Isusove Pouke Za-Odrasle Latinica 3 2014

ISUSOVE POUKE
jul, avgust, septembar 2014.

Sadraj:
1. Na uzvieni nebeski Otac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2. Sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
3. Sveti Duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
4. Spasenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5. Kako postati spasen. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
6. Rasti u Hristu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
7. iveti kao Hristos. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
8. Crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
9. Naa misija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
10. Boji zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
11. Subota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
12. Smrt i vaskrsenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
13. Drugi Hristov dolazak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Isusove pouke
Autor: Karlos A. Steger
Broj: 3/2014.
Priprema:
Hrianska adventistika crkva, Odeljenje za subotnu kolu
www.subotnaskola.org
Odgovara:
Igor Bosni, Beograd, Radoslava Grujia 4
Prevod: Dragana Todoran
Lektura: Tomislav Stefanovi
Izdaje:
TIP Preporod, Beograd
Za izdavaa:
Dragan Pejovski,
11000 Beograd, Radoslava Grujia 4
Tabele zalaska Sunca priprema: mr Radomir Gruji
tampa: Euro Dream, Nova Pazova, 2014.
Tira: 1200
[2013] Generalna konferencija Hrianske adventistike crkve. Sva prava pridrana. Nijedno lice
ili ustanova ne moe da menja, prepravlja, prilagoava, prevodi, reprodukuje ili objavljuje nijedan
deo biblijske pouke bez prethodnog pismenog odobrenja Generalne konferencije Hrianske
adventistike crkve. Odeljenske slube Generalne konferencije Hrianske adventistike crkve su
ovlaene da se pobrinu za prevod biblijske pouke, u skladu sa posebnim smernicama. Autorska
prava takvih prevoda i njihovo objavljivanje i dalje su u nadlenosti Generalne konferencije.
Izrazi Hrianska adventistika, Adventistika i logo sa plamenom su registrovane oznake
Generalne konferencije Hrianske adventistike crkve i ne mogu se koristiti bez prethodnog
odobrenja Generalne konferencije.
3
Verovatno se svako od nas sea nekog dobrog uitelja, koji je izvrio
uticaj na na ivot, kome smo se divili i koga smo cenili. Neki uitelji nadive
sopstveno vreme i nastave da utiu na kasnije narataje. Mnogi istaknuti uitelji
imali su presudan uticaj na ivot i misli ljudi, i zato su esto bili opte priznati.
Isus je, naravno, bio najvei Uitelj izmeu svih.
Njegovi savremenici smatrali su Ga Uiteljem, jer je pokazivao opte odlike
uitelja iz prvog veka. Kao to je i bio obiaj, sedeo je prilikom pouavanja
naroda. esto je navodio Pismo i tumaio ga. Zatim, imao je grupu uenika,
koji su paljivo sluali Njegove rei, sledili Ga i sluili Mu. To su bile osnovne
karakteristike uitelja iz Njegovog vremena i oblasti u kojoj je iveo.
Meutim, postojale su bitne razlike izmeu Isusa i drugih uitelja. Dok su
se oni uglavnom usredsreivali na intelektualni vid neke teme, Isus je imao
na umu celokupnu linost svojih slualaca, koje je pozivao da odlue da slue
Bogu. Oni koji su imali priliku da Ga sluaju divljahu se nauci Njegovoj; jer ih
uae kao Onaj koji vlast ima a ne kao knjievnici. (Marko 1,22) Hristova vlast
je stekla verodostojnost, jer je Njegov ivot bio u skladu sa Njegovim uenjima.
Iznad svega, izvor Njegove vlasti bila je Njegova linost. On je pouavao druge
istini, jer je On lino bio Istina. Kao utelovljeni Bog, govorio je: Tako kae
Gospod, a onda bi dodao: Ali Ja vam kaem.
Postoje mnogi naini na koje bismo mogli da svrstamo i izloimo Isusova
uenja. Bilo bi mogue, na primer, prouavati Njegove kratke prie ili razliite
propovedi. Sledei pristup obuhvatio bi ra zmiljanje o Njegovim razgovorima
sa pojedincima i grupama ljudi, i raspravama sa protivnicima. Takoe, bilo
bi zanimljivo da se usredsredimo na Njegova dela, stavove i uda, kojima
je, takoe, iznosio vane pouke. Svaki pristup bio bi koristan, ali da bismo
dobili sveobuhvatnu sliku Isusovih pouka, pristupiemo Njegovim uenjima
U V O D
BOANSKI UITELJ
4
sistematino, navodei primere koji svedoe o tome kako je Isus iznosio
odreene teme u razliitim prilikama i na razliite naine, to e nam pomoi
da bolje razumemo Njegova uenja.
Dok ovog tromeseja budemo otvarali Sveto pismo i itali Isusove rei,
zamislimo sebe meu paljivim sluaocima na obronku brda, pored mora
ili u sinagogi. Molimo se za zdravo duhovno rasuivanje da bismo razumeli
Njegovu vest i shvatili Njegovu neizmernu ljubav iskazanu na krstu. Dok
sluamo Njegov neni glas kojim nas poziva da Ga sledimo, obnovimo svoju
posveenost da svakoga dana hodimo sa Njim u veri i poslunosti. to vie
vremena provodimo kraj Njegovih nogu, biemo spremniji da kaemo, kao dva
uenika na putu u Emaus: Ne gorae li nae srce u nama kad nam govorae
putem i kad nam kazivae Pismo? (Luka 24,32)
Karlos A. Steger radio je kao pastor, uitelj, izdava i administrativni radnik.
Trenutno radi kao dekan Teolokog fakulteta na Adventistikom univerzitetu
River Plejt.
5
Prouiti
celu
pouku
Su
1
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

2
8
.

j
u
n
a

d
o

4
.

j
u
l
a
NA UZVIENI NEBESKI OTAC
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Matej 7,9-11; Jovan
14,8-10; Luka 15,11-24; Matej 6,25-34; Jevrejima 9,14.
Tekst za pamenje: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da
se djeca Boija nazovemo i budemo; zato svijet ne poznaje nas,jer
Njega ne pozna. (1. Jovanova 3,1)
Isus je Boga radosno nazivao Ocem. Prema Jevaneljima, Isus
Ga je tako oslovio vie od sto trideset puta. U razliitim prilikama
dodavao je odreene prideve: nebeski Otac (Matej 6,14), ivi
Otac (Jovan 6,57), sveti Otac (Jovan 17,11) i pravedan Otac
(Jovan 17,25). Takvo oslovljavanje ukazuje na blisku zajednicu koju
treba da ostvarimo sa svojim Gospodom.
Re otac obino oznaava ljubav, zatitu, sigurnost, podupiranje,
i porodini identitet. Otac daje ime porodici i dri lanove na okupu.
Mi moemo uivati u ovim i mnogim drugim prednostima, kada
prihvatimo Boga za svog nebeskog Oca.
Iako je veoma vano da poznajemo Oca, na cilj ne treba da bude
samo intelektualno i teoretsko znanje. U Bibliji, poznavati nekoga
znai imati linu, blisku zajednicu sa njim ili njom. Koliko je vie to
sluaj sa naim nebeskim Ocem?
U toku ove sedmice prouavaemo ta je Isus uio o nebe skom
Ocu i Njegovoj beskonanoj ljubavi prema nama. Takoe emo se
osvrnuti na blisku zajednicu Oca i Sina, i Oca i Svetog Duha.
6
Ne
Otac nije bilo novo Boje ime. Stari zavet Ga je ponekad predstavljao kao
Oca (Isaija 63,16; 64,8; Jeremija 3,4.19; Psalam 103,13). Meutim, to nije bilo
najee Boje ime. Za Izrailjce lino Boje ime bilo je YHWH (verovatno se
izgovara Jahve), koje se javlja vie od 6800 puta u Starom zavetu. Isus nije doao
da otkrije drugaijeg Boga, nego to je bio YHWH. Njegov zadatak je bio da
u potpunosti objavi Boga koji se otkrio u Starom zavetu. inei tako, On je
predstavio Boga kao naeg nebeskog Oca.
Isus je jasno rekao da je Otac na Nebu. Vano je da ne zaboravimo ovu
istinu da bismo imali ispravan stav prema Bogu. Mi imamo Oca punog ljubavi
koji je zainteresovan za potrebe svoje dece. U isto vreme, shvatamo da je taj
brini Otac na Nebu, gde Ga milioni anela slave kao jedinog Vladara u
svemiru, Svet i Svemogu. To to je On na Otac hrabri nas da Mu priemo
ispunjeni deijim poverenjem. Sa druge strane, istina da se On nalazi na Nebu
podsea nas na Njegovu uzvienost i potrebu da Ga slavimo i potujemo.
Naglaavanje jednog vida Njegove linosti na raun drugog iskrivilo bi sliku o
Bogu, i unelo dalekosene posledice u na svakodnevni ivot.
Proitajte tekst iz Jevanelja po Mateju 7,9-11. ta ovi stihovi govore o tome
kako zemaljski otac moe da otkrije karakter nebeskog Oca?
Nemaju svi brinog oca punog ljubavi. Iz odreenih razloga, neki moda
nisu ni imali priliku da upoznaju svog oca. Za njih oslovljavanje Boga sa moj
Oe ima malo, ili nimalo znaaja. Meutim, svi mi imamo sliku o tome kakav
dobri nebeski Otac moe da bude. Moda smo i upoznali neke ljude koji su
pokazivali osobine dobrog oca.
Znamo da zemaljski oevi nisu savreni, ali takoe znamo da vole svoju
decu i da se, uprkos svojim nedostacima, trude da im prue najvie to mogu.
Zamislite, onda, ta na nebeski Otac moe da uini za nas.
ta vama lino znai kada Boga oslovljavate kao nebeskog Oca? ta bi to
trebalo da vam znai?
29. jun 2014.
NA OTAC NA NEBU
7
Po
Govorei o Ocu, apostol Jovan kae: Boga niko nije vidio nikad. (Jovan
1,18) Greh nas jo od pada Adama i Eve, spreava da upoznamo Boga. Mojsije
je eleo da vidi Boga, ali Gospod mu je odgovorio: Ali nee moi vidjeti lica
Mojega, jer ne moe ovjek Mene vidjeti i ostati iv. (2. Mojsijeva 33,20) Ipak,
od najvee ivotne vanosti je da upoznamo Boga, jer je poznavanje Boga ivot
veni (Jovan 17,3).
ta naroito treba da znamo o Bogu? Proitajte tekst u Knjizi proroka
Jeremije 9,23.24. Zato je vano da ovo znamo?
U velikoj borbi sotona najvie napada Boji karakter. Ulagao je sve svoje
napore da uveri sve da je Bog sebian, strog i samovoljan. Najbolji nain
da se suoi sa ovim optubama bio je da ivi na Zemlji i dokae njihovu
neistinitost. Isus je doao na Zemlju da predstavi Boje osobine i karakter, i
ispravi iskrivljenu sliku o Bogu, koja je tada postojala. Jedinorodni Sin koji je
u naruju Oinom, On Ga javi. (Jovan 1,18)
Proitajte tekst iz Jevanelja po Jovanu 14,8-10. Zapazite koliko su uenici
slabo poznavali Oca posle vie od tri godine provedene sa Isusom. ta
moemo izvui kao pouku iz njihovog iskustva?
Isus je bio tuan i iznenaen kada je uo Filipovo pitanje. Njegov neni
prekor otkriva, u stvari, Njegovu strpljivu ljubav prema slabim uenicima.
Isusov odgovor mogao je da glasi otprilike ovako: Da li je mogue da posle
toliko vremena provedenog sa Mnom, posle sluanja Mojih rei, posle uda kada
sam nahranio veliko mnotvo, posle isceljivanja bolesnih i vaskrsavanja mrtvih,
vi Me ne prepoznajete? Da li je mogue da ne prepoznajete Oca u delima koja
ini preko Mene?
To to uenici nisu uspeli da upoznaju Oca u Isusu, nije znailo da je Isus
predstavljao Oca na pogrean nain. Naprotiv, Isus je bio siguran da je ispunio
svoj zadatak i da je otkrio Oca na potpuniji nain nego to su ljudi do tada
imali prilike da vide. Zato je mogao da kae uenicima: Kad biste Mene znali
onda biste znali i Oca Mojega... Koji vidje Mene, vidje Oca. (Jovan 14,7.9)
30. jun 2014.
OTKRIVEN U SINU
8
Ut
Isus je trebalo da naglasi ono to je Stari zavet ve potvrdio: Oeva ljubav
prema nama je neuporediva (Jeremija 31,3; Psalam 103,13).
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se djeca Boija nazovemo! (1.
Jovanova 3,1) Neverovatno je to je svemoni Bog, koji vlada celim svemirom,
dozvolio nama slabim grenicima, koji ivimo na maloj planeti usred milijardi
drugih galaksija, da Ga zovemo Ocem. To ini zato to nas voli.
Koji je savreni dokaz Otac pruio da bi nam pokazao Svoju ljubav?
Proitajte tekst u Jevanelju po Jovanu 3,16.17.
Hristos nije bio prikovan na krstu da bi u Oevom srcu probudio ljubav
prema ljudskom rodu. Isusova smrt nije trebalo da ubedi Oca da nas voli; On
je podneo rtvu zato to nas je Otac ve voleo, jo pre stvaranja sveta. Koji vei
dokaz u prilog Njegovoj ljubavi moemo da imamo od Isusove rtve na krstu?
Otac nas ljubi, ne zbog velike rtve pomirenja, ve zato to nas je voleo,
postarao se za rtvu pomirenja. (Elen Vajt, Put Hristu, str. 13. original)
Neki smatraju da Otac okleva u ljubavi prema nama. To to je Isus na
Posrednik ne znai da mora da ubeuje Oca da nas ljubi. Hristos je lino
odbacio takvo pogreno miljenje kada je rekao: Jer sam Otac ima ljubav k
vama. (Jovan 16,27)
Proitajte tekst iz Jevanelja po Luki 15,11-24. i razmiljajte o oevoj
ljubavi prema izgubljenom sinu. ta je sve moglo da uveri sina da ga otac
voli?
Kako svako od nas podsea na izgubljenog sina? Na koji nain je vae
iskustvo slino njegovom?
1. jul 2014.
LJUBAV NAEG NEBESKOG OCA
9
Sr
Vano je da znamo da postoji neko ko brine o nama. Iako neki ljudi
mogu biti ravnoduni i nemarni prema nama, Isus je uio da na nebeski
Otac u svakom pogledu brine za nas. Njegova milost i nenost nisu podlone
usponima i padovima, to je odlika ljudskog ponaanja. Njegova ljubav je, bez
obzira na prilike, postojana i nepromenljiva.
Proitajte tekst u Jevanelju po Mateju 6,25-34. Koje rei ohrabrenja
pronalazimo u ovom tekstu? Kako moemo imati vie poverenja u Boga
koji je prikazan u ovim stihovima?
U naem iskustvu ne postoji nijedno poglavlje toliko mrano da ga On ne
moe proitati; ne postoji nikakva nedoumica preteka za Njega da je ne moe
reiti. Nikakava nesrea ne moe da zadesi Njegovo najskromnije dete, nikakva
briga nee muiti duu, ne postoji iskrena molitva koja silazi sa usana da je na
nebeski Otac nee zapaziti, ili pokazati delotvorno zanimanje. Isceljuje one koji
su skruena srca, i lei tuge njihove. (Psalam 147,3) Veza izmeu Boga i svake
due tako je jasno obeleena i potpuna kao da na Zemlji ne postoji nijedna
druga dua koja treba da doivi Njegovo budno staranje, nijena druga dua za
koju je On dao svog ljubljenog Sina. (Elen Vajt, Put Hristu, str. 100. original)
Pored svih ohrabrujuih rei iz prethodnog teksta, ne moemo da
zanemarimo injenicu da nas pogaaju nesree i da doivljavamo patnje. ak i
u dananjem tekstu, Isus kae da je dosta svakom danu zla svoga (Matej 6,34),
ukazujui na injenicu da u ivotu nee sve ii na dobro. Mi ivimo okrueni
zlom i njegovim alosnim posledicama. Sutina je da ak i usred svega toga
moemo biti sigurni u Oevu ljubav prema nama, ljubav koja nam je otkrivena na
razliite naine, ali najsnanije preko krsta. Koliko je vano, onda, da neprestano
imamo na umu darove i blagoslove koje primamo od naeg nebeskog Oca; u
suprotnom, to se neizbeno deava, moemo lako da se obeshrabrimo kada
nas zadesi neko zlo.
Kako ste u tekim trenucima mogli da prepoznate da je Boja ljubav
prema vama stvarna? ta ste nauili iz tog iskustva i ta moete da podelite
sa drugima koji se bore i, usred te borbe, dovode u pitanje stvarnost Boje
ljubavi?
2. jul 2014.
SAOSEAJNA BRIGA NAEG NEBESKOG OCA
10
e
Isus je na razliite naine pouavao i ukazao da tri Lica Boanstva
predstavljaju Boga: Otac, Sin i Sveti Duh. Iako ovu istinu ne moemo racionalno
da objasnimo, prihvatamo je verom (poput mnogih istina otkrivenih u Pismu),
i zajedno sa apostolom Pavlom teimo da posti gnemo poznanje tajne Boga.
(Koloanima 2,2) Iako ima mnogo toga to ne razumemo, moemo u veri,
poslunosti, molitvi i prouavanju da uimo sve vie i vie.
Tri Lica Boanstva delovala su u kljunim trenucima Isusovog ivota.
Koju ulogu su imala u sledeim dogaajima?
Roenje: Luka 1,26-35.
Krtenje: Luka 3,21.22.
Raspee: Jevrejima 9,14.
Isus je pri kraju svoje ovozemaljske slube obeao svojim oaloenim
uenicima da e poslati Svetog Duha. Ovde ponovo vidimo kako tri Linosti
rade zajedno. I Ja u umoliti Oca, uveravao ih je Isus, i dae vam drugoga
Utjeitelja da bude s vama vavijek: Duha istine. (Jovan 14,16.17; vidi, takoe:
Jovan 14,26)
Isus je objasnio da postoji potpuni sklad i saradnja izmeu tri boanske
Linosti u planu spasenja. Kao to je Sin proslavio Oca, pokazujui Njegovu
ljubav (Jovan 17,4), tako Sveti Duh proslavlja Sina, otkrivajui Njegovu milost
(i ljubav) svetu (Jovan 16,14).
Setite se jo nekih istina koje je teko prihvatiti samo razumom.
Razmislite, takoe, o mnogim pojavama u svetu prirode koje je isto tako
teko razumeti. ta nam ove tajne govore o ogranienosti naeg razuma
i potrebi da ivimo verom? Iznesite svoje odgovore u subotnokolskom
razredu.
3. jul 2014.
OTAC, SIN I SVETI DUH
11
Pe
Da bi ojaao nae poverenje u Boga, Hristos nas ui da Ga nazivamo novim
imenom, imenom koje je povezano s najdraim uspomenama ljudskog srca. On
nam daje prednost da beskrajnog Boga zovemo svojim Ocem. Ovo ime, kojim
Ga nazivamo kada Mu se obraamo ili kada govorimo o Njemu, predstavlja znak
nae ljubavi prema Njemu i uzdanja u Njega, predstavlja zalog Njegovog staranja
o nama i Njegovog odnosa prema nama. Izgovoreno kada traimo Njegovu
naklonost ili Njegov blagoslov, odjekuje kao muzika u Njegovim uima. Da ne
bismo smatrali drskou to Ga zovemo tim imenom, On ga je ponavljao mnogo
puta. On eli da nam to ime postane blisko.
Bog nas smatra svojom decom. On nas je otkupio iz ovog grenog sveta
i izabrao da postanemo pripadnici Njegove carske porodice, sinovi i keri
nebeskog Cara. On nas poziva da se oslonimo na Njega s poverenjem veim od
poverenja deteta u svog zemaljskog oca. Roditelji vole svoju decu, ali je Boja
ljubav mnogo vea, uzvienija i dublja nego to to moe biti ljudska ljubav. Ona
se ne moe izmeriti. (Elen Vajt, Pouke velikog Uitelja, str. 141. 142. original)
Na nebeski Otac na golgotskom krstu izraava svoju ljubav svakome od
nas pojedinano. Otac nas ljubi, On je pun saoseanja i nene milosti. (Elen
Vajt, The Signs of the Times, 30. septembar 1889)
ZA RAZGOVOR:
1. Ako vam neko kae da ima potekoa da voli Boga i ima poverenja u
Njega kao nebeskog Oca zbog loeg iskustva sa zemaljskim ocem, kako
biste pomogli toj osobi da zavoli Boga i stekne poverenje u Njega?
2. Znamo da nas Bog voli. Zato , onda, postoji patnja?
3. U subotnokolskom razredu iznesite odgovore na poslednje pitanje iz
odeljka od etvrtka.
4. Razmislite o neverovatnoj veliini svemira. Setite se da je Onaj koji ga
je stvorio, Isus, bio isti Onaj koji je umro za nas na krstu. Kako moemo
svakog trenutka da se radujemo zbog ovog neverovatnog otkrivenja Boje
ljubavi?
4. jul 2014.
ZA DA LJE PRO U A VA NJE
12
MOJI ZAKLJUCI I ODLUKE:
13
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Matej 24,30; Danilo
7,13.14; Matej 11,27; Luka 5,17-26; Jovan 8,58; Matej 20,28.
Tekst za pamenje: Jer Sin ovjeij nije doao da Mu slue
nego da slui, i da da duu svoju u otkup za mnoge. (Marko 10,45)
Posle vie od dve godine javne slube, Isus je upitao svoje uenike:
Ko govore ljudi da je Sin ovjeij? (Matej 16,13) Nije im bilo teko
da odgovore ta su uli da ljudi priaju o Njemu. Meutim, sledee
Isusovo pitanje pruilo im je vei izazov: A vi ta mislite ko sam Ja?
(Matej 16,15) Sada je to postalo lino pitanje. Isus nije eleo da uje
njihovo miljenje o Njegovom spoljanjem izgledu ili karakternim
osobinama. Isusovo pitanje ticalo se sutine Njegovog bia. Od
uenika je zatraio da izraze lino ubeenje i veru.
Pre ili kasnije svako od nas mora da odgovori na ovo pitanje.
Svako mora da odlui, lino za sebe, ko je Isus. Nije dovoljno
ponavljati ta drugi ljudi kau ili veruju; odgovor mora da bude
zasnovan na naem linom uverenju. Od tog odgovora, naravno,
zavisi sudbina svakog ljudskog bia.
Ove sedmice potraiemo odgovor koji se temelji na onome to je
Isus lino rekao ili uinio. Na cilj e biti da verom dospemo do istog
odgovora koji je apostol Petar dao: Ti si Hristos, Sin Boga ivoga.
(Matej 16,16)
Prouiti
celu
pouku
Su
2
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

5
.

d
o

1
1
.

