1

Drava i drutvo
Osnovna literatura
MORKOT, R.G., The Egyptians. An Introduction, Oxon
2005, 164-172, 174-200.

Dopunska literatura:
Leprohon, J.R., Royal Ideology and State Administration in Pharaonic Egypt, in:
J.M. Sasson, (ed.), Civilizations of the Ancient Near East, vols. I&II, New York 2000,
273-287.
Robins, G., Women, in: Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt 3, Oxford 2001,
515-516.
Upotreba iskljuivo u akademske svrhe
Kralj je vrhovni vojskovoa
Kralj je vrhovni sudija
Kralj je vrhovni svetenik
Kralj / palata kontrolie imovinu drave
Zemljini posed
Rudnici, kamenolomi i sl.
Darovi stranih drava
Uvoz sirovina
Plen
Poseduje sopstvene radionice (tkanice;
monopol na izradu papirusa za pisanje)



2

3
4
Dravna administracija
Sloeni birokratski aparat
veliki broj inovnika

Teoretski svu naredbodavnu i izvrnu vlast
ima kralj
Tokom Starog carstva, najvie inovnike
poloaje prenosi na lanove kraljevske
porodice, a potom ih postepeno preuzimaju
drugi lanovi elite.
Od Srednjeg carstva, sve je vei broj
profesionalnih inovnika.
U teoriji, svaki pismeni Egipanin je mogao
da postane inovnik i napreduje u karijeri.
Birokratski aparat se sastoji skoro iskljuivo
od mukaraca
5
Dravna administracija
Od III dinastije, najvii inovniki poloaj je ati
- vezir, premijer. Imenuje ga kralj.
Na kraju Starog carstva i ponovo od Drugog
meuperioda nadalje, postoje dva vezira za
Gornji i za Donji Egipat
Vezir odgovoran za
red u zemlji,
procenu i prikupljanje poreza,
organizaciju dravnih arhiva,
mobilizaciju vojske i kraljevske graevinske radove, imenovanje
inovnika,
nadzor provincijskih uprava
veziri

6
Hemiunu, sin
kralja, IV
dinastija
Mereruka, zet
kralja, VI
dinastija
Ramoze, XVIII dinastija
7
Dravna administracija
Titule visokih inovnika odslikavaju
ustrojstvo, odeljenja dravne
administracije:
Nadzornik riznice
Nadzornik svih kraljevskih
radova
Nadzornik itnice
Nadzornik kraljevskih
dokumenata
Nadzornik vojske
Svako odeljenje administracije ini
niz niih inovnika i pisara

8
Dravna administracija
Osnovne funkcije egipatske
dravne administracije su:
- prikupljanje traene koliine
ita
- smetaj i uvanje ita
- distribucija ita radi
finansiranja dravnih i
hramovskih radova
- pribavljanje sirovina

Osim titula koje su oznaavale
stvarna zaduenja i rang
inovnika, postojale su i
poasne titule.
9
Dravna administracija
Jedan inovnik je po
pravilu nosio vie
titula, radnih i
poasnih, i koje se
odnose na vie
razliitih odeljenja
administracije

Sudstvo
Usko vezano sa religijom
Kralj inkarnacija Rea vrhovni sudija
Iunu (Heliopolis), Hram Re-Harahtea:
sedite glavnog suda
Prenos funkcije
Lokalni sudovi kenbet ( U novom carstvu
Veliki sud i u Heliopolisu i Tebi )

Suenjima pljakaima kraljevskih grobnica su
predsedavali svetenici Amona
10
11
Kralj
Za znaaj kralja u drutvu i
odgovornost pojedinca za
odranje maat, ilustrativna je
jedna od negativnih tvrdnji iz
glave125 Knjige mrtvih: ja
nisam osporavao kralja. Ona
pokazuje blisku vezu religije i
drave, kao i da je lojalnost
kralju deo verskih dunosti
pojedinca.


