O Novinarstvu I Novinarima

Dubravka Vali Nedeljkovi
O NOVINARSTVU I NOVINARIMA

Novi Sad, 2007
2
Sadraj
Uvod .................................................................................................................................... 4
Novinarstvo ......................................................................................................................... 6
ta je novinarstvo? .......................................................................................................... 7
Osobenosti i principi savremenog novinarstva ............................................................... 9
Iz medijske prakse..................................................................................................... 13
Za razmiljanje i delovanje ....................................................................................... 15
ta je predmet novinarstva? .............................................................................................. 16
ime se bave novinari? ................................................................................................. 16
Odbir dogaaja vrednih medijske panje ...................................................................... 16
Konteksti koji utiu na novinarstvo .............................................................................. 24
Kako do informacije? ........................................................................................................ 29
Izvori informacija......................................................................................................... 29
Princip dostupnosti informacija .................................................................................... 36
Kako izbei greku .................................................................................................... 37
Za razmiljanje i delovanje ............................................................................................... 40
Vrste novinarstva u kontekstu vrste medija ...................................................................... 41
Informativno novinarstvo.......................................................................................... 42
Zabavno novinarstvo ................................................................................................. 47
Komercijalno novinarstvo ......................................................................................... 50
Infotejment novinarstvo ............................................................................................ 51
Informeral novinarstvo ............................................................................................ 53
Istraivako novinarstvo ........................................................................................... 53
Nove tendencije ............................................................................................................ 58
Osobine pojedinih vrsta medija ....................................................................................... 63
Diskurs/osobenosti teksta.............................................................................................. 64
Osobine agencijskog novinarstva ................................................................................. 65
Zanimljivosti ............................................................................................................. 69
Osobine tampe ............................................................................................................. 70
Zanimljivosti ............................................................................................................. 72
Osobine radija ............................................................................................................... 74
Tipovi savremenog radija ........................................................................................ 75
Zanimljivosti ............................................................................................................. 77
Osobine televizije......................................................................................................... 78
Zanimljivosti ............................................................................................................. 82
Tipovi medija .................................................................................................................... 84
Tipovi medija u kontekstu finansiranja......................................................................... 85
3
Dravnocentrini mediji............................................................................................ 85
Trinocentrini mediji ............................................................................................. 87
Javni servis ................................................................................................................ 89
Medijski imperijalizam ............................................................................................. 93
Unutranaj organizacija medija ......................................................................................... 99
Redakcija....................................................................................................................... 99
Sistem deska............................................................................................................ 100
Sistem rubrika ......................................................................................................... 100
Meoviti sistem ....................................................................................................... 103
Medijska hijerarhija ................................................................................................ 104
Iz medijske prakse................................................................................................... 106
Za razmiljanje i delovanje ..................................................................................... 109
Medijski sektor/trite ..................................................................................................... 110
Medijski sektor trite .............................................................................................. 111
Tipovi medija u kontekstu publike ................................................................................. 120
Mediji marginalizovanih grupa ............................................................................... 122
Opta pitanja i meunarodni dokumenti koje je ratifikovala Srbija i domae
zakonodavstvo......................................................................................................... 122
Mediji nacionalnih manjina u Srbiji/Vojvodini od ekspanzije do devastacije ....... 126
Izvetavanje o marginalnim grupama ..................................................................... 131
Novinar ........................................................................................................................... 134
Novinar je................................................................................................................ 134
Novinara odlikuje.................................................................................................... 137
Tipovi novinara ....................................................................................................... 138
Snaga, sloboda, odgovornost i ogranienja novinara i novinarstva ............................ 147
Cenzura ................................................................................................................... 147
Zanimljivosti ........................................................................................................... 149
Iskrivljavanje........................................................................................................... 150
Senzacionalizam ..................................................................................................... 151
Dobar ukus .............................................................................................................. 151
Privatnost ................................................................................................................ 151
Unutranji pritisci na novinare ................................................................................ 152
Opta literatura ................................................................................................................ 156
Index ............................................................................................................................... 157
4

Uvod
1

O novinarstvu i novinarima, treba da popuni prazninu u strunoj
literaturi, a s obzirom na to da nema ni udbenika sa
odgovarajuim sadrajem, monografija ima dvostruku namenu:
da nadomesti nedostatak, ali da moe da poslui i kao udbeniko
tivo za predmeta Uvod u novinarstvo. Ipak, valja imati na umu
da je pisano, osim sa namerom da odrazi sadraj akademskog
dodiplomskog kursa, jo i sa namerom da prui vane, potrebne,
ali i zanimljive informacije i drugima, zaniteresovanim za
fenomen masovnog komuniciranja, bez kojeg je danas
nezamisliva svakodnevna drutvena praksa. Zahtevnijem itaocu
se nudi i lista naslova domaih i stranih autora koji su o svakom
pitanju koje se ovde razmatra pisali daleko opirnije i koja moe
posluiti kao vodilja za produbljivanje saznanja iz osnova
novinarstva.

Uvod u novinarstvo je akademski dodiplomski jednosemestralni
kurs iji je cilj da studente upozna sa:

osnovnim pojmovima, optim karakteristikama i vrstama
novinarstva;
profesijom novinar u savremenom pluralistikom drutvu;
osobinama i tipovima medijia (novine, radio, TV, novi
mediji);
kratkom istorijom novinarstva.

Najosnovniji zadatak je, ipak, da se studenti na samom poetku
susretnu sa izazovom profesije, njenim mogunostima, ali i
ogranienjima, kako bi bili spremni da se upuste u avanturu
izuavanja urnalizma u semestrima koji slede.

Na ovom akademskom dodiplomskom kursu se mogu dobiti
odgovori na mnoga, ali ne i na sva, pitanja. Pre svih se misli na

1
Zahvaljujem se na razumevanju i dobrim namerama svima koji su me podsticali, davali uputne primedbe i
savete, pomogli mi u odabiru materijala, kao i nainu njegove prezentacije, da na osnovu predavanja i vebi
sa studentima prvih generacija urnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, sainim,
pre svega informativno i nadam se korisno tivo. Posebno se zahvaljujemo koleginicama i kolegama iz
profesije koje su ovom tekstu obezbedili tu neophodnu vezu izmeu teorije i prakse; kao i recenzentima
Dimitriju Boarovu i Radetu Veljanovskom koji su svojim korisnim primedbama iskusnih novinara, ali i
pedagoga, doprineli definisanju pojedinih pojmova i boljem sagledavanju itave matrije. Nadasve bogato
iskustvo u ureivanju naunih publikacija prof. dr Vere Vasi najvie je uticalo da ova knjiga, u obliku
koji je pred itaocima, izae u ediciji Novinarska biblioteka, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu na emu sam joj posebno zahvalna.
.
5
ona koja su podstakla na razmiljanje o izboru profesije, kao i na
ona koja su doprinela da se profesija nerealno uzdie u odnosu na
sve ostale. Kurs je ujedno i podsticaj da se u daljim studijima
traga za odgovorima koji su ostali nedoreeni.

Meutim, ono to se smatra mnogo znaajnijim je to to se na
ovom kursu ui da je urnalistika interdisciplinarni studij, kao to
je i sama profesija interdisciplinarno utemeljena. Takoe i to da je
vano uvek tragati za vie moguih odgovora i da se tek potom,
meu mnogobrojnim ponudama, izabere onaj koji najpriblinije,
ako ne u potpunosti, reava dilemu. Ui se, naravno, i da je bitno
svaki problem sagledati iz vie perspektiva, a informacije
proveravati iz vie izvora. To je, dakako, i dobra osnova za
svakodnevnu novinarsku praksu. Stoga je u tekst uveden, kada je
god to bilo mogue, i odeljak Iz medijske prakse lini stav
novinarke/novinara o odreenoj temi, ili neki dobar primer, koji
bi ilustrovao pojedine navode. Ideja je da se pokae da je teorija
utemeljena u medijskoj svakodnevici.

Osim toga na kraju svake obraene oblasti (ukupno deset) dodati
su i zadaci Za razmiljanje i delovanje. Trebalo bi imati u vidu
da e deo tih zadataka biti ukljuen u razgovore na vebama i na
proveri znanja na ispitu.

U ovom tekstu se primenjuje Kodekst neseksistie upotrebe jezika
prof. dr Svenke Savi kada god priroda teksta to omoguuje.

Novi Sad, septembar 2007.
DVN

6

Novinarstvo

U Prvom poglavlju, e biti najpre definisan pojam novinarstva, a
potom obraene osobine savremenog novinarstva. To je ujedno i
uvod u naredna poglavlja u kojima sledi razmatranje profesije u
uem smislu u odnosu na kontekst medija uopte i pojedinano,
potom elemenata novinarstva, modela i pojavnih oblika.

Preporuena literatura:

1. Adam, Stuart (1993), Notes Towards a Definition of Journalism,
The Poynter Institute for Media Studies St. Petersburg, Florida
(11-23 str).

2. DeFleur, Dennis (2002), Understanding Mass Communication,
Houghton Mifflin Company, Boston-New York, 469-472.

3. Herman, Edvard i Robert Mekesni (2004), Globalni mediji, Clio,
Beograd.

4. Klajn, Ivan i Milan ipka (2006), Veliki renik stranih rei i
izraza, Prometej, Novi Sad.

5. Kova, Bil i Rozenstil Tom (2006), Elementi novinarstva, CID i
Institut za medije Crna Gora, Podgorica (20-28 str).

6. Korni, Danijel (1999), Etika informisanja, Clio, Beograd str. 97-
99.

7. Rudin, R.& T. Ibbotson (2003), Introduction to Journalism,
Essential techniques and background knowledge, Focal Press,
Amstendarm, Boston, Heidelberg, London, New York, Oxford,
Paris, San Diego, San Francisco, Singapore, Sidney, Tokyo, 11-15.

8. Pavlik, V. John (2001), Journalism and New Media, Columbia
University Press, New York.

9. Siklos, Richard (2007), Radio Adds Pictures For the Internet Era,
The New York Times Politika, Mondey, March 5, str 8.

10. Srdi, M. ur. (1979), Leksikon novinarstva, Savremena
administracija, Beograd.

11. Vikani, Tedi (travanj 2007), Podcast i podcasting, PC Chip,
Zagreb, 186-189 (www.pcchip.hr).

12. Zakon o radiodifuziji republike Srbije (2002), Sl. Glasnik RS, br.
42/2002, 97/2004 i 76/2005. Beograd.
7

ta je novinarstvo?

Odgovoriti na ovo, tako jednostavno, pitanje nije lako. Sama
injenica da kada se na internet pretraivau Gugl ukucaju
kljune rei definicija novinarstava pojavi 1,070,000 ponuda
ukazuje na svu problematinost poduhvata. Teoretiari i
praktiari se ak ne slau ni u samoj nameri da se novinarstvo
definie.

Novinarstvo
je profesija koja
podrazumeva
prikupljanje,
proveravanje i
oblikovanje
informacija o
dogaajima, pojavam
i ljudima od javnog
interesa i potom
njihovo distribuiraje
do auditorijuma na
veliku udaljenost
putem masovnih
medija.
Protivnici kao osnovni kontraargumet navode da je to delatnost
od izuzetnog javnog znaaja i podlona veoma brznim
promenama. Svako definisanje bi je zatvorilo i konzerviralo, to
je suprotno samoj sutini novinarstva. Definisanje e doprineti da
ono postane otporno na promjene koje dolaze sa vremenom,
zbog ega e vjerojatno ispasti iz igre (Kova/Rozenstil, 2006,
24). Protiv definisanja onoga to rade novinari bili su esto i
advokati velikih medijskih kompanija koji su savetovali
medijskom menadmentu da ne definie jasno ta je za njih
novinarstvo, a posebno da to ne odtampa u javnoj publikaciji,
jer bi to moglo kasnije da se koristi kao dokaz na sudu protiv
medijske kompanije.

Prva i najvanija
obaveza novinarstva
je obaveza prema
istini
(Kova/Rozenstil,
2006, 46).
Pristalice definisanja svoj stav argumentiu potrebom da se jedna
tako vana drutvena delatnost objasni, odnosno omei i tako
naini okvir u kojem se teorijski promilja i razmatra na nivou
svakodnevne medijske prakse.

Informacija je novo
saznanje o injenicama
i sutinama saopteno u
obliku razumljivom za
optu komunikaciju i
znaajno za
unapreenje ljudske
prakse
(uri, 1997, 262).

Odgovor na pitanje ta je novinarstvo nude pre svega
specijalizovane publikacije koje sistematizuju znanja iz
novinarstva (enciklopedije, leksikoni), ali i autori koji su
udbenike za praktikovanje profesije uobiajeno zapoinjali
definisanjem same struke. Ono to im je zajedniko jeste
isticanje: (a) da je re o delatnosti od javnog znaaja; (b) da je
re o prenoenju informacija za veliki broj nepoznatih korisnika
koji su na velikoj udaljenosti; (c) da je re o mediju putem kojeg
se prenose informacije koje su posredovane u formi prilagoenoj
osobinama medija; i (d) da je re o informacijama koje prikuplja
i oblikuje profesionalna osoba.

KaraktKarakteristike U domaoj medijskoj literaturi najpre Leksikon novinarstva, jo
8
Medijska informacija
mora biti istinita,
kritina, tana,
pravovremena,
aktuelna, zasnovana
na injenicama.
1979. navodi da je novinarstvo "Drutvena delatnost proizala iz
odreenih istorijskih uslova kao nain, oblik, sredstvo
komunicranja na velikim daljinama izmeu velikih zajednica.
Funkcija je obavetavanje javnosti o svim bitnim injenicama
stvarnosti neophodnim za saznavanje sveta u kojem ivimo, bez
ega se ljudsko ponaanje ne moe efikasno ostvariti" (Srdi,
1979, 184).

Duan uri u Novinarskoj enciklopediji, publikaciji novijeg
datuma, veoma kompleksno definie novinarstvo navodei da
podrazumeva "delatnost sakupljanja, selekcije, oblikovanja, i
objavljivanja informacija u medijskim i anrovskim oblicima,
posredovanje izmeu dogaaja na izvorima informacija i publike
koja te informacije oekuje. Za masovnu publiku to je osnovni
izvor informisanja" (uri, 1997,464).

Dezinformacija
Informacija sa potpuno
lanim ili krajnje
deformisanim
sadrajem, liena
stvarne, injenike
podloge, namerno
krivotvoren sadraj
(Leksikon novinarstva,
1979, 32 str).

U poznatim stranim publikacijama enciklopedijskog tipa
(lista dole navedenih definicija nalazi se na
http://www.answers.com/topic/journalism#top) insistira se da je
novinarstvo pre svega prikupljanje, obrada i distribucija
informacija. Dodatno svaka od citiranih publikacija istie jo i
neki od elemenata za koje smatra da su kljuni za definisanje
novinarstva. U Britanici je to komentarisanje vesti. U Vikipediji
je naglasak na proveravanju informacija, a u VordNetu istiu da
je re o profesiji.
Dakle, Encikopedija Britanika (Britannica.com) pod odrednicom
urnalizam navodi da je to sakupljanje, pripremanje, i
distribucija vesti i komentara tih vesti kao i drutvenih pojava u
medijima, ali i pamfletima, biltenima, novinama, magazinima, na
radiju, u filmovima, na televisiji, i u knjigama. Pojam se izvorno
odnosio na reportae o dnevnim dogaajima u tampi, ali kasnije
u 20. veku ukljuuje i elektronske medije. Nekada se ovaj termin
koristi da bi se ukazalo na to da su prezentovana fakta o nekom
dogaaju ili da je on samo opisan bez interpretacije.

Prema Vikipediji, elektronskoj otvorenoj enciklopediji,
novinarstvo je disciplina prikupljanja, analize, provere i
prezentovanja vesti o dogaajima, pojavama, pitanjima i ljudima.
Oni koji praktikuju novinarstvo (urnalizam), nazivaju se
novinari (urnalisti).

Jedan od najuglednijih elektronskih pojmovnika VordNet
(WordNet) istie da je novinarstvo profesija i to za izvetavanje i
fotografisanje, odnosno ureivanje vesti za jedan od medija.

Stjuart Adam u knjizi koja se bavi pitanjima definisanja
9
novinarstva (Notes Towards a Definition of Journalism) smatra da
postoji najmanje pet elemenata koji se moraju ukljuiti u
objanjenje ovog pojma. To su a) nain izraavanja koji je u
sutini obeleje poziva/profesije; b) izvetavanje o idejama i
dogaajima; ali i c) komentarisanje tih ideja i dogaaja; kao i d)
njihova javna distribucija; i na kraju e) da se sve prethodno
odnosi na sadanje vreme i odreeni geografski prostor/u
najkraem, ovde i sada (Adam 1993, 11).
U ovom sistematizovanju elemenata koji ine novinarstvo valja
uoiti da je autor definisao osnove i sadraj pojma, ali i da je
ostavio prostora da se dodaju novi elementi ime je otklonio
bojazan onih koji tvrde da bi svako definisanje novinarstva
doprinelo njegovoj otpornosti na promene.

Osobenosti i principi savremenog novinarstva

Prema rezultatima
istraivanja
Republikog zavoda za
statistiku 26,5%
domainstava u Srbiji
poseduje raunar, a na
internet je prikljueno
18,5%.
Novinarstvo danas je kompleksna profesija koja podrazumeva
kvalifikovanost za rad podjednako u novinama, na radiju i
televiziji, kao i poznavanje principa internetskog novinarstva.
Postala je ve i naa dnevna praksa da novine imaju internetsko
izdanje koje nije samo elektronska kopija primerka koji se
prodaje na kioscima. To podrazumeva da novinari dodatno
proiruju/skrauju rubrike klasine tampe za internet izdanje.

Vie od 1,3 miliona
graana, uglavnom
mukaraca, koristi
raunar svakodnevno.
Poreenja radi mobilni
telefon koristi 4
miliona stanovnika
Srbije (Vreme,
08.02.2007. str. 7).
Na primer rok stanica
Bootleg Video, 94,7
FM u Portlandu,
Oregon, prole jeseni je
podelila nekim
sluaocima video
kamere da snimaju
lokalne koncerte za
Veb sajt ovog medija
(Siklos, 2007, str 8).
Isto vai i za elektronske medije. Vano je ukazati i na to da
postavljanje audio i video inserta na elektronsku stranicu radio i
tv stanice zahteva drugaiji pristup u montai rubrika i
relativizira do sada uspodtavljene tehnike standarde. Veina
radio stanica u SAD, na primer, ima ugraene kamere u studiju
za emitovanje programa koje belee sve to se deava i prenose
na Veb sajt te stanice tako da auditorijum sada moe i vizuelno
da komunicira sa radijskim programom. Radio na internetu dakle
vie nije slep, jednodimenzionalni, ve i vizuelni medij ime je
samo potvrena davno izreena konstatacija teoretiara
komunikacija Marala Mekluana u knjizi Understanding Media
da je efekat radija vizuelni to ukazuje na to da su audio i video
komponenta u radijskoj prezentaciji medijskih sadraja u
saglasju mnogo veem nego to se za radio uobiajeno smatra
(Siklos, 2007, str 8).
Podkast
Skidanje odreenih
audio i video sadraja
sa Interneta pomou
Internet radio je medij koji ima sopstvena pravila funkcionisanja
i interakcije sa auditorijumom. Podkast korisnicima omoguuje
10
odgovarajueg softvera
na disk sopstvenog
raunara, ne u realnom
vremenu. Ime potie od
kovanice nastale od
engleskih rei i-POD
(Eplov audio plejer) i
broadCAST
(emitovanje audio i
vizuelnih sadraja).
Prema drugim
autorima podkast je
zapravo skraenica od
Personal On Demand
narrowCASTING
AUDIO NA ZAHTEV.
(Vikani, 2007, 186).
skidanje na disk sopstvenog raunara pomou odgovarajueg
softvera odreenih sadraja radijskog i tv programa, ali ne u
realnom vremenu. Naravno postoje i internet radio i tv stanice
koje emituju u strimingu/realnom vremenu, koje se sluaju i
gledaju on line pomou odreenog softvera
2
. Od poetka treg
milenijuma program emituju i satelitske radio i tv stanice.
Korisnici plaaju inicijalno odreenu sumu za prijem programa,
a potom i mesenu pretplatu
3
. Za uzvrat mogu da primaju stotine
radio i tv stanica koje emituju vesti, muziki program, govorne
emisije, deji program, radio dramu, dakle sve vrste radijskih i
televizijskih sadraja i to bez prekidanja reklamnim blokovima.
Zabeleeno je da su najrevnosniji sluaoci satelitskog radija oni
koji prijemnik imaju u nekom prevoznom sredstvu.
Telvizija ide ka potpunoj digitalizaciji kako u pripremi tako i u
emitovanju to u potpunosti menja nain rada novinara, ali i
kreiranja programskih ema.