j
u
l
a
SIN
14
Ne
Grupu rei Sin oveiji Isus je esto koristio, kada je govorio o Sebi.
Sebe je tako nazvao vie od osamdeset puta. Drugi ljudi Mu se nikada nisu
tako obraali. On je, naravno, izabrao taj poseban naziv sa odreenim ciljem.
Ovaj ustaljeni izraz u jevrejskom jeziku bio je uobiajen u Starom zavetu.
Sa samo jednim izuzetkom, uglavnom se odnosio na ljude; tako da ga je Isus
koristio da bi naglasio svoju ljudsku prirodu.
Sveto pismo predstavlja Isusa kao ljudsko bie. Roen je kao beba, rastao
je kao dete (u mudrosti i duhu Luka 2,40.52), imao je sestre i brau (Matej
13,55.56), jeo je (Matej 9,11), spavao (Luka 8,23), umarao se (Jovan 4,6), oseao
glad i e (Matej 4,2; Jovan 19,28). Takoe je oseao tugu i bol (Matej 26,37).
Sluajnom posmatrau Isus je izgledao kao obian ovek, kao jedan od
mnogih. Mnogi Njegovi savremenici nisu smatrali da je On neto vie od
oveka (Jovan 7,46). Ljudi su se ophodili prema Njemu kao prema jednom od
njih; ismevali su Ga (Luka 8,53), kritikovali Ga (Matej 11,19), rugali Mu se i
tukli Ga (Luka 22,63). Za njih, On je bio samo jo jedno ljudsko bie.
Naalost, propustili su da uvide da je to ime oznaavalo neto vie. U
knjizi proroka Danila 7,13.14. zabeleeno je sledee: Kao Sin ovjeij iae s
oblacima nebeskim, i doe do Starca i dade Mu se vlast i slava i carstvo. Jevreji
su u tom Sinu oveijem prepoznali Mesiju. Tako da, kada je Isus upotrebljavao
za Sebe ovo ime, On je, na delimino prikriven nain, otkrio da je On obeani
Mesija, utelovljeni Hristos.
Proitajte tekst iz Jevanelja po Mateju 24,30; 25,31; 26,64. ta u Isu sovim
reima, zabeleenim u ovim stihovima, podsea na tekst iz Knjige proroka
Danila 7,13.14?
Zato je vano da znamo da je Isus u potpunosti bio ovek? Kako je Njegova
potpuna ljudska priroda povezana sa naim spasenjem? Kako je povezana
sa naim svakodnevnim ivotom, naroito kada su borbe sa iskuenjima i
grehom u pitanju?
6. jul 2014.
SIN OVEIJI
15
Po
Ime Sin Boji nije upotrebio samo aneo Gavrilo (Luka 1,35), ve i
nekoliko ljudi prilikom obraanja Isusu (Matej 14,33; Marko 15,39; Jovan 1,49;
11,27). On je prihvatio da Ga tako oslovljavaju, ali je bio veoma paljiv kada
Ga je neposredno primenjivao na Sebe, jer bi bio kamenovan do smrti. Ipak,
Biblija na razliite naine otkriva Njegov poseban odnos sa Ocem.
Prilikom krtenja, Otac je priznao Isusa za svog Sina (Matej 3,17); isto kao
i prilikom preobraenja (Matej 17,5).
Njihov odnos Otac Sin je jedinstven. Hristos je jedino Bie u svemiru koje
uiva u takvoj vrsti odnosa, zato to samo On ima istu prirodu kao Otac. Kao
vernicima, data nam je prednost da postanemo Boja deca. Ali Isus je uvek
bio, jeste i bie Boji Sin.
ta sledei tekstovi otkrivaju o savrenom jedinstvu Oca i Sina? Matej
11,27; Jovan 3,35; 5,17; 10,30.
Potpuno jedinstvo Isusa i Oca obuhvata meusobno, savreno poznavanje;
jedinstvo volje, namera i ciljeva. Osim toga, obuhvata i jedinstvo prirode. Otac i
Sin su dve linosti (Otac i Ja), ali imaju istu prirodu (Jedno smo), injenica
naglaena reju Jedan (uporedi sa 1.Korinanima 3,8).
Meutim, moramo biti svesni da poto je doao da ivi kao ovek, Hristos
je Sebe dok je bio na Zemlji dobrovoljno pokorio Ocu (Filibljanima 2,6-8). To
ogranienje imalo je svoju ulogu, ali nije bilo deo sutine Njegove linosti. Isus
je podredio Sebe sa odreenom namerom i posebnim ciljem.
Sa ovom milju u umu moemo da shvatimo zato je Isus rekao: Sin ne
moe nita initi sam od Sebe nego to vidi da Otac ini (Jovan 5,19), jer ne
traim volje svoje nego volju Oca koji Me je poslao. (Jovan 5,30) Sa ove take
gledita, mogao je da kae: Otac Moj vei je od Mene. (Jovan 14,28)
Isus je bio u potpunosti Bog i u potpunosti ovek. ta nam ta neverovatna
istina govori o pouzdanoj vezi izmeu Neba i Zemlje? Kakvu utehu
moemo dobiti iz takve povezanosti?
7. jul 2014.
SIN BOJI
16
Ut
Hristova boanska priroda je temelj nae vere. ovek nikada ne bi mogao
da bude na spasitelj, bez obzira koliko je njegov ivot izuzetan. Ceo Novi zavet
prua dokaze u prilog Njegovoj boanskoj prirodi. Usredsrediemo se na to ta
je Isus lino uio o ovoj temi.
Isusu nije bilo jednostavno da objasni ko je. Njegova misija zahtevala je od
Njega da objavi da je Mesija, Bog u telu; meutim, ne postoji izvetaj da je On
javno izjavio Ja sam Bog ili Ja sam Mesija. Da je tako uinio, odmah bi izgubio
ivot. Zato je odluio da pokrije svoju boansku prirodu i sluaoce posredno
navede da je uvide.
Kako je Isus postepeno otkrivao svoju boansku prirodu, veina Njegovih
slualaca Ga je razumela, ali su odbili da prihvate Njegovu tvrdnju zato to se
nije uklapala u njihovu ve stvorenu sliku o Mesiji. To je oigledno u njihovom
zahtevu: Dokle e muiti due nae? Ako si Ti Hristos, kai nam slobodno.
(Jovan 10,24) Naalost, ceo okvir teksta pokazuje da njihovo pitanje nije bilo
iskreno.
Kao to smo jue videli, Isus je na razliite naine govorio o svom posebnom
odnosu sa Ocem. To je bio jedan od metoda da otkrije svoju boansku prirodu.
Mnogi su jasno razumeli da On Sebe izjednaava sa Bogom, kada je rekao da
je Bog Njegov Otac (Jovan 5,18).
Proitajte tekst iz Jevanelja po Luki 5,17-26. Kako je Isus ovde silno
otkrio Svoju boansku prirodu, a da to nije otvoreno rekao?
Potrebno je bilo nita manje od stvaralake sile da bi se povratilo zdravlje
tom telu u raspadanju. Isti glas koji je doneo ivot oveku nainjenom od praha
zemaljskoga, dao je ivot i oduzetom na samrti. (Elen Vajt, enja vekova, str.
269.270. original)
Isus je primenjivao boansko pravo da oprata grehe. Takoe je rekao da e
On lino sjesti na prijestolu slave svoje (Matej 25,31), suditi svim narodima
i odluivati o njihovoj venoj sudbini, to je samo u Bojoj vlasti. ta je jo
trebalo da uini da bi otkrio ko je zaista bio?
Razmislite koliko su neke voe bile neljubazne prema Isusu. A trebalo je
da budu duhovne voe naroda? Kako da postanemo sigurni da i sami ne
postanemo grubi?
8. jul 2014.
HRISTOVA BOANSKA PRIRODA: 1. DEO
17
Sr
Isus je izjavio i pokazao da kao i Otac ima istu silu da nadvlada smrt. Jer
kao to Otac podie mrtve i oivljuje, tako i Sin koje hoe oivljuje. (Jovan
5,21) Samo Bog moe da tvrdi: Ja sam Vaskrsenije i ivot. (Jovan 11,25)
Jo jedan jasan pokazatelj Njegovog boanstva pronalazimo u Njegovoj
izjavi o preegzistenciji: I sad proslavi Ti Mene, Oe, u Tebe samoga slavom
koju imadoh u Tebi prije nego svijet postade. (Jovan 17,5)
Zato tekst u Jevanelju po Jovanu 8,58. predstavlja neposredniju i
otvoreniju izjavu o Njegovom boanstvu? Vidi, takoe: 2. Mojsijeva
3,13.14.
Za razliku od Avrama, koji se rodio (to je doslovno znaenje grkog glagola
ginomai), Isus je izjavio da On postoji oduvek. On ne samo da je postojao
pre Avramovog roenja, ve je postojao od venih vremena. Ja sam ukazuje
na trajno postojanje. Zatim, JA SAM je titula koja pripada lino Jahveu (2.
Mojsijeva 3,14). Voe su nepogreivo razumele da je Isus tvrdio da je On JA
SAM otkriven u grmu koji gori. Oni su smatrali da je kriv za bogohuljenje i
zato uzee kamenje da bace na Nj. (Jovan 8,59)
Jevanelja pokazuju da je Isus sa odobravanjem prihvatao da Ga ljudi slave.
Dobro je znao u skladu sa Svetim pismom da samo Bog zasluuje oboavanje
od ljudi, i zato je rekao sotoni: Jer stoji napisano: Gospodu Bogu svojemu
poklanjaj se i Njemu jedinome slui. (Matej 4,10) Time to je prihvatao da
Mu se ljudi klanjaju, otkrivao je Svoje boanstvo. Uenici na jezeru (Matej
14,33), isceljeni slepi ovek (Jovan 9,38), ene kraj Isusovog groba (Matej 28,9)
i uenici u Galileji (Matej 28,17), svi su Ga otvoreno slavili, jer su prepoznali
Njegovu boansku prirodu. Tomine rei upuene Isusu: Gospod moj i Bog
moj (Jovan 20,28) ne bi bile izgovorene od strane Jevrejina u to vreme da nije
bio siguran da se obraa Bogu.
Proitajte tekst u Jevanelju po Jovanu 20,29. ta je to u ta verujete, a
niste videli? Kako se va odgovor odnosi na itavo pitanje vere?
9. jul 2014.
HRISTOVA BOANSKA PRIRODA: 2. DEO
18
e
Posle razmiljanja o tome ko je bio Isus, moemo bolje da shvatimo ta je
doao da uini za nas.
Sotona je izneo optube protiv Boga. Da bi odgovorio na te optube, Isus
je doao da predstavi Oev karakter, i ispravi lana shvatanja koja su vladala o
Bogu. eleo je da upoznamo Boga, zato to je veoma vano da Ga poznajemo
da bismo dobili veni ivot (Jovan 17,3).
Meutim, nama je potrebno vie od znanja da bismo bili spaseni. Potrebno
je da nam Bog podari Spasitelja, to je upravo znaenje rei Isus: Jahve spasava
(Matej 1,21). Isus je na jasan nain opisao svoju misiju: Jer je Sin oveij
doao da nae i spase to je izgubljeno. (Luka 19,10) U Edemskom vrtu ljudi
su pokvarili svoj odnos sa Bogom, izgubili su svetost, dom i veni ivot. Isus
je doao da sve obnovi: On ponovo uspostavlja na odnos sa Bogom (Jovan
1,51), oprata nam grehe (Matej 26,28), daje nam primer kako da ivimo (1.
Petrova 2,21) i, naravno, daje nam veni ivot (Jovan 3,16).
Kako je Isus opisao sutinu svoje slube? Jovan 10,11; Matej 20,28.
Zato je Isus morao da umre? Zato to je dobrovoljno zauzeo nae mesto i
preuzeo kaznu za nae grehe. Svi smo mi grenici (Rimljanima 3,10-12) i , kao
takvi, zasluili smo venu smrt (Rimljanima 6,23). Cena za nae spasenje bila
je tako visoka da je samo ivot Bojeg Sina mogao da je plati.
Prekreni Boji zakon zahtevao je ivot grenika. U celom svemiru
postojalo je samo jedno Bie koje je umesto oveka moglo da zadovolji zahteve
Zakona. Poto je Boji zakon isto tako svet kao i sam Bog, samo je neko jednak
Bogu mogao da okaje prestup Zakona. Niko osim Hrista nije mogao da izbavi
oveka od osude Zakona i da ga ponovo dovede u sklad s Nebom. (Elen Vajt,
Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 63. original)
Pogledajte na svet i nau sudbinu u ovom svetu. Da se sve zavrava
grobom, kakvu bismo nadu imali? Da nije bilo plana spasenja, ne bi smo
imali nikakvu nadu. Kako moemo da pokaemo svoju zahvalnost Bogu
za ono to je uinio za nas u Hristu?
10. jul 2014.
HRISTOVA MISIJA
19
Pe
Kao to Boja re govori o Hristovoj ljudskoj prirodi, koju je imao dok
je boravio na Zemlji, isto tako odreeno govori i o Njegovom prapostojanju.
Re je postojala kao boansko Bie, kao veni Boji Sin, u jedinstvu sa svojim
Ocem... Svet je stvoren kroz Nju i bez Nje nita nije postalo to je postalo.
(Jovan 1,3) Ako je Hristos sve stvorio, On je onda postojao pre svega stvorenog.
To je tako jasno reeno da niko ne treba da ostane u nedoumici. Hristos je
u sutini, i u najuzvienijem smislu, bio Bog. On je bio sa Bogom kroz svu
venost, Bog nad svim, blagosloven zauvek. Gospod Isus Hristos, Boji Sin,
postojao je od venih vremena, kao posebna linost, a opet jedno sa Ocem.
(Elen Vajt, Selected Messages, 1. knjiga, str. 247)
U Hristu je iskonski, nepozajmljeni, nesteen ivot. Ko ima Sina Bojega
ima ivot. (1. Jovanova 5,12) Hristovo boanstvo je vernikovo vrsto obeanje
o venom ivotu. (Elen Vajt, enja vekova, str. 530. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Demoni su znali i priznali da je Isus bio Svetac Boij (Marko 1,24),
Sin Boij (Marko 3,11), Sin Boga Vinjega (Marko 5,7). Vidi, takoe:
Jakov 2,19. Zato takva vrsta priznavanja nije dovoljna za spasenje? Kako
moemo da izbegnemo zamku da budemo zadovoljni samo intelektualnim
prihvatanjem Isusa?
2. Kada je kapetan, koji je stajao ispred Isusa prilikom raspea, video
kako je umro, rekao je: Zaista ovjek ovaj Sin Boij bjee. (Marko 15,39)
Podnoje krsta je najbolje mesto na kome moemo upoznati Isusa. Koliko
esto idete tamo? Kada ste poslednji put bili tamo? Zato upravo sada ne
odvojite neko vreme da razmiljate o beskrajnoj rtvi koju je podneo za
nae spasenje?
3. Veliki broj Isusovih savremenika odbacili su Ga zbog pogrenih
predstava o Mesiji. Naalost, mnogi ljudi danas odbijaju da predaju svoj
ivot Isusu zbog predrasuda i iskrivljenih ideja o Njemu. Kako moemo
da im pomognemo da vide Isusa onakvog kakav zaista jeste? ta mi kao
adventistiki hriani znamo ta moe da im pomogne da dobiju jasniju
sliku o tome ko je zaista Isus?
11. jul 2014.
20
21
3
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Jovan 14,16-18; 14,26;
15,26; Matej 12,31.32; Jovan 16,7.8; Jovan 3,5-8; Luka 11,9-13.
Tekst za pamenje: I Ja u umoliti Oca, i dae vam drugoga
Utjeitelja da bude s vama vavijek. (Jovan 14,16)
Od tri Lica Boanstva najmanje poznajemo Svetog Duha.
Neobino je to to Linost koja nam je najblia, koja u nama budi
novo roenje, koja stanuje u nama i menja nas, je Ona o kojoj tako
malo znamo.
Zato? Kao prvo, Biblija nije tako jasno odreena kada je Sveti
Duh u pitanju, kao u sluaju Oca i Sina. Ima mnogo stihova u Bibliji
koji se odnose na Svetog Duha, ali su dati u metaforama (prenesenom
znaenju rei) ili simbolima, i uglavnom govore o Njegovom
delovanju, a malo o Njegovoj prirodi.
Drugi razlog proizlazi iz slube Svetog Duha. On se stalno zalae
da nau panju usmeri na Hrista, ne na sopstvenu Linost. U planu
spasenja, Duh ima posebnu ulogu. On je u slubi Ocu i Sinu, ali to
ne znai da zbog takve uloge ima manje dostojanstvo.
Ove sedmice, dok budemo prouavali ta je Isus uio o Svetom
Duhu, usrdno se molimo za Njegovo prisustvo i delovanje u naem
ivotu.
SVETI DUH
O
d

1
2
.

d
o

1
8
.

j
u
l
a
Prouiti
celu
pouku
Su
22
Ne
Uenici su sa strahom i tugom sluali Isusa, dok je govorio o svojoj skoroj
smrti. Kada budu lieni Njegovog prisustva, ko e biti njihov Uitelj, Prijatelj i
Savetnik? Hristos je, prepoznajui njihovu veliku potrebu, obeao da e poslati
svog Predstavnika da bude sa njima.
Koje je posebno ime Hristos upotrebio za svog Predstavnika? Vidi: Jovan
14,16-18. U kome smislu je to ime bilo primereno? Vidi, takoe: Jovan
14,26.
Pomonik, Savetnik i Uteitelj razliiti su prevodi grke rei parakletos,
koja se sastoji iz predloga para, to znai pored i prideva kletos, to znai
pozvan. U doslovnom prevodu znai pozvan na neiju stranu, odnosno
osoba pozvana da nekome pomogne. Moe da se odnosi na posrednika,
pomonika, savetnika ili advokata.
Samo apostol Jovan koristi re parakletos u Novom zavetu. Zanimljivo je da
tu re primenjuje i kada govori o Isusu (1. Jovanova 2,1).
Hristos je u toku svoje zemaljske slube bio Savetnik, Pomonik i Uteitelj
svojim uenicima. Zato je prikladno da Njegov naslednik primi isto ime. Svetog
Duha alje Otac na Sinovljev zahtev, i u Sinovljevo ime (Jovan 14,16.26). Sveti
Duh nastavlja Hristov posao na Zemlji.
Uz pomo Svetog Duha uenici su uivali Isusovo prisustvo. Neu vas
ostaviti sirotne; doi u k vama (Jovan 14,18), rekao je Gospod. On nije
govorio o povremenim posetama, koje ne bi pruile veliku utehu bespomonim
siroiima. Naprotiv, On je mislio na stalnu i blisku zajednicu: Ja u vama.
(Jovan 14,20) To je bilo ostvarivo samo stalnim prisustvom Svetog Duha.
Naravno, Hristova ljudska priroda spreavala Ga je da lino bude prisutan
na svakom mestu u isto vreme. Sveti Duh je, sa druge strane, sveprisutan
(Psalam 139,7). Preko Svetog Duha, na Spasitelj ima pristup svima, bez obzira
gde se ko nalazi ili na kojoj fizikoj razdaljini koja nas razdvaja od Hrista.
Na koji nain ste doiveli delovanje Svetog Duha, iako nam nije lako da
shvatimo Njegovu prirodu i uticaj u svom ivotu?
13. jul 2014.
HRISTOV PREDSTAVNIK
23
Po
Elen Vajt je zapisala: Priroda Svetog Duha je tajna. Mi je ne moemo
objasniti, zato to nam je Gospod nije otkrio... to se tie takvih tajni, koje su
suvie duboke za ljudski um, utanje je zlato. (Apostolska crkva-Hristovim
tragom, str. 52. original)
Ona je, takoe, izjavila da je Svet Duh linost, jer On svedoi naem duhu
da smo deca Boja... On mora da bude i boanska linost, jer inae ne bi mogao
da ispituje tajne sakrivene u Bojem srcu. (Evangelizam, str. 616.617. original)
Ova izjava temelji se na Bibliji (Rimljanima 8,16. i 1. Korinanima 2,10.11). Iako
smo ogranieni svojom ljudskom prirodom, na osnovu Svetog pisma moemo
da znamo da je Sveti Duh boanska linost. Ono to je Isus rekao o Svetom
Duhu potvruje ovo gledite.
Koja dela Svetog Duha pokazuju da je On linost? Jovan 14,26; 15,26;
16,7-14.
Isus je spomenuo razliite vidove delovanja Svetog Duha, od kojih svi
podrazumevaju rad linosti. Ko moe bolje od neke osobe da nas pouava i
podsea na sve to je Isus rekao (Jovan 14,26)? Ili, ko moe bolje od linosti
da svedoi o Isusu (Jovan 15,26), da pokara svet (Jovan 16,8), da nas uputi na
svaku istinu, da uje i govori (Jovan 16,13)? Takoe, samo razumna osoba
moe da slavi Hrista (Jovan 16,14).
U skladu sa Isusovim uenjima, pisci Novoga zaveta jasno su prikazali
da Sveti Duh ima osnovne karakteristike jedne osobe: volju (1. Korinanima
12,11), razum (Dela 15,28; Rimljanima 8,27) i oseanja (Rimljanima 15,30;
Efescima 4,30).
Budui da je Sveti Duh boanska Linost, moramo u poniznosti da se predamo
Njegovoj volji i vostvu. Pozovimo Ga da stanuje u naem srcu (Rimljanima 8,9),
promeni na ivot (Titu 3,5) i donese rod Duha u naem karakteru (Galatima
5,22.23). Sami smo bespomoni; samo kroz Njegovu silu koja deluje u nama,
moemo postati ono to nam je obeano u Isusu.
Sveti Duh je dar; i kao u sluaju mnogih darova, moe da bude odbijen.
Kako moete biti sigurni da iz dana u dan ne odbacujete ono to Sveti Duh
eli da uini u vaem ivotu?
14. jul 2014.
SVETI DUH JE LINOST
24
Ut
Kada je Isus predstavio Svetog Duha uenicima, nazvao Ga je drugi
Uteitelj (Jovan 14,16). Grka re koju je Isus upotrebio za drugi je allos, to
znai drugi iste vrste, za razliku od rei heteros, koja znai drugi razliite
vrste ili osobine. Ista priroda odnosa koji povezuje Oca i Sina otkrivena je i u
odnosu izmeu Sina i Svetog Duha.
Isus je rekao za Svetog Duha: Javie vam to e biti unapredak. (Jovan
16,13) Samo boansko bie moe da objavi ta e se dogoditi u budunosti
(Isaija 46,9.10).
Boanstvo Svetog Duha, takoe, je potvreno Njegovom ulogom u
nadahnuu pisaca Svetog pisma, ulogom koju Isus jasno istie. On je rekao:
Jer sam David kaza Duhom Svetijem... (Marko 12,36), to je zabeleeno u
Psalmu 110,1.
Dok je boravio na Zemlji, Isus je stalno bio pod uticajem Svetog Duha.
Nakon to je pomazan Duhom prilikom krtenja (Matej 3,16.17), odvede Ga
Duh u pustinju. (Luka 4,1) Posle pobede nad kuaem, vrati se Isus u sili
duhovnoj u Galileju da nastavi slubu (Luka 4,14). uda je inio silom Svetog
Duha (Matej 12,28). injenica da je Boji Sin zavisio od Svetog Duha jo je
jedan pokazatelj boanskih osobina Svetog Duha, jer je teko zamisliti da Boji
Sin zavisi od nekoga ko je po svom poloaju nii od Boanstva.
Sledea injenica koja ukazuje na boansku prirodu Svetog Duha jeste
Njegova povezanost sa Ocem i Sinom u tekstovima u kojima se spominju tri
Linosti kao jednake. Isus je naloio apostolima da krtavaju nove uenike u
ime Oca i Sina i Svetoga Duha. (Matej 28,19)
Kako nam sledei stihovi pomau da shvatimo boansku prirodu Svetog
Duha? Matej 12,31.32.
Poreenje da je rei neto protiv Sina oveijeg greh koji moe biti
oproten, a da je rei neto protiv Svetog Duha greh koji ne moe biti oproten,
pokazuje da Duh nije obino bie. Bogohuljenje je greh uinjen neposredno
protiv Boga. Iz toga zakljuujemo da je Sveti Duh jedno od tri lica Boanstva.
Iako je mnogo pisano o neoprostivom grehu, sam kontekst prikazuje ljude,
koji su tako otvrdnuli na uticaj Duha i Njegovu ulogu u spasenju, da oni Njegov
rad pripisuju avolu!
15.jul 2014.
SVETI DUH JE BOANSTVO
25
Sr
Do sada smo spomenuli vanu ulogu Svetog Duha u ivotu utelovljenog
Hrista i nadahnuu Svetog pisma. Usredsredimo se sada na ono to je Isus uio
o radu Svetog Duha za nae spasenje.
Koji vaan posao Sveti Duh obavlja da bi nas pripremio da prihvatimo
Spasitelja? Jovan 16,8.
Ko uzima lekove ako smatra da nije bolestan? Isto tako, ne moemo biti
spaseni, ako ne uvidimo da smo grenici. Neno, ali istrajno Sveti Duh nas
uverava da smo zgreili, da smo krivi, i da smo pod pravednom Bojom osudom.
Tada nas Duh, svedoei o Hristu (Jovan 15,26), vodi Njemu, Jedinome koji
nas moe spasiti. Poto je Isus istina (Jovan 14,6), Duh nas, takoe, upuuje na
svaku istinu vodei nas k Njemu (Jovan 16,13.14). Sveti Duh je nazvan Duhom
istine. (Jovan 14,17)
Kada smo jednom uvereni u greh (to ukljuuje i pokajanje) i upueni na
Isusa i Njegovu istinu, spremni smo da dozvolimo Svetom Duhu da izvri svoj
najvei posao.
Zato je tako vano biti roen Duhom? Vidi: Jovan 3,5-8.
Oni koji pokuavaju da promene svoj ivot sopstvenim snagama znaju koliko
su njihovi napori uzaludni. Nemogue je da bez boanskog delovanja promenimo
svoj pokvaren, greni ivot i postanemo novo stvorenje. Obnova grenika zahteva
oblik stvaralake sile, koju jedino boanski Sveti Duh moe da omogui. Mi se
spasavamo banjom preroenja i obnovljenjem Duha Svetoga. (Titu 3,5) Ono to
Duh ini nije menjanje ili poboljanje starog ivota, ve promena prirode, stvaranje
novog ivota. Rezultati takvog uda su jasno vidljivi i predstavljaju neoboriv dokaz
u prilog Jevanelju.
Delovanje Svetog Duha nije neophodno samo na poetku hrianskog ivota;
stalno nam je potrebno. Da bi pospeio na duhovni rast, On nas ui i podsea na
sve to je Isus pouavao (Jovan 14,26). Ako Mu dozvolimo, On e zauvek boraviti
sa nama kao Pomonik, Uteitelj i Savetnik (Jovan 14,16).
Loe karakterne osobine i navike teko je promeniti, zar ne? ak i kad ih
pobedimo, ako nismo stalno oprezni, moemo ponovo biti nadvladani.
ta nae unutranje slabosti i sklonosti ka grehu treba da nam kau o
naoj stalnoj potrebi za potinjavanjem uticaju Svetog Duha?
16. jul 2014.
RAD SVETOGA DUHA
26
e
Nema sumnje da je vano poznavati Svetog Duha. Meutim, to znanje nema
smisla ako nas ne podstakne da u potpunosti dozvolimo Svetom Duhu da deluje u
naem ivotu. Isus je jasno rekao da ako ne pozovemo nebeskog Gosta da svakoga
dana stanuje u nama, onda e drugi duh koji eli da ue u na prazan ivot izazvati
duhovnu nesreu (Matej 12,43-45). Sam Isus je bio pun Duha Svetoga. (Luka
4,1) Svakoga dana iznova je primao krtenje Svetim Duhom. (Elen Vajt, Pouke
velikog Uitelja, str. 139. original)
ta tekst u Jevanelju po Luki 11,9-13. govori o tome kako moemo da
primimo Svetog Duha? ta nam ovi stihovi govore o Oevoj spremnosti
da nam da Svetog Duha?
Na Poslednjoj veeri, Isus je obeao svojim uenicima da e im po slati Duha
Svetog. On je naglasio Njegovu ulogu Uteitelja i Uitelja, koja je trebalo da
odgovori na njihove tadanje potrebe. Meutim, posle Hristovog vaskrsenja,
okolnosti su se promenile, pa su se uenici suoili sa novim izazovima.
ta je bilo sredite Isusovog obeanja o Svetom Duhu posle Njegovog
vaskrsenja? Vidi: Dela 1,4-8.
Stih u Delima 1,5. jedini je izvetaj u kome Isus kae: Vi ete se krstiti
Duhom Svetijem. Jovan Krstitelj je najavio to posebno krtenje (Matej 3,11;
Jovan 1,33), ali ono se dogodilo tek posle Hristovog vaznesenja. ta znai
krtenje Duhom?
U Delima 1,8. Isus je to lino objasnio slinim izrazima. U Delima 1,5.
zapisano je: Vi ete se krstiti Duhom Svetijem, a u Delima 1,8: Kad sie
Duh Sveti na vas. Biti krten znai biti u potpunosti uronjen u neto, obino
vodu. Taj in obuhvata celu osobu. Krtenje Svetim Duhom znai biti potpuno
pod uticajem Svetog Duha, potpuno ispunjen Duhom. (Efescima 5,18) To
nije iskustvo jednom i zauvek, ve ono koje je potrebno stalno obnavljati.
Da vas neko upita: Da li ste ikada bili ispunjeni Duhom, ta biste
odgovorili, i zato?
17. jul 2014.
ISPUNJENI SVETIM DUHOM
27
Pe
Proitajte poglavlje Dar Svetoga Duha u knjizi Elen Vajt Apostolska crkva-
Hristovim tragom, str. 47-56. original.
U sva vremena i na svakom mestu, u svim tugama i svim nevoljama, kada
su izgledi mrani, a budunost neizvesna, kad se oseamo bespomo nima i
usamljenima, Uteitelj e biti poslat kao odgovor na molitvu vere. Okolnosti
nas mogu odvojiti od svakog zemaljskog prijatelja, ali nikakava prilika, nikakva
udaljenost ne moe nas odvojiti od nebeskog Uteitelja. Gde god se nalazili,
kuda god ili, On nam je uvek sa desne strane da nas podupre, podigne,
pomogne i obodri. (Elen Vajt, enja vekova, str. 669. 670. original)
Sveti Duh je bio najvei od svih darova koje je mogao izmoliti od svog Oca
za uzdizanje svoga naroda. Sveti Duh treba da im bude podaren kao sila koja
preporaa, jer bi bez nje Hristova rtva bila beskorisna. Sila zla vekovima je
jaala i ljudi su se zauujuom pokornou potinjavali sotonskom ropstvu.
ovek moe da se odupre i pobedi greh jedino monim delovanjem Treeg
lica Boanstva, koje e doi sa neizmenjenom silom u punini boanske moi.
Duh ini delotvornim ono to je izvojevao Otkupitelj sveta. (Elen Vajt, enja
vekova, str. 671. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Budui da ljudi imaju sklonost ka samouzviavanju, koje pouke nam
daje ponizno delovanje Svetog Duha?
2. U razgovoru sa Nikodimom, Isus je uporedio Svetog Duha sa ve trom.
Koje duhovne pouke moemo izvui iz tog poreenja?
3. Neki ljudi tvrde da je dokaz da je neko ispunjen Duhom sposobnost
da se govori jezicima. Kako treba da odgovorimo na takvu tvrdnju?
4. Skloni smo da razmiljamo o delovanju Svetog Duha na pojedince, to
je, naravno, ispravno. Istovremeno, kako moemo kao jedinstveno telo da
doivimo Njegovu prisutnost u Crkvi kao celini?
18. jul 2014.
28
29
Prouiti
celu
pouku
Su
4
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

1
9
.

d
o

2
5
.