Kralj sa maat nepoznati vladar, XIX
dinastija
12
Noma (eg. sepat): administrativna oblast
Drava podeljena na 42 administrativne
oblasti (noma = sepat)
Administrativna podela na nome se moe
pratiti unazad do rane dinastike istorije
Egipta
Poreklo noma u praistoriji Egipta
Gornji Egipat: 22 nome
Donji Egipat: 20 noma


13
Nome
Gornji Egipat
Broj od 22 nome potvren ve u V dinastiji;
u nekim periodima su se menjale granice noma,
kao i to koji je naselje imalo ulogu glavnog grada
nome

Donji Egipat
Broj od 20 noma je uspostavljen tek u grko-
rimsko doba

Fajum i oaze nisu deo prvobitne podele na nome.

14
U kapeli Senusreta I u
Karnaku zabeleeno
kolika duina Nila je tada
(XII dinastija) pripadala
kojoj od gornjoegipatskih
noma

15
16
Provincijska administracija
Noma imala administrativno ustrojstvo drave u
malom (riznica, sud i dr.) Upravnik nome
nomarh (gr.)
Nomarhu dodeljivane visoke titule i imanje od kog
se izdravao
Zaduenja nomarha briga o svim poslovima u
vezi sa navodnjavanjem obradive zemlje,
prikupljanje i isporuka ita dravnoj riznici na
osnovu procene viih dravnih inovnika
Na svim nivoima arhive, za sve vrste podataka
17
Vojska
Egipat do Novog carstva svakako
nije imao stajau, profesionalnu
vojsku (ima profesionalnih vojnika
i u Srednjem carstvu)
Prikupljana prema potrebi, na
lokalnom nivou
Vremenom nastaje sloj
profesionalnih oficira i vojnih
administrativnih inovnika
Preteno peadija, naoruana
lukom i strelom, prakama,
kopljima, bojnim sekirama i
buzdovanima.
Odbrana titovi prevueni
koom, kasnije i laki oklop od
postavljene taknine ili sa
bronzanim ploicama

18
Vojska
Nubijci bili cenjeni strelci
19
Vojska
Za opsadu utvrenih
objekata:
- Naprave za razbijanje
zidova
- Konstrukcije koje tite
strelce
- Lestvice ili kule za
napad
20
Vojska
Od Novog carstva
borna kola, ali nikada
znaajni deo vojske
Konjica od eonka
(XXII dinastija), ali
preteno kao izviai
21
Vojska
Nisu imali ratnu mornaricu; u pomorskim bitkama koristili
brodove samo kao plovee platforme









Vojska imala strogu hijerarhiju kralj i savetodavni tab
(vezir, nadzornik trupa, generali i najvii oficiri)
22
Vojska
Do Novog carstva osnovu vojske inili Egipani
(izuzetak: Nubijci strelci)
Od Novog carstva, ima jednica koje ine stranci
iz Libije, Azije i dr.

Od poetka Drugog meuperioda, Medau,
nomadski narod iz istone pustinje, obavljaju
policijski posao u Egiptu i pustinji. Od Novog
carstva, re medau postaje sinonim za policiju.
23
Svetenstvo
Religija proimala sve
aspekte kulture,
leala u osnovi
egipatskog vienja
sveta, bila usko
povezana sa dravom

Kralj prvosvetenik

24
Svetenstvo
Hramovi:
velika ekonomska snaga
zapoljavali desetine
hiljada ljudi svetenika i
drugog osoblja, stalno ili
privremeno
Svetenike dunosti
obavljali i mukarci i ene
Mnogi lanovi elite imali i
inovnike i svetenike
titule
Profesionalno svetenstvo
od Novog carstva (uz
pomo onih koji dunosti
obavljaju na bazi
povremenog
angaovanja)


25
26
Svetenstvo
Svetenike dunosti esto nastavljanje
porodine tradicije
Svedoanstva da kralj (bar povremeno)
imenuje svetenike visokog ranga
Jedna osoba moe obavljati svetenike
dunosti za vie boanstava istovremeno
Svetenstvo organizovano hijerarhijski
27
Svetenstvo
Razliiti rang svetenika podrazumeva i
razliite vrste zaduenja, ali i
proienosti pred bogovima.
Primeri:
prorok (hem-neer) vodi kult nekog boga
svetenik-ita (ita liturgijske tekstove)
sem-svetenik
svetenici koji brinu o svemu potrebnom za dnevni
ritual bogu (mirisi, odea i dr.)
wab-svetenici (isti) najnii rang
28
Svetenstvo
Neki rangovi svetenika ili
svetenici nekih bogova
su imali specifinu odeu
ili oznake.
Primeri:
svetenik-ita iroka traka
tkanine preko grudi
sem-svetenik leopradova koa