Striming
Distribucija audio i
video sadraja u
realnom vremenu kroz
Internet.
Sve reeno to donose nove tehnologije danas, a jo vie i
drastinije u budunosti, namee novinarima potpuno drugaiji
pristup u pripremanju i realizovanju rubrika u svakodnevnoj
medijskoj praksi. To sve zahteva izmenu principa rada, to je
direktno povezano sa sticanjem novih znanja i zadovoljavanje
novih profesionalnih standarda.

Novinarski
profesionalni kodeks
predstavlja skup etikih
pravila koja rukovode
novinare u
prikupljanju,
selekciji,obradi i
distribuciji informacija
putem medija.
Mediji su industrija koja tei da ostvari profit i tako to e
maksimalno tedeti na prateem kadru. Montaeri
4
, kamermani,
tonci, rasvetljivai, vozai, postaju zanimanja podlona
restrikcijama. Istovremeno od novinara se trai da preuzme sve
te uloge.

Prvi etiki kodeksi
novinarstva:

1918.Povelja
francuskih
novinara
Dakle, principi na kojima se zasniva rad novinara danas,
drugaiji su od onih koji su vaili samo deceniju ranije. Naravno
da odreeni vrednosni sistemi utkani u novinarske profesionalne
kodekse vae jednako danas, kao i u trenutku donoenja prvih
etikih pravila ponaanja
5
. Sve ostalo se moe menjati. Jedan od

2
Najraireniji su Real audio format, Super Internet TV.
3
Na primer 2000. je to u SAD iznosilo 9.95 dolara na mesenom nivou i jo 200 dolrivilegiranima ara za prikljuak.
4
Od novinara se ve danas trai da moe samostalno da snimi i na raunaru uradi predmontau, a za jednostavnije
priloge i finalnu montau.
5
Moralna naela novinarstva: uvjek se boriti za napredak i promjene, nikada ne tolerirati nepravdu i korupciju, uvjek
se boriti protiv demagoga svih stranki, stalno oponirati privilegiranima i javnim pronevjeriteljima, uvjek suosjeati sa
siromanima, uvjek podupirati javno dobro, nikada ne biti zadovoljan samo objavljivanjem vjesti, uvjek biti posve
neovisan, ne bojati se napasti zlo, bez obzira na to je li ga uzrokovala plutokracija ili centi moi. Joseph Pulitzer
(www.jetic-tempus.net).
11
revidirana,15.
januara 1938. i vai
do danas.
1923. vedska

velikih prekretnica u nainu rada i anrovskoj orijentaciji
predstavlja digitalizacija medija. Sve su sloenije anrovske
strukture medijskog teksta, tona i slike. Digitalna obrada
omoguila je doskora nezamisliva kreativna reenja, posebno u
televizijskoj prezentaciji medijskih sadraja.

1924. Finska
1936. Norveka
1938. Engleska
1923. SAD
Canons of Journalism
revidiran 1973.
Novinari nisu vie samo sakupljai vesti. Od njih se oekuje da
istrauju, da budu kritini prema svetu u kojem ive, ali i
proaktivni, tanije da pokreu javnu debatu o temama od opteg
interesa. Mediji danas moraju biti odgovorni
6
jer se bave javnim
poslom. Da bi za to bili spremni znaajno je da novinari imaju
razliita i mnoga znaja. Dakle, da se permanentno obrazuju i da
budu ugledni u zajednici. To e postii samo potujui
balansirani i tolerantni pristup u obradi tema uz stalnu primenu
pravila etikog kodeksa novinarske profesije.

Ki
Nazovi umetnost, lana
umetnost. Delo bez
prave umetnike
vrednosti, tvorevina
koja se odlikuje
odsustvom ukusa,
sladunjavou, jeftinim
elementima. (Klajn,
ipka, 2006, 612).
Medijsko zakonodavstvo je danas veoma sloeno. Zakonska
regulativa titi novinare od samovolje politikih, ekonomskih i
korporacijskih elita, ali ih i obavezuje prema auditorijumu.
Istovremeno ve desetleima svikla na medije publika je postala
medijski pismena i od novinara oekuje da stalno rade na
unapreivanju zanata eksperimentiu u oblasti medijskih
anrova, iznalaze nove perspektive u medijskom oblikovanju
sadraja primenjujui sve mogunosti novih tehnologija.

Trivijalnost 1. nevaan,
beznaajan.2. obian,
banalan. Trivijalna
knjievnost ablonska,
zabavna knjievnost
koja je tematski i stilski
prihvatljiva najirem
krugu italaca. (Klajn,
ipka, 2006, 1264). Isto
vai i za medijske
Znai, zadatak novinara danas nije vie, da ponovimo, samo
traganje za vestima, ve i umee atraktivne prezentacije sadraja
koji se nude sve zahtevnijem auditorijumu. Istovremeno takav
nain rada je skup i malo medija moe da finansira sloene,
kretivne, istraivake projekte. Stoga mnogi tee jednostavnom,
jeftinom, trivijalnom, proizvodu koji zadovoljava komunikacione
potrebe i primeren je optem ukusu najniih zahteva
konzumenata sadraja popularne kulture - kulture kia.

6
Nakon Drugog svetskog rata formirana je u SAD Hainsova komisija za slobodu tampe (predsednik komisije je bio
rektor Univerziteta u ikagu Robert Mejnarda Hains) kao odgovor drutva na sve veu samovolju medija koji su sve
ozbiljnije krili profesionalni kodeks, naruavali privatnost i krili moralne i etike norme. Komisija je 1947. podnela
izvetaj u kojem se izmeu ostalog navodi pet naela koje bi mediji trebalo da slede: 1. verodostojno izvetavanje
ukljuuji i kontekstualne informacije koje izvetaju daju pravi smisao; 2. verno oslikavanje svih drutvenih grupa; 3.
predstavljanje i razjanjavanje ciljeva i vrednosti drutva; 4. potpun pristup svim informacima. Izvetaj Hainsonove
komisije bio je podsticaj i drugim zemljama da razmiljaju o modelima za ograniavanje apsolutne slobode tampe,
koju je podsticala liberalna misao, kako bi mediji poeli da potuju, pre svega, prava javnosti na slobodu izraavanja,
primanja i davanja informacija. Sloboda tampe je esto, do tada, a i danas, bila samo opravdanje za senzacionalizam,
prekoraivanje praga privatnosti poznatih linosti, povrnost u tretiranju pojava, dogaaja i tome slino, kao i
opravdanje za uticaj reklama na stvaranje monopola, koncentracije vlasnitva i ostalih manipulativnih mogunosti i
negativnih uticaja medija na javno mnjenje. U Britaniji prva Kraljevska komisija osnovana je 1947. a potom je jo dva
puta u prolom veku razmatrala pitanja drutvene odgovornosti medija bez obzira da li su u privatnom vlasnitvu ili
funkcioniu na principu javnog servisa (Prema: Korni, Danijel 1999, 97-99).
12
sadraje.

Potkultura/supkultura
Kulturni i drutveni
ivot pojedinih slojeva
stanovnitva koji je
ispod kulturnog nivoa.
(Klajn, ipka, 2006,
1189).

Rialiti ou
Tip televizijske emisije
potkulturnog obrasca
koji podrazumeva
instalaciju kamera u
odreenom prostoru i
neprestano automatsko
snimanje (tipa video
nadzora) itelja
odnosno aktera u
realnim ivotnim
situacijama.
Takvi medijski sadraji posebno posredovani televizijom imaju
najveu gledanost bez obzira na to to distribuiraju trivijalnost
formirajui potkulturni ukus masovne publike. Ona je nesvesna
da je mediji eksploatiu kroz programe, na primer, tipa razliitih
varijanti rialiti oua (reality show), kvizova, karioka, jer joj
uestvovanje u tv-spektaklima kompenzuje gubitak moi i
kontrole u veoma sloenom svakodnevnom ivotu.
Preovlaujuu miks medija kulturu, (termin DeFluer&Dennis,
2002, 469), koja dominira dananjim medijskim tritem,
karakteriu ciklusi vesti koje se nikada sadrajno ne zaokruuju.
Zatim, nedovreni izvetaji koji ostavljaju otvorena mnoga
pitanja, jer nude samo fragmente dogaaja, a ne zaokruenu
priu. Okrugli stolovi (panel diskusije) sa mnogo uesnika esto
izabranih po kriterijumu popularnosti i meusobne
suprotstavljenosti, a ne istinske strunosti, preovlauju u
medijima koji su programirani i formatirani na osnovu principa
miks medija kulture. Veliki dogaaji
7
koji danima, sedmicama pa
i mesecima ispunjavaju medijski prostor, kako globalno, tako i
lokalno, zasenju sve ostale, pa ak i one znaajnije za
svakodnevicu veinskog auditorijuma. Te velike prie veoma
brzo iz rubrike vesti prelaze u dokumentarne reportae i tv
filmovane u kojima se dogaaj rekonstruie. Ove
telerekonstrukcije samo stvaraju dodatnu konfuziju u
razumevanju uzroka i posledica dogaaja i sudbina glavnih
aktera za javno delovanje (DeFluer&Dennis, 2002, 469-472).
uvari kapija
(engl. Gatekeepers).
svaka vest mora da tee
odreenim kanalima,
pojedina mesta du
ovih kanala mogu da
slue kao prolazi kroz
koje data vest moe, ali
ne mora, da bude
proputena. O tome
odluuju uvari
prolaza, najee
urednici, koji su pod
viestrukim uticajem:
vlasti i poslodavaca,
Moni izvori ire takve informacije na nain i u obimu koji
njima odgovara. Mnogi mediji, pre svega oni koji su
programirani prema modelu miks medija kulture, objavljuju
informaciju bez prethodne provere, barem iz jo dva razliita
izvora, nekritiki, ne vodei rauna o tome da li je celovita,
tana, balansirana. Na taj nain postaju vazali politikih i
ekonomskih elita, ustvari, ukrepljuju mo izvora nad medijskom
scenom. Istovremeno uvari kapija, tanije ugledni urednici, koji
bi trebalo da provere svaku informaciju i svojim ugledom
garantuju njenu informativnu verodostojnost i vrednost, sve
ee nisu vie deo upravljakog redakcijskog kolegijuma. U
suprotnom oni bi bili samo smetnja medijima koji funkcioniu po
modelu miks media kulture, tanije njihovim vlasnicima,
politikim i ekonomskim elitama koji uglavnom zagovaraju

7
Pogibija ledi Dajane, skandali Dona Kenedija ili afera Klinton Levinski mesecima su bili medijska preokupacija
cele Planete. esto su bili pozicionirani na naslovnim stranama kako ozbiljnih magazina, tako i tabloida i u generalnim
najava informativnih emisija vodeih radio i televizijskih stanica komercijalnih ali i javnih servisa. Sutinski osim za
Britaniju i Sjedinjene Amerike Drave oni ne bi trebalo da preu granicu informativnosti, osim kao vesti po statusu
pozicionirane u bloku namenjenom zanimljivostima iz sveta.
13
normi i etike profesije. kulturu kia i trivijalnosti.

Da zakljuimo, dans na medijskom tritu istovremeno deluju
dva osnovna modela sredstava javnog informisanja.

Prvi nudi visokoprofesionalne, kvalitetne, sadraje koji od
novinara trae izuzetno obrazovanje, spremnost na dugorono i
kompleksno istraivanje dogaaja i pojava od javnog znaaja,
njihovih uzroka i moguih posledica za drutvo; kao i kreativno
eksperimentisanje sa medijskim anrovima i pridravanje normi
etikog profesionalnog kodeksa. Neguju, takoe, tolerantan i
nediskriminatoran odnos prema drugom i drugaijem, odnosno
prema marginalizovanim drutvenim grupama.

Evazivan
Medijski oblikovana
informacija tako da
namerno bude nejasna,
nedoreena, a poruka
koja se upuuje
auditorijumu
zamagljena.
Drugi favorizuje miks medija kulturu koja evazivnim sadrajima
ne doprinosi stvaranju kritikog miljenja u drutvu, niti otvara
javnu debatu o pitanjima od opteg intersa. Ovi mediji
podravaju status quo u drutvu i ne predstavljaju savest
zajednice. Istovremeno oni ostavruju najvei profit i belee visok
procenat gledanosti i sluanosti odnosno, tirae. Deluju globalno
pokrivajui svojom produkcijom celu Planetu okupljajui
auditorijum razliitih rasa, nacija, vera, jezika nudei im
unificirane sadraje koji pogoduju oglaivaima multinacionalnih
kompanija.
Razvoj globalnog komercijalnog medijskog sistema koji
korporativnu dominaciju smatra prirodnom i blagorodnom bio je
i jeste logian rezultat politike slobodnog trita u oblasti
komunikacija, koja je osamdesetih i devedesetih godina (20.
veka, prim.autora) postala globalno dominantna. Globalni mediji
su misionari naeg doba koji glasno zagovaraju vrline
komercijalizma i trita kroz svoje profitno orijentisane i
marketinki podrane inicijative i programe (Herman i
Mekesni, 2004, 57).

Iz medijske prakse

Novinarstvo sveti poziv

Prof. dr edomir
upi, Fakultet
politikih nauka
Univerzitet u Beogradu
Od poetka formiranja civilizacija izdvojila su se tri sveta poziva:
lekar, uitelj (profesor) i sudija. Prva dva su najstarija a trei nastaje s
pojavom prvih organizovanih zajednica i drava. Svi su pozivi znaajni
jer zadovoljavaju ljudske potrebe i interese. Ali ovi se izdvajaju jer
pripadaju primarnim i najbitnijim za odranje ivota. Zdravlje, znanje i
duh su najprimarnije potrebe, interesi i vrednosti za sigurnost,
stabilnost, produenje i razvoj ivota. Pravda je najznaajnija za
drutveni i politiki ivot. Zbog toga je sudijski poziv dobio znaaj
14
svetosti. Ako su ljudi u drutvu i dravi obespravljeni oni gube dva
poslednja smisla i uporita zajednikog ivota: nadu i veru u njega.
Poziv koji e verovatno postati u treem milenijumu sveti jeste
novinarski.

ivimo u svetu informacija i informatikom drutvu. Danas, ali i u
budunosti, imati i posedovati informacije znai biti u toku razvoja.
Informacija postaje najznaajnija roba od nje zavisi odranje i
kvalitet ivota. Oni koji se profesionalno bave informacijama i
informisanjem postaju i znaajni i bitni. Zbog toga je novinarska
profesija na putu da dobije najveu ast i zaslugu da postane sveta.
Svetost poziva je neto to izuzetno obavezuje. Poziv zahteva da dve
moi s kojima profesionalac raspolae mo znanja (strunost) i mo
savesti budu u skladu i da jedna drugu proimaju. Mo znanja
(strunost) bez moi savesti moe biti i najee je opasna. Jer,
strunjaci bez savesti su na smiljen i organizovan nain pripremali i
realizovali zlo. Zbog toga novinarski poziv zahteva intelektualne,
strune i moralne kvalitete. Kod takvog profesionalca podjednako su
znaajni strast za obavljanje poziva, visok oseaj odgovornosti i mera u
saoptavanju. Zato oni koji znaju i oseaju ta je misija poziva
nedozvoljavaju da im bilo kakva naredba, zapovest, pretnja dovede u
pitanje logiku poziva i savest. Oni koji to dovedu u pitanje doveli su i
profesiju i sebe u pitanje. Jer, kad jedanput to prekre i prepuste se
zloupotrebama od strane drugih vie sa sobom ne raspolau.

Novinari su javno oko i uho, koje sagledava i oslukuje javnost i javni
duh. Oni su prenosioci, posrednici i kritiari u drutvu i dravi. Prenose
poruke, posreduju kao spoljni omota izmeu vlasti i graana i kritiki
prosuuju javne poruke ali i drutvene i ivotne probleme.

Za novinarsku profesiju, kao slobodnu i otvorenu, potreban je: literarni
dar, radoznalost, volja i strast, znanje, zanatska umea i mo zapaanja
i prosuivanja stvarnosti. Tom moi prodire se u stvarnost i onu
vidljivu (realnost) i onu nevidljivu (skrivenu od oka i uha) ali stvarnu.
U toj nevidljivoj stvarnosti najee se odigrava drama ivota ije su
posledice kasnije vidljivo i javno ive.

Preko poloaja i znaenja novinarske profesije u jednom drutvu moe
se proceniti njegova otvorenost i demokratinost, odnosno potovanje i
garantovanje slobodnog miljenja, izjanjavanja, udruivanja i uopte
slobodnog ivota.

Prof. dr edomir upi, Fakultet politikih nauka Univerzitet u
Beogradu
15

Za razmiljanje i delovanje

Nainite listu medija

koje ste do sada itali, sluali, gledali
koje biste sada eleli da itate, sluate, gledate

i odgovorite sebi na pitanje u oba sluaja ZATO?

16

ta je predmet novinarstva?

Mo medija nije u tome da kau ljudima TA da misle, ve o
EMU da misle.
Bernard Cohen 1963.

Drugo poglavlje se fokusira na to ta jeste predmet novinarskog
rada i na koji nain bi ga trebalo sagledavati. Odgovara na pitanje
ta je medijski dogaaja, a ta pojava? Kada novinari izvetavaju
o dogaaju, a kada o akterima dogaaja koji u odreenom
trenutku postaju medijske linosti.
U ovom poglavlju se posebno razmatra i uslovljenost novinarstva
kontekstima od kojih su za ovu profesiju najznaajniji drutveno-
poliztiki kontekst, kontekst kulturnog koda, kontekst teme,
kontekst medijskog anra, kao i mesta dogaaja, odnosno mesta
novinarskog rada.


1. Izvetaj o humanom razvoju-Snaga razliitosti (2005), UNDP;
Srbija i Crna Gora.

2. Mati, J.(1993), Socioloko istraivanje vesti, Gledita: Javnost i
manipulacija sociologija vesti, Beograd, 5-15.

3. Mencher, Melvin (2003), News reporting and Writing, Columbia
University, McGraw Hill, 548-580.

4. Ljubojev, P. (1996), Masovne komunikacije/tampa, film, radio i
televizija, Pozornica dramskih umetnosti, Novi Sad, 22-40.

5. Galtung&Ru (1993), Obrasci novinarske selekcije vesti,
Gledita: Javnost i manipulacija sociologija vesti, Beograd, 31-
39.

6. adson, Majkl (1993), Sociologija proizvodnje vesti, Gledita, 1-6,
godina XXIV, Beograd, 15-31.

7. Vali Nedeljkovi, D. (2002), Praktikum novinarstva, Privredni
pregled, Beograd, 34-50.
8. Vali Nedeljkovi, D. (2005), Mediji i javni interes, Link plus,
Novi Sad.

ime se bave novinari?
Odbir dogaaja vrednih medijske panje

Novinare interesuju dogaaji, pojave i ljudi.

17
Ugledni mediji se rukovode javnim intersom odabirajui
predmet svog zanimanja.

Postoje pitanja za koja e se veina sloiti da jesu javni interes.

Javni interes
predstavlja interes svih
graana bez obzira na
njihov pol, njihovo
etniko, versko ili
socijalno poreklo.
U istraivanju Transparentnost Srbija - srpskog ogranka
meunarodne organizacije Transparensi Internenal
(Transparency International) obavljenom 2003. godine vie od
polovine ispitanih smatra da javni interes predstavlja interes svih
graana bez obzira na njihovo etniko, versko ili socijalno
poreklo. Javni interes u ovom istraivanju definisan je kao
prioriteti u razvoju drutva. Meu prva tri prioriteta za koje su se
graani izjasnili u ovom istraivanju su: borba protiv kriminala
(77 odsto ispitanika)
8
, vea briga drave za socijalna pitanja (56
odsto) i vie graanskih prava (54 odsto). Drugu grupu prioriteta
od javnog interesa ine: ekonomski razvoj (52 odsto ispitanika),
razvoj trine privrede (36 odsto) i pridruivanje Evropskoj uniji
(32 odsto ispitanika) (Vali Nedeljkovi, 2005, 7).

Imajui u vidi ta auditorijum od njih oekuje mediji bi, pre
svega, trebalo da insistiraju na transparentnosti rada
administracije na svim nivoima, vlade, parlamenta, gradske
uprave koji bi istovremeno trebalo da svoju delatnost usredsrede
prema graaninu i njegovim potrebama, a ne zadovoljavanju
partijskih interesa. To praktino podrazumeva nepristrasno
glasanje na raznim nivoima o svim pitanjima funkcionisanja
zajednice, primeni zakona, zatiti javnih poslova i javnih
preduzea od patronstva jedne politike stranke, ili veoma
ekonomski monih pojedinaca. Znaajno pitanje je i ono koje se
odnosi na privatne poslove javnih linosti angaovanih na
upravljakim poslovima od opteg znaaja. Odnos pozicije i
opozicije je takoe izvor medijskih sadraja koji jesu javni interes
kada utiu na funkcionisanje zajednice, a ne meusobni odnos
partijskih lidera u borbi za glasako telo.