j
u
l
a
SPASENJE
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Luka 18,9-14; Jovan
6,44; Luka 15,3-10; Matej 20,28; Jovan 8,34-36; Jovan 6,35.47-51.
Tekst za pamenje: Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina
svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine,
nego da ima ivot vjeni. (Jovan 3,16)
esto kaemo da je smrt deo ivota. Ne, smrt je poricanje ivota,
ne njegov deo. Ipak, naviknuti na smrt, nazivamo je suprotno od
onoga to ona zaista jeste. Kako god da je shvatimo, jedno je sigurno:
bez boanske pomoi, vena smrt bie sudbina svih nas.
Sreom, tu pomo smo ve primili. Bog nam je u svojoj
bezgraninoj ljubavi ponudio spasenje kroz Hrista. Kada je aneo
objavio Mesijino roenje, nazvao Ga je Isus (od jevrejske rei koja
znai spasenje), jer e On izbaviti svoj narod od grijeha njihovijeh.
(Matej 1,21)
Ove sedmice razmiljaemo o Isusovom delu spasenja. Prvo emo
usmeriti panju na osnove spasenja, a zatim na njegove posledice.
Biblija je jasna. Imamo samo dva izbora, kada su nai gresi u
pitanju: ili emo platiti za svoje grehe u ognjenom jezeru ili emo
prihvatiti Hristovu rtvu kojom je platio za nae grehe na krstu. Dok
budemo razmatrali velikoduan dar Boje milosti koji se pokazao u
Hristu, jo jednom u poniznosti obnovimo veru u Isusa kao linog
Spasitelja.
30
Ne
U Jevanelju po Jovanu 3,16. dva glagola opisuju ta je Bog uinio za
nae spasenje. Kako su ovi glagoli meusobno povezani? ta oni govore o
poreklu naeg spasenja?
Glagol ljubiti je, naroito zbog njegove este i olake upotrebe u dananje
vreme, postao neodgovarajui da izrazi dubinu brinog zanimanja izraenog
u grkom glagolu agapao, voleti. U Novom zavetu, ovaj izraz i njemu
odgovarajua imenica agape, ljubav, otkrivaju Boju duboku i stalnu ljubav
prema svojim stvorenjima, koja su nedostojna Njegove ljubavi. Ljubav je
istaknuta osobina Bojeg karaktera. On ne samo da nas voli, ve je On Ljubav
(1. Jovanova 4,8).
Boja ljubav nije sila koja se temelji na oseanjima ili sklonostima. Ljubav
naega Boga nije izbirljiva, niti zavisi od toga ta inimo. Bog voli svet, odnosno,
ceo ljudski rod, ukljuujui i one koji Njega ne vole.
Prava ljubav se prepoznaje po delima koja inimo. Ponekad kao ljudska
bia moemo da kaemo da volimo nekoga, ali naa dela pokazuju suprotno (1.
Jovanova 3,17.18). To nije sluaj u iskazivanju Boga. Njegova ljubav se pokazuje
u Njegovim delima. On je iz ljubavi dao svog Jedinorodnoga Sina radi naeg
spasenja. Na taj nain Bog je dao sve to je imao, Sebe lino.
Proitajte tekst iz Jevanelja po Luki 18,9-14. Kako nas ova pria pouava
o stavu koji treba da imamo prema Bogu i Njegovoj milosti?
Verovatno smo ovu priu proitali mnogo puta i nismo iznenaeni Isusovim
zakljukom i presudom: Kaem vam da ovaj (carinik) otide opravdan kui
svojoj, a ne onaj. (Luka 18,14) Meutim, oni koju su bili prisutni kada je Isus
izrekao presudu, sigurno su bili zapanjeni. Zar to nije bilo nepravedno?
Da, to je bilo potpuno nezaslueno. Spasenje je takvo. Ono je Boji dar.
Dar se ne zarauje, jednostavno se prihvata. Spasenje ne moemo da kupimo,
moemo samo da ga primimo. Iako je Isus retko upotrebljavao re milost,
jasno je uio da se spasenje dobija blagodau, a blagodat znai dobiti neto
to ne zasluuje.
Da vam Bog daje ono to zasluujete, ta bi to bilo i zato?
20. jul 2014.
SPASENJE JE DAR OD BOGA
31
Po
itanjem Jevanelja uviamo da za spasenje u potpunosti dugujemo Bogu.
Isus nije doao na ovaj svet zato to smo Mu uputili poziv da doe, ve zato
to Ga je Otac iz ljubavi prema nama poslao. Oev uinjen korak potvren je
Hristovom estom upotrebom izraza Istiniti koji Me posla i Otac koji Me
posla. (Jovan 7,28; 8,29; 12,49)
ta je jo, na osnovu teksta u Jevanelju po Jovanu 6,44. Otac uinio za
nae spasenje?
Uprkos injenici da smo bili grenici i nismo voleli Boga, On je pokazao
ljubav prema nama i omoguio da nam kroz Njegovog Sina gresi budu oproteni
(1. Jovanova 4,10). On nas tom neverovatnom ljubavlju privlai k Sebi.
Nije samo Otac ukljuen u nae spasenje, i Sin, takoe, ima veoma znaajnu
ulogu. On je doao sa jasnom misijom: Jer je Sin oveij doao da nae i
spase to je izgubljeno. (Luka 19,10) Kad god razmiljamo o tome kako je bio
podignut od zemlje, On nas privlai k Sebi (Jovan 12,32).
Dokle je Gospod spreman da ide u svojim naporima da nas spase? Vidi:
Luka 15,3-10.
Ove dve prie pokazuju da Bog ne eka ravnoduno da doemo k Njemu,
ve ulae napore da nas pronae. Imamo Boga koji trai. Nije vano da li smo
zalutali daleko, ili smo na nekom opasnom mestu, ili smo izgubljeni u kui,
Gospod nas neumorno trai, dok nas ne pronae.
im se ovca udalji od stada, pastir je u strahu i brizi! On broji i ponovo
broji svoje stado. Kada se uveri da je jedna ovca zaista odlutala, ne drema.
Ostavlja devedeset i devet u toru i polazi u potragu za jednom izgubljenom.
to je no mranija i olujnija, put opasniji, to je vea pastirova briga i ozbiljnija
njegova potraga. On ulae svaki napor da pronae izgubljenu ovcu.
S velikim olakanjem oslukuje iz daljine njen jedva ujni poziv. Idui za
zvukom, penje se uz strme padine, dolazi do same ivice ponora i svoj ivot izlae
opasnosti. I tako trai, dok sve slabiji pozivi pokazuju da je ovca na kraju svojih
snaga. Konano, njegovi napori su nagraeni; izgubljena ovca je pronaena.
(Elen Vajt, Pouke velikog Uitelja, str. 188. original)
21. jul 2014.
SPASENJE: BOG INI PRVI KORAK
32
Ut
Jovan Krstitelj je opisao Isusa kao Jagnje Boje koje uze na se grijehe
svijeta. (Jovan 1,29) Ovu sliku lako je mogao da razume svaki Izrailjac
upoznat sa prinoenjem rtava u Hramu i svetom istorijom zabeleenom u
Starom zavetu. Avram je pokazao svoju veru da e se Bog postarati za jagnje
Sebi na rtvu; i Gospod se pobrinuo da ivotinja bude prinesena na rtvu
umesto Isaka (1. Mojsijeva 22,8.13). Izrailjci su u Egiptu rtvovali jagnje kao
simbol boanskog izbavljenja iz ropstva greha (2. Mojsijeva 12,1-13). Kasnije,
kada je uspostavljena sluba u Svetinji, dva jagnjeta su prinoena na rtvu
svakoga dana bez prekida: jedno ujutro i jedno uvee (2. Mojsijeva 29,38.39).
Sve ove rtve predstavljale su Mesiju, koji kao jagnje na zaklanje voen bi
zato to Gospod pusti na Nj bezakonje svijeh nas. (Isaija 53,6.7) Zato je
predstavljajui Isusa kao jagnje Boje koje uze na se grijehe svijeta (Jovan
1,29), Jovan Krstitelj otkrio zameniku prirodu Hristove smrti.
U toku slube, Isus je u vie navrata govorio o svojoj smrti, iako je uenicima
bilo teko da shvate zato mora da umre (Matej 16,21.22). Isus je postepeno
objasnio njenu uzvienu svrhu.
Koje je slike Isus upotrebio da ukae da e umreti kao naa Zamena? Matej
20,28; Jovan 10,11.
Od ove ljubavi niko vee nema, da ko duu svoju poloi za prijatelje svoje
(Jovan 15,13); to je istina ak i ako oni ne razumeju, niti prihvataju tu rtvu.
Na krstu, Isus je prolio krv za mnoge radi otputenja grijeha. (Matej 26,28)
Vano je zapaziti da je Isus dobrovoljno predao svoj ivot. Kao to je Otac
dao svog jedinog Sina, tako je Sin dao sopstveni ivot da otkupi ljudski rod.
Niko Ga nije prisilo da to uini. Niko je (duu) ne otima od Mene, nego je Ja
sam od Sebe polaem, izjavio je Isus. (Jovan 10,18)
ak je i Kajafa, koji je otvoreno odbacio Isusa i pokrenuo zaveru da Ga
ubiju, nesvesno ukazao na Isusovu zameniku smrt (Jovan 11,49-51).
Pomislite koliko nezahvalnosti ljudski rod iskazuje prema Bogu, koji nam
je sve dao u Hristu. ta moemo da uinimo da ne upadnemo u takvu
zamku? Zato to lako moe da se to dogodi, naroito kad prolazimo kroz
teka vremena?
22. jul 2014.
NEIZBENA SMRT
33
Sr
Bez Hrista bili smo robovi grehu, robovi ravih poriva nae pale prirode.
iveli smo okrenuti sebi, udovoljavajui sebi, umesto da ivimo na slavu Boju.
Neizbena posledica ovog duhovnog ropstva bila je smrt, zato to je plata za
greh smrt.
Ali, Isus je doao da propovjedi zarobljenima da e se otpustiti. (Luka
4,18) Oni nisu zarobljenici u doslovnom smislu, ve se nalaze u sotoninom
duhovnom zarobljenitvu (vidi: Marko 5,1-20; Luka 8,1.2). Isus nije oslobodio
Jovana Krstitelja iz Irodove tamnice, ali je oslobodio one koji su bili vezani
lancima grenog ivota, oslobodio ih je tekog tereta krivice i vene osude.
Koje veliko obeanje pronalazimo u sledeim stihovima? Jovan 8,34-36.
Upotreba rei zaista u 36. stihu pokazuje da postoji i lani oblik slobode, koja
zapravo navodi ljudska bia na dalju neposlunost Bogu. Isusovi sluaoci smatrali
su da im njihovo poreklo, koje potie od Avrama, prua nadu za slobodu. Mi
smo u istoj opasnosti. Kada je spasenje u pitanju, neprijatelj eli da se oslonimo
na bilo ta na primer, naa uenja, linu svetost, slubu Bogu bilo ta osim
Hrista. Meutim, nita od toga, bez obzira koliko je vano bilo, nema silu da nas
oslobodi od greha i njegove osude. Jedini pravi Oslobodilac je Sin, koji nikada
nije bio rob grehu.
Isus se raduje kada oprata grehe. Kada su etvorica ljudi doneli oduzetog
oveka k Njemu, znao je da je bio bolestan zbog razuzdanog ivota koji je vodio,
ali je, takoe, znao da se pokajao. U moleivom pogledu ovog oveka, Gospod je
video enju njegovog srca za oprotenjem i veru u Isusa kao jedinog Pomagaa.
Isus mu je neno rekao: Sinko, oprataju ti se grijesi tvoji. (Marko 2,5) To su bile
najlepe rei koje je taj ovek ikada uo. Teret oaja nestao je iz njegovog uma,
a mir zbog dobijenog oprotenja ispunio je njegovo srce. U Hristu je pronaao
duhovno i fiziko isceljenje.
U farisejevoj kui, ena grenica oprala je Isusove noge svojim suzama i
pomazala ih mirom (Luka 7,37.38). Primetivi negodovanje fariseja, Isus je
objasnio: Oprataju joj se grijesi mnogi. (Luka 7,47) Zatim se obratio njoj:
Oprataju ti se gresi. (Luka 7,48)
Oproteni su ti gresi. Zato su to najlepe rei koje iko od nas moe da
uje?
23. jul 2014.
SLOBODNI OD GREHA
34
e
Zasluili smo da umremo zbog svojih greha. Meutim, Hristos je preuzeo
nae mesto na krstu i platio smrtnu kaznu, koju smo, inae, mi trebalo da
platimo. On je nevin preuzeo nau krivicu i primio nau kaznu da bismo mi
greni mogli biti proglaeni nevinima. Od Njega, umesto da umremo, primili
smo veni ivot. U Jevanelju po Jovanu 3,15. dato nam je to uzvieno obeanje:
Da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni. Ovo obeanje
ponovljeno je na kraju esnaestog stiha u istom poglavlju.
Neki smatraju da ak i posle prihvatanja Hrista za Spasitelja, obeanje o
venom ivotu postaje stvarno tek posle Njegovog drugog dolaska. Meutim,
obeanje o spasenju izraeno je u sadanjem vremenu: Ko vjeruje Sina, ima
ivot vjeni. (Jovan 3,36) Svako ko veruje u Hrista, sada ima ivot vjeni, i
ne dolazi na sud u poslednji dan, nego je preao iz smrti u ivot. (Jovan 5,24)
ak i ako umremo i spavamo u grobu, ovaj privremeni odmor ne oduzima
stvarnost venog ivota.
Kada Isus postane na Spasitelj, na ivot prima potpuno novo znaenje, i
tada moemo da uivamo u bogatijem i punijem ivotu. Ja dooh, izjavio je
Isus da imaju ivot u izobilju. (Jovan 10,10) Umesto prolaznih ovozemaljskih
zadovoljstava, koja nas ispunjavaju, ali nas u potpunosti ne zadovoljavaju,
On nam nudi potpuno drugaiji ivot, ispunjen neiscrpnim zadovoljstvom
u Njemu. Ovaj novi, obogaeni ivot obuhvata celo nae bie. Isus je uinio
brojna uda da obnovi fiziki ivot mnogim ljudima. Ali iznad svega, On je
eleo da im prui obnovljeni duhovni ivot, ist od greha, ispunjen verom u
Njega i sigurnou u spasenje.
Koju je metaforu Isus upotrebio da izrazi ta se deava kada Ga neko
prihvati? ta to znai u naem svakodnevnom ivotu? Vidi: Jovan 6,35.47-
51.
Razmislite o misli o venom ivotu. Ne radi se samo o neprolaznom
postojanju, ve iznad svega blagoslovenom, srenom ivotu, koji
provodimo u zajednici punoj ljubavi sa Bogom na novoj Zemlji. Iako
jo uvek ivimo na ovom svetu, kako moemo da ponemo da uivamo,
makar delimino, u daru venog ivota?
24. jul 2014.
HRISTOS NAM DAJE VENI IVOT
35
Pe
Proitajte poglavlje Hristos grenikova potreba u knjizi Elen Vajt Put
Hristu, str. 17-22. original.
Gledajui raspetog Otkupitelja, bolje shvatamo veliinu i znaaj rtve koju
je Velianstvo Neba podnelo za nas. Plan spasenja proslavlja se pred nama, a
pomisao na Golgotu budi u naem srcu iva i sveta oseanja. Hvala Bogu i
Jagnjetu bie u naem srcu i na naim usnama; gordost i sluenje svome ja ne
moe da napreduje u dui, koja se ivo sea prizora sa Golgote.
Onaj koji prati Spasiteljevu neuporedivu ljubav, uzdii e se u mislima,
oistiti srce i preobraziti karakter. Izai e da bude svetlost svetu, da iz njega
delimino odsjajuje ova udesna ljubav. Ukoliko vie posmatramo Hristov krst,
utoliko emo potpunije usvojiti jezik apo stola koji je rekao: A ja Boe sauvaj
da se im drugijem hvalim osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojega
radi razape se meni svet, i ja svijetu. (Galatima 6,14; Elen Vajt, enja vekova,
str. 661. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Spasenje je dar, to znai da je besplatno. Ipak, da li ima neku cenu? Koja
je cena prihvatanja tog dara i zato je on koja god da je cena u pitanju
tako dragocen?
2. U ponedeljak smo itali tekstove koji ukazuju da je spasenje rezultat
Bojeg uinjenog prvog koraka. On ini sve napore da nas spase. Ipak,
Isus je, takoe, rekao da je potrebno da traimo Boje carstvo i Njegovu
pravdu (Matej 6,33). Njegove rei Navalite da uete na tijesna vrata
(Luka 13,24), ukazuju da treba da traimo spasenje. Kako ovo moemo
da objasnimo?
3. Kako Hristova smrt na krstu otkriva Boju pravdu? Kako, takoe,
otkriva i Boju blagodat?
4. Kad bismo sopstvenim naporima mogli da zaradimo veni ivot,
dobrim delima i dranjem Zakona, ta bi to govorilo o ozbiljnosti greha?
Razmislite koliko je greh straan, kada je samo Isusova smrt mogla da ga
plati.
5. Religiozni Jevreji vide u Suboti predukus venog ivota. Na koji nain
ova misao o Suboti kao predslici venog ivota ima smisla?
25. jul 2014.
36
37
Su
Prouiti
celu
pouku
5
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Luka 5,27-32; 13,1-5;
Matej 22,2-14; Zaharija 3,1-5; Jovan 8,30.31; Luka 14,25-27.
Tekst za pamenje: I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji,
tako treba Sin ovjeij da se podigne. Da nijedan koji Ga vjeruje
ne pogine, nego da ima ivot vjeni. (Jovan 3,14.15)
Kada su Izrailjce poele da ujedaju zmije u pustinji, Bog je naloio
Mojsiju da napravi bronzanu zmiju i postavi na tap, da bi svako koga
zmija ujede mogao da pogleda u nju i ozdravi.
Kakve je isceljujue moi mogla da ima jedna bronzana zmija?
Nikakve. Izleenje je dolazilo samo od Boga. Meutim, gledanjem u
bronzanu statuu, Izrailjci su pokazivali svoju veru u Boga, koji je bio
njihova jedina nada i spasenje.
Gospod je eleo da usvoje duhovnu pouku. On je promenio simbol
smrti u simbol ivota. Ta bronzana zmija predstavljala je Hrista, koji je
poneo nae grehe da bi nam omoguio spasenje. Svi verom moemo da
usmerimo pogled prema Hristu podignutog na krstu i pronaemo lek
od smrtonosnog ujeda stare zmije, sotone. U suprotnom, umreemo
u svojim gresima. Boja re govori ono to je bolna istina: kao ljudska
bia, mi smo grenici kojima je potrebna milost. Ta milost nam je
ponuena u Isusu Hristu.
Ove sedmice prouavaemo Isusova uenja o jednostavnim,
korisnim koracima potrebnim za spasenje.
KAKO POSTATI SPASEN?
O
d

2
6
.

j
u
l
a

d
o

1
.

a
v
g
u
s
t
a
38
Ne
Proitajte tekst iz Jevanelja po Luki 5,27-32. Kako moete da prepoznate
grupu kojoj pripadate?
Mnogi ljudi imaju dobro fiziko zdravlje i nije im potreban lekar. Meutim,
ko je zaista duhovno zdrav? Od svih ljudi nema nikoga dobro da tvori, nema
nijednoga (Psalam 14,3); niko nije pravedan (Rimljanima 3,10). Mi moemo
da inimo dobra i moralna dela, ali ne moemo da uinimo sebe pravednima
pred Bogom. Zato, govorei da nije doao da dozove pravednike (Luka 5,32),
Isus se obratio farisejima, koji su sebe smatrali pravednima, iako to nisu bili.
Naalost, iako su verovali da su dobri u Bojim oima, bili su duhovno slepi
(Jovan 9,40.41).
Zato je prvi korak u primanju leka prepoznavanje sopstvenog grenog
stanja i potpune nesposobnosti da sami sebe izleimo. Ali kako moemo da
uvidimo svoju stvarnu potrebu ako smo slepi? Kako moemo da priznamo
da smo grenici ako nas upravo gresi spreavaju da prepoznamo svoje pravo
stanje?
ta moe da otvori nae duhovne oi da bismo mogli da prepoznamo
veliku potrebu za Spasiteljem? Vidi: Jovan 16,8.
Jedini melem za oi, koji nam moe pomoi da uvidimo svoje stvarno
duhovno stanje jeste, Sveti Duh. Pre nego to ita moe da uini za nas, On
mora da nas uveri da smo greni. On neprestano deluje na nau savest da bi u
nama probudio svest o naim gresima i duboko oseanje krivice, koji u nama
bude enju za Spasiteljem. Kada ujemo taj poziv, moramo ga posluati, inae,
pre ili kasnije, toliko emo otvrdnuti za uticaj Svetoga Duha da nita nee moi
da bude uinjeno za nas. Kakva zastraujua pomisao!
Iako je oseanje krivice esto rava pojava, kako Sveti Duh moe da
upotrebi krivicu u korist vaeg duhovnog rasta?
27. jul 2014.
PREPOZNATI LINE POTREBE
39
Po
Prepoznavanje greha nije dovoljno; ono mora biti praeno pokajanjem.
Biblijsko znaenje pokajanja obuhvata tri koraka: priznanje greha, alost zbog
uinjenog greha i elju da vie ne greimo. Ako samo jedan korak nedostaje,
to nije pravo pokajanje. Na primer, Juda je priznao svoj greh, ali nije oseao
alost to je izdao Uitelja (Matej 27,3.4). On je bio ophrvan griom savesti,
ne pokajanjem. Njegovo priznanje proisteklo je iz straha od posledica, ne iz
ljubavi prema Hristu.
Vanost pokajanja moemo da vidimo u injenici da su Jovan Krstitelj i
Isus zapoeli svoju slubu propovedajui: Pokajte se, jer se priblii Carstvo
nebesko! (Matej 3,2; 4,17) Kasnije, kada je Isus poslao Dvanaestoricu na prvo
misionarsko putovanje, i oni su propovedali da se treba kajati. (Marko 6,12)
Zatim, posle Pedesetnice, Petar je savetovao mnotvu da uine isto (Dela 2,38;
3,19).
Obratite panju na snane rei kojima je Isus naglasio sveoptu potrebu
za pokajanjem da bismo mogli biti spaseni. Koju nam poruku On ovde
upuuje? Vidi: Luka 13,1-5.
Isus je potvrdio da su svi ljudi greni. Zato je i uputio ovakav poziv svojim
sluaocima: Nego ako se ne pokajete svi ete tako izginuti. (5. stih) Bez
pokajanja, iskupljenje je nemogue, jer odsustvo pokajanja ukazuje da ljudi
odbijaju da se pokore Gospodu.
Reeno nam je i ovo: Dobrota Boja te na pokajanje vodi. (Rimljanima
2,4) ta to znai? Kocka leda moe da se razbije u sitne komade, ali ti komadi i
dalje e biti led. Tu istu kocku leda moemo da postavimo pored izvora toplote,
i ona e se otopiti i pretvoriti u vodu. Led naeg ponosa moe da se otopi samo
ako smo izloeni toploti Boje dobrote i ljubavi. Zato je veoma vano da to
vie razmiljamo o svim dokazima Boje ljubavi prema nama koje smo doiveli.
Mi se ne kajemo da bi nas Bog mogao zavoleti, ve nam otkriva svoju
ljubav da bi nas poveo na pokajanje. (Elen Vajt, Pouke velikog Uitelja, str.
188. original)
ta su dokazi Boje ljubavi? ta ste videli, doiveli i nauili to vam daje
snane razloge da verujete u Njegovu dobrotu? Zato je vano da uvek
razmiljamo o tome, naroito u tekim trenucima?
28. jul 2014.
POKAJANJE
40
Ut
Pravo pokajanje ide ruku pod ruku sa verom u Isusa kao naeg jedinog
Spasitelja. Isus je esto govorio o potrebi da verujemo u Njega da bismo primili
Njegove blagoslove: Ako moe vjerovati, sve je mogue onome koji vjeruje.
(Marko 9,23) Vera ima vanu ulogu u naem spasenju. Sotona to zna i zato
ulae sve napore da nas dri dalje od vere (Luka 8,12).
Prema Isusu, ta znai verovati? To je vie od nejasnog oseanja da e
se neto dogoditi. To je vie od umne vebe. Vera koja spasava nije bez cilja.
Naprotiv, vera ima jasan cilj: Isusa Hrista. Vera nije samo verovanje u neto,
ve u Nekoga. Vera je imati poverenje u Isusa i osloniti se na Njegovu rtvu,
koju je podneo radi nas. Verovati u Isusa znai poznavati Ga, shvatiti ko je On
(Jovan 6,69), i primiti Ga za linog Spasitelja (Jovan 1,12).
Bog je tako voleo svet da je ljudima darovao Isusa, da svako ko iskreno
veruje u Njega moe da ima veni ivot. Njegova smrt ne znai da e svi
biti spaseni. Moramo biti pokriveni Njegovom pravdom. Verujui u Njega,
primamo pravdu, imamo sigurnost i veliko obeanje da e nas On podignuti
u poslednji dan (Jovan 6,40).
Isus je uputio rei ohabrenja eni koja je ivela grenim ivotom:
Oprataju ti se grijesi... Vjera tvoja pomoe ti. (Luka 7,48.50) ta to
znai? Da li nas naa vera spasava?
Prema Jevaneljima, prilikom isceljivanja nekih ljudi, Isus im je uputio
sledee rei: Vjera tvoja pomoe ti. (Matej 9,22; Marko 10,52; Luka 17,19)
Govorei to, On nije pripisivao neke isceljujue moi njihovoj veri, koja je u
stvari bila potpuno poverenje da ih Isus svojom silom moe izleiti. Sila vere
ne proizlazi od osobe koja veruje, ve od Boga u koga ta osoba veruje.
Zato moramo biti paljivi u svom shvatanju uloge vere u odnosu na
molitvu, naroito kada je re o izleenju? Zato je pogreno zakljuiti iz
prethodnih tekstova da ako ne doe do izleenja posle molitava, to je zbog
toga to nemamo dovoljno vere?
29. jul 2014.
VEROVATI U ISUSA
41
Sr
Isus je seo ispred mnotva ljudi i izgovorio rei koje su ih zaprepastile:
Ako ne bude vea pravda vaa nego knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo
nebesko. (Matej 5,20) Malo njih bilo je tako verno u dranju slova Zakona
kao to su to bili fariseji. Ipak, krenuli su pogrenim putem zato to su svojim
ponaanjem nameravali da ostave snaan utisak na ljude, a ne da ugode Bogu.
Isus nas opominje da ne inimo tako (Matej 6,1).
Kako, onda, moemo biti pravedni pred Bogom? Pria o svadbenoj
sveanosti pomae nam da prepoznamo izvor istinske pravde.
Proitajte tekst iz Jevanelja po Mateju 22,2-14. Zato je car eleo da svaki
gost ima svadbeno ruho na svadbi? ta ruho predstavlja? Vidi: Isaija 61,10;
Zaharija 3,1-5.
Car je pripremio besplatna svadbena ruha. Gosti su neplanirano primili
poziv, dok su se nalazili na raskru, i verovatno nisu imali odgovarajuu odeu
za svadbu, niti novac da je kupe. Poziv i odea bili su carevi darovi. Jedini uslov
koji je trebalo da ispune da bi mogli uestvovati u sveanosti jeste da prihvate
oba dara.
Jo od pada u Edemskom vrtu, svaki ovek je duhovno nag. Kada su Adam
i Eva shvatili da su nagi posle iskazane neposlunosti, pokuali su da se pokriju
odeom od smokvinog lia, koja je bila neudobna i nedelotvorna (1. Mojsijeva
3,7). Najvii stepen pravde koji ovek svojim naporima moe da postigne je
kao neista haljina. (Isaija 64,6)
Bog nam kao u prii, daje ruho koje nam je potrebno. On je nainio odeu
za Adama i Evu i obukao ih (1. Mojsijeva 3,21), to je simbol Njegove pravde
koja pokriva grenika. Gospod, takoe, nudi ruho Hristove pravde svojoj Crkvi,
da se obue u svilu istu i bijelu (Otkrivenje 19,8), koja nema mane ni
mrtine, ili takvoga ega. (Efescima 5,27) Ovo ruho je Hristova pravednost,
Njegov naukaljani karakter, koji po veri daje svima koji Ga prime za svog
Spasitelja. (Elen Vajt, Pouke velikog Uitelja, str. 310. original)
Zato je od svega u ta verujemo najvanije da shvatimo da nae spasenje
potie od ruha koje nam Hristos daje kao dar? Zato nikada ne smemo da
to zaboravimo?
30. jul 2014.
SVADBENO RUHO
42
e
Kada u veri uvidimo svoju potrebu, pokajemo se, priznamo grehe i
zatraimo Hristovu pravdu za sebe, postajemo Njegovi uenici. Isus je za vreme
svoje slube, uputio poziv razliitim ljudima, kao to su Petar, Jakov i Jovan, da
budu Njegovi uenici, poziv koji je podrazumevao da ostave sve da bi sledili
Njega (Matej 4,20.22; Marko 10,28; Luka 5,28). U stvari, u Jevaneljima glagol
slediti postao je sinonim za uenika.
Koja dva inioca odluuju u elji da postanemo Isusovi uenici? Vidi:
Jovan 8,30.31.
Neki ljudi pokuavaju da razdvoje veru u Isusa od Negovih uenja, kao
da je prvo vanije od drugog. Ali, Isus nije pravio takvu razliku. Za Njega,
oba inioca su tesno povezana i predstavljaju temelj pravog uenitva. Isusov
uenik je posveen Njegovoj linosti, kao i Njegovim reima. Iako uvek postoji
opasnost da ponemo vie da se bavimo uenjima i formama vere i tako
izgubimo Isusa iz vida, takoe moramo biti svesni da nije dobro smatrati da je
verovati u Isusa sve to je vano u naem hodu sa Gospodom.
Koliko visoku cenu treba da platimo da bismo postali Isusovi uenici?
Vidi: Luka 14,25-27.
Isus je koristio glagol mrzeti kao izraz u znaenju voleti manje. Naporedni
tekst u Jevanelju po Mateju ini jasnijim znaenje Isusovih rei: Koji ljubi oca
ili mater vema nego Mene, nije Mene dostojan; i koji ljubi sina ili ker vema
nego Mene, nije Mene dostojan. (Matej 10,37) Isus mora da bude na prvom
mestu u naem ivotu ako elimo da budemo Njegovi uenici.
Koju cenu plaate zato to sledite Hrista i to ste Njegov uenik? ta va
odgovor govori o vaoj zajednici sa Gospodom?
31. jul 2014.
SLEDITI ISUSA
43
Pe
Proitajte poglavlje Pokajanje, str. 23-32. original, u knjizi Elen Vajt Put
Hristu.
Mi se ne moemo pokajati bez Hristovog Duha, koji e probuditi savest,
kao to bez Hrista ne moemo dobiti ni oprotaj. (Elen Vajt, Put Hristu, str.
26. original)
I dok na golgotskom krstu gledamo Boje Jagnje, tajna otkupljenja poinje
da se otkriva naem umu, a dobrota Boja vodi nas na pokajanje. Hristos je
ispoljio neshvatljivu ljubav svojom smru za grenike, pa kada grenik uvidi
ovu ljubav, ona mu omeka srce, utie na njegov um i skruenou nadahnjuje
njegovu duu. (str. 26.27. original)
Ponizno i skrueno srce, promenjeno pravim pokajanjem, uvaava Boju
ljubav i cenu Golgote; i kao to sin priznaje milostivom ocu, tako e i iskreni
pokajnik izneti sve grehe pred Boga. Pisano je: Ako priznajemo grehe svoje,
veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde.
(1. Jovanova 1,9; isto, str. 41. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Mnogi pokuavaju da potisnu svoje oseanje krivice alkoholom,
drogama ili ovozemaljskim uivanjima. Zato nita od toga ne pomae?
Kako biste pomogli nekome ko se nalazi u takvom stanju da pronae
pravo reenje za oseanje krivice?
2. Mogue je uvideti svoje grehe bez donoenja rodova dostojnih
pokajanja. Zato to nije pravo pokajanje? Koji rodovi su u pitanju? Da li
su to dobra dela uinjena da bi se zadobila Boja naklonost?
3. Razmislite o injenici da je Hristova pravda besplatna, ali ne i jefina.
Iako ne moramo da platimo za nju, Gospod je morao da plati beskrajnu
cenu na krstu. Razmislite o tome koliko smo greni i koliko je greh ozbiljan,
kada je bila potrebna takva krajnja mera, kao to je smrt Bojeg Sina, da
bismo bili spaseni od posledica greha.
1. avgust 2014.
44
45
Su
Prouiti
celu
pouku
6
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Jovan 3,1-15; Matej
13,33; 2. Korinanima 5,17; Jovan 15,4-10; Matej 6,9-13; Luka 9,23.24.
Tekst za pamenje: Odgovori Isus i ree mu: Zaista, zaista ti
kaem, ako se ko nanovo ne rodi, ne moe vidjeti carstva Boijega.
(Jovan 3,3)
Nikodim je bio privuen Hristu, ali nije se usuivao da Ga javno
poseti. Ljubazno je pozdravio Isusa nazivajui Ga Uiteljem poslanim
od Boga. Uitelj je znao da se iza tog utivog pozdrava nalazi neko ko
traga za istinom, zato, ne gubei vreme, rekao je Nikodimu da mu nije
potrebno teoretsko znanje, ve duhovno obnovljenje, novoroenje.
Nikodimu je bilo teko da razume ovu misao. Kao Avramov
potomak, bio je siguran da ima svoje mesto u Bojem carstvu; a jo
kao strogi farisej, sigurno je zasluio i Boju naklonost, zar ne? Zato
mu je onda bila potrebna tako korenita promena?
Isus mu je strpljivo objasnio da je duhovna promena natprirodno
delo Svetog Duha. Iako ne moemo da vidimo i shvatimo kako do
nje dolazi, moemo da uoimo njene rodove. To zovemo obraenjem,
novim ivotom u Hristu.
Iako uvek treba da se seamo Gospodnjeg poziva i obraenja, pred
nama je izazov da se svakoga dana vrsto drimo Njega, da bi nas sve
vie mogao menjati u svoje oblije.
O
d

2
.

d
o

8
.

