Priroda I Drustvo 3 Razred

Priroda
i dru{tvo
za tre}i razred osnovne {kole
2
Uputstvo
Tajne
Ti ve} poznaje{ svet oko sebe,
al mnoge tajne ~ekaju tebe.
[ta je sve lepo u tvome kraju?
Za{to je najlep{e u zavi~aju?
Gde prave gnezda vrapci i rode?
Kako putuju kapqice vode?
[ta kriju {ume, reke i bare?
O ~emu pri~aju tvr|ave stare?
Ko sazna tajne, taj im se divi,
boqe se druì i lep{e ìvi.
Vodi~
zadatak
crtamo i bojimo
seti se {ta smo nau~ili
pi{emo
razgovaramo
istraùjemo
ogled
re{avamo
re~nik
razmisli, napi{i
Razgovara}emo:
o tome po ~emu se razlikujemo od drugih
o prijateqstvu
o pravima koja nemaju sva deca
U~i}emo:
o pravilima pona{awa u grupi
o tome kako se re{ava neki problem
o de~jim pravima i odgovornostima
o tome kako se pravi plan akcije
Tvoj zadatak }e biti:
da re{i{ test Ja u dru{tvu
da pripremi{ plan akcije
da oceni{ svoju saradwu u grupi
Ja i drugi
Ime i prezime:
Nadimak:
Datum i mesto ro|ewa:
Adresa:
Telefon:
Boja kose:
Boja o~iju:
Visina:
Koliko imam kilograma:
Broj cipela:
Moja najdraà kwiga:
Moj omiqeni film:
U klupi sedim sa:
4
Ovo sam ja li~ni podaci
Moje dobre osobine su:
Moje lo{e osobine su:
[ta drugi misle o meni:
Osobina ili ve{tina po kojoj se razlikujem
od druge dece:
Moje dobro delo:
Kako prihvatam {alu na svoj ra~un:
1. Drug te pita za{to si se na wega
naqutio. Ti }e{ mu odgovoriti:
a) [ta te briga!
b) Dobro je {to me pita{. Hajde
da razgovaramo o tome.
v) Qut sam na tebe i ne mogu
o tome da govorim.
2. Drug te je zamolio da mu
pomogne{ oko zadatka koji ne
razume. [ta }e{ mu odgovoriti?
a) Izvini, nemam vremena!
b) Vaì, rado }u ti pomo}i.
v) Sna|i se sam.
3. Tvoj drug se boji da se popne na drvo.
Ti }e{ mu re}i:
a) Pogledaj mene, ja se ne bojim
kao ti.
b) Ne pla{i se, ja }u ti pomo}i.
v) Kukavice! Za{to se pla{i{?
4. Drugarica te je slagala.
[ta }e{ joj re}i?
a) Nemoj nikada vi{e da me
laè{.
b) Ti si la`qivica!
v) Volim kada mi govori{
istinu!
5. Drugarica ti predlaè da iza|ete
u park, a ti bi vi{e volela da
slu{ate muziku. [ta }e{ joj re}i?
a) Ne dolazi u obzir!
Ho}u da slu{amo muziku!
b) Ne}u da bude uvek po tvom.
v) Hajde da malo slu{amo muziku,
pa da onda iza|emo u park.
6. Tvoja drugarica je tu`na zato {to je dobila
lo{u ocenu. Re}i }e{ joj:
a) Ne mogu da verujem da nisi
boqe nau~ila!
b) [ta je s tobom?! Zadaci su bili
laki.
v) Ne brini, popravi}e{ ocenu.
5
Ja u dru{tvu
Zamisli sebe u svakoj od ovih situacija.
Zaokruì ono {to bi tada rekao.
Odgovori pod b u levom stupcu i pod v u desnom donose po jedan poen.
Ako si sakupio 5 ili 6 poena, onda: êstitamo! Pravi si drug!
Ako ima{ 3 ili 4 poena: Ume{ da se druì{, ali razmisli o tome kako da bude{ jo{ boqi drug.
Ako ima{ 0, 1 ili 2 poena: Sigurno ima{ problema u druèwu. Predlaèmo ti da nikada ne ~ini{
drugu ono {to ne bi èleo da on ~ini tebi.
situacija je poloàj, stawe, skup okolnosti u kojima se neko nalazi
6
Grupe i pravila pona{awa u grupi
Qudi ìve i rade u mawim ili ve}im grupama. @ive u porodici, u nasequ, u~e u {koli, rade
u fabrikama, ve`baju u sportskim dru{tvima itd. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila pona{awa koja
su napisana ili su se qudi dogovorili oko toga kako da se pona{aju. Tako postoje odre|ena pravila za
ìvot u porodici, druk~ija za pona{awe u {koli, posebna u igri `murke itd.
Da bi rad u grupi bio uspe{an, svi ~lanovi grupe treba da po{tuju pravila.
Razmisli i napi{i 4 va`na pravila
za pona{awe putnika u autobusu.
Razmisli i napi{i {ta bi se dogodilo
kada voza~ autobusa ne bi po{tovao
pravilo da treba da zaustavi vozilo na odre|enoj
stanici, nego bi i daqe vozio bez zadràvawa.
7
ta~no
delimi~no
ta~no
nije ta~no
1. Umem da saslu{am mi{qewe drugih iz grupe.
2. Uvaàvam to {to neko druga~ije misli od mene.
3. Prihvatam i savesno obavqam posao koji mi poverava grupa.
4. Kada radim u grupi, umem dobro da rasporedim vreme.
5. Ako mislim da sam u pravu, uporno to i dokazujem.
6. Kad nisam u pravu, umem to da priznam.
7. Rado prihvatam da budem vo|a grupe.
8. Volim da predstavim svoj rad i rad grupe pred odeqewem.
Sigurno si dosad vi{e puta radio u grupi s nekoliko
drugova ili drugarica iz odeqewa na nekom zadatku
(na planu akcije i sl.). Razmisli o tome kako si se pona{ao
prilikom grupnog rada i oceni svoje pona{awe:
Ako ima{ 4 odgovora pod ta~no, ili mawe od 4, razmisli i napi{i {ta moè{ da u~ini{ da bi boqe
sara|ivao u grupi.
Ako si 5 ili 6 puta odgovorio sa ta~no, tvoja saradwa u grupi zadovoqava.
Ako ima{ 7 ili 8 odgovora ta~no, onda budi ponosan jer si odli~an saradnik.
Da li umem da sara|ujem u grupi
sara|ivati
8
Organizacija ujediwenih nacija ustanovila je
Povequ o de~jim pravima koja su jednaka za svu decu
sveta. Seti se {ta smo o tome u~ili u II razredu.
Nave{}emo neka de~ja prava. Pro~itaj ih i objasni
za{to su va`na:
1. Deca imaju pravo na ime i dràvqanstvo. Kada
se dete rodi, wegovo ime, prezime, datum i mesto
ro|ewa, imena roditeqa i dràvqanstvo upisuju
se u mati~nu kwigu ro|enih.
2. Deca imaju pravo da ìve u svojoj porodici. Ako
to nije mogu}e, dràva je du`na da o wima brine.
3. Deca imaju pravo na zdrav ìvot. To zna~i da
odrasli treba da obezbede deci zdravu hranu,
ode}u i ~istu okolinu u kojoj }e ìveti.
Kada se razbole, deca imaju pravo na le~ewe.
4. Deca imaju pravo na slobodno vreme, igru
i prijateqe.
5. Deca imaju pravo na {kolovawe i obrazovawe.
6. Deca imaju pravo na svoje mi{qewe
i izraàvawe. Kao i svi qudi, i deca imaju
pravo da kaù ili napi{u ono {to misle.
7. Deca imaju pravo da budu za{ti}ena od nasiqa.
Odrasli su du`ni da decu za{tite od nasiqa.
Ako se neko prema tebi pona{a nasilni~ki,
potraì pomo} od starijih u~iteqa, roditeqa
i drugih. Ako si u nevoqi, moè{ da pozove{
Slu`bu za za{titu dece od nasiqa u Beogradu
na telefon 011/645-798, a u tvom mestu broj
telefona takve slu`be je: .
8. Deca invalidi imaju pravo na posebnu za{titu.
dràvqanstvo, mati~na kwiga ro|enih
De~ja prava i odgovornosti
9
I druga deca imaju ista
prava kao i ti. Svojim
pona{awem ne sme{
ugroziti prava druge dece,
ve} ih mora{ po{tovati.
Prava koja nemaju sva deca
1. Mnoge porodice iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova
ostale su bez domova zbog ratova, pa su izbegle
u Srbiju. Mnoge od wih ìve u veoma te{kim
uslovima bez dovoqno hrane, ode}e i dr.
Deci iz tih porodica uskra}ena su mnoga prava.
2. U nekim zemqama veliki broj dece ne ide u {kolu,
ve} radi te{ke poslove u selu ili u gradu.
3. Zbog su{a, poplava i ratova, u nekim zemqama
mnoga deca gladuju.
4. U velikim gradovima ima dece koja ìve na ulici.
5. U svetu postoje organizacije koje se bore za boqi
poloàj i prava dece, a najve}oj je naziv UNICEF.
Objasni {ta misli{
o tome kako se pona{aju
likovi sa ovih slika.
10
Smisli i napi{i razgovor u kojem }e{ u~iteqicu zamoliti da pomogne nekom drugom detetu.
Kako }e{ u~iteqici re}i da to dete ima problem i da mu treba pomo}i? Pazi, o tome ne sme{
da govori{ otvoreno, pred celim odeqewem.
Ti:
U~iteqica:
Ti:
U~iteqica:
Ti:
U~iteqica:
Kako da re{im problem
[ta moè da uradi dete kome su ugroèna
osnovna prava? Imaj na umu da ugroàvawe
osnovnih qudskih prava ne treba bespomo}no
prihvatati, bilo da se radi o tebi li~no, bilo
o nekom drugom detetu.
[ta moè{ da uradi{ kada ti se de{ava ne{to
lo{e, ne{to {to te ~ini nesre}nim, zbog ~ega se ne
ose}a{ dobro?
Traì pomo}!
Nikada nemoj nositi teret sam. Kada si u nevoqi,
na|i pomaga~a.
Ko moè da ti bude pomaga~?
Razmisli o tome u koga iz okoline ima{ najvi{e
poverewa. To moè biti roditeq, neko od ro|aka,
najboqi prijateq, kom{inica, predsednik
odeqenske zajednice, u~iteqica, psiholog, pedagog,
lekarka u domu zdravqa... Ima mnogo dobrih
i pametnih qudi kojima moè{ da se obrati{.
êsto je te{ko zapo~eti razgovor o problemu
koji te mnogo mu~i.
Kako }e{ da zapo~ne{ takav razgovor? Ima
mnogo na~ina. Probaj, na primer, ovako:
Imaj na umu slede}e: pomaga~i nisu svemo}ni,
ali ipak mogu mnogo da pomognu.
Dete: Dobar dan.
Hteo bih da s vama
porazgovaram
o ne~emu veoma
va`nom. Kada
bih mogao da
do|em?
Pomaga~: Pa, moè{ i sada. Evo, sedi ovde.
Dete: Ne, radije bih do{ao u neko drugo vreme.
Samo mi recite kada nije gu`va. Voleo bih da
razgovaramo nasamo. Jedno pola sata.
Pomaga~: Pa, moè ... u sredu posle {kole.
Dete: Hvala. Do}i }u u jedan. Da li da do|em
u va{u sobu?
Pomaga~: Moè, moja soba je slobodna u to
vreme. Vidimo se u sredu.
Dete: Hvala i do vi|ewa!
11
O prijateqstvu
Igre s prijateqima svakome donose radost. Tada se slobodno {alimo, lako molimo za pomo},
poveravamo tajne. Neko lako sklapa prijateqstvo, a neko teè. Neko ima vi{e prijateqa, a neko samo
jednog. Kad nemamo prijateqa, ose}amo se usamqenim. Prirodno je da se s prijateqem ne slaèmo
u svemu, pa i da se nekada posva|amo. Da bi prijateqstvo bilo boqe i da bi duè trajalo, treba
po{tovati neka pravila. Pro~itaj ih i dodaj jo{ neko pravilo, ako ga smatra{ va`nim.
Prijateqa ne treba lagati.
Ne vre|aj prijateqa.
Po{tuj prijateqa i kad o ne~emu misli
druga~ije od tebe.
Pomozi prijatequ kada mu je potrebna pomo}.
Potrudi se da saslu{a{ i razume{ brige
i probleme svog prijateqa.
Kada pogre{i{, priznaj pred prijateqem svoju
gre{ku.
Otvoreno razgovaraj s prijateqem o onome {to
ti kod wega smeta, ali se trudi da ga ne
povredi{.
12
Postoje razni problemi. Potrebno je da ih
re{avamo. I ti moè{ da doprinese{ re{avawu
mnogih problema.
I Napi{i {ta je problem {ta ti smeta u
odeqewu.
Ne ose}am se bezbedno. Te{ko mi je da u~im,
smeta mi pona{awe nekih u~enika.
I Kako bi trebalo da bude?
Voleo bih da se u odeqewu ose}am sigurno,
da se dobro slaèm s drugima i da mi niko
ne smeta dok u~im.
I [ta svi moèmo da u~inimo da bismo to
ostvarili?
Moèmo da se dogovorimo o pravilima pona{awa
u odeqewu.
I [ta ko treba da uradi?
Na ~asu odeqenske zajednice razgovara}emo
o tome {ta kome smeta u odeqewu. Svaki par iz
klupe predloì}e pravila pona{awa. Zajedno
}emo izabrati najboqe predloge i napraviti
spisak pravila. Dogovori}emo se o tome kakve }e
mere biti preduzete prema onima koji kr{e
pravila. Pravila }emo zapisati na pano i svi
}emo se potpisati ispod wih.
I Kada }e se akcija izvesti?
U oktobru.
I îja podr{ka ti je potrebna da bi ostvario plan?
Odeqenski pravilnik napravi}emo zajedno sa
u~iteqicom. Za izradu panoa obrati}emo se
{kolskom majstoru.
I Kako }e izgledati sve~ano postavqawe panoa?
Na jednom ~asu odeqenske zajednice
organizova}emo sve~ano postavqawe panoa na
vidno mesto u u~ionici. Tom prilikom ~ita}e se
pravila sa panoa. Dogovori}emo se da se na
svakom ~asu odeqenske zajednice ~itaju pravila
i da se povremeno dopuwavaju novim predlozima.
Kako da napravim plan akcije
Na{ odeqenski pravilnik
13
Moja priprema za akciju
Razmisli o tome {ta ti najvi{e smeta u odeqewu.
Smisli i napi{i svoj predlog pravila pona{awa u odeqewu.
Izve{taj o uspehu akcije:
Q
u
b
a
z
n
i
s
m
o
je
d
n
i
p
r
e
m
a
d
r
u
g
i
m
a
.
Me|usobno
razmewujemo
mi{qewa.
ûvamo {kolsku
imovinu.
A
k
o
v
i
d
i
m
o
d
a
n
e
k
o
n
e
k
o
ga
m
a
l
t
r
e
t
i
r
a
,
po
k
u
{
a
v
a
m
o
d
a
t
o
o
d
m
a
h
spr
e
~i
m
o
i
l
i
t
r
a
`
i
m
o
po
m
o
}
.
Mi nikoga ne
zadirkujemo i ne
vre|amo.
Novim |acima
pokazujemo da su
dobrodo{li.
P
o
{
t
u
je
m
o
t
o
{
t
o
s
m
o
r
a
z
l
i
~
i
t
i
.
14
Seti se {ta smo nau~ili
I Re{i rebuse.
I Re{i ukr{tenicu.
1. Deca imaju pravo na vreme.
2. Deca imaju pravo na svoje
i izraàvawe.
3. Kwiga u koju mati~ar upisuje ime i druge podatke
novoro|enog deteta zove se kwiga.
4. Deca imaju pravo na igru i .
5. Deca imaju pravo da budu
od nasiqa.
6. Deca imaju pravo da ìve
u svojoj .
7. Deca imaju pravo na slobodno vreme,
i prijateqe.
8. Deca imaju pravo na ìvot.
9. Deca imaju pravo na i obrazovawe.
10. Deca imaju pravo na posebnu za{titu.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Razgovara}emo:
o zavi~aju
U~i}emo:
o oblicima reqefa
o teku}im i staja}im vodama
da nacrta{ neki predeo iz svog zavi~aja
da napravi{ od plastelina razli~ite oblike
reqefa
da opi{e{ vode iz svog zavi~aja
Moj zavi~aj i ja
16
Ovo je moj zavi~aj
Marko i Jana, u~enici tre}eg razreda,
ovako su opisali svoj zavi~aj.
Da li je Jana navela sve va`ne podatke
o svom zavi~aju? Proveri i ozna~i sa + i .
Naziv zavi~aja
Vode iz zavi~aja
Ravnice
Planine
Naseqa iz zavi~aja
Putevi
@elezni~ke pruge
îme se qudi bave
Moj zavi~aj je Beograd. To je glavni grad na{e zemqe.
Nalazi se na u{}u reke Save u Dunav. U blizini
Beograda je planina Avala. Beograd ~ini vi{e naseqa.
Ja ìvim u delu grada koji se zove Zvezdara.
Moj zavi~aj je kraj koji se zove Toplica.
@ivim u selu Bela Voda kod Prokupqa. Kroz
moj zavi~aj proti~e reka Toplica. Tuda
prolaze va`ni putevi za Ni{, Kru{evac
i Pri{tinu. Prokupqe je najve}i grad
u Toplici, a mawi gradovi su Kur{umlija,
Blace i @itora|a. Pored reke Toplice
prostire se velika kotlina, okruèna
obroncima planina Kopaonik, Jastrebac,
Vidojevca, Pasja~a i Sokolovica. Topli~ka
kotlina je veoma plodna. Qudi se bave gajewem
ìta, vo}a i povr}a. Neki se bave sto~arstvom
ili rade u fabrikama.
Lepo
mi je kad negde
otputujem, ali se
jo{ vi{e radujem
povratku
u zavi~aj.
Volim
svoj zavi~aj! Tu su
moj dom, moja {kola, moje
dru{tvo. Radujem se
izletima na Avalu
i kupawu na Adi.
Zavi~aj je mesto u kojem se neko rodio
i proveo detiwstvo, rodni kraj.
17
Podaci o mom zavi~aju
Ovde nacrtaj neki predeo iz tvog
zavi~aja. Objasni {ta si nacrtao.
Naziv mog zavi~aja:
Va`na naseqa u mom zavi~aju:
Reke u mom zavi~aju:
Planine u mom zavi~aju:
Jezera i bare:
Ravnice:
Moj kraj je prete`no (ravni~arski, planinski, brdovit...):
Putevi i pruge koje prolaze kroz moj zavi~aj:
Mesto u zavi~aju koje naro~ito volim:
Kako to mesto izgleda:
Za{to volim to mesto:
18
Reqef
Krajeve u kojima ìvimo moèmo opisati po oblicima reqefa
koje imaju. Neki su ravni~arski, neki brdoviti, neki planinski.
Oblici reqefa
UZVI[EWA
Planina je uzvi{ewe vi{e od
500 metara nadmorske visine.
Brdo je uzvi{ewe
s nadmorskom visinom
od 200 do 500 metara.
Breùqak je mawe uzvi{ewe
s nadmorskom visinom do
200 metara.
Svako uzvi{ewe ima podno`je,
padine (strane) i vrh.
Padine mogu biti blago
nagnute, i tad ih nazivamo
obroncima, ili strme, kad ih
nazivamo strminama.
RAVNICE
Nizija je velika ravnica ~ija
je nadmorska visina mawa
od 200 metara.
Visoravan je ravni predeo na
nadmorskoj visini iznad 200
metara.
Kotlina je ravno zemqi{te
okruèno planinama i brdima.
Dolina je ve}a ili mawa
izduèna ravnica izme|u brda,
naj~e{}e pored reka.
UDUBQEWA
Re~na korita su udubqewa
ispuwena vodom.
Klisura je udubqewe izme|u
strmih padina visokih
planina.
Kawon je duboko i usko
udubqewe koje je prosekla
reka, sa veoma strmim, gotovo
uspravnim stranama.
nadmorska visina je visina nekog mesta na kopnu u odnosu na nivo mora
Reqef je oblik
Zemqine povr{ine
koji ~ine ravnice,
uzvi{ewa i udubqewa.
2000 m
500 m
200 m
0 m
VRH
BRDO
BRE@UQAK
REÎCA
PODNO@JE
RAVNICA
PLANINA
STRMA PADINA
BLAGA PADINA
19
Pravim oblike reqefa
[ta ti je sve potrebno:
glinamol ili plastelin
komad ~vrstog kartona
Seti se opisa svih oblika reqefa
s prethodne strane.
Prona|i i zalepi fotografiju
nekog oblika reqefa iz tvog
zavi~aja (reke, planine, ravnice,
brda, breùqka). Pored fotografije
opi{i {ta se na woj vidi. Ako ne
na|e{ fotografiju, oblike reqefa
svog zavi~aja moè{ i da nacrta{.
1. Na komadu kartona razmek{aj
plastelin ili glinamol.
2. Od razmek{ane mase napravi razli~ite oblike
reqefa: niziju, breùqke, brda i planine. Neka
planine i brda imaju i strme i blage padine.
3. U glinamolu udubi korito koje }e predstavqati
reku sa dolinom ili kotlinom.
4. Oboj napravqeni reqef i ispi{i nazive oblika
reqefa.
20
Iz leksikona
Kopaonik
Kopaonik je
najve}a planina
u Srbiji. Ime je
dobio po tome
{to su na wemu
od davnina
kopane rude,
naro~ito gvo`|a
i srebra. Najvi{i vrh Kopaonika je Pan~i}ev vrh
i visok je 2017 metara. Ime je dobio po nau~niku
Josifu Pan~i}u koji je na wemu sahrawen.
Na Kopaoniku rastu raznovrsne biqke (hrast, bukva,
bor, jela, smr~a i dr.) i ìve brojne ìvotiwe
(lisica, vuk, zec, orao i dr.). Ima dosta izvora vode.
Na Kopaoniku su podignuti mnogi hoteli
i izgra|ene skija{ke staze, jer su zimi dobri
uslovi za skijawe, a leti za pe{a~ewe.
Pe{terska visoravan
Pe{terska
visoravan je
najve}a visoravan
u Srbiji. To je
ogromna planinska
zaravan izme|u
Ibra i Lima.
Okruèna je
planinama
Zlatarom, Javorom
i Golijom. Wena nadmorska visina je izme|u 1100
i 1200 metara. Duìna ove visoravni iznosi
50 kilometara, a {irina oko 35 kilometara.
Na wenim pa{wacima gaje se ovce i goveda, a od
wihovog mleka proizvodi se ~uveni sjeni~ki sir.
Zime na Pe{terskoj visoravni su duge i hladne,
sa temperaturom i do 40
o
C.
\erdapska klisura
\erdapska
klisura na
Dunavu je
najve}a
u Evropi. Duga
je preko 100
kilometara.
Strme strane
uzdiù se nad
rekom i do 500 metara iznad nivoa vode. Dubina
Dunava u \erdapskoj klisuri na nekim mestima
dostiè i preko 100 metara.
Radi izgradwe hidrocentrale na Dunavu,
u \erdapskoj klisuri napravqeno je ve{ta~ko jezero.
Panonska nizija
Panonska nizija je najve}a ravnica u Srbiji.
Nalazi se u Vojvodini, na mestu na kojem je nekada
bilo Panonsko more.
U dalekoj pro{losti do{lo
je do pomerawa Zemqinog
tla, pa je Dunav odneo vodu
ovog mora kroz \erdapsku
klisuru. Ostala je plodna
ravnica, pogodna za gajewe
ìta, povr}a i drugih
biqaka.
Fru{ka gora i jo{ neka
uzvi{ewa bili su nekada
ostrva u Panonskom moru.
kilometar
21
Moj leksikon
Prona|i u nekoj kwizi (enciklopediji, turisti~kom vodi~u i sl. kwizi) podatke o jednom obliku
reqefa na{e zemqe (o planini, kotlini, dolini, ravnici i dr.). Navedi podatke o tom obliku
reqefa: gde se nalazi, wegov naziv, izgled, biqni i ìvotiwski svet i dr. Zalepi fotografiju ili
nacrtaj taj oblik reqefa.
22
Teku}e vode
Teku}e vode su vode koje teku. To su potoci, re~ice i reke. Teku}e vode izviru iz zemqe, obi~no na
planinama. Ta se mesta zovu izvori. Od izvora te~e hladna i bistra voda. To je potok. Potoci su najmawe
teku}e vode. Ve}e od potoka su re~ice, a najve}e teku}e vode su reke. One teku prema drugim rekama
ili prema jezerima i morima. Mesto na kojem se teku}a voda uliva u drugu teku}u ili staja}u vodu naziva
se u{}e. Put vode koja te~e od izvora do u{}a naziva se tok. Svi potoci i reke koji se ulivaju u ve}u reku
su wene pritoke.
Korito je udubqewe u zemqi{tu kroz koje proti~e potok, re~ica ili reka. Teku}e vode imaju levu
i desnu obalu. Da bi se one odredile, treba da se okrenemo u smeru proticawa vode; tada leva ruka
pokazuje levu obalu, a desna desnu obalu reke.
Posle dugotrajnih ki{a i otapawa snegova vodostaj teku}ih voda u koritu poraste, pa mogu da se
izliju. Tada dolazi do poplave.
Upi{i u prazna poqa odgovaraju}e nazive: izvor, potok,
re~ica, reka, u{}e.
U prazna poqa upi{i nazive:
leva obala, desna obala.
vodostaj visina nivoa vode u re~nom koritu; meri se pomo}u vodomerne letve, a izraàva se u centimetrima (cm)
23
Staja}e vode
Upi{i odgovaraju}e nazive staja}ih voda u prazna poqa: mo~vara, bara, jezero.
Staja}e vode ne teku, ve} samo ispuwavaju udubqewa u zemqi{tu. Mo~vare su vla`ni delovi kopna na
kojima se plitka voda zadràva neko vreme tokom godine. Bare su plitke staja}e vode. Tokom leta mogu da
presu{e, a zimi da se zalede. Zbog male dubine vode svetlost prodire do dna, tako da u celoj bari rastu
vodene biqke. Jezera su duboke staja}e vode. Nikada ne presu{uju. Zale|uju se samo po povr{ini.
Svetlost ne moè da dopre do najve}ih dubina, pa biqaka ima samo u plitkim delovima. Jezera po
postanku mogu biti prirodna i ve{ta~ka. Ve{ta~ka jezera je napravio ~ovek tako {to je pregradio reke.
24
Vode mog zavi~aja
Ovako je Jana opisala vode iz Toplice, svog zavi~aja:
Kroz moj zavi~aj proti~e reka Toplica. Ona izvire na planini Kopaonik, ispod Pan~i}evog
vrha. Wen najve}i izvor nosi naziv Vrelo Duboko. Toplica se uliva u Ju`nu Moravu. Od izvora
do u{}a u wu se ulivaju mnogi potoci i re~ice. U mom zavi~aju ima nekoliko jezera. Meni je
najbliè Obla~insko jezero. Wegova voda je mirna. Ponekad se leti u wemu kupam.
Upi{i u tabelu koje vode Jana pomiwe u svom opisu.
U prazne ku}ice na slici upi{i odgovaraju}e nazive voda.
naziv vode vrsta vode
25
Razgovarajte u odeqewu o tome koje sve teku}e i staja}e vode postoje u va{em zavi~aju. Pro~itao si
kako je vode svog zavi~aja opisala Jana. Da li u tvom zavi~aju ima voda, kao {to su izvori, reke,
potoci, jezera, bare? Navedi wihove nazive, vrste i napi{i {ta o wima zna{.
Naziv vode: Vrsta vode:
Opis:
Opis:
Opis:
26
Iz leksikona
Reka Velika Morava
Reka Velika Morava je nastala spajawem
Zapadne i Ju`ne Morave izme|u Stala}a
i Varvarina. To je najva`nija reka u Srbiji.
Pored we su podignuti mnogi gradovi i sela,
vodi vaàn autoput i prolazi èlezni~ka pruga.
Velika Morava vijuga kroz plodnu dolinu,
pogodnu za gajewe ìtarica, povr}a i vo}a.
Obedska bara
Obedska bara je nekada{we korito reke Save.
Obrasla je barskim biqem i u woj ìvi oko 220
vrsta ptica. Najpoznatije su: orao, bela ~apqa,
bukovac, ka{ikara, ibis i druge ptice. U woj ìve
i razne vrste riba, a odnedavno i dabrovi, koji su
vra}eni u Obedsku baru. Reka Sava povremeno plavi
baru i tako je snabdeva vodom i ribama.
Prona|i u nekoj kwizi (enciklopediji, turisti~kom vodi~u i sl. kwizi) podatke o nekoj ve}oj vodi
koja se nalazi u kraju u kojem ìvi{. Navedi naziv vode, wen izgled, biqni i ìvotiwski svet i dr.
27
Re{i ukr{tenice.
1. Zajedni~ki naziv za niziju, visoravan, kotlinu i dolinu
2. Ve}a ili mawa izduèna ravnica izme|u brda, naj~e{}e
pored reka
3. Udubqewe izme|u strmih padina visokih planina
4. Ravno zemqi{te okruèno planinama i brdima
5. Uzvi{ewe u reqefu, s nadmorskom visinom od
200 do 500 metara
6. Uzvi{ewe u reqefu vi{e od 500 metara nadmorske
visine
7. Zajedni~ki naziv za planinu, brdo i breùqak
8. Najmawe uzvi{ewe, s nadmorskom visinom
do 200 metara
9. Velika ravnica ~ija je nadmorska visina mawa
od 200 metara
10. Ravni predeo na nadmorskoj visini iznad 200 metara
1. Mesto u zemqi{tu iz kojeg izvire teku}a voda
2. Mawa reka
3. Jedna staja}a voda
4. Najmawa i najpli}a staja}a voda
5. Najmawa teku}a voda
6. Staja}a voda ve}a od mo~vare
Re{i rebuse.
1.
10.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
2.
1.
3.
4.
5.
6.
28
OBLICI REQEFA
UZVI[EWA
TEKU]E STAJA]E
RAVNICE
planina
izvor
bara
breùqak
re~ica
nizija
kotlina
dolina
re~na korita
klisura
VODE
Na osnovu
znawa iz prethodnih
lekcija, ispuni tabele
pojmovima koji
nedostaju.
Razgovara}emo:
o tome za{to se prave planovi naseqa
o tome {ta sadrì plan grada
U~i}emo:
o tome kako se orijentisati pomo}u kompasa
o tome kako se orijentisati uz pomo} nekih
znakova iz prirode
o tome kako se koristi geografska karta
da nacrta{ plan u~ionice
da napravi{ plan naseqa
da nacrta{ kartu reqefa po fotografiji
Orijentacija
u prostoru
30
Snalaèwe u prostoru
Da bi se lak{e snalazili u prostoru, qudi su se upravqali prema Suncu. Prema kretawu Sunca odre|ene
su 4 glavne strane sveta: istok (I), zapad (Z), sever (S), jug (J) i 4 sporedne strane: severoistok (SI),
severozapad (SZ), jugoistok (JI) i jugozapad (JZ).
Ako znamo jednu stranu sveta, onda lako
odre|ujemo druge. Seti se stihova koji ti
mogu pomo}i:
Strana sveta na kojoj izlazi Sunce naziva se istok (I).
Strana sveta na kojoj Sunce zalazi naziva se zapad (Z).
Sever ozna~avamo slovom (S).
U podne se Sunce nalazi na jugu (J).
Pogledaj ovu sliku.
Da li je moglo da do|e do neke zabune?
Da li se i tebi nekad ne{to sli~no dogodilo?
Snalaèwe u prostoru naziva se i orijentacija
(od latinske re~i oriens, {to zna~i istok).
Oba de~aka su pravilno pokazala pravac u kojem se
nalazi autobuska stanica. Za jednog je to bila leva
strana, za drugog desna.
Ispred nas je sever,
jug nam le|a gleda,
s desne strane Sunce se ra|a,
a sa leve seda.
31
Kreni od polazi{ta, koje
je u ta~ki A, pa prona|i
ta~ku u kojoj je odredi{te.
Tu se nalazi zakopano blago.
Sledi (prati) slede}a uputstva:
tri poqa na istok
jedno poqe na sever
dva poqa na zapad
jedno poqe na sever
tri poqa na istok
jedno poqe na sever
jedno poqe na istok
~etiri poqa na jug
jedno poqe na zapad
Da bi se qudi lak{e orijentisali u prostoru, dobro
je da znaju {ta zna~e slede}e re~i:
Prostor je sve ono {to nas okruùje (ku}e, drve}e,
ptice, vazduh, reke, Mesec, Sunce).
Vidik je deo prostora koji vidimo s jednog mesta
(stoji{ta).
Stoji{te je mesto sa kojeg posmatramo okolinu.
Vidikova linija ili horizont je linija na kraju vidika,
tamo gde nam se ~ini da se dodiruju nebo i zemqa.
Polazi{te je mesto sa kojeg polazimo na put,
a odredi{te mesto u koje èlimo sti}i.
S
J
Z
A
polazi{te
B
G
V
Zamisli da se tvoje stoji{te nalazi pored klupe u kojoj sedi{.
Ra{iri ruke i odredi strane sveta prema Suncu. Neka ti u tome
pomognu stihovi s prethodne strane. Odgovori na slede}a pitawa:
Na kojoj je strani sveta ulaz u {kolsko dvori{te?
Na kojoj je strani sveta tvoja ku}a ili stan?
VIDIK
VIDIKOVA LINIJA
# Zakopano blago se nalazi u ta~ki .
I
STOJI[TE
32
Orijentacija pomo}u kompasa
Sa odre|enog mesta u u~ionici odredi strane sveta pomo}u kompasa ili Sunca. Odgovori na pitawa:
[ta se nalazi na severnoj strani od tog mesta u u~ionici (va`ne zgrade, ustanove, reka, planina...)?
[ta se nalazi na jugu?
[ta se nalazi isto~no od tog mesta?
[ta se nalazi na zapadu?
Zamisli da si se na{ao u nepoznatom kraju, no}u ili po obla~nom danu, kada nema Sunca. Ispri~aj
kako bi odredio strane sveta i pravac svog putovawa.
Moreplovci i mnogi putnici nekada nisu mogli lako da do|u do ciqa, pa su ~esto lutali na svojim
putovawima. Oni nisu mogli da se orijenti{u, odnosno da odrede strane sveta. Tako je bilo sve dok nije
prona|en kompas.
Na kompasima su ubeleène
latini~ne oznake za strane sveta:
N = sever
E = istok
W = zapad
S = jug
zastakqena
kutija
osovina
(stubi})
igle
kompasna
igla
Kompas treba dràti vodoravno na dlanu.
Kad se igla umiri, wena obojena strana pokazuje sever.
Kutiju treba okrenuti tako da se oznaka
N poklopi sa obojenom stranom igle.
Kompas je sprava (instrument) koja nam pomaè da ta~no odredimo strane sveta kad god nam je to potrebno.
vodoravan, vodoravno
33
Zanimqivosti
Strane sveta mogu se odrediti i pomo}u nekih znakova iz prirode.
Zvezda Severwa~a, koja se nalazi na rudi Malih kola, pokazuje sever.
Godovi na pawu odse~enog stabla
gu{}e su raspore|eni na strani
koja pokazuje sever.
Mravi obi~no grade mraviwak
s ju`ne strane nekog zaklona:
drveta, kamena...
Mahovina na drvetu obi~no
raste na severnoj strani stabla.
Severwa~a
Mala kola
Velika kola
S
S
S
J
J
J
34
Plan u~ionice
Izmeri duìnu i {irinu
klupe i stolice i upi{i:
duìna klupe: cm
duìna stolice: cm
{irina klupe: cm
{irina stolice: cm.
Da bismo nacrtali plan klupe
i stolice, wihove mere treba da
smawimo deset puta, pa }e tako
10 cm u prirodi biti predstavqeno
sa 1 cm na crteù. To se izgovara:
jedan prema deset, a pi{e se (1:10).
Ovde nacrtaj klupu
u razmeri 1:10.
Stavi u ovaj okvir
neki mawi predmet
(reza~, gumicu, trougao,
lewir, kqu~ i sl.).
Obeleì konture
predmeta olovkom, kao
{to je u~iweno
s makazicama. Ako
skloni{ predmet, na
papiru }e ostati wegov
obris. Po obliku obrisa
lako }e{ prepoznati
koji je predmet opcrtan.
Razmisli i odgovori: [ta je to plan u~iionice? [ta zna~i planirati?
Ako bi èleo da na ovaj na~in nacrta{ svoju stolicu, o~igledno je da to ne bi mogao da u~ini{, jer wen
obris nikako ne bi mogao da stane na papir. Ako bismo èleli da nacrtamo plan u~ionice i name{taja
koji se u woj nalazi, sve predmete bismo morali da umawimo. Kako bismo to uradili?
plan crte` koji u odre|enoj razmeri prikazuje neko mesto na ravnoj povr{ini
razmera odnos rastojawa na nekom crteù, karti ili planu i stvarne duìne u prirodi
35
Na sli~an na~in moè{ da nacrta{ plan svoje u~ionice.
Ovoga puta koristi razmeru 1:100, {to zna~i da 100 cm
(1 m) u prirodnoj veli~ini treba da iznosi 1 cm na crteù.
Evo kako je plan svoje u~ionice nacrtao
Petar Simi}, u~enik III razreda iz Kru{evca.
U prirodnoj veli~ini
{irina u~ionice: 6 m
duìna u~ionice: 8 m
{irina klupe: 50 cm
duìna klupe: 130 cm
{irina stolice: 40 cm
duìna stolice: 40 cm
Na planu u~ionice
{irina u~ionice: 6 cm
duìna u~ionice: 8 cm
{irina klupe: 5 mm
duìna klupe: 13 mm
{irina stolice: 4 mm
duìna stolice: 4 mm
1:100
Ovde nacrtaj plan svoje
u~ionice u razmeri 1:100.
{irina u~ionice:
duìna u~ionice:
{irina klupe:
duìna klupe:
{irina stolice:
duìna stolice:
6m
8m
36
Plan naseqa
Plan naseqa se izra|uje tako {to se ulice, putevi, va`ne zgrade i drugi objekti predstavqaju pomo}u
dogovorenih znakova. Umawewe objekata mora da bude veliko da bi mogli da se predstave na planu.
Evo jednog primera plana naseqa:
Seti se {ta je naseqe. Kakva naseqa postoje? Zbog ~ega se prave planovi naseqa?
most
ulica
reka
zgrade
crkva
tvr|ava
listopadna
{uma
zimzelena
{uma
{kola
benzinska
pumpa
zelena
povr{ina
dom
zdravqa
po{ta
èlezni~ka
stanica
raskrsnica
fabrika
37
Jana i Marko nisu oti{li u {kolu, pa su zamolili drugove iz odeqewa da ih posete i pokaù im {ta su
tog dana radili u {koli.
Jana je ovako objasnila Maji kako da do|e do wene ku}e:
Po|i tvojom prema . Kada pro|e{ , skreni na levo. Pro}i }e{ pored .
Nastavi daqe pored i . Zatim pre|i . Kada pre|e{ skreni u prvu desno.
Prva u nizu je moja .
U plan naseqa ucrtaj crvenom bojom Majin put do Janine ku}e. Prepi{i Janino pismo tako {to }e{
dogovorene znake zameniti re~ima.
Marko je ovako objasnio Petru kako da do|e do wegove ku}e:
Iza|i na i kreni pravo pored i . Do}i }e{ do . Od skreni u desno pored
i . Do}i }e{ do druge . Tu skreni levo. Pro|i pored i velike . Kada pro|e{
, prva desno vodi do moje .
U plan naseqa plavom bojom ucrtaj Petrov put do Markove ku}e.
Prepi{i Markovo pismo tako {to }e{ dogovorene znake zameniti re~ima.
38
Moj plan naseqa
Zamisli da si zaduèn da napravi{ plan jednog novog naseqa pored ove reke. Kako bi ga ti uredio
da izgleda {to lep{e? Nacrtaj ga pomo}u dogovorenih znakova s prethodnih strana. Ako ti neki znak
nedostaje, sam ga smisli i objasni.
39
Plan grada
Da li si nekada koristio plan grada? [ta sve sadrì plan grada?
Plan grada je crte` na kojem su ozna~ene ulice, trgovi, parkovi, mostovi i va`ne zgrade nekog grada.
Gorwa strana plana predstavqa sever, dowa jug, s desne strane je istok, a s leve zapad.
Plan je obi~no izdeqen na kvadrate koji su ozna~eni slovima i brojevima. Plan sadrì i spisak ulica
po azbu~nom ili abecednom redu.
Na ovom planu Beograda ve`baj pronalaèwe ulica i nekih va`nih mesta.
7
E
F
8 9
40
Obja{wewa plana
Prona|i i napi{i u kojim kvadratima se nalaze:
Trg Nikole Pa{i}a ; Ulica majke Jevrosime ;
Wego{eva ulica ; Baba Vi{wina .
Zelenom bojom
ozna~eni su parkovi i druge
zelene povr{ine.
Belom
bojom ozna~ene
su ulice.
@utom bojom
ozna~ene su va`ne
saobra}ajnice.
Ako èli{ da
na|e{, na primer,
Balkansku ulicu,
treba da je prvo
potraì{ u spisku
ulica. Tamo }e{
videti da pored
wenog naziva stoje
slovo i broj (F7).
Tom oznakom je
obeleèn kvadrat
u kojem se traèna
ulica nalazi. Zatim
na planu potraì
F i broj 7 i u
kvadratu koji je
tako ozna~en lako
}e{ na}i ono {to
traì{ Balkansku
ulicu.
D
E
F
8
Crno-belom
linijom ozna~ena je
èlezni~ka pruga.
7 6
41
Geografska karta
Da bismo prikazali izgled nekog dela Zemqine povr{ine, nekog kraja ili neke dràve, izra|ujemo geografske
karte. Geografska karta je crte` na kojem su odre|enim znacima umaweno prikazane reke, planine, ravnice,
mora, gradovi, sela i drugo sa neke teritorije. Za predstavqawe raznih objekata na karti koriste se:
kartografske boje kartografski znaci
Zamisli da si u avionu i da sa visine posmatra{ svoj kraj. Da li se sve jasno vidi?
Kako izgledaju geografske karte? [ta je na wima predstavqeno? Kome su karte potrebne?
kartografija, legenda
iznad 2000 m
nadmorske visine
od 1000 do 2000 m
nadmorske visine
od 500 do 1000 m
nadmorske visine
od 200 do 500 m
nadmorske visine
do 200 m
nadmorske visine
vode
42
Crtamo karte
Posmatraj fotografiju planinskog predela i crte` koji je nacrtan prema fotografiji.
[ta zapaà{?
Oboj odgovaraju}om kartografskom bojom
povr{ine sa ispisanim nadmorskim visinama.
Pogledaj na prethodnoj strani koje kartografske
boje odgovaraju ozna~enim visinama.
Posmatraj reku i breùqke na ovoj
fotografiji. Nacrtaj crte` prema woj.
Koristi odgovaraju}e kartografske boje i znake
s prethodne strane.
43
Geografska karta Srbije
I na geografskoj karti, kao i na planu, na gorwoj strani nalazi se sever, na dowoj jug, desno je istok,
a levo zapad. Posmatraj kartu Srbije i upi{i u kruì}e glavne i sporedne strane sveta.
Zamisli da se vozi{ automobilom
od Subotice do Vrawa. Nastavi
zapo~et opis puta:
Od Subotice putujem autoputem
prema jugu, kroz ravnicu. Prolazim
pored gradova Ba~ke Topole
i Vrbasa. Stièm u Novi Sad.
Iz Novog Sada idem na jugoistok
i prelazim reku Dunav.
polazi{te
vidik
prostor
horizont
odredi{te
44
1. Sve ono {to nas okruùje naziva se .
2. je linija na kraju vidika.
3. je deo prostora koji vidimo sa stoji{ta.
4. Mesto sa kojeg polazimo na put naziva se ,
a je mesto u koje èlimo sti}i.
5. Mesto sa kojeg posmatramo okolinu naziva se .
Iskoristi
navedene pojmove
da dovr{i{ dowe
re~enice.
stoji{te
Upi{i
nazive delova
kompasa.
Razgovara}emo:
o prirodi i svemu {to je ~ini
o uslovima za ìvot ìvih bi}a
U~i}emo:
o vezi izme|u Sunca i ìvog sveta
o zna~aju vazduha za ìvi svet
o zna~aju vode za ìvi svet
o zna~aju zemqi{ta za ìvi svet
da napravi{ malu vodenicu
da istraì{ zemqi{te u svojoj okolini
da izvede{ oglede Sun~ano mesto i Kako
pasuq klija
Veza izme|u
ìve i neìve
prirode
46
@iva i neìva priroda. Uslovi za ìvot
DA SE PODSETIMO:
Priroda je sve {to nas okruùje.
Ona moè biti ìva i neìva. @ivu
prirodu ~ine: biqke, ìvotiwe i ~ovek. Sva
ìva bi}a imaju neke zajedni~ke osobine:
ra|aju se, di{u, hrane se, rastu i daju
potomstvo. Da bi postojala, ìva bi}a moraju
imati uslove za ìvot. Ti uslovi su: voda,
vazduh, zemqi{te, Sun~eva svetlost i toplota.
Sunce, voda, vazduh i zemqi{te ~ine
neìvu prirodu.
Voda, vazduh i zemqi{te,
Sun~eva svetlost i toplota,
to su najva`niji
uslovi ìvota.
UÎM DA UÎM
Objasni {ta zna~i izraz uslov za ìvot.
47
Sunce i ìvi svet
Razmisli i odgovori:
Objasni zbog ~ega biqke koriste Sun~evu svetlost.
Opi{i {ta se doga|a s biqkom ako je ostavimo bez svetlosti.
Seti se ogleda iz drugog razreda.
Za{to se ptice tokom jeseni sele na jug?
Za{to neke ìvotiwe spavaju zimi?
Za{to biqke u prole}e po~iwu da rastu i razvijaju se?
Objasni kako Sunce uti~e na snabdevawe ìvih bi}a vodom.
Podseti se kruèwa vode u prirodi iz uxbenika za drugi razred.
Sunce je izvor svetlosti i toplote. Bez wegove svetlosti i toplote na Zemqi bi bilo mra~no i hladno,
pa ne bi bilo uslova za ìvot organizama. Sun~eva toplota zagreva vodu, vazduh, zemqi{te i ìva bi}a.
Pogledaj slede}e slike i pro~itaj obja{wewa pored wih.
UÎM DA UÎM
Izvedi zakqu~ak o tome za{to je biqkama
i ìvotiwama potreban vazduh.
48
Vazduh i ìvi svet
Vazduh je svuda oko nas. U vazduhu se nalazi kiseonik koji je svim ìvim bi}ima potreban za disawe.
Vodene biqke i ìvotiwe
mogu da di{u zato {to
u vodi ima rastvorenog
kiseonika. @ivotiwe koje
ìve u vodi imaju posebne
organe za disawe {krge.
Vazduha ima svuda, pa
i u zemqi{tu. Ako
u zemqi{tu ima vi{e
vazduha, kaèmo da je
rastresito.
Zahvaquju}i tome {to
u zemqi{tu ima vazduha, u wemu mogu da ìve mnoge
ìvotiwe. Jedna od wih je krtica.
Zanimqivosti
Ptice koriste vazduh za disawe.
Osim toga, ptice kroz vazduh lete.
I biqke di{u. Iako