Tu su i sigurnost zajednice, zatim dobre komunikacije (javni
saobraaj, putna mrea i slino). Najznaajnijim se smatra
stvaranje dobrih uslova za participiranje javnosti u politikim
procesima. Ove aktivnosti prema Melvinu Mencheru (2003, 548-
580) podrazumevaju vie sfera, a kada je re o politikim

8
U pitanja od javnog interesa spada i pravo graana da budu informisani o imovini politiara. Na pitanje Kada
politiari treba da prijave imovinu? 36 odsto ispitanika je odgovorilo da to treba da uine na poetku i na kraju
mandata; 26 odsto na poetku, na kraju mandata i godinu dana po isteku mandata; 22 odsto na poetku i na kraju svake
godine mandata i 14 odsto na poetku mandata i kada se desi promena u imovinskom stanju. Samo 2 odsto ispitanika
nije odgovorilo na ovo pitanje. To znai da su praktino svi ispitanici smatrali da je jedna od tekovina demokratskog
civilnog drutva kontrola javnosti nad poslovanjem politiara koji bi mogli svoj mandat iskoristiti za lino bogaenje, a
ne napredak zajednice (Vali Nedeljkovi, 2005, 7).
18
akterima oni se mogu grupisati na sledei nain:
lideri politikih partija posebno su u fokusu u vreme
nominacija za izbore, stvaranja koalicija i naravno
finansiranja kampanje.
Izabrani gradonaelnik/naelnica i lanovi gradske uprave,
odnosno poslanici u skuptini grada trebalo bi da se u
upravljanju gradom rukovode optim interesom, a ne
partijskim, jer im funkcija nalae da budu nezavisni u
odluivanju.
Interesne grupe su veoma znaajan element u upravljanju
gradom. One su esto i grupe za pritisak koje se aktiviraju u
vreme odluivanja o velikim investicijama u lokalnoj
zajednici. Interesne grupe mogu lobirati i u drugim sferama
od kojih je u naoj svakodnevici izuzetno atraktivna oblast
urbanizma, poslovnog prostora, poreskih i inspekcijskih
nadlenosti, ekologije.
Birokratija je nezaobilazni sivi, tanije nevidljiv, a znaajan
element koji, rukovoen konkretnim povodom, moe lako da
preraste u snanu grupu za pritisak/lobiranje.
Vlada (gradska uprava, pokrajinska, republika, savezna
vlada) i njeni birokratski sistem mogu biti, takoe, snana
grupa za pritisak kada doe do primene odluka.

Kako od ekonomske moi, pre svih lokalne zajednice, ali i drugih
drutveno-politikih entiteta, zavise sve ostale aktivnosti, javni je
interes da novinari prate nekoliko bitnih oblasti aktuelnih u prvoj
deceniji ovog veka u tranzicionim sredinama:
Privatizacija
Odnos zaposlenih i nezaposlenih (statistika)
Potroaka korpa (statistika)
Trite nekretninama i graevinarstvo
Poreski sistem
Poljoprivreda
Evropske integracije

UNDP
United Nations
Development
Programme
Program za razvoj
Ujedinjenih nacija.
Javni interes se veoma dobro odslikava u elementima koji se
uzimaju u obzir u izraunavanju indeksa humanog razvoja.
Pratei izvetaje UNDP o humanom razvoju novinari ustvari
izvetavaju o tri relevantne dimenzije svakodnevice svakog
graanina:

kvalitet ivota meren na osnovu oekivane duine ivota pri
roenju;
pismenost i obrazovanje;
BDP
ivotni standard meren pomou BDP/bruto domaeg
19
Bruto domai proizvod
po stanovniku.
PPP
Paritet kupovne moi.
proizvoda po stanovniku, zasnovanom na PPP/paritetu
kupovne moi.

Otkud ideja o
konceptu humanog
razvoja?
To i jesu proseni pokazatelji indeksa koncepta koji stavlja
oveka u centar razvojnog procesa, a svrhu razvoja definie "kao
kreiranje pogodnog okruenja u kojem bi svi mogli da vode dug,
zdrav i kreativan ivot" (UNDP 2005, 5).
Ima li veeg javnog interesa o kojem bi novinari trebalo da
informiu?
Kako se istie u publikaciji UNDP od 1994. u Evropi, pa tako i u
naoj zemlji, poinju da se izrauju ovakvi izvetaji koji su
odigrali izuzetno znaajnu ulogu ne samo u informisanju graana
o tome u kakvoj dravi ive, odnosno da li je to drava
blagostanja ili siromatva, ve i o kojem stepenu jednog ili
drugog je re. Stoga nije neobino to su ovi izvetaji izazivali
polemike koje su esto dovodile do izmena politikih programa i
nastajanja potpuno novih koncepata razvoja.
Otkud ideja o konceptu humanog razvoja? Uoeno je, naime, da
visoka stopa privrednog rasta uz najvii mogui BDP nije nuno i
uslov za blagostanje i visok ivotni standard svakog graanina
odreenog drutva.
Tanije visok BDP ne znai nuno da je smanjeno siromatvo,
smanjen jaz izmeu bogatih i sirotinje, poveana zaposlenost i
ivotni vek stanovnitva, da je ivotna sredina ouvana.
Istovremeno ako nemaju svi stanovnici odgovarajui pristup
politikom ivotu i kulturnim dobrima, tada visok BDP
predstavlja samo dobrobit manjine, a veina nema velike anse da
razvije svoje potencijale i bira na koji nain e voditi svoj ivot.
Stoga koncept humanog razvoja u sredite stavlja svakog
pojedinca smatrajui da istinski razvoj nije mogu ukoliko su
uskraene drutvene, kulturne i druge potrebe svakog ponaosob.

U redovnim izvetajima koji UNDP radi na globalnom,
regionalnom i nacionalnom nivou se tvrdi da je kulturna
razliitost osnovna komponenta dananjeg sveta u kojem moraju
da se potuju odreene norme ponaanja.
Ti dokumenti, pre svega, tite oveka kao pojedinca time to
predviaju minimalna prava koja se moraju nesmetano uivati i
slobodno razvijati.
Ovi izvetaji sadre i preporuke za poveanje indeksa humanog
razvoja za svaku zemlju pojedinano, kao i milenijumske ciljeve
razvoja.
U najkraem, sve to je javni interes sadri se u konceptu
humanog razvoja, a indeks novinarima ukazuje na to ta bi trebalo
da istrauju u svojim lokalnim sredinama i naravno o emu bi
20
trebalo informisati javnost.

Najznaajnije pitanje je svakako nain formiranja i upravljanje
budetom optine, regiona, ire zajednice, drave. itajui budet
moe se mnogo saznati o iteljima, prioritetima, raskoraku
izmeu elja i mogunosti, politikim odnosima i snagama,
ekonomskoj moi i potencijalima zajednice. Budet nisu bezline
brojke i procenati, ve ih novinari moraju razumeti kao priu o
konkretnim stanovnicima, njihovim potrebama i mogunostima
da se realizuju. Stoga je budet javni interes i njime se novinari
moraju ozbiljno baviti od procedure donoenja, preko rebalansa,
do usvajanja izvetaja o njegovoj realizaciji.

Pitanja troenja budeta su veoma osetljiva i ukljuuju i ona
vezana za korupciju, korporacijski kriminal, neodgovornu
administraciju, javne slube koje nisu na usluzi graanima, ve
samima sebi.
Na Globalnoj konferenciji istraivakog novinarstva u
Amsterdamu (28.09-2.10.2005) istaknuto je da je za novinare koji
se bave istraivakim novinarstvom jedna od najznaajnijih tema
dananjice u svetu podruje socijalnog osiguranja. Stoga to je,
prema mnogim istraivanjima, ta oblast najpogodnija za
korupciju, zbog postupaka neodgovorne administracije.
Istovremeno u zdravstveno i socijalno osiguranje se slivaju
izuzetno obimna sredstva iz dravnog budeta. Ima li, dakle,
veeg javnog interesa od praenja troenja sredstava za
obezbeivanje zdravlja stanovnitva.

Koje kriterijume dogaaj mora da zadovolji da bi uvari kapija
(urednici, vlasnici medija, oglaivai), dozvolili da se o njemu u
medijima izvetava?

Da li vesti odraavju zaista ono to se u svakodnevici i deava? U
kojoj meri mediji redizajniraju stvarne dogaaje i time utiu na
dizajniranje svesti auditorijuma?

Tragajui za odgovorima Galtung i Ru (1993, 32-34) sainili su
na osnovu terenskih istraivanja skalu faktora na osnovu kojih
urednici odabiraju dogaaje vredne medijske panje.

Prvi faktor je da se frekvencija dogaaja podudara sa
frekvencijom medija.

Naa medijska praksa je da se udarne informativno-politike
emisije elektronskih medija emituju u ranim popodnevnim
(izmeu 15.00 i 16.00) i veernjim satima, (izmeu 19.00 i 20.00
21
asova). To znai da dogaaji koji su se zbili u toku prepodneva,
do 14.00 asova, ili u toku celog dana, do 18.30 asova, mogu
dobiti svoje mesto i vreme u medijima. Do tada se, obino,
zaokruuju emisije pred emitovanje, a novine dobijaju (osim
deurne strane) gotovo uoblien sadraj i formu.
O navedenim vremenskim ogranienjima, (bilo da im je znaajno
da dogaaj bude medijski praen ili da ne bude), vode rauna
birokratizovani i institucionalizovani izvori informacija
(sekretarijati za informacije pri najviim organima vlasti,
partijski portparoli, referenti za informisanje u drutvenim
organizacijama, informativni centri vojnih i policijskih formacija)
koji redovno snabdevaju mas-medije informacijama, ali i same
organizuju dogaaje (na primer konferencije za novinare,
zasedanja vlade i skuptine, pojedinih odbora, partijskih
konferencija i kongresa, obeleavanje godinjica, otvaranje
izlobi i festivala i tome slino).

Drugi faktor je informativni prag koji bi dogaaj trebalo da
zadovolji da bi bio emitovan odnosno izvetaj o njemu objavljen
u novinama. Ovaj faktor je kontekstualno uslovljen, to znai da
zavisi od tipa medija, drutveno-politikog trenutka, kulturnog
odnosno civilizacijskog koda.

Trei faktor uzima u obzir nedvosmislenost dogaaja.
Mediji, u bilo kom smislu zavisni, jasno profilisane ureivake
politike uvek e saekati zvanino tumaenje kontroverznih
dogaaja pa e tek onda zauzeti sopstveni stav i eventualno
objaviti informaciju.

etvrti faktor postojanje kulturne bliskosti.
Dogaaji u zemljama slinog kulturno-istorijskog razvoja, jezika,
sa posebnom panjom se belee. Posebno se izvetava o
dogaajima ukoliko su mogue paralele sa zbivanjima na
sopstvenim prostorima.

22

Peti faktor prieljkivanje i najavljivanje dogaaja koji se
oekuju.
U ovom smislu, 'novine' su 'starine', budui da odgovaraju
onome to pojedinac oekuje da se desi i ukoliko su jako udaljene
od oekivanja, sudei prema hipotezi o saglasnosti, nee ni biti
registrovane (Galtung i Ru, 1993, 33).

esti faktor - ono to se najmanje oekuje ima najvie anse da
postane vest, posebno ako je u pitanju katastrofa.
Informacije o dogaajima u kojima su ugroeni ljudski ivoti
uvek imaju prednost u informativnim emisijama, odnosno
smetaju se na naslovne strane novina.

Sedmi faktor - ono to je jednom promovisano kao vest
nastavie to da bude jo neko vreme bez obzira to nije sasvim
aktuelno. U informativni program elektronskih medija i u dnevne
novine dogaaj e ui u obliku vesti (esto u vrhu emisije,
odnosno na naslovnu stranu kao vrua informacija), a
najverovatnije da e kroz izvesno vreme iz informativnog
programa, odnosno novina izai u obliku komentara ili razgovora
sa strunjacima iz date oblasti plasirano na neku od unutranjih
strana novina, odnosno na kraju emisije u prostoru rezervisanom
za teme, a ne aktuelnosti.

Osmi faktor - prioritet e imati dogaaji u blokovima koji su
toga dana nedovoljno popunjeni.
Dobrom praksom elektronskih informativno-politikih emisija,
odnosno dnevnih novina smatra se balansirana podeljenost
informacija u blokove: unutranja politika, odnos sopstvene
drave sa svetom, spoljna politika, ekonomija, socijalna politika,
obrazovanje, kultura, sport. Specifinost pojedinim radio
stanicama, TV kanalima, odnosno dnevnim novinama, daju
inovacije u odnosu na navedeni standard ili otkloni od tog
standarda. No kada se jednom usvoji programski koncept tada
uredniki kolegijum tei da odnos izmeu blokova bude uvek
priblino jednak. To znai da ukoliko ima mnogo informacija iz
ekonomije, a gotovo nita iz kulture, tada e i neka nedovoljno
atraktivna vest iz kulture imati prioritet u odnosu na vest iz
ekonomije koja je, generalno posmatrano, ak i znaajnija.

Deveti faktor - ukoliko se dogaaj vie tie elitnih nacija ili
nacija sa kojima je odreena drava u nekom posebnom odnosu,
verovatnije je da e postati vest.

23
Prioritet imaju informacije iz SAD, Rusije, lanica Evropske
unije, susednih zemalja (granine zemlje).

Deseti faktor ukoliko se dogaaj vie tie delatnosti elitne
linosti iz politike, pre svega, a potom i drugih oblasti javnog
ivota, verovatnije e da e biti objavljena vest o tome.
Linosti poput predsednika vodeih svetskih sila, zatim lanova
kraljevskih porodica, verski poglavari, vodee linosti sa estrade
uvek su interesantni za izvetavanje.

Osim deset faktora Galtunga i Rua postoji jo jedan, po adsonu
najznaajniji faktor - filter kulturne i ideoloke klime. Dogaaj,
pojava, ili linost nee biti predmet medijske panje, iako je
veoma znaajno o tome informisati javnost, ukoliko objavljivanje
informacije nije ideoloki podobno (adson, 1993, 25).

U analizama sadraja informativnih emisija elektronskih medija
koje su raene 1995. uoena su tri tipa ponaanja medija u
odabiru dogaaja uz upotrebu filtera kulturne i ideoloke klime
9
:

Dogaaji koji su objavljeni iskljuivo u emisijama jedne
radio stanice ili TV kanala u zavisnosti od njihovog
politikog/kulturnog/anrovskog predloka. To znai da to je
vano za, na primer, dravnu televiziju ili javni servis ne
mora biti za onu komercijalnu sklonu opoziciji i obrnuto.
Dogaaji o kojima se izvetava obavezno bez obzira na
ideoloke, politike i kulturne razlike: zemljotresi, poplave,
nesree, tanije oni u kojima su ugroeni ljudski ivoti.
Dogaaji o kojima se izvetava, ali im se ne daje
odgovarajui medijski tretman. Tu spadaju oni dogaaji o
kojima svi moraju da izvetavaju bez obzira na programsku
orijentaciju. Ureivaka politika medija e se ipak implicitno
ogledati u tretmanu koji e dogaaju biti dat (mesto u emisiji,
duina izvetaja, broj citiranih uesnika u dogaaju,
pokrivenost slikom i reju).

Mogue su i druge podele, na primer urieva koja insistira samo
na dve varijable: (a) planirane i (b) iznenadne dogaaje (uri,
2000, 50). Meutim kriterijum predvidljivosti ne pomae mnogo
pri odreivanju kojem e dogaaju biti posveena medijska
panja, jer se na osnovu njega ne moe utvrditi znaaj dogaaja.

9
Opirnije u Vali Nedeljkovi, D. (1996), 5 Ws in Daily News on TV in former Yugoslavia, Sociologija 4,
Beograd, 585-606.

24
Katkad je unapred najavljen dogaaj beznaajan i obrnuto.
Odnosno iznenadan dogaaj se samo na prvi pogled moe uiniti
medijski atraktivnim, a da se posle pokae da je bio potpuno
informativno beznaajan.
Pseudo-dogaaji
Dogaaji koje kreiraju
akteri drutvene prakse
kako bi privukli
medijsku panju.

Medijski inicirani
dogaaji su oni koje
sami mediji izdvoje i
postave na drutvenu
agendu prioriteta kao
izuzetno vane za
ostvarivanje javnog
interesa.
Postoje jo i klasifikacija na pseudo-dogaaje i medijski inicirane
dogaaje.
Pseudo-dogaaji se svrsishodno kreiraju samo da bi se obezbedio
publicitet za organizaciju, partiju, javnu linost iz svih oblasti
javnog ivota. esto se kao sinonim za pseudo-dogaaj
upotrebljava sintagma medijski dogaaj jer se ti dogaaji i
organizuju samo zato da bi ih mediji zabeleili. Stoga su kreirani
tako da bi bili medijski atraktivni. Istovremeno novinari moraju
oceniti njihov istinski znaaj za javnost i dati im odgovarajui, a
ne prevelik znaaj.
Medijski inicirani dogaaji su oni koje sami mediji izdvoje i
postave na drutvenu agendu prioriteta kao izuzetno vane za
ostvarivanje javnog interesa. Posebno obimnim novinarskim
angamanom, istraivanjima drutvene prakse takvi dogaaji se
sa margina drutvenog interesovanja postavljaju u sredte.
Uglavnom su to ona deavanja koja pojedini centri moi inkako
ne bi eleli da se nau u medijima.

Konteksti koji utiu na novinarstvo

Najosnovniji konteksti koji utiu na oblikovanje medijske rubrike
su:
(a) drutveno-politiki kontekst;
(b) ideoloki kontekst;
(c) kulturni kontekst;
(d) kontekst mesta gde se rubrika priprema (na terenu ili u
redakciji/studiju);
(e) kontekst samog anra odreenog medija (radija, TV, agencije
ili tampe);
(f) kontekst teme koja se medijski obrauje.

Autocenzura
Samoinicijativno
ograniavanje u
saoptavanju
relevantnih injenica
iz bojazni da uprkos
tome to su provereno
tane mogu novinara
dovesti u nezavidan
poloaj.
a) Drutveno-politiki kontekst je za svaku pojedinanu rubriku,
statian. Rubrika se priprema u odreenom vremenu,
oznaenom politikom situacijom uslovljenom dominantnom
ideologijom. Osim toga na pripemu rubrike utie i geografski
prostor, kulturna istorija tog podruja kao i tradicija. Sve
reeno moe bitno da utie na nain na koji e se odreena
tema medijski obraditi. Drutveno-politiki kontekst moe da
bude snaan ograniavajui inilac za realizaciju rubrike.
Pitanja cenzure i autocenzure su veoma relevantna za njeno
planiranje i realizovanje. Autocenzura je posebno opasna jer
25
pod njenim unutranjim pritiskom novinari napiu mnogo
manje nego to im prilike doputaju. Nesigurni za posao,
nedovoljno osposobljeni za novinarske zadatke koji su im
povereni, slabo pripremljeni za dogaaj, loi poznavaoci
oblasti iz koje bi trebalo da piu o novonastalim problemima,
optereeni grekom koju su moda ranije napravili,
sindikalno ili politiki obeleeni, mnogi novinari se
priklanjaju uvreenim obrascima bez volje da ita menjaju u
drutvu svojim tekstovima koji, bavei se pitanjima od
javnog interesa, mogu da utiu na promene upravo u
drutveno-politikoj oblasti javnog ivota.

U navedenim sluajevima autocenzura je mnogo jaa nego
to su zahtevi politikih, i/ili ekonomskih centara moi
prema medijima. Cenzura je vidna (zakon, uredbe,
saoptenja) i protiv nje se moe boriti. Autocenzura se ne vidi
jasno, ona je implicitna, i stoga je mnogo pogubnija za
slobodu javnog informisanja i novinarstvo. Namee je
direktno nedovoljno demokratian drutveno-politiki
kontekst u kojem se novinari oseaju nesigurno.

(b) Ideoloki kontekst je takoe za svaku pojedinanu rubriku,
statian. Ideoloki obrazac politikog sistema u kojem medij
deluje i novinari svakodnevno rade ne menja se lako, brzo i
esto. ak i kada se promeni politiki sistem stari ideoloki
obrasci jo dugo optereuju razliite oblasti javnog ivota, a
najvidljiviji su upravo u medijskoj.

Mizoginija
Mrnja prema enama.
(c) Kulturni kontekst je isto tako, statian. On unapred odreuje
vie implicitno, nego eksplicitno, konstrukciju medijske
rubrike i njenu temu. Kulturni kontekst poseduju novinari i
medijska publika. Ovo posebno treba imati na umu kada se
izvetava sa dogaaja iz druge kulture. Da bi izvetaj bio
istinit potrebno je uiveti se (empatisati) u datu kulturu i
izvetavati sa stanovita te kulture, a ne iz okvira sopstvene.
Istovremeno novinari bi trebalo da imaju distancu prema
sopstvenim i tuim mitovima i simbolima posebno onima
koji su politiki instrumentalizovani za proizvodnju
ksenofobije, mizoginije i netolerantnog govora o drugom.