a
v
g
u
s
t
a
RASTI U HRISTU
46
Ne
Revni hrianin suprotstavio se jednoj dami koja se bavila politikom i
upitao je: Da li ste se ponovo rodili? Ljuta zbog, kako je ona smatrala, linog
pitanja, odgovorila je: Bilo je uspeno prvi put, hvala.
Moda jeste bilo uspeno, ali kada ramiljamo o svojoj paloj prirodi, nae
prvo roenje nije dovoljno, bar ne za veni ivot. Zato se moramo ponovo
roditi.
Proitajte Isusov razgovor sa Nikodimom zapisan u Jevanelju po Jovanu
3,1-15. Kako je Isus objasnio ta znai biti nanovo roen?
Nema sumnje da je Nikodim, uitelj u Izrailju, poznavao Stari zavet, u kome
se govori o potrebi za novim srcem i Bojoj spremnosti da ga stvori u nama
(Psalam 51,10; Jezekilj 36,26). Isus je objasnio Nikodimu ovu istinu i kako se
ona moe ostvariti.
Razgovor koji je apostol Jovan zabeleio zavrava se Isusovim reima, ne
Nikodimovim odgovorom. On je verovatno otiao svojoj kui duboko utonuo
u misli. Sveti Duh je tiho radio u njemu i posle tri godine bio je spreman da
otvoreno postane Isusov uenik.
To to je neophodno da se nanovo rodimo pokazuje, bez sumnje, da je sa
duhovne take gledita nae prethodno roenje nedovoljno. Novo roenje mora
biti dvostruko: vodom i Duhom. U svetlosti slube Jovana Krstitelja, Nikodimu
nije bilo teko da shvati da se roenje vodom odnosilo na krtenje vodom.
Ono to je, takoe, trebalo da zna jeste da je roenje Duhom obnavljanje srca
delovanjem Svetog Duha.
Postoje slinosti izmeu fizikog i duhovnog roenja. Oba oznaavaju
poetak novog ivota, koji ne moemo sami sebi da podarimo, uvek neko
drugi mora da nam ga daruje. Meutim, postoji vana razlika izmeu njih:
ne moemo da biramo da li elimo da se rodimo ili ne, ali duhovno roenje
moemo da biramo. Samo oni koji dozvole Svetom Duhu da stvori novo
duhovno bie u njima, mogu biti, nanovo roeni. Bog potuje nau slobodu, i
uprkos elji da nas menja, On to silom ne ini.
Setite se kako je Gospod uticao na vae obraenje? Nije vano da li se to
dogodilo u nekim dramatinim okolnostima ili kroz dug i neprimetan
proces promene. Kako ste doiveli novoroenje?
3. avgust 2014.
BITI PONOVO ROEN
47
Po
Biti ponovo roen mogue je samo delovanjem Svetog Duha. Isus je
upotrebio grku re pneuma, koja znai Duh i vetar, da bi opisao proces
obraenja (Jovan 3,8). Vetar duva; niko od nas ne moe da ga pokrene,
usmeri ili zaustavi. Njegova velika sila je izvan ljudske moi upravljanja. Mi
samo moemo da odgovorimo na njegovo delovanje, da mu se odupremo ili
upotrebimo njegovu snagu u svoju korist.
Isto tako, Sveti Duh neprestano deluje u srcu svakog oveka, i pribliava
ga Hristu. Niko ne moe da upravlja njegovom snanom spasonosnom i
obnavljajuom silom. Moemo da joj se odupremo ili da joj se priklonimo. Kada
se predamo Njegovom uticaju, Sveti Duh stvara u nama novi ivot.
Da li moemo da znamo da li smo doiveli novoroenje? Da. Duh deluje
neprimetno, ali su rezultati Njegovog delovanja vidljivi. Nai blinji primetie
da je Isus stvorio novo srce u nama. Duh uvek deluje tako da unutranja
promena koju ini u nama bude ispoljena u svakodnevnom ivotu. Kao to je
Isus rekao: Po rodovima njihovijem poznaete ih. (Matej 7,20)
Novi ivot u Hristu nije popravljen ivot sa nekoliko vidljivih promena. On
nije preinaavanje ili poboljanje starog ivota, ve potpuna promena.
ta sledei tekstovi govore o tome ta e novo roenje ostvariti u nama?
Titu 3,5-7; 2. Korinanima 5,17; Galatima 6,15.
Preko delovanja Svetog Duha, Hristos usauje u nas nove misli, oseanja
i pobude. On budi nau savest, menja na um, pokorava svaku nesvetu elju
i ispunjava nas nebeskim mirom. Iako promene ne nastupaju odmah, tokom
vremena postajemo nova stvorenja u Hristu. Moramo da postanemo, zato to
ovakvi kakvi smo roenjem nismo pravi pred Bogom.
Razmislite o svom ivotu u poslednja dvadeset etiri asa. Do koje mere su
vai blinji prepoznali Hrista u vaim reima, stavovima i delima? Molite
se za one crte karaktera koje i dalje treba da se menjaju delovanjem Svetog
Duha.
4. avgust 2014.
NOVI IVOT U HRISTU
48
Ut
Snaan duhovan ivot mogu je samo ako se stalno oslanjamo na Hrista.
Isus je upotrebio sliku loze da nas poui kako to da postignemo. Ja sam okot,
a vi loze, rekao je Isus (Jovan 15,5). U Starom zavetu, Izrailj je opisan kao
okot koji je Gospod zasadio (Isaija 5,1-7; Psalam 80,8.9; Jeremija 2,21), ali
Isus naziva Sebe pravim okotom (Jovan 15,1) i poziva svoje sledbenike da
se sjedine sa Njim, kao to su loze povezane sa okotom.
ta iz ovih tekstova moemo da nauimo o stalnom prebivanju u Hristu?
Vidi: Jovan 15,4-10.
Loza koja je nedavno odvojena od okota moe da izgleda svee neko
vreme, ali e se sigurno osuiti i uginuti, jer je odvojena od izvora ivota. Na
isti nain, moemo da primimo ivot samo u zajednici sa Hristom. Da bi bila
uspena, ova zajednica mora da se odrava. Vreme za molitvu i prouavanje
u jutarnjim asovima je veoma vano, ali naa veza sa Gospodom mora da se
nastavi i u toku dana. Prebivanje u Hristu znai neprestano teiti Njemu, traiti
Njegovo vostvo, moliti se za snagu da ivimo po Njegovoj volji i da nas ispuni
svojom ljubavlju.
Jedna od najveih zamki ogleda se u pokuaju da ivimo hrianskim
ivotom nezavisno od Gospoda. Bez Mene ne moete initi nita. (Jovan
15,5) Bez Njega ne moemo se odupreti nijednom iskuenju, ne moemo
nadvladati nijedan greh ili razviti karakter u skladu sa Njegovim oblijem.
Moemo da napredujemo u novom duhovnom ivotu samo pomou stalne
povezanosti sa Hristom.
itajui Re i razmiljajui o njoj, mi smo nahranjeni i osnaeni. Rijei
koje vam Ja rekoh duh su i ivot su. (Jovan 6,63) uvane u naem srcu i umu,
ove rei nadahnue nae molitve tako da emo ostati u dodiru sa Gospodom.
Iako nas brige ovoga svijeta (Marko 4,19) lako mogu odvratiti, moramo
uloiti istrajne napore da prebivamo u Isusu.
Koje su najvee prepreke koje vas spreavaju da stalno prebivate u Hristu?
Koje korake moete preduzeti da biste ih uklonili ili prevazili?
5. avgust 2014.
PREBIVANJE U HRISTU
49
Sr
Pored prouavanja Biblije, molitva je veoma vana u naem nastojanju da
prebivamo u Hristu i duhovno rastemo. ak je i Isusu bila potrebna molitva u
tenji da se sjedini sa Ocem. Ostavio nam je primer molitvenog ivota. Molitva
je obeleila najvanije trenutke u Njegovom ivotu. Molio se prilikom krtenja.
esto se molio na usamljenim mestima pre svitanja ili na gori posle zalaska
Sunca. Ponekad je provodio celu no u molitvi, kao kada je izabrao dvanaest
uenika. Molio se da vaskrsne Lazara. ak Ga ni krst nije odvratio od molitve.
Ako zna Otac va ta vam treba prije molitve vae (Matej 6,8), zato je
potrebno da Mu u molitvi iznesemo svoje potrebe? Zato to kroz molitvu, uimo
da se oslobodimo svoga ja i postanemo zavisni od Njega.
Isusovo obeanje glasi: Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i
otvorie vam se. (Matej 7,7) Iako ne treba da mislimo da emo ostaviti dubok
utisak na Njega beskrajno dugim molitvama (Matej 6,5-9), treba da budemo
istrajni u molitvi, da se uhvatimo za Njegova obeanja (Jovan 15,7; 16,24) bez
obzira na sve.
Kako razliiti delovi molitve Oe na mogu da nam pomognu da ra stemo
u Hristu? Vidi: Matej 6,9-13.
Isus je na Posrednik na Nebu. Zato nam je naloio da Ocu upuujemo
molitve u Njegovo ime. Zaista, zaista vam kaem da to god uzitete u Oca u
ime Moje, dae vam. (Jovan 16,23) Hristos je uio da postoje odreeni uslovi
da bi se ovo predivno obeanje ispunilo. Treba da verujemo da Bog moe da
odgovori na nae molitve (Matej 21,22). Stav opratanja prema naim blinjima,
takoe, je potreban (Marko 11,25). Meutim, najvanije je da naa volja uvek
treba da bude potinjena Oevoj volji (Matej 6,10; Luka 22,42). Bilo kakvo
odlaganje u odgovoru na molitvu ne treba da nas obeshrabri; naprotiv, treba
uvek da se molimo i nikada da ne odustajemo (Luka 18,1).
Molbu Gospode, naui nas moliti se (Luka 11,1), uvek treba da
upuujemo Bogu, bez obzira koliko je vremena proteklo otkako smo
prihvatili Hrista za svog Spasitelja. U kome delu vaeg molitvenog ivota i
dalje treba da rastete milou Bojom?
6. avgust 2014.
MOLITVA
50
e
Neobino je saznanje da samo ako umremo moemo zaista iveti. Kada
se krstimo, umiremo (tako bi trebalo) svojoj staroj prirodi i ustajemo u novi
ivot. Bilo bi divno da je stari grean ovek zauvek umro kada smo prilikom
krtenja uronjeni u vodu. Pre ili kasnije, meutim, svi otkrivamo da su nae
stare navike i sklonosti jo uvek ive i da se bore da ponovo preuzmu kontrolu
u naem ivotu. Posle krtenja, naa stara priroda mora stalno iznova da umire.
Zato je Isus povezao hrianski ivot sa krstom.
ta znae stihovi u Jevanelju po Luki 9,23.24?
Mnogi smatraju da je krst koji moraju da nose teka bolest, nepovoljne ivotne
okolnosti ili trajna onesposobljenost. Iako je sve ovo veoma strano, znaenje
Isusovih rei ide jo dalje. Uzeti krst znai odricati se sebe svakoga dana. Ne
ponekad, ve svakoga dana; ne samo deo nas, ve celo nae bie.
Hrianski ivot je krstoliki ivot. S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim,
nego ivi u meni Hristos. (Galatima 2,19.20) U starom svetu, oni koji su
bili razapeti, nisu odmah umirali. Obino su patili mnogo asova, ponekad
nekoliko dana, dok su visili na krstu. Naa stara priroda, iako je razapeta, bori
se da preivi i sie sa krsta.
Nije lako odrei se sebe. Naa stara priroda okleva, na stari ovek ne eli
da umre. Osim toga, mi ne moemo sebe prikovati na krst. Niko nije u stanju
da se potpuno oslobodi stare prirode. Mi se jedino moemo osloniti na Hrista
da to delo dovri u nama. Onda e jezik nae due progovoriti: Gospode,
uzmi moje srce, jer ti Ga ne mogu dati! Ono je Tvoje vlasnitvo. Sauvaj ga od
pokvarenosti, jer ga ne mogu sauvati za Tebe! Spasi me uprkos meni samome,
mojoj slaboj, nehrianskoj, staroj prirodi! Oblikuj me, promeni me, podigni
me u istu i svetu nebesku atmosferu tako da tvoja bogata ljubav moe potei
kroz moju duu!
Ovo odbacivanje stare ovekove prirode ne dogaa se samo na poetku
njegovog hrianskog ivota. Ono se mora iznova dogaati, na svakom koraku
ovekovog napredovanja prema Nebu... Jedino upornim odbacivanjem stare
prirode, stalnim oslanjanjem na Hrista, moemo spokojno nastaviti svoj
hod putem koji vodi u Nebo. (Elen Vajt, Pouke velikog Uitelja, str. 159.160.
original) Moramo se svakodnevno predavati Gospodu.
Kada ste poslednji put umrli sebi? ta vam va odgovor govori u svetlosti
dananje pouke?
7. avgust 2014.
SVAKODNEVNO UMIRANJE STARE PRIRODE
51
Pe
Proitajte poglavlje Posveenje, str. 43-48. original, u knjizi Elen Vajt Put
Hristu; Nikodim, str.167-177. original, u knjizi enja vekova.
Borba sa samim sobom je najvea borba koja je ikada voena. Lino
predanje, predanje svega Bojoj volji, pokree borbu; ali dua pre nego to
doivi obnovu u svetosti, mora da se pokori Bogu. (Elen Vajt, Put Hristu, str.
43. original)
Ne moemo zadrati staru prirodu i biti ispunjeni Bojom puninom.
Moramo se osloboditi starog ja. Ako na kraju zadobijemo Nebo, to e se
dogoditi samo odbacivanjem stare prirode i prihvatanjem Hristovog uma,
duha i volje. (Elen Vajt, In Heavenly Places, str. 155)
Kada Boji Duh osvoji srce, On preobraava i ivot. Grene misli se
odbacuju, rava dela naputaju; ljubav, poniznost i mir zauzimaju mesto
gneva, zavisti i svae. Radost zauzima mesto alosti, a lice odsjajuje nebeskom
svetlou... Blagoslov dolazi onda kada se dua verom pokorava Bogu. Tada
sila nevidljiva za ljudsko oko, stvara novo stvorenje po Bojem obliju. (Elen
Vajt, enja vekova, str. 173. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Na osnovu sopstvenog iskustva, ta znai prebivati u Hristu? Kako
odravanje zajednice sa Isusom utie na va ivot? ta se deava kada ne
odravate tu zajednicu?
2. Ko se nije suoio sa pitanjem molitava koje nisu usliene? Kako
odravate veru u Boga i Njegova obeanja kada ne dobijete odgovor kakav
elite? ta uvek moramo imati na umu u takvim okolnostima?
3. Zato smo pozvani da se svakoga dana odriemo sebe i svoje stare
prirode? Ako se ne odreknete sebe, ako dozvolite starom ja da upravlja
vaim mislima i delima, kakav to uticaj ima na va ivot? Da li e tada va
ivot, na bilo koji nain, da podsea na ivot naeg Uitelja?
8. avgust 2014.
52
53
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Matej 9,36; Marko
10,21; Luka 10,30-37; Matej 25,31-46; Luka 6,32-35; Jovan 15,4-12.
Tekst za pamenje: Novu vam zapovijest dajem da ljubite
jedan drugoga, kao to Ja vas ljubih, da se i vi ljubite meu sobom.
(Jovan 13,34)
Nasuprot miljenju mnogih, zapovest da volimo svoje blinje
nije novo uenje iz Novog zaveta. Bog je ve u Starom zavetu dao
zapovest svom narodu da ljubi blinjega svojega kao sebe samoga
(3. Mojsijeva 19,18), i da ljubi (doljake) kao sebe samoga. (3.
Mojsijeva 19,34)
Zato je, onda, Isus rekao: Novu vam zapovest dajem? Novina
u Isusovim poukama je postavljeno novo merilo: Kao to Ja ljubim
vas. Pre Hristovog utelovljenja, ljudi nisu u potpunosti shvatali Boju
ljubav. Svojim nesebinim ivotom i smru, Isus je pokazao pravo i
duboko znaenje ljubavi.
Ljubav je proimala sve to je Hristos inio. On je doao da zagrli
svet rukama svoje ljubavi... Mi treba da sledimo Njegov primer, On
treba da bude na Uzor, sve dok ne budemo imali istu ljubav za druge
kakvu je On pokazao prema nama. (Elen Vajt, Our Father Cares,
str. 27)
Dok ove sedmice budemo razmiljali o Isusovom ivotu
ispunjenom nenou, saoseanjem, obzirom i milosrem, neka
Njegovo boansko naelo ljubavi, koje je obeleje pravog hrianstva,
dotakne nae srce i promeni ga.
Su
Prouiti
celu
pouku
7
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

9
.

d
o

1
5
.

a
v
g
u
s
t
a
IVETI KAO HRISTOS
54
Ne
Uprkos stalnim i estokim sotoninim napadima, Isus je iveo nesebinim
ivotom, sluei drugima ljubavlju. Druge je uvek stavljao na prvo mesto, ne
Sebe. Od detinjstva do krsta, pokazivao je stalnu brigu i elju da slui drugima.
Njegove nene ruke uvek su bile spremne da odagnaju ljudsku patnju. S ljubavlju
je brinuo za one koje je drutvo malo cenilo, kao to su bili deca, ene, stranci,
gubavci i carinici. On nije doao da Mu slue, nego da slui. (Matej 20,28) Zato
proe inei dobro i iscjeljujui sve koje avo bjee nadvladao. (Dela 10,38)
Saoseanje i milosre koje je pokazivao u zanimanju za dobro drugih bilo Mu
je vanije od zadovoljavanja linih fizikih potreba za hranom i odmorom. ak
i dok je visio na krstu, vie je brinuo za majku nego to je obraao panju na
sopstvene patnje (Jovan 19,25-27).
ta iz tekstova u Jevanelju po Mateju 9,36; 14,14; 15,32. moemo da
nauimo o Isusovom stavu prema ljudima?
Isus je bio osetljiv za potrebe ljudi, i iskreno se starao o njima. Njegovo
srce pokrenuto saoseanjem pribliilo se velikom mnotvu, meu kojima su
mnogi bili umorni i klonuli. Sa saoseanjem prilazio je bespomonima, kao
to su bila dva slepa oveka u blizini Jerihona (Matej 20,34), gubavac koji Ga
je molio za pomo (Marko 1,40.41) i udovica koja je izgubila svog sina jedinca
(Luka 7,12.13).
Kojim naelom se Isus rukovodio, kada se susretao sa razliitim ljudima?
Vidi: Marko 10,21. i Jovan 11,5.
Svako delo milosra, svako udo, svaka re koju je Isus izgovorio bili su
nadahnuti Njegovom beskrajnom, istrajnom i stalnom ljubavlju. Na kraju
Svog ivota, jasno je pokazao uenicima da ih do kraja ljubi. (Jovan 13,1)
Svojom smru na krstu, pokazao je celom svemiru da nesebina ljubav pobeuje
sebinost. U svetlosti Golgote, jasno je da je naelo portvovane ljubavi jedini
pravi temelj ivota na Zemlji i na Nebu.
Od ove ljubavi niko vee nema, da ko duu svoju poloi za prijatelje
svoje. (Jovan 15,13) ta to znai u svakodnevnom, praktinom ivotu?
Kako neko iz dana u dan moe tako da ini?
10. avgust 2014.
KAKO JE ISUS IVEO?
55
Po
iveti kao Isus znai pokazivati istu ljubav kakvu je On pokazivao. On je
tu ljubavi prikazao u prii o milostivom Samarjaninu (Luka 10,30-37), koju je
ispriao u razgovoru sa zakonikom. Zakonik je ukratko opisao nau dunost
prema Bogu i blinjima: Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem,
i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom i blinjega
svojega kao samoga sebe. (Luka 10,27) Zakonik je dobro poznavao Sveto
pismo (napamet je naveo stihove iz 5. Mojsijeve 6,5. i 3. Mojsijeve 19,18), ali
sigurno se oseao krivim to nije pokazivao ljubav prema blinjima. U pokuaju
da opravda sebe, upitao je Isusa: A ko je blinji moj? (Luka 10,29)
Prema Isusovim reima, ko je na blinji? Kakve pouke moemo izvui iz
prie o milostivom Samarjaninu? Vidi: Luka 10,30-37. Kako se zapovest
Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe odnosi na zlatno pravilo? Matej
7,12.
Na pitanje: A ko je blinji moj? Isus je u sutinski odgovorio da je na
blinji svaka osoba kojoj je potrebna naa pomo. Zato, umesto da pitamo: ta
moj blinji moe da uini za mene, treba da pitamo: ta mogu da uinim
za svog blinjeg?
Isus je otiao mnogo dalje od uobiajenog shvatanja ovog pravila u
ondanje vreme: Ne ini drugima ono to ne eli da ine tebi? Iznosei ga
u potvrdnom obliku, On ne samo da je ukazao ta ne treba da inimo, ve ta
moramo da inimo. Posebno treba da upamtimo da nam ovo naelo ne govori
da se odnosimo prema drugima kao to se oni odnose prema nama. Lako je biti
ljubazan prema onima koji su ljubazni prema nama, ili neljubazni prema onima
koji su neljubazni prema nama; veina ljudi ini tako. Umesto toga, naa ljubav
prema blinjima nikada ne treba da zavisi od njihovog odnosa prema nama.
Setite se primera kada se neko ravo ophodio prema vama. Kako ste se vi
zauzvrat odnosili prema njemu? ta nas Hristov primer i Njegov odnos
prema onima, koji su loe postupali prema Njemu, ui o tome kako
moemo da imamo bolji odnos sa onima koji se ljubazno ne ophode
prema nama?
11. avgust 2014.
VOLETI SVOJE BLINJE
56
Ut
ta je osnovna poruka teksta iz Jevanelja po Mateju 25,31-46?
U poslednji dan mnogi e se iznenaditi. Oni sa desne strane Sinu oveijem
nikada nisu ni pomislili da e njihovo iskazivanje nesebi ne ljubavi biti tako
presudno. Hristos ih nee pohvaliti za snane propovedi koje su odrali,
koristan rad koji su obavili, ili velikodunu novanu pomo koju su dali. Hristos
e ih primiti u Nebo zbog malih znakova brige i panje uinjenih najmanjima
izmeu Njegove brae.
Oni sa Njegove leve strane, takoe, e biti iznenaeni zbog Boje presude.
Neki od njih e rei: Gospode, Gospode, nijesmo li u ime Tvoje prorokovali,
i Tvojijem imenom avole izgonili, i Tvojijem imenom udesa mnoga tvorili?
(Matej 7,22) Iako su to dela koja je poeljno initi, bez ljubavi ona su bezvredna.
Ti ljudi su se izjanjavali da slue Hristu, ali Gospod ih nikada nije upoznao
(Matej 7,23), zato to nikada nisu stvarno voleli Njega i Njegovu brau. Oni u
svom ivoti nisu primenili naela prave vere (Jakov 1,27).
Postoje razliita tumaenja o tome ko su Njegova najmanja braa (Matej
25,40). Vano je da odredimo ko su oni da bismo prepoznali veliinu nae
hrianske odgovornosti. Neki tvrde da su Isusova najmanja braa apostoli i
drugi hrianski misionari. Svoje gledite potkrepljuju stihovima iz Jevanelja
po Mateju 10,40-42. i zakljuuju da sudbina svih ljudi zavisi od njihovog odnosa
prema hrianskim misionarima. Drugi tvrde, na osnovu teksta iz Jevanelja po
Mateju 12,48.49.50. da su Isusova najmanja braa Njegovi sledbenici uopte.
Nema sumnje da su svi Isusovi uenici Njegova braa; ali izgleda da Isusove rei
imaju jo ire znaenje. Hristos se poistoveuje sa svakim detetom iz ljudske
porodice... On je Sin oveiji i zato brat svakom Adamovom sinu i keri. (Elen
Vajt, enja vekova, str. 638. original)
Setite se trenutka u kome vam je pomo bila preko potrebna, i neko vam je
pritekao u pomo. ta vam je ta pomo znaila u trenucima patnje i bola?
Kako vam je to iskustvo pokazalo zato je vano da budemo spremni da
pomognemo drugima koliko god je to u naoj moi?
12. avgust 2014.
SLUBA IZ LJUBAVI
57
Sr
Najvei dokaz iskrenog hrianstva je pokazivanje ljubavi prema
neprijateljima. Isus je uspostavio ovo visoko merilo u suprotnosti sa vladajuim
miljenjem iz svog vremena. Iz zapovesti ljubi blinjega svojega kao sebe
samoga (3. Mojsijeva 19,18), mnogi su zakljuili neto to Gospod nikada
nije rekao, niti je bila Njegova namera: mrzite svoje neprijatelje. Naravno, to
ne nalazimo u samom tekstu.
Prema Hristu, kako moemo pokazati ljubav prema neprijateljima? Vidi:
Luka 6,27.28.
Neprijatelj moe pokazati neprijateljstvo na tri naina: neprijateljskim
stavom (mrze vas), ravim reima (kunu vas) i zloupotrebom
(iskoriavaju vas iz zlobe i kinje vas). Hristos nas pouava da na ovaj
trostruki izraz neprijateljstva odgovorimo sa tri vida ispoljavanja ljubavi:
injenjem dobrih dela (inite dobro onima koji na vas mrze), lepim reima
(blagosiljajte ih) i posredovanjem za njih kod Boga (molite se za njih).
Hrianski odgovor na neprijateljstvo je nadvladaj zlo dobrim. (Rimljanima
12,21)
Zapazite: Isus prvo zahteva da volimo svoje neprijatelje, a onda, kao rezultat
toga, da tu ljubav pokaemo dobrim delima, ljubaznim reima i posrednikom
molitvom. Bez nadahnua nebeske ljubavi, ta dela, rei i molitve bie uvredljiva
i licemerna krivotvorina pravog hrianstva.
Kakve razloge je Isus naveo da bi objasnio zato moramo da volimo svoje
neprijatelje? Vidi: Luka 6,32-35.
Da bi nam pomogao da shvatimo ovu uzvienu zapovest, Gospod je
upotrebio tri obrazloenja. Kao prvo, treba da se izdignemo iznad niskih
merila koja postoje u ovom svetu. ak i grenici vole jedni druge, ak i zloinci
pomau jedni drugima. Ako nas sluenje Hristu ne uzdigne da uzvienije
ivimo i volimo, nego to su vrline dece ovoga sveta, kakva je onda korist te
slube? Kao drugo, Bog e nas nagraditi zato to volimo svoje neprijatelje. Iako
ne pokazujemo ljubav radi nagrade, On e nam je milostivo dati. I tree, ta
vrsta ljubavi je dokaz nae bliske zajednice sa nebeskim Ocem, koji je blag i
neblagodarnima i zlima. (Luka 6,35)
13. avgust 2014.
VOLETI SVOJE NEPRIJATELJE
58
e
Isusova uenja postavila su zaista uzvieni ideal nesebinog ivota
ispunjenog ljubavlju, da se veina od nas zbog toga osea obeshrabreno i
potiteno. Kako moemo mi, koji smo sebini po prirodi, nesebino voleti
svoje blinje? tavie, da li je mogue da volimo svoje neprijatelje? Sa ljudske
take gledita to je potpuno nemogue.
Meutim, Gospod nikada ne bi traio od nas da volimo i sluimo
onima koji su neljubazni i ispunjeni mrnjom, a da nam ne prui ono to je
neophodno da bismo to mogli da postignemo. Taj ideal nije takav da ga mi
ne bismo mogli postii. U svakoj zapovesti ili nalogu koji Bog daje, nalazi se
obeanje, najpouzdanije obeanje, koje se krije u zapovesti. Bog se pobrinuo da
moemo postati slini Njemu, i On e to i postii sa svima onima koji svojom
izopaenom voljom ne ometu delovanje Njegove blagodati. (Elen Vajt, Misli
sa Gore blagoslova, str. 76. original)
Koje obeanje se krije u zapovesti da ljubimo svoje neprijatelje? To je
uverenje da je Bog dobar i milostiv prema onima koji su nezahvalni i zli (Luka
6,35.36), meu kojima smo i mi. Mi moemo da volimo svoje neprijatelje
zato to je Bog prvo pokazao ljubav prema nama, uprkos injenici da smo bili
Njegovi neprijatelji (Rimljanima 5,10). Kada svakoga dana iznova prihvatamo
Njegovu rtvu na krstu, koju je iz ljubavi podneo zbog nas, Njegova nesebina
ljubav ispunie na ivot. to vie uviamo i doivljavamo Gospodnju ljubav
usmerenu nama, ona e jo vie potei od nas prema drugima, ak i prema
naim neprijateljima.
Kakva veza postoji izmeu prebivanja u Hristu, Njegove ljubavi i ljubavi
prema naim neprijateljima? Vidi: Jovan 15,4-12.
Naa svakodnevna potreba nije samo da iznova prihvatamo Hristovu
smrt podnetu za nas, ve da svoju volju podredimo Njegovoj i da prebivamo u
Njemu. Kao to Isus nije traio da ispuni svoju volju, ve Oevu (Jovan 5,30),
tako i mi treba da zavisimo od Njegove volje, jer bez Njega, ne moemo nita
initi.
Kada svakoga dana donesemo odluku da predamo sebe Isusu, On e iveti
u nama i kroz nas. Zato ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos (Galatima
2,20), koji menja nae sebine stavove u nesebian ivot ispunjen ljubavlju.
Proitajte ponovo tekst u Jevanelju po Jovanu 15,4-12. O kakvoj radosti
Isus ovde govori ? Kako moemo da doivimo radost koja proizlazi iz
sluenja Njemu, ak i kad nas trenutne okolnosti ne ine srenima?
14. avgust 2014.
KAKO IVETI KAO ISUS?
59
Pe
Proitajte sledea poglavlja u knjizi Elen Vajt enja vekova: Milostivi
Samarjanin, str. 497-505. original; Jednome od ove moje najmanje brae...,
str. 637-641. original.
Svuda oko nas ive jadne, napaene due kojima su neophodne rei
saoseanja i ruke pomonice. Ima udovica kojima je potrebno nae saoseanje
i naa pomo. Ima siroia koje je Hristos preporuio svojim sledbenicima kao
svoje tienike... Oni su pripadnici Bojeg velikog domainstva, i hriani, kao
Boji pristavi, odgovorni su za njih. On kae: Due u njihove traiti iz vaih
ruku! (Elen Vajt, Pouke velikog Uitelja, str. 386.387. original)
Boje odobravanje ne osvajamo obimom posla koji radimo, ve ljubavlju
i vernou kojom ga obavljamo. (Elen Vajt, In Heavenly Places, str. 325)
ZA RAZGOVOR:
1. Na prvi pogled izgleda da nas pria o ovcama i kozama ui da se spasenje
dobija delima; odnosno, to vie dobrih dela inimo, vei su nam izgledi
da uemo u Boje carstvo. Ali iznenaenje spasenih ukazuje da oni nisu
pokazivali ljubav da bi stekli odreene zasluge. Isus je jasno uio da je veni
ivot ishod vere u Njega (Jovan 3,15; 6,40.47; 11,25.26). Iskrena dela ljubavi
proistiu iz vere i ljubavi prema Bogu (Galatima 5,6). Ta dela su dokaz, ne
razlog, spasenja. Kako moemo u isto vreme da se trudimo da inimo dela
ljubavi i da ne pomislimo da time moemo da zaradimo pravo na Nebo?
Zato uvek moramo da pravimo razliku izmeu rodova spasenja i naina
za njegovo postizanje?
2. Jedno je voleti neprijatelje kada su u pitanju samo dosadne i neljubazne
osobe; kao to su neprijatne kolege, grubi poznanici ili nezahvalni susedi.
I to je veoma teko. Ali ta je sa pravim neprijateljima, ljudima koji su
vam uinili neto naao ili koji nameravaju da uine naao vama ili vaoj
porodici? Kako moemo da ih volimo?
3. Ljudi mogu da uu u rasprave sa nama o naoj teologiji, uenjima ili
nainu ivota. Ali, ko moe da vam prigovori zbog nesebine, iskrene
ljubavi? Nesebina ljubav otkriva silu koja prevazilazi racionalne ili
logine tvrdnje. Kako moemo da nauimo da izrazimo ovu ljubav, bez
obzira na cenu?
15. avgust 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
60
61
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: 5. Mojsijeva 32,4;
Psalam 28,1; Jovan 17; Jovan 15,1-5; Matej 7,1-5; Matej 5,23.24; 18,15-
18.
Tekst za pamenje: Ne molim pak samo za njih, nego i za one
koje Me uzvjeruju njihove rijei radi. Da svi jedno budu, kao Ti,
Oe, to si u Meni i Ja u Tebi; da i oni u Nama jedno budu, da i svijet
vjeruje da si Me Ti poslao. (Jovan 17,20.21)
Koreni Hrianske crkve potiu jo iz vremena Adama, Avrama
i sinova Izrailjevih. Gospod je pozvao Avrama, a kasnije i Izrailjce,
da uu u zavetni odnos sa Njim, da bi blagoslovio svet preko njih.
U nastavku svete istorije, taj zavetni odnos bio je uspostavljen sa
Crkvom.
Crkvu nisu zasnovali apostoli ili neki drugi ljudi. Za vreme svoje
slube, Hristos je lino izrazio svoju nameru da osnuje svoju Crkvu:
Sazidau Crkvu svoju. (Matej 16,18) Crkva duguje svoje postojanje
Isusu Hristu. On je njen Osniva.
Prema Jevaneljima, Isus je izgovorio re crkva samo tri puta
(Matej 16,18; 18,17). Meutim, to ne znai da se On nije bavio tom
temom. U stvari, On je iznosio veoma vane ideje u vezi sa Crkvom.
Ove sedmice usredsrediemo se na dve glavne ideje: osnivanje Crkve
i njeno jedinstvo.
CRKVA
Su
Prouiti
celu
pouku
8
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