to ne moèmo videti,
jer pri disawu ne
prave pokrete,
i biqke di{u, i to
preko listova. Ako
dobro veèmo kesu
oko saksije s biqkom
i ostavimo je tako nekoliko dana, biqka
}e uvenuti. To }e se dogoditi zato {to
biqka nije imala vazduha.
Gledaj na sat i izbroj koliko puta udahne{ vazduh u toku jednog minuta.
Zapi{i broj udaha.
Za{to je vazduh ~istiji u prirodi nego u gradu?
Kako moèmo pomo}u ~ula mirisa i ~ula vida da procenimo da li je vazduh dovoqno
~ist? Objasni.
Za{to je va`no da redovno provetrava{ prostoriju u kojoj provodi{ vreme?
Pogledaj slike i napi{i na koji na~in ~ovek moè da koristi snagu vazduha.
49
Zna~aj vazduha za ìvot ~oveka
Vazduh je neophodan uslov za ìvot ~oveka.
50
Voda i ìvi svet
UÎM DA UÎM
Seti se lekcija o vodi iz drugog razreda. One }e
ti pomo}i da odgovori{ na slede}a pitawa.
Za{to je voda va`na za biqke?
Biqkama je za ìvot potrebna voda. Dobijaju je
preko korena. Koren upija iz zemqe vodu i druge
materije neophodne za ìvot biqke i provodi ih
do stabla, a onda daqe do listova. U zelenim
listovima se, uz pomo} Sun~eve svetlosti,
stvara hrana za biqku. Te materije se zatim
sprovode od listova do ostalih delova biqaka,
pa i do korena.
Gde u prirodi ima vode?
Od kakve je koristi voda za ìvotiwe?
51
Voda je ~oveku neophodan uslov za ìvot.
Zbog ~ega je voda zna~ajna za ~oveka?
Da bi ~ovek mogao da koristi vodu, ona mora da
bude ~ista. Kako ~ovek moè da doprinese tome
da voda bude ~istija?
Veoma je va`no da u telo unosi{ dovoqno
vode. Vodu unosi{ u telo i kad pije{ sokove,
jede{ supu, povr}e i vo}e. Voda je sastavni
deo mnogih namirnica.
Prona|i u re~niku na kraju kwige {ta zna~e
slede}e re~i i napi{i wihovo zna~ewe:
~amac
vodenica
hidrocentrala
Pogledaj slike i objasni kako ~ovek koristi snagu vode.
Objasni kako qudi koriste vodu
u doma}instvu.
52
Mala vodenica na vodi
Od kojih je delova sastavqena
vodenica?
[ta je sve potrebno
za pravqewe vodenice?
Kako se sastavqaju delovi?
Kada bude{ napravio vodenicu, isprobaj je na potoku, re~ici ili u sudoperi, pomo}u mlaza vode.
[ta }e{ uraditi da bi se peraja vodenice vrtela brè?
[ta }e{ uraditi da bi se peraja vrtela sporije?
Pogledaj na crteù malu vodenicu koju pokre}e snaga vode. Mo`da si ve} negde video sli~nu.
Zamisli da treba da je napravi{. Napi{i odgovore na slede}a pitawa:
peraja
vitlo
osovina
drà~i
53
Zemqi{te i ìvi svet
Posmatraj ove slike.
[ta zakqu~uje{ o zemqi{tu sa prve slike?
Za{to na plodnom zemqi{tu, gde rastu mnoge biqke, ìvi veliki broj ìvotiwa? Objasni.
[ta zakqu~uje{ o zemqi{tu sa druge slike?
Plodno zemqi{te sadrì:
1. Dovoqno vode i mineralnih materija koje su potrebne biqkama. Kada u zemqi ima dosta vode, kaèmo da je
zemqi{te vla`no.
2. Dovoqno vazduha za disawe ìvotiwa koje u wemu ìve. Takvo zemqi{te je usitweno (rastresito).
Rastresito zemqi{te omogu}ava da se kroz wega ìvotiwe kre}u, da u wemu kopaju hodnike i prave jazbine.
Zemqi{te je va`no za biqke zato {to je izvor materija od kojih stvaraju hranu. Mnoga ìva bi}a
u zemqi{tu nalaze svoje stani{te. Ako je zemqi{te plodno, ono je pogodno za ìvot biqaka i ìvotiwa.
54
Zemqi{te pomaè biqkama
Biqke uzimaju vodu
i mineralne materije iz
zemqi{ta preko korena.
Biqke se pri~vr{}uju
za podlogu tako {to
prodiru svojim korenima
u zemqi{te. Na taj na~in
odolevaju vetrovima.
Zemqi{te pomaè ìvotiwama
Mnoge ìvotiwe ìve
pod zemqom, jer je tu toplo
i skrovito. One kopaju
jazbine i tunele u kojima
ìve ispod povr{ine
zemqe. Zemqi{te pomaè
ìvotiwama da se sakriju
od neprijateqa.
Na zemqi{tu ili
u wemu nalazi se voda koja
je jedan od uslova za
opstanak ìvotiwa.
@ivotiwe pomaù zemqi{tu
@ivotiwe izmetom |ubre
zemqi{te. Kada ìvotiwe uginu,
wihova tela se raspadaju, me{aju
sa zemqom i bogate je mineralnim
materijama.
Mnoge ìvotiwe (mravi, krtice,
mi{evi, ki{ne gliste) uvla~e
u zemqu li{}e, zrnevqe i drugu svoju
hranu. Ono {to ne utro{e, vremenom
truli i |ubri zemqi{te.
@ivotiwe koje ìve pod zemqom
kopaju kanale i tako sitne zemqu
i ~ine je rastresitom.
Biqke pomaù zemqi{tu
Biqke korewem vezuju zemqi{te
i time spre~avaju wegovo odno{ewe.
Kada pada jaka ki{a i kada do|e do
poplave, voda spira obradivo
i drugo zemqi{te, ako na wemu nema
biqaka.
[ta se doga|a sa opalim li{}em,
starim plodovima, suvim granama,
osu{enim biqkama, pawevima? Oni
vremenom trule, raspadaju se,
me{aju sa zemqom i tako doprinose
wenoj plodnosti. Najplodnija zemqa
naziva se humus.
Objasni kako biqke {tite
zemqi{te od vetrova.
55
Zemqi{te
pomaè ~oveku
ôvek na zemqi{tu
gradi svoja naseqa.
Na zemqi{tu ~ovek
gaji biqke i ìvotiwe
za svoju ishranu.
U zemqi{tu ~ovek
pronalazi izvore vode
koji su mu potrebni za
ìvot.
ôvek pomaè
zemqi{tu
ôvek obra|uje
zemqi{te, navodwava ga
i |ubri. ôvek {titi
zemqi{te od poplava
i spirawa tako {to
ga po{umqava, kopa
kanale, gradi nasipe
pored reka i sl.
Kako ~ovek moè
da na{kodi
zemqi{tu? Objasni.
UÎM DA UÎM
Na osnovu prethodne lekcije napravi bele{ke i to tako {to }e{ iz we izvu}i najva`nije podatke
i zapisati ih na slede}i na~in:
Kako zemqi{te pomaè Kako zemqi{tu pomaù
biqkama biqke
1. daje im vodu i materije za proizvodwu hrane 1. korewem spre~avaju spirawe zemqi{ta
2. biqke se na wemu u~vr{}uju 2. doprinose pove}awu plodnosti zemqi{ta
ìvotiwama ìvotiwe
1. 1.
2. 2.
3. 3.
~oveku ~ovek
1. 1.
2. 2.
3. 3.
56
Obi|i livadu, park ili {umu iz tvoje okoline. Ponesi bele`nicu,
lopaticu, plasti~nu koficu i lupu. Ispitaj i zapi{i slede}e:
Datum istraìvawa: Mesto istraìvawa:
Zabeleì zapaàwa o odlikama zemqi{ta na mestu koje istraùje{: boju, rastresitost, lepqivost,
vla`nost, vrstu zemqi{ta. Pogledaj na strani 60 Seti se {ta smo nau~ili. Lopaticom iskopaj grumen
zemqe, stavi ga u plasti~nu koficu i posmatraj lupom wegov sastav.
boja: vla`nost:
rastresitost: vrsta zemqi{ta:
lepqivost:
druga zapaàwa:
Ubeleì nazive biqaka koje si na{ao na tom zemqi{tu:
Kako zemqi{te uti~e na razvoj ovih biqaka? Ima li u zemqi{tu dovoqno vlage?
Ima li dovoqno mineralnih materija?
Kako biqke koje si na{ao doprinose boga}ewu i za{titi zemqi{ta? (Pogledaj pa`qivo wihov koren, opalo
li{}e i dr.)
Istraùjem zemqi{te u okolini
57
Koje si ìvotiwe na{ao na tom zemqi{tu? Kako su one prilago|ene tom stani{tu?
Na koji na~in zemqi{te pomaè opstanku ìvotiwa koje tu ìve? Da li im pomaè u ishrani ili na neki
drugi na~in?
Kako ìvotiwe koje tu ìve doprinose boga}ewu zemqi{ta (|ubrewu, pove}awu rastresitosti i dr.)?
Koje koristi ima ~ovek od zemqi{ta koje istraùje{?
Kako se ~ovek odnosi prema tom zemqi{tu (da li si primetio da ga {titi od razli~itih uticaja ili sam na
wega negativno uti~e)?
Tvoj predlog za za{titu i o~uvawe tog zemqi{ta:
58
Ogledi
Sun~ano mesto
dve jednake biqke u saksiji
voda
1. Jednu biqku stavi u orman ili u kutiju koju moè{ da zatvori{.
2. Drugu biqku stavi na sun~ano mesto.
3. Zalivaj svaku biqku kada primeti{ da se zemqi{te osu{ilo.
4. Posle nedequ dana pogledaj obe biqke. [ta prime}uje{? Zabeleì zapaàwa u tabelu.
Kako pasuq klija
biqka na tamnom mestu biqka na sun~anom mestu
veli~ina
boja
li{}e
stablo
5. Sada stavi obe biqke na sun~ano mesto. Koliko je vremena potrebno biqci da se oporavi?
1. Na dno obe posude stavi vatu.
2. U svaku posudu stavi nekoliko zrna pasuqa
ispod vate.
3. Sipaj malo vode samo u jednu posudu, tako da
se vata ovlaì.
4. Ostavi posude da stoje na toplom i mra~nom
mestu nedequ dana. [ta se dogodilo? Za{to?
dve male staklene ~inije
nekoliko zrna pasuqa
vata
voda
Ako u nekoj posudi zrno pasuqa bude pustilo malu klicu, stavi posudu na svetlo mesto.
Svakoga dana proveravaj {ta se doga|a!
59
Re{i ukr{tenicu.
Re{i rebuse.
2.
1.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
1. Sve {to nas okruùje
2. Jedan od neophodnih uslova za ìvot
3. Zajedni~ka osobina ìvih bi}a je da se...
4. [umska ìvotiwa
5. Va`na osobina ìvih bi}a je da...
6. Deo biqke koji se pri~vr{}uje za podlogu
7. Jedan od uslova za ìvot
8. Uslov potreban za opstanak ìvih bi}a
60
qudi ìvotiwe
@IVA PRIRODA
NE@IVA PRIRODA
ra|aju se, rastu, daju potomstvo
vazduh voda zemqi{te
stvaraju uslove za ìvot ìve prirode
izvor
svetlosti
i toplote
potreban
za disawe
izvor
hrane
i stani{te
razlikuju se
po rastresitosti,
boji i vla`nosti
Ono {to je
napravio ~ovek
me|usobno
su povezani
Sunce
PRIRODA
biqke
VRSTE ZEMQI[TA
humu{a
pesku{a
glinu{a
kre~u{a
Navedi
zna~ajne podatke
o vodi. Seti se
prethodnih lekcija
iz ovog poglavqa!
Razgovara}emo:
o vezama i odnosima izme|u ìvih bi}a
o tome kako su ìva bi}a prilago|ena
uslovima za ìvot
U~i}emo:
o tome kako izgleda lanac ishrane
o tome {ta su ìvotna stani{ta i zajednice
o vodenim, kopnenim i kultivisanim
stani{tima i wihovim ìvotnim
zajednicama
da istraì{ jedno vodeno stani{te
iz tvog zavi~aja
da istraì{ biqke i ìvotiwe sa livade
@ivotne zajednice
62
@ivotno stani{te
Seti se koji su osnovni uslovi za ìvot.
Biqke i ìvotiwe mogu ìveti u vodi i na kopnu (na zemqi{tu ili u zemqi{tu). Ako organizmi ìve
u vodi, kaèmo da je wihovo stani{te vodeno stani{te. Ako ìve u zemqi{tu ili na zemqi{tu, kaèmo da
je wihovo stani{te kopneno.
@ivotna stani{ta mogu biti prirodna (reke, bare, jezera, {ume) i kultivisana (wiva, vo}wak,
povrtwak, park, ribwak). Kultivisana stani{ta ure|uje ~ovek.
@ivotna stani{ta se me|usobno razlikuju po uslovima za ìvot. To zna~i da svetlost i toplota,
vla`nost, vazduh i sastav zemqi{ta nisu isti u {umi i na livadi, na livadi i u bari, u bari i u jezeru.
@ivotno stani{te je prostor nastawen ìvim bi}ima. Na primer, stani{te je prostor na kojem se
nalaze livada, {uma, bara, jezero, vo}wak i u kojem ìve razna ìva bi}a. Da bi ìva bi}a mogla da
ìve na nekom prostoru, moraju da postoje odgovaraju}i uslovi za ìvot.
Razmisli i napi{i svoju procenu uslova za ìvot na stani{tima prikazanim na slikama.
svetlost
toplota
vla`nost
vazduh
zemqi{te
svetlost
toplota
vla`nost
vazduh
zemqi{te
63
@ivotna zajednica
Razmisli i opi{i kako su ìva bi}a sa slika prilago|ena uslovima za ìvot.
Na primer, biqke, ribe, àbe i druga ìva bi}a koja ìve u jezeru ~ine ìvotnu zajednicu tog jezera.
Drve}e i zeqaste biqke, insekti, veverice i druga ìva bi}a koja ìve u {umi ~ine ìvotnu zajednicu te
{ume.
Da bi biqke i ìvotiwe ìvele na nekom stani{tu, moraju biti prilago|ene uslovima za ìvot tog
stani{ta. Na primer: ribe i vodene biqke prilago|ene su da uzimaju kiseonik iz vode, a krtice imaju
kratke noge prilago|ene kopawu hodnika u zemqi.
Sve biqke i ìvotiwe koje ìve na jednom ìvotnom stani{tu ~ine ìvotnu zajednicu tog stani{ta.
zeqasta biqka
64
Odnosi izme|u ìvih bi}a
@iva bi}a koja ìve na jednom ìvotnom stani{tu me|usobno su povezana. Ona dele isti prostor na
kojem ìve i neprestano uti~u jedna na druge. Ako se u jednoj ìvotnoj zajednici poremete uslovi za ìvot,
ili se pove}a, odnosno smawi, brojnost neke vrste, to }e uticati i na sve ~lanove ìvotne zajednice.
Od svih ìvih bi}a najve}u mo}
u prirodi ima ~ovek. Zato je wegova
odgovornost za o~uvawe i za{titu
prirode najve}a. ôvek svakodnevno
se~e {ume. Time uni{tava ìvotna
stani{ta mnogih ìvotiwa i smawuje
im mogu}nost pronalaèwa hrane.
Neka ìva bi}a predstavqaju mesto

