shvatanje da se globalizacija odnosi na intenzifikacij! dr!tvenih i ekono"skih odnosa
izvan i preko dravnih granica- a koja i"a za posledic! sve tenje i sve ve.e "e/!sobne
!ticaje globalnih i lokalnih deavanja. 1o"inantne politi(ke tendencije koje !obli(avaj!
ekono"ski aspekt globalizacije !klj!(!j! liberalizacij! trgovine- dereg!lacij! raznih
aktivnosti drave i dr!gih s!bjekata- privatizacij! dravnih f!nkcija i !sl!ga- javljanje
novih "o.nih "e/!narodnih aktera na ekono"sko" plan! i ja(anje njihovog !ticaja- kao
to s! $vetska banka- 4e/!narodni "onetarni fond- $vetska trgovinska organizacija-
transnacionalne korporacije- "!ltinacionalne ko"panije i nefor"alne gr!pe kao to s!
G# i GI.
snovni trendovi koji danas !obli(avaj! "akroekono"ij! polaze sa neoliberalnog
stanovita- koji podraz!"eva potp!n! slobod! kretanja robe- kapitala i !sl!ga-
s"anjivanje javnih izdataka za socijalne !sl!ge- dereg!lacij! ! svakoj oblasti koja "oe
da doprinese !"anjenj! profita- privatizacij! i eli"inisanje koncepta javnog dobra.
$adanje tendencije ! svet!- "e/!ti"- !kaz!j! da s! pogodnosti ekono"ske globalizacije
neravno"erno raspore/ene i da podsti(! diskri"inacij! i neravnopravnost. 'ahvalj!j!.i
neoliberalnoj politici zasnovanoj na ostvarenj! profita po svak! cen!- ja(aj! paradoksi !
vid! sve ve.eg jaza iz"e/! bogatih i siro"anih. Globalizacija i"a tendencij! da
konzervira postoje.! ekono"sk! str!kt!r! i zate(ene odnose. @ko svoj relativni poloaj
ele da pro"ene- nerazvijene ze"lje "oraj! tititi svoje trite i podsticati svoj!
ind!strij!- sve dok ona ne b!d! ! stanj! da ravnopravno konk!rie na svetsko" trit!.
@ko i nije ! sklad! sa teorijo"- ovo je (vrsto !te"eljeno ! isk!stv!. ;azvijene ze"lje .e
se jo snanije s!protstaviti protekcioniz"! ze"alja ! razvoj! i njihovo" dalje"
ekono"sko" ja(anj!.
1+
$iteratura
1. 1rak!li.- 1anica6 Globalizacija svetske ekono"ije6 politekono"ski ogledi- &ovi $ad-
$avez ekono"ista 5ojvodine- 1%%2
2. *!ki.- Lor/e6 Globalizacija i ze"lje ! razvoj!- 7eograd- 1%%%.
:. 5!koti.- 5eselin6 Globalizacija i tranzicija- 7eograd- 8entar za ekono"ska istraivanja
Instit!ta dr!tvenih na!ka- 2991
). 3ripkovi.- 4ilan6 Globalizacija i $rbija- 7eograd- 2992
+. Kisinder- Genri6 1a li je @"erici potrebna spoljna politika- U s!sret diplo"atiji HHI
veka- 7eograd- 299:
6. MMM.ekono"ist.co.N! ?dat!" prist!pa 1).11.299IB
#. MMM.bos.org.N!FcepitFidr!stvoFdp2Fg"ilovanovic.php ?dat!" prist!pa 1).11.299IB
I. MMM."".co.baFseharaFzani"ljiviRtekstoviFart6%.ht"l ?dat!" prist!pa 1).11.299IB
%. MMM.cpi.hrFdoMnloadFlinksF2I+.pd ?dat!" prist!pa 1).11.299IB
19. MMM.katalaksija.co"Fte"plate.phpOlangPsrQdbtopicRidP2QdbarticleRidP:#)
?dat!" prist!pa 1).11.299IB
16