1
6
.

d
o

2
2
.

a
v
g
u
s
t
a
62
Ne
Isus je rekao: Na ovome kamenu sazidau Crkvu svoju. (Matej 16,18) Ko
je kamen (petra-stena na grkom) na kome je Crkva izgraena? Neki tumai
veruju da je apostol Petar ta stena (u Vukovom prevodu kamen). Oni tvrde da
je Gospod upotrebio igru rei izmeu Petar i stena (petros i petra na grkom)
igra koja je verovatno bila jasnija na aramejskom jeziku, koji je Isus sigurno
koristio. Meutim, injenica je da niko sigurno ne zna tanu upotrebu rei u
Isusovoj izjavi na aramejskom. Imamo samo tekst na grkom koji je apostol
Matej zapisao, koji pravi razliku izmeu Petros (kamen) i petra (stena), razliku
koju ne treba zanemariti.
Postoje dobri razlozi koji potvruju da se re petra odnosi na Hrista. Tekst u
kome je zabeleena Isusova izjava (Matej 16,13-20) usredsreuje se na Hristov
identitet i misiju, ne Petrovu. Pored toga, Isus je prethodno upotrebio sliku
graenja na steni, jasno poistoveujui stenu sa Sobom i svojim uenjima
(Matej 7,24.25).
Koje je simbolino znaenje rei stena u Starom zavetu? 5. Mojsijeva
32,4; Psalam 28,1; 31,2.3; 42,9; 62,2; Isaija 17,10.
Kada su Petar i drugi apostoli uli Isusa kako govori o gradnji Crkve na
steni, protumaili su tu sliku u skladu sa njenim znaenjem iz Starog zaveta
naime, radi se o simbolu koji predstavlja Boga.
Petar je lino potvrdio da je Hristos Kamen koji vi zidari odbaciste, a
postade glava od ugla. (Dela 4,11) Primenio je izraz stena na Hrista kao temelj
Crkve (1. Petrova 2,4-8). Dok je hriane uporeivao sa ivim kamenjem,
primenio je izraz stena samo za Hrista. U Bibliji nijedan ovek nije nazvan
petra, osim Isusa.
Apostol Pavle je, takoe, koristio izraz petra kada je govorio o Isusu
(Rimljanima 9,33; 1. Korinanima 10,4) i jasno je izjavio da temelja drugoga
niko ne moe postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos.
(1. Korinanima 3,11) Zato, zakljuujemo da je Apostolska crkva jednoduno
razumela da je Isus Hristos lino petra na kome je izgraena Crkva, a da su
svi proroci i apostoli, ukljuujui i Petra, prvi red ivog kamenja ugraenog u
crkvenu duhovnu graevinu (Efescima 2,20).
Zato je vano znati da je Crkva, koja nekada izgleda slaba, osnovana na
Hristu?
17. avgust 2014.
OSNIVANJE CRKVE
63
Po
Bio je etvrtak. Pala je no. Nakon Poslednje veere, Isus i uenici krenuli
su prema Maslinskoj gori. Isus se zaustavio u Getsimaniji i uputio molitvu za
Sebe, svoje uenike i sve koji e kasnije poverovati u Njega preko propovedanja
apostola. Iako je patnja na krstu bila pred Njim, On nije brinuo za Sebe, ve
za svoje uenike. U Jevanelju po Jovanu 17. poglavlju zabeleena je Isusova
najdua posrednika molitva zapisana u Bibliji. Ohrabruje pomisao da se molio
za sve koji veruju u Njega, ukljuujui i svakoga od nas.
Proitajte 17. poglavlje u Jevanelju po Jovanu. Kakva je bila Isusova
glavna molba za one koji veruju u Njega? Posebno obratite panju na
stihove 21-23.
Jedinstvo je veoma vano za ivot Crkve. Moemo uvideti njenu vanost u
tome to je Hristos etiri puta ponovio svoju arku elju da Njegovi sledbenici
budu jedno (Jovan 17,11.21-23). U tim posebnim, poslednjim trenucima,
Gospod je mogao da se moli za mnoge druge veoma znaajne i neophodne
vrednosti. Umesto toga, On se u molitvi usredsredio na jedinstvo vernika. Znao
je da e najvea opasnost za Crkvu biti duh suparnitva i podele.
Isusova molba se ne odnosi na jednolikost, ve na meusobno jedinstvo
slino Njegovom odnosu sa Ocem. On i Otac su dve linosti, odvojene jedna
od druge, sa drugaijim ulogama. Ipak, oni su jedno po prirodi i nameri. Isto
tako, svi mi smo drugaije naravi, porekla, sposobnosti i uloga, ali svi treba da
budemo ujedinjeni u Isusu Hristu.
Ova vrsta jedinstva se ne deava neusiljeno. Da bismo je postigli, moramo
u potpunosti da prihvatimo Hristovo vostvo u naem ivotu. Moramo da
oblikujemo svoj karakter i predamo svoju volju Njegovoj.
To jedinstvo nije cilj samo po sebi. Ono je svedoanstvo koje treba da nadahne
svet da veruje u Hrista kao Spasitelja poslatog od Oca. Sklad i jedinstvo meu
razliitim ljudima je najsnanije svedoanstvo da je Bog poslao svog Sina da spase
grenike. To je neoborivi dokaz Hristove spasonosne i preobraavajue sile. Mi
imamo prednost da budemo Njegovi svedoci.
Mnogo puta je jedinstvo ugroeno niim drugim do sebinou. Kako
moemo biti sigurni da nismo krivi za ugroavanje jedinstva?
18. avgust 2014.
HRISTOVA MOLITVA ZA JEDINSTVO
64
Ut
ta je osnova jedinstva za koje se Isus molio mislei na svoju Crkvu? Vidi:
Jovan 17,23; 15,1-5.
Vi u Meni, i Ja u vama (Jovan 14,20) izraava blisku zajednicu koju treba
da imamo sa Isusom. Njegovo prisustvo u naem srcu stvara jedinstvo. On
u na ivot unosi dve vrednosti koje su neophodne za jedinstvo: Boju re i
Boju ljubav.
Ako imamo blisku zajednicu sa Isusom, draemo Njegovu re, koja je u
stvari Oeva re (Jovan 14,24; 17,8.14). Isus je Istina (Jovan 14,6), i Oeva re
je istina (Jovan 17,17). Jedinstvo u Isusu znai jedinstvo u Bojoj rei. Da bismo
postigli takvo jedinstvo, treba da se sloimo oko istine onako kako je predstavljena
u Bojoj rei. Bilo kakav pokuaj da postignemo jedinstvo bez oslanjanja na
biblijska uenja osuen je na propast.
Gospod, takoe, eli da Njegovi sledbenici budu ujedinjeni pravom ljubavlju.
Ako imamo blisku zajednicu sa Isusom, imaemo savrenu ljubav kakvu je Otac
imao prema Sinu (Jovan 17,26). Ta ljubav nije trenutno oseanje, ve ivo i trajno
naelo delovanja. Da bismo imali pravu ljubav, moramo se manje oslanjati na
sebe, a vie na Isusa. Na sebini ponos mora umreti, a Isus mora da ivi u nama.
Tada emo iskreno voleti jedni druge, stvarajui savreno jedinstvo za ije se
ostvarenje Isus molio.
Kada su oni koji tvrde da veruju u istinu, posveeni istinom, kada upoznaju
Hrista, Njegovu krotost i poniznost, nastupie potpuno i savreno jedinstvo u
Crkvi. (Elen Vajt, The Signs of the Times, 19. septembar 1900)
Nije uvek lako odrati visoka merila istine i negovati duboku meusobnu
ljubav u isto vreme. Uvek postoji opasnost da naglasimo jedno na raun
drugog. Nekada se smatralo da je sama doktrina najvaniji inilac jedinstva.
Sreom, ovaj nedostatak ravnotee postepeno je uklonjen. Danas, meutim, u
opasnosti smo da odemo u drugu krajnost: da mislimo da je ljubav vanija od
istine o jedinstvu. Ne treba da zaboravimo da je ljubav bez istine slepa, a istina
bez ljubavi liena roda. Um i srce moraju da rade zajedno.
Apostolska crkva pokazala je jedinstvo za koje se Hristos molio. I ostae
jednako u nauci apostolskoj (istina), i u zajednici (ljubav). (Dela 2,42)
19. avgust 2014.
HRISTOVA BRIGA ZA JEDINSTVO
65
Sr
Kako nam Isusove rei zapisane u Jevanelju po Mateju 7,1-5. pomau da
izbegnemo podele i sukobe u Crkvi?
Mnogo je lake videti mane drugih nego svoje. Kritikovanje prua lano
oseanje nadmonosti, zato to onaj koji kritikuje uporeuje sebe sa drugima
koji su gori od njega. Meutim, na cilj nije da uporeujemo sebe sa drugima,
ve sa Isusom.
Koliko problema bismo izbegli, kada bismo posluali boansku zapovest:
Ne idi kao opada po narodu svojem. (3. Mojsijeva 19,16) Bolna je istina da
opada rastavlja glavne prijatelje. (Prie 16,28)
Sa druge strane, postoje okolnosti kada je neophodno govoriti o drugoj osobi.
Meutim, pre nego to to uinimo, treba sebi da postavimo tri pitanja:
1. Da li je istina to to elim da kaem? Ne svjedoi lano na blinjega
svojega. (2. Mojsijeva 20,16) Ponekad moemo izneti neto kao injenicu, a da
se u stvari radi o pretpostavci ili nagaanju. Zatim, moemo nesvesno dodati
svoje subjektivno miljenje, i tako zapasti u opasnost da pogreno sudimo o
namerama drugih ljudi.
2. Da li time to elim da kaem mogu nekoga pouiti? Da li e biti od koristi
onima koji to uju? Apostol Pavle nas opominje da govorimo samo to je dobro
za napredovanje. (Efescima 4,29) Ako je neto istina, a ne moe da doprinese
neijem napredovanju, zar nije bolje to preutati?
3. Da li je mogue rei to s ljubavlju? Nain na koji neto kaemo je vaan
kao i ono to kaemo (Prie 25,11). Ako je to to elimo da kaemo istina i za
napredovanje drugih, moramo biti spremni da to kaemo tako da ne uvredimo
druge ljude.
Apostol Jakov uporeuje jezik sa malom vatrom koja moe da spali velike
ume (Jakov 3,5.6). Ako ujemo neko ogovaranje, ne treba da dodajemo drva
na vatru, zato to kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadaa,
prestaje raspra. (Prie 26,20) Ogovaranje opstaje kada se prenosi od jedne do
druge osobe. Mi moemo da ga zaustavimo odbijajui da ga sluamo; ili, ako
smo ga ve uli, ne prenosimo ga dalje. Umesto ogovaranja, kojim stvaramo
nevolju, govorimo o neuporedivoj Hristovoj sili i Njegovoj slavi. (Elen Vajt,
The Upward Look, str. 306)
Nema sumnje da kritikovanje drugih moe uiniti da se oseamo boljima
u sopstvenim oima. Meutim, ta se dogaa kada uporedimo sebe sa
Isusom?
20. avgust 2014.
VELIKA PREPREKA RAZVOJU JEDINSTVA
66
e
Zato je mirenje sa uvreenim bratom preduslov za bogosluenje koje Bog
moe da prihvati? Vidi: Matej 5,23.24.
Razliite rtve su prinoene na oltaru, ali Isus je verovatno mislio na
neku ivotinju koja se prinoena na rtvu za oprotenje greha. Pre nego to
moemo da dobijemo Boje oprotenje, moramo ispraviti odnose sa drugima.
Pomirenje zahteva ponizno priznavanje sopstvenih greaka. Bez takvog stava,
kako moemo traiti Boji oprotaj?
Koja tri koraka treba da preduzmemo ako nas neko uvredi? Vidi: Matej
18,15-18.
Isus kae umesto da drugima priamo o uvredi koja nam je naneta, treba
da razgovaramo sa osobom koja je pogreila, ne da je kritikujemo, ve da joj
ukaemo na greku i pozovemo je na pokajanje (3. Mojsijeva 19,17). U duhu
krotosti i nene ljubavi, treba da uloimo sve napore da joj pomognemo da
uvidi svoju greku, dajui joj priliku da se pokaje i izvini. Veoma je vano da
je ne osramotimo, javno iznosei njenu pogreku. To bi otealo njen oporavak.
Najbolje je kada privatan razgovor dovede do pokajanja i pomirenja. Meutim,
ako osoba koja vas je uvredila ne priznaje da vam je uinila naao, niti je spremna
na pomirenje, sledei korak je da uzmete jednog ili dva svedoka (5. Mojsijeva
19,15) u naporu da osvedoite tu osobu da je pogreila. Oni ne bi trebalo lino
da budu ukljueni u va problem da bi im bilo lake da je pozovu na pokajanje.
Ako onaj koji vas je uvredio odbija da uje njihov savet, oni mogu posvedoiti o
naporima uloenim u njegovu korist.
Na kraju, samo u sluaju da prva dva pokuaja ne urode plodom, kai
Crkvi , jo uvek ne zbog disciplinskog postupka, ve kao konaan poziv na
pokajanje. Od poetka, cilj celog procesa je spasenje (Galatima 6,1).
Ne treba nikad da zaboravimo da je spasenje najbolji nain da donesemo
isceljenje svakome ko je ukljuen u sukob. Kada nas neko uvredi, zato se
esto ne drimo postupka koji nam je Isus ostavio? Kako da ne dozvolimo
da elja za osvetom pomuti nae razmiljanje?
21. avgust 2014.
OBNOVA JEDINSTVA
67
Pe
Jedinstvo predstavlja snagu, a razdor slabost. Kada su oni koji veruju u
sadanju istinu ujedinjeni, ire snaan uticaj. Sotona to vrlo dobro zna. Nikada
nije bio odluniji nego sada da stvaranjem gorine i nesloge meu Bojim
narodom oslabi uticaj Boje istine. (Elen Vajt, Testimonies for the Church, 5.
tom, str. 236)
Treba da se trudimo da imamo lepo miljenje o svim ljudima, naroito o
svojoj brai, dok se ne uverimo u suprotno. Ne treba brzopleto da pridajemo
vanost ravim izvetajima. Oni su obino rezultat zavisti i nesporazuma, ili
preterivanja ili deliminog prikrivanja injenica. (str. 58)
ZA RAZGOVOR:
1. Uprkos razlikama koje postoje izmeu vas, kakav odnos imate prema
ljudima koji su ljubazni i puni ljubavi, ali imaju pogrena uenja? Sa druge
strane, kakav odnos imate prema ljudima koji su, iako se sa njima slaete u
pogledu teologije, grubi, neljubazni i skloni osuivanju onih koji ne dele
njihovo miljenje?
2. Koliko god da je jedinstvo vano Hrianskoj crkvi, koliko je ono zaista
ostvareno? ta mislite kakvu bi sliku o hrianskom jedinstvu dobili
nehriani posmatrajui hrianstvo?
3. Isus nam je dao nalog da oprostomo onima koji su nas uvredili. Ali,
ta ako se ne pokaju i ne trae oprotaj od nas? Kakav stav da zauzmemo
prema njima?
4. Kakav odnos postoji izmeu ljubavi i discipline?
5. Ekumenski pokret tvrdi da pokuava da stvori jedinstvo za koje se
Isus molio. Bez obzira na dobre namere i pobude koje neko ima, kakve
potekoe postoje u vezi sa ekumenskim pokretom, pored oi glednih
spornih pitanja u okviru dogaaja poslednjeg vremena?
6. Treba da se trudimo da imamo lepo miljenje o svim ljudima, naroito
o svojoj brai, dok se ne uverimo u suprotno. Kako treba da razumemo
ovu reenicu, naroito u svetlosti pale ljudske prirode?
22. avgust 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
68
69
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Matej 5,14-16; Luka
24,48.49; Jovan 20,21; Matej 28,19.20; Otkrivenje 14,6-12.
Tekst za pamenje: I propovjedie se ovo Jevanelje o Carstvu
po svemu svijetu za svjedoanstvo svijem narodima. I tada e doi
posljedak. (Matej 24,14)

Isus je na poetku svoje slube pozvao Petra i Andriju da budu
Njegovi uenici, to je znailo da bi oni trebalo da druge povedu k
Njemu. Hajdete za Mnom, i uiniu vas lovcima ljudskijem. (Matej
4,19) Kasnije, Gospod je postavio dvanaest uenika da budu s Njim,
i da ih poalje da propovijedaju. (Marko 3,14) Hristos je poslao
Dvanaestoricu, a kasnije jo sedamdeset uenika da ire Jevanelje
(Matej 10,5-15; Luka 10,1-12). U razdoblju od etrdeset dana posle
vaskrsenja, Hristos se nekoliko puta javio uenicima (1. Korinanima
15,3-8). Odgovornost propovedanja Jevanelja stavio je u njihove ruke
(Dela 1,2.3). Ponovo im je poverio evaneoski nalog. Iako nijedan
pisac Jevanelja nije zabeleio svaku Isusovu re, svaki od njih je
zapisao nekoliko reenica u vezi sa Gospodnjim uputstvima, pri emu
svaki izvetaj naglaava drugaiji vid evaneoskog naloga i tako nam
prua dragoceni uvid u njegov cilj, svrhu i metodologiju.
Ove sedmice prouavaemo evaneoski nalog onako kako ga je
Isus predstavio.
NAA MISIJA
Su
Prouiti
celu
pouku
9
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

2
3
.

d
o

2
9
.

a
v
g
u
s
t
a
70
Ne
Proitajte tekst u Jevanelju po Mateju 5,14-16. ta Isus govori svakome
od nas lino, ali i kao crkvenoj zajednici?
Svetlost je u Bibliji, tesno povezana sa Bogom. Gospod je Vidjelo moje,
pevao je David (Psalam 27,1), a apostol Jovan je izjavio da je Bog Vidjelo, i
tame u Njemu nema nikakve. (1. Jovanova 1,5) Bog je izvor sve tlosti. U stvari,
prvo to je stvorio bila je svetlost, zato to je svetlost neophodna za ivot.
Prikazavi tesnu povezanost izmeu svetlosti i Boga, Sveto pismo esto
koristi svetlost kao simbol istine, znanja i pobonosti. Hoditi u videlu
znai imati karakter slian Boijem (Efescima 5,8; 1. Jovanova 1,7). Svetlost
predstavlja Boga, tama sotonu. Zato ine teak greh oni koji prave od mraka
svjetlost a od svjetlosti mrak. (Isaija 5,20)
Isus Hristos, veni Boji Sin bjee Vidjelo ljudima,...bjee Vidjelo istinito
koje obasjava svakoga ovjeka. (Jovan 1,4.9) Samo On je vidjelo koje moe da
obasja tamu ovoga sveta obavijenog grehom. Kroz Njega moemo da imamo
svjetlost poznanja slave Boije (2. Korinanima 4,6), odnosno,poznanje
Njegovog karaktera.
Kada prihvatimo Hrista za svog Spasitelja, postajemo sinovi Vidjela.
(Jovan 12,36; 1. Solunjanima 5,5) Mi nemamo svetlost u sebi. Kao i Mesec, sve
to moemo da uradimo je da odsjajujemo svetlou koja nas obasjava. Kada
dozvolimo Isusu da svetli kroz nas, neemo initi dobra dela da bismo se hvalili
svojim vrlinama, ve da povedemo druge da proslave Boga.
Ako Hristos nastava u srcu, tada je nemogue sakriti svetlost Njegove
prisutnosti. Ako oni koji govore da su Hristovi sledbenici...ne mogu da svetle
nikakvom svetlou, to je zato to su izgubili svaku vezu s Izvorom svetlosti.
(Elen Vajt, Misli sa Gore blagoslova, str. 41. original)
Zar ne bi bilo besmisleno upaliti svetiljku, a onda je staviti pod sud ili
pod odar? (Marko 4,21) Zato onda to ponekad inimo Hristovoj svetlosti?
Uenik koji se povue nije nita korisniji od svetiljke pod sudom u tamnoj
noi. Zato, ustani, svijetli se, jer doe svjetlost tvoja i slava Gospodnja obasja
te. (Isaija 60,1)
Svetlost zapravo ne moemo videti. Da bismo je videli, ona mora da se
odbija o neto. Koju duhovnu pouku moemo izvui iz toga da naa
svetlost, kao vernika, treba da se otkrije?
24. avgust 2014.
BITI SVETLOST SVETU
71
Po
Isusov prvi susret sa uenicima posle vaskrsenja bio je veoma vaan. Bili
su u strahu, oaloeni, obeshrabreni i zbunjeni. Iz straha su zakljuali vrata
prostorije u kojoj su se nalazili. Meutim, Isus je uao i stao meu njih. Jasnim
i nenim glasom obratio im se sledeim reima: Mir vam. Zaprepaenim
i uplaenim bilo im je teko da poveruju svojim oima i uima. Gospod im je
ljubazno pokazao svoje ruke i stopala, i objasnio sve to je u Svetom pismu
zapisano o Njemu. Te noi Njegovo prisustvo i rei potpuno su ih promenili,
rasterali njihov strah i neverovanje, ispunili ih mirom i radou, koji su
proistekli iz sigurnosti Njegovog vaskrsenja.
Hristos je objasnio sutinu njihove misije, pomaui im da postepeno
shvate znaaj odgovornosti koju su imali kao svedoci Njegove smrti, vaskrsenja
i Njegove sile da oprosti grehe i promeni ljudski ivot (Luka 24,46-48). Oni
su sigurno videli kako umire, ali su Ga sada ponovo videli ivog i mogli su da
posvedoe da je On Spasitelj sveta.
Svedok je neko ko je video odreeni dogaaj. Svako moe biti svedok ako
je lino neto video. Ne postoji svedok iz druge ruke. Moemo da svedoimo
samo na osnovu linog iskustva, ne iskustva nekog drugog. Kao spaseni
grenici, imamo prednost da drugima kaemo ta je Isus uinio za nas.
Kakva je veza izmeu primanja Svetog Duha i svedoenja za Hrista? Vidi:
Luka 24,48.49; Dela 1,8.Vidi, takoe: Isaija 43,10.12; 44,8.
Dela apostola pokazuju da svedoanstvo vernika moe da ima silu
osvedoenja samo kroz prisustvo Svetog Duha koji boravi u srcu. Kada su
primili Svetog Duha, apostoli s velikom silom svjedoahu za vaskrsenije
Gospoda Isusa Hrista. (Dela 4,33) Odnosno, mogli su da govore otvoreno
i sa silom o onome emu su bili svedoci i ta su doiveli. Nae svedoenje o
Hristu mora uvek da obuhvati i lino iskustvo sa Njim.
Kakvo je vae lino iskustvo sa Bogom? ta je Bog uinio u vaem
ivotu o emu moete da svedoite drugima? Iznesite svoj odgovor u
subotnokolskom razredu.
25. avgust 2014.
BITI SVEDOK
72
Ut
U Jevanelju po Jovanu, takoe, se nalazi izvetaj o Isusovom prvom susretu
sa uenicima u gornjoj sobi, ali spomenuti su neki detalji koje ne nalazimo u
Jevanelju po Luki.
Prema apostolu Jovanu, kako je Isus odredio misiju vernika? Vidi: Jovan
20,21.
Isus je tu misao ve spomenuo u molitvi nekoliko dana ranije: Kao to si
Ti Mene poslao u svijet, i Ja njih poslah u svijet. (Jovan 17,18) Slati nekoga
podrazumeva injenicu da onaj koji alje ima vlast nad onim koga alje.
Takoe, obuhvata i cilj, jer onaj koji je poslat treba da ispuni odreeni misionski
zadatak. Otac je poslao Isusa da spase svet (Jovan 3,17), a nas alje Isus da
objavimo spasenje kroz Njega. Oigledno, na nalog je nastavak Hristovog rada,
koji se sastoji iz svaukupne slube svim ljudima (Matej 9,35). On oekuje od
nas ne samo da nastavimo ono to je On zapoeo, ve da idemo jo dalje. Koji
vjeruje Mene, djela koja Ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od ovijeh tvoriti.
(Jovan 14,12)
Isus je poslao Svetog Duha da osposobi uenike da izvre misiju. Prilikom
Stvaranja, Bog dunu Adamu duh ivotni. (1. Mojsijeva 2,7) Sada Isus
dunu uenicima Duha Svetoga. (Jovan 20,22) Kao to je duh ivotni
promenio beivotni prah u ivo bie, tako je Sveti Duh promenio uplaene i
obeshrabrene uenike u silne ive svedoke koji su nastavili Hristov rad. Isto
pomazanje je i danas neophodno da bismo ispunili nalog koji nam je poveren.
Isus vas je pozvao da budete Njegovi svedoci. O emu moete da svedoite?
Odnosno, ta je to to treba da podelite sa drugima o Isusu to ste videli
ili doiveli?
26. avgust 2014.
I JA ALJEM VAS
73
Sr
Isus se posle vaskrsenja sreo sa svojim uenicima u Galileji u gori kuda im
je kazao Isus. (Matej 28,16) Ne samo jedanaest, ve vie od pet stotina brae
okupilo se da se sretne sa vaskrslim Gospodom (1. Korinanima 15,6). Onaj
koji je pobedio smrt rekao im je: Dade Mi se svaka vlast na Nebu i na zemlji.
(Matej 28,18) Njegova sila i vlast vie nisu dobrovoljno ograniene kao to su
bile u vreme Njegove ovozemaljske slube. Kao i pre utelovljenja, Njegova vlast
obuhvata itav univerzum. Svojom neospornom vlau, poverio je misiju Svojim
sledbenicima.
Prema Matejevom izvetaju o davanju Velikog naloga, Isus je upotrebio
etiri glagola: ii, obuiti uenike, krstiti i nauiti. Naalost, mnogi biblijski
prevodi ne doaravaju injenicu da u grkom jeziku, jedini glagol koji je dat
u imperativu jeste obuiti uenike, ostala tri su u obliku glagolskog priloga.
To znai da je u reenici naglasak stavljen na obuiti uenike, jer ostale tri
aktivnosti zavise od toga.
Kakvu ulogu ima kretanje u misiju, krtenje i pouavanje u ispunjavanju
naloga o stvaranju novih uenika? Vidi: Matej 28,19.20.
Isusov nalog ukazuje na tri aktivnosti koje su ukljuene u stvaranje
uenika. Te tri aktivnosti ne treba da se deavaju po odreenom redosoledu,
jer dopunjavaju jedna drugu. Na putu u razliita mesta, na kraju i po celom
svetu, treba da uimo sve to je Isus uio, da krstimo one koji Ga prihvataju za
svog Spasitelja i spremni su da potuju sve ono to je Isus zapovedio.
Radujemo se kada neko uini zavet krtenjem, ali krtenje nije krajnji cilj.
Na zadatak je da pozovemo ljude da slede Isusa, to znai da veruju u Njega,
da budu posluni Njegovim uenjima, da usvoje Njegov nain ivota i pozovu
druge da postanu Njegovi uenici.
Re sve izdvaja se u ovom tekstu. Isus ima svu vlast, treba da poemo
svim narodima i da ih uimo da potuju sve to se odnosi na Jevanelje,
sa uverenjem da je Hristos uvek sa nama (doslovno u sve dane) do kraja
vremena.
Razmislite o svojoj mesnoj Crkvi. ta je uraeno u davanju pomoi za
pouavanje novih vernika? ta jo moe da bude uinjeno? Zapitajte i
sebe: kakve darove imate koje moete da upotrebite u tom vanom delu
ispunjavanja evaeoskog naloga?
27. avgust 2014.
OBUKA UENIKA
74
e
U Jevanelju po Marku nalog je predstavljen saeto i jasno jednom kratkom
reenicom: Idite po svemu svijetu i propovjedite Jevanelje svakome stvorenju.
(Marko 16,15) Kao i u Jevanelju po Mateju, glagol ii u grkom jeziku je
upotrebljen kao glagolski pridev to oznaava ne zadatak, ve kretanje potrebno
za ispunjenje zadatka. Sama misija izraena je grkim glagolom kerusso, koji je u
zapovednom nainu. Kerusso znai glasno objaviti, propovedati. Marko koristi
ovaj izraz etrnaest puta, vie nego to se koristi u ostalim Jevaneljima. Crkva
mora da objavi Jevanelje.
Za vreme Isusove slube, Dvanaestorica nisu poslata neznabocima, ve
samo izgubljenijem ovcama doma Izrailjeva. (Matej 10,6) Sada su poslati
po svemu svijetu i svakome stvorenju. Samo njih jedanaestorica nikada
ne bi mogli da objave Jevanelje celom svetu, a jo manje svakom stvorenju
koje ivi na njemu. Zadatak tako velikih razmera zahteva uee cele Crkve.
On je poveren svima koji veruju u Isusa bez obzira na uzrast. To se odnosi i
na mene i vas.
Proitajte tekst u Otkrivenju 14,6-12. Kako se ovi stihovi odnose na misiju
Crkve u celom svetu?
Propovedanje Jevanelja svakom stvorenju, meutim, ne znai da e ga svi
prihvatiti odmah. Samo koji uzvjeruje i pokrsti se, spae se. (Marko 16,16)
Mi treba revno da propovedamo, nadajui se da e svaki slualac prihvatiti poziv
Jevanelja. Ipak, moramo biti svesni da mnogi nee prihvatiti Re, kao to slika
uskih vrata to jasno govori (Matej 7,13.14).
ta nam daje sigurnost da e ta misija koja obuhvata ceo svet moi da bude
ispunjena? Vidi: Matej 24,14.
Postoji paralelizam izmeu tekstova u Jevanelju po Marku 16,15. i Mateju
24,14. koji iroko ohrabruje. Oba teksta odnose se na objavljivanje Jevanelja
celom svetu. Dok prvi tekst predstavlja Isusov nalog za propovedanje, drugi daje
Isusovo obeanje da e misionski zadatak biti izvren.
Hristos je izvrio potpunu pripremu za nastavljanje dela i lino preuzeo
odgovornost za njegov uspeh. Sve dotle dok (Njegovi uenici) sluaju
Njegovu re i rade povezani sa Njim, oni ne mogu doiveti neuspeh. (Elen
Vajt, enja vekova, str. 822. original) Pitanje koje svako od nas treba da
postavi samome sebi glasi: Koliko smo spremni da se predamo Njegovim
rukama i budemo uvedeni u ovaj vaan posao?
28. avgust 2014.
PROPOVEDANJE JEVANELJA
75
Pe
Proitajte poglavlje Idite i nauite sve narode..., str. 818-828. original, u
knjizi Elen Vajt enja vekova, i poglavlje Veliki nalog, str. 25-34. original,
u knjizi Apostolska crkva-Hristovim tragom.
Svaki pravi uenik raa se za Boje carstvo kao misionar. Onaj koji pije
od vode postaje izvor ivota. Primalac postaje davalac. Hristova milost u dui
je kao vrelo u pustinji, koje izvire da osvei sve i uini one koji su blizu smrti
eljnim da piju vodu ivota. (Elen Vajt, enja vekova, str. 195. original)
Spasiteljev nalog obuhvata sve vernike. On do kraja vremena obuhvata
sve koji veruju u Hrista. Sudbonosna je greka misliti da delo spasavanja dua
zavisi samo od rukopoloenog propovednika... Svi koji primaju Hristov ivot
odreeni su da rade na spasavanju svojih blinjih. Crkva je osnovana za ovakav
rad i svi koji preuzimaju na sebe sveti zavet, obavezuju se da postanu Hristovi
saradnici. (str. 822. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Ne moe svako da putuje svetom i propoveda Jevanelje. Koji su, onda,
naini koje svako od nas moe da prihvati i da se ukljui u zadatak irenja
Jevanelja svetu u okviru Trostruke aneoske vesti?
2. Kako se u vaoj mesnoj crkvi nastavlja Isusova sluba meu pripadnicima
vae zajednice? Kako moete dati svoj doprinos poboljanju crkvenog
misionskog rada?
3. Isus je rekao da e se Jevanelje objaviti celom svetu. Za veinu ljudi
otkako je On izgovorio ove rei, naini komunikacije nisu se promenili.
Dvesta godina ranije komunikacija nije bila mnogo bra nego pre dve
hiljade godina, kada nam je Isus ostavio evaneoski nalog. Naravno, sve
to se promenilo, naroito u poslednjih pedeset godina, kada su razvijeni
neverovatni naini komunikacije. Kako moemo jo bolje da upotrebimo
neverovatnu tehnologiju da bismo uradili posao za koji smo dobili
obeanje da e biti zavren?
4. U skladu sa pitanjem datim na kraju pouke od ponedeljka, neka oni koji
ele podele lina iskustva sa Isusom u subotnokolskom razredu. Kako
moemo upotrebiti lino svedoanstvo u svedoenju drugima? Zato
treba da koristimo lina iskustva?
29. avgust 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
76
77
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Matej 5,17-19; 5,21-44;
Marko 7,9-13; Matej 19,16-22.
Tekst za pamenje: Ako imate ljubav k Meni, zapovijesti Moje
drite. (Jovan 14,15)
Iako su mnoge voe u Izrailju visoko uzdizali Zakon, pogreno
su razumeli njegovu svrhu, jer su verovali da dranjem Zakona mogu
dostii pravednost. Kao to je apostol Pavle zapisao: Jer ne poznajui
pravde Boije i gledajui da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se
pravdi Boijoj. (Rimljanima 10,3)
Zato je Isus esto dovodio u pitanje obiaje verskih stareina, i
izraavao svoje neslaganje sa tim (Marko 7,1-13). Njihovo pogreno
shvatanje bilo je razlog stalnog kritikovanja i suprostavljanja Isusu u
vezi sa Njegovim shvatanjem Zakona.
Vano je da razumemo da, iako je Isus otvoreno kritikovao
legalistiki nain razmiljanja fariseja, uzdizao je Deset zapovesti,
jasno potvrujui nepromenljivost i trajnost Dekaloga, objanjavajui
njegovo znaenje i svrhu. Hristos je rekao da je lino doao da ispuni
Zakon (Matej 5,17). Na mnogo naina, Njegova smrt bila je potpuno
otkrivenje trajne vano sti Bojeg zakona.
Ove sedmice prouavaemo Isusova uenja o Zakonu i uticaju
koji Njegova uenja treba da imaju na na ivot.
BOJI ZAKON
Su
Prouiti
celu
pouku
1
0
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a