stanovawa za druga ìva bi}a.
Na primer, koren, stablo i kro{wa
drveta su mesto stanovawa velikog
broja ìvotiwa.
Ponekad ~ovek sadi novo drve}e.
[ta time moè da postigne?
[ta }e se desiti ako se pose~e
jedno drvo?
65
Kako se ìva bi}a jednog stani{ta uzajamno pomaù
Veverica se hrani le{nicima i orasima.
Sakupqa ih i odnosi u svoje gnezdo. Neke od tih
plodova veverica ispusti, oni padnu na zemqu,
pa iz wih vremenom izrastaju nove biqke.
Senica pravi gnezdo od li{}a i gran~ica
drve}a. Ona pomaè drvetu tako {to se hrani
crvi}ima i gusenicama koje ga napadaju.
Saznaj i objasni kako se uzajamno pomaù ptica ~vorak i drvo
tre{we, ~ije zrele plodove ova ptica voli da kquca.
66
Lanac ishrane
U svakoj ìvotnoj zajednici ìva bi}a su me|usobno povezana. Jedan od vidova wihove povezanosti
je ishrana. Na primer, mi{ se hrani le{nikom, mi{em se hrani zmija, zmija je jeèva hrana, lisica se
hrani jeòm, a orao za hranu moè da ima lisicu.
Ovakva veza ìvih bi}a u ishrani naziva se lanac ishrane. Lanac je sa~iwen od karika, a karike su
biqke i ìvotiwe. Prva karika u lancu je biqka koja sama sebi stvara hranu. Wom se hrani neka mawa
ìvotiwa, koja je druga karika u lancu. Ona je opet hrana nekoj ve}oj ìvotiwi. Karike se niù, sve do
posledwe, a to je obi~no ìvotiwa koja nema prirodnog neprijateqa u svom stani{tu.
Lanaca ishrane u prirodi ima mnogo.
Nacrtaj jedan lanac ishrane i odredi wegove karike.
Sva ìva bi}a jedne ìvotne
zajednice me|usobno su
povezana i ~ine celinu.
P~ela sakupqa cvetni prah sa
cvetova biqaka kojima se hrani.
Isto tako pomaè biqkama pri
opra{ivawu, jer raznosi wihov
prah na druge cvetove.
67
Prilago|enost uslovima ìvota
U svakom stani{tu ìva bi}a su prilago|ena uslovima u kojima ìve. Biqke i ìvotiwe imaju razli~ite
prilago|enosti koje im omogu}avaju da do|u do hrane i da se odbrane od neprijateqa. Prilago|ene
su na razli~ite na~ine: svojim izgledom i pona{awem. Biqke koje ìve u stani{tima u kojima nema
dovoqno vode imaju, na primer, razvijen koren kojim prodiru duboko u zemqu da bi do{le do vode.
Jak i razgranat koren imaju biqke koje rastu na vetrovitim mestima. Takav koren im pomaè
da se pri~vrste za tlo i odole jakim vetrovima.
Ako svetlost ravnomerno dopire do
drveta, wegova kro{wa }e se razviti
podjednako sa svih strana. (Usamqeno
drvo na livadi ima pravilnu, {iroku
kro{wu.) Ako svetlost nejednako
dopire do kro{we, ona }e se razviti
mnogo vi{e sa one strane na kojoj
ima vi{e svetlosti.
Sova lovi no}u.
Odli~no ~uje i vidi
u mraku. Leti gotovo
ne~ujno, pa tako moè
da iznenadi mi{eve
i druge ìvotiwe
kojima se hrani.
Glog, {ipurak, kupina

i neke druge biqke
imaju na granama
o{tro trwe koje ih
{titi od ìvotiwa
koje se hrane wihovim
plodovima i li{}em.
Telo jeà pokriveno

je bodqama kojima se
brani od neprijateqa.
Ako ga napadne
lisica, je` se sklup~a
u bodqikavu loptu.
Lisici je tada te{ko
da ga napadne.
Vuk i jo{ neke ìvotiwe mewaju boju