(d) Kontekst mesta gde se rubrika radi je statian sem u
izuzetnim okolnostima. Ukoliko se zapone u jednom
prostoru (studio, radni prostor uesnika u dogaaju, mesto
medijskog dogaaja, redakcija, radni prostor novinara), u tom
prostoru e se uglavnom odvijati do kraja i taj prostor bitno
e uticati na kreiranje rubrike. Izvetaji koji se piu na
dogaaju u toku trajanja dogaaja su krai, koncizniji, manje
26
studiozni. Sa dogaaja se ne piu komentari, ve vesti i
izvetaji. Kod elektronskih medija esto novinari izvetavju
direktno u program i vie puta u toku trajanja dogaaja
ukljuujui, ukoliko im tehniko-tehnoloki uslovi to
dozvoljavaju, i audio i video citate u izvetaj sa terena.

(e) Kontekst anra odreenog medija (radija, TV ili tampe) je
dinamian i statian.
Dinamina je na primer kod intervjua jer se u toku
intervjuisanja neprestano menja. Uesnici u intervjuu stalno
su u dinamikoj interakciji koja podrazumeva zajedniko
kreiranje intervjua, menjanje teme, promenu stajalita,
ruenja ili graenja imida sagovornika.
Statian je kada je re o kontekstu medija u kojem je intervju
ostvaren. Tada osobine medija unapred odreuju
karakteristike intervjua kao to su: duina intervjua (TV i
novinama ne odgovaraju dugi intervjui); predstavljanje
sagovornika (u TV intervjuu ime sagovornika tokom
intervjua moe biti ispisano u dnu ekrana, a u radio intervjuu
novinar s vremena na vreme mora ponoviti u okviru pitanja i
ime sagovornika; u novinama nije obavezno da se u toku
intervjua ponavlja ime sagovornika); duina pitanja i
odgovora (radio i TV prezentaciji ne odgovaraju duga,
sintaksiki i semantiki komplikovana pitanja i predugi
odgovori; u novinama to nije ograniavajua okolnost jer
italac moe i nekoliko puta da proita pitanje odnosno
odgovor); izraajno i lepo govorenje (veoma znaajno za
radio prezentaciju, a za novine potpuno irelevantno); jezik
intervjua (u novinama intervju voen na stranom jeziku biva
potpuno preveden i italac ne zna na kojem je jeziku
komunicirano; u toku radijskog intervjua ili se pitanja i
odgovori odmah konsekutivno prevode - ako se intervju
emituje u ivo, ili se u montai nasnimi glas spikera koji ita
prevod preko sasvim utianog originala; u TV prezentaciji
gledaoci imaju priliku da sluaju intervju na stranom jeziku, a
prevod je titlovan u dnu ekrana) spoljni izgled, ponaanje
pred mikrofonom i kamerom (izuzetno vano u TV
intervju, a za novine potpuno irelevantno).
(f) Kontekst teme je dinamian. Kontekst teme utie bitno na
jezike izbore. Mada je osnovno pravilo da novinari moraju
svaku uskostrunu oblast o kojoj izvetavaju u svojim
rubrikama jeziki pojednostaviti tako da sve reeno moe da
razume prosena publika njihovih medija.
27
Na posao je da oistimo tekst od argona, kliea, stereotipa tako
da sve bude jasno, jednostavno i saeto. (BBC Bush House
Newsroom Guide).
Konteksti su kljuna odrednica svake rubrike, sve druge bitne
odlike medijskih anrova direktno su zavisne od konteksta.
Dinamiki konteksti su promenljivi i na njih novinari ne mogu
bitno uticati, za statike kontekste (drutveno-politiki/ideoloki
kontekst, kulturni kontekst, kontekst mesta dogaaja i kontekst
teme) mogu da se pripreme unapred, to im moe olakati i
ubrzati posao.
28


Jedan novinski lanak analizirajte sa stanovita primene faktora
Galtunga i Rua.
Isti tekst, zatim, analizirajte u odnosu na kontekste za koje
smatrate da su direktno uticali na novinara.

Uoite jezike strategije koje na to ukazuju.

29

Kako do informacije?

Tree poglavlje sadri tri teme koje su u sutini vezane
zajednikim imeniteljem kako novinari uopte da dou do bilo
kakve informacije? Koje su to adrese interesantne za
kontaktiranje da bi se dolo do rubrike od javnog interesa? Kako
novinari poetnici da se snau u okruenju koje svakodnevno
nudi informacije, ali ne i njima? Kako da izbegnu greku?


1. Anderson, D.A. & Itjul, B.D. (2001), Pisanje vesti i izvetaja
za dananje medije, Medijacentar, Beograd.

2. Izvetaj o humanom razvoju Srbija 2000-2005. (2005), UNDP,
Beograd.
3. Kova, Bil i Rozenstil Tom (2006), Elementi novinarstva, CID
i Institut za medije Crna Gora, Podgorica (20-28 str).
4. Peikan M., Jovan Jerkovi, Mato Piurica, (1993), Pravopis
srpskoga jezika, Matica Srpska, Novi Sad.
5. Slavujevi, Z. (1999), Politiki marketing, Beograd.

6. Vali Nedeljkovi, D. (2002), Praktikum novinarstva,
Privredni pregled, Beograd, 42-63.

7. Viner, Norbert (1973), Kibernetika i drutvo, edicija Sazvea,
Nolit, Beograd.

8. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
(2004)

9. Zakon o javnom informisanju (2003)

Izvori informacija

Pre svega ne treba zaboraviti da na koji god nain je ljudski
ivot ugroen tu moe biti i dobra medijska pria. Hitna
pomo, deurna hirurka klinika, vatrogasna sluba,
spasilake ekipe, deurna stanica milicije, saobraajna
patrola, toplana, elektrana, vodovod i kanalizacija, pogrebna
sluba su najvaniji izvori informacija u sluajevima
prirodnih katastrofa, ali i onih izazvanih ljudskom
napanjom, odnosno namerom da se izazove pozornost i pri
tome iskae politiki stav (teroristiki napadi).

Odeljenje za kriminologiju u Sekretarijatu za unutranje
poslove i Odeljenje za narkotike su vredni panje u
sluajevima krenja zakona.
30

Iskustvo nas ui da sve to je izrazito dramatino medijski je
atraktivno, posebno ukoliko lii na zaplet krimi romana.

Lokalna, regionalna i savezna administracija odgovorne su
graanima. Funkcija medija je da prati njihov rad i na taj
nain omogui graanima da utiu na one koje su birali.

Sekretarijati za informisanje ili ministarstva za informacije su
mesta gde novinari dobijaju obavetenja o sednicama (vlade,
skuptine ili odbora), dnevnom redu i materijalima, ali tu se
dobijaju i saoptenja sa zatvorenih zasedanja (ukoliko
redakcija automatski nije obavetena faksom ili je preuzela
saoptenje od agencije). Birokratija predstavlja stalni i veoma
pouzdan izvor vesti.

Privredne institucije i organizacija administrativne kao to je
privredna komora (pokrajinska, republika, savezna);
statistiki zavodi (cena potroake korpe, porast cena na
malo, prosene plate, porast/pad uvoza/izvoza itsl); fabrike,
kombinati, trgovinske kue jubileji, inovacije, godinji
planovi i realizacije, potpisivanje ugovora sa stranim
firmama su neiscrpni izvor informacija za novinare koji prate
ekonomska kretanja.

Pregled dogaaja (Najava dogaaja) sve vee medijske
kue imaju prateu slubu zaduenu za prikupljanje i
selekciju informacija o zbivanjima na lokalnom, regionalnom
i saveznom nivou. Informacije tim slubama alju
organizatori raznih dogaaja barem nekoliko dana unapred.
Najave dogaaja se uglavnom dostavljaju urednicima jedan
dan unapred da bi mogli da naprave raspored dogaaja na
koje e sutradan poslati novinare. Najave dogaaja esto
redakcijama alju i novinske agencije.

Udruenja graana, drutvene organizacije, kulturno-
obrazovne institucije, sindikati (najznaajniji), profesionalna
udruenja, kulturno-prosvetne zajednice, humanitarne slube
(EHS), udruenja slepih, udruenje invalida rada i rata,
udruenje zanatlija, Grupa za enska prava evropskog
pokreta u Srbiji, Centar za enske studije, Savetovalite za
ene rtve nasilja, Ekoloki pokret, otvoreni univerziteti -
izrauju godinji kalendar dogaaja koje organizuju.
Trba imati na umu da su mnoge manifestacije tradicionalne i
uvek se odravaju u isto vreme. Meu njima su na primer
festivali i sajmovi nacionalnog i meunarodnog znaaja
(Sterijino pozorje, Mokranjevi dani, EXIT, NOMUS,
BEMUS, BITEF; FEST; Poljoprivredni sajam u Novom
Sadu, Niki filmski festival).
Neprofitne, nevladine organizacije su veoma esto, na alost,
potpuno neinteresantne medijima kao uglavnom nekonfliktna
udruenja. One imaju tekoa da animiraju medije kako bi o
31
njihovoj raznovrsnoj, bogatoj i veoma kreativnoj delatnosti
barem neto napisali. Istovremeno kako one zadovoljavaju
najosnovnije potrebe graana u lokalnim zajednicama
njihova delatnost bi trebalo da bude na medijskoj agendi
dogaaja od javnog interesa.

Partijski portparoli, konferencije za novinare su veoma
koristan izvor informacija ali ne bi trebalo da se ih novinari,
osim u izuzetnim okolnostima, prate kao dogaaje.
Politiko komunicirenje prema Zoranu Slavujeviu (1999),
deli se na (a) politiko informisanje; (b) politiku edukaciju i
socijalizaciju; (c) politiko ubeivanje.

Politiko ubeivanje, kao i ostale vrste politikog
komuniciranja moe biti besplatno i plaeno, a podrazumeva
spontano i neorganizovano ubeivanje, zatim politiku
propagandu i PR (public relations/odnosi sa javnou).
Odnose sa javnou kreira takozvani PR menader.
Funkcija portparola je da daje informacije o
organizaciji/partiji u ije ime govori, a cilj portparola je da
stvara stalno dobar utisak u javnosti. To su osobe od najveeg
poverenja i visoko su situirane u hijerarhiji odreene
organizacije/partije. Njihov najneposredniji zadatak je da
organizuju konferncije za novinare, da kreiraju promotivne
dogaaje, obezbede to vie uea lidera njihove
organizacija/partije na javnim skupovima, ali i da kooptiraju
novinera koji e obezbediti prohodnost poeljnih informacija
u medijima i to posebno u informativnom medijskom
prostoru, a ne onom rezervisanom za plaenu propagandu.
PR se pri tom trudi da ima to veu kontrolu nad prostorom,
slikom, sadrajem i vremenom u medijima.
Pre nego to novinari dou u kontakt sa portparolima, trebalo
bi da znaju odgovor na sledea pitanja:
ta portparoli moraju da znaju?
Kako moraju da izgledaju?
Kako moraju da komuniciraju?
Kako moraju da govore?
Kako moraju da informiu?
Tek tada e biti sposobni da postave prava pitanja i dou do
informacija koju portparoli ele da sakriju. Bez obzira na to
da li portparoli predstavljaju politiku stranku, dravni organ,
vladinu ili nevladinu organizaciju, privrednu ili neprivrednu
organizaciju, udruenje ili instituciju, novinari osim potpune
prethodne obavetenosti moraju u komunikaciji sa
portparolom da ocene osobu na osnovu sopstvenih odgovora
na gore navedena pitanja, da bi mogli da naprave objektivan
izvetaj.

32
Konferencije za novinare (pseudo-dogaaji): postoje redovne
i vanredne konferencije za novinare. Redovne konferencije za
novinare organizuju uglavnom politike stranke, lokalna,
regionalna, republika i savezna vlada, pojedina ministarstva
(najee jednom sedmino uvek istog dana, u isto vreme i u
istom prostoru da bi novinarima prelo u naviku da ih
poseuju) Najznaajnije su naravno one koje organizuje
predsednik drave. Ovu praksu uveo je ameriki predsednik
Teodor Ruzvelt. Veoma poseene su bile Harija Trumana na
koje je dolazilo vie od 300 novinara. U vreme Dvajta
Ajzenhauera radio i TV su poele da ih prenose u celini. Ovaj
ameriki predsednik je uveo praksu da novinari pre no to
postave pitanje moraju da se predstave (prema Anderson &
Itjul, 2001).
Vanredne se organizuju sa povodom (npr. povratak
reprezentacije sa meunarodnog takmienja, odnosno javne
linosti sa vanog skupa u svetu, ili organizacija odnosno
institucija, veliki privredni subjekt obeleava godinjicu rada,
ili su dobijeni znaajni krediti, ili se jednostavno reaguje na
znaajan dogaaj pa organizator eli da iznese svoje
miljenje o tome).
Uobiajeno je da se uz poziv za veinu i redovnih i vanrednih
konferencija za novinare dobije saoptenje za javnost kojim
se najavljuje ovaj pseudo-dogaaj. Izostae, to se
podrazumeva, kada se konferencija organizuje iznenada
povodom nekog neoekivanog dogaaja.

Grupe za pritisak sindikati, ekoloki lobiji, enski lobiji
veoma rado kontaktiraju sa novinarima jer su mediji jedno od
osnovnih sredstava javnog zagovaranja ideja koje ele da
plasiraju.

Javne linosti izvetavati o njihovim potezima u javnosti je
vano jer su oni osobe koje imaju mo da donose odluke od
opteg interesa, ali pri tome izbegavati bliskost sa politikim,
sindikalnim ili liderima grupa za pritisak. U suprotnom gubi
se kritinost ili se gube prijatelji.
Dobar primer iz
medijske prakse:
novosadski Graanski
list je pred praznik
(30.12.2006, 3 strana)
objavio reportau
ilustrovanu sa dobro
odabranim
fotografijama "Mesta
gde Nova Godina ne
zalazi". Reportaa
sadri 4 prie o
Praznici Nova godina, Boi, Uskrs su vreme porodinog
okupljanja, puni su simbolike i stoga medijski uvek
atraktivni. Od komercijalnih informacija (gde se ta moe
nabaviti za praznik), preko etnoloko, radicionalno,
mitolokih rubrika o prazniku do toplih ljudskih pria iz
svakodnevniog ivota, ili veoma efektnih crtica za novine
(setite se Andersenove bajke Devojice sa ibicama) u
praznino vreme sve ideje su dobrodole u redakcijama za
praznike tradicionalno polupraznim.
Ovakve prie iz ivota podseaju na to da je vreme praznika i
vreme za razumiljanje o ljudskim vrednostima, a ne samo vreme
33
beskunicima ,
osobama koje su iako
teko radile u mladosti
doekale zrelo doba i
starost bez stana i
sredstava za ivot.
rastronosti.

Protesti i saoptenja tragom ovih informacija moe se doi
do veoma atraktivnih rubrika ukoliko novinari imaju
hrabrosti, volje i vremena za istraivaki poduhvat. Sama
forma iskazivanja nezadovoljstva protestom i saoptenjem
ukazuje da je problem kontroverzan, teko reiv, da se
donekle izbegava direktno komuniciranje kroz dijalog sa
drugom stranom iz bilo kojih razloga te razloge treba
otkriti. Istovremeno sve reeno viestruko proveriti da bi se
izbegla jednostranost.

Stalni vezani honorarni saradnici, dopisnici sa strane i
novinari bez stalnog angamana fri lenseri (free lancer) mogu
biti koristan izvor informacija jer dobro poznaju svoje
lokalne prilike. Treba meutim biti oprezan i voditi rauna da
novinari bez stalnog angamana ne prodaju istu priu vie
puta razliitim medijima. Tako medij gubi na aktuelnosti.

Informacije medijske publike pratei pisma italaca ili
telefonske ankete novinari mogu naii na veoma zanimljive
informacije. Ove informacije je potrebno proveriti iz vie
razliitih izvora.
Novinarska patka
Nekad: neproverena
vest; danas:
izmiljotina, la.

Sutina novinarstva je
disciplina
provjeravanja
(Kova, Rozenstal,
2006, 88).

Podvale kada redakciji nepoznata osoba dojavi vruu i
ekskluzivnu vest bez viestruke provere (najpre identitet
osobe koja je informaciju dala) ne bi je trebalo objaviti uz
rizik da konkurentski medij to uini pre vas. Medijski
kredibilitet se lako gubi, ali mukotrpno i dugotrajno stie. Za
ovaj medijski fenomen postoji i poseban izraz novinarska
patka (hoax). Ova sintagma je nastala jo u vreme Fridriha
Velikog (Volterovog prijatelja). U to vreme novine su morale
sve neproverene vesti da obelee skraenicom n.t. (non
testam=nije ispitano). Urbana legenda kae da su urednici u
novinskom argonu to izgovarali kao ente. Uobiajeno je bilo
da su urednici od saradnika traili da neki preostali mali
prostor na strani ispune sa takvim vestima (ad hoc napisanim
i ne do kraja proverenim). Kako se na nemakom patka kae
die Ente leksika veza je jasna ali pojmovna nam ostaje
nedoumica (uri, Novinarska enciklopedija, 1997, 461).

Agencije su od informacije stvorile robu i to
visokoprofitabilnu. One predstavljaju fabriku sa pokretnom
trakom za proizvodnju vesti (opirnije u Petom poglavlju).

Praenje drugih medija svakodnevna obaveza svakog
novinara/novinarke je da prati to vie razliitih medija od
34
jutarnjih vesti na vie radio stanica razliite programske
politike; zatim nekoliko dnevnih novina (informativno-
politikih, tabloida, lokalnih, nacionalnih) i na kraju
centralnih informativno-politikih emisija na TV (posebno
veernjih). Na taj nain se dobijaju ideje o moguem
istraivanju teme od javnog intersa, uoavaju razliita
tumaenja i prezentacije istog dogaaja (mesto u emisijama i
novinama, obim izvetaja, citirane linosti).

Programska razmena novinarska solidarnost i ispomo je
veoma znaajan segment u to irem rasprostiranju
informacija. Ovo je posebno znaajno kada je re o lokalnim
medijima ija snaga signala nije velika pa tako ni teritorijalna
pokrivenost.

Internet (WWW: World Wide Web) danas je jedan od
neiscrpnih izvora informacija. Na ovom informativnom
servisu interneta koji omoguava korisnicima da istovremeno
vide tekst, fotografiju, ilustraciju, video i audio snimke i
animaciju razvijenom u Evropskoj laboratoriji za fiziku
estica (the European Laboratory for Particle Physics
CERN) u vajcarskoj 1989. Danas ima na stotine miliona
stranica informacija a da se i ne govori o enormnom broju
dokumenata koje su prikupili prodavci komercijalnih baza
podataka. Pretraivanje Interneta nije jednostavno, ali kada se
shvati logika to postaje poseban izazov. Postoje pretraivai
koji u tome pomau. Prvi i stoga veoma poznat je
www.yahoo.com, zatim veoma informativan je i
www.altavista.com, a danas se uglavnom koristi
www.google.com jer je ostao nekomercijalizovan (korisnika
ne zatrpava reklamama) i pomae da se veoma brzo stignete
pomou kljunih rei do cilja (prosena pretraga traje manje
od sekunde). Problem sa velikim pretraivaima je to se
veina podataka koje imaju na raspolaganju odnosi na
Ameriku i Evropu. Za specijalizovane pretrage treba koristiti
lokalne pretraivae. U Srbiji je to www.krstarica.co.yu i
www.pretraga.co.yu . Zanimljiv je i program za pretraivanje
Copernic koji eljene podatke za vas trai istovremeno na
vie od 20 specijalizovanih pretraivaa. Sa Internetom treba
biti veoma oprezan jer podaci mogu biti nepouzdani, tanije
ne postoji, za sada, nikakva kontrola podataka. Stoga bi uvek
trebalo konsultovati vie razliitih izvora i uporeivati ih.
Problematian je i model citiranja izvora za podatke skinute
sa Interneta, za sada ne postoji standard za to, niti jasno
definisana prava intelektualne svojine

Anonimni izvor - zatita izvora informisanja je po
profesionalnom etikom kodeksu dunost novinara. Postoje
nekoliko modela ponaanja. Ukoliko izvor insistira da nita
35
od reenog nije za objavljivanje (off the record) novinari to
moraju da potuju. Tada je informacija samo za njihovu
orijentaciju u odnosu na dalje praenje teme ili dogaaja.
Izvor eli da ostane anoniman (on background) ali
dozvoljava da se informacija objavi uz opisno navoenje
izvora (viskoki inovnik blizak vladi, iz najueg rukovodstva
stranke saznajemo). Puna anonimnost izvora (on deep
background) nalae novinarima da objave infoirmaciju ali
nikada u obliku citata, ve u pasivu ili bezlino bez i
nagovetaja o izvoru informacije (oekuje se da e bankarski
slubenici ipak odustati od daljeg protesta ve u sredu). Ime
anonimnog izvora mora biti poznato redakciji, a ne samo
novinaru. Informacija se moe objaviti iskljuivo ukoliko
novinar moe da jami kredibilitet izvora.