29
Svetenstvo
Svetenstvo se enilo/udavalo
enama dostupan manji broj svetenikih inova nego
mukarcima
Tokom Starog carstva, ene drale poloaj proroice u kultu
Hathor, u Srednjem carstvu ovaj poloaj pripada iskljuivo
mukarcima
Veneet svetenica Hathor i Neit (Staro carstvo)
30
Svetenstvo
Tokom Novog carstva, ene su prvenstveno
pevaice u hramovskom horu. Razliito
rangirane u horu, razlikuju se po frizuri, i
ritualnim predmetima koje nose: zveke
(sistra) i ogrlice sa perlama (menat)
31
Svetenstvo
Od Treeg meuperioda,
poloaj boanske supruga
Amona ima uticaj i mo, a
od XXVI dinastije su ove
svetenice teokratski
vladari tebanske oblasti.
Bogatstvo hrama i uticaj svetenstva
Posedi i radionice
Darovanje hrama
Oslobaenje hrama od poreza
32
Donoenja darova u hram u Karnaku. Iz
grobnice Neferenpeta
Donoenja darova. Iz grobnice Rehmirea u Tebi.

33 Ramzes III privodi ratne zarobljenike
Amonu. Medinet Habu.
34
Pisari
Osnov egipatske dravne
administracije inili pisari.
Pismenost cenjena. Bila je sredstvo za
prelazak iz jednog sloja drutva u
drugi, vii i za napredovanje u
inovnikoj karijeri.
Elita bila pismena.
Obino pisarski zanat prelazi sa oca na
sina. U teoriji svako mogao postati
pisar.
Nema podataka o enama koje bi bile
profesionalni pisari
Procene: kroz vei deo egipatske
istorije pismeno 1% stanovnitva, u
novom carstvu do 3%, u ptolemejsko
doba ne prelazi 10%
35
Pisari
Pisari pri dvoru, sudu, hramu,
provincijskoj administraciji, velikim
privatnim domainstvima (imanjima)
Pisari nisu samo zapisivali podatke, ve
su i upravljai i nalogodavci:
odreivali zadatke, nareivali,
proveravali uraeno, odluivali o
dozvolama.
U svakodnevnom ivotu - za druge pisali
ugovore (brane, imovinske i sl.),
pisma.
36
Specijalizovana radna snaga
Zanatlije visoko
specijalizovane
Zanatlije obino iz
porodica koje se bave
tim zanatom
Veinom zanata se bave
mukarci.
ene tkanje, izrada
keramikih posuda

37
Specijalizovana radna snaga
Zanatske radionice pri dvoru i pri hramu proizvodnja
razliitih predmeta za hram i kralja, ali i za privatna lica
Postojale i zanatlije koje su radile van ovih institucija
npr. seoski grnar
Plaanje zanatlija u itaricama, koje potom razmenjuju za
drugu robu

Drvodeljska radionica. Staro carstvo.
38
Seljaci
Najvei deo stanovnitva Egipta se bavio
proizvodnjom hrane, kopanjem i odravanjem
kanala za navodnjavanje.


39
40

41
Seljaci
42
Seljaci
Preteno su radili za nadnicu u itaricama na
zemlji bogatijih i verovatno obraivali okunicu
koju su dobijali na korienje, u najam ili su je
posedovali.