krzna u prole}e i u jesen. Boja wihovog
krzna postaje sli~na boji biqnog sveta
u stani{tu. Na taj na~in teè ih je
uo~iti, pa im ta prilago|enost
omogu}ava da lak{e love i da se boqe
sakriju od neprijateqa.
To je posebno izraèno kod polarnih
ìvotiwa, a slabije kod na{ih.
68
Vodena stani{ta
Potoci, reke, bare,
jezera i mo~vare su
vodena stani{ta. U wima
su koli~ina svetlosti,
toplote, rastvorenog
kiseonika i izgled dna
razli~iti. Voda je
u potocima plitka,
hladna i providna, a dno
je stenovito i kamenito.
U re~icama i rekama
voda je dubqa, toplija
i mutnija, a dno
prekriveno sitnim
kamewem, peskom ili
muqem.
Razlika izme|u bare
i jezera je u tome {to su
jezera dubqa. Bare su
zato boqe osvetqene,
dok u najdubqe delove
jezera Sun~eva svetlost
ne dopire. Zbog toga
najve}i broj ìvih bi}a
ìvi u pli}im delovima,
u dobro osvetqenoj vodi.
Zemqi{te oko vodenih
stani{ta naj~e{}e
je vla`no, rastresito
i veoma plodno.
VIDRA
PASTRMKA
SOM
SMU\
DEVERIKA
[ARAN
69
Vodene ìvotne zajednice
@ivotne zajednice staja}ih
voda i dowih tokova reka koje
sporo teku su sli~ne.
Vodene biqke koje rastu blizu
obale visoke su, pa im listovi
i cvetovi vire iznad vode.
Ribe brzih potoka i reka su
vretenastog oblika da bi se lak{e
i brè kretale kroz vodu.
Odli~ni su pliva~i.
@abe ìve u vodi ili blizu we.
Pravi su pro`drqivci. Dugim
i lepqivim jezikom ve{to love
vodene insekte. Od neprijateqa
beè velikim skokovima, koje
izvode zahvaquju}i dugim
i sna`nim zadwim nogama. I àbe
su dobri pliva~i.
Vodene ptice najve}i deo
vremena provode u vodi ili
u blizini vode. Hrane se: ribama,
àbama, vodenim zmijama
i drugim ìvotiwama. Neke imaju
duge noge i {iqate duge kqunove,
pa plen love gaze}i po pli}aku.
Druge plivaju i rone, a perje
podmazuju specijalnom ma{}u.
Razmislite o tome za{to se izgled
ove dve grupe ptica razlikuje.
VRBA
LIWAK
[TUKA
GRGE^
@ABA
PATKA
BARSKA ZMIJA
LOKVAW
MU[ICA
VILIN KOWIC
RODA
ROGOZ
ÂPQA
70
Iz leksikona
Pastrmka
Pastrmka je jedna od najlep{ih riba. Le|a su joj
tamnija, a trbuh svetliji. Ukra{ena je tamnim
i crvenkastim ta~kama. Boju mewa u zavisnosti od
bistrine ili osvetqenosti vode ili ako se naglo
uzbudi.
@ivi u hladnim jezerima i u brdskim i planinskim
re~icama i potocima. Brza je kao strela. Dawu se od
vidre ili drugih neprijateqa krije ispod kamewa.
Obi~no predve~e i no}u traì hranu insekte,
crvi}e, puève, male rakove i ribice.
Mresti se krajem jeseni i po~etkom zime. Jaja
(ikru) polaè na kamenito dno, tamo gde je tok vode
brz. Mu`jak oplodi jaja. Posle {est nedeqa izlegu
se mladi, koji ubrzo po~nu da se hrane malim
vodenim ìvotiwama. Posle tri meseca jato malih
pastrmki se razilazi i svako ìvi sam.
Lokvaw
Lokvaw je zanimqiva vodena biqka. Korenom je
pri~vr{}en za muqevito dno bare ili jezera.
Wegovo tanano stablo uzdiè se sve do povr{ine
vode, gde se nalaze listovi. Listovi lokvawa su
veliki i {iroki, srcastog oblika. Plivaju po
povr{ini vode, pa imaju dovoqno svetlosti.
Lokvaw ima bele i ùte cvetove. Narod ga
naziva i vodenom ruòm. Plod mu je loptast, zelen,
sa vi{e semenki u jednom okcu.
Lokvaw je retka biqka i ne treba ga brati.
Crvenom bojom podvuci re~enice koje
govore o tome gde ìvi pastrmka i gde
raste lokvaw.
71
Moj leksikon
Obi|i jedno vodeno stani{te iz tvog zavi~aja (reku, jezero, baru, mo~varu). Posmatraj biqke
i ìvotiwe koje ìve u wemu. Nacrtaj i opi{i jednu biqku i jednu ìvotiwu iz tog vodenog stani{ta.
Naziv biqke:
Gde raste?
Kakvo joj je stablo?
Kakvi su joj listovi?
Kakav joj je koren?
Druga zapaàwa:
Naziv ìvotiwe:
Gde ìvi?
Da li ima noge?
Kako izgleda telo te ìvotiwe?
Kako se kre}e?
îme se hrani?
Druga zapaàwa:
72
Kopnena stani{ta
SRNA
VUK
ORAO
VEVERICA
LISICA
PEÛRKA
ZMIJA
KUKAVICA
ZEC
GLISTA
MI[
HRAST
JELA
Kopnena stani{ta su
livade i {ume. Celo
livadsko stani{te je dobro
osvetqeno, dok kro{we
drve}a u {umi ne
dozvoqavaju da Sun~eva
svetlost dospe do tla. Neke
{ume su toliko tamne da,
pored drve}a, u wima ìvi
samo mali broj biqaka
i ìvotiwa. U hladu drve}a
isparavawe je mawe, pa je
vla`nost vazduha u {umi
ve}a nego na livadi.
@ivi svet listopadnih
{uma veoma je zanimqiv.
Po{to li{}e sa drve}a
opada u jesen, ove {ume su
dovoqno osvetqene, sve do
novog olistavawa.
U prole}e, kada pro|u
mrazevi, u ovim {umama se
razvija poseban biqni svet
biqke prole}nice. To su:
visibaba, qubi~ica,
jagor~evina, kukurek i dr.
One ùre da olistaju
i procvetaju dok ima
dovoqno svetlosti, to jest
pre nego {to visoko drve}e
dobije li{}e.
Sa zimzelenog drve}a
ne opada li{}e, pa su
zimzelene {ume tamne
tokom ~itave godine.
73
Kopnene ìvotne zajednice
@ivotnu zajednicu
{uma ~ine drve}e, `buwe
i zeqaste biqke koje rastu na
podlozi, kao i mnogobrojne
{umske ìvotiwe.
Najpoznatije drve}e
na{ih {uma su hrast, bukva,
bor i jela.
[umske ìvotiwe mogu
da ìve pod zemqom, poput
nekih insekata i crva. Neke
ìvotiwe, kao {to je mi{,
ìve me|u niskim biqem
ili u opalom li{}u. Veliki
broj ptica i neke ìvotiwe,
kao na primer veverica,
ìve na drve}u i svoja
gnezda prave na razli~itim
visinama.
Visoko drve}e omogu}ava
krupnijim ìvotiwama da
se sakriju u {umi, recimo
lisici, medvedu i jelenu.
Na livadama ìve
ìvotiwe kao {to su glista,
krtica, rovac, kao i one
koje su dovoqno male da
se mogu sakriti u travi
(mrav, skakavac, jarebica).
Od biqaka na livadi se
naj~e{}e sre}u: masla~ak,
bela rada, quti}, zvon~i},
detelina i razne vrste
trava.
ORAO
KORWAÂ
KRTICA
SOVA
OSA
KANTARION
ÎÂK
QUTI]
DETELINA
BELA RADA
MASLAÂK
BUKVA
PÊLA
SKAKAVAC
LEPTIR
74
Iz leksikona
Crni kos
Kos ima duga~ak rep i kratka krila. Mu`jaku je
perje crno, a kqun ùt, dok ènka ima svetloùte
mrqe po perju.
@ivi u vla`nim {umama i vo}wacima. Ne seli
se zimi. Odli~no leti, ali ~esto skaku}e po zemqi
i traì hranu: insekte, puì}e, crve, zrele vo}ke.
Kad se pojavi neki tu|in, celu {umu upozori
uzbu|enim cvrkutom: stiks, stiks, stiks.
Jedan je od najboqih peva~a. Dok stoji na visokoj
grani drveta, wegova pesma zvonko odjekuje {umom.
Gradi gnezdo od mahovine i suve trave, a onda ga
oblepquje zemqom. U wemu ènka snese 46 jaja
plavi~aste boje sa sme|im ta~kama. @enka leì na
wima (u podne je zamewuje mu`jak) i posle desetak
dana izlegu se mladi koje oba roditeqa vredno
hrane.
Ako se neprijateq pribliì gnezdu, kosovi
nale}u na wega, ciju~u da ga upla{e ili se
pretvaraju da su raweni, pa lepr{aju i skaku}u
dok ne odvedu razbojnika daqe od gnezda.
[umska korwa~a
Telo joj je prekriveno oklopom ùto-crne boje
u koji se uvla~i ~im oseti opasnost.
Hrani se raznim zeqastim biqkama, ali
i puèvima, insektima i crvima. Vodu pije retko
ali mnogo i odjednom. Voli toplotu i rado se
sun~a, ali se od jake ège i ki{e sklawa u zaklone.
Zimu provodi u rupi koju kopa predwim nogama
i u kojoj ostaje do prole}a.
U prole}e mama korwa~a u rupu polaè 815
jaja. Zatrpa ih zemqom i odlazi. Posle dva do tri
meseca iz jaja se izlegu male korwa~e, velike kao
polovina oraha, koje nastavqaju da samostalno
ìve. Treba im i po 40 godina da porastu.
Korwa~e ìve dugo. Mogu da izdrè duge
periode gladovawa.
Plavom bojom podvuci re~enice u kojima se
govori o tome ~ime se ìvotiwe hrane,
a zelenom bojom kako se razmnoàvaju.
75
Moje istraìvawe
Obi|i neku livadu iz tvog zavi~aja. Istraì biqke s livade, a zapaàwa zapi{i u tabelu.
datum
istraìvawa
naziv biqke
visina
biqke
opis biqke (izgled listova,
stabqike, cveta)
druga zapaàwa
Nacrtaj i opi{i jednu ìvotiwu koju si zapazio na livadi (naziv ìvotiwe, wen izgled, pona{awe,
na~in ogla{avawa, ~ime se hrani i dr.).
76
Kultivisana stani{ta
Sva ìvotna stani{ta o kojima smo do sada govorili su
prirodna stani{ta. Stani{ta koja ~ovek ure|uje da bi na
wima gajio biqke i ìvotiwe nazivaju se kultivisana
stani{ta. Stani{ta na kojima se gaje biqke su: wiva, vo}wak,
vinograd, povrtwak i park. Kultivisana stani{ta za gajewe
ìvotiwa su ribwaci. ôvek mewa prirodna stani{ta time {to
se~e {ume, ore livade, isu{uje bare i navodwava pustiwe, pa na
mestima na kojima su nekada bila prirodna, nastaju nova,
kultivisana stani{ta.
Na kultivisanim stani{tima ~ovek sadi i gaji biqke,
koje kasnije koristi za svoju ishranu ili ishranu doma}ih
ìvotiwa. Da bi biqke {to boqe ra|ale, va`no je da zemqi{te
bude plodno. Zbog toga ga ~ovek obra|uje i oboga}uje
materijama koje su potrebne za razvoj biqaka,
pa se takvo zemqi{te naziva obradivo zemqi{te.
Biqke koje ~ovek sadi na obradivom zemqi{tu su
kultivisane biqke. One nisu jedini stanovnici kultivisanih
stani{ta. Plodno zemqi{te je odli~no stani{te i za mnoge
samonikle biqke ili korove, koji ometaju razvoj kultivisanih
biqaka. Korovi zauzimaju prostor i upijaju vodu i druge
potrebne materije iz zemqi{ta. Zbog toga ~ovek raznim
sredstvima uni{tava samonikle biqke.
@ivotiwe naseqavaju kultivisana stani{ta, jer u wima ima
hrane u izobiqu. Tako se vrana, svraka i ~vorak hrane plodovima
biqaka. Krompirova zlatica, gusenica i skakavac hrane se
li{}em, kao i pu`, koji rado jede li{}e kupusa i zelene salate.
Zec gricka koru mladih vo}aka. Rovac se hrani korewem biqaka.
Ove ìvotiwe smawuju prinos kultivisanih biqaka. Protiv wih
~ovek se bori razli~itim sredstvima. Me|utim, neke ìvotiwe
koje ìve na ovim stani{tima za ~oveka su korisne. Detli} ~isti
vo}ke od insekata koji ìve na drvetu, kao i senica i mnoge druge
ptice. Jarebica lovi bube i skakavce, koji nanose {tetu
ìtaricama. Za wih kaèmo da su korisni ~lanovi kultivisane
ìvotne zajednice.
naziv i izgled stani{ta
WIVA
VO]WAK I VINOGRAD
POVRTWAK
PARK
77
Kultivisane ìvotne zajednice
Na wivi se gaje:
kukuruz
p{enica
je~am
ovas
ra`
suncokret
repa
U vo}wacima se gaje:
kru{ke, jabuke, {qive,
breskve, kajsije, tre{we,
vi{we
U vinogradima se gaji:
vinova loza
U povrtwaku se gaje:
krompir
luk
kupus
{argarepa
paradajz
paprika
gra{ak i dr. povr}e
U parku se gaji:
ukrasno drve}e (kesten, leska,
lipa, jela, bor, breza, platan)
`buwe
trava
cve}e (ruà, lala, perunika,
jorgovan...)
glista
skakavac
poqski mi{
jarebica
~avka
svraka
hr~ak
~vorak
zec
gusenica
p~ela
detli}
kos
senica
pu`
krompirova zlatica
je`
leptir kupusar
rovac
golub
veverica
vrabac
kos
ore
seje
okopava
|ubri
prska protiv korova
navodwava
bere plodove (seti se pri~e o
hlebu iz prethodnog razreda)
sadi vo}ke i vinovu lozu
okopava, |ubri i zaliva
zemqi{te oko sadnice
orezuje vo}ke i vinovu lozu
prskawem {titi vo}ku i lozu
od raznih {teto~ina
bere plodove koje koristi za
ishranu
ore i |ubri zemqu
sadi povr}e
zaliva
okopava
plevi
prska
bere plodove koje koristi za
ishranu
planski ure|uje prostor
zasa|uje ukrasne biqke
okopava i zaliva
orezuje drve}e i `buwe
postavqa klupe za odmor,
korpe za otpatke i razna
obave{tewa
Biqke koje se gaje
u toj ìvotnoj zajednici
@ivotiwe koje ìve
[ta ~ovek radi
78
Ure|eni prostor na kojem ~ovek gaji doma}e
ìvotiwe naziva se farma. Postoje farme goveda,
sviwa, ovaca, koko{aka i dr.
Prostor koji ure|uje ~ovek da bi gajio p~ele
naziva se p~eliwak. U p~eliwaku se nalaze ko{nice
sa rojevima p~ela.
Ribwaci u kojima se gaje
{arani, kara{i, somovi
i jo{ neke vrste riba su
preure|ena prirodna
stani{ta (preure|ene bare
i jezera). Pastrmski ribwaci
su posebni bazeni koji se
prave na putu neke planinske
re~ice (potoka).
79
Napravimo plan akcije
Pomozimo ugroènim stani{tima
Neke probleme moèmo re{iti zajedni~kom akcijom. Ovde }emo napraviti plan akcije kojom
}emo, u saradwi sa odraslima, pomo}i pri odràvawu jednog prirodnog stani{ta, ukoliko je
ugroèno (parka, bare, potoka, izvora i sl.).
Razgovarajte u odeqewu o tome koji problem postoji u nekoj od ìvotnih zajednica iz va{eg zavi~aja.
Napravite plan akcije tako {to }ete odgovoriti na slede}a pitawa.
I [ta je problem?
I Kako bi trebalo da bude?
I [ta je potrebno da uradite da bi se to promenilo?
I Ko }e {ta da radi?
I Kada }e se akcija izvesti?
I îja podr{ka vam je potrebna da biste ostvarili plan?
I Kako }e izgledati zavr{etak akcije?
Izve{taj o uspehu akcije:
80
posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti
uslovi za
ìvot
biqke
ìvotiwe
posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti
uslovi za
ìvot
biqke
ìvotiwe
Uporedi stani{ta i ìvotne zajednice jezera i reke, {ume i livade. Opi{i sli~nosti i posebnosti.
UÎM DA UÎM
jezero reka
{uma livada
81
P ^ E L I W A K
K R T I C A
P O V R T W A K
K A R I K A
D E T E L I N A
[
1.
7.
2.
3.
4.
5.
6. A R A N
Napi{i pitawa za slede}u ukr{tenicu.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Re{i rebuse.
82
kopnena stani{ta vodena stani{ta
@IVOTNA STANI[TA
prirodna stani{ta
{uma potok
vo}wak
wiva
park
mo~vara
jezero
kultivisana stani{ta
kopnena stani{ta vodena stani{ta
ìvotno vodeno kopneno uslovi za ìvot
ribwak
1. Ako organizmi ìve u zemqi ili na woj, wihovo stani{te je .
2. Prostor nastawen biqkama i ìvotiwama je stani{te.
3. U ìvotnim stani{tima razli~iti su
ìvih bi}a.
4. Stani{te organizama koji ìve u vodi naziva se .
Ispuni tabele
odgovaraju}im pojmovima.
Zatim iskoristi pojmove u okviru
za dovr{avawe slede}ih
re~enica:
Razgovara}emo:
o tome kako voda kruì u prirodi
o va`nosti meteorolo{kih slu`bi
U~i}emo:
o osobinama te~nosti
o tome {ta se de{ava pri zagrevawu
i hla|ewu te~nosti
o osobinama vazduha
o promenama do kojih dolazi pri zagrevawu
i hla|ewu vazduha
da utvrdi{ za{to se lak{e pliva u slanoj
vodi
da izvede{ ogled sa hla|ewem te~nosti
da napravi{ svoju meteorolo{ku stanicu
Neìva priroda:
te~nosti i vazduh
84
Te~nosti rastvori
Najpoznatija, najva`nija i najrasprostrawenija te~nost u prirodi je voda.
Voda se u prirodi nalazi u okeanima, morima, jezerima,
rekama, podzemnim vodama i na drugim mestima. Ona
sadrì rastvorqive materije, pa otuda voda ima razli~ite
nazive (na primer: mineralna voda, slana voda i sl.).
Da li je voda dobar rastvara~?
To }emo dokazati slede}im ogledom.
rastvor ujedna~ena me{avina dve ili vi{e materija nejednakog sastava, obi~no ~vrste materije u te~noj
rastvara~ te~nost u kojoj se rastvara ~vrsta materija ili druga te~nost
rastvarawe nastajawe rastvora me{awem s drugom materijom (obi~no te~nom)
destilovana voda ~ista voda bez prisustva rastvorqivih materija
Sipaj jednaku koli~inu vode u sedam staklenih ~a{a.
U prvu ~a{u dodaj so, u drugu alevu papriku, u tre}u
bra{no, u slede}u biber, pa {e}er, pirina~ i kamen~i}e.
Posmatraj {ta }e se dogoditi i upi{i odgovore:
U vodi su se potpuno rastvorili:
U vodi su se delimi~no rastvorili:
U vodi se nisu rastvorili:
Voda koju pijemo tako|e je rastvor. Materije koje su u woj rastvorene (minerali) daju joj ukus.
Destilovana voda je bqutava. Voda za pi}e ne sme da sadrì otpadne materije, koje su {tetne po
zdravqe, kao ni previ{e rastvorenih minerala. Veoma je va`no da u telo unosi{ dovoqno vode!
Zakqu~ak: Voda je dobar rastvara~.
Da li zna{?
Tri ~etvrtine Zemqine povr{ine je pod vodom.
Dve tre}ine ~ovekove mase ~ini voda.
so aleva
paprika
bra{no biber
{e}er pirina~ kamen~i}i
85
Da li brzina rastvarawa zavisi od usitwenosti materije? To }emo proveriti slede}im ogledom.
Da li brzina rastvarawa zavisi od temperature vode?
Da li brzina rastvarawa zavisi od me{awa rastvora?
Zakqu~ak:
Brzina rastvarawa zavisi od:
usitwenosti materije
temperature (vode) i
me{awa rastvora.
Dve staklene ~a{e napuni jednakom koli~inom hladne vode. U prvu ~a{u
sipaj jednu ka{i~icu sitnog {e}era, a u drugu ~a{u stavi kocku {e}era.
Izmeri koliko je vremena potrebno da voda potuno rastvori:
sitan {e}er kocku {e}era
Ubaci po kocku {e}era u ~a{u s toplom i u ~a{u s hladnom vodom.
Izmeri koliko je vremena potrebno da se {e}er potpuno rastvori u:
toploj vodi hladnoj vodi
Ubaci po kocku {e}era u dve ~a{e napuwene hladnom vodom. Prome{aj
vodu samo u jednoj ~a{i. Izmeri za koje vreme se {e}er rastvorio
u vodi koja je prome{ana:
u vodi koja nije prome{ana:
Kako se pravi limunada?
Pogledaj crteè koji prikazuju kako se pravi limunada.
[ta se desilo sa limunovim sokom?
[ta se desilo sa {e}erom?
Za{to si limunadu prome{ao ka{i~icom?
Zapaàwe:
Voda }e razblaìti limunov sok i rastvoriti {e}er.
86
Osobine te~nosti
Limunada je najve}im delom sastavqena od vode.
Sok isce|en iz limuna tako|e je najve}im delom
sastavqen od vode. A mleko i vo}ni sokovi?
I ove te~nosti su najve}im delom sastavqene od
vode.
Ovim ogledom }emo ispitati osobine tri razli~ite te~nosti:
uqa, vode i meda. [ta ti je sve potrebno:
plasti~na tacna ka{ika meda ka{ika vode ka{ika uqa
Istu koli~inu meda, vode i uqa stavi na plasti~nu tacnu, kao
{to je prikazano na slici. Jedan kraj plasti~ne tacne podigni.
bokal pun vode pet istih staklenih ~a{a
1. Jedan litar vode iz bokala prespi u pet jednakih ~a{a.
2. Vodu iz ~a{a ponovo sipaj u bokal.
Iako se mleko, sokovi i drugi napici
najve}im delom sastoje od vode, ni{ta
ne moè da zameni ~a{u obi~ne vode!
Zapaàwe:
Primeti}e{ da najbrè te~e voda, a najsporije med.
Zapaàwe:
Ogledom smo dokazali da voda mewa oblik prema sudu
u kojem se nalazi, ali da wena zapremina pri tom ostaje ista.
Zakqu~ak: Sve te~nosti teku, ali razli~itom brzinom.
Te~nosti moèmo razlikovati po boji i providnosti. Boja
i providnost te~nosti zavise od dodataka i primesa. Te~nosti
se razlikuju i po gustini, kao i po tome koliko brzo teku.
Zakqu~ak: Sve te~nosti zauzimaju
oblik suda u kojem se nalaze, pri ~emu
wihova zapremina ostaje nepromewena.
zapremina mera prostora koji zauzima neka materija, odnosno telo; meri se u litrima
primesa mawa koli~ina neke materije koja je prisutna u drugoj materiji
Kako te~nosti teku?
Kakav oblik imaju te~nosti?
87
Pomo}u slede}eg ogleda }emo saznati {ta je to gustina.
jedna staklena ~a{a med uqe voda
1. U staklenu ~a{u sipaj malo meda (kao na crteù).
Dodaj pribli`no istu koli~inu uqa. Ne me{aj ka{i~icom!
[ta se dogodilo?
2. Dodaj istu koli~inu vode.
[ta se sada dogodilo?
Posmatraj i utvrdi koja te~nost sa crteà
ima najve}u slobodnu povr{inu.
Te~nosti u sudu imaju samo jednu slobodnu
povr{inu. To je ona povr{ina koja je u dodiru
s vazduhom. Slobodna povr{ina zavisi od oblika
suda u kojem se te~nost nalazi.
Te~nosti se razlikuju po gustini.
Zakqu~ak: Razli~ite te~nosti imaju razli~itu gustinu.
Zapaàwe:
Kada smo u ~a{u s medom sipali uqe, ono je ostalo iznad meda, odnosno plivalo je po medu. Kada smo
sipali vodu, ona je pro{la kroz uqe, ali je ostala iznad meda. Za{to se to dogodilo? Uqe se nalazi
iznad vode zato {to ima mawu gustinu od we. Voda ima mawu gustinu od meda. Zato je ona iznad meda.
Med ima najve}u gustinu.
gustina
1.
2.
3.
88
Plivawe tela
Zapamti:
Tela plivaju ako je wihova gustina mawa od gustine te~nosti, a tonu ako im je gustina ve}a od gustine
te~nosti.
Da li jaje pliva po vodi?
jedna staklena ~a{a napuwena vodom
skuvano jaje
dve ka{ike soli
1. Skuvano jaje stavi u ~a{u s vodom. Vide}e{ da }e potonuti.
2. Izvadi jaje iz vode. U vodu dodaj dve ka{ike soli. Prome{aj vodu ka{ikom.
3. Vrati jaje u ~a{u. Objasni za{to sada jaje pliva.
jedna staklena ~a{a med uqe voda
kuglica plastelina lego-kocka zapu{a~ od plute
1. Ponovi ogled sa prethodne strane.
2. U ~a{u s medom, vodom i uqem spusti zapu{a~ od plute,
lego-kocku i kuglicu od plastelina. [ta }e se dogoditi?
Zapaàwe:
Kada smo u posudu spustili zapu{a~ od plute, on je ostao da pluta po
povr{ini uqa. Lego-kocka je potonula kroz sloj uqa, ali je ostala da pluta
po povr{ini vode. Kuglica od plastelina je potonula kroz uqe i vodu,
ali je ostala da pluta po povr{ini meda.
plutati dràti se na povr{ini vode ili neke druge te~nosti, ne tonuti
89
Zapamti:
Te~nosti se razlikuju po:
boji
providnosti
gustini
i po tome {to teku razli~itom brzinom
Sve te~nosti:
teku
imaju stalnu (nepromenqivu) zapreminu
imaju oblik suda u kojem se nalaze
imaju jednu slobodnu povr{inu
Za{to se lak{e pliva u slanoj vodi
Da li ste ~uli za Mrtvo more? Ono sadrì mnogo soli, {to znatno pove}ava wegovu gustinu.
Zbog toga qudi mogu lak{e da se odrè na povr{ini Mrtvog mora. Slede}i ogled pokaza}e ti da je
plutawe zaista lak{e u gu{}oj te~nosti.
slam~ica za sok plastelin plasti~na ~a{a
plavi, zeleni i ùti flomaster kuhiwska so
1. Na jedan kraj plasti~ne slam~ice pri~vrsti lopticu od
plastelina.
2. â{u napuni vodom.
3. Ubaci slam~icu u vodu i plavim flomasterom ozna~i na
slam~ici dokle je bila urowena u vodu.
4. Zatim u vodu ubaci dve ka{i~ice soli i dobro prome{aj,
sve dok se so ne rastvori. Ponovo ubaci slam~icu u vodu
i zelenim flomasterom ozna~i dokle je bila urowena
u vodu.
5. Dodaj jo{ dve ka{i~ice soli i obeleì slam~icu ùtom
bojom.
Zapaàwe:
Slam~ica }e svaki put sve vi{e izvirivati iz vode,
to jest sve }e mawe tonuti. Dakle, {to je voda slanija
wena gustina je ve}a, pa tela u woj lak{e plivaju.
Zakqu~ak: êstice gu{}ih te~nosti su ve}e ili bliè jedna drugoj od ~estica re|ih te~nosti.
Gu{}e te~nosti vr{e ve}i pritisak na predmete na wihovoj povr{ini. U slu~aju Mrtvog mora, veoma
slana i veoma gusta voda vr{i ve}i pritisak na pliva~a, pa zbog toga on ne moè da potone.
90
Promene pri zagrevawu i hla|ewu te~nosti
Proveri da li ova tvrdwa zaista vaì.
Pazi da se ne ope~e{!
Para je veoma topla!
Da li brzina isparavawa zavisi od veli~ine slobodne povr{ine?
U lon~e i u {erpu sipaj istu koli~inu vode i zagrevaj je na istoj temperaturi.
Iz koje posude izlazi vi{e pare?
[ta zakqu~uje{, kako veli~ina povr{ine te~nosti koja se zagreva uti~e
na brzinu isparavawa?
Da li se ve{ brè su{i po toplom i sun~anom
vremenu ili po obla~nom i hladnom vremenu?
Napi{i svoj zakqu~ak u vezi s tim u kakvom
su odnosu temperatura i brzina isparavawa.
Zagrevawe te~nosti
Sve te~nosti isparavaju. Ako te~nost
zagrevamo, to isparavawe postaje vidqivo.
[to vi{e zagrevamo te~nost,
isparavawe je sve brè.
91
Da li sve te~nosti isparavaju istom brzinom?
[ta je kondenzacija?
Izlij na tacnu ka{i~icu alkohola,
a na drugu tacnu jednu ka{i~icu vode.
Koja te~nost }e brè ispariti?
Zapamti:
Ista vrsta te~nosti brè }e isparavati na vi{oj temperaturi nego na niòj.
[to je ve}a slobodna povr{ina te~nosti, to }e isparavawe biti ve}e.
Razli~ite te~nosti pod istim uslovima isparavaju razli~itom brzinom.
Zapamti:
Vodena para je toplija od poklopca. U dodiru sa
hladnim poklopcem para se malo ohladi, {to je
dovoqno da do|e do kondenzacije, pojave suprotne
isparavawu.
Kondenzacija je prelazak materije iz gasovitog
u te~no stawe. U na{em ogledu vodena para se
pretvorila u kapqice vode.
Staklenu ~a{u napuni kockicama leda iz zamrziva~a. Ostavi ~a{u da nekoliko minuta
stoji na sobnoj temperaturi. [ta zapaà{?
Na spoqnim zidovima ~a{e primeti}e{ kapqice vode. Vodena para iz vazduha se u dodiru
sa hladnim zidom ~a{e pretvorila u vodu te~nost. Za to vreme led u ~a{i po~eo je da se
topi pretvara u te~nost.
Pa`qivo podigni poklopac s posude u kojoj se greje voda. Iz posude izlazi vodena para,
a na poklopcu su kapqice vode. Otkud kapqice na poklopcu?
92
Pa`qivo pogledaj crte`. Kada se po hladnom vremenu kuva
ru~ak, kuhiwski prozori se zamagle. Zbog razlike u temperaturi
vazduha u kuhiwi i napoqu i zbog pove}awa vla`nosti vazduha
u kuhiwi, na prozoru dolazi do kondenzacije. Topao vazduh
iz kuhiwe, bogat vodenom parom, naglo se hladi na prozorskom
staklu. Tako vodena para prelazi u te~no stawe vode, odnosno
u kapqice.
Za{to se stakla automobila zamagle kada putnici u|u
u vozilo po hladnom i vla`nom vremenu?
Kako se spre~ava magqewe prozora? Objasni to.
Zanimqivosti
Voda iz mora, reka, jezera i bara neprestano isparava. Ipak, isparavawe
vode se ponekad moè spre~iti, {to }emo pokazati ovim ogledom.
tacna posuda puna vode
mawa ~a{a flomaster
plasti~ni poklopac
Kako se ogled izvodi
1. Na polovini spoqnog zida ~a{e
flomasterom obeleì crtu.
2. Nalij vodu u ~a{u, do obeleène crte.
3. Istu koli~inu vode sipaj i u tacnu.
4. Stavi poklopac na ~a{u i ostavi ~a{u
i tacnu da odstoje jedan dan.
Zapamti: Voda prelazi iz jednog stawa u drugo pri hla|ewu i pri zagrevawu.
vla`nost vazduha koli~ina vodene pare u vazduhu
O
g
l
e
d