36

Princip dostupnosti informacija

Pravo javnosti da zna je osnovno ljudsko pravo definisano u svim
znaajnim meunarodnim dokumentima i preporukama te dobrim
obiajima, odnosno modelima dobre prakse.
Ve je reeno da je Srbija potpisnica Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima, Evropske konvencije o ljudskim
pravima, dokumenata u kojima se jasno definie (lan 10 Pakta i
lan 19 Konvencije) da svako ima pravo na slobodu izraavanja.
To pravo obuhvata slobodu da se trae, dobijaju i prenose
informacije, ili ideje bilo koje vrste, bez obzira na granice i to
usmenim, pismenim ili tampanim putem u umetnikom obliku,
ili putem bilo kog drugog medija po slobodnom nahoenju.

Evropski sud za ljudska prava naglaava u svim sluajevima
povezanim sa slobodom izraavanja da ona predstavlja jedan od
osnovnih temelja demokratskog drutva i uslov za njegov
napredak i razvoj svakog oveka. Tanije, drutvo koje nije dobro
informisano nije istinski slobodno, jer, kako istie Norbert Viner,
iveti delotvorno znai biti uvek dobro informisan" (Viner,
1973, 32).

U novembru 1999. specijalni izvestilac o slobodi miljenja i
izraavanja, predstavnik OEBS-a za slobodu medija i specijalni
izvestilac OAS o slobodi izraavanja usvojili su zajedniku
Deklaraciju u kojoj se izmeu ostralog navodi da sloboda
izraavanja obuhvata pravo graana na slobodan pristup
informacijama i pravo da znaju ta vlasti u njihovo ime rade, bez
ega bi istina nestala i uee naroda u vlasti bilo nepotpuno
(usvojeno 26.novembra 1999, UN Doc. E/CN. 4/2000/63, Annex
1).

Sloboda izraavanja nije apsolutno pravo stoga se svako
ogranienje mora jasno definisati. Tako na primer Evropska
konvencija o ljudskim pravima u lanu 10 navodi da uivanje
prava i sloboda na javno informisanje, (poto podrazumeva i
prava i dunosti), moe biti ogranieno, ali samo na osnovu
zakona, i to ukoliko se time tite demokratske tekovine drutva,
zatim nacionalna bezbednost, teritorijalni integritet, te ako e
doprineti spreavanju nereda ili kriminala. Nadalje, ukoliko se
time tite zdravlje i moral, ugled i prava drugih, ali i spreava
objavljivanje informacija dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja
autoriteta i nezavisnosti pravosua.
37

Komitet ministara Saveta Evrope 2002. usvojio je Preporuku o
pristupu zvaninim dokumentima u kojoj se definie, izmeu
ostalog, da sve drave lanice garantuju da svako na sopstveni
zahtev ima pristup zvaninim dokumentima koje poseduju
dravni organi. Naravno ogranienja su identina onima koja je
definisala Evropska konvencija lanom 10.

U Srbiji je 20004. donesen Zakon o slobodnom pristupu
informacijama od javnog znaaja. Dokument definie ta
podrazumeva pod informacijom od javnog znaaja i suava
subjekte koji imaju takve informacije na organe javne vlasti.

Ono to je posebno interesantno je to se prvi put u naoj praksi
uspostavlja samostalni dravni organ nezavistan u obavljanju
svojih nadlenosti poverenik za informacije od javnog znaaja,
koji mora u roku od mesec dana da reaguje na albe graana koji
smatraju da im je uskraena informacija od javnog znaaja. Inae
prava i dunosti poverenika su Zakonom definisane.

Zakonom se posebno zabranjuje diskriminacija novinara i javnih
glasila u lanu 7 Organ vlasti ne sme stavljati u bolji poloaj ni
jednog novinara ili javno glasilo, kada je vie njih uputilo zahtev,
tako to e samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili
javnim glasilima omoguiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja.

U Zakonu se precizira i put kojim se dolazi do informacija od
javnog znaaja te su tako izbegnute mogue manipulacije koje bi
bile pravdane nepotovanjem, na primer, procedure.

Predviene su i kaznene odredbe za prekraje ovlaenih lica u
organima vlasti ukoliko su postupali protiv naela jednakosti,
diskriminisali novinare ili javno glasilo, nisu oznaili nosaa
informacije, saoptili istinu i potpunu informaciju, tuiocu nisu
stavili na uvid dokument, ili odbili da prime zahtev.

Ovaj dokument je znaajno orue demokratije i vaan je ne samo
za novinare ve i graane uopte. Novinarima omoguuje da
dobiju svaku informaciju osim onih predvienih lanom 9 koje su
nedostupne. Meutim i samo postojanje pravila ve znaajno
olakava novinarski rad i daje im osnovu da se bore za pravo
javnosti da zna.
Kako izbei greku

38
Novinari gotovo da nemaju pravo na greku. Greke mogu bitno
da utiu na dnevnu praksu auditorijuma ali i samog medija, pa
time i na povrenje koje urednici i redakcija imaju u
novinara/novinarku. U Zakonu o javnom informisanju je
predvien institut ispravke, meutim medijska praksa je
pokazala da ispravka nikada nije jednako uinkovita kao
prethodno objavljena informcija. Stoga se sa velikom panjom
proveravaju sve, a posebno one kontroverzne informacije. Postoji
lista uputstava koje novinari treba da slede kako bi mogunost
greke sveli na minimun.
1. Treba biti skeptian prema informaciji, posebno ukoliko je
izuzetno kontroverzna. Sve proveriti barem dva puta i to iz
dva, ili vie, razliitih izvora.
2. Imena i pozicije uesnika u dogaaju, nazive institucija i
geografskih pojmova proveriti i vie od dva puta. Ukoliko se
radi o strancima i stranim reima i izrazima proveriti u
Pravopisu (Peikan, Jerkovi, Piurica, 1993) ili
Transkripcionom reniku engleskih imena Tvrtka Pria
kako se njihova imena i nazivi transkribuju i izgovaraju na
srpskom jeziku. Korisno je sluati na stranim elektronskim
medijima kako se izgovara dotino ime, ili re, u originalu.
Ukoliko je to nemogue konsultovati strunjaka za jezik,
ukoliko i to nije mogue bolje je na neki nain izbei
spominjanje imena nego pogreiti. Najea i neoprostiva
greka je pogreiti ime uesnika u dogaaju i naziv mesta gde
se on odigrao. To ukazuje na neozbiljnost novinara i medija
za koji radi.
3. Ne bi trebalo nita objaviti pre nego to tekst pogledaju
barem neko do kolega, urednik i lektor. Dobronameran savet
kolega, koji pre nego to su proitali va tekst nisu bili
upueni u problematiku kojom se bavite, moe ukazati na
nedoreenosti i nejasnoe u vaem tekstu koje bi otkrili i
itaoci/sluaoci/gledaoci; urednici bi trebalo da tekst opreme
na odgovarajui nain i da ga uravnotee u odnosu na ostale
rubrike koje su pripremljene toga dana, a lektori da daju sud
o jeziku (pravopis, gramatika, stil) i sugeriu bolja jezika
reenja ukoliko je to potrebno.
4. Posebnu panju trebalo bi posvetiti kredibilnosti izvora
informacije. Koliko im se moe verovati? Znaju li zaista o
emu govore? Koliko su jednostrani i upleteni u itavu stvar?
Da li su u poziciji da znaju pravu istinu? Koji je njihov lini
interes da informacija bude raspoloiva na uvid javnosti?
Razmislite da li biste mogli od jo nekoga da traite
informaciju o tome. Valjana informacija je samo ona koju
potvrde barem dva izvora. Kada su teme veoma osetljive
bitno je imati potvrdu iz mnogo vie razliitih izvora. Zakon
39
o javnom informisanju predvia lanom 32 i zatitu izvora
ukoliko je to neophodno radi bezbednosti kako izvora tako i
novinara, a u javnom interesu je da se informacija objavi.
Identitet izvora, iako zatien, od uvida interesnih centara
moi i irokog auditorijuma, trebalo bi, prema modelima
dobre prakse, da bude poznat najuem krugu onih u redakciji
koji procenjuju da li je informacija dovoljno kredibilna za
objavljivanje. lan 32 dodatno precizira i ogranienja
primene ovog prava "osim ako se podaci odnose na krivino
delo, odnosno uinioce krivinog dela za koje je zapreena
kazna zatvora najmanje pet godina."
5. Na licu mesta bi trebalo proveriti da li ste dobro razumeli i
zabeleili ta je izvor informacije rekao/rekla. Ukoliko ste
sve snimali, odmah proverite da li je snimak razumljiv i
upotrebljiv.
6. Ne dozvolite sebi da nagaate. Ne zapitkujte druge novinare
za podatke koji vam nedostaju moda ni oni ne znaju tano,
a toga nisu svesni.
7. Oprezno sa novinskom dokumentacijom. Lako se moe
dogoditi da su novinari i pre vie godina piui o istom
problemu napravili materijalne greke.
8. Ne treba smetnuti s uma da je uvek vama koji piete za
medije potrebna dobra tema (dogaaj), ali isto tako i da je
onima koji proizvode dogaaje (teme) potreban publicitet.
Oprezno, da se neosetno ne pretvorite u glasnogovornike
svojih izvora informacija.
40


Pretpostavite da ste se nali u situaciji da ste u vreme vikenda
jedini deurni novinar/novinarka u informativnoj redakciji
lokalnog radija i da se dogodio poar u oblinjem turistikom
centru u jeku zimske sezone a u ovom trenutku su svi prilazni
putevi slabo raieni. Morate da reagujete odmah, pre nego to
u redakciju dou iskusnije kolege/koleginice i urednici.

Sainite listu primarnih i sekundarnih izvora informacija.
Rasporedite kolege i koleginice koji su se zatekli u redakciji
na drugim poslovima da prikupljaju informacije.
Razmotrite ponuena reenja zadatka sa ostalim studentima
iz vae grupe.

41

Vrste novinarstva u kontekstu vrste
medija

U etvrtom poglavlju se razmatra na koji nain se ostvaruje
predmet novinarstva?
Odgovor je u vrstama novinarstva.

Informativno novinarstvo
Zabavno novinarstvo
Komercijalno novinarstvo
Infotejment novinarstvo
Informeral novinarstvo
Istraivako novinarstvo
Internetsko novinarstvo - nove tendencije


1. .Atanackovi, Petar i Milivoj Belin (2006), Ogled iz
drutvene istorije: Senzacionalistika ("uta") tampa u
Beogradu izmeu dva svetska rata, Gesta, godina I, broj 1,
Novi Sad, strana 33-39.
2. Brigs, Kobli (2005), Uvod u studije medija, odeljak 18.
"Efekti" medija, Gaj Kamberba, Clio, Beograd, strane 395-
414.

3. Cohen, Stenly (1972), Folk Devils and Moral Panics: The
Creation of the Mods and Rockers, MacGibbon/Kee, London.

4. DeFleur and Dennis (2002), Understanding mass
Communication, Houghton Mifflin Company, Boston-New
York, strane 470-472.
5. Etnicitet i mediji, poloaj etnikih manjina u medijskom prostoru
Vojvodine, (2006), zbornik priredili Ljubia Despotovi i
Nenad ureti, SPENS Media Centar, Novi Sad.
6. Hall, Jim (2001), Online Journalism, a critical primer, Pluto
Press, London.
7. Pavlik, John V. (2001) Journalism and new media, Columbia
University press, New York.
8. Ramone, Ignasio (2006), Kriza medija, feljton, NIN
1.06.2006. Beiograd, 72-73.
9. Vali Nedeljkovi, D. Filmska komunikacija, odbranjen
magistarski rad 1987. na FPN, Beograd.
10. Tomi, Z. (2003), Komunikologija, igoja, Beograd, 209-211.

11. Tomi, Z. (2004), Komunikacija i javnost, igoja, Beograd,
190-199.
12. Tomson, Kenet (2003), Moralna panika, Clio, Beograd.

42


Samo uvek dobro informisan ovek ivi delotvorno -
najuinkovitija je definicija potrebe za informacijama tvorca
kibernetike Norberta Vinera (1973, 32).

Danas primamo najvei broj informacija pomou sredstava
masovnog komuniciranja - medija. To korespondira sa
jednom od osnovnih funkcija medija oni su kontrolori javne
sfere. Tanije, zadatk im je da informiu zajednicu o tome ta
se deava u svim sferama javnog ivota od interesa za
graane.

Pravo na primanje i davanje informacija je osnovno ljudsko
pravo na osnovu kojeg je u grupi medijskih zakona i Zakon o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004).
Ovim dokumentom su obezbeene sutinske normativne
pretpostavke kojima se titi pravo graana da na delotvoran
nain kontroliu rad dravnog aparata. Mediji su osnovno
sredstvo kojim se informacije posreduju ka graanima
omoguujui im tako kvalitetniju i aktivnu participaciju u
odluivanju o javnim poslovima.

Tok informacija u drutvu
Novinari sakupljaju, proveravaju iz vie izvora, selektuju,
obrade informacije. Zatim uvari kapija/urednici ili
medijska vlasnika struktura, odobre njihovo objavljivanje.
Objavljui ih mediji utiu na auditorijum, a potom
auditorijum utie svojim odlukama, najvidljivije u vreme
izbora, na politiku elitu da deluje u javnom interesu. To
delovanje politikih elita opet mediji preispituju. Rezultat tog
preispitivanja pretau u informacije. Objavljui informacije
ine ih javno dostupnim publici kojoj one slue da bi jasnije
prosuivala da li politiari deluju u javnom interesu, kao i o
tome da li e im na narednim izborima opet dati glas.

Formiranje
hijerarhizovane liste
prioritetnih tema
(agenda setting)
Odabir dogaaja za
koje mediji smatraju
da mogu biti vest i
time postati vredni
panje javnosti
Najznaajniji je poslednji segment u kreiranju medijski
relevantnih vesti odabir (agenda setting).
To podrazumeva:
odabir nekoliko dogaaja koje e novinari pratiti tokom
dana,
selekcija vesti od prispelih u redakciju posredstvom
agencija; sledi
izdvajanje onih za naslovnu stranu, odnosno generalnu
43
(newsworthy). najavu u elektronskim medijima;
odluku koliko prostora, odnosno vremena, e joj biti dato; i
da li e akteri i na koji nain biti citirani (direktno ili
indirektno, tonom, slikom, samo tonom ili samo slikom).
Na kraju oni koji donose odluke daju i odreenu
perspektivu svakoj vesti. Tanije, istiu jedan od
segmenata vesti i daju mu primat u odnosu na ostale u
zavisnosti od ureivakog koncepta medija, ideolokog
faktora, ali i odnosa prema medijskim zakonima, kao i
etikom kodeksu profesije.

Dakle, sve vesti koje su objavljene prolaze kroz jedan veoma
sloen proces koji namee javnosti vrednovanje dogaaja.
Istraivanja su pokazala da e auditorijum znaaj dogaaja
definisati isto onako kako su to uinili mediji koje prati. To
znai da oni koji selektuju vesti, donosioci konanih odluka,
ustvari imaju i najvei uticaj na javnost, dakle, na ono ta
auditorijum veruje da je znaajno.

Drugim reima, mediji ne upuuju svakog pojedinog
itaoca,sluaoca odnosno gledaoca kako da misli ve o emu
da razmilja i motiviu ga da pokua o tome da stvori
sopstveni sud. To je upravo ono to uoavaju politiari koji
ele da ostanu na vlasti ili osvoje vlast. Pitanja koja
promoviu mediji, a javnost ih usvoji kao zaista znaajna za
savkodnevicu odreene zajednice, postaju ujedno i osnova za
kreiranje odreenog tipa zakonodavstva i politike koju
formuliu politika i ekonomska elita, kako lokalno tako i
globalno. U tome je mo medija. Stoga pitanje osvajanja
uticaja na medije jeste najznaajnije drutveno pitanje.

U najkraem:
tampani, elektronski i digitalni/novi mediji selektuju
odreen broj pitanja, dogaaja, pojava od bogate dnevne
ponude drutveno-politikog okruenja da ih procesuiraju
i izvetavaju o njima kao o vestima znaajnim za javnost
toga dana.
Zbog ogranienog prostora i vremena i zbog novinarskog
ubeenja ta je to vredno vesti (newsworthy), mnoge
pojave, dogaaji i pitanja iz dnevne ponude se
zanemaruju i nikada ne budu odabrani kao dnevna vest.
Svaka selektovana vest dobija odreeni status tokom
obrade (mesto u emisiji, poloaj i prostor na odreenoj
stranici u tampanim medijima, vreme u elektronskim
medijima, citatnost, anrovska obrada, broj ponavljanja
tokom dana u elektronskim medijima) to se naziva
44
formiranje hijerarhizovane liste prioritetnih tema u
javnoj sferi jednog drutva (drutvene agende).
Kada publika konzumira medije, prihvata njihov odabir
dogaaja i znaaj koji im daje u vestima.
Dakle, kada politiari postanu svesni primata koji
auditorij daje odreenim dogaajima, pojavama i
ljudima, taj znaaj moe uticati na utvrivanje politikih
prioriteta kako u dnevnopolitikoj praksi tako i u
zakonodavstvu.
Teledemokratije
Moderna drutva
u kojima su
mediji glavni
izvor
informacija.
Moderna drutva u kojima su mediji glavni izvor
informacija o politici, a predizborne kampanje fokusirane
na medijsku prezentaciju politikih aktera i njihovih
programa, nazivaju se popularno teledemokratije ili
medijske demokratije.

Informativno novinarstvo je osnova profesije i ono to je
ini etvrtim staleom, etvrtom odnosno sedmom silom. Sve
ee informativno novinarstvo je i profitabilno jer
komercijalni mediji vest tretiraju kao robu prilagoavajui
sadraje onome to, prema istraivanjima trita, auditorijum
eli da nae u medijskim vestima. Oboje i sadraj vesti i
nain prezentacije selektovani su na osnovu istraivanja
navika, elja, oekivanja medijske publike. Politika medija se
potom kreira na osnovu toga ta e, a ta ne, prodati novine,
odnosno vreme u elektronskim medijima. Medijske
organizacije koje posluju na tom principu troe mnogo
vremena i novca upravo na istraivanje publike. Tragajui za
odgovorima na pitanja ta bi to ona elela da slua i gleda,
odnosno o emu da ita i na koji nain bi sve to trebalo da
bude obraeno i koji format i stil je najpoeljniji.

Marketinki pristup kreiranju vesti nije nov, on je primenjivan
od poetka na televizijskim vestima koje su modelirane tako
da privuku to vei auditorijum. tampani mediji su tek
sedamdesetih godina dvadesetog veka poeli da se bave
istraivanjem trita da bi na osnovu rezultata bolje dizajnirali
vesti kako bi podigli tira.

Trite informacijama, suprotno oekivanjima, nije dovelo do
razvoja mogunosti slobodnog plasiranja razliitih uverenja
niti sadraja. Zakoni ponude i potranje sa trita medija
prognali su nezavisne, niskobudetne, nedotirane, usko
namenske medije i one koji informiu nacionalne manjine i
marginalne grupe. Princip univerzalnosti i slobode medija se
pretvorio u slobodu samo za vlasnike velikih i monih
45
trinocentrinih medija koji sa trita eliminiu sve one koji
bi mogli ponuditi neto specifino i neprofitabilno.
Trinocentrini mediji nameu opti ukus, ne usluuju
posebnu publiku specifinih interesovanja, pa tako ni publiku
nacionalnih manjina koja posredstvom takvih medija ne moe
da ostvari svoja jezika i kulturna prava. Suvie skromno
medijsko trite manjinskih jezika ne obezbeuje dovoljno
profita da bi se skupljale, selektovale i obraivale specifine
informacije znaajne za zajednice nacionalnih manjina u
multikulturnim sredinama. Trinocentrini mediji nude
mnogo istog, dakle samo one sadraje za koje se pokazalo da
okupljaju najvei deo raspoloive medijske publike jer samo
tako obezbeuje opstanak. Oglaivaima mediji ne prodaju
emisiono vreme i tampani prostor, ve potencijalni
auditorijum koji se moe pretvoriti u mogueg konzulmenta.
Najkrupniji mediji odreuju pravila ponaanja i cene
informacija, kreiraju stvarnost selekcijom dogaaja odreuju
formiranje hijerarhizovane liste prioritetnih tema u javnoj
sferi jednog drutva i oblikuju navike publike.