O
d

3
0
.

a
v
g
u
s
t
a

d
o

5
.

s
e
p
t
e
m
b
r
a
78
Ne
ta stihovi u Jevanelju o Mateju 5,17-19. govore o Isusovom stavu prema
Zakonu?
Iako se re zakon esto odnosi na prvih pet biblijskih knjiga (poznate,
takoe, kao Pentateuh ili Tora), u ovom sluaju, na osnovu konteksta, verovatno
je Isus najpre mislio na Deset zapovesti. Kada je rekao da nije doao da
ukine Zakon, Isus je doslovno kazao: Nisam doao da Deset zapovesti uinim
nevaeim i da ih ukinem. Njegova izjava je veoma jasna i sigurno je ukazivala
da su verske voe, a ne On, ukidale Zakon, smanjujui njegov uticaj svojim
obiajima (vidi: Matej 15,3.6). Naprotiv, dajui mu dublje znaenje, Hristos je
doao da ispuni Zakon, dajui nam tako primer savrene poslunosti Bojoj
volji (Vidi: Rimljanima 8,3.4).
Proitajte tekst u Delima 7,38. Ko je bio aneo koji je razgovarao sa
Mojsijem i dao mu Zakon na gori Sinaj? (Vidi: Isaija 63,9; 1. Korinanima
10,4) Zato je to vano?
Hristos nije bio samo voa Jevreja u pustinji...ve je upravo On dao Zakon
Izrailju! Usred zastraujue slave Sinaja, upravo je Hristos uz prisustvo celoga
naroda objavio deset naela Zakona svoga Oca. On je predao Mojsiju Zakon
zapisan na dvema kamenim ploama. (Elen Vajt, Stvaranje, patrijarsi i proroci,
str. 366. original)
Budui da je Hristos lino dao Zakon Mojsiju na gori Sinaj, veoma je vano
da ga ozbiljno shvatimo. Zatim, ako je Davalac Zakona lino ire objasnio
Zakon u svojim uenjima, kao to itamo u Jevaneljima, trebalo bi da budemo
posluni tom Zakonu. Bili bismo zbunjeni kad bismo u Isusovom ivotu i
uenjima otkrili bilo ita to ukazuje da Deset zapovesti nisu obavezujue za
hriane. Naprotiv, Njegove rei i primer suprotno nas ue.
Iako znamo da Zakon i dalje vai, takoe, znamo da on ne moe, zaista
ne moe, da nas spase. (Vidi: Galatima 3,21) Kako moemo da shvatimo
odnos izmeu Zakona i blagodati?
31. avgust 2014.
ISUS NIJE PROMENIO ZAKON
79
Po
Nakon to je potvrdio da su Deset zapovesti nepromenljive i trajne, Isus
je nastavio Propoved na Gori, izlaui nekoliko posebnih primera iz zakona
u Starom zavetu. Narod je pogreno shvatao te posebne zapovesti, pa je Isus
smatrao neophodnim da objasni njihovo pravo znaenje.
Kakve suprotnosti je Isus prikazao u svakom spomenutom zakonu u
Propovedi na Gori? Na iji se autoritet pozivao u svakom od ovih primera?
Matej 5,21-44.
Zapazite da u svakom primeru, Isus prvo navodi stihove iz Starog zaveta
(2. Mojsijeva 20,13.14; 5. Mojsijeva 5,17.18; 2. Mojsijeva 21,24; 3. Mojsijeva
24,20; 5. Mojsijeva 19,21), a onda kao da iznosi svoje neslaganje sa tim. Da li
je Isus pokazivao nepotovanje prema Zakonu? Naravno da to nije u pitanju.
Daljim objanjavanjem i proirivanjem onoga to su verske voe svele na
formalizam, On je jednostavno suprotstavljao uenja koja su iznosili fariseji
sa pravim znaenjem Zakona.
Rabini su se oslanjali na obiaje kao autoritet prilikom tumaenja Zakona.
Nasuprot tome, Hristos se, kao Davalac zakona, pozivao na sopstveni autoritet.
Izraz a Ja vam kaem javlja se est puta u tom po glavlju (Matej 5). Ko osim
Gospoda lino moe s pravom da izjavi tako neto?
Ono to je, takoe, zanimljivo jeste injenica da su Hristovi zahtevi ili dalje
od jednostavne zakonske forme. Njegova uenja su obuhvatala i duh pored
slova zakona, duh koji daje znaenje i ivot onome to u suprotnom moe biti
samo isti formalizam. Dranje Zakona kao jedini cilj vodi samo u smrt, ako
se ne shvati kao izraz spasenja blagodau.
Razmislite o stavu knjievnika i fariseja opisanom u Jevanelju po Mateju
23,3-5.23-28. Kako moemo da budemo posluni Bojim zapovestima u
potpunosti bez upadanja u slino licemerstvo i legalizam? Koju kljunu
ulogu shvatanje blagodati ima u tome da nas sauva od legalizma?
1. septembar 2014.
ISUS PROIRUJE ZNAENJE ZAKONA
80
Ut
Kako je Isus proirio znaenje zakona, o emu itamo u Jevanelju po
Mateju 5,27.28? ta je izjavio u 29. i 30. stihu? Kako treba da shvatimo ove
rei?
Hristos u ovom tekstu govori o dvema zapovestima: sedmoj i desetoj. Do
tada, Izrailjci su smatrali da preljuba iskljuivo predstavlja intimni odnos sa
osobom koja nije brani drug. Isus naglaava da preljuba, zbog desete zapovesti,
zapravo obuhvata i poudne misli i elje.
U 29. i 30. stihu, Hristos na prenesen nain iznosi svoje pouke. Naravno,
neko moe da tvrdi da bi bilo bolje prolaziti kroz ivot osakaen nego izgubiti
venost sa Hristom. Meutim, Isus ovde nije toliko ukazivao na sakaenje, to
je u suprotnosti sa drugim biblijskim uenjima (vidi: 3. Mojsijeva 19,27.28;
21,17-20), koliko je mislio na upravljanje sopstvenim mislima i porivima.
Kada je govorio o vaenju oka ili odsecanju ruke, Hristos je na prenesen nain
govorio o vanosti donoenja vrstih odluka, kada je re o uvanju od greha
i iskuenja.
ta su fariseji pitali Isusa u Jevanelju po Mateju 19,3. i zato je to pitanje
predstavljalo zamku? (Vidi: 7. stih) ta je Isus odgovorio? Vidi: Matej
19,4-9; uporedi sa Matej 5,31.32.
Oba teksta (Matej 5,31. i 19,7) navode stih iz 5. Mojsijeve 24,1. U Isusovo
vreme postojale su dve rabinske kole koje su tumaile ovaj tekst na dva razliita
naina: prema Hilelovoj koli razvod je bio dozvoljen iz bilo kakvog razloga,
dok je amajeva kola tumaila da je razvod dozvoljen samo u sluaju preljube.
Fariseji su pokuavali da prevare Isusa da bi stao na stranu jedne ili druge kole.
Meutim, prevideli su injenicu da Boji prvobitni plan nije bio da do razvoda
ikada doe, zato je Isus i odgovorio: to je Bog sastavio ovjek da ne rastavlja.
(Matej 19,6) Kasnije, zbog tvre svoga srca, pitali su zato je Bog dozvolio
oveku da da eni svojoj knjigu raspusnu ako nae na njoj togod runo.
(5. Mojsijeva 24,1) Hristos je ispravio pogrenu upotrebu ovog teksta uzdiui
svetost i trajnost braka: jedini razlog za razvod, pred Bogom, jeste seksualna
nemoralnost ili preljuba (na grkom porneia, doslovno razbludnost).
Koliko ozbiljno shvatamo Isusovu opomenu o vaenju oka ili odsecanju
ruke? Da li je mogao dati snaniju opomenu o uticaju greha na nau venu
sudbinu? Ako vas ova opomena plai, dobro je. I trebalo bi!
2. septembar 2014.
ISUS I SEDMA ZAPOVEST
81
Sr
Prilikom sledeeg Isusovog susreta sa knjievnicima i farisejima (Matej
15,1-20; vidi, takoe: Marko 7,1-13), postavili su Mu pitanje o obiaju starih,
koji se ne nalazi u Mojsijevom zakonu. Ovaj obiaj odnosio se na pranje ruku
pre jela, to su Isusovi uenici zanemarili da primene. Hristos im je odmah
odgovorio navodei jo jedan njihov obiaj, onaj koji umanjuje vrednost pete
zapovesti.
Pre razmatranja Hristovog odgovora, treba da znamo da obiaj, koji su
fariseji uspostavili pod nazivom korvan, potie od rei koja znai prilog.
Izgovoranje rei korvan nad neim smatralo se zakletvom i time je bilo
posveeno Bogu i Hramu.
Proitajte tekst u Jevanelju po Marku 7,9-13. Kako je obiaj koji su
sprovodili fariseji na odreeni nain predstavljao krenje pete zapovesti?
Razmislite o vanosti prinoenja darova Bogu (2. Mojsijeva 23,15; 34,20) i
svetosti zaveta koji uinite Bogu (5. Mojsijeva 23,21-23).
Izgleda da su fariseji pronali savren izgovor da roditeljima uskrate podrku
koja im po pravu pripada. Oni su proirili naela zabeleena u Petoknjiju
i promenili ih u zapovesti ljudske, koje su, prema miljenju njihovih voa,
trebalo da potisnu jednu od Bojih zapovesti.
To nije bio jedini sluaj Isusovog susreta sa istom duhovnom izopaenou:
Ali teko vama farisejima to dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga
povra, a prolazite pravdu i ljubav Boiju: Ovo je trebalo initi, i ono ne
ostavljati. (Luka 11,42) Trebalo je da dre obe zapovesti, da potuju svoje
roditelje, a da ne zapostavljaju davanje svojih priloga Gospodu.
Nije udno to je Isus ukratko izneo svoj stav primenjujui na fariseje Isaijin
opis Izrailjaca dat sedamsto godina ranije: Ovi ljudi pribliavaju se k Meni
ustima svojijem, i usnama potuju Me; a srce njihovo daleko stoji od Mene. No
zaludu Me potuju uei naukama i zapovijestima ljudskima. (Matej 15,8.9)
Da jo jedom ponovimo, Hristos je uzdigao Deset zapovesti i suprostavio svoje
miljenje miljenju fariseja.
Na koje naine traite izgovore da biste izbegli ono to je vaa dunost?
3. septembar 2014.
ISUS I PETA ZAPOVEST
82
e
Proitajte tekst u Jevanelju po Mateju 19,16-22. Koje opte i vane istine
o Zakonu moemo izvui iz ovog izvetaja? ta obuhvata dranje Zakona?
Bogati mladi nije mogao da shvati da ga dranje Zakona ne moe spasiti
od greha, ma koliko bio revan u tome. Spasenje dolazi od Zakonodavca,
Spasitelja. Izrailjci su znali ovu istinu od poetka, ali su je prepustili zaboravu.
Sada im je Isus ukazao na ta je trebalo da obrate panju od samog poetka:
poslunost i potpuno predanje Bogu su tako povezani da jedno bez drugog
postaje samo privid hrianskog ivota. Poslunost se mora pokazati u svemu
to je prihvaeno. Samoodricanje je sutina Hristove nauke. esto se iznosi i
pouava jezikom koji izgleda vrlo zapovedniki, zato to ne postoji drugi nain
za ovekovo spasenje osim da se odluno odbaci sve ono to e, ako se gaji,
slomiti celo bie. (Elen Vajt, enja vekova, str. 523. original)
Sadukeji su u sledeem susretu, postavili Isusu pitanja o vaskrsenju, a Isus
ih je zaprepastio i uutkao svojim odgovorom. Onda su se fariseji okupili,
spremni da uine poslednji pokuaj da navedu Spasitelja da kae neto to e
moi da protumae kao da je On protiv Zakona. Izabrali su jednog zakonika
da postavi pitanje Isusu koje se ticalo najvanije zapovesti (Matej 22,35-40).
Zakonikovo pitanje verovatno je poteklo iz pokuaja koje su inili rabini
da sve zapovesti poreaju po vanosti. Ako se dogodi da su dve zapovesti u
sukobu, ona koja se smatra vanijom preuzee prednost i dozvoliti osobi da
kri onu koja je manje vana. Fariseji su naroito uzdizali prve etiri zapovesti
iz Dekaloga kao vanije u odnosu na poslednjih est, a posledica toga ogledala
se u injenici da se nisu snali u primeni vere u svakodnevnom ivotu.
Isus im je odgovorio zapovednim tonom: prvo, i najvanije, u srcu mora
postojati ljubav, pre nego to iko pone da dri Boji zakon. Poslunost bez
ljubavi je nemogua i bezvredna. Meutim, kada postoji prava ljubav prema
Bogu, osoba e bezuslovno uskladiti svoj ivot sa Bojom voljom izraenoj
u svih Deset zapovesti. Zato je Isus kasnije rekao: Ako imate ljubav k Meni,
zapovijesti Moje drite. (Jovan 14,15)
4. septembar 2014.
ISUS I SUTINA ZAKONA
83
Pe
Proitajte sledea poglavlja iz dela Elen Vajt: Misli sa Gore blagoslova:
Duhovna priroda Zakona, str. 45-78. original; enja vekova: Beseda na
Gori, str. 307-314. original i Sukob, str. 606-609. original.
Govorei o Zakonu, Isus je rekao: Nijesam doao da pokvarim, nego da
ispunim (Matej 5,17)... to jest da ispuni meru zakonskih zahteva, da prui
primer savrene usklaenosti s Bojom voljom.
Njegova misija je bila da uini Zakon velikim i slavnim. (Isaija 42,21) On je
bio odreen da otkrije duhovnu prirodu Zakona, da iznese njegova dalekosena
naela i objasni njegovu venu obaveznost...
Isus, jasna slika Oeve linosti, sjaj Njegove slave; portvovani Spasitelj, na
svom putu ljubavi po ovom svetu bio je ivi prikaz karaktera Bojeg zakona.
Njegov ivot je otkrio da je nebeska ljubav, naelo koje nas ini slinim Hristu,
temelj Zakona vene pravednosti. (Elen Vajt, Misli sa Gore blagoslova, str. 48.
49. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Kako moemo pasti u iskuenje da poput fariseja postanemo legalisti u
dranju Zakona? Sa druge strane, koja opasnost postoji kada smatramo
da nas Bog pun ljubavi oslobaa od dranja Njegovog zakona? Na koje
praktine naine, u dananje vreme, moemo da izbegnemo jednu ili
drugu zamku? Podelite svoje miljenje u subotnokolskom razredu.
2. Kao to znamo, tvrdnja koja se iznosi protiv trajne vanosti Deset
zapovesti esto nije nita drugo do pokuaj da se izbegne svet kovanje
sedmog dana, Subote. Iz Jevanelja prisetite se svih uda isceljenja
uinjenih u Subotu. Kako ona potvruju ne samo trajnu vanost Bojeg
zakona, ve i sedmog dana, Subote? Zato su Isusove rei i primer poslednje
mesto na koje treba da se pozovu oni koji ele da odbace Subotu?
3. Teolozi ponekad govore o moralnom univerzumu. ta to znai? Kako
je na univerzum moralno mesto? Ako jeste, ta mislite ta ga ini takvim?
Koju ulogu Boji zakon ima u moralnom univerzumu? Da li svemir moe da
bude moralno mesto bez vladavine Bojeg moralnog zakona? Razgovarajte
o tome. Kako ideja Bojeg zakona u moralnom univerzumu pomae da
objasnimo sotonin pokuaj da uniti taj Zakon?
5. septembar 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
84
85
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Jovan 1,1-3; Matej 12,1-
5; Luka 4,16-21; Jovan 5,16.17; Matej 24,20.
Tekst za pamenje: I govorae im: Subota je nainjena ovjeka
radi, a nije ovjek Subote radi. Dakle je Gospodar Sin ovjeij i od
Subote. (Marko 2,27.28)
U toku Isusove ovozemaljske slube, verske voe dovodile su u
pitanje Njegovo svetkovanje Subote. Kada su Mu upuivane kritike,
Hristos je naglaavao svoju vlast kao Gospodara Subote (Matej
12,8; Marko 2,28; Luka 6,5). Pokazao je takoe ta znai ispravno
svetkovanje dana od odmora.
Mi smo danas suoeni ne samo sa izazovom ispravnog svet-
kovanja Subote, ve i sa opte prihvaenim verovanjem da je nedelja,
a ne Subota, dan od odmora. Meutim, isticanje nedelje nema osnove
u Jevaneljima. Rasprave u vezi sa Subotom vodile su se oko pitanja
kako Subota treba da se svetkuje, a ne kada. Isusov ivot i uenja ne
ostavljaju nikakve nedoumice da je sedmi dan Subota Boji dan od
odmora, ak i posle Njegove smrti i vaskrsenja.
Ove sedmice razmiljaemo o Hristovom odnosu prema
poreklu i svetosti Subote. Zatim, prouavaemo Isusova uenja i
primer koji nam je ostavio u vezi sa svetkovanjem Subote. Na kraju,
posmatraemo Subotu onako kako je predstavljena u Njegovim
uenjima i ivotu Njegovih uenika posle vaskrsenja.
SUBOTA
Su
Prouiti
celu
pouku
1
1
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

6
.

d
o

1
2
.