M
o
`
e

l
i

s
e

i
s
p
a
r
a
v
a
w
e

s
p
r
e
~
i
t
i

p
r
e
u
z
e
t

j
e

i
z

k
w
i
g
e

M
a
l
i

k
u
}
n
i

o
g
l
e
d
i

1
,

K
r
e
a
t
i
v
n
i

c
e
n
t
a
r
,

B
e
o
g
r
a
d
Zapaàwe:
Voda u tacni }e gotovo u potpunosti
ispariti, a koli~ina vode u ~a{i pod
poklopcem ne}e se promeniti.
Zakqu~ak: Isparavawe
vode ne zavisi samo od
veli~ine dodirne (slobodne)
povr{ine vode i vazduha,
nego i od koli~ine vazduha
s kojim je u dodiru.
93
Hla|ewe te~nosti
Stavi u zamrziva~ 4 plasti~ne ~a{e u kojima
}e biti jednake koli~ine: vode, meda, uqa
i pavlake. Proveravaj u naredna ~etiri sata, na
svaki sat, {ta se doga|a.
Koja te~nost se prva zamrznula?
Ostavi ~a{e u zamrziva~u 24 ~asa.
Koja te~nost se jo{ uvek nije zamrznula?
Zapaàwe:
Kada te~nosti ohladimo do temperature zamrzavawa, one prelaze u ~vrsto stawe (zamrzavaju se).
Temperatura zamrzavawa je razli~ita za razli~ite te~nosti. [to je temperatura zamrzavawa neke
te~nosti nià, to je potrebno vi{e vremena da se ta te~nost ohladi i o~vrsne (zamrzne se).
Za{to se oprano rubqe u~vrsti kada se zimi su{i
na velikoj hladno}i?
Koje osobine te~nost gubi prelaskom u ~vrsto
stawe (zamrzavawe)?
Koja je pojava suprotna zamrzavawu?
94
Vazduh
Vazduh je svuda oko nas. Mi ga ne vidimo, ali ga moèmo
osetiti na drugi na~in. Dokaza}emo to pomo}u dva ogleda.
Otvori ki{obran i visoko ga uzdigni iznad glave.
Povuci ga naglo naniè. [ta si zapazio?
Da li su se u svim ~a{ama pojavili mehuri}i?
[ta su, u stvari, mehuri}i?
U kojoj ~a{i ih je najvi{e?
Da li ima vazduha u drvetu?
Da li vazduha ima u gvo`|u?
Da li ga ima u jabuci?
U tri staklene ~a{e sipaj vodu. U jednu stavi 4 kocke {e}era,
u drugu grumen zemqe, a u tre}u suvi sun|er (sun|er rukom
potisni do dna ~a{e).
Zapamti:
Vazduha ima u {e}eru, u zemqi, u sun|eru, u drvetu, u gvo`|u, u jabuci; dakle, vazduh je svuda oko nas.
Mi ga ose}amo, ali ga ne vidimo, jer je vazduh providan.
DA SE PODSETIMO:
Mnoge biqke i ìvotiwe ìve i u vodi i u zemqi zato {to tamo ima vazduha koji im je neophodan za ìvot.
Za zemqi{te kaèmo da je rastresito kada u wemu ima dovoqno vazduha. U vodi se vazduh nekada moè videti
u vidu mehuri}a, a nekada je rastvoren, pa se ne vidi. U vodi ima vazduha i kada ne vidimo mehuri}e.
95
Vazduh zauzima prostor
prazna staklena ~a{a
providna ~inija napuwena vodom
Posmatraj praznu ~a{u. Bez obzira na to {to
kaèmo da je prazna, slede}i ogled }e dokazati
da se u woj ipak nalazi vazduh.
1. U staklenu posudu s vodom uroni ~a{u,
sa otvorom okrenutim nadole.
2. Izvadi ~a{u iz vode, drè}i je i daqe okrenutu
nadole. Proveri da li je ~a{a ostala suva sa
unutra{we strane. â{a }e ostati suva zato {to
se u woj nalazi vazduh koji ne dozvoqava da voda
prodre u ~a{u.
3. Ako urowenu ~a{u iskosi{, primeti}e{ da iz
we izlaze mehuri}i. To je vazduh. Oni su dokaz
da ~a{a nije bila prazna.
4. Tek po{to jedna koli~ina vazduha bude istisnuta
iz ~a{e, voda }e mo}i da malo prodre u ~a{u.
Uzmi pumpu za vazduh ili plasti~ni {pric. Naduvaj wom loptasti balon. Kakav je oblik imao vazduh
dok je bio u pumpi? Kakav oblik ima u balonu?
Kad bi vazduh iz loptastog balona, preko cev~ice, prebacio u izduèni balon ili u balon u obliku zeca,
{ta bi se dogodilo? Razmisli i odgovori:
1. [ta bi u vezi s vazduhom ostalo isto?
2. [ta bi se promenilo?
Zapamti:
Vazduh zauzima prostor.
Zapamti:
Vazduh ima oblik prostora u kojem se nalazi.
Kakav oblik ima vazduh?
96
Vazduh kao pokreta~
Za izvo|ewe slede}eg ogleda potreban ti je
jedan balon.
Naduvaj balon. Duvawem u wega ubacuje{ vazduh.
[ta }e se dogoditi ako pusti{ balon? Vazduh }e
po~eti da izlazi iz wega i balon }e se kretati po
sobi. Razmisli i objasni za{to se balon kre}e.
Prve vetrewa~e su koristile
snagu vetra za pokretawe mlinova
za mlevewe ìtarica.
Jedrewake pokre}e snaga vetra. Danas se vetrewa~e koriste za
proizvodwu elektri~ne struje.
Vetar je vazduh koji se kre}e u prirodi.
Vetrovi se razlikuju po pravcu i smeru duvawa i po ja~ini. [ta zna{ o ovim vetrovima?
povetarac ko{ava oluja
97
ve}a posuda s toplom vodom
staklena fla{a
balon
Posudu napuni toplom vodom. Navuci balon na fla{u, kao {to
je prikazano na crteù. Fla{u stavi u posudu s toplom vodom.
[ta }e se dogoditi? Voda }e zagrejati vazduh u fla{i. Vazduh
iz fla{e }e se pri zagrevawu ra{iriti i naduva}e balon.
[ta }e se desiti kada se voda bude ohladila?
[ta }e se desiti ako naduvan balon veè{ i ostavi{ nekoliko minuta u friìderu?
U prirodi sre}emo sli~nu pojavu. Sun~evi zraci zagrevaju zemqu, a zagrejana zemqa zagreva vazduh.
Topao vazduh struji uvis, a na wegovo mesto dolazi hladan vazduh.
Razmisli i napi{i: za{to se balon napuwen
toplim vazduhom diè uvis?
Zakqu~ak:
Vazduh se pri zagrevawu {iri, a pri hla|ewu skupqa.
Zagrevawe i kretawe vazduha
98
Kruèwe vode u prirodi
Posmatraj sliku
kruèwa vode
u prirodi. Na osnovu
onoga {to zna{ o tome,
smisli i napi{i {ta bi
ispri~ali: reka, oblak,
biqka, ìvotiwa
i zemqi{te. Upi{i na
linije wihova kazivawa.
Oblak:
Biqka:
@ivotiwa:
Zemqi{te:
Reka:
Pod uticajem Sun~eve
toplote, voda u prirodi
neprestano kruì. Sunce
zagreva vodu u rekama,
morima, barama i jezerima.
Zagrejana voda isparava
i podiè se u visine. Sa
zemqe tada prime}ujemo da
su se stvorili oblaci.
Po{to je u visinama
hladnije, vodena para se
hladi, zgu{wava i pretvara
u kapqice vode. [to je
hladnije, kapqice su ve}e.
Kada postanu dovoqno
velike, kapqice }e po~eti da
padaju na zemqu.
Voda koja pada iz oblaka
oti~e u reke, jezera, mora
i okeane. Jedan deo te vode
koriste ìva bi}a.
Dok voda kruì, ona
prolazi kroz atmosferu
i zemqu. Tada rastvara razne
materije, koje joj daju ukus
i miris, a nekada i boju. Na
primer, morska voda je slana.
99
Vreme se mewa
Vreme se mewa tokom dana,
u toku sedmice i cele godine.
Qudima je potrebno da
unapred znaju kakvo }e vreme
biti. Zbog toga postoje
meteorolo{ke slu`be, koje
imaju stanice po celoj zemqi
i stalno mere slede}e:
temperaturu vazduha,
vazdu{ni pritisak, vla`nost
vazduha, ja~inu i pravac
vetra, koli~inu padavina,
obla~nost, vidqivost.
Na osnovu dobijenih
podataka, meteorolo{ka
slu`ba objavquje vremensku
prognozu.
Napi{i za{to je va`no pra}ewe vremenskih prilika za pojedine poslove:
za one koji gaje stoku
za one koji se bave zemqoradwom
za pilote
za moreplovce
za u~enike
100
Napravi svoju meteorolo{ku stanicu
Termometar
Termometar je sprava
(instrument) kojom se ta~no
moè izmeriti temperatura
vazduha, te~nosti, a i drugih
tela. Ku}ni termometar
iznesi napoqe, ali neka
bude u hladu i zaklowen
od ki{e (postavi ga na
spoqa{wi zid ku}e ili
zgrade, ili na prozor, sa
spoqne strane). Neka ti
u tome pomogne odrasla
osoba. Svakoga dana u isto
vreme upi{i temperaturu
vazduha u tabelu.
dan
temperatura
vazduha
PONEDEQAK
UTORAK
SREDA
ÊTVRTAK
PETAK
SUBOTA
NEDEQA
Ki{omer
Ki{omer je sprava kojom se meri koli~ina ki{e koja padne u toku odre|enog perioda.
prazna staklena tegla levak koji odgovara obimu tegle lewir
Praznu staklenu teglu postavi na mesto na kojem }e ki{a u wu mo}i slobodno
da pada. Prvoga dana (izaberi ki{nu sedmicu) lewirom izmeri visinu nakupqene
vode u milimetrima. Posle merewa prospi vodu i teglu postavi na isto mesto.
Merewe ponovi narednih {est dana na isti na~in i u isto vreme.
Ispuni grafikon za svaki dan u nedeqi.
Ispravno je o~itati temperaturu
samo ukoliko je termometar
postavqen tako da ti o~i
budu u visini podeoka
do kog dolazi ìva.
101
Vetromer
Sprava (instrument) kojom se meri brzina duvawa
vetra je vetromer.
tri drvena {tapi}a
poklopac od olovke ili flomastera
~etiri papirne korpice za kola~e
(ili dve plasti~ne kutije iz kinder jaja)
lepak
Provuci papirne korpice kroz krajeve {tapi}a (kao na crteù).
Na jedan {tapi} postavi poklopac flomastera. Ukr{tene {tapi}e
zalepi na poklopac. Stubi} sa vetromerom zabodi u saksiju sa zemqom
i postavi ga na otvoren prostor. Svakoga dana (izaberi vetrovite dane)
u isto vreme izmeri brzinu vetra na slede}i na~in:
Izbroj koliko se puta vetromer okrene u toku jednog minuta. Oboj
jednu korpicu, ili je ozna~i na neki drugi na~in, da bi se razlikovala
od drugih. To }e ti pomo}i da lak{e izbroji{ broj obrtaja.
Podatke upi{i u tabelu.
Vetrokaz
Sprava koja pokazuje pravac duvawa vetra je vetrokaz.
komad tankog ~vrstog kartona
poklopac olovke ili flomastera
drveni {tapi}
lepqiva traka
Od ~vrstog kartona napravi strelicu (kao {to je ova sa crteà).
U~vrsti lepqivom trakom poklopac flomastera za strelicu.
Poklopac postavi na drveni {tapi}, a {tapi}
zabodi u saksiju sa zemqom. Vetrokaz postavi na
mesto koje nije zakloweno od vetra. Oko saksije
nacrtaj krug i ozna~i strane sveta (kao na crteù).
Izaberi vetrovite dane i podatke upi{i u tabelu.
Objasni u kom smeru duva severac (na sever
ili sa severa) i koju }e stranu sveta pokazivati
vrh strelice.
datum ~as
broj obrtaja
u minutu
datum ~as
smer duvawa
vetra
1
2
3
0
3
2
4
5
5
5
6
1
6
3
8
10
jutro popodne
sun~ano
promenqivo obla~no
obla~no
ki{a
sneg
102
Pratim vremensku prognozu
Na kartama Srbije prikazana je vremenska prognoza za 25. februar, za jutro i popodne.
Brojevima su ozna~ene prognozirane temperature. Temperatura se meri u stepenima Celzijusa
(vidi stranu 107). Posmatraj karte i na osnovu legende odgovori na slede}a pitawa.
Za koje je mesto prognozirana najnià jutarwa temperatura?
Za koje je mesto prognozirana najvi{a jutarwa temperatura?
U kojim }e mestima, prema prognozi, padati sneg?
Za koje je mesto predvi|ena najve}a razlika izme|u jutarwe i popodnevne temperature?
Kolika je ta razlika?
U kojim }e mestima, prema prognozi, popodne padati ki{a?
U kojim }e mestima, prema prognozi, ujutru biti promenqivo obla~no?
U kojim }e mestima, prema prognozi, ujutru biti sun~ano?
vremenska prognoza
103
Zelenom bojom oboj kruì}e pored re~enice za koju misli{ da je ta~na.
Crvenom bojom oboj kruì}e pored re~enice za koju misli{ da nije ta~na.
1. Voda nije dobar rastvara~.
2. [e}er se brè rastvara u toploj vodi.
3. So se sporije rastvara u vodi ako se rastvor me{a.
4. Sve te~nosti su providne.
5. Sve te~nosti imaju jednu slobodnu povr{inu.
6. Tela lak{e plutaju u morskoj nego u re~noj vodi.
7. Te~nosti brè isparavaju na vi{oj temperaturi nego na niòj.
8. Kondenzacija je prelazak materije iz gasovitog u ~vrsto stawe.
9. Vazduha nema u zemqi{tu.
10. Vazduh se pri zagrevawu {iri.
11. Vodena para se na visinama hladi i pretvara u kapqice vode.
12. Vetrokaz je sprava koja pokazuje ja~inu duvawa vetra.
Za svaki ta~an odgovor dobija{ po jedan poen. Odgovorio si ta~no ako si crvenom bojom obojio kruì}e
1, 3, 4, 8, 9 i 12, a ostale zelenom bojom. Svaki poen je vaàn! Zbog toga budi veoma zadovoqan svojim
znawem ako si osvojio 12 poena ili ako si shvatio gde si pogre{io. Vrati se na prethodne lekcije!
osobine i promene
pri hla|ewu
i zagrevawu:
104
osobine:
Na osnovu lekcija
iz prethodnog poglavqa,
izvuci najva`nije podatke
i zapi{i ih na slede}i
na~in.
TE^NOSTI
teku
VODA
1.
2.
3.
4.
osobine:
pri zagrevawu se {iri, a pri
hla|ewu skupqa
1.
2.
razlikuju se po:
1.
2.
3.
4.
3.
Ovde
napi{i ono
{to nisi dobro
razumeo u vezi
s te~nostima.
Ovde napi{i
ono {to nisi
dobro
razumeo u vezi
s vazduhom.
VAZ DUH
Razgovara}emo:
o razli~itim vrstama materijala
o va`nosti pravilnog odlagawa plasti~nih
otpadaka
o vazduhu kao toplotnom izolatoru
o upotrebi materijala
U~i}emo:
o osobinama ~vrstih materijala
o tome koje su povratne, a koje nepovratne
promene materijala
o osobinama magneta
da napravi{ jednostavan kompas
da ispuni{ tabelu o osobinama ~vrstih
materijala
Materijali
i wihova upotreba
106
Materijali
Posmatraj slike i napi{i nazive glavnih materijala od kojih su napravqeni predmeti.
Da bi se materijal upotrebio pravilno i korisno, moraju se poznavati wegove osobine.
Materijali mogu da budu:
Navedi jo{ neke osobine materijala.
Navedi neke osobine slede}ih materijala:
staklo
drvo
tkanina
Predlog za odeqensku igru
Tajanstveni materijal
Podelite se u dve grupe. Zadatak prve grupe je da smisli i zapamti jedan materijal. Druga grupa treba
da poku{ava da pitawima odgonetne o kom je materijalu re~ (da li je providan, zapaqiv i sl.). Odgovori
mogu biti samo da ili ne. Kada jedna grupa otkrije tajanstveni materijal, onda ona zadaje zadatak.
prirodni
ve{ta~ki
zapaqivi
nezapaqivi
tvrdi
meki
providni
neprovidni
DA SE PODSETIMO:
Predmeti koji nas okruùju napravqeni su od razli~itih materijala: stakla, drveta, gume, plastike,
metala, tkanine i dr.
107
Dejstvo toplote na materijale
Uzmi jednu staklenu fla{u i do vrha je napuni
vodom. Dobro je zatvori. Stavi je u plasti~nu kesu,
a onda u zamrziva~. Posle {est sati pogledaj {ta se
dogodilo s fla{om.
Objasni za{to je trebalo da se fla{a stavi u plasti~nu kesu.
Zanimqivosti
[vedski fizi~ar i astronom Celzijus je pre 250 godina napravio termometar
s podeocima izabranim prema osobinama vode. Podeqak na termometru koji
pokazuje temperaturu na kojoj se voda zamrzava obeleìo je sa 0
o
C (~ita se nula
stepeni Celzijusa). Podeqak na termometru koji pokazuje temperaturu na kojoj
voda kqu~a obeleìo je sa 100
o
C (~ita se sto stepeni Celzijusa).
DA SE PODSETIMO:
Neke osobine materijala vidqive su pri delovawu
toplote. Svi materijali se na vi{oj temperaturi
{ire, a na hladno}i skupqaju. Izuzetak je voda.
0
o
C led (voda
u ~vrstom stawu)
voda u te~nom
stawu
vodena para
(voda u gasovitom stawu)
voda kqu~a voda mrzne
100
o
C
Voda se u prirodi javqa u tri stawa. U kom }e stawu voda biti, zavisi od temperature.
108
Vosak i metal
Plasti~ni materijali
Posmatraj sve}u koja gori. Vosak se topi
i curi niz sve}u. Kada sve}a izgori, ostaje
vosak koji se hladi i ponovo postaje tvrd.
Vosak se moè oblikovati zagrevawem i nalivawem
u kalupe razli~itih oblika. Voskari su zanatlije
koje prave razne predmete od voska.
Ova dva materijala pona{aju se sli~no. Pove}awem temperature mewaju oblik.
Ako metal dovoqno zagrejemo, on }e omek{ati.
Tada se lako savija i oblikuje. Tim poslom se
u svojim radionicama bave kova~i.
Na visokoj temperaturi gvo`|e se topi i postaje
te~no. U te~nom stawu moè da se izliva u kalupe.
Kada se u kalupima ohladi, gvo`|e ponovo postaje
~vrsto. Taj posao rade livci u livnicama metala.
Plasti~ni materijali su ve{ta~ki materijali
koji imaju {iroku primenu. Plastika se lako
obra|uje i oblikuje. Moè da bude razli~ite
tvrdo}e, debqine, boje i sl.
Navedi nazive pet plasti~nih predmeta.
Nepravilnim odlagawem plasti~nih
otpadaka zaga|uje se ìvotna okolina!
Seti se plana akcije [to mawe plasti~nih
kesa iz uxbenika za prvi razred.
109
Neki materijali, na primer voda, mogu da budu u sva tri stawa, u zavisnosti od temperature.
Drvo je materijal koji se javqa samo u ~vrstom stawu. ^vrsta tela imaju stalan oblik i zapreminu.
Osobine ~vrstih materijala
DA SE PODSETIMO:
Stawe materijala moè da bude: ~vrsto, te~no i gasovito.
Pritisni prstom sun|er, plastelin
i drvenu kocku (kao na crteìma).
Zapaàwe:
Sun|er se savija dok ga pritiska{, ali ~im
prestane{, on se vra}a u prvobitni oblik.
Za takve materijale kaèmo da su elasti~ni.
Plastelin se pona{a kao sun|er dok ga
pritiska{, ali kad prestane{, on se ne vra}a
u prethodni oblik, ve} ostaje udubqen. Za takve
materijale kaèmo da su plasti~ni.
Drvo ne mewa oblik kada ga pritisne{ prstom.
Takvi materijali su kruti.
Da li je `vaka elasti~na? Za{to tako misli{? Napi{i svoje primere tela koja su:
elasti~na sun|er, guma za brisawe, .
plasti~na plastelin, testo, .
kruta staklena ~a{a, drvena klupa, .
plastika, plasti~nost, ve{ta~ki materijal, elasti~nost, propustqivost, zapaqivost
Materijali se mogu obra|ivati mehani~ki.
Mogu da se: seku, bu{e, savijaju, presuju, lome i dr.
Zapamti:
Neke osobine ~vrstih materijala su: tvrdo}a (krutost), elasti~nost, plasti~nost, propustqivost vode i
vazduha (poroznost), zapaqivost.
Povratne i nepovratne promene materijala
110
DA SE PODSETIMO:
Kada vodu zagrevamo, ona prelazi u gasovito
stawe i naziva se .
Ako vodenu paru hladimo, ona se kondenzuje
prelazi u te~no stawe i opet postaje
.
(Seti se ogleda sa 91. strane.)
Ako vodu zamrznemo, ona prelazi
u stawe
koje nazivamo .
Ispitaj i opi{i stawe materijala pre i posle zagrevawa.
Zapamti:
Prelaz vode iz te~nog stawa u gasovito stawe pri zagrevawu je povratna promena, zato {to voda pri
hla|ewu moè ponovo da pre|e u te~no stawe.
Odgovori i objasni: da li je promena vode pri hla|ewu ispod 0
o
C povratna ili nepovratna promena?
materijali
stawe pre
zagrevawa
stawe u toku
zagrevawa
stawe posle
zagrevawa
vrsta
promene
~okolada
{e}er
vosak
belance jajeta
111
Da li je promena pri zagrevawu ~okolade povratna ili nepovratna? Objasni svoju tvrdwu.
Kroz kakvu promenu prolazi {e}er pri zagrevawu? Obrazloì odgovor.
Kroz kakvu promenu prolazi vosak pri zagrevawu?
Do kakve promene dolazi pri zagrevawu belanceta jajeta?
Ako sagorimo drvo, dobi}emo dim i pepeo (~vrsto telo). Objasni kroz kakvu promenu je
pro{lo drvo koje gori.
Ako metalni predmet zar|a, da li se moè vratiti u po~etno stawe? Kroz kakvu promenu je pro{ao?
Sagorevawem i r|awem materijala dolazi do promena koje su nepovratne.
Zanimqivosti
Dedal i Ikar (gr~ki mit)
Dedal i wegov sin Ikar bili su zarobqeni na ostrvu Krit. Iz zatvora
su pobegli tako {to su napravili krila od perja slepqenog voskom. Kada
su uzleteli, otac je rekao sinu Ikaru da ne leti isuvi{e visoko, blizu
Sunca, ali ga on nije poslu{ao. Sunce je otopilo vosak s wegovih krila i
Ikar je pao u more.
Zapamti:
Neki materijali (~okolada, vosak, voda) posle zagrevawa i hla|ewa mogu da se vrate
u prvobitno stawe. Neki materijali ({e}er, belance jajeta, zrna kukuruza (kokice) itd.)
zagrevawem i hla|ewem trajno promene stawe. Takve promene su nepovratne promene.
[ta misli{, kakve veze ima ova pri~a s gradivom koje sada u~i{?
r|awe nepovratna
spora promena gvo`|a
u dodiru s vodom ili
vlagom iz vazduha
sagorevawe nepovratna
brza promena zapaqivih
materijala, uz prisustvo
kiseonika
112
Elektri~na provodqivost
DA SE PODSETIMO:
Elektri~na struja nam olak{ava ìvot. Ona se proizvodi u elektri~nim centralama.
Ona te~e ìcama dalekovoda do na{ih stanova.
Neki materijali, kao {to su metali, dobro provode elektri~nu struju. Za wih kaèmo da su provodnici
struje.
Materijali koji su lo{i provodnici struje su izolatori. Takvi su: plastika, staklo, drvo i dr.
Zamisli kako bi ìvot izgledao da nema elektri~ne stuje. Napi{i koji ure|aji ne bi postojali.
baterija od 4,5V
odgovaraju}a mala sijalica koja radi na 4,5V
ìca
dva eksera
stiropor
~a{a
izolir-traka
Sipaj destilovanu vodu u ~a{u. Da li sijalica sada svetli? [ta zakqu~uje{?
Dodaj vodi dve ka{i~ice soli i prome{aj. [ta se sada dogodilo?
Izvedi ogled sa vodenim rastvorom {e}era i vodenim rastvorom alkohola. Da li su oni provodnici
elektri~ne struje?
1. Proveri da li su baterija
i sijalica ispravne na
na~in koji je prikazan
na crteù. Sijalica
treba da zasvetli!
2. Napravi strujno kolo
uz pomo} odrasle osobe
(vidi crte`).
Da li vazduh provodi struju?
Da li voda provodi struju?
OPREZ
Opasno je raditi sa
elektri~nim aparatima u
blizini vode.
izolator, provodnik
Zapaàwe:
Da li sijalica svetli ako je ~a{a prazna? U ~a{i se nalazi samo vazduh.
Po{to sijalica ne svetli, zakqu~ujemo da vazduh ne provodi elektri~nu
struju, odnosno elektri~na struja ne te~e kroz vazduh.
113
Vazduh toplotni izolator
Zapamti:
Vazduh je dobar toplotni izolator.
Pogledaj slike, razmisli
i odgovori:
Za{to je Marku hladno?
Za{to Jani nije hladno?
Vazduh se zadràva izme|u
slojeva ode}e i stvara toplotnu
izolaciju. Zbog toga je boqe
obu}i se slojevito, kao {to
se obukla Jana.
Nekada su se ku}e gradile od pune cigle. Danas
se, osim pune cigle, proizvodi i {upqa cigla.
[upqine u cigli ispuwene su vazduhom, a vazduh
je odli~an toplotni izolator. Ku}a sagra|ena
od {upqe cigle zimi se sporije hladi, a leti
sporije zagreva.
Kakva bi temperatura bila na na{oj
planeti kada ona ne bi bila okruèna
vazduhom? Razmisli i napi{i svoje mi{qewe o tome.
114
Magnet je telo koje privla~i gvozdene predmete.
Dva magneta mogu da se privla~e ili odbijaju. Suprotni polovi se privla~e, a istoimeni odbijaju.
Magneti
Magneti mogu biti prirodni (ruda magnetit) i ve{ta~ki.
Kada se gvo`|e prevla~i o magnet, ono postaje ve{ta~ki magnet
i tada kaèmo da smo namagnetisali gvo`|e.
Svaki magnet ima dva pola:
severni (N) i ju`ni (S).
Pogledaj crteè i objasni kako se koristi osobina magneta da privla~i gvozdene predmete.
N i S oznake N i S poti~u od po~etnih slova engleskih re~i: North sever i South jug
ruda sastojci stena, metali i nemetali, koji se nalaze pod zemqom i koji se iskopavaju u rudnicima
magnet
ekser
debqi karton
Ako se magnet slomi na dva dela, dobi}e se dva magneta.
Stavi ekser na karton. Ispod kartona pomeraj magnet. Vide}e{
da se i ekser pomera. To zna~i da magnet deluje kroz karton.
115
Za ovaj ogled potrebna su ti dva {ipkasta magneta.
Jedan stavi na sto, a drugi drì u ruci. Poku{aj da deluje{ privla~no i odbojno na prvi magnet.
Zanimqivosti
Ovakvo privla~ewe ili odbijawe magneta moè biti veoma jako.
U Japanu postoji superbrzi voz koji koristi toliko jake magnete da mogu
da podignu i pokrenu lokomotivu sa vagonima. To je najbrì voz na svetu.
Planeta Zemqa je veliki prirodni magnet. Ima severni i ju`ni
magnetni pol.
Napravi jednostavan kompas
Zanimqivosti
Mornari su se pre otkri}a kompasa
orijentisali pomo}u Sunca i zvezda.
Delfini, ptice, ribe i kitovi se
orijenti{u pomo}u magnetnog poqa Zemqe.
hartija
namagnetisana igla
konac
1. Namagneti{i iglu tako {to }e{ je nekoliko puta prevu}i
preko magneta.
2. Savij papir napola i probu{i ga namagnetisanom iglom.
3. Provuci iglu kroz papir.
4. Veì kraj konca za sredinu namagnetisane igle.
Drugi kraj drì u ruci tako da papir sa iglom visi.
Kada se papir i igla umire, pokaziva}e pravac severjug.
116
Upotreba materijala
UÎM DA UÎM
Pogledaj stranice 106111 i podseti se svega {to si nau~io o osobinama ~vrstih materijala,
a zatim napravi pregled nau~enog.
vrste materijala osobine materijala
Od osobina materijala zavisi za {ta }emo ih upotrebiti. Za{to od drveta pravimo name{taj? Zato {to
je drvo tvrdo, lako za obradu i zato {to je dobar izolator toplote.
Za{to od stakla pravimo prozore, ~a{e, sijalice i dr.? Zato {to je staklo providno i ~vrsto.
Za{to od gume ne pravimo prozore i ~a{e?
Za{to posu|e za kuvawe jela pravimo od metala?
Za{to se dr{ke na posudama za kuvawe oblaù drvetom ili plastikom?
117
Na osnovu znawa o osobinama ~vrstih materijala ispuni ovu tabelu:
naziv
materijala
tvrdo}a providnost
provodnik
toplote
provodnik struje upotreba
guma
mekan i savitqiv
materijal
nije providna dobar izolator dobar izolator
izrada
izolatora za
elektri~ne
provodnike
automobilske
gume
plastika
drvo
gvo`|e
118
privla~e ili odbijaju.
Svaki magnet ima dva pola:
Dva magneta mogu da se
Magnet je telo
Suprotni polovi se
Istoimeni polovi se
koje privla~i gvozdene predmete.
odbijaju.
stawe materijala / vode
~vrsto gasovito povratne
promene
MATERIJ ALI
delovawe na materijale izaziva
Navedi
primere!
Poveì
po~etak re~enice sa
wenim nastavkom.
privla~e.
severni (N) i ju`ni (S).
Razgovara}emo:
o kretawu i mirovawu tela
o tome kako nastaju zvuci u prirodi
U~i}emo:
o tome {ta je putawa tela
o tome na koje na~ine telo moè da se kre}e
o klatnu i opruzi i o tome kako se kre}u
o zvu~nim talasima
da izvede{ ogled sa kofama i ìcom
Kretawe
120
Kretawe i mirovawe
telo op{ti naziv za predmete i bi}a koja se kre}u ili miruju
Ptica leti oko drveta. Tada kaèmo da se ptica
kre}e u odnosu na drvo.
Ma~ka posmatra pticu i ~eka je ispod kro{we
drveta. Re}i }emo da ma~ka miruje u odnosu na
drvo.
Bubamara se ne kre}e po ruci de~aka. Tada
kaèmo da ona miruje u odnosu na ruku de~aka.
De~ak se {eta. Re}i }emo da se on kre}e
u odnosu na drvo.
Bubamara, koja miruje u odnosu na de~aka,
zajedno sa de~akom se kre}e u odnosu na drvo.
Zapamti:
Za neko telo kaèmo da se kre}e u odnosu na drugo telo onda kada se wegov poloàj mewa u odnosu na to
drugo telo.
Razmisli i odgovori:
Da li se de~ak kre}e u odnosu na brod?
Da li se de~ak kre}e u odnosu na obalu?
Zakqu~ak:
Kretawe je promena poloàja jednog tela u odnosu na drugo telo.
121
Putawa
Tela mogu da se kre}u na razli~ite na~ine.
Deca na ringi{pilu se kre}u krivolinijski. Po{to je putawa po kojoj se deca kre}u kru`nica, onda to
kretawe moèmo da nazovemo i kru`nim kretawem.
Evo jo{ nekih primera kru`nog kretawa.
Pogledaj gorwe crteè i odgovori:
Koje putawe su pravolinijske?
Koje su krivolinijske?
Navedi dva primera pravolinijskog i dva primera krivolinijskog kretawa.
Pravolinijsko kretawe:
Krivolinijsko kretawe:
Stvarna ili zami{qena linija po kojoj se telo kre}e je putawa tela.
Navedi jo{ dva
primera kru`nog
kretawa.
122
Padawe, klizawe i kotrqawe tela
Opi{i {ta }e se desiti s loptom koju smo
{utnuli.
[ta misli{, da li je detetu potrebno vi{e
snage da bi vozilo bicikl uzbrdo? Objasni.
Opi{i {ta }e se desiti s loptom koju smo bacili uvis.
Ako loptu
ispustimo iz
ruke, ona }e
pasti na zemqu.
Objasni da li de~ak mora da okre}e pedale da bi se bicikl kretao po ravnom putu.
Da bi se bicikl
kretao nizbrdo,
de~ak ne mora da
okre}e pedale.
Ako bismo poku{ali da se sankama spustimo niz brdo bez snega, ne
bismo uspeli, jer je povr{ina brda hrapava.
Zakqu~ak: Zemqa privla~i sva tela koja se nalaze u wenoj blizini.
Zakqu~ak: Tela se teè klizaju po hrapavim povr{inama, a lak{e po glatkim.
Razmisli i napi{i po kakvim povr{inama moè da se kliza.
123
Navedi dva na~ina na koja moèmo pokrenuti klatno.
Kretawe klatna i opruge
Devoj~ica se quqa na quqa{ci.
Ona se kre}e u odnosu na drvo po delu
kru`ne putawe koja se naziva luk.
Klatno se kre}e na isti na~in
kao i devoj~ica na quqa{ci. Klatno
polazi iz najvi{eg poloàja svoje
putawe, poloàja A, prolazi kroz
poloàj B i dolazi u poloàj C.
Zatim se istom putawom vra}a
u poloàj A.
Ovakvo kretawe klatna se stalno
ponavqa za isto vreme. Za takvo
kretawe kaèmo da se periodi~no
ponavqa.
A
B
C
Zapamti:
Kretawe quqa{ke i klatna ne bi bilo mogu}e da nas Zemqa
stalno ne privla~i. Klatno ne bi moglo da krene iz poloàja
A u poloàj B.
Na osnovu navedenih osobina
opruge opi{i kako }e se
kretati opruga sa tegom kada je
oka~imo o {ipku, povu~emo nadole
i pustimo je.
Opruga je sa~iwena od elasti~nog
materijala koji teì da zadrì
po~etni oblik.
Ako oprugu istegnemo, ona }e se
suprotstaviti istezawu i teì}e da
se sabije.
Ako oprugu sabijemo, ona }e
teìti da se rastegne.
124
Talasno kretawe
Primeri talasnog kretawa su:
kretawe talasa koji se prave kada
ubaci{ kamen~i} u baru
kretawe morskih talasa
~eli~na ìca dve kofe voda dve letvice
1. Preko dva podupira~a zategni ~eli~nu ìcu pomo}u kofa s vodom.
2. Mewaj koli~inu vode u kofama i razmak izme|u podupira~a.
Da li je svaki zvuk isti?
Zapamti:
Zvuk nastaje treperewem nekog tela. Zvuk je vrsta
talasnog kretawa.
Zapaàwe:
Pri pove}awu koli~ine vode ton }e biti vi{i. Pri pove}awu
razmaka izme|u podupira~a ton }e biti niì (dubqi).
Iz kwige Mali ku}ni ogledi 2 Tomislava Sen}anskog, Kreativni centar, 2001.
Treperewem ìca na gitari, violini,
harfi, tamburi i udarawem po zategnutoj
koì bubwa prave se zvu~ni talasi koji se
{ire kroz vazduh. Te talase ne vidi{, jer
ne vidi{ ni vazduh.
Zvu~ni talas nije pomerawe vazduha, kao
{to je, na primer, vetar. Zvu~ni talas se
prostire tako {to se treperewe malih
delova vazduha prenosi.
Na{ glas nastaje treperewem glasnih
ìca koje se nalaze u grlu.
125
Zvuci iz prirode
U prirodi se ~uju mnogi zvuci koji nastaju usled
kretawa.
Vetar je vazduh koji se kre}e. Dok se kre}e on
fiju~e, huji, zavija, {to zavisi od brzine kretawa
vazduha i prepreka na koje nailazi. Vetar
proizvodi zvuk i {umi kad prolazi kroz grane
drve}a, {u{ti kroz li{}e i travu, lupa i zvi`di
kad udara u prozore itd.
Grmqavina je buka koja nastaje (kao i xinovska
varnica, muwa) onda kada do|e do pra`wewa
elektriciteta izme|u oblaka ili izme|u oblaka
i zemqe. Iako se doga|aju istovremeno, muwu
vidimo ranije, a grmqavinu ~ujemo kasnije, zato
{to je svetlost brà od zvuka.
Kada se voda kre}e u potocima, rekama,
jezerima, morima, ~uju se {umovi, klokotawa,
ùborewe, pquskawe, bu~awe i drugi zvuci koji
nastaju udarawem vode o kamewe, zemqu i druge
prepreke ili kome{awem i talasawem same vode.
Kada pada ki{a, ~uje se {u{tawe ili pqu{tawe
kapqica dok putuju kroz vazduh ili kad udaraju
o podlogu.
elektricitet osobina materijala povezana
s vi{kom naelektrisanih ~estica
elektri~no pra`wewe izbijawe varnica iz
naelektrisanog tela
126
1. Kada je putawa po kojoj se telo kre}e kru`nica, onda to kretawe moèmo da nazovemo
.
2. je stvarna ili zami{qena linija po kojoj se telo kre}e.
3. Promena poloàja jednog tela u odnosu na drugo naziva se .
4. je vrsta talasnog kretawa.
pravolinijsko kretawe
klizawe
kotrqawe
kru`no kretawe
putawa tela kretawe kru`no kretawe zvuk
Iskoristi
navedene pojmove za
dovr{avawe slede}ih
re~enica.
Poveì
crte` sa
odgovaraju}im
pojmom!
Razgovara}emo:
o vremenskim odrednicama
o tome kako otkrivamo pro{lost
Na{e nasle|e
U~i}emo:
o tome koliko traju decenija i vek
o tome ~ime se bave nauke istorija
i arheologija
da koristimo lentu vremena
o tome kako su qudi nekada ìveli u Srbiji
da istraì{ i uporedi{ na~in ìvota,
obi~aje i de~je igre nekad i sad
128
Vremenske odrednice
Razmisli i odgovori: Koji je danas dan? Koji je danas datum? Koji je datum tvog ro|ewa?
Za vreme i doga|aje koji se zbivaju sada kaèmo da se
de{avaju u sada{wosti. (Sada sam u~enik tre}eg razreda.)
Za vreme i doga|aje koji su se ve} zbili kaèmo
da su se dogodili u pro{losti. (Ju~e je padala ki{a.)
Za vreme i doga|aje koji }e se tek dogoditi kaèmo
da }e se desiti u budu}nosti. (Sutra }u i}i u bioskop.)
pro{lost (pre) sada{wost (sada) budu}nost (posle)
ju~e
prekju~e
pro{le nedeqe
pro{log meseca
pro{le godine
pro{log veka
danas
sutra
prekosutra
slede}e sedmice
slede}eg meseca
slede}e godine
slede}eg veka
Nacrtaj sebe kako izgleda{ sada
(u sada{wosti)
Nacrtaj kako zami{qa{ da }e{
izgledati kad poraste{
(u budu}nosti)
DA SE PODSETIMO:
Mere za vreme
1 sekunda = (dok izgovori{: dvadeset
dva ili dok sekundara na
satu ne pre|e jedan podeqak)
1 minut = 60 sekundi
1 ~as = 60 minuta
1 dan = 24 ~asa
1 sedmica (nedeqa) = 7 dana
1 mesec = 28, 29, 30 dana ili 31 dan
1 godina = 365 ili 366 dana
1 decenija = 10 godina
1 vek = 100 godina
1 milenijum = 1000 godina
datum ta~no kalendarsko vreme (odre|eni dan u mesecu i godini)
Nacrtaj sebe onakvog kakav si bio
kao beba (u pro{losti)
129
Koliko traje decenija
Jana je prikazala na lenti vremena (vidi str. 133)
jednu deceniju svog ìvota.
U ovoj tabeli, uz pomo} roditeqa, napi{i
va`ne doga|aje iz prve decenije tvog ìvota.
Krenula sam
u tre}i razred.
Po{la sam
u {kolu.
Po{la sam
u obdani{te.
Letovala sam na
Zlatiboru.
Nau~ila sam
da hodam.
Krenula sam
u drugi razred.
Po~ela sam da
u~im engleski
u obdani{tu.
Tata mi je kupio
quqa{ku.
Dobila sam za
ro|endan kocke.
Nikao mi je
prvi zub.
1. godina
2. godina
3. godina
4. godina
5. godina
6. godina
7. godina
8. godina
9. godina
10. godina
1. godina
2. godina
3. godina
4. godina
5. godina
6. godina
7. godina
8. godina
9. godina
10. godina
kalendarska
godina
godina
ìvota
jedan vaàn
doga|aj
jedan vaàn
doga|aj
199
.
130
Koliko traje vek
Na lenti vremena koja predstavqa pro{li vek (20. vek) i po~etak 21. veka, uz pomo} roditeqa,
ozna~i va`ne datume i doga|aje iz pro{losti tvoje {ire porodice (datume ro|ewa prababe, pradede,
babe, dede, majke, oca, brata, sestre, datum tvog ro|ewa i druge va`ne doga|aje).
Dopuni slede}e re~enice i odgovori
na pitawa:
Vremensko razdobqe od 10 godina naziva se
Vremensko razdobqe od 100 godina je
Vremensko razdobqe od 1000 godina naziva se
Koje godine se zavr{io 20. vek?
Koje godine je po~eo 21. vek?
Kom veku pripada 1998. godina?
1900.
1905.
1910.
1915.
1920.
1925.
1930.
1935.
1940.
1945.
1950.
1955.
1960.
1965.
1970.
1975.
1980.
1985.
1990.
1995.
2000.
2005.
2010.
2
0
.