Mali mediji se ili prilagoavaju ili nestaju
10
odnosno bivaju
kupljeni od velikih. Ovo je naroito sluaj sa privatizacijom
medija u svim zemljama u tranziciji pa i naoj koje je kupilo
nekoliko monih svetskih medijskih kompanija (WAZ je
kupio beogradski dnevni list Politika i novosadski dnevni list
Dnevnik, kao i mnoge druge novine u regionu zapadnog
Balkana).
Naa praksa i u oblasti elektronskih medija potvruje
navedeno. Dodelom dozvola za emitovanje radijskih i
televizijskih programa na nacionalnom nivou, (prolee 2006),
Srbija je dobila 5 televizijskih i 5 radijskih emitera i jednu
televiziju za podruje Vojvodine. Prema programskoj
orijentaciji oni zadovoljavaju komunikativne potrebe
prosenog graanina pre svega za komercijalnim i zabavnim

10
2006. u vreme privatizacije i dodeljivanja prava na emitovanje radio i tv stanicama, popularnije nazvano
dobijanje frekvencija, mnogi alternativni mediji nisu proli na konkursu. Tim povodom kolumnista
magazina Vreme Teofil Pani je u broju 813 od 3.avgusta napisao jo od 13. jula iz etra je netragom
nestao poslednjih godina najzanimljiviji i svakako najdrugaiji beogradski FM punkt: SKC Radio (107,9,
Bog da mu duu prosti), i niko tome nije posvetio ni slovceta. (...) u dananjoj je Srbiji sve to spada u,
hajdmo rei, savremenu urbanu subkulturu/kontrakulturu i u najirem smislu rei alternativnu umetniku
produkciju a Radio SKC bio je, ako nita drugo, jedini 24 sata raspoloivi glasnik te scene, tj. tog
pluraliteta svakovrsnih Drugosti - na totalnoj margini (...) Radi se o tome da se sada, na nae oi, kreira i
natura predominantni, jedino-poeljni kulturni obrazac, i sada je poslednji trenutak da buimo rupe u
novonastajuem Sistemu, iji cement samo to se nije stvrdnuo. Taj Sistem nam je namenio medijsku scenu
sastavljenu po najgorem, recimo italijanskom uzoru, u kojem e samo organizovana stupidnost, srednjatvo
svih pojavnih oblika, hiperkomercijalnost i idiotski navalentna zabavnost opstati u etru, doim sve, ama ba
sve drugo ima da uti dok idu Svete Reklame. A one idu non-stop. Ako sada neto ne uinimo, uskoro
emo se i mi, sasvim iskreno, zapanjeno zapitati: otkud sunce usred bijela dana.?!
46
sadrajim. Svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom
emituju istu vrstu medijskih proizvoda: najee uvezene
niskobudetne sapunske opere, komedije situacije, policijske
serije, kvizove (stranih licenci) i vesti bez ozbiljnije selekcije
i promiljanja dnevne drutvene prakse od javnog interesa za
graane Srbije.
Republika radiodifuzna agencija dodeljujui dozvole za
emitovanje rukovodila se pre svega finsijskim potencijalom
emitera, a ne programskom orijentacijom, tako da su zabavno
komercijalni sdraji preovlaujui. Mediji koji zadovoljavaju
informativne potrebe, na primer, graana pripadnika
nacionalnih manjina, ili verskih zajednica, nisu prema zakonu
o radiodifuziji, mogli da konkuriu za nacionalnu dozvolu.
Svrstani su u medije civilnog sektora za koje su predviene
znatne olakice, ali zona pokrivanja im je samo optina.
Prema uslovima za konkurisanje podruje grada Beograda je
definisano u celosti kao region, a ne kao nekoliko
pojedinanih optina. Tako su mnogi mediji koji bi mogli da
se definiu kao civilni sektor ostali bez prava na uestvovanje
na konkursu raspisanom za grad Beograd. Meu njima je i
jedan od najpopularnijih Romskih radio stanica Khrlo e
Romengo. Nije naeno reenje ni za radio stanice koje
emituju verske sadraje. One mogu da konkuriu samo na
lokalnom nivou, a sada emituju program za podruje cele
Srbije. Tako su bez mogunosti da konkuriu za nacionalne
dozvole za emitovanje ostali najsluaniji verski radio Glas
Crkve abako-Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve
i Radio Marija, stanica Rimokatolike programske
orijentacije.

Jedna od ansi za preivljavanje malih je njihovo
umreavanje. Zakon o radiodifuziji Republike Srbije
dozvoljava umreavanje najvie 3 emitera da bi se
predupredila medijska koncentracija.

Druga mogunost je da specifine istraivake sadraje u
oblasti informativnog novinarstva realizuju po principu
projekata koje finansira meunarodna zajednica pokuavajui
na taj nain da podigne profesionalni standard u zemljama u
tranziciji, ali i inicira da se mediji bave aktuelnim,
kontroverznim temama koje esto ne odgovaraju politikoj i
ekonomskoj eliti.

Izuzetak je javni radiodifuzni servis osnovan od graana,
finansiran od graana i kontrolisan od graana. Javni servis
stoga nije prisiljen da vest posmatra kao robu, ve se rukovodi
47
javnim interesom u selekciji i produkciji informacija. Budui
da je stabilno finansiran ne zavisi od trita te tako ima ansu
da jedini kriterijum kojim se rukovodi bude profesionalnost i
visok medijski standard, da zadovoljava sve strukture
auditorijuma i plasira, ne samo ono to se rado slua i gleda,
ve i sadraje elitne kulture, manjinskih kultura i jezika, kao i
da eksperimentie sa anrovima i osobinama medija, kako u
oblasti informativnog, tako i u obrazovnom i zabavnom
programu.

Zabavno novinarstvo

Mediji su danas najznaajniji proizvoai i distributeri svih
vrsta popularne kulture, koja ak u mnogim varijablama ne bi
ni postojala bez sredstava masovnog komuniciranja.

Na primer radio, koji je bio pre svega medij vesti, danas se
uglavnom slua zbog muzike, zabavnih razgovora i sportskih
prenosa. Oglaivai se vraaju radiju tako da poetkom treeg
milenijuma ovaj medij jedini belei porast ekonomsko
propagndnog programa.

Televizija i film su pre svega mediji zabave s tim da je
kablovska televizija i medij vesti i medij zabave, mada zabava
i reklamni program preovlauju.

U proteklih 10 godina
u Evropskoj uniji
ukupna prodja tampe
opala je za milion
primeraka dnevno.
Zabavna tampa dominira na kioscima, dok se ozbiljne
dnevne novine i nedeljnici sve loije prodaju, tira im pada i
polako nestaju, ili su redizajnirani, tako da se vie gledaju
nego itaju.

ak i u Japanu, iji
stanovnici su najvei
kupci novina u svetu,
prodaja je opala za 2,2
odsto (Ramone, 2006,
73).
Knjige kao najstariji medij danas sve ee donose zabavne
sadraje (kuvari, savete kako uspeti u poslovnom ili
drutvenom svetu, kako negovati vrt, urediti kuu, uraditi
sam, enciklopedije popularnih informacija o vrstama pasa,
lekovitom bilju, zdravoj ishrani), a sve ree se tampa
literatura visokog kvalteta.

Internet, iako oznaen kao medij koji skladiti informacije,
takoe predstavlja i bezgranini prostor rezervisan za zabavu
korisnika.

Trend je da zabavni sadraji koji su kod auditorijuma postigli
uspeh u jednom mediju bivaju veoma brzo transponovani u
kodove drugog medija. Na taj nain se multiplicira profit od
48
jednog autorskog prava. Najea se do sada transponovao
sadraj knjige u film. Danas su video igre, najmasovnija vrsta
zabave za mlade visokoprofitabilan medij u koji se
transponuju sadraji uglavnom akcionih romana.
Video igre se populariu u mnogim specijalizovanim
radijskim, a posebno televizijskim emisijama.
Dakle, jedan isti medijski sadraj biva enkodiran u raznovrsne
kodove, koji su specifini za razliite vrste medija. Na ovaj
nain isti sadraji okupljaju razliitu publiku.

Medij Video- Igra Drugi medij
Film Matrix Enter the Matrix
Knjiga/roman
Gospodar prstenova
Dona Ronalda i
Rejela Tolkina
Battle for Mdlle Earth Film Gospodar
prstenova
Knjiga/roman Icewind
Dale (dolina) Robert A.
Salvatore
Icewind Dale
Serijal knjiga/romana o
Hari Poteru, J. K.
Roling;
Knjiga/Leksikon o Hari
Poteru
Hari Poter Filmovi Vorner Bros
kompanije o Hari
Poteru

Knights of the Old
Republic
Film Star Wors (prvo)

Duko Dugouko Crtani film i strip
Duko Dugouko
Knjiga Song of Ice and
Fire
Drutvena igra Game
of Thrones

Slian ciklus ima i popularna muzika koja pretoena u spot
postaje veoma gledan televizijski sadraj, znaajno prisutan i
na Internetu.

Sadraji masovne kulture okupljaju ogroman auditorijum koji
svoj dnevni ritam prilagoava emisionom vremenu omiljenih
serijala, komentarie i prepriava, uz jutarnju kafu na poslu,
sadraje sinonih epizoda i ak zauzima stav o ponaanju
likova. Ovi sadraji ujedno obezbeuju medijima najvei
prihod.

Ki banalni i plitak
sadraj bez
umetnike vrednosti.
Komercijalizacija auditorijuma kroz ki i folk kulturu
obezbeuje ekstraprofit medijskim vlasnicima, reklamim
agencijama i korporacijama koje ulau novac u oglaavanje
proizvoda. Bez obzira na to to medijski kritiari i
komunikolozi ove sadraje definiu kao ki (banalni i plitak
sadraj bez umetnike vrednosti) oni dostiu izuzetne tirae u
tampanim medijima i gledanost na televizijama od lokalnih
do nacionalnih emitera. Producenti sadraja popularne kulture
49
za osnovu obino imaju zaplet, likove, okruenje uzete iz
predloaka elitne kulture. Scenaristi ih transformiu, prema
obrascu popularne kuluture, u kodove svojstvene kiu, koji u
heroje uzdiu estradne linosti, a po strani ostavljaju one
linosti koje bi trebalo da predstavljaju uzor u jednom
drutvu. Istinske vrednosti zamenjuju reprezentanti folk-
kulture i redukovani likovi tv-novela, kao i nasilje u razliitim
formama medijske prezentacije.

ta kritiari spoitavaju kiu kao osnovnoj karakteristici
popularne kulture?
Najpre ki previe uniava i folk kulturu i umetniku kulturu
jer pojednostavljujui sadraje elitne kulture upotrebljavajui
ih nekritiki, stereotipno i klieirano ujedno istroi i izvorni
umetniki predloak. Zatim, liava auditorijum interesa i
mogunosti da razvija ukus za sloenije umetnike forme. I
na kraju, ki je sredstvo za ekonomsku eksploataciju
auditorijuma
11
.

Teoretiari su se posebno bavili nasiljem na televiziji i
uticajem tih sadraja na ponaanje auditorijuma svih uzrasta u
sopstvenoj svakodnevici i okruenju.
Istiu se tri bojazni, najpre ona koja se odnosi na mogunost
da TV nasilje podstakne isto ponaanje u realnom ivotu.
Posebno zanimljiva eksperimentalna istraivanja raena su u
SAD o uticaju nasilnih filmskih sadraja na decu
12
.
Druga bojazan, da e previe nasilja na televiziji smanjiti
osetljivost auditorijuma na mogua nasilnika ponaanja u
njihovom okruenju i time ih inhibirati da reaguju na
adekvatan nain.
Trea bojazan se odnosi na to da e deo auditorijuma
zahvatiti panika od mogueg preslikavanja dogaaja u
njihovu svakodnevicu, tanije da i oni mogu postati rtve
masovnog ubice ili nekog manijaka, da mogu biti opljakani,
unakaeni ili ucenjeni, odnosno da se mogu razboleti od
tekih, retkih i neizleivih bolesti, dakle sve ono to se
deava likovima iz trilera ili policijskih i bolnikih serijala
13
.

Imajui u vidu da je uvek ono to se pojavljuje u medijima
uslovljeno mnogim iniocima izvan medija (uticaj politikih,
ekonomskih, kulturnih elita na medijske sadraje) ukljuujui
i to da auditorijum ipak vei deo vremena provodi van

11
Opirnije izmeu oslog i u DeFleur and Dennis (2002, 470-472), Understanding mass Communication, Houghton
Mifflin Company, Boston-New York.
12
D. Vali Nedeljkovi, Filmska komunikacija, odbranjen magistarski rad 1987. na FPN, Beograd.
13
Opirnije u Brigs i Kobli (2005,395-414), Uvod u studije medija, odeljak 18. "Efekti" medija, Gaj Kamberba, Clio,
Beograd.
50
direktnog kontakta sa medijem (barem deo auditorijuma), ali
ipak mediji proimaju sve aspekte nihovog ivota, jasno je da
su istraivanja medijskog nasilja veoma kontroverzna i da
rezultati, iako polivalentni, podjednako zabrinjavaju i
medijske liberale i medijske puritance.


Reklame su energija
koja omoguuje da
ekonomija napreduje.
Zagovornici trine privrede smatraju da su reklame energija
koja omoguuje da ekonomija napreduje. Reklama se pojavila
nakon industrijske revolucije u Americi i Evropi poslednjih
decenija 19. veka da bi ve krajem 20. postala industrija koja
belei najvee profite
14
i okuplja itav niz novih zanimanja
koja su, posredno i neposredno, direktno vezana za medijsku
industriju i medijsko trite. Promotivna industrija je znatno
ira od samog reklamiranja. To je novi oblik komunikacije.

Komercijalni mediji su formatirani i programirani tako da
zadovoljavaju potrebe i ukus odreenog segmenta
auditorijuma, tanije formatima se ciljaju potroai.

Format radio
Usmeravanje i
specijalizacija radio
programa da bi se
oglaivaima
obezbedila definisana
grupa potroaa koja
se selektovala na
osnovu marketinkih
istraivanja trita.
Auditorijum je
poistoveen sa tipom
potroaa.
Formati postoje da bi se oglaivaima obezbedila definisana
grupa potroaa koja se selektovala na osnovu marketinkih
istraivanja trita. Usmeravanje i specijalizacija programa
sedamdesetih godina 20. veka u medijski razvijenim
zemljama nazvan je format radio. Programska ema je
podrazumevala odreenu vrstu muzike (pop, evergrin,dez,
hip-hop, pank, turbo-folk na naim prostorima danas), i
komunalnih informacija koje se stalno ponavljaju i sadre za
odreeni region vremensku prognozu, stanje na putevima,
eventualno saoptavanje rezultata vanih sportskih dogaaja,
ukljuivanje slualaca u program i non-stop reklame. Postojali
su pokuaji u Engleskoj da se i komercijalom radiju nametrne
barem delimino meoviti program sa elementima javnog
servisa, ali nije bilo uspeha u tome.

Komercijalna strategija formata prividno uzdiui
individualnu autonomiju i princip potroakog izbora, ustvari
po svemu sudei preuzima reduktivno, deterministiko
gledite o ljudskim ponaanjima. Ona pretpostavlja da je
individualno znaajno ili objanjivo jedino u terminima
posebnog interesa ili preokupacije i da je slobodan izbor
obino bojaljiv (Brigs, Kobli 2005, 204).

14
Trokovi produkcije mogu da iznose i do milion funti za reklami spot od 30 sekundi (izvor Advertising Statistics
Yera Book).
51
Auditorijum je poistoveen sa tipom potroaa.

Na naim prostorima ekspanzija komercijalnih radio stanica
belei se od srednine devedesetih godina dvadesetog veka i
funkcionie uglavnom bez dozvole za emitovanje stvarajui
pravi haos na medijskom tritu pa i na tritu oglaivaa.
Formula ovih radio stanica je: muzike elje i pozdravi,
ukljuivanje slualaca u ivi program za askanje uglavnom
nioemu, reklame i nagradne igre.

Nasuprot radiju meoviti programi komercijalnih televizija su
u usponu i bolje se pozicioniraju kod auditorijuma, nego
format televizija.

Meoviti programi su sa stanovita medijskog standarda
mnogo prihvatljiviji jer ispunjavaju sve tri uloge medija,
informativnu, obrazovnu i zabavnu, i tako doprinose
intelektualnom obogaivanju auditorijuma. Istovremeno
pruajui raznovrsne sadraje omoguuju izbor auditorijumu
prevazilazei jednostavne kategorije u koje ih smetaju
marketinka istraivanja na kojima se zasnivaju komercijalni
format mediji.

Infotejment novinarstvo

Medijski sadraji i sami mediji nisu iskljuivo informativni,
ili zabavni ili komercijalni. Tanije, mali broj je zaista
uskospecijalizovan za vesti, zabavu ili oglaavanje. Ostali se
opredeljuju da vei deo programa, odnosno prostora u
tampanim medijima, posvete jednoj od reenih vrsta
sadraja. Ostatak vremena i prostora rezerviu i za drugaije
sadraje.

Infotejment
(information and
entertaiment).
Informativni program
je dizajniran po
principima koji vae
za zabavne i
Trinocentini mediji su uoili da sve to nude auditorijumu,
ukljuujui i informativni programi, mora biti lepo i zabavno
kako bi privuklo to vei broj gledalaca i slualaca. Tako je
nastala nova vrsta medijskih sadraja infotejment
(information and entertaiment). Znai, informativni program
je dizajniran po principima koji vae za zabavne i
komercijalne emisije
15
. Infotejment je najea forma u

15
Dobar primer je emisija Piramida televizije Pink. Re je o licenciranoj produkciji. Gosti emisije su poznate linosti
koje iznose svoje vienje za reavanje pitanja od javnog interesa. Publika u studiju bodri takmiare, a medijski
auditorijum glasa telefonom za osobu koja je najbolje predstavila svoj program. Telefonski pozivi se obraunavaju po
najvioj PTT tarifi tako da zarauje i televizija i telefonski operater. Obezeena je i nagrada (automobil) za jednog
gledaoca, to dodatno podstie telefonsko glasanje. Uoeno je da kada se takmie politiari, stranke organizuju glasanje
podmlatka sa prartijskih telefona i to pomou raunarskog programa koji sam bira odgovarajui broj u televizijskom
52
komercijalne emisije. komercijalnim evazivnim televizijama, ree na radiju, ali se
takoe model pisanja u tabloidima moe razumeti kao
infotejment.

Podsetimo na primere
iz nae svakodnevice.
Ciklino se javlja
medijska kampanja
protiv malih verskih
zajednica (mediji ih
nazivaju sekte) kao
pretnji po duhovno
zdravlje, pa ak i
ivot, omladine; ili
protiv odreene vrste
muzikih festivala,
odnosno koncerata
koji favorizuju
zapadnjaku
muziku. Pre nekoliko
godina muziki
festival EXIT je, tako,
bio predmet negativne
medijske kampanje
koja je prerastala u
moralnu paniku sa
argumentacijom da je
to leglo droge i
satanistike muzike,
kao i devijantnog i
kriminalnog
ponaanja i da se bez
ikakve kontrole
U ovom formatu se, ne retko, posreduju i poruke koje je
Jungov saradnik Stenli Koen definisao kao moralna panika
(1972, 9) Odreeno stanje, dogaaj, pojedinac ili grupa
javljaju se, a ubrzo potom bivaju oznaeni kao pretnja
drutvenim vrednostima i interesima; njihovu prirodu
masovni mediji predstavljaju na stilizovan i stereotipan nain;
moralne zabrane uspostavljaju urednici, svetenici, politiari i
ostali desniarski orijentisani ljudi; drutveno priznati
strunjaci izriu svoje dijagnoze i reenja; predlau se (a jo
ee im se pribegava) naini reavanja problema; to stanje
potom nestaje, potiskuje se, ili se pogorava i postaje
oiglednije. Ponekad je predmet moralne panike neto novo,
dok je nekad neto to ve dugo postoji, ali iznenada dolazi u
sredite panje. Ponekad panika prosto doe i zaboravi se
sem to ostaje u narodnim predanjima i kolektivnom
pamenju; ponekad, opet, ima ozbiljnije i dugotrajne
posledice i prouzrokuje promene u zakonima i socijalnoj
politici, ili ak u nainu na koji sebe drutvo shvata. Na
osnovu Koenove definicije Kenet Tomson (2003, 16) je
postavio ciklus stvararanja i odumiranja moralne panike u
emu mediji igraju kljunu ulogu:
1. neko ili neto definie se kao pretnja vrednostima ili
interesima.
2.Ovu pretnju mediji prikazuju u lako prepoznatljivoj formi.
3.Naglo raste zabrinutost javnosti.
4.Javlja se reakcija vlasti ili onih koji utiu na stvaranje
javnog mnjenja.
5. Panika se povlai ili rezultira drutvenim promenama.
Moralna panika se produkuje oko onoga to predstavlja
pretnju drutvenom poretku i to posebno u drutvima koja su
u krizi ili prolaze kroz stresni tranzicijski period. Reakcija je
gotovo po pravila apel za povratak tradicionalnim
vrednostima. Razliiti mediji na, sopstvenim performansama,
primeren nain, kreiraju i distribuiraju poruke koje podstiu
moralnu paniku. Ne bi trebalo iz reenog zakljuiti da
uesnici u stvaranju moralne panike ustvari samo manipuliu
sa javnou da bi ostvarili neke svoje prikrivene ciljeve. Oni,
tvrdi Tomson (2003, 18) mogu iskreno da veruju u ono to
kau odnosno objave. Predmet moralne panike su esto
simbolini problemi koji supstituu realno nezadovoljstvo
sopstvenim ivotom gubitnika u tranziciji. Stoga je prvi

studiju. Telefonski raun pojedinih stranaka, iznosio je nakon toga, procenili su strunjaci, nekoliko desetina hiljada
evra.
53
unitava kulturno
istorijski spomenik
Petrovaradinska
tvrava na kojoj se
festival odrava. Tek
nakon toga to je
festiva prihvaen u
svetu i domai mediji
su poeli da
izvetavaju o
dogaaju, a ne o
konstruktu koji bi
trebalo zabraniti.

zadatak kada se istrauju i dekonstruiu sluajevi moralne
panike da se identifikuju uesnici i da se razume njihovo
shavtanje pri emu ne bi trebalo da se donosi sud o njihopvim
motivima i uverenjima. Zatim treba slediti razvoj moralne
panike i tragati za objanjenjem uzroka koji su do nje doveli.
Valja istai da mediji drutvenu pretnju koja motivie
moralnu paniku podiu na nivo katastrofinosti (osnovna
osobina senzacionalistikog novinarstva) to najee nema
uporite u injenicama i realnim procenama situacije i
posledica. Tako da dekonstrukciju moralne panike treba
zasnivati upravo na podacima i procenama koje imaju
uporite u naunim metodama.