Obraivanje i navodnjavanje bate, detalj. Iz grobnice Mereruke
Kuluenje za kralja, hram, nomarha

43
Prenos kolosalne statue Dehutihotepa,
nomarha iz Bere, prikaz iz nomarhove
grobnice.

44

45
Ubiranje poreza i obaveze stanovnika
Kuluenje podaci poev od V
dinastije:
Za rad za potrebe drave i/ili
kralja (na imanjima,
graevinskim radovima, u
kamenolomima, izgradnja
nasipa i kanala i dr.)
Neki su za izvravanje obaveza
iznajmljivali zamenike, drugi
su iz razliitih razloga izuzeti
(visoki rang) - neke obaveze su
se odnosile na itavo
stanovnitvo, bar u teoriji

Postojanje kuluka, kao i mogunost
prenoenja te obaveze na druge
odraavaju abti figure


46
Ubiranje poreza i obaveze stanovnika
Obaveze prema dravi su se sastojale u plaanju poreza i u ueu u
radovima za dravu. Svi podlegali tim obavezama.
Porez zasnovan na plaanju u itaricama.
Izgleda da je 10% prinosa vlasnik zemlja davao kao porez, 10%
zadravao kao seme za sledeu setvu.
47
Ubiranje poreza i obaveze stanovnika
Pre etve, polja premeravana, procenjivan prinos i odreivana visina
poreza
Procenu obavljali dravni inovnici sa svojim pisarima.

48
Ubiranje poreza i obaveze stanovnika
Nije jasno koliko su od prinosa dobijali seljaci koji
su zemlju obraivali. Koliina izgleda nije bila
standardizovana niti po oblastima zemlje, niti u
nekim periodima.
Primer:
iz pisma Hekanahta (Srednje cartvo) se vidi da je najam
za polja lana mogao biti plaen u tkanini.
jedan podatak iz ca 300. p.n.e. kae da seljak zadrava
prinosa, a vlasnik imanja mu daje seme za setvu; ukoliko
zbog visine plavljenja seljak ne moe da seje, ne mora da
plati najam, ali mora da vrati seme.
49
Ubiranje poreza i obaveze stanovnika
Izbegavanje obaveza strogo kanjavano (npr. osudom
na stalni rad za dravu)
Podaci pokazuju da su neki od kanjenih mogli prei
u ruke privatnih lica (procedura nepoznata) i da
imaju status materijalnog dobra mogu biti
nasleeni i prodati u osnovi status roba
Ratni zarobljenici spadaju u neslobodne
Podaci o robovima ili kmetovima su retki. Takav
poloaj mogu imati i Egipani i stranci.
Robovski rad nikada nije imao vanu ulogu u
egipatskoj ekonomiji (rad je preteno plaan) te se
egipatsko drutvo ne moe svrstavati u
robovlasnika.
Rod
MORKOT, R.G., The Egyptians. An Introduction, Oxon 2005, 172.-173.
SHAW, I., Ancient Egypt. A Very Short Introduction, Oxford 2004, 107-
112.

50
Rod boanstava

51
Dominacija mukaraca u drutvu
Obrazovanost ena iz elite?
Promene u statusu u razliitim periodima
Imovinski status, poreklo



52

53
54
ene
Elita:
upravljanje
domainstvom
svetenice
nisu obavljale inovnike
dunosti
Mogle da
poseduju ili iznajmljuju
zemlju
imaju sopstveni prihod
svedoe na sudu i budu
odgovorne pred njim
Nisu pod patronatom mukih
lanova porodice/zajednice

55
56
ene
Hatepsut i
Nefertiti. XVIII
dinastija


57
58
ene - nie klase
Malo podataka
kuni poslovi i
podizanje dece
59
ene - nie klase
Rad van kue
slukinje
specijalizacija (frizerke, dojilje i
dadilje, tkalje)




60
61
Izvori ilustracija
Altenmller, H., Die Wanddarstellungen im Grab des Mehu in Saqqara,
AV 42, Mainz 1998.
Das Alte Reich. gypten im Zeitalter der Pyramiden. Museumskatalog,
Roemer und Pelizaeus-Museum, Hildesheim 1986.
Egypt. The World of the Pharaohs, ed. By R. Schulz and M. Seidel,
Kairo 2001.
Kemp, B.J., Ancient Egypt. Anatomy of a Civilization, London and
New York 1995.
Lange, K. i M. Hirmer, Egipat, Beograd 1973.
Priese, K.-H., Die Opferkammer des Merib, Berlin 1984.
Suche nach Unsterblichkeit. Totenkult und Jenseitsglaube im Alten
gypten. Ausstellungskatalog, Roemer und Pelizaeus-Museum,
Hildesheim 1990.