v
e
k
2
1
.

v
e
k
Da li zna{?
Nauka o razvoju qudskog dru{tva u pro{losti naziva se istorija. Prou~avawem pro{losti od najstarijih
vremena do dana{wih dana bave se nau~nici istori~ari.
Arheologija je nauka o starim predmetima i kulturama. Arheolozi su nau~nici koji otkrivaju kako su
qudi u pro{losti ìveli, u kakvim su ku}ama stanovali, iz kakvih su posuda jeli, kakve su ukrase nosili,
{ta su sve umeli da rade i da naprave, u {ta su verovali i kako su provodili slobodno vreme.
131
Kako otkrivamo pro{lost
Marko je èleo da sazna ne{to vi{e o pro{losti Beograda.
Obi{ao sam tvr|avu Kalemegdan i video spomenik despotu Stefanu Lazarevi}u, koji je pre {est vekova
podigao prestonicu u Beogradu. Posetio sam Narodni muzej. Tu sam video staro posu|e, novac, oru`je i sve
{to je sa~uvano, a {to su upotrebqavali qudi koji su nekada ìveli u Beogradu. Iz biblioteke sam uzeo
kwige koje govore o pro{losti Beograda i u wima sam prona{ao mnoge zanimqive podatke.
Na televiziji sam gledao emisiju o tome kako su prvu tvr|avu u Beogradu podigli stari Rimqani.
Moj ro|ak koji ide u osmi razred pomogao mi je da na Internetu prona|em jo{ neke zanimqivosti
iz pro{losti mog grada. Bio sam sre}an {to sam sve to saznao i o tome sam napisao sastav.
Pa`qivo pro~itaj
ovaj tekst i crvenom
bojom podvuci sve na~ine
na koje je Marko do{ao
do podataka o istoriji
Beograda.
Pro{lost otkrivamo na razne na~ine. O pro{losti nam govore iskopine, ostaci starih gra|evina,
spomenici kulture (ku}e u kojima su qudi ìveli, crkve, manastiri...), predmeti koje su qudi koristili
(oru|e, oru`je, nakit, ode}a, obu}a, novac i dr.), pisani tragovi (kwige, mape, pisma), crteì, slike,
fotografije... Muzeji i biblioteke pravi su izvori znawa o pro{losti.
Posu|e iz 14. veka
Dinar kraqa
Dragutina, 13. vek
Kubura, 19. vek
Beogradsko
~etvorojevan|eqe,
16. vek
Nakit, 19. vek
Gra|anska
no{wa, 19. vek
Novac i nakit,
16. vek
Mermerna plo~a s
natpisom, 15. vek
Glinena figura,
4. milenijum
pre nove ere
Izgled Beograda,
18. vek
Kalemegdanska tvr|ava, 15. vek
era
132
Moje istraìvawe
Razgovaraj s nekom starom osobom o tome kako se ìvelo u vreme kada je ona bila dete.
Zapi{i slede}e:
Ime i prezime osobe s kojom razgovara{
Datum i mesto wenog ro|ewa
Koje su igre naj~e{}e igrala deca u to vreme?
Kakve su tada bile de~je igra~ke?
Kako su deca iz tog doba putovala do {kole?
Kako se tada u~ilo u {koli?
Kako su se deca tada obla~ila?
Kako su se odrasli tada obla~ili?
Da li zna{?
Lenta vremena je linija ili traka na kojoj je
mogu}e prikazati datume iz pro{losti onim
redom kojim su se dogodili.
133
Pro{lost grada Beograda
Beograd je grad koji ima burnu i zanimqivu pro{lost. Prvo ime mu je bilo Singidunum. U dalekoj
pro{losti grad je ~inila samo Kalemegdanska tvr|ava, a danas se Beograd sastoji od 17 op{tina.
Dugu istoriju Beograda prate mnogobrojni va`ni doga|aji.
Na lenti vremena obeleène su godine u kojima su se dogodili neki va`ni doga|aji iz istorije Beograda.
1397. Despot Stefan
Lazarevi} progla{ava
Beograd za svoju prestonicu.
1552. U Beogradu je {tampana prva kwiga.
1806. Beograd je oslobo|en od Turaka i ponovo postaje srpska prestonica.
1869. Otvoreno je Narodno pozori{te.
1884. Zavr{ena je izgradwa beogradske èlezni~ke stanice.
1928. Na Kalemegdanu je postavqen spomenik Pobednik.
1936. Otvoren je zoolo{ki vrt na Kalemegdanu.
1950. Otvoreno je de~je pozori{te Bo{ko Buha.
DA SE PODSETIMO:
1 vek = 100 godina
1 decenija = 10 godina
1 godina = 12 mesesci
1300. 1400. 1500. 1600. 1700. 1800. 1900. 2000. godina
134
Porodice nekad i sad
Pre 100 godina porodice u Srbiji su naj~e{}e
bile brojne. Babe, dede, wihova deca, unuci
i praunuci ìveli su u jednom domu kao jedna
porodica. Roditeqi su imali i po desetoro dece,
ali zbog ratova, bolesti i nedostatka lekova
i lekara, deca su ~esto umirala.
U velikim porodicama poslovi su se delili.
I deca su pomagala oko ~uvawa stoke, brawa vo}a,
brinula su o mla|oj deci itd.
Porodica Jovanovi} iz Ni{a, kraj 19. veka
1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005
Na vremenskoj lenti posmatraj razvoj jedne porodice. Danas porodice obi~no imaju mawe dece nego
pre sto godina.
1967.
ven~ali su
se Vesna
i Milan
1968.
rodila se
Ana
1972. rodio
se Nikola
1995. Ana se
udala za
Petra
1997. Ana je
rodila
Milicu
2002.
Nikola se
oènio
Ivanom
2003. rodio
se Nikolin
i Ivanin
sin Jovan
135
Prona|i u foto-albumu jednu
porodi~nu fotografiju svojih
predaka. Fotokopiraj je i ovde zalepi.
Raspitaj se kod roditeqa o
fotografiji i napi{i slede}e
podatke:
Kada je fotografija nastala?
Navedi imena osoba koje se nalaze
na fotografiji i {ta su one tebi.
Koliko je porodica sa slike imala ~lanova?
[ta si saznao o ìvotu ~lanova porodice tvojih predaka?
U ~emu je razlika izme|u dana{wih porodica i porodica kakve su bile u pro{losti?
136
[kola nekad i sad
U davnim vremenima, pre 700 godina, u {kole
su odlazila samo deca vladara, plemi}a
i sve{tenika. Deca seqaka nisu i{la u {kolu,
a deca zanatlija u~ila su zanate od svojih roditeqa.
Pre 200 godina u Srbiji su otvarane {kole samo
u ve}im mestima. U {kole su i{la obi~no gradska
deca. \aci sa sela su ~esto prelazili pe{ice do
{kole i po vi{e kilometara. Uz to su morali pre
i posle {kole da rade i druge poslove: da pomaù
oko stoke, na poqu i sl. U {koli su u~iteqi bili
strogi, a bilo je i ka`wavawa |aka: {ibani su
prutom po rukama, kle~ali su na zrnima kukuruza
ili su sedeli u magare}oj klupi.
magare}a klupa posledwa izdvojena klupa u u~ionici u kojoj su po kazni sedeli slabi ili nemirni u~enici
Manastirska {kola s po~etka 19. veka
Ovako je
izgledala
u~ionica pre
100 godina
Tablica sa
sun|erom i
pisaqka
Prona|i u {iroj porodici ili rodbini neku staru |a~ku fotografiju i ovde je zalepi.
Raspitaj se i objasni:
Kada je fotografija nastala? Ko se nalazi na fotografiji? Napi{i druga svoja zapaàwa.
137
Moje istraìvawe
Istraì koliko su se dugo {kolovali ~lanovi
tvoje uè i {ire porodice. Posebnu pa`wu
obrati na to koliko su se {kolovale ène. Podatke
upi{i u tabelu. Pa`qivo pro~itaj uputstvo za
popuwavawe tabele.
Uputstvo
1. U kolonu zavr{ena {kola upi{i koju je {kolu
tvoj ro|ak zavr{io. Koristi slede}e oznake:
O[ zavr{ena osnovna {kola; S[ zavr{ena
sredwa {kola; V[ zavr{ena vi{a {kola;
F zavr{en fakultet.
2. U kolonu ène, ispod mama i baba upi{i i podatke
za ostale ènske ~lanove tvoje porodice (tetke,
strine i sl.).
3. U kolonu mu{karci upi{i podatke o tati,
dedama, a i o ostalim mu{kim ~lanovima tvoje
porodice (stri~evima, ujacima i dr.).
ène
zavr{ena
{kola
mama
baba 1
baba 2
mu{karci
zavr{ena
{kola
tata
deda 1
deda 2
Prou~i tabelu i odgovori na pitawa.
Ko je u tvojoj porodici zavr{io najvi{e {kole?
Da li su ène iz tvoje porodice {kolovane isto koliko i mu{karci? Za{to?
Zapaàwe:
U na{oj zemqi gotovo polovina odraslih osoba
ima osnovnu {kolu, a ostali su zavr{ili vi{e {kole
i fakultete. Stariji qudi su mawe {kolovani nego
mladi. Neke starije ène ~ak ne umeju ni da pi{u
ni da ~itaju. Savremene mlade ène zavr{avaju iste
{kole kao i mu{karci i rade sve poslove kao i oni,
koliko i oni, pa ~ak i vi{e. Za svako dru{tvo veoma
je va`no da ima {to vi{e obrazovanih qudi.
U~enice Vi{e ènske {kole, 1880. godina
Da li zna{?
Kako sa~uvati stare odevne predmete
Raspitaj se da li neko u tvojoj porodici
~uva stare odevne predmete.
Dobro bi bilo da i ti sa~uva{ neki
stari deo ode}e ili nakita koji ti se
dopada, a koji je pripadao tvojoj babi,
dedi ili nekom drugom ~lanu tvoje
porodice.
Tkanine }e{ najboqe sa~uvati ako
ih za{titi{ biqkom lavandom ili
ako ih spakuje{ u vakuum-kesu.
138
Odevawe kroz vreme
Qudi su se oduvek trudili da se lepo obuku, a naro~ito mladi}i
i devojke. Sigurno se i ti lepo ose}a{ kada si u lepom odelu.
Nekada je postojala velika razlika u no{wama izme|u naroda,
izme|u gradskog i seoskog stanovni{tva, pa ~ak i izme|u pojedinih
krajeva (na primer, na jedan na~in su se qudi obla~ili u Sremu,
a na drugi u [umadiji).
U pro{losti su qudi, naro~ito u selima, sami sebi pravili ode}u
i obu}u (opanke od koè, xempere, {alove, ~arape, kape i druge
delove ode}e od vune; tkali su materijale i sami od wih {ili
ode}u). Svako se trudio da svoje odelo ulep{a raznim {arama
i ukrasima.
Danas se ode}a i obu}a uglavnom proizvode u fabrikama,
pa se qudi sli~no obla~e u celom svetu. Moda se vremenom mewa,
ali je obi~no u isto vreme svuda ista.
pre 150 godina
pre 100 godina pre 100 godina pre 50 godina
139
Prona|i u porodi~nom albumu tri fotografije iz razli~itih vremena (prababe kad je bila devojka,
babe iz mladih dana i mame kao devojke ili pradede kad je bio momak, dede kad je bio mlad i tate
kao momka). Fotokopiraj ih, zalepi i napi{i slede}e:
Ime i prezime osobe sa slike
1.
2.
3.
Kada su fotografije nastale?
1.
2.
3.
Opis ode}e koju nosi svaka osoba sa fotografije
1.
2.
3.
Koje promene u odevawu zapaà{?
1.
2.
3.
140
Ishrana nekad i sad
Pre 200 godina hrane je bilo mawe nego danas,
jer su ìto, vo}e i povr}e slabije uspevali
i ra|ali. To se de{avalo zato {to nije bilo
ma{ina za obradu zemqe i sredstava za prehranu
i za{titu biqa i stoke kao {to ih ima danas.
Na wivi iste povr{ine danas moè da rodi 10 puta
vi{e kukuruza ili p{enice nego pre 200 godina.
Zbog su{e i slabog roda bilo je godina kada se
gladovalo. Qudi su se tada snalazili tako {to su
se hranili li{}em i plodovima divqih biqaka,
love}i puève, ptice, korwa~e i druge ìvotiwe.
I danas u nekim krajevima sveta jo{ uvek nema
dovoqno hrane za svakoga.
Ovako je izgledalo pripremawe hrane na planini pre 100 godina
ovako se oralo pre 200 godina ovako se oralo pre 100 godina danas
ovako se `welo pre 200 godina ovako se `welo pre 100 godina danas
ovako se pekao hleb pre 200 godina ovako se pekao hleb pre 100 godina danas
141
Ovako je 1910. godine izgledala kuhiwa sa {poretom na drva Nekad su svi ~lanovi porodice jeli iz jedne
~inije, drvenim ka{ikama, sede}i za sofrom.
Raspitaj se kod nekog od starijih i zapi{i recept za spremawe nekog jela ili poslastice koji su bili
omiqeni u pro{losti.
U vreme crkvenih ili nekih drugih praznika
odràvali su se seoski sabori. Na wima su se
okupqali, upoznavali, igrali i pevali momci
i devojke. Datume crkvenih sabora moè{
prona}i u crkvenom kalendaru.
(Sabor u ni{kom kraju, po~etak 20. veka)
Od davnina su se u svakom ve}em mestu u Srbiji

odràvali va{ari. Na wima se prodavala
i kupovala razna roba, stoka, alati i drugo,
ali se i zabavqalo. Na va{are su dolazili qudi
iz raznih krajeva i drugih zemaqa da bi se
druìli i trgovali. (Crte` F. Kanica)
142
Na{e svetkovine
Svetkovina je veseqe povodom nekog praznika. Tokom prazni~nih dana qudi ne rade svoje uobi~ajene
poslove, ve} se okupqaju, druè, goste se i vesele. Tada se prise}aju obi~aja svojih predaka i ponavqaju
ih, drè}i se tradicije.
Razli~iti narodi imaju razli~ite svetkovine. Kada razli~iti narodi ìve zajedno, va`no je da po{tuju
svetkovine onih drugih. Neke svetkovine su zajedni~ke svim narodima (Nova godina, na primer). Neke
po{tuju samo male grupe qudi. Svaka svetkovina je va`na, mada je, mo`da, malo qudi slavi. Neke sve~anosti
iz na{ih krajeva izvor su veseqa za mnoge qude, bez obzira na to odakle dolaze i kom narodu pripadaju.
praznik sve~ani dan kojim se proslavqa neki vaàn doga|aj
tradicija verovawe, obi~aji i pravila pona{awa koji se prenose s kolena na koleno, s generacije na generaciju
U porodicama srpskih pravoslavnih vernika slavi
se slava. Na toj se svetkovini proslavqa svetac koji
je za{titnik porodice. Slave su va`ne porodi~ne
svetkovine. (Crte` F. Kanica)
143
Svadbeni obi~aji kroz vreme
pre 150 godina
(Crte` F. Kanica)
pre 50 godina
pre 100 godina
Svadbeni obi~aji oduvek su bili bogati i raznovrsni.
Na svadbama su mladenci ukra{avani, darivani,
dràne su zdravice za wihov sre}an ìvot, pevalo se
i igralo, veselilo, a po{tovani su i brojni obredi.
Na taj na~in slavqeno je stvarawe nove porodice,
koja je trebalo da obezbedi nastavak ìvota
i napredak nekog plemena, naroda i qudskog roda.
Raspitaj se o jednom svadbenom obi~aju koji je danas uobi~ajen i opi{i ga.
144
Stare i nove igre
Deca su u pro{losti igrala mnoge igre. Veliki broj tih igara igraju se i danas, a deca stalno
smi{qaju i nove.
Evo opisa jedne stare de~je igre pod nazivom Po{to, seko, mleko.
U slobodnom vremenu, naro~ito za vreme praznika, odrasli i deca igraju razne igre. Naj~e{}e igre
odraslih u pro{losti, pa i danas, su narodna kola koja se igraju uz svirku frule, zvukove gajdi,
tamburica, harmonike i drugih instrumenata. Narodne igre se danas neguju u folklornim dru{tvima.
I
g
r
a