s
e
p
t
e
m
b
r
a
86
Ne
ta sledei stihovi govore o Isusovoj ulozi u Stvaranju? Zato je ona tako
vana, naroito u pogledu porekla Subote? Vidi: Jovan 1,1-3; Koloanima
1,16; Jevrejima 1,1.2.
Jovan poinje Jevanelje poznatim reima: U poetku bjee Rije... Sve
je kroz Nju postalo, i bez Nje nita nije postalo to je postalo. (Jovan 1,1-
3) Apostoli Jovan i Pavle ne ostavljaju nikakvu sumnju u vezi sa Hristovom
ulogom u stvaranju. Bog Sin, Isus Hristos, stvorio je sve: Jer kroz Njega bi
sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji, to se vidi i to se ne vidi... Sve
se kroza Nj i za Nj sazda. (Koloanima 1,16.17) Kroz Hrista, Bog je stvorio
svemir, ukljuujui i na solarni sistem, Zemlju, i sve na njoj, ivo i neivo.
Hristos, koji je trebalo da postane ovekov Iskupitelj, bio je i njegov
Stvoritelj. I upravo tada, na kraju sedmice, Gospod nam je dao dan od
odmora. Zato to je Subota nainjena za oveka, ona je Gospodnji dan. Ona
pripada Hristu...Poto je On sve stvorio, stvorio je i Subotu. On je i odvojio
kao uspomenu na delo stvaranja. (Elev Vajt, enja vekova, str. 288. original)
Isti Bog koji je stvorio oveka sa potrebom za odmorom, takoe je pruio
oveku mogunost da se odmori: jedan dan u sedmici kada ljudi treba da
ostave po strani svakodnevne poslove i probleme, i da se odmore u Njemu,
Stvoritelju. Posle zavretka stvaranja, On se lino odmorio sedmog dana, ne
zbog umora, ve da bi blagoslovio i posvetio Subotu, i dao nam primer koji
treba da sledimo. Takoe se odmorio u Subotu kada je na krstu zavrio nae
otkupljenje, ne zato to Mu je bio potreban odmor, ve da bi (izmeu ostalog)
potvrdio trajnu vrednost Subote. Hristos, koji poziva umorne da se odmore u
Njemu (Matej 11,28.29), poziva nas da se na poseban nain odmorimo jednom
sedmino, svake Subote.
Svetkovanje Subote vezuje nas za poetak stvaranja Zemlje, za sam temelj
naeg postojanja. Zar nije to najbolje vreme da razmiljamo o vanim
pitanjima: ta inim sa ivotom koji mi je Bog dao?
7. septembar 2014.
HRISTOS, TVORAC SUBOTE
87
Po
Proitajte tekst iz Jevanelja po Mateju 12,1.2. O emu govore ovi stihovi?
Zato fariseji smatraju da to nije po Zakonu?
U 5. Mojsijevoj 23,25. zapisano je: Kad ue u usjev blinjega svojega,
moe trgati klasje rukom svojom; ali da ne zanje srpom u usjev blinjega
svojega. Problem, znai, nije bio u tome ta su uenici uinili, ve u koji dan su
to uinili. Rabinski propisi jasno su zabranjivali mnoge vrste poslova Subotom,
meu kojima su bili i poljoprivredni radovi. Po miljenju fariseja, uenici su
bili krivi zbog trganja klasja, njegovog trljanja meu dlanovima i odvajanja
zrna ita od pleve.
Kakav znaaj imaju primeri koje je Isus upotrebio kao odgovor farisejima?
Vidi: Matej 12,3-5.
Prvim primerom (1. Samuilova 21,1-6) Hristos tvrdi da, iako u uobiajenim
okolnostima David i njegovi ljudi ne bi trebalo da jedu hleb namenjen
svetenicima (3. Mojsijeva 24,9), njihovo delo ne treba smatrati krenjem
ceremonijalnog zakona zato to su im ivoti bili ugroeni. Drugi primer koji
je Isus spomenuo (Matej 12,5) odnosi se na rtve i darove u subotnom danu, u
slubi u Hramu, kojih je bilo dva puta vie nego drugim danima (4. Mojsijeva
28,9.10). Jevreji su uvideli da sluba u Hramu ima prednost nad Subotom.
Nakon to je naveo ove primere, Isus je dao dve izjave koje su opravdale
Negovu vlast da promeni svetkovanje Subote koje su fariseji opteretili: 1)
Subota je nainjena ovjeka radi, a nije ovjek Subote radi. (Marko 2,27)
Ovde Isus potvruje edemsko poreklo Subote, i menja pogreno postavljene
farisejske vrednosti u vezi sa ovekom i Subotom: Subota je stvorena u korist
ljudskog roda, a ne obrnuto. 2) Dakle je Gospodar Sin ovjeij i od Subote.
(Marko 2,28) Hristos je potvrdio Svoj poloaj Stvoritelja i Zakonodavca Subote.
Stoga, samo On ima vlast da oslobodi Subotu od ljudskih propisa.
Duhovne voe Bojeg naroda optuile su Gospodara Subote da kri dan
koji je On lino stvorio i posvetio. Koje pouke bismo iz toga mogli da
izvuemo o opasnosti duhovnog slepila meu onima koji bi trebalo bolje
da poznaju Boju re?
8. septembar 2014.
HRISTOS, GOSPODAR SUBOTE
88
Ut
ta nam tekst iz Jevanelja po Luki 4,16. govori o Isusovom stavu prema
Suboti? Zato je to toliko vano za nas danas? Vidi: Jovan 14,15; 1. Petrova
2,21.
Izraz koji je apostol Luka upotrebio u 16. stihu, po obiaju, potie od grke
rei koja se odnosi na stalne navike. Drugim reima, Isus je Subotom redovno
odlazio u sinagogu. Luka to smatra vanim i etiri puta u Jevanelju spominje
Isusov odlazak u sinagogu Subotom (Luka 4,16; 4,31; 6,6; 13,10). Luka, takoe,
posebno izjednaava Subotu sa sedmim danom (Luka 23,54-24,1). To to je
Isus Hristos, u toku svoje ovozemaljske slube, svetkovao sedmi dan, Subotu,
zajedno sa Jevrejima, svedoi da se sedmini ciklus zadrao jo od vremena
davanja Zakona na Sinaju, odnosno od Stvaranja. Njegov primer svetkovanja
Subote, kada je u pitanju dan i nain svetkovanja, hriani treba da slede.
ta je Isus itao u posebnoj prilici u sinagogi? Zato je to znaajno? Vidi:
Luka 4,16-21.
To nije bilo prvi put da je Isus itao i pouavao u sinagogi. Prolo je vie od
godinu dana otkako je krten u reci Jordanu. Meutim, to je bila Isusova prva
poseta Nazaretu nakon to je napustio stolarsku radionicu, u kojoj je proveo
prvih trideset godina svog ivota i u kome je odlazio u mesnu sinagogu. Dok
je bio mlad Subotom je esto bio pozivan da ita pouke iz Proroka u sinagogi,
a srca slualaca ustreptala bi od uzbuenja, kada je nova svetlost zasjala iz
poznatih rei svetoga teksta. (Elen Vajt, enja vekova, str. 74. original)
Meutim, ovoga puta bilo je drugaije. Isus je izabrao odeene stihove iz
Knjige proroka Isaije 61,1.2, koji govore o Mesijinom ovozemaljskom radu i
Njegovom dolasku da propovijeda prijatnu godinu Gospodnju. (Luka 4,19)
Bila je to subotna, jubilarna godina, vreme za odmor. Isus je izabrao dan od
odmora, Subotu, da objavi svoju slubu otkupljenja, osloboenja i izleenja. U
Isusu pronalazimo mir, mir izraen na stvaran nain svake Subote.
9. septembar 2014.
ISUSOV PRIMER
89
Sr
U Jevaneljima su zapisana brojna udesna izleenja koja je Isus uinio u
subotni dan. Zanimljivo je da zapazimo da je, u veini sluajeva, do izleenja
dolazilo na Isusov predlog, kao da je namerno eleo da lei Subotom, iako
je to mogao da ini bilo kojim drugim danom. Isus je eleo neto da naglasi:
isceljivanje Subotom nije se kosilo sa Zakonom. Naprotiv, to je vie bilo u
skladu sa Zakonom od onoga to su fariseji i verske voe imale obiaj da ine
Subotom.
Koje tvrdnje postoje u svakom od ovih tekstova kojima se opravdava
Isusovo leenje Subotom? Matej 12,10-12; Luka 13,15.16; Jovan 5,16.17.
Iako je tano da moramo da ostavimo po strani lina interesovanja Subotom
(2. Mojsijeva 20.8; Isaija 58,13), to vreme nikada ne bi trebalo da posvetimo
beskorisnoj dokolici. U sukobu sa farisejima, Hristos je jasno naglasio da valja
u Subotu dobro initi. (Matej 12,12) Prema rabinskim obiajima, bolesniku
je mogla biti pruena pomo Subotom samo ako mu je ivot bio u opasnosti.
Isto tako, ako bi ovca ili vo upali u jamu, bilo je dozvoljeno da se ivotinja
izvadi u subotni dan i spasi joj se ivot. Zar nije ovekov ivot dragoceniji od
ivota ivotinje? Naalost, Hristovi kritiari pokazali su vee saoseanje prema
ivotinjama nego ljudima koji pate. Oni su odobravali pojenje ivotinja, ali ne i
leenja osoba. Isus je, takoe, izjavio: Otac Moj doslije ini, i Ja inim (Jovan
5,17), to se odnosi na Boje delovanje u korist Njegovih stvorenja. ak i u
Subotu, On nastavlja da daje ivot i odrava svemir (Jevrejima 1,2.3).
Isus je pouavao da ne treba da zauzmemo legalistiki stav prilikom
svetkovanja Subote. Svetkovati je znai odmoriti se od svakodnevnih poslova
(Jevrejima 4,10) i, to je jo vanije, prestati da pokuavamo da sopstvenim
snagama ostvarimo spasenje to je u svakom sluaju nemogue. Sotona eli
da nas navede da sebino drimo Subotu. Ako ne moe da nas okrene protiv
Subote, pokuae da nas gurne u drugu krajnost: legalizam.
Iako je lako postati legalista, kada je svetkovanje Subote u pitanju, s
druge strane, neki mogu biti veoma nemarni prilikom svetkovanja.
Kako da ostvarimo pravu ravnoteu? Takoe, zato moramo biti paljivi
u naem odgovoru na to kako drugi svetkuju Subotu (ne zaboravite
kakvo su miljenje fariseji imali o Hristovom dranju Subote)?
10. septembar 2014.
UDA UINJENA U SUBOTU
90
e
Mnogi hriani svetkuju nedelju umesto Subote, navodei mnotvo razloga
za to, od kojih je glavni Hristovo vaskrsenje u nedelju. Meutim, nita u Novom
zavetu, ukljuujui tekstove o vaskrsenju, ne ukazuje da Subota treba da bude
zamenjena nedeljom. Hristova namera je bila da se Subota svetkuje i posle
Njegovog vaskrsenja.
ta nam stih u Jevanelju po Mateju 24,20. govori o Suboti u godinama
posle Isusovog vaskrsenja?
Hristove rei zapisane u Jevanelju po Mateju 24,20. pokazuju da je 70.
godine, oko etrdeset godina posle Njegove smrti, Subota i dalje smatrana
svetom. Mete, uzbuenje, strah i putovanje prilikom beanja iz Jerusalima,
nisu bili prikladni za subotni dan.
Koje jo tekstove nalazimo u Novom zavetu koji pokazuju da je sedmi
dan, Subota, i dalje smatran svetim posle Hristovog vaskrsenja? Vidi: Dela
13,14.42; 14,1; 17.1.2; 18,4
Odlazak u sinagogu za uenike je bilo ono to je odlazak u Crkvu za nas
danas: jedan od najboljih naina da svetkujemo Subotu. To je naroito vidljivo
u ivotu apostola Pavla, koji je redovno odlazio na slubu koja se Subotom
odravala u sinagogi. Bio je to njegov obiaj. Sledio je Isusov primer (Dela 17,2).
Iako je bio apostol neznabocima i zagovornik opravdanja verom, obino je
odlazio u sinagogu Subotom, ne samo da bi propovedao Jevrejima, ve da bi
svetkovao sveti subotni dan.
Jedne Subote, posle bogosluenja u sinagogi, neznaboci su molili Pavla da
im propoveda Jevanelje. Apostol je mogao to da uini ve sledeeg dana, u
nedelju, ali on je ekao celu sedmicu. A u drugu Subotu sabra se gotovo sav
grad da uju rijei Boije. (Dela 13,44) Ovi stihovi snano potvruju da rana
Crkva nije nita znala o zameni sedmog dana u sedmici za prvi.
Dobro, znamo da smo u pravu kad je svetkovanje pravog dana u pitanju.
To je, naravno, vano. Kako nas dranje Subote moe uiniti hrianima
koji imaju vie saoseanja, ljubavi i brige?
11. septembar 2014.
SUBOTA POSLE VASKRSENJA
91
Pe
Proitajte poglavlje Subota u knjizi Elen Vajt enja vekova, str. 281-289.
original.
Dakle je gospodar Sin oveij i od Subote. Ove rei pune su pouke i
utehe... Ona ukazuje na Njega i kao Tvorca i kao Onoga koji posveuje. Ona
naglaava da je On koji je sve stvorio na Nebu i na Zemlji, i koji sve odrava,
Glava crkvi i da smo Njegovom silom pomireni sa Bogom. Jer, govorei o
Izrailju, On je rekao: I Subote svoje dadoh im da su znak izmeu Mene i
njih da bi znali da sam Ja Gospod koji ih posveujem inim ih svetima.
(Jezekilj 20,12) Tada je Subota znak Hristove sile da nas uini svetima.
Takoe je data svima onima koje Hristos ini svetima. Kao znak Njegove
sile koja posveuje, Subota je data svima koji kroz Hrista postaju deo Bojeg
Izrailja. (Elen Vajt, enja vekova, str. 288. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Mi smo Hristovi, i stvaranjem i otkupljenjem. Kako nas Subota podsea
na ove vane istine?
2. U emu nastaje problem u legalistikom dranju etvrte zapovesti? Sa
druge strane, zato nemarno dranje Subote nije reenje za legalizam? ta
je kljuni inilac koji dranje Subote ini pravim blagoslovom?
3. Zato Subota i prilika da se toga dana odmorimo treba da budu
posebni podsetnici za veoma vanu istinu da se ne spasavamo delima, ve
Hristovim zalugama?
4. Kako Subotom moemo da imamo dublje i bogatije iskustvo sa Go-
spodom?
5. Koje pouke o svetkovanju Subote moemo izvui iz Hristovog primera
isceljivanja u Subotu? Kako nam ta izleenja pomau da bolje razumemo
znaenje Subote?
6. Reeno nam je da Subotu drimo svetom. Razmislite o nekim svojim
aktivnostima u Subotu. Koliko su one svete?
12. septembar 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
92
93
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Jovan 11,11; Jovan 1,1-
4; Luka 8,54.55; Jovan 5,28.29; Matej 5,22.29; Jovan 11,38-44.
Tekst za pamenje: A Isus joj ree: Ja sam Vaskrsenije i ivot;
koji vjeruje Mene ako i umre ivljee. (Jovan 11,25)
Ljudi imaju uroenu odbojnost prema smrti zato to su stvoreni
da ive i nikada ne umru. Smrt je uljez, koji nije trebalo da postoji.
Zato je, u vreme svoje ovozemaljske slube, Isus iskazivao
neizmerno saoseanje prema oaloenima. Kada je ugledao udovicu
u Nainu kako svog jedinog sina prati prema grobu: Saali Mu se
za njom, i ree joj: Ne plai... (Luka 7,13) Skrhanom ocu ija je
dvanaestogodinja ker upravo umrla, Hristos je uputio rei utehe:
Ne boj se, samo vjeruj. (Marko 5,36) Svaki put kada smrt pogodi
nae voljene, Isus je duboko dirnut naim bolom. Njegovo saoseajno
srce plae sa nama.
Meutim, Hristos ini mnogo vie, On ne plae samo sa nama.
Pobedivi smrt svojom smru i vaskrsenjem, On poseduje reenje za
smrt i daje obeanje da e svakoga koji veruje u Njega vaskrsnuti u
veni ivot. To je, do sada, najvee obeanje koje nam je dato u Bojoj
rei; u suprotnom, da smrt ima poslednju re, ceo na ivot i sve to
smo ikada postigli bilo bi uzaludno.
SMRT I VASKRSENJE
Su
Prouiti
celu
pouku
1
2
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

1
3
.

d
o

1
9
.

s
e
p
t
e
m
b
r
a
94
14. septembar 2014.
Ne
Pisci Staroga zaveta bili su dosledni u predstavljanju oveka kao celovitog
bia. Razliiti jevrejski izrazi obino prevedeni kao telo, dua i duh samo su
dodatni naini da se, sa razliitih taaka gledita, opie ovek kao celina. U
skladu sa ovim gleditem, u Svetom pismu upotrebljavaju se razliite metafore
za opisivanje smrti. Izmeu ostalog, san se istie kao odgovarajui simbol za
prikazivanje biblijskog shvatanja stanja mrtvih (vidi: O Jovu 3,11-13; 14,12;
Psalam 13,3; Jeremija 51,39; Danilo 12,2). Smrt je u potpunosti kraj ivota.
Smrt je nesvesno stanje u kome nema razmiljanja, oseanja, dela ili bilo kakvih
odnosa (Knjiga Propovednikova 9,5.6.10; Psalam 115,17; 146,4).
Meutim, do Isusovog vremena, ovo shvatanje prirode ljudskog roda,
naroito smrti, nalo se u suprotnosti sa paganskom dualistikom idejom o
besmrtnosti due, koja se brzo irila tadanjim poznatim svetom.
Kako je Isus opisao smrt prijatelja Lazara? Vidi: Jovan 11,11.
Uprkos ovim i drugim tekstovima, odreeni broj hriana tvrdi da je
Isus verovao u besmrtnost due, jer je razbojniku na krstu rekao: Zaista
ti kaem danas, bie sa mnom u raju. (Luka 23,43) Znaenje ovog teksta
se u potpunosti menja u zavisnosti od toga na kome mestu se nalazi zarez.
(Najstariji grki spisi Novog zaveta nemaju znakove interpunkcije.) Ako je
zarez stavljen ispred rei danas kako stoji u veini biblijskih prevoda, to
znai da su Isus i razbojnik otili u raj tog istog dana; ako se zarez stavi iza rei
danas, znai da je Isus uveravao razbojnika u njegovo spasenje koje e se
dogoditi u budunosti. Isusove rei, zapravo, naglaavaju sigurnost spasenja,
ne vreme razbojnikovog odlaska na Nebo. Sam tekst to potvruje. Kao prvo,
razbojnik nije traio da odmah posle smrti ode na Nebo, ve da ga se Isus seti
kada doe u Boje carstvo. Zatim, tri dana kasnije Isus je lino potvrdio da
se jo nije vazneo na Nebo (Jovan 20,17). Zato nas ovaj tekst ne ui da due
umrlih idu na Nebo posle smrti.
Budui da shvatamo da je smrt nesvesno stanje poput sna, zato je uenje
o vaskrsenju toliko vano za nas?
STANJE MRTVIH
95
Po
Prilikom Stvaranja stvori Gospod Bog ovjeka od praha zemaljskoga, i dunu
mu u nos duh ivotni. Tada posta ovjek dua iva. (1. Mojsijeva 2,7) Dok
god Bog odrava duh ivotni u ivim biima, ona su iva. Ali kada im oduzme
duh, ona umiru i vraaju se u prah (Psalam 104,29; Knjiga Propovjednikova
12,7). To nije samovoljna Boja odluka; to je neizbena posledica greha. Ali
Radosna vest je da u Hristu postoji nada, ak i kada je smrt u pitanju.
Proitajte tekst u Jevanelju po Jovanu 1,1-4. ta u ovim stihovima ukazuje
na Isusovu silu da vaskrsne mrtve?
Hristos ima ivot u Sebi, jer On je ivot (Jovan 14,6). On je sve stvorio i
ima silu da preda ivot kome hoe (Jovan 5,21). On ima silu da vaskrsne mrtve.
Kako dolazi do vaskrsenja? Vidi: Luka 8,54.55.
Prema Bibliji, vaskrsenje je ukidanje smrti. ivot se obnavlja, kada Bog
ponovo udahne dah ivotni. Tako Luka objanjava vaskrsenje Jairove keri.
Kada je saznao da je dvanaestogodinja devojica preminula, Isus je otiao u
njen dom i rekao oaloenima da ona spava. Zatim uze je za ruku, i zovnu
govorei: Djevojko ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah. (Luka
8,54.55) Na Isusovu boansku zapovest, naelo ivota, dato od Boga, vratilo se
u devojicu. Grka re pneuma, koju je Luka upotrebio, znai vetar, dah ili
duh. Kada se u Bibliji primenjuje na ljudska bia, nikada ne oznaava svesno
bie koje postoji izvan tela. U ovom tekstu se jasno odnosi na dah ivotni.
Smrt je tako uobiajena da je shvatamo kao nepromenljivu injenicu.
Kako moemo da imamo poverenja u Boja obeanja o venom ivotu,
kada u ovom trenutku izgleda kao da je smrt pobednik?
15. septembar 2014.
NADA U VASKRSENJE
96
Ut
Na osnovu onoga to smo do sada prouavali moemo stei utisak da je
vaskrsenje namenjeno samo ogranienom broju ljudi. Meutim, Isus je izjavio
da e doi vreme kada e svi koji su u grobovima uti glas Sina Boijega.
(Jovan 5,28.29) Vernici i nevernici, pravednici i grenici, spaseni i izgubljeni, svi
e ustati. Kao to je Pavle objavio: Bie vaskrsenije mrtvima, i pravednicima
i grjenicima. (Dela 24,15)
Budui da e svi, na kraju, ustati iz mrtvih, svi e se suoiti sa jednom od
dve vene sudbine. O kakvim sudbinama je re? Jovan 5,28.29.
Optost vaskrsenja ne ukazuje da e u poslednji dan svi biti uvedeni u
blaenstvo i radost venog ivota. I mnogo onijeh koji spavaju u prahu
zemaljskom probudie se, jedni na ivot vjeni a drugi na sramotu i prijekor
vjeni. (Danilo 12,2)
Biblija ui da e Bog suditi svakom oveku, i odluiti o sudbini svake
osobe koja je ikada ivela (Knjiga propovjednikova 12,14; Rimljanima 2,1-
11). Izvrenje Boje presude, meutim, ne sledi odmah posle smrti neke osobe,
ve posle njenog vaskrsenja. Do tada, i spaseni i izgubljeni spavaju nesvesno
u prahu. Vaskrsenje samo po sebi, nije ni nagrada ni kazna. To je stanje pre
primanja venog ivota ili osude.
Govorei o dva vaskrenja, Isus je ukazao da e naa sudbina biti odluena
na osnovu moralnih osobina naih dela (dobrih ili ravih). Meutim, ta
injenica ne znai da e nas naa dela spasiti. Naprotiv, Isus je jasno uio
da nae spasenje zavisi iskljuivo od nae vere u Njega kao linog Spasitelja
(Jovan 3,16). Zato se, onda, i dela uzimaju u obzir? Zato to ona pokazuju da
li je naa vera u Hrista i nae predanje Njemu bilo iskreno ili ne (Jakov 2,18).
Naa dela pokazuju da li smo jo uvek mrtvi za prestupljenja i grijehe svoje
(Efescima 2,1) ili mrtvi grijehu, a ivi Bogu u Hristu Isusu Gospodu naemu.
(Rimljanima 6,11)
Razmislite o venoj sudbini koja eka svakoga od nas. Ako ita stoji
izmeu vas i venog ivota, zato odmah ne odluite da se toga oslobodite?
ta moe biti vredno gubitka venosti?
16. septembar 2014.
VASKRSENJE I SUD
97
Sr
Isus je upotrebio dva grka izraza, hades i gehena, kada je govorio o smrti
i kazni za nepravedne. S obzirom na opte prihvaeno znaenje rei pakao,
moramo paljivo da je prouimo.
Re hades ima isto znaenje kao i jevrejska re eol, najei izraz u Starom
zavetu upotrebljen kao oznaka za carstvo mrtvih. Ovi izrazi predstavljaju
grob ili mesto na koje svi odlaze posle smrti, bez naznaka kazne ili nagrade.
Meutim, postoji jedan tekst u kome je re hades povezana sa kaznom. U
pitanju je pria o bogatom oveku i Lazaru.
Proitajte stihove u Jevanelju po Luki 16,19-31. Koja je osnovna pouka
ove prie? (vidi: stihovi 27-31) Zato je pogreno koristiti ovu priu kao
primer da ljudi posle smrti idu u raj ili pakao?
Ova pria se ne bavi stanjem mrtvih. Opte prihvaeno, ali nebiblijsko
verovanje mnogih Isusovih savremenika stvorilo je pozadinu za ovu priu, u
kojoj pronalazimo vanu pouku: naa budua sudbina zavisi od odluka koje
svakodnevno donosimo u svom ivotu. Ako odbacimo svetlost koju nam Bog
daruje ovde na zemlji, nema vie novih prilika posle smrti. Svaki pokuaj da
se ova pria doslovno protumai vodi u mnoge nereive probleme. Zapravo,
detalji prie su dosta neobini, da bi nam pokazali da Isus nije eleo da Njegove
rei budu doslovno shvaene, ve u prenesenom znaenju.
Koje opomene je Isus dao u vezi sa paklom? Vidi: Matej 5,22.29.30; 23,33.
U mnogim biblijskim prevodima Isus je jedanaest puta upotrebio re pakao.
On je u stvari koristio grki izraz gehena, od jevrejskog imena Ge Hinom,
to znai Dolina Enom. Prema Starom zavetu, u tom klancu juno od
Jerusalima, carevi Ahaz i Manasija obavljali su zastraujue paganske obrede
spaljivanja dece Molohu (2. Dnevnika 28,3; 33,6). Kasnije je poboan car
Josija zabranio ove obrede (2. O carevima 23,10). Zbog poinjenih greha u toj
dolini, prorok Jeremija je prorokovao da e Bog to mesto nazvati Krvnom
dolinom. (Jeremija 7,32.33; 19,6) Tako je za Jevreje ta dolina postala simbol
konanog suda i kazne za nepokajane. Isus je upotrebio to ime figurativno, bez
objanjavanja detalja o vremenu i mestu izvrenja kazne, to pronalazimo u
drugim biblijskim tekstovima. Pakao, stoga, nije mesto vene kazne.
17. septembar 2014.
TA JE ISUS REKAO O PAKLU?
98
e
Zato je vaskrsenje Lazara bilo vrhunac Hristovih uda u ovozemaljskoj
subi? Vidi: Jovan 11,38-44.
Iako je Isus vaskrsao jo dve osobe iz mrtvih, nijedno vaskrsenje nije bilo
tako upeatljivo kao Lazarevo. Bio je mrtav etiri dana, to je Marta potvrdila
pored groba. Isus je uinio udo usred dana pred mnotvom svedoka,
potovanih ljudi iz Jerusalima. Niko nije mogao da opovrgne ono to se
dogodilo.
Ipak, mnogo vanije od Lazarevog vaskrsenja bilo je Isusovo vaskrsenje.
Budui da je imao ivot u Sebi, On ne samo da je imao silu da podie iz mrtvih
i da ivot kome hoe (Jovan 5,21), ve je takoe imao silu da poloi svoj ivot
i ponovo ga uzme (Jovan 10,17.18). Njegovo vaskrsenje je bilo uverljivi dokaz
za to.
Kakva veza postoji izmeu Isusovog i naeg vaskrsenja? Zato je Njegovo
vaskrsenje tako vano za nae spasenje? Vidi: 1. Korinanima 15,17-20.
Hristova sila da raskine veze smrti je neosporna. Ustao je iz groba kao
Prvenac izmeu onih koji su zaspali u Njemu. Njegovo vaskrsenje je potvrda
vaskrsenja svakog vernika, jer On ima kljueve od smrti (Otkrivenje 1,17.18).
Hristos je za vernika vaskrsenje i ivot. U naem Spasitelju je obnovljen
ivot koji je izgubljen usled greha; On u Sebi ima ivot da oivi onoga koga
hoe. Njemu je podareno pravo da da besmrtnost. ivot koji je u ljudskoj
prirodi poloio, On ponovo uzima i daje ga ljudskom rodu. (Elen Vajt, enja
vekova, str. 786. 787. original)
Smrt je tako mona da samo Onaj koji je prvi stvorio ivot moe ponovo
da ga obnovi. ta nam ta istina govori o tome da moramo da verujemo da
Isus moe, i hoe, da nas vaskrsne kao to je obeao?
18. septembar 2014.
ISUS JE POBEDIO SMRT
99
Proitajte sledea poglavlja u knjizi Elen Vajt enja vekova: Lazare, izii
napolje!, str. 524-536. original; Ustade Gospod..., str. 779-787. original.
Glas Bojega Sina poziva zaspale svete. On gleda grobove pravednih, i
podiui ruke prema nebu, uzvikuje: Probudite se, probudite se, probudite
se vi koji spavate u prahu zemaljskome i ustanite! Na svim stranama po celoj
Zemlji, mrtvi e uti Njegov glas, i oivee svi koji Ga budu uli... Iz tamnice
smrti oni e nai izlaz, odeveni u besmrtnu slavu, uzvikujui: Gdje ti je, smrti,
alac? Gdje ti je, pakle, pobjeda? (1. Korinanima 15,55) ivi pravednici i
vaskrsli sveti sjedinjavaju svoje glasove u dugom, radosnom glasu pobede.
(Elen Vajt, Velika borba, str. 644. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Svi se suoavamo sa stvarnou smrti, njenom konanou i besmislom.
Ako, kao to mnogi veruju, Bog ne postoji, ne postoji nada u veni ivot i
vaskrsenje, kakav je onda smisao ljudskog ivota? Kakav je njegov smisao
ako, pre ili kasnije, svako umire i svako seanje na njega nestane? Kako
nae shvatanje vaskrsenja odgovara na ova inae nereiva pitanja?
2. Koje opasne ideje se kriju u verovanju u besmrtnost due? Zato sotona
eli da iri ovo nebiblijsko uenje? Kakvu ulogu e ova ideja imati u
poslednjim dogaajima na kraju vremena? Razmislite o svim moguim
obmanama kojih su poteeni oni koji shvataju smrt kao spavanje sve do
vaskrsenja.
19. septembar 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
Pe
100
101
Tekstovi za prouavanje u toku sedmice: Jovan 14,1-3; Matej
16,27; 1. Solunjanima 4,13-18; Matej 24,3-14; 24,42.44.
Tekst za pamenje: Da se ne plai srce vae, vjerujte Boga,
i Mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kui Oca Mojega. A da nije
tako, kazao bih vam: Idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem
i pripravim vam mjesto, opet u doi, i uzeu vas k Sebi da i vi
budete gdje sam Ja. (Jovan 14,1-3)
Drugi Hristov dolazak, spomenut vie od tri sotine puta u Novom
zavetu, predstavlja temelj naih uenja. On je osnova naeg identiteta
kao adventistikih hriana. To uenje je deo naeg imena i vaan deo
Jevanelja, koje smo pozvani da objavimo. Bez obeanja o Njegovom
dolasku, naa vera bila bi uzaludna. Ova velianstvena istina daje
smisao naem ivotu i podstie na misionski rad.
Vladalo je miljenje da e ekanje koje traje due nego to smo
oekivali oslabiti nau veru u Isusovo obeanje o povratku. Meutim,
to se nije dogodilo. elja za Hristovim povratkom kod mnogih je jaa
nego ikada.
Ove sedmice prouavaemo ta je Isus rekao o blaenoj nadi i
javljanju slave velikoga Boga i Spasa naega Isusa Hrista. (Titu 2,13)
DRUGI HRISTOV DOLAZAK
Su
Prouiti
celu
pouku
1
3
.