Informeral novinarstvo

Informeral
(inforamtion and
commercial)
Reklamna poruka
plasirana u formi
informacije.
Istraivanja su pokazala da je najdelotvornija ona reklamna
pruka koja je data u obliku informacije. Stoga se sve ee
kompanije oglaavaju tako to zakupe prostor i vreme u
medijima i o sebi plasiraju balansiranu, kritiku, medijski
dobro oblikovanu informaciju, a ne klasinu reklamnu poruku
informeral (inforamtion and commercial). Veoma
prisutan u tampanim medijima, uglednim nedeljnicima, kao i
na radiju, za sada ree na televizi.
Ovaj format je veoma delotvoran i u kampanjama javnog
zagovaranja kao to su na primer borba protiv bolesti
zavisnosti, nasilja u porodici i sline drutveno korisne akcije
za koje se kreiraju posebni spotovi koji sadre jasne i veoma
vane informacije a distribuiraju se po modelu reklamnih
poruka.
Istraivako novinarstvo

U naoj medijskoj praksi se odomaio termin istraivako
novinarstvo. Mada bismo prema nainu rada, slinijem
detektivskom istranom postupku, nego traganju za
injenicama, (ime se novinari inae bave u svom
svakodnevnom radu) ovaj tip novinarstva mogli nazvati i
istranim.

Istraivaki novinari su timski radnici, uporni, hrabri, na ivici
etikog kodeksa profesije. Otvaraju najznaajnije afere u
javnoj sferi koje su od izrazitog javnog interesa ime esto
dovode u pitanje i sopstvenu egzistenciju. Cilj ovog tipa
novinarstva je temeljna promena drutvene prakse.
54
Votergejt (Watergate)
je jedna od
najpoznatijih politikih
afera u SAD. Ova
afera poznata je i pod
nazivom
prislukivanje.
Novinari Vaington
posta na osnovu
dobijenih informaciji
razotkrili su da je
stranka predsednika
Riarda Niksona
prislukivala prvaka
protivnike stranke.
Rezultat objavljivanja
viestruko
proveravanih
informacija je bila
ostavka Niksona.
Istraivako novinarstvo nije nastalo i definisalo se kao
poseban nain rada novinara sedamdesetih godina sa
Votergejt aferom kako esto teoretiari i istoriari medijske
prakse navode. Podsetimo da se, na primer, reportaa kao
jedan od najstarijih i najzahtevnijih medijskih anrova zasniva
na istraivakom novinarstvu.
Pravilnije bi moda bilo istai da je istraivako novinarstvo
metoda kojom se dolazi do medijski atraktivnih sadraja,
znaajnih za javnost. Istrano novinarstvo je po cilju isto, ali
po metodu rada mnogo kontroverznije, jer se slui tehnikama
istranih radnji slinih islednikim postupcima kao to su
ispitivanja aktera i svedoka, lanog predstavljanja, skrivanja
injenice da novinar prikuplja informacije za medijsko
prezentovanje, tajnog snimanja i tome slino. Ono to bismo
danas mogli da izdvojimo kao trend je specijalizacija
novinara istraivaa na otkrivanju razliitih drutvenih
devijacija, najee malverzacija, korupcije, trgovanja
ljudima, drogom, orujem, izvlaenjem dobro uvanih
informacija od teko dostupnih izvora.
Istraivanje i pisanje
novinara o tome
dovelo je do ostavke
Riarda Niksona 8.
avgusta 1974.
Njihov motiv je da javnost ima pravo da zna i da sve to je od
javnog interesa mora biti predmet medijske panje.
Istraivako novinarstvo podrazumeva dugotrajan, mukotrpan
rad sa neizvesnim krajem.
Pretraivanje arhiva, internet sajtova, itanje publicistike,
razgovori sa drugim novinarima, strunjacima, specijalistima
za datu oblast, zatim osobama koje najee nisu odmah
spremne da daju vrednu informaciju, ili su jako raspoloene
za razgovor, ali ubrzo se uvia da one u sutini nita znaajno
nemaju da kau. Istraivako novinarstvo podrazumeva
mnogo orsokaka i samo jedan pravi put do istinske
informacije.
Osnovna opasnost kod istraivakog novinarstva je ta da se
krene tragom novinarske patke i utroi mnogo vremena da bi
se dolo do saznanja da je informacija bila podmetnuta.

Na alost u naem drutveno-politikom i kulturnom
kontekstu teko da e se redakcija odluiti da izdvoji osobu
koja bi zatim provela mesece radei na samo jednoj temi bez
izvesnosti da e je i dovesti do kraja.

Rad novinarima istraivaima znatno je olakalo donoenje
Zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja 2004.

Koraci u istraivakom novinarstvu:

Utvrditi temu koja je od javnog znaaja. Malo se o njoj
55
zna, a mnogo nagaa.
Saznati to vie o tom problemu, ui u strunu
terminologiju, obavestiti se ko se bavi tom oblau, ko su
mogui javni izvori informisanja.
Pregledati, pre svega, medijsku arhivu, a zatim i ostalu.
Obavestiti se kako se o tom problemu, i da li se uopte,
pisalo u nekim drugim zemljama slinog kulturnog
konteksta. Pregledati statistike godinjake, ako je to
potrebno i druga slubena dokumenta i publikacije.
Sudska arhiva je takoe dobar izvor.
Sainiti spisak osoba sa kojima bi obavezno trebalo
razgovarati, a sa kojima po mogunosti. Nai kontakt
osobe koje e vas sa njima povezati.
Sainiti prvu skicu koja e sadrati sve za i protiv
argumente teze koju u prvom razmatranju teme mislite da
bi trebalo zastupati. Utvrditi ta jo nedostaje, definisati
nedoumice i mogua reenja.
Nastaviti traganje za novim izvorima informacija i nakon
tih razgovora redefinisati prvobitnu skicu. Dileme
podeliti sa kolegama novinarima u iju strunost imate
veliko poverenje. Uporediti iskaze razliitih izvora,
stratifikovati ih, odvojiti bitno od nebitnog. Odrediti
osobe za intervju.
U istraivakom novinarstvu intervjui su dugi neformalni
razgovori sa informantima, to ne znai da nisu temeljno
pripremljeni. Veina tih razgovora nikada nee biti
objavljena, ali e oni otvoriti put ka novim informacijama
i posebno drugim izvorima. Te razgovore obavezno treba
snimati i posle veoma paljivo nekoliko puta
presluavati. Iskustvo ui da su vane injenice esto
zamaskirane u nekoj sasvim obinoj i na prvi pogled
nevanoj prii.
U medijskoj praksi istraivakog novinarstva uobiajeni
su takozvani isledniki intervjui u kojima je sasvim
legitmno postaviti pitanje Moete li mirno da spavate
nakon svega? Da li vas je sramota? i to snimati ak
skrivenom kamerom. Standardi klasinog novinarstva
nisu otvoreni za ovakve metode, jer se smatra da svako
ima pravo da iznese svoje vienje problema, a posebno
da se niko ne sme smatrati krivim dok se to ne dokae
formalnim putem na sudu (pravilo je precizirano u svim
novinarskim kodeksima).
Anonimne izvore citirati, samo kada nema druge
mogunosti.
Nekada je neophodno raditi i u tajnosti. Poznate su
situacije kada su se novinari zapoljavali na odreenim
56
radnim mestima (zatvor, srednja kola za koju se
smatralo da prodaje diplome, bolnica koja tajno trguje
organima, duevna bolnica za koju se pria da maltretira i
eksperimentie na tienicima, staraki dom koji
manipulie sa imovinom svojih onemoalih stanara) da bi
na kraju u prvom licu napisali izvanrednu novinarsku
priu. U naem drutveno-politikom kontekstu je malo
verovatno da biste mogli na taj nain da doete do dobre
rubrike, ali vredi katkad pokuati.
Jedna izvanredna doktorska disertacija sa kraj 20. veka,
ija tema je bila poloaj radnica tree smene nastala je
upravo tako, ba u Vojvodini. Istraivaica sociolokinja
zaposlila se u fabrici i radila pola godine kao radnica
tree smene, s tim da niko nije znao da je ona tu zapravo
kao naunica.
Najvanije pravilo ovakvog poteza je da ne smete svojim
postupcima, dok radite inkognito, ugroziti niiji ivot,
naravno ni svoj, niti dovesti u zabludu i navesti time
moda i na krivino delo nekog ko ne zna va pravi
identitet.
Kada ste sve viestruko proveri i utvrdi da je informacija
i svi podaci tani, tada se odredi novinarski anr i pone
rad na prikupljenom materijalu. Posebno treba voditi
rauna o kontekstu medija, kontekstu anra i teme. U
opredeljivanju fokusa prie vana je korektnost,
balansiranost, jasnoa. Uvek imati na umu Etiki kodeks,
ali i Krivini zakon.

Iz medijske prakse

Dajte mi par dana da jo jednom proverim
Milorad Ivanovi je
istraivaki novinar.
Njegove tekstove
moete nai na adresi
www.mediafocus.late
st-info.com
Imamo odlinu priu, u dahu je izgovorio urednik kotskog
nedeljnika Mejl on sandej. ovani di Stefano, vlasnik
britanskog fudbalskog kluba Dandi, upleten je u finansijski
skandal. Saznaj sve o njegovim vezama sa Arkanom, ulo se sa
druge strane ice. Nita lake, o Arkanu se ve sve zna,
odgovorio sam.

Proelavi i onii ovani di Stefano obreo se u Beogradu poetkom
devedesetih kada uz Arkanovu pomo postaje medijska zvezda.
Gostuje u udarnom Dnevniku dravne televizije, predstavlja se
kao vlasnik holivudskog studija Metro Goldvin Mejer, otvara
popularni Radio Pingvin... U zvaninoj Ranatovievoj biografiji
stoji da njegovo prijateljstvo sa Di Stefanom datira jo sa poetka
sedamdesetih kada Italijan pomae Arkanu da organizuje
57
spektakularno bekstvo iz holandskog zatvora. I jo stoji da mu je
pravo ime - Karlo Fabijani! U intervjuu za magazin Profil Di
Stefano je neodreen po pitanju svog pravog identiteta: Nisam
toliko lud da priznam neto zbog ega bih posle imao mnogo,
mnogo problema.

To je fantastino, bio je ushien kotski urednik On je opasan
ovek i zato moramo dodatno da proverimo to sa promenom
imena.
Bivi zvaninik srpske tajne slube, koji je bio direktno povezan sa
Arkanom i njegovim delovanjem u inostranstvu, nije imao dileme.
Apsolutno, to je ista osoba. Ispriao mi je kako je Di Stefano
odnosno Fabijano bio opsednut da pomogne Arkanu, da je iao na
asove letenja i planirao da iz helikoptera baci konopac u krug
zatvora i tako spasi svog prijatelja.
Italijanski novinar Alberto Nerazini, koji je u listu Diario prvi
otkrio ko se krije iza pseudonima Di Stefano, ispriao mi je kako je
Ranatovi 1974. godine pomogao Fabijaniju da pobegne iz
vedskog suda: Maskirani Arkan se pojavio u sudnici, pitoljem je
zapretio sudiji, a drugi pitolj je dobacio Fabijaniju, nakon ega su
obojica pobegli iskoivi kroz prozor, tvrdio je Nerazini.
Odlino, dobio sam potvrdu iz dva nezavisna, dobro obavetena
izbora, pomislio sam.
Poruke sam poslao i na adrese vedskog tuioca i inspektora. Na
odgovor detektiva Ulfa Holsta nije trebalo dugo ekati. On se lino
sreo sa Fabijanijem i prisetio se da je bio proelav, sa kukastim
nosem i da lii na oveka iju sam mu sliku poslao (ovani di
Stefano). Dajte mi par dana da proverim, poruio je.
Odgovor je stigao i od vedskog tuioca. Fabijani je proteran iz
vedske krajem sedamdesetih. U dosijeu stoji da je roen 20. juna
1943. godine. Jun 1943?! To mora da je greka! Di Stefano je
deset godina mlai i roden je jula 1955. godine!
Naredna poruka detektiva Holsta reava konfuziju: Lie, ali Karlo
nije ovani. U dosijeu stoji da je jedan od znakova prepoznavanja
nedostatak dela kaiprsta na desnoj ruci. Uz poruku zakaene tri
policijske fotografije Fabijanija. Zaista je proelav, zaista ima
kukast nos, zaista je onii Italijan - ali to nije Di Stefano!
Neto to je izgledalo jednostavno, pretvorilo se u pravu misteriju.
Zvanina Arkanova biografija je plod mate to dramatino menja
na pogled na dogaaje iz devedesetih. Da li je Arkan sam menjao
svoju biografiju i zato? Ako nije, kome je bilo u interesu da smisli
priu? Ko je onda Di Stefano i ta je traio u Beogradu? Eto moda
ideje za neko novo istraivanje.

Milorad Ivanovi je istraivaki novinar. Njegove tekstove moete
nai na adresi www.mediafocus.latest-info.com
58

Nove tendencije

Internet
Decentralizovana
otvorena
komunikatiuvna mrea
koja se stalno iri.
Digitalizacija medija otvara sasvim novu perspektivu na
novinarstvo, medijsku regulativu, zakonodavstvo, trite
informacija, na urnalistiku kao profesiju, novinarske anrove
kao formu prezentacije sadraja, etiki kodeks profesije.
Gotovo svi mediji danas imaju barem svoju web stranu.

WWW
WorldWideWeb

Avgusta 2006. obeleeno je 15 godina od kada je Englez Tim
Berbers Li predstvio svetskoj javnosti posredstvom
alt.hypertext diskusione grupe, svoj projekat nazvan
WorldWideWeb (www). Namena mu je bila da povee
razliita dokumenta metodom hiperteksta. Berbers Li je 6.
avgusta 1991. prvi put povezao hipertekst sa Internetom i
postavio prvi sajt http://info.cern.ch sa objanjenjima za
upotrebu veb brauzera i postavljanju veb servera. Za samo 15
godina broj sajtova se popeo na vie od 92 miliona.

U maju 1993. pojavile su se i prve novine na Internetu The
Tech Instita za tehnologiju u Masausecu.

U februaru 1995. Radio HK postao je prva veb radio stanica
sa stalnim programom, a u julu lansiran je Amazon.com on
lajn prodavnica knjiga.

U aprilu 2003. lansiran je muziki servis kompanije Epl
(Aple) Itjuns (iTunes)
16
.

Internetska izdanja dnevnih i svih drugih novina koje se mogu
pregledati (ogranieno) besplatno, a u pretplati u celosti, nude
mnogo vie sadraja nego kopije koje se kupuju na kiosku.

Radio stanice na Internetu globalizuju svoju programsku
politiku. Neke emituju samo dok je korisnik direktno na
Internetu (on-line), a druge imaju i zemaljsku frekvenciju i
internetski program.

Televizijske stanice, izdavake kue, muzike produkcije
okrenute su mogunostima koje nudi Internet.
Oglaavanje se prenosi na internet velikom brzinom i tako

16
Izvor SEEcult.org.

59
otvara agencijama sasvim nove prspektive.

Ono to je budunost elektronskih medija, osim interneta, je i
digitalno emitovanje radijskog i televizijskog programa koje
e medije osloboditi konkurisanja za ogranieni broj
frekvencija kojima svaka drava raspolae, (dele se na
meunarodnom nivou), ili plaanja skupih sati na
komercijalnim satelitima.

Ono to svakako predstoji meunarodnoj zajednici je
medijska regulativa koja e obuhvatiti sva sredstva masovnog
komuniciranja na Internetu, jer za sada ona ne podleu niti
zakonodavstu sopstvene zemlje, niti nekim pravilima koja su
globalno utvrena.

Koliko god je Internet demokratini servis informacija,
zabave, trgovine, oglaavanja, razonode, on je i drutveni i
anarhian medij, mediji apsolutne globalizacije na kojem je
imperijalizam engleskog jezika sasvim potisnuo manjinske
jezike i doveo u pitanje sve ostale kulture i nacionalne
identitete. Neravnopravnost bogatog i razvijenog sveta u
odnosu na siromane zemlje ogleda se najoitije upravo u
mogunostima pristupa i korienja Interneta kao globalnog
sastajalita koji omoguuje sve vrste socijalnih kontakata i
usluga.

Internet je van svih uobiajenih komunikacijskih sistema. To
je decentralizovana otvorena komunikatiuvna mrea koja se
stalno iri i omoguava slanje informacija u realnom
vremenu, ali i njihovo pohranjivanje za kasniju upotrebu
razliitih korisnika iji broj neprestano raste.

Razgranienja izmeu realnog i virtuelnog, javnog i privatnog
koja su za medije i novinarsku etiku od presudnog znaaja,
internet
17
potpuno relativizuje. Virtuelno ukazuje da je
internet izdvojen svet univerzum koji postoji nezavisno od
institucija, konvencija realnosti, jer prua iluziju anonimnosti.
Poznat izvor informacija za medije je pokazatelj kredibilnosti
vesti vrednog sadraja internet svojom logikom stavlja
svaki izvor pod upitnost, ali istovremeno omoguuje svima da
o svemu i svima imaju dostupne informacije za koje korisnik
nikada nije siguran da li su, ili nisu, tane.

Nova tehnoloka revolucija, iji smo svedoci, kao osnovnu

17
Opirnije o internetu kod Tomi, Z. (2003), Komunikologija, igoja, Beograd, 209-211; i Tomi, Z. (2004),
Komunikacija i javnost, igoja, Beograd, 190-199.
60
robu na tritu postavila je informaciju i znanje i time
promenila iz osnova celokupan sistem strukturisanja moi i
uticaja, a posebno nain rada medija. Takoe namee novo
promiljanje kategorija tradicionalne drutvene teorije
privatno, javno, javni/opti interes, opte dobro,
prvatna/javna komunikacija, dijalog, monolog,
interakcija, javni prostor, privatni prostor .

Ako je tehnoloka osnova medija sagledavana kao
svojevrsna pretnja demokratiji, kako se moe razumeti
Internet kao promoter decentralizovanih diskursa, i nije li i
sama demokratinost tog medija, sa druge strane, svojevrsna
pretnja sistemu (nekontrolisana konverzacija), poruga
privatnom vlasnitvu (beskonana reproduktabilnost
informacija) i opoziv moralu (laka dostupnost seksualnim
sadrajima)?
Magija Interneta sadrana je u injenici da je to tehnologija
koja omoguavajui svim uesnicima korienje svih
simbolikih formi, radikalno decentralizuje pozicije govora u
svim njegovim formama (Tomi, 2004, 198).

Medijska ponuda posredovana Internetom omoguuje
korisnicima da kreiraju u interakciji sa poiljaocem poruka,
ako mu to on dozvoli, sadraj koji odgovara linim
komunikativnim potrebama. I ne samo to, omoguava mu da
izdvojene sadraje pohrani u sopstveni raunar i slobodno
koristi. Nekada su odloene novine bile papir za recikliranje
ili su arhivirane zauzimale veliki prostor u bibliotekama.
Danas njihovi sadraji pohranjeni na Internetu, uvaju se u
bazama podataka i lako su dostupni zaintersovanom korisniku
u svakom trenutku, sa svake take na Planeti na kojoj je
mogua konekcija. Vie ne predstavlja prednost geografska
prisutnost u medijski razvijenim sredinama da bi se itali,
sluali i gledali prestini mediji. Dovoljna je samo mogunost
pristupa Internetu i ponuda je neograniena. Trebalo bi
naglasiti, takoe, da se u nekim zemljama ograniava pristup
Internetu i to ne zbog tehniko-tehnololokih prepreka, ve
zbog dravne cenzure utemeljene u rigidnom zakonodavstvu,
koja u Internetu vidi pretnju vladajuoj ideologiji i javnom
moralu.
Izvor:
Blic, 22.12.2006.
5str.
Istraivanja Republikog zavoda za statistiku ukazuju da u
Srbiji 26,5 odsto domainstava poseduje raunar. Prikljuak
za Internet poseduje 18,5 odsto domainstava.
U svetu je oko 150 miliona personalnih raunara povezano na
Internet. U Srbiji su tek 1996. godine poeli sa radom prvi
61

Izvor:
www.sh.wikipedia.org

Izvor:
blog.b92.net/blog/10 -
47k - 3 Jan 2007.
domai provajderi na komercijalnoj bazi. Danas vie od
900.000 ljudi u Srbiji koristi Internet. Pristup je najee iz
kue 63 odsto, sa posla 23 odsto dok internet kafii ine
tek jedan odsto. Samo oko 2.5% korisnika ima brzu ADSL
vezu sa Internetom. Korienje raunara i Interneta znaajno
je povezano sa starou i obrazovanjem. Uprkos
oekivanjima, najaktivniji korisnici u Srbiji nisu mladi (18-29
god.), ve oni izmeu 30 i 50 godina sa viim i visokim
obrazovanjem.
Istraivanja pokazuju da na svetu ima vie od milijardu
Internet korisnika, dok ih je u Srbiji oko milion koji barem
jednom meseno upotrebljavaju Internet.
Internet u Srbiji slui uglavnom za razmenu pote i etovanje,
pa tek onda kao izvor informacija. Veoma malo koristi
internetska izdanja tampe, kao i radio i televizijske
programe.
62


Sluajte odreeno vreme u toku dana program javnog servisa,
a potom skalu vaeg radija prebacite na neku od
komercijalnih radio stanica i provedite isto toliko vremena
sluajui program.