P
o
{
t
o
,

s
e
k
o
,

m
l
e
k
o
?

p
r
e
u
z
e
t
a

j
e

i
z

k
w
i
g
e

D
e
~
j
e

i
g
r
e

n
e
k
a
d

i

s
a
d
Q
u
b
i
c
e

S
i
k
i
m
i
}
,

K
r
e
a
t
i
v
n
i

c
e
n
t
a
r
,

B
e
o
g
r
a
d
PO[TO, SEKO, MLEKO?
Igra~i stoje u parovima, pore|ani ukrug. U svakom paru jedan igra~
~u~i i on je lon~e, a drugi stoji iznad wega i on je seka koja ~uva
i prodaje svoje mleko. Na po~etku igre bira se kupac. On prilazi
jednom paru igra~a, pruà ruku seki i, drè}i je za ruku, pita:
Kupac: Po{to, seko, mleko?
Seka: Po petak, po {estak, po{to ti ga dajem i ne dam!
Kupac: I da}e{!
Seka: I ne dam!
Kupac: I da}e{!
Seka: I ne dam i ne}e{ ga ni dobiti!
Tada ova dva igra~a potr~e u suprotnim pravcima oko kola i ko pre
stigne do lon~eta, wegovo je i lon~e i mleko. Sporiji igra~ postaje
kupac i igra se ponavqa.
U toku cele igre, dok kupac i seka razgovaraju, ostala deca, koja stoje
iznad svojih lon~i}a, prave razne pokrete iznad wih, kao {to je
zahvatawe mleka iz svog i iz susednih lon~i}a, me{awe mleka,
otvarawe i zatvarawe zami{qenih poklop~i}a i sl.
145
Raspitaj se o jednoj igri koju je kao dete igrala tvoja baka ili neko drugi od starijih iz tvoje porodice
i opi{i je.
Ovde opi{i jednu de~ju igru koju rado igrate ti i tvoje dru{tvo.
146
Selo iz pro{losti i selo danas
Sela su naseqa koja su nastala pre gradova.
Podizana su pored reka ili blizu izvora, tamo gde
je bilo pa{waka i obradivog zemqi{ta ili pored
va`nih puteva.
U pro{losti, kao i danas, seqaci su se bavili
zemqoradwom, vo}arstvom, vinogradarstvom
i gajewem stoke sto~arstvom. Da bi dobili vi{e
obradivog zemqi{ta, kr~ili su {ume i isu{ivali
mo~vare.
Nekada su seoske ku}e gra|ene od drveta, blata
i pokrivane su slamom. Danas se za izgradwu seoskih
ku}a koriste cigla, beton, crep i drugi materijali.
Pre 100 godina u selima je bilo mnogo vi{e
stanovni{tva nego danas. Mnogi stanovnici sela
su u me|uvremenu pre{li u gradove.
U velikom broju sela u Srbiji ostali su samo stari qudi. Neka sela su ve} pusta.
Napi{i svoje mi{qewe o tome zbog ~ega qudi napu{taju selo.
Stara ku}a na Zlatiboru
Stara seoska ku}a iz Pomoravqa Stara seoska ku}a iz Vojvodine
147
Opi{i izgled sela iz tvog zavi~aja. Navedi
slede}e: nazive sela, gde se nalaze, kako u wima
izgledaju ku}e, ~ime se tamo qudi najvi{e bave i dr.
U praznom prostoru nacrtaj jedno od tih sela.
Nazivi sela iz tvog zavi~aja su:
Kako izgledaju stare ku}e?
Kako izgledaju nove ku}e?
îme se qudi u selu bave?
Ostala zapaàwa:
148
Grad nekad i sad
Gradovi su ve}a naseqa koja su u pro{losti nastajala na raskrsnicama puteva, na obalama ili u{}u
reka, ispod tvr|ava, blizu mostova i na sli~nim mestima. Nekada su ulice u gradovima bile uzane, a ku}e
male i zbijene jedna uz drugu.
U gradovima su se qudi najvi{e bavili zanatima i trgovinom, a tu se nalazilo i sedi{te vlasti.
Nije se vodilo ra~una o ~isto}i ulica i trgova, pa su se stanovnici ~esto razboqevali od zaraznih bolesti.
Izgled Beograda u 17. veku Izgled Beograda pre 150 godina (crte` Milivoja Nenadovi}a)
Beograd po~etkom 20. veka
Beograd danas
149
Razmisli i odgovori na slede}a pitawa.
Za{to su gradovi nastajali na raskrsnicama puteva?
Za{to su nekada u gradovima ku}e bile zbijene?
Gde bi ti vi{e voleo da ìvi{, u selu ili u gradu? Za{to?
Opi{i grad u kojem ìvi{ ili najbliì grad iz tvog zavi~aja. Navedi slede}e: ime grada,
gde se nalazi, podatke o wegovom nastanku (poseti muzej grada), najva`nije spomenike u gradu, poznate
fabrike (ako postoje) i sl.
Istraì i napi{i kako je grad koji opisuje{ dobio ime.
150
Iz na{ih narodnih pesama i pri~a
O doga|ajima iz pro{losti govore mnoge narodne pesme i pri~e. Skoro u svakom kraju postoje neka
mesta sa kojima su povezani doga|aji iz pesama i pri~a.
U na{oj zemqi vekovima se pri~a i peva o velikom junaku Kraqevi}u Marku. Narodna pesma
Uro{ i Mrwav~evi}i govori o tome {ta je majka savetovala Marku kada je on trebalo da presudi
na kome je carstvo.
Nenad Vesi}, u~enik III razreda iz Blaca,
zapisao je legendu iz svog zavi~aja.
U Jankovoj klisuri kod Blaca jo{ uvek
postoje udubqewa u re~nom kamenu za koja se
kaè da su stope kowa [arca, koga je jahao
Kraqevi} Marko kada je tuda prolazio.
Na planini Jastrepcu, iznad sela Popove,
postoji Rase~en kamen za koji se veruje da ga
je rasekao Kraqevi} Marko kada je hteo da
proba da li mu je sabqa o{tra.
Marko, sine, jedini u majke,
ne bila ti moja rana kleta,
nemoj, sine, govoriti krivo,
ni po babu, ni po stri~evima,
ve} po pravdi boga istinoga!
Nemoj, sine, izgubiti du{e!
Boqe ti je izgubiti glavu,
nego svoju ogrje{iti du{u!
151
Istraì i zapi{i pesmu ili pri~u koja je povezana s doga|ajima iz pro{losti tvoga zavi~aja.
152
Znameniti qudi moga kraja
U na{oj zemqi mnogi qudi su postali veoma poznati po nekom svom dostignu}u. Neki su bili pisci,
slikari ili glumci, a neki poqoprivrednici, nau~nici i dr.
Evo kako je u~enica III razreda Danica Lada~ki iz Novog Sada opisala znamenitu li~nost iz svog kraja.
U mom gradu Novom Sadu ro|en je 1833. godine veliki pesnik
Jovan Jovanovi} Zmaj. Wegova rodna ku}a nalazila se u ulici
Zlatna greda, na mestu na kojem je danas zgrada gimnazije, koja
nosi pesnikovo ime.
Zmaj je ure|ivao poznati de~ji ~asopis Neven i napisao je
mnoge zanimqive kwige za decu. Wegove pesme nalaze se i u na{im
~itankama.
U nasequ Sremska Kamenica, pored Novog Sada, nalazi se muzej
posve}en Zmaju. U wemu se ~uvaju wegovi rukopisi, pisma, kwige,
li~ni predmeti i jo{ mnogo toga.
Svake godine u Novom Sadu organizuju se Zmajeve de~je igre.
Naslovna strana
de~jeg ~asopisa Neven
Ku}a u Sremskoj Kamenici u kojoj je ìveo Zmaj, danas muzej posve}en wemu
153
Ovde nacrtaj ili zalepi fotografiju
(fotokopiju fotografije) neke znamenite
li~nosti iz tvog zavi~aja.
Napi{i ime i prezime te osobe i godinu
i mesto ro|ewa. Objasni po ~emu je poznata.
[ta se ~uva u tvom zavi~aju kao se}awe
na tu poznatu li~nost?
154
[ta
je duè
od godine,
a kra}e od
veka?
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010. 2020.
1905. 1915. 1925. 1935. 1945. 1955. 1965. 1975. 1985. 1995. 2005. 2005. 2015.
20. vek 21. vek
[ta kra}e
traje od meseca,
a duè od ~asa? Seti se
mera za vreme!
Ozna~i na
lenti vremena godinu
osnivawa tvoje {kole,
godinu u kojoj si ti po{ao
u {kolu i godinu u kojoj
}e{ zavr{iti
osnovnu {kolu.
Razgovara}emo:
o stanovni{tvu na{eg kraja
o qudskim delatnostima
o tome na koji se na~in brinemo za okolinu
U~i}emo:
o tome koje su qudske delatnosti u selu
i u gradu
o saobra}ajnim sredstvima i saobra}ajnim
znacima
o saobra}ajnim pravilima
da proveri{ koliko se brine{ za okolinu
da napravi{ vodi~ kroz svoj zavi~aj
Qudske delatnosti
156
Stanovni{tvo na{eg kraja
U na{oj Republici Srbiji ve}inu stanovni{tva
~ine Srbi. Me|utim, u Srbiji ìve i Crnogorci,
Hrvati, Makedonci, Bo{waci, Albanci, Ma|ari,
Rumuni, Slovenci, Slovaci, Romi, Rusini, Bugari,
Jevreji i pripadnici drugih naroda.
Svaki narod ima svoj jezik, obi~aje, svoje pesme
i pri~e, svoje kwige, pro{lost, narodnu no{wu
i jo{ mnogo toga po ~emu se razlikuje od drugih
naroda. Ali svi narodi su mawe ili vi{e sli~ni,
kao {to su i svi qudi sli~ni.
Kao {to ~ovek ne moè da ìvi sam, ve} samo
zajedno s drugim qudima, tako ni narod ne moè
bez drugih naroda. Zato je va`no da se qudi
i narodi me|usobno po{tuju i da sara|uju.
Korisno je da se pomaù kao dobri susedi,
da razmewuju znawa, iskustva, pri~e, pesme,
igre, recepte za kola~e, da se druè.
U Vojvodini, na primer, u nekim mestima
u kojima ìve i Srbi i Ma|ari, postoji lep obi~aj
da, kad se sretnu, Srbin pozdravi Ma|ara na
ma|arskom, a Ma|ar Srbina na srpskom jeziku.
(jonapot)
DOBAR
DAN!
Hajde da
igramo
`murke!
Na
ma|arskom
se kaè
BJCSKA.
(bujo~ka)
Na rumunskom
se kaè
DE A V-ATI
ASCUNDELEA.
(dea vac askundeqa)
J NAPOT!
157
Istraì i napi{i.
Koji sve narodi ìve u tvom zavi~aju?
Zapi{i i nau~i kako se na jeziku jednog od naroda koji ìve u Srbiji, a kojem ti ne pripada{, kaè slede}e:
Dobro jutro! Dobar dan!
Dobro ve~e! Zdravo!
Kako ste? Izvolite!
Hvala! Do vi|ewa!
Koja je osnovna poruka teksta s prethodne strane? Prepri~aj je.
Slovakiwe u narodnoj no{wi Rumuni u narodnoj no{wi Ma|ari u narodnoj no{wi
158
Qudske delatnosti u selu i u gradu
Sam ~ovek ne moè da stvori sve {to mu je potrebno za ìvot. Zato qudi dele poslove i razmewuju
dobra koja stvaraju.
Selo
U selima se qudi najvi{e bave poqoprivredom i to kroz slede}e delatnosti:
Istraì i napi{i kojim se delatnostima bave qudi sa sela iz tvog zavi~aja.
Ratarstvo je obrada zemqe
i gajewe ìta p{enice,
kukuruza, ovsa, je~ma, raì
itd.
Sto~arstvo je gajewe stoke,
tj. goveda, ovaca, sviwa
i koza, kao i koko{aka
i drugih doma}ih ìvotiwa.
Od tih ìvotiwa se za ishranu
qudi dobijaju mleko, meso i
jaja, a tako|e i vuna, perje itd.
Vo}arstvo je gajewe vo}a
kru{aka, jabuka, {qiva, oraha,
malina, jagoda i dr.
Povrtarstvo je gajewe
povr}a paprike, paradajza,
krompira, luka, kupusa,
{argarepe i dr.
delatnost
159
Grad
Najve}i broj qudi koji ìve u gradu radi u fabrikama i preduze}ima. Tekstilne fabrike proizvode
ode}u, fabrike koè i obu}e proizvode obu}u, fabrike prehrambene robe proizvode hranu. Pored wih
postoje i fabrike automobila, name{taja, lekova, papira i druge robe. Mnogi qudi bave se kupovinom
i prodajom robe trgovinom.
Stanovnici gradova zaposleni su i u raznim ustanovama. To su: {kole, domovi zdravqa, po{te,
policijske stanice, pozori{ta, biblioteke i dr.
Istraì i napi{i koje fabrike, preduze}a i ustanove postoje u gradovima iz tvog zavi~aja.
ustanova
160
Saobra}aj
Sredstva koja se koriste u saobra}aju nazivaju
se saobra}ajnim sredstvima. Ona se koriste za
transport putnika i robe vodom, vazduhom
i kopnom (putevima i èleznicom), a za prenos
informacija elektronskim putem upotrebqavaju
se telefon, telegraf, radio,
televizija i Internet.
Qude i robu putevima
prevoze motorna vozila,
kao {to su: automobili,
kamioni, autobusi i druga
prevozna sredstva. Prugama
se kre}u vozovi i {inobusi.
Kroz vazduh lete avioni
i helikopteri, a vodom
plove brodovi, la|e,
~amci i druga plovila.
Nazivi polaznih stanica
u saobra}aju su: autobuska
stanica, èlezni~ka stanica,
aerodrom i brodska luka ili
pristani{te.
Radi sigurnijeg odvijawa drumskog saobra}aja postoje saobra}ajni znaci, a neki od wih su:
opasnost na
putu
odron na putu zabrana
kretawa u
jednom smeru
obavezni smer
desno
staza za
bicikliste
pe{a~ki
prelaz
Sabra}ajna delatnost obuhvata prenos robe, qudi
i informacija razli~itim putevima i sredstvima.
znaci opasnosti znaci obaveze znak zabrane
znak
obave{tewa
161
Saobra}ajna pravila
U prethodna dva razreda u~ili smo o pravilima pona{awa u saobra}aju. Pe{aci su u~esnici
u saobra}aju i zato moraju da se pridràvaju propisanih pravila. Saobra}ajna pravila su
proverene mere opreza koje se moraju uvaàvati.
Pravila i preporuke
za pe{ake
Ulica se prelazi samo kada se na semaforu upali
zeleno svetlo.
Ako nema semafora, ulica se prelazi na
obeleènom pe{a~kom prelazu. Prvo treba da
pogleda{ levo, onda desno, pa da pre|e{ ulicu
samo ako su vozila dovoqno udaqena od tebe. Ako
nisu, sa~ekaj da sva vozila pro|u. Nikada ne
pretr~avaj ulicu!
Ako pored kolovoza nema trotoara, hodaj levom
stranom ulice (tako da ti vozila dolaze u susret).
Kad ide{ trotoarom, kre}i se desnom stranom, da
se ne bi sudarao s drugim pe{acima.
Ako ti se lopta otkotrqa na kolovoz, ne tr~i za
wom! Najboqe je da zamoli{ neku odraslu osobu
da ti je doda.
Ne hodaj ulicom sa slu{alicama vokmena na
u{ima! Ne}e{ ~uti zvuk automobila ili sirenu,
a to su va`ni znaci upozorewa.
Ako ne vidi{ dobro, obavezno nosi nao~are kada
si u saobra}aju.
Ku}ne qubimce ne izvodi na prometne ulice.
Mogu se uznemiriti i napraviti mnogo
neprilika. Nikada ne istr~avaj za wima na
kolovoz! Samo ih glasno dozivaj.
Kada si na ulici, izbegavaj da nosi{ kapu koja ti
suàva vidik.
Ne razgovaraj telefonom dok prelazi{ ulicu.
Izvini se sagovorniku i zamoli ga da sa~eka dok
ne pre|e{ na drugu stranu ulice.
162
Pravila i preporuke za bicikliste
Proveri gume i ispravnost ko~nica pre nego {to
sedne{ na bicikl.
Ne vozi no}u! Smawena je vidqivost.
Ne vozi kolovozom! Sigurnije je da vozi{
biciklisti~kom stazom.
Izbegavaj prometne ulice.
Ne trkaj se s drugim biciklistima.
Ne ule}i biciklom u bare.
Kada vozi{ nepoznatim ulicama, smawi brzinu
da bi na vreme izbegao rupe i {ahtove, ako ih ima.
Uvek nosi pumpu za gume.
Ne drì na biciklu teàk teret, a naro~ito ne {tapove
koji bi mogli da se zaka~e za ìce na to~ku.
Ako ima{ dugu kosu, obavezno je veì da ti ne pada na
o~i dok vozi{. I nosi kacigu na glavi.
Izbegavaj da vozi{ u pantalonama sa {irokim
nogavicama, jer mogu da se upletu u lanac.
Obuj obu}u koja se ne kliza i koja ne spada.
Delovi bicikla
Saobra}ajno sredstvo koje ve}ina dece zna da
vozi je bicikl. Pogledaj crte` bicikla i u kruì}e
upi{i odgovaraju}e brojeve koji su napisani pored
naziva delova bicikla.
1. to~ak
2. ko~nice
3. upravqa~
4. zadwe crveno svetlo
5. bo~no poziciono svetlo
6. predwe svetlo
7. korpa
8. lanac
9. ram bicikla
10. pedala
11. sedlo
12. zvonce
13. predwi blatobran
14. zadwi blatobran
15. pre~aga
163
Briga za okolinu
Pogledaj sliku i ispri~aj {ta si zapazio na woj {to je u vezi s brigom za okolinu.
Fabrike, toplane, automobili, autobusi, kamioni i druga prevozna sredstva ispu{taju otrovne gasove
i zaga|uju vazduh.
Vodu u rekama, morima i jezerima zaga|uju otpadne vode i drugi otpad iz naseqa i fabrika,
kao i brodovi iz kojih se ponekad izliva nafta i benzin.
Zemqi{te se tako|e zaga|uje otpadnim vodama, kao i preteranom upotrebom ve{ta~kih |ubriva.
Sva ova zaga|ewa {kode ~oveku i svim ìvim bi}ima na Zemqi. Zato odrasli treba da brinu o ~isto}i
okoline.
164
Proveri koliko brine{ o svojoj okolini
@utom bojom oboj ono {to ~ini{ retko, ponekad. Zelenom bojom oboj ono {to ~ini{ redovno.
Crvenom bojom oboj ono {to nikada ne ~ini{.
Kad
perem zube,
slavina je otvorena
samo dok ispiram
usta i ~etkicu.
Zatvaram slavinu iz
koje curi voda.
Sakupqam stare
novine i odlaèm
ih u posebne
kontejnere.
[tedim toplu vodu.
Trudim se da umesto
plasti~nih kesa
koristim papirne.
Ako ne{to
moè da se popravi,
ne traìm da mi se
kupi novo.
Kada je grejawe u
sobi ukqu~eno,
zatvaram vrata.
Ako
negde mogu da
odem pe{ice ili
biciklom, ne
koristim drugi
prevoz.
Bukom ne
uznemiravam susede.
Kad iza|em iz sobe,
ugasim svetlo.
O okolini moèmo da brinemo na razne na~ine. Jedan od na~ina je da mawe zaga|ujemo zemqi{te,
vazduh i vodu. Drugi na~in je da pomognemo da se umereno tro{i voda, struja, drvo itd. Zdravu sredinu
~ine i dobri odnosi me|u qudima i briga o drugima.
165
Smisli tri aktivnosti koje }e{ odmah preduzeti.
Moja briga za okolinu (podsetnik)
1.
2.
3.
Smisli crte` i natpis za bex i za majicu kojima }e{ upozoriti druge da treba da brinu o svojoj
okolini.
Ako si sve odgovore obojio zelenom bojom dobro brine{ o svojoj okolini! Potrudi se da uti~e{
na druge da i oni po~nu da vode ra~una o okolini.
Ako si najvi{e odgovora obojio ùtom ili crvenom bojom mora{ da promeni{ navike.
Napravi, za po~etak, podsetnik koji }e ti pomo}i u tome.
166
Vodi~ kroz moj zavi~aj
Prirodne lepote
Zamisli da su ti do{li u posetu gosti iz nekog drugog kraja ili iz druge zemqe.
@eli{ da ih upozna{ sa svojim zavi~ajem. Kuda bi ih odveo? [ta bi im pokazao?
O ~emu bi im pri~ao? Ovde napravi mali turisti~ki vodi~ kroz zavi~aj.
Napi{i plan obilaska zna~ajnih mesta kuda }e{ ih odvesti i {ta }e{ im pokazati.
Zalepi fotokopije fotografija (smawene ili uve}ane) ili nacrtaj zna~ajna mesta iz tvog zavi~aja koje
bi hteo da pokaè{ gostima. Pored svake kopije ili crteà napi{i {ta je na wima predstavqeno
i {ta bi jo{ o tome mogao da ispri~a{ gostima.
167
Istorijski spomenici
Ustanove kulture
168
Smisli, nacrtaj i napi{i reklamu kojom
}e{ privu}i turiste da posete tvoj zavi~aj.
Privredni objekti
169 privredni objekat
170
Va`ne re~i
A
avion 160
aerodrom 160
akcija 12, 13, 79
plan 12, 79
priprema za 13
alkohol 112
arheolog 131
arheologija 131
atmosfera 98
autobus 160, 163
autobuska stanica 160
automobil 159, 160, 163
B
bara 17, 23, 25, 26, 27, 28, 62, 68
bela rada 73
belance 110, 111
Beograd 131, 133, 148
biblioteka 159
biqke 46, 47, 48, 50, 53, 54, 55, 58, 60,
66, 67, 71, 76, 80, 98
disawe 48
zeqaste 63, 73, 74, 176
koren 50, 54, 56, 59, 64, 67, 70, 71
kro{wa 64, 67
kultivisane 76
listovi 50, 56, 58, 70, 71
plod 70
prole}nice 72
samonikle (korov) 76
stablo 50, 58, 64, 70, 71
ukrasne 77
cvet 70
bicikl 162, 164
delovi 162
biciklista 162
biciklisti~ka staza 160, 162
bodqe 67
bor 20, 73, 77
brdo 18, 19, 27, 28
breùqak 18, 19, 27, 28
breza 77
breskva 77
brzina rastvarawa 85
brod 160, 163
brodska luka 160
budu}nost 128
bukva 20, 73
bukovac 26
V
vazduh 46, 47, 48, 60, 62, 94, 95, 103,
104, 112
vla`nost 72, 92, 99, 176
zagrevawe 97
zna~aj 49
kao izolator 112, 113
kao pokreta~ 96
kretawe 97, 125
mehuri}i 94, 95
oblik 95
osobine 104
pritisak 99
propustqivost 109
snaga 49
temperatura 99, 100
{irewe, skupqawe 97, 103
va{ar 142
veverica 63, 65, 72, 73, 77
Velika kola 33
vetar 96, 101, 125
brzina 101
ja~ina 96, 99, 103
ko{ava 96
oluja 96
povetarac 96
pravac 96, 99
severac 101
smer 101
snaga 96
vetrewa~a 96
vetrokaz 101, 103
vetromer 101
ve{ta~ko |ubrivo 163
vidik 31,44
vidikova linija 31
vidqivost 99
vidra 68, 70
vilin kowic 69
vinova loza 77
vinograd 76, 77, 82
vinogradarstvo 146
visibaba 73
visoravan 18, 20, 27, 28
vi{wa 77
vla`nost 62, 72, 92
voda 46, 47, 50, 60, 62, 84, 98, 103,
104,107, 109, 110
destilovana 84, 172
zna~aj 51
kapqice 98
kqu~awe 107
kori{}ewe 51, 98
kruèwe u prirodi 47, 98
mineralna 84
osobine 104, 107
propustqivost 109
slana 84, 89
snaga 52
stawe 92, 107, 109
temperatura 107
vode 22,23,24,28,68
podzemne 84
staja}e 23, 25, 27, 28, 69
teku}e 22, 25, 28
vodena para 91, 92, 98, 103, 107, 110
vodena ruà 70
vodene biqke i ìvotiwe 48
vodene ptice 69
vodenica 51, 52, 176
delovi 52
vodomerna letva 176
vodostaj 22, 176
voz 160
vosak 108, 110, 111
voskar 108
vo}arstvo 146, 158
vo}e 26, 77, 140
vo}wak 62, 76, 77, 82
vrabac 77
vrana 76
vrba 69
vreme 99,128
vek 128, 130, 133, 154
171
godina 99, 128, 133, 154
dan 99, 128, 154
datum 128, 130, 176
decenija 128, 129, 130, 133, 154
era 131
mere za 128, 154
mesec 128, 154
milenijum 128, 130
minut 128
sedmica (nedeqa) 99, 128
sekunda 128
~as 128
vremenska prognoza 99, 102, 176
vremenske odrednice 128
vremenski uslovi 102
vrh 18, 20
vuna 158
vuk 20, 67, 72
G
gajde 144
gvo`|e 20, 94, 114, 117, 118
geografska karta 41, 42, 176
Srbije 43
glinu{a 60
glog 67