B
i
b
l
i
j
s
k
a

d
o
k
t
r
i
n
a
O
d

2
0
.

d
o

2
6
.

s
e
p
t
e
m
b
r
a
102
Posle Poslednje veere, Isus je rekao uenicima da e otii tamo gde oni, bar
neko vreme, ne mogu poi sa Njim (Jovan 13,33). Pomisao na razdvojenost od
Uitelja ispunila je njihova srca tugom i strahom. Petar je upitao: Gospode,
kuda ide?...Zato sad ne mogu ii za Tobom? (Jovan 13,36.37) Znajui elju
njihovog srca, Hristos ih je uveravao da e samo privremeno biti razdvojeni.
Proitajte Hristova obeanja iz Jevanelja po Jovanu 14,1-3. Primenite te
rei na sebe. Zato te rei treba da vam budu dragocene?
Obeanje naeg Gospoda nije moglo biti jasnije. U grkom jeziku, obeanje
Doi u skoro je u sadanjem vremenu, ime je naglaena izvesnost dogaaja.
Doslovan prevod bi mogao da glasi: Dolazim skoro.
Isus je ukazao na sigurnost svog Drugog dolaska. On nije rekao: Moda u
doi ponovo, ve Doi u skoro. Svaki put kada je spomenuo svoj povratak,
koristio je izraze koji oznaavaju izvesnost.
Ponekad dajemo obeanja koja kasnije ne moemo da odrimo, ak uprkos
svim naim naporima i odlunosti. Sa Hristom nije tako. Mnogo puta je jasno
pokazao da je Njegova re pouzdana.
Kada je re o Njegovom utelovljenju, Gospod je proroki objavio preko
Davida: Evo idem. (Psalam 40,7) I doao je (Jevrejima 10,5-7). Stvarnost
Njegovog prvog dolaska podrava sigurnost Njegovog drugog dolaska.
U toku svoje ovozemaljske slube, Isus je dao obeanje oaloenom ocu:
Ne boj se, samo vjeruj, i oivljee. (Luka 8,50) Uskoro, Jairova ker ustala
je iz mrtvih. Hristos je objavio da e tri dana posle raspea na krstu ustati iz
groba; i ustao je. Obeao je da e poslati Svetog Duha uenicima; i poslao Ga
je u odreenom trenutku. Ako je na Gospod ispunio sva obeanja u prolosti,
ak i ona koja su sa ljudske take gledita izgledala nemogua, moemo biti
sigurni da e odrati svoje obeanje o ponovnom dolasku.
Kako moete da odrite vatru koja gori u vaem srcu za Drugi Isusov
dolazak?
21. septembar 2014.
OBEANJE
Ne
Veliki plan spasenja dostii e svoj vrhunac u Drugom Hristovom dolasku.
Bez Njegovog povratka na ovu Zemlju, Njegovo utelovljenje, smrt i vaskrsenje
ne bi imali nikakav znaaj za nae spasenje.
ta je jedan od osnovnih razloga Drugog Hristovog povratka? Vidi: Matej
16,27.
ivot nije uvek pravedan, u stvari, esto nije pravedan. Nemamo uvek
priliku da vidimo kako pravda pobeuje u naem okruenju. Nevini ljudi
pate, dok zli napreduju. Mnogi ljudi ne dobijaju ono to zasluuju. Ali, zlo i
greh nee zauvek vladati. Isus e doi da da svakome po djelima njegovijem.
(Otkrivenje 22,12)
Ova tvrdnja ukazuje na to da e se sud odrati pre Hristovog povratka. Kada
Isus doe, ve e biti odlueno o sudbini svakog ljudskog bia. Isus je jasno
ukazao na ovaj istrani sud u prii o svadbenoj gozbi (Matej 22,11-13). To to
nam se sudi po naim delima ne znai da nas naa dela ili zasluge spasavaju.
Spasenje je plod Boje milosti i prima se verom u Isusa (Marko 16,16; Jovan
1,12), koju iskazujemo sopstvenim delima.
Ono to je vano u vezi sa obeanjem opisanim u Jevanelju po Mateju
16,27. je da e pravda biti ostvarena. Treba samo da saekamo da se to dogodi.
Takoe, prilikom Drugog dolaska, oni koji spavaju u Hristu, bie vaskrsnuti
u veni ivot. Kao to smo prethodno videli budui da znamo da mrtvi
spavaju u grobu obeanje o Drugom dolasku i vaskrsenju u veni ivot koji
sledi je naroito vano za nas.
Usred kolebanja zemlje, sevanja munja i grmljavine gromova, glas Bojega
Sina poziva zaspale svete. On gleda grobove pravednih, i podiui ruke prema
nebu, uzvikuje: Probudite se, probudite se, probudite se vi koji spavate u
prahu zemaljskome i ustanite! Na svim stranama po celoj Zemlji, mrtvi e uti
Njegov glas, i oivee svi koji Ga budu uli. Cela zemlja odjekivae od koraka
neizmernog mnotva iz svakog plemena i kolena i jezika i naroda. Iz tamnice
smrti oni e nai izlaz, odeveni u besmrtnu slavu, uzvikujui: Smrti, gde ti je
pobeda? Smrti, gde ti je alac? (1. Korinanima 15,55.arni) ivi pravednici
i vaskrsli sveti sjedinjavaju svoje glasove u dugom, radosnom glasu pobede.
(Elen Vajt, Velika borba, str. 644. original)
Po
22. septembar 2014.
SVRHA DRUGOG HRISTOVOG DOLASKA
103
Hristos je u svojoj propovedi o buduim dogaajima, izrazio zabrinutost
zbog lanih uenja o Njegovom drugom dolasku. Upozorio je uenike na ljude
koji e doi u Njegovo ime govorei: Ja sam Hristos. (Matej 24,5; vidi,takoe,
stihove: 23-26) Poto nije eleo da Njegovi uenici budu prevareni, jasno je
opisao svoj Drugi dolazak.
ta stih u Jevanelju po Mateju 24,27. govori o tome kako e izgledati
Isusov drugi dolazak?
Sevanje munja ne moe se sakriti ili lano predstaviti. One sevaju i svetle po
celom nebu na takav nain da ih svako moe videti. Nee biti potrebna nijedna
reklama da privue panju ljudi. Svaki ovek, dobar i zao, spasen i izgubljen,
ak i oni koji Ga probodoe (Otkrivenje 1,7), videe Ga kako dolazi (Matej
26,64).
Kako nam stihovi u 1. Solunjanima 4,13-18 mogu pomoi da shvatimo
kakav e biti Drugi Hristov dolazak?
Prilikom Drugog dolaska, Hrista e svako ugledati u Njegovoj boanskoj
slavi kao Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima. (Otkrivenje
19,16) Prilikom utelovljenja, Sin je doao sam i bez spoljanjeg sjaja , ne bjee
nita na oima, ega radi bismo Ga poeljeli. (Isaija 53,2) Ali ovoga puta
spustie se u svoj svojoj slavi i velianstvu okruen svetim anelima (Matej
25,31) i s velikijem glasom trubnijem. (Matej 24,31) Uz sve to, mrtvi u Hristu
ustae u besmrtnost.
Ako imamo poverenja u Boga, kada je tako neshvatljiv dogaaj u pitanju,
kao to je Drugi dolazak, zato Mu ne bismo verovali u svakom razdoblju
svog ivota?
Ut
23. septembar 2014.
KAKO E ISUS DOI?
104
Kada je Isus rekao: Nee ostati ovdje ni kamen na kamenu koji se nee
razmetnuti (Matej 24,2), mislei na Hram, uenici su bili zbunjeni. Kai
nam kad e to biti, i kakav je znak Tvojega dolaska i posljetka vijeka? (3. stih),
upitali su. Po njihovom miljenju, razorenje Hrama znailo je kraj ovozemaljske
istorije i Isusov povratak.
Isus je paljivo odgovorio opisujui znake za oba dogaaja: razorenje
Jerusalima 70.g.n.e. i Njegov drugi dolazak, jer uenici nisu bili spremni da
shvate razliku izmeu ovih dogaaja.
Nama je vano da shvatimo prirodu i svrhu ovih znakova. Oni nam nisu
dati da bismo odredili datum Isusovog dolaska, jer o danu tome i o asu niko
ne zna, ni aneli nebeski, do Otac Moj sam. (Matej 24,36) Znaci pokazuju
istorijski tok dogaaja da bismo uvideli da je Njegov dolazak blizu, na vratima.
Kao to ne treba da se bavimo odreivanjem datuma, isto tako ne smemo da
zanemarimo vreme u kome ivimo.
Proitajte tekstove u Jevanelju po Mateju 24,3-14.21-26.29.37-39 (Vidi,
takoe: Marko 13. i Luka 21. poglavlje). Kakvu sliku sveta je Isus ovde
prikazao? Na koji nain odgovara svetu u kome danas ivimo?
Najvanija misao koju je Isus eleo da utisne u um uenika jeste da je
Njegov dolazak blizu. U stvari, cela Njegova propoved o buduim dogaajima
bila je u takvoj slici kao da e apostoli biti ivi prilikom Njegovog dolaska (vidi:
Matej 24,32.33.42).
U stvarnom smislu, gledano iz ugla svakoga od nas, Drugi dolazak nikada
nije dalji od trenutka nae smrti. Smrt je dubok san, u kome osoba nije niega
svesna. Prilikom smrti zatvorimo oi i, bez obzira da li proe jedna ili hiljadu
godina, sledee to emo ugledati je Drugi Hristov dolazak. Tako ideja o blizini
Hristovog dolaska, o kojoj govore Pavle, Petar i Jakov, zaista ima smisla. Za
svakoga od nas Njegov dolazak nikada nije dalji od trenutka nae smrti.
Kako nam ova ideja pomae da shvatimo neminovnost Hristovog
drugog dolaska?
Sr
24. septembar 2014.
KADA E ISUS DOI?
105
Zato je vano da uvek straimo i budemo spremni za Isusov dolazak?
Vidi: Matej 24,42.44.
Glavna misao Isusove proroke propovedi je straiti, biti budan. To ne znai
besposleno ekati, ve budno straiti, kao i domain koji oprezno uva dom
od moguih lopova (Matej 24,43). Dok budno straimo, treba da obavimo
odreeni posao, kao to je verni sluga izvravao zadatke koje mu je gospodar
poverio prilikom odlaska (Matej 24,45; Marko 13,34-37).
Kakav stav bi bio sudbonosan za nas koji tvrdimo da verujemo u Drugi
Isusov dolazak? Vidi: Matej 24,48-51; Luka 21,34.35. Kako moemo da
izbegnemo da zauzmemo takav stav? Zato je lako pogreiti ako nismo
dovoljno paljivi?
Pria o zlom slugi je veoma pouna, naroito za nas adventistike hriane.
Ovaj sluga predstavlja one koji kau da veruju da e Isus ponovo doi, ali
ne uskoro. Uvereni da je Gospodnji dolazak daleko, misle da jo uvek imaju
vremena da ive sebinim ivotom i uivaju u grenim zadovoljstvima, sigurni
da e imati dovoljno vremena da se pripreme za Drugi dolazak. Naalost, ova
ideja je smrtonosna zamka, zato to niko ne zna kada e Isus doi. ak i da
Hristos jo skoro ne doe, svako od nas moe neoekivano da poine, iznenada
gubei priliku da se izmiri sa Bogom. Ali iznad svega, stalno poputanje grehu
postepeno otupljuje savest i postaje nam sve tee da se pokajemo. Sotoni nije
vano da li verujemo u Drugi Hristov dolazak, sve dok moe da utie na nas
da odlaemo pripreme.
Kako moemo biti spremni ve danas? Ako se pokajemo, priznamo grehe
Isusu, obnovimo veru u Njegovu smrt na krstu koju je podneo za nas, predamo
svoju volju u potpunosti Njemu. U tesnoj zajednici sa Njim, moemo da
uivamo u pravom miru, pokriveni Njegovom haljinom pravde.
Koliko esto razmiljate o Drugom Hristovom dolasku? Kako njegova
izvesnost utie na va ivot? Kako da pravilno uravnoteimo svakodnevne
obaveze i oekivanje Hristovog povratka?
e
25. septembar 2014.
STRAITE I BUDITE GOTOVI
106
Proitajte poglavlje Na Maslinskoj gori, str. 627-636. original, u knjizi
Elen Vajt enja vekova i Pretee jutra, str. 299-316. original, u knjizi Velika
borba.
Uskoro se na istoku pojavljuje mali crni oblak, upola manji od ovekove
ake. To je oblak koji okruuje Spasitelja i koji izdaleka izgleda kao da je
okruen tamom. Pripadnici Bojeg naroda znaju da je to znak Sina oveijega.
U sveanoj tiini posmatraju kako se pribliava Zemlji, kako postaje sve svetliji
i sve slavniji, dok se konano ne pretvori u veliki beli oblak, ija je osnova
kao oganj koji prodire, dok iznad njega lebdi duga zaveta. Isus dolazi kao
moni Pobednik...Sveti aneli s pesmama nebeskih melodija kao nepregledno,
nebrojeno mnotvo, prate Ga na tom putu. Nebeski svod izgleda kao da je
ispunjen blistavim biima deset tisua puta deset tisua, i tisua tisua.
Nijedno ljudsko pero nije u stanju da opie ovaj prizor; nijedan smrtni um
nije sposoban da shvati njegovu velianstvenost. (Elen Vajt, Velika borba, str.
640.641. original)
ZA RAZGOVOR:
1. Iako treba da verujemo u skori Hristov dolazak, kako moemo da
izbegnemo opasnost fanatizma? To nije uvek lako. Koliko fanatici zaista
sebe smatraju fanaticima?
2. Razmislite o ideji da je Drugi dolazak blizu svakome od nas zato to
naa smrt nikada nije daleko, bez obzira koliko ivimo. ta nam to govori
o stvarnoj blizini Hristovog drugog dolaska?
3. Kako odgovarate onima koji ismevaju misao o Drugom Hristovom
dolasku? Pre nego to im odgovorite, pokuajte da se stavite na njihovo
mesto, da posmatrate okolnosti sa njihove take gledita. Kada sagledate
njihove tvrdnje, razmislite koji odgovor biste mogli da im date?
4. ta mislite o ideji da moemo da ubrzamo ili odloimo Drugi dolazak?
5. Da znate da e isus doi sledee sedmice, ta biste odmah promenili u
svom ivotu?
Pe
26. septembar 2014.
ZA DALJE PROUAVANJE
107
108
109
JUL
SUKOB I HRABROST
Otvorena vrata
1. U Propovednik 7,29. Skupa greka
2. S 1. Korinanima 15,22.23. Adam ponovo u svom domu
3. Jevrejima 11,5. Otvorena vrata
4. P 1. Mojsijeva 7,1. Sigurni u kovegu
5. S 1. Mojsijeva 18,19. Dom koji Bog moe da blagoslovi
Zato ekati?
6. N 1. Mojsijeva 39,9. Kako bih uinio takvo neto?
7. P 1. Mojsijeva 32,28. Zagarantovana snaga
8. U Jevrejima 11,27. Gledajui nevidljivo
9. S Psalam 105,39. Ognjeni oblak
10. 4. Mojsijeva 13,31. Zato ekati?
11. P Isus Navin 1,8. Jedini nain pobede
12. S Sudije 7,2. Previe vojnika
Pesma za borbu
13. N 1. Samuilova 3,1. Bez generacijskog jaza
14. P 1. Samuilova 17,34.35. Priprema za vostvo
15. U Efescima 6,12. Sotonin tajni rad
16. S Propovednik 2,11. Kasno buenje
17. 1. O carevima 17,1. Glas u pustinji
18. P 2. Dnevnika 20,21. Pesma za borbu
19. S Luka 9,62. Sve na oltaru
Znanje zahteva delovanje
20. N Jona 1,2. Poslanik koji okleva
21. P Pla 3,26. Jeremija, Boji vesnik
22. U Avakum 2,4. Vera u Boja obeanja
23. S Danilo 6,4. Danilo, Boji predstavnik
24. Jezdra 7,6. Znanje zahteva delovanje
25. P 2. Korinanima 4,7. Nesavreni
26. S Matej 9,21. Lini pristup
Samo za jednog oveka
27. N 2. Korinanima 5,14. Nita preskupo
28. P Djela 8,26.27. Samo za jednog oveka
29. U Djela 9,6. Od Savla do Pavla
30. S Filibljanima 3,13.14. Prema belezi
31. Psalam 105,1.2. Dovde nam Gospod pomoe
110
AVGUST
BOJA ZADIVLJUJUA BLAGODAT
Boje carstvo u srcu
1. P Luka 17,21. Boje carstvo u srcu
2. S Matej 13,33. Kao kvasac
U Svetinji nad svetinjama
3. N Otkrivenje 19,8. Carsko ruho
4. P Matej 1,23. S nama Bog
5. U Efescima 1,5.6. Usvojeni sinovi i keri
6. S Psalam 40,8. Blagoslovi poslunosti
7. Avakum 2,20. U Svetinji nad svetinjama
8. P Psalam 45,6. Izvor pravde
9. S Jeremija 31,3. Da nas privue Bogu
Boji veni zalog
10. N 2. Mojsijeva 19,5. Uslovi zaveta
11. P Jeremija 31,33.34. Napisan u srcu
12. U Psalam 105,8. Boji veni zalog
13. S Isaija 63,3. Neopisiva usamljenost
14. Isaija 53,5. Gresi celog sveta
15. P Rimljanima 5,18.19. Tako dragoceno a opet besplatno
16. S Jovan 16,7. Uteitelj slian Hristu
Savrenstvo ve sada?
17. N Psalam 51,10. Sila koja isti i oivljava
18. P Zaharija 10,1. Pozni dad
19. U Isaija 27,3. Potrebno je vreme
20. S Matej 5,48. Savrenstvo ve sada?
21. Jovan 16,24. eka na zahtev
22. P Luka 10,19. Aneoska pomo
23. S Efescima 3,20. Znak hrianstva
Hvala Bogu!
24. N Filibljanima 1,9-11. Uslovi za hrianski rast
25. P Koloanima 3,12. U ljubaznosti
26. U 2. Solunjanima 1,12. Boansko uputstvo
27. S Rimljanima 13,14. Zajednitvo s Hristom
28. Isaija 63,7. Hvala Bogu!
29. P Luka 12,35.36. Dok ekamo
30. S 1. Korinanima 3,14. Kakve li nagrade
Podignite pogled
31. N Isaija 40,1.2. Podignite pogled
111
SEPTEMBAR
OVAJ DAN SA BOGOM
Sukob zavren
1. P Matej 5,18. Sukob zavren
2. U 1. Petrova 3,8. Stanovnici Neba
3. S Djela 4,13. Hristov uticaj
4. Psalam 37,3. Uplaenima i slabima
5. P 2. Mojsijeva 31,13. Jedina sigurnost
6. S 1. Dnevnika 16,11. Otvorite prozore!
Biti iv u Bogu
7. N Galatima 1,4. Sigurna pobeda
8. P Matej 7,7. Nebesko jemstvo
9. U Matej 7,12. iveti novim ivotom
10. S Efescima 5,8. Osnove spasenja
11. Matej 10,32.33. Biti iv u Bogu
12. P Jovan 14,30. Saoseajni hrianin
13. S Galatima 2,20. Potpuno predanje
Uvek prisutna pomo
14. N Efescima 5,25-27. Bez mane
15. P 2. Korinanima 4,2. Istina e pobediti
16. U Jovan 17,22.23. Ljubav bez premca
17. S Naum 1,7. Uvek prisutna pomo
18. 2. Korinanima 5,21. Boanska zamena
19. P 1. Petrova 4,8. Negujte nenost u domu
20. S Psalam 89,19. Uhvatite se za boansku silu
Zavrni sukob
21. N Jakov 4,4. U svetu, ali ne od sveta
22. P 1. Korinanima 9,16. Boanska blagodat naa najvea potreba
23. U Jovan 6,51. Gozba Boje rei
24. S Otkrivenje 16,15. Zavrni sukob
25. Jevrejima 10,22. Prednosti ostvarene molitvom
26. P Jevrejima 12,2. Sadanje prednosti i koristi u budunosti
27. S Filibljanima 2,8. Sveti Duh poklon nad poklonima
Kada Istina usmerava ivot
28. N Isaija 8,20. Gospodnja flozofja
29. P Jovan 8,12. Kada Istina usmerava ivot
30. U Matej 25,15. Hodati Isusovim stopama
112
ITANJE BIBLIJE REDOM
Jul
1. Psalam 115-117
2. 118
3. 119, 1-88
4. 119, 89-176
5. 120-121
6. 122-124
7. 125-127
8. 128-130
9. 131-133
10. 134-136
11. 137-139
12. 140-142
13. 143-147
14. 148-150
15. Prie 1-3
16. 4-6
17. 7-9
18. 10-12
19. 13-15
20. 16-19
21. 20-22
22. 23-25
23. 26-28
24. 29-31
25. Propovednik 1-3
26. 4-6
27. 7-9
28. 10-12
29. Pesma nad
pesmama 1-3
30. 4-6
31. 7-8
Avgust
1. Isaija 1-3
2. 4-6
3. 7-9
4. 10-13
5. 14-17
6. 18-20
7. 21-23
8. 24-26
9. 27-29
10. 30-32
11. 33-36
12. 37-40
13. 41-43
14. 44-46
15. 47-49
16. 50-52
17. 53-55
18. 56-59
19. 60-62
20. 63-66
21. Jeremija 1-3
22. 4-6
23. 7-8
24. 9-11
25. 12-16
26. 17-20
27. 21-23
28. 24-26
29. 27-29
30. 30-32
31. 33-35
Septembar
1. Jeremija 36-39
2. 40-42
3. 43-45
4. 46-49
5. 50-52
6. Pla 1-3
7. 4-6
8. Jezekilj 1-4
9. 5-7
10. 8-10
11. 11-12
12. 13-15
13. 16-18
14. 19-21
15. 22-26
16. 27-29
17. 30-32
18. 33-35
19. 36-38
20. 39-41
21. 42-44
22. 45-48
23. Danilo 1-4
24. 5-8
25. 9-12
26. Osija 1-3
27. 4-6
28. 7-9
29. 10-14
30. Joilo 1-3
113
VEERNJE BOGOSLUENJE U PORODICI
Predlaemo vernicima da ove tekstove itaju u
toku veernjeg bogosluenja u svojoj porodici.
Jul
1. Psalam 1.
2. Psalam 2.
3. Psalam 3.
4. Psalam 4.
5. Psalam 5.
6. Psalam 6.
7. Psalam 7.
8. Psalam 8.
9. Psalam 9.
10. Psalam 10.
11. Psalam 11.
12. Psalam 12.
13. Psalam 13.
14. Psalam 14.
15. Psalam 15.
16. Psalam 16.
17. Psalam 17.
18. Psalam 18,1-15.
19. Psalam 18,16-30.
20. Psalam 18,31-50.
21. Psalam 19.
22. Psalam 20.
23. Psalam 21.
24. Psalam 22,1-15.
25. Psalam 22,16-31.
26. Psalam 23.
27. Psalam 24.
28. Psalam 25.
29. Psalam 26.
30. Psalam 27.
31. Psalam 28.
Avgust
1. Psalam 29.
2. Psalam 30.
3. Psalam 31,1-14.
4. Psalam 31,15-24.
5. Psalam 32.
6. Psalam 33.
7. Psalam 34.
8. Psalam 35,1-14.
9. Psalam 35,15-28.
10. Psalam 36.
11. Psalam 37,1-19.
12. Psalam 37,20-40.
13. Psalam 38.
14. Psalam 39.
15. Psalam 40.
16. Psalam 41.
17. Psalam 42.
18. Psalam 43.
19. Psalam 44,1-12.
20. Psalam 44,13-26.
21. Psalam 45.
22. Psalam 46.
23. Psalam 47.
24. Psalam 48.
25. Psalam 49.
26. Psalam 50.
27. Psalam 51.
28. Psalam 52.
29. Psalam 53.
30. Psalam 54.
31. Psalam 55.
Septembar
1. Psalam 56.
2. Psalam 57.
3. Psalam 58.
4. Psalam 59.
5. Psalam 60.
6. Psalam 61.
7. Psalam 62.
8. Psalam 63.
9. Psalam 64.
10. Psalam 65.
11. Psalam 66.
12. Psalam 67.
13. Psalam 68.
14. Psalam 69,1-16.
15. Psalam 69,17-36.
16. Psalam 70.
17. Psalam 71,1-14.
18. Psalam 71,15-24.
19. Psalam 72.
20. Psalam 73,1-15.
21. Psalam 73,16-28.
22. Psalam 74.
23. Psalam 75.
24. Psalam 76.
25. Psalam 77.
26. Psalam 78,1-14.
27. Psalam 78,15-28.
28. Psalam 78,29-42.
29. Psalam 78,43-56.
30. Psalam 78,57-72.
114
POETAK SUBOTE U JULU 2014. GODINE
MESO
DATUM
4. 11. 18. 25.
Radovi, Strumica, evelija 20,10 20,07 20,03 19,56
Kavadarci 20,12 20,09 20,05 19,58
Veles, Prilep, Bitolj 20,14 20,11 20,07 20,00
Pirot, Vranje, Kumanovo, Skoplje 20,16 20,13 20,09 20,02
Knjaevac, Ni, Leskovac, Tetovo, Debar 20,18 20,15 20,11 20,04
Kladovo, Negotin, Zajear, Pritina, Prizren 20,20 20,17 20,13 20,06
Bor, Parain, Kruevac, Kosovska Mitrovica, akovica 20,22 20,19 20,15 20,08
Jagodina, Novi Pazar, Pe 20,24 20,21 20,17 20,10
Poarevac, Smederevska Palanka, Kragujevac, aak,
Kraljevo, Berane, Kolain, Podgorica, Ulcinj
20,26 20,23 20,19 20,12
Aranelovac, Uice, Bar 20,28 20,25 20,21 20,14
Vrac, Alibunar, Kovin, Smederevo, Panevo,
Beograd, Valjevo, Pljevlja, Zelenika
20,30 20,27 20,22 20,16
Kikinda, Srpska Crnja, Zrenjanin, Ruma, abac, Foa,
Bilea, Trebinje, Dubrovnik
20,32 20,29 20,24 20,18
Senta, Beej, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Bogati,
Bijeljina, Loznica, Sarajevo, Mljet
20,34 20,31 20,26 20,20
Baka Topola, Kula, Vrbas, Baka Palanka, id, Tuzla,
Mostar, Metkovi, Peljeac
20,36 20,33 20,28 20,22
Subotica, Sombor, Dalj, Vukovar, Vinkovci, Doboj,
Zenica, Hvar, Korula
20,38 20,35 20,30 20,24
Beli Manastir, Osijek, Slavonski Brod, Derventa,
Jajce, Livno, Bra, Vis
20,40 20,37 20,32 20,26
Slavonska Poega, Banja Luka, Split 20,42 20,39 20,34 20,28
Podravska Slatina, Daruvar, Nova Gradika, Bosanska
Gradika, Prijedor, Drvar, Knin, ibenik
20,44 20,41 20,36 20,30
Virovitica, Biograd 20,46 20,43 20,38 20,32
Koprivnica, Bjelovar, Sisak, Biha, Gospi, Zadar,
Dugi otok
20,48 20,45 20,40 20,34
akovec, Varadin, Zagreb, Slunj, Pag 20,50 20,47 20,42 20,36
Murska Sobota, Ormo, Ptuj, Krapina, Karlovac, Rab
20,52 20,49 20,44 20,38
Maribor, Rogaka Slatina, Celje, Zidani Most,
Crikvenica, Krk, Cres, Loinj
20,54 20,51 20,46 20,40
Dravograd, Slovenj Gradec, Meica, Ljubljana,
Rijeka, Pula
20,56 20,53 20,48 20,42
Kranj, Postojna, Koper, Rovinj 20,58 20,55 20,50 20,44
Jesenice, Kranjska gora, Gorica 21,00 20,57 20,52 20,46
Podaci iz ove tabele izvedeni su po letnjem raunanju vremena.
115
POETAK SUBOTE U AVGUSTU 2014. GODINE
MESO
DATUM
1. 8. 15. 22. 29.
Strumica 19,48 19,40 19,29 19,17 19,05
Radovi, evelija 19,50 19,41 19,31 19,19 19,07
Pirot, Kavadarci 19,52 19,43 19,33 19,21 19,09
Vranje, Kumanovo, Veles, Prilep, Bitolj 19,54 19,45 19,35 19,23 19,11
Kladovo, Negotin, Zajear, Knjaevac, Ni, Leskovac,
Skoplje, Tetovo, Ohrid
19,56 19,47 19,37 19,25 19,13
Bor, Parain, Kruevac, Pritina, Prizren, Debar
19,58 19,49 19,39 19,27 19,15
Jagodina, Kosovska Mitrovica, akovica
20,00 19,51 19,41 19,29 19,17
Vrac, Kovin, Poarevac, Smederevo, Smederevska
Palanka, Kragujevac, Kraljevo, Novi Pazar, Pe
20,02 19,53 19,43 19,31 19,19
Alibunar, Panevo, Beograd, Aranelovac, aak,
Berane, Kolain, Podgorica, Ulcinj
20,04 19,55 19,45 19,33 19,21
Kikinda, Srpska Crnja, Zrenjanin, Valjevo, Uice,
Pljevlja, Bar
20,06 19,57 19,47 19,35 19,23
Senta, Beej, Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica,
Bogati, abac, Foa, Zelenika
20,08 19,59 19,49 19,37 19,25
Subotica, Baka Topola, Kula, Vrbas, Baka Palanka,
id, Bijeljina, Loznica, Bilea, Trebinje, Dubrovnik
20,10 20,01 19,51 19,39 19,27
Sombor, Dalj, Vukovar, Vinkovci, Tuzla, Sarajevo,
Mostar, Metkovi, Mljet
20,12 20,03 19,53 19,41 19,29
Beli Manastir, Osijek, Doboj, Zenica, Peljeac 20,14 20,05 19,55 19,43 19,31
Slavonska Poega, Slavonski Brod, Derventa, Jajce,
Livno, Bra, Hvar, Korula
20,16 20,07 19,57 19,45 19,33
Virovitica, Podravska Slatina, Daruvar, Nova
Gradika, Bosanska Gradika, Banja Luka, Split, Vis
20,18 20,09 19,59 19,47 19,35
Bjelovar, Prijedor, Drvar, Knin, ibenik 20,20 20,11 20,01 19,49 19,37
Koprivnica, Sisak, Biha, Biograd 20,22 20,13 20,03 19,51 19,39
Murska Sobota, Ormo, akovec, Varadin, Zagreb,
Slunj, Gospi, Zadar, Dugi Otok
20,24 20,15 20,05 19,53 19,41
Maribor, Ptuj, Rogaka Slatina, Krapina, Karlovac,
Rab, Pag
20,26 20,17 20,07 19,55 19,43
Slovenj Gradec, Celje, Zidani Most, Crikvenica, Krk,
Cres, Loinj
20,28 20,19 20,09 19,57 19,45
Dravograd, Meica, Ljubljana, Postojna, Rijeka
20,30 20,21 20,11 19,59 19,47
Jesenice, Kranj, Koper, Rovinj, Pula
20,32 20,23 20,13 20,01 19,49
Kranjska Gora, Gorica
20,34 20,25 20,15 20,03 19,51
116
POETAK SUBOTE U SEPTEMBRU 2014. GODINE
MESTO
DATUM
5. 12. 19. 26.
Strumica
18,57 18,44 18,31 18,18
Pirot, Radovi, evelija
18,59 18,46 18,33 18,20
Kladovo, Negotin, Zajear, Knjaevac, Leskovac,
Vranje, Kavadarci
19,01 18,48 18,35 18,22
Bor, Ni, Kumanovo, Skoplje, Veles, Prilep, Bitolj
19,03 18,50 18,37 18,24
Vrac, Poarevac, Jagodina, Parain, Kruevac,
Pritina, Tetovo, Ohrid
19,05 18,52 18,39 18,26
Alibunar, Panevo, Kovin, Smederevo, Smederevska
Palanka, Aranelovac, Kragujevac, Kraljevo, Novi
Pazar, akovica, Kosovska Mitrovica, Prizren, Debar
19,07 18,54 18,41 18,28
Kikinda, Srpska Crnja, Zrenjanin, Beograd, aak, Pe
19,09 18,56 18,43 18,30
Senta, Beej, Novi Sad, Ruma, abac, Valjevo, Uice,
Berane, Kolain
19,11 18,58 18,45 18,32
Subotica, Baka Topola, Kula, Vrbas, Baka Palanka, id,
Sremska Mitrovica, Bogati, Bijeljina, Loznica, Pljevlja,
Podgorica, Bar, Ulcinj
19,13 19,00 18,47 18,34
Sombor, Osijek, Dalj, Vukovar, Vinkovci, Tuzla, Foa,
Zelenika
19,15 19,02 18,49 18,36
Beli Manastir, Sarajevo, Bilea, Trebinje, Dubrovnik
19,17 19,04 18,51 18,38
Podravska Slatina, Slavonska Poega, Slavonski Brod,
Derventa, Doboj, Zenica, Mostar, Metkovi, Mljet
19,19 19,06 18,53 18,40
Virovitica, Daruvar, Nova Gradika, Bosanska
Gradika, Banja Luka, Jajce, Peljeac
19,21 19,08 18,55 18,42
Koprivnica, Bjelovar, Prijedor, Livno, Bra, Hvar,
Korula
19,23 19,10 18,57 18,44
Murska Sobota, Ormo,akovec, Varadin, Sisak,
Drvar, Knin, Split, Vis
19,25 19,12 18,59 18,46
Maribor, Ptuj, Rogaka Slatina, Krapina, Zagreb,
Slunj, Biha, ibenik, Biograd
19,27 19,14 19,01 18,48
Slovenj Gradec, Celje, Zidani Most, Karlovac, Gospi,
Zadar, Dugi Otok
19,29 19,16 19,03 18,50
Dravograd, Meica, Crikvenica, Krk, Rab, Pag
19,31 19,18 19,05 18,52
Jesenice, Kranj, Ljubljana, Postojna, Rijeka, Cres,
Loinj
19,33 19,20 19,07 18,54
Kranjska Gora, Gorica, Koper, Rovinj, Pula
19,35 19,22 19,09 18,56

Isusove Pouke Za-Odrasle Latinica 3 2014

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Isusove Pouke Za-Odrasle Latinica 3 2014

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISUSOVE POUKE

jul, avgust, septembar 2014.

You might also like