goveda 20, 78, 158
godina 99
golub 77
grad 146, 148, 159
gra{ak 77
grge~ 69
grmqavina 125
grupe 6, 7
pravila pona{awa 6
saradwa u 7
guma 106, 116, 117
gusenica 77
gustina 87, 176
D
dabar 26
dan 99
datum 128
deverika 68
Dedal 111
delatnost 158, 176
detelina 73, 81
detli} 76, 77
deca invalidi 8, 14
dogovoreni znakovi 36, 37, 38
dolina 18, 27, 28
dom zdravqa 159
drvo 64, 65, 67,94, 106, 109, 111, 112,
116, 117
dràvqanstvo 8, 12, 176
E
elasti~nost 109, 123, 176
elektricitet 125, 176
elektri~na provodqivost 112
elektri~na struja 96, 112
elektri~ne centrale 112
elektri~no pra`wewe 125, 176
era 131
@
àba 69
èlezni~ka stanica 133, 160
ìva bi}a 46, 47, 62, 64, 65
ìvotiwe 46, 47, 50, 53, 54, 55, 60, 66,
67, 71, 76, 80, 98
doma}e 158
polarne 67
{umske 73
ìvotna zajednica 63, 64, 80
vodena 69, 80
kopnena 73, 80
korisni ~lanovi 76
kultivisana 76, 77
ìtarice 26
ìto 20, 140, 158
Z
zavi~aj 16, 17, 24, 147, 149, 151, 153,
157, 158
vodi~ kroz 166
podaci o 17
zaga|ewa 163
zapad (Z) 30, 43
zapaqivost 109, 176
za{tita od nasiqa 8
zvezde 115
zvon~i} 73
zvuk 124, 125, 126
zvu~ni talasi 124
zdrav ìvot 8
Zemqa 115, 122, 123
zemqi{te 46, 47, 48, 53, 54, 55, 56, 60,
62, 68, 98, 103
boga}ewe 56, 57
boja 56, 60
vla`no 53, 56, 68
vrste 56, 60
obradivo 54, 76
odlike 56
plodno 53, 68, 76
rastresito 48, 53, 56, 68, 94
sastav 62
zemqoradwa 146
zec 20, 72, 76, 77
zmija 66, 72
barska 69
znamenita li~nost 152, 153
I
ibis 26
igre 11, 144, 145
de~je 144
narodna kola 144
odraslih 144
izvor 20, 22, 25, 27, 28, 55
izolatori 112, 176
elektri~ni 112, 117
toplotni 113, 116, 117
izraàvawe mi{qewa 8
Ikar 111
ikra 70
ime 8
insekti 63, 70, 73, 74
instrumenti 144
Internet 131, 160
iskopine 131
istok (I) 30, 43
istorija 131, 133
istorijski spomenici 167
172
istori~ar 131
ishrana 66, 140
J
jabuka 77, 94, 158
jagoda 158
jagor~evina 73
jaja 158
jarebica 73, 76, 77
jedrewak 96
je` 66, 67, 77
jezero 17, 20, 23, 25, 27, 28, 62, 68, 80,
82, 84, 125
ve{ta~ko 20, 23
prirodno 23
jela 20, 72, 73, 77
jelen 73
je~am 77, 158
Jovan Jovanovi} Zmaj 152
jorgovan 77
jug (J) 30, 43
jugozapad (JZ) 30
jugoistok (JI) 30
K
kajsija 77
Kalemegdan 131, 133
Kalemegdanska tvr|ava 131, 133
kamion 160, 163
kantarion 73
kawon 18, 28
kara{ 78
karika 66, 81
kartografija 41, 176
kartografske boje 41, 42
kartografski znaci 41, 42
kaciga 162
ka{ikara 26
kese 164
vakuum-kesa 138
papirne, plasti~ne 164
kesten 77
kilometar 20, 176
kiseonik 48, 63, 68, 111, 177
ki{a 100, 125
ki{na glista 54, 73, 77
ki{omer 100
klatno 123
klizawe 122, 126
klisura 18, 20, 27, 28
kova~ 108
koza 158
koko{ka 78, 158
kolovoz 161, 162
kompas 32, 115
delovi 32, 44
kondenzacija 91, 103, 110
kontejner 164
kopno 62
korito 22
korwa~a 73, 74
{umska 74
korov 76
kos 74, 77
crni 74
kotlina 18, 27, 28
kotrqawe 122, 126
ko{nica 78
Kraqevi} Marko 150
kretawe 120, 126
krivolinijsko 121
kru`no 121, 126
periodi~no 123
pravolinijsko 121, 126
talasno 124, 126
kre~u{a 60
krompir 77, 158
krompirova zlatica 77
krtica 48, 54, 63, 73, 81
krutost 109
kru{ka 77, 158
kukavica 72
kukurek 73
kukuruz 77, 140, 158
kupina 67
kupus 77, 158
L
la|a 160
lala 77
lanac ishrane 66
legenda 36, 41, 43, 102, 176
led 91, 107, 110
lekovi 159
leksikon 20, 21, 26, 71, 74
lenta vremena 129, 130, 133, 134, 154
leptir 73
leptir kupusar 77
leska 77
livada 62, 72, 73, 75, 80, 81, 82
livac 108
limunada 85, 86
liwak 69
lipa 77
lisica 20, 66, 67, 72
lokvaw 69,70
luk 77, 158
lk 123
Q
qubi~ica 73
qudske delatnosti 158, 172
quti} 73
M
magnet 114, 115, 118
ve{ta~ki 114
osobine 114
polovi 114, 118
prirodni 114, 115
{ipkast 115
magnetit 114
magnetno poqe zemqe 115
Mala kola 33
malina 158
masla~ak 73
materijali 106, 110, 116, 118, 176
ve{ta~ki 106, 108, 109, 176
vrste 116
gra|evinski 146
elasti~ni 109, 123
zapaqivi 106
kruti 109
meki 106
nezapaqivi 106
173
neprovidni 106
oblik 108
osobine 106, 107, 109, 116, 117, 176
plasti~ni 108, 109
prirodni 106
providni 106
provodnici 112
promene 110, 111, 118
stawe 118
tvrdi 106
upotreba 116, 117
~vrsti 109
medved 73
meso 158
metal 106, 108,111,112, 114, 116, 177
meteorolo{ka slu`ba 99
meteorolo{ka stanica 99, 100
me{awe rastvora 85
minerali 84
mineralne materije 54, 56, 84, 98
mirovawe 120
mi{ 54, 66, 67, 72, 73, 77
mi{qewe 8, 14
mleko 158
moda 138
more 20, 22, 84, 98, 125
Mrtvo 89
Panonsko 20
motorna vozila 160
mo~vara 23, 27, 28, 68, 82
mrav 54, 73
muwa 125
mu{ica 69
N
nadmorska visina 18, 20, 42,176
name{taj 159
narodi 138, 142, 143, 156, 157
narodna kola 144
narodne pesme i pri~e 150
naseqe 16, 17, 36, 38, 55
Neven 152
nedeqa 100
nemetal 114, 177
nizija 18, 19, 20, 27, 28
Nova godina 142
Novi Sad 152
W
wiva 62, 76, 77, 82
O
obala 22
desna 22
leva 22
obi~aji 143
oblak 98
obla~nost 99
obrazovawe 8
obredi 143
obronci 18
obu}a 159
ovas 77, 158
ovca 20, 78, 158
ogledi 58
odgovornosti 8
odevawe 138
odeqewe 12
pravila pona{awa u 12, 79
ode}a 159
odredi{te 31, 44
okean 84, 98
okolina 163
briga za 163, 164, 165
opra{ivawe 66
opruga 123
osobine 123
orao 20, 26, 66, 73
orah 158
orijentacija u prostoru 30, 32, 115, 176
osa 73
otpad 163
otpadne vode 163
otpaci (plasti~ni) 108
otrovni gasovi 163
P
padavine 99
koli~ina 99
padawe 122
padine 18
blage 18, 19
obronci 18
strmine 18, 19
paw 54
papir 159
paprika 77, 158
paradajz 77, 158
park 62, 76, 77, 82
pastrmka 68, 70
pasuq 58
patka 69
perje 158
perunika 77
pesku{a 60
pe~urka 72
pe{aci 161
pe{a~ki prelaz 161
plan 34, 35, 36, 38, 39, 40, 176
grada 39
naseqa 36, 37, 38
obja{wewe 40
u~ionice 34, 35
planina 17, 18, 19, 20, 27, 28
plastelin 109
plastika 106, 108, 109, 112, 116, 117,
176
plasti~nost 109, 176
platan 77
plovila 160
Poveqa o de~jim pravima 8
povrtarstvo 158
povrtwak 62, 76, 77, 81, 82
povr}e 20, 26, 77, 140
povr{ina 122
glatka 122
hrapava 122
podatak 131, 149, 176
podno`je 18
pozori{te 159
pol magneta 114, 118
polazi{te 31, 44
policijska stanica 159
poqoprivreda 158
poplava 22
174
porodica 6, 8, 14, 134, 136, 137, 141,
143
poroznost 109
potok 22, 25, 27, 28, 68, 82
po{ta 159
prava 8, 9, 10
de~ja 8, 14
ugroèna 10
pravila 6, 11, 12, 13, 161, 162
praznik 142, 144, 176
prevozna sredstva 160, 163
preduze}e 159
prestonica 133
preci 135
privredni objekat 169, 177
prijateq 8, 11, 14
prijateqstvo 11
prilago|enosti 63, 67
primesa 86, 177
priroda 46, 60
ìva 46, 60
za{tita 64
neìva 46, 60, 83
prirodne lepote 166
pristani{te 160
pritoke 22
problem 10,12, 79
re{avawe 10, 12, 79
providnost 117
provodnici struje 112, 117, 177
promene materijala 110
nepovratne 110, 111, 118
povratne 110, 111, 118
propustqivost (vode, vazduha) 109, 177
prostor 31, 44, 95
pro{lost 128, 130, 131, 133, 150
ptice 48, 69, 73
vodene 69
pu` 74, 77
putawa tela 121, 123, 126
krivolinijska 121
kru`na 123
pravolinijska 121
p~ela 66, 73, 77, 78
p~eliwak 78, 81
p{enica 77, 140, 158
R
ravnica 17, 18, 19, 20, 27, 28
radio 160
ra` 77, 158
razmera 34,177
rastvarawe 84, 85, 103, 177
rastvara~ 84, 103, 177
rastvori 84, 112, 177
ratarstvo 158
r|awe 111, 177
reka 17, 19, 22, 25, 26, 28, 42, 62, 68,
80, 82, 84, 98, 125
reklama 169
reqef 18
oblici 18, 19, 21, 28
repa 77
Republika Srbija 156
re~ica 18, 22, 27, 28, 82
re~no korito 18, 22, 28
ribe 26, 69, 115
ribwak 62, 76, 78, 82
rovac 73, 76, 77
rogoz 69
roda 69
ruda 20, 114, 177
S
sabor 142
sagorevawe 111, 177
sada{wost 128
saobra}aj 160
drumski 160
saobra}ajna pravila 161, 162
saobra}ajna sredstva 160, 162
saobra}ajni znaci 160
svadbeni obi~aji 143
svetkovine 142
svetlost 46, 62, 67, 68, 72, 125
brzina 125
sviwa 78, 158
svraka 76, 77
sever (S) 30, 33, 43
severac 101
Severwa~a 33
severozapad (SZ) 30
severoistok (SI) 30
sedmica 99, 100
selo 146, 147, 158
danas 146
iz pro{losti 146
seqak 146
semafor 161
senica 65, 77
Singidunum 133
sir 20
situacija 5, 177
skakavac 73, 76, 77
slava 142
smr~a 20
smu| 68
snalaèwe u prostoru 30, 32, 115, 173
sova 67, 73
som 68, 78
spomenici kulture 131
srebro 20
Srem 138
Sremska Kamenica 152
srna 72
staklo 106, 112, 116
stani{te 53, 62, 63, 65, 80, 82
vodeno 62, 68, 71, 82
ìvotno 62, 64, 82
kopneno 62, 72, 82
kultivisano 62, 76, 82
prirodno 62, 82
ugroèno 79
stanovni{tvo 146, 156
stawe (te~nosti, vode, materijala) 92,
107, 109, 110, 118
gasovito 103, 107, 109, 110,118
te~no 107, 109, 110, 118
~vrsto 93, 103, 107, 109, 110,118
stepen Celzijusa 102, 107
stoji{te 31, 44
stoka 146, 158
sto~arstvo 146, 158
strane 18, 20
strane sveta 30, 32, 43
175
glavne i sporedne 30, 43
E (istok) 32
W (zapad) 32
N (sever) 32, 114
S (jug) 32, 114
strmine 18, 20
sun|er 94, 109
Sunce 46, 47, 60, 115
suncokret 77
Sun~eva svetlost 46, 47, 50, 62, 68, 72
T
tamburica 144
tvrdo}a 109, 117
tela 109
elasti~na 109
kruta 109
plasti~na 109
~vrsta 109
televizija 160
telegraf 160
telefon 160
telo 88, 120, 177
zapremina 109
kretawe 120, 126
oblik 109
plivawe 88, 89
plutawe 89, 103
putawa 121, 126
temperatura 100
temperatura (vode, vazduha, te~nosti) 85,
90, 91, 92, 93, 99, 100, 103, 107
termometar 100, 107
te~nosti 84, 86, 91, 103, 104
boja 86
brzina isparavawa 90, 91, 103
brzina toka 86, 89
gustina 86, 87, 89
zagrevawe 90, 92, 97
zamrzavawe 93
zapremina 86, 89
isparavawe 90, 91, 103
kondenzacija 91, 103
kretawe 97
oblik 86, 89
osobine 86, 89, 93, 104
providnost 86, 103
promene 90
slobodna povr{ina 87, 89, 91, 92,
103
temperatura 90, 100, 107
hla|ewe 90, 92, 93
tkanina 106
tok 22
ton 124
vi{i 124
niì (dubqi) 124
toplana 163
toplota 46, 47, 62, 68, 98, 107
dejstvo na materijale 107
izolacija 113
tradicija 142, 177
trgovina 159
tre{wa 65, 77
trwe 67
trotoar 161
U
udubqewe 18, 28
uzvi{ewe 18, 20, 27
ulica 161, 162
UNICEF 9
usitwenost materije 85
uslovi za ìvot 46, 47, 49, 51, 54, 59,
62, 67, 80, 82
ustanove 159, 168, 177
kulture 168
u{}e 22
F
fabrika 138, 149, 159, 163
farma 78
folklorna dru{tva 144
frula 144
H
harmonika 144
helikopter 160
hidrocentrala 20, 51, 177
horizont 31, 44
hrana 159
hrast 20, 72, 73
hr~ak 77
humus 54
humu{a 60
C
cvetni prah 66
cve}e 77
Celzijus 102, 107
celina 66
crv 73, 74
^
~avka 77
~amac 51, 160, 177
~apqa 26, 69
~vorak 65, 76, 77
~isto}a okoline 163
~i~ak 73
~ovek 46, 55, 60, 62, 64, 76, 77, 78
~okolada 110, 111
[
{aran 68, 78, 81
{argarepa 77, 158
{e}er 85, 94, 103, 110, 111, 112
{inobus 160
{ipurak 67
{kola 136, 137, 159
vi{a 137
osnovna 137
sredwa 137
fakultet 137
{kolovawe 8, 14
{krge 48
{qiva 77, 158
{tuka 69
{uma 62, 72, 80, 82
zimzelena 72
listopadna 72
[umadija 138
176
Re~nik
ve{ta~ki materijal materijal koji su napravili,
stvorili qudi, koji se ne nalazi u prirodi
vla`nost vazduha koli~ina vodene pare u vazduhu
vodenica mlin koji pokre}e voda
vodoravan koji se poklapa sa slobodnom
povr{inom mirne vode, horizontalan
vodoravno paralelno s povr{inom mirne vode,
horizontalno
vodostaj visina nivoa vode u re~nom koritu;
meri se pomo}u vodomerne letve,
a izraàva se u centimetrima (cm)
vremenska progonoza predvi|awe razvoja
vremenske situacije koja }e se dogoditi
u budu}nosti (obi~no za nekoliko ~asova ili
nekoliko narednih dana) na osnovu odre|enih
podataka
gustina osobina onoga {to je gusto, zasi}eno
primesama (o te~nim materijama, rastvorima)
datum ta~no kalendarsko vreme (odre|eni dan
u mesecu i godini)
delatnost rad na ne~emu, odre|ena aktivnost
destilovana voda ~ista voda bez prisustva
rastvorqivih materija
dràvqanstvo pripadnost nekoj dràvi; dokument
kojim se potvr|uje ta pripadnost
elasti~nost osobina tela da se vrati u prvobitni
poloàj nakon savijawa ili rastezawa,
gipkost
elektricitet osobina materijala povezana
s vi{kom naelektrisanih ~estica
elektri~no pra`wewe izbijawe varnica iz
naelektrisanog tela
era duì vremenski period; tako|e i vreme od
kojeg po~iwe brojawe godina
zapaqivost osobina onoga {to je zapaqivo, {to
se lako pali
zapremina mera prostora koji zauzima neka
materija; meri se u litrima
zeqasta biqka ona koja ima zelenu i mekanu
stabqiku
izolator materija kroz koju ne moè da prolazi
elektri~na struja, ~ija je elektri~na
provodqivost slaba
kartografija ve{tina izra|ivawa geografskih
karata
kartografski koji se odnosi na kartografe
i kartografiju
kilometar jedinica za merewe duìne;
1 kilometar je duìna od 1000 metara
legenda obja{wewe, tuma~ znakova i simbola
na planovima i geografskim kartama,
tabelama i sl.
magare}a klupa posledwa izdvojena klupa
u u~ionici u kojoj su po kazni sedeli slabi
ili nemirni u~enici
mati~na kwiga ro|enih kwiga u koju mati~ar
upisuje ime i druge podatke novoro|enog
deteta
nadmorska visina visina nekog mesta na kopnu
u odnosu na nivo mora
N i S oznake poti~u od po~etnih slova engleskih
re~i: North sever i South jug
orijentacija odre|ivawe nekog mesta prema
stranama sveta, snalaèwe u prostoru
plan crte` koji u odre|enoj razmeri prikazuje
neko mesto na ravnoj povr{ini
177
planirati praviti nacrt, plan
plastika vrsta ve{ta~kog materijala koji se lako
oblikuje, a dobijeni oblik se trajno zadràva
plasti~nost osobina materijala koji se lako
obra|uje i kojem se nepovratno moè
izmeniti oblik
plutati dràti se na povr{ini vode ili neke
druge te~nosti, ne tonuti
praznik sve~ani dan kojim se proslavqa neki
vaàn doga|aj
privredni objekat zgrada, gra|evina u kojoj se
ne{to proizvodi, pravi; preduze}e, fabrika
primesa mawa koli~ina neke materije koja je
prisutna u drugoj materiji
provodnik telo (metal, rastvor i sl.) koje dobro
provodi elektricitet, toplotu i sl.
propustqivost osobina onoga {to je propustqivo,
{to lako propu{ta
razmera odnos rastojawa na nekom crteù, karti
ili planu i stvarne duìne u prirodi
rastvarawe nastajawe rastvora me{awem
s drugom materijom (obi~no te~nom)
rastvara~ te~nost u kojoj se rastvara ~vrsta
materija ili druga te~nost
rastvor ujedna~ena me{avina dve ili vi{e
materija nejednakog sastava, obi~no ~vrste
materije u te~noj
r|awe nepovratna spora promena gvo`|a
u dodiru s vodom ili vlagom iz vazduha
ruda sastojci stena, metali i nemetali, koji se
nalaze pod zemqom i koji se iskopavaju
u rudnicima
sagorevawe nepovratna brza promena zapaqivih
materijala, uz prisustvo kiseonika
sara|ivati raditi s nekim na istom poslu
situacija poloàj, stawe, skup okolnosti
u kojima se neko nalazi
telo op{ti naziv za predmete i bi}a koja se
kre}u ili miruju
tradicija verovawe, obi~aji i pravila pona{awa
koji se prenose s kolena na koleno,
s generacije na generaciju
ustanova institucija u kojoj se obavqaju neki
poslovi; zgrada u kojoj se nalazi takva
institucija
hidrocentrala elektri~na centrala na vodeni
pogon
~amac mawi plove}i objekat za prevoz qudi
i tereta, obi~no napravqen od drveta
178
Sadràj
Uputstvo 2
Ja i drugi 3
Ovo sam ja li~ni podaci 4
Ja u dru{tvu 5
Grupe i pravila pona{awa u grupi 6
Da li umem da sara|ujem u grupi 7
De~ja prava i odgovornosti 8
Kako da re{im problem 10
O prijateqstvu 11
Kako da napravim plan akcije 12
Moja priprema za akciju 13
Seti se {ta smo nau~ili 14
Moj zavi~aj i ja 15
Ovo je moj zavi~aj 16
Podaci o mom zavi~aju 17
Reqef 18
Pravim oblike reqefa 19
Iz leksikona 20
Moj leksikon 21
Teku}e vode 22
Staja}e vode 23
Vode mog zavi~aja 24
Iz leksikona 26
Orijentacija u prostoru 29
Snalaèwe u prostoru 30
Orijentacija pomo}u kompasa 32
Plan u~ionice 34
Plan naseqa 36
Moj plan naseqa 38
Plan grada 39
Obja{wewa plana 40
Geografska karta 41
Crtamo karte 42
Geografska karta Srbije 43
Veza izme|u ìve i neìve prirode 45
@iva i neìva priroda. Uslovi za ìvot 46
Sunce i ìvi svet 47
Vazduh i ìvi svet 48
Zna~aj vazduha za ìvot ~oveka 49
Voda i ìvi svet 50
Mala vodenica na vodi 52
Zemqi{te i ìvi svet 53
Istraùjem zemqi{te u okolini 56
Ogledi 58
@ivotne zajednice 61
@ivotno stani{te 62
@ivotna zajednica 63
Odnosi izme|u ìvih bi}a 64
Lanac ishrane 66
Prilago|enost uslovima za ìvot 67
Vodena stani{ta 68
Vodene ìvotne zajednice 69
Iz leksikona 70
Moj leksikon 71
Kopnena stani{ta 72
Kopnene ìvotne zajednice 73
Iz leksikona 74
Moje istraìvawe 75
Kultivisana stani{ta 76
Kultivisane ìvotne zajednice 77
Napravimo plan akcije 79
Neìva priroda: te~nosti i vazduh 83
Te~nosti rastvori 84
Osobine te~nosti 86
Plivawe tela 88
Promene pri zagrevawu i hla|ewu te~nosti 90
Vazduh 94
Vazduh zauzima prostor 95
179
Vazduh kao pokreta~ 96
Zagrevawe i kretawe vazduha 97
Kruèwe vode u prirodi 98
Vreme se mewa 99
Napravi svoju meteorolo{ku stanicu 100
Pratim vremensku prognozu 102
Materijali i wihova upotreba 105
Materijali 106
Dejstvo toplote na materijale 107
Osobine ~vrstih materijala 109
Povratne i nepovratne promene materijala 110
Elektri~na provodqivost 112
Vazduh toplotni izolator 113
Magneti 114
Upotreba materijala 116
Kretawe 119
Kretawe i mirovawe 120
Putawa 121
Padawe, klizawe i kotrqawe tela 122
Kretawe klatna i opruge 123
Talasno kretawe 124
Zvuci iz prirode 125
Na{e nasle|e 127
Vremenske odrednice 128
Koliko traje decenija 129
Koliko traje vek 130
Kako otkrivamo pro{lost 131
Moje istraìvawe 132
Pro{lost grada Beograda 133
Porodice nekad i sad 134
[kola nekad i sad 136
Moje istraìvawe 137
Odevawe kroz vreme 138
Ishrana nekad i sad 140
Na{e svetkovine 142
Svadbeni obi~aji kroz vreme 143
Stare i nove igre 144
Selo iz pro{losti i selo danas 146
Grad nekad i sad 148
Iz na{ih narodnih pesama i pri~a 150
Znameniti qudi moga kraja 152
Qudske delatnosti 155
Stanovni{tvo na{eg kraja 156
Qudske delatnosti u selu i u gradu 158
Saobra}aj 160
Saobra}ajna pravila 161
Briga za okolinu 163
Proveri koliko brine{ o svojoj okolini 164
Vodi~ kroz moj zavi~aj 166
Va`ne re~i 170
Re~nik 176
Sadràj 178
Dr Simeon Marinkovi}
Slavica Markovi}
Sa{a Arseni}
Vladimir Bursa}
Prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu
Dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu
Stevica Popov, u~iteq u O[ Ujediwene nacije u Beogradu
Violeta Babi}
Ivana Vasiqevi}
Vesna Radovanovi}-Penevski
Aleksandra Vuki}
Dr Dragan Babi}
Violeta Babi}
Du{an Pavli}
Neboj{a Miti}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
An|elka Ruì}
Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
Kreativni centar, 2006
PRIRODA IDRU[TVO
za tre}i razred osnovne {kole
prvo izdawe
autori
ilustrovali
recenzenti
re~nik izradila
saradnici
lektor i redaktor
grafi~ko oblikovawe
priprema za {tampu
izdava~
urednik
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright

Priroda I Drustvo 3 Razred

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priroda I Drustvo 3 Razred

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Priroda

I biqke di{u. Iako

Neka `iva bi}a predstavqaju mesto

Glog, {ipurak, kupina

Telo je`a pokriveno

Vuk i jo{ neke `ivotiwe mewaju boju

Od davnina su se u svakom ve}em mestu u Srbiji

You might also like