Uporedite:
programsku struktur
nain obraanja auditorijumu
teme koje su u sreditu panje.

Definiite na osnovu uporeenog osobenosti komercijalnog
radija i javnog servisa. Potkrepite svaku osobinu sa primerima
iz programa koje ste sluali.

Proitajte jedne dnevne informativne novine i jedan tabloid.

Uporedite:
teme koje obrauju
naslove kako formiraju
fotografije koje prate tekstove.

Definiite na osnovu uporeenog osobenosti dnevnih
informativnih novina i tabloida i potkrepite svaku osobinu sa
primerima iz novina/tabloida koje ste proitali.

Pokuajte da identifikujete infotejment i informeral i da
opiete njihove osobenosti potkrepljujui svaku osobinu
konkretnim primerom.

Potraite u video klubu ameriki film Svi predsednikovi ljudi,
o aferi Votergejt. Posebnu panju obratite na deo filma u
kojem glavni akteri trae potvrdu za tanost podataka koje su
dobili od primarnog izvora.

63

Osobine pojedinih vrsta medija

Peto poglavlje se fokusira na osobenosti pojedinanih
sredstava javnog komuniciranja.

Agencija
Novina
Radija
Televizija


1. Bauer, A. Th. (2005), Making News Faking Views? Or:
Faking News Making Views, Dossier News Agencies, in
deScripto A Journal of media in South Eastern Europe, No.
4, Fall 2005, Vienna, 10-14.

2. Bell, A. and Peter Garrett (1999), Approaches to Media
Discourse,Blackwell Publishers, Oxford/Malden.

3. Beta (2007), Besplatne novine osvajaju svet, Danas, 11.01.
2007. 32.

4. Branston, G. and Roy Stafford (1996), The media student's
book, Routledge, London and New York.

5. uri, D. (1997). Novinarska enciklopedija, BMG, Beograd.

6. uri, D. (2003). Novinarski leksikon. Beograd: YU
marketing press, Novosti, Beograd.

7. Grulovi, B. (2004), Mali vodi za tv reportere, Novinarstvo-
prirunici, Mira-graf, Beograd.

Gocini, ovani (2001). Istorija novinarstva. Beograd : Clio

8. Jovanovi, Neboja i Dragovan Lazarevi (2005), Agencijsko
novinarstvo, FPN i igoja tampa, Beograd.

9. Malovi, S.(2003), Novine..., Sveuilina knjiara, Zagreb,39-
43.

10. Mek Kvin, D. (2000), Televizija,Clio, Beograd, 13-23.

11. Kin, Don (1995), Mediji i demokratija, poglavlje Sloboda
tampe, Filip Vinji, Beograd, 11-17.
12. Ljubojev, P. (1996), Masovne komunikacije/tampa, film,
radio i televizija, Pozornica dramskih umetnosti, Novi Sad 40-
406, 129-142, 151-241.
13. News Agencies in South East Europe, special supplement in
deScripto A Journal of media in South Eastern Europe,
No 4, 2005, Vienna.

14. Vali Nedeljkovi, D. (1999), Radijski intervju, Zadubina
Andrejevi, Beograd.

15. Savi, S. (1993): Diskurs analiza, Univerzitet u Novom Sadu,
Filozofski fakultet, Novi Sad, 23-33 str.

16. ingler, M. i Sindi Viringa (2000), Radio, Clio, Beograd, 45-
55.
64

Diskurs/osobenosti teksta

Pod diskursom se podrazumevaju osobine odreenog
teksta/grupe tekstova koji se interpretiraju uz uvaavnje
konteksta u kojima tekst nastaje ukljuujui i elemente
neverbalne jezike komunikacije. Tekst ine reenice i
kombinacije reenica. Diskurs je upotreba reenica i njihova
kombinacija.

Pod medijskim diskursom se podrazumevaju osobenosti
odreenog sredstva javnog komuniciranja koje bitno utiu na
formu prezentacije sadraja medijske poruke. Sadraji
medijske poruke se interpretiraju uz uvaavnje konteksta u
kojima se medijska poruka kreira ukljuujui i tipove
komunikacije.

Analiza diskurs se bavi veim jedinicama analize i
sagledava ih uz uvaavanje konteksta koji bitno utiu na
formirmiranje pa time i na interpretaciju odreenog sadraja.
Za analizu medijskog diskursa su znaajni drutveno-politiki
kontekst, kontekst kulturnog koda, kontekst mesta, kontekst
vremena, kontekst teme, kontekst medijskog anra, kontekst
medija. Vrstu konteksta koji e se ukljuivati u analizu
odreuje sadraj diskursa. Tanije lista nije definisana
unapred za sve analize, ve se konteksti menjaju od sluaja do
sluaja. Neki su statiki, a drugi dinamiki, neki su znaajni
za sve analize u okviru medijskog diskursa, a drugi ne.

Za analizu medijskog diskursa vano je utvrditi kriterijume
po kojima se na razliite naine mogu klasifikovati mediji.

Ukoliko je kriterijum za klasifikaciju vrsta medija tada
prepoznajemo:

Osobine knjige
Osobine medijske agencije
Osobine tampanih medija
Osobine radija
Osobine televizije
Osobine filma
Osobine interneta

Za analizu osobenosti vrste medija bitni konteksti bi bili
drutveno-politiki i tehniko-tehnoloki.
65

Kriterijum moe biti i vreme. U okviru ove podele analitiari
medija bi se bavili:
1. sinhronijom analizirali bi u jednom odreenom
vremenu osobine svih, ili samo jednog tipa medija;
2. dijahronijom analizirali bi kroz dui vremenski period
trasnsformaciju osobenosti jednog tipa medija.
Za analizu osobina medija prema kriterijumu vremena bitni
konteksti bi bili drutveno-politiki, tehniko-tehnoloki,
kulturnog koda.

Kriterijum mogu biti i pojedinani modaliteti kao na primer
medijski anr.

Osobine vesti
Osobine izvetaja
Osobine intervjua

U ovom sluaju na primer za analizu medijskog anra veoma
znaajni konteksti bi bili drutveno-politiki, kontekst
kulturnog koda, kontekst medija i kontekst teme.

Takoe mogu se razmatrati i osobine medijskih formata.

Osobine sportske televizije
Osobine kanala za kulturu i umetnost
Osobine informativnopolitikog kanala
Osobine muzikog radija

Za analizu formata radijskih i televiztijskih emitera
neophodno bi bilo uzeti u obzir i kontekst tipa preferirajueg
auditorijuma.

Fokus u ovom poglavlju je na osobenostima vrsta medija.

Osobine agencijskog novinarstva

U Zakonu o javnom
informisanju lanom
15. stav 3 se
omoguuje dravi da
posebnim zakonom
osnuje novinsku
agenciju.
Prema istom lanu u
stavu 2 se precizira:
U medijskom svetu agencije su primarni izvor informacija i
javnog znanja. One ne sakupljaju samo podatke i informacije
ve, prikupljaju, odabiraju, prireuju, podatke i informacije i
za odreenu sumu novca ih distribuiraju medijima,
organizacijama, institucijama, vladinim slubama i privatnim
kompanijama. One nisu privredni subjekti iako vesti tretiraju
kao robu, one su u sutini kompanije od javnog interesa, jer
trguju informacijama, miljenjima o dogaajima, ali i
66
miljenjima o miljenjima (Bauer, T. 2005, 13).

Osnivai javnog
glasila ne mogu biti, ni
posredno ni
neposredno, drava i
autonomna
pokrajina... (Slubeni
glasnik RS,
22.04.2003. br. 43, str.
2)
Agencije uivaju poverenje javnosti jer postavljaju visok
standard u odabiru dogaaja, potovanju etikih normi
profesije i tehnikih standarda distribucije slike, teksta i audio
signala. Agencije nisu samo organizacije koje omoguuju
protok informacija. One proizvode vesti. U odnosu na ostale
medije agencije zauzimaju poziciju uvara kapija na
primarnom nivou i stoga u svim drutvima imaju izazovan i
privilegovan status.

Osobenosti rada agencijskih novinar:
Izumom agencija
informacija postaje
roba.
Prvo, uvek prisutni na dogaaju, izvetavaju brzo, kratko,
pouzdano, sadrajno i geografski iroko rasprostranjeno (to
vea pokrivenost zemljine kugle to jaa agencija).
Drugo, iznose samo injenice, navode uvek izvor
informacije, najee ne potpisuju novinare, ne komentariu
dogaaje (izuzetno retko ih komentariu).
Tree, agencijske vesti se distribuiraju putem raunarske
mree korisnicima, pre svega medijima.
AP-ova glava vesti.
To znai da se u prvoj
reenici nalazi
odgovor na 5 kljunih
pitanja (ko, ta, gde,
kada, kako). U
nastavku vesti se
reaju informacije
prema opadajuem
znaaju obrnuta
piramida.
etvrto, tehnologija agencijskih vesti se razlikuje u odnosu
na druge. One se prave po modelu lida/voice (pravilo
opadajueg znaaja) ili AP-ova glava vesti. To znai da se u
prvoj reenici nalazi odgovor na 5 kljunih pitanja (ko, ta,
gde, kada, kako). Na potku svake vesti koja korisnicima stie
od agencije najpre je napisan naslov koji mora biti u slubi te
vesti, potom je navedeno mesto u kojem se odigrao dogaaj i
skraeni naziv agencije koja vest alje, broj vesti i zatim tekst
vesti. Tekst se zavrava tanim vremenom slanja vesti u
korisniku mreu. To je uputstvo novinarima u medijima
koliko je vest aktuelna.

Prvi put je ovu formu
upotrebio Lorens
Gobrajt novinar
Asoiejted Presa 1865.
VAINGTON (AP)
Na predsednika je
pucano u pozoritu
veeras i on je, moda,
smrtno
ranjen.(Jovanovi,
Lazarevi, 2005, 9).
Peto, agencijske vesti su tako koncipirane da u svakom
odeljku nakon lida misaona celina bude zaokruena. Na taj
nain se medijima omoguuje da po elji skrauju vest nakon
svakog odeljka, bez bojazni da e dovesti u pitanje njenu
sutinu i tanost.
Obavezna re u svakoj agencijskoj vesti je danas. Time se
jasno sugere da je re o neem novom, makar je ta novost
bila ve neko vreme oekivana.
Specifinost agencijskog novinarstva su vesti u nizu. Praenje
dogaaja tokom itavog njegovog trajanja i kontinuirano
izvetavanje.
esto, stil rada agencijskih novinara se moe saeti u etiri
67
take: brzina, preciznost, jasnoa i tanost. Posebno je
znaajna prva brzina. Agencija mora pustiti vest
korisnicima pre nego to informaciju objavi neki od medija.
Kada je zaista re o ekskluzivnoj vesti koju je agencija
upravo saznala uobiajeno da se u zaglavlju vesti nalazi
odrednica hitno. Nakon prve koja je obeleena sa hitno u
roku od petnaestak minuta stie i druga vest, ovoga puta
proirena, koja daje sve detalje o dogaaju.
Sedmo, agencijska vest je vest iz druge ruke i vest koju e
najee u istom obliku objaviti mnogi mediji. Stoga,
agencijske vesti bi redakciji trebalo da budu samo pomoni
izvor informacija i nadomestak za dopisniku slubu koja je
izrazito skupa i sebi je mogu dopustiti samo najmoniji
mediji.
Osmo, agencije su nekad u prednosti nad ostalim medijima.
Deava se da se saoptenja dravne administracije, kao i
diplomatskih slubi alju samo, ili najpre, agencijama, a one
ih zatim distribuiraju u mreu.
Tanjugov dopisnik iz
Pekinga Mihailo
aranovi zahvaljuji
odlinim vezama i
izvorima u samom
vrhu vlasti prvi je
poslao 1975. vest u
svet da je Sajgon
osloboen nakon samo
25 minuta poto se
raspala i kapitulirala
armija reima.
Deveto, agencijski novinari imaju ponekad pristup
dogaajima kojima ostali novinari ne mogu da prisustvuju bez
obzira to Zakon o dostupnosti informacija od javnog znaaja
predvia da svi mediji imaju jednaku mogunost da dobiju
informaciju.
Velike i mone agencije imaju i specijalne naine i
pozamane budete pomou kojih dolaze do ekskluzivnih
informacija koje plasiraju u korisniku mreu esto sa
naznakom iz anonimnih izvora bliskih vlasti. Takve vesti se
u novinarskom argonu nazivaju ekskluziva ili skup
(engleski scoop) i preuzimaju ih sve svetske agencije apreko
njih i mediji.
Deseto agencije rade za najvei mogui raspon klijenata i za
nju je vest sve to bi nekoga moglo da zanima uz uslov da ne
prelazi granice dobrog ukusa i zakonitosti (Jovanovi,
Lazarevi, 2005, 44).
Iz medijske prakse

Stie kafa

Dragan Janji, u
vreme pisanja teksta
glavni i odgovorni
urednik agencije Beta
Stie kafa, brujalo je sa svih radio-stanica u bivoj Jugoslaviji, a sve
novine u zemlji su istu vest sutradan imale na naslovnim
stranicama. Vest sam napisao ja, ali to niko nije mogao znati, jer je
u zaglavlju teksta pisalo samo ime tada jedine novinske agencije
Tanjug za koju sam radio.
Bilo je to osamdesetih godina, kada je drava kontrolisala
celokupnu privredu i reime uvoza i izvoz i kada nije uspevala da
obezbedi devize za kafu i sline proizvode. Nestaica kafe bila je
68
jedan od glavnih problema nacije koja nije ni slutila kakve e se
nevolje na nju sruiti za smao nekoliko godina.
Jo pamtim ogromno lino i profesionalno zadovoljstvo koje sam
oseao gledajui naslovne strane novina. Primer koji sam imao pred
sobom mi je na krajnje ubedljiv nain pokazao mo medija u kome
radim, ali i mo koju daje posedovanje vanih informacija. Tada
sam definitivno znao da je agencijsko novinarstvo ono ime elim
da se bavim.
injenicu da na vesti koja je najmanje 24 asa bila jedna od glavnih
preokupacija dvadeset dvomilionske nacije nema mog imena nisam
doivljavao kao hendikep. Imati pre drugih vanu, a tanu i
pouzdanu informaciju i tada je, kao i danas, bila glavna
preokupacije agencija.
U meuvremenu je kafa sa poetka prie postala zaista beznaajna,
a preko bive Jugoslavije protutnjali ratovi i burni politiki
dogaaji. Kljune vesti postale su natopljene nevoljama i smru, a
vladajue strukture su vie nego ikada ranije postale zainteresovane
za njihovu kontrolu.
Potreba da se blagovremeno dobije i objavi vana, tana i
objektivna informacija nije, meutim, prestala. Ta potreba
podstakla je grupu novinara, u kojoj sam bio i ja, da osnuje
nezavisnu agenciju Beta. Od prozivodnje vesti smo napravili biznis.
To je bilo mogue pre svega zbog injenice da su mediji i javnost,
bez obzira na nastojanje drave, i dalje imali potrebu za tanim i
blagovremenim informacijama.
Tokom i nakon viemesenih protetsta zbog prekrajanja izbornih
rezultata jo 1996/97. godine jo jednom se pokazalo ta za medije i
javnost uopte zaista znai agencija. Naime, drava je drala pod
kontorlom najvee medije u Beogradu, ukljuujui i agenciju
Tanjug, ali ne i lokalne medije. A lokalni mediji su imali na
raspolaganju Betin servis koji su koristili kako bi javnosti ponudili
blagovremene, tane i objektivne informacije.
Tako je cela Srbija, bez obzira na cenzuru koju su sprovodile vlasti,
blagovremeno bila obavetavana o kljunim dogaajima u zemlji i
svetu. Bez agencije koja profesionalno i odgovorno obavlja posao
tako neto ne bi bilo mogue, a lokalni mediji bi morali ili da se
oslanjaju na nepouzdan servis tadanje dravne agencije, ili da se
ograniavaju na izvetavanje o lokalnim dogaajima kojima imaju
pristup.
Danas, sa prodorom digitalne tehnologije i interneta, prikupljanje
vesti sa bilo koje take na planeti prestaje da bude posao koji moe
da obavi smao ogranieni broj subjekata. Ali, novinske agencije
ostaju nezaobilazne jer taj posao rade sistematski i organizovano u
toku 24 asa, prilagoavajui svoj proizvod potrebama medija koji
su njihovi glavni klijenti.

Dragan Janji, u vreme pisanja teksta glavni i odgovorni urednik
agencije Beta

69
Zanimljivosti

Agencijske vesti su se decenijama distribuirale putem
teleprintera. Zanimljivo je da je teleprinter posebnim zvunim
signalom najavljivao veoma znaajnu vest ili ispravku.
Prvu modernu novinsku agenciju (AVAS) osnovao je arl Luj
Avas 1835. u Parizu. Na poetku je vesti i prevedene lanke,
namenjene pre svega prodaji diplomatama i poslovnim
ljudima, slala semaforskim telegrafom, zatim golubijom
potom, a od 1845. telegrafom. Prve novine koje su se
pretplatile na agencijske vesti AVAS je pariski La Presse
1936. Avas je 1846. odlikovan ordenom Legije asti.

Avasov saradnik Paul Julius Reuter 1849. u Ahenu je osnovao
Telegrafski institut kao etvrtu agenciju u svetu koja pod
imenom Reuters Telegram Company prelazi u London 1851. i
do danas ostaje jedna od najmonijih, najpoznatijih i najveih
novinskih agencija u svetu.

Prva domaa novinska agencija zvala se AVALA. Osnovana
je 1919.

Poetkom 20. veka u svetu je radilo oko 50 agencija, a krajem
250. Poetkom treeg milenijuma osnivanjem malih privatnih
i specijalizovanih novinskih agencija ovaj broj je znatno
povean.
Samo u jugositonoj Evropi 2005. radilo ih je 12.

Mega agencije: AP- Asoijeted pres SAD; AFP Agencija
Frans pres; UPI Junajted pres interneenel; ITAR-TASS-
Telegrafska agencija Sovjetskog Saveza.

Agencije srednje veliine u svetu: HSINHUA Kina;
PRENSA LATINA Kuba; DPA Nemaka; ANSA
Italija.

Nacionalne agencije: TK eka; PAP Poljska; APA
Austrija; HINA Hrvatska; TANJUG Srbija, SRNA
Republika Srpska; STA Slovenija; ATA Albanija; MTI
Maarska.

Jedan od najznaajnijih dogaaja u istoriji kosmikih
istraivanja je svakako prvi korak amerikanca Nila
Amstronga po povrini meseca. Novinar AP Don Barbur je
prvi objavio vest.
70
ovek se spustio na Mesec danas, u nedelju, 20.jula 1969.
godine.

Osobine tampe

Prvo, osnovna osobina novina je pisana re. Za razliku od
usmene komunikacije, pisana zahteva savladavanje vetine
itanja i pisanja i slobodno vreme.

Drugo, informacija je zabeleena te se moe i odlono itati
vie puta, za razliku od elektronskih medija koji traju samo u
sadanjosti emitovanja.

Tree, sve to novinar u novinama objavi vidljivo je, svaka
dobra misao uklopljena u valjanu reenicu, ali i svaka greka.
Najee se sudu tue novinari tampanih medija za klevetu i
uvredu.

etvrto, distribucija, novine se kupuju na kiosku. Tira je
odraz javnog vrednovanja tampe, ali i stanja duha javnosti.

Peto, pojava tampe zaeta Gutembergovom tamparskom
presom, razvila je i jaku privrednu granu otvarajui nova
zanimanja i nova radna mesta. tampa je omoguila protok
informacija to je ubrzalo razvoj drutva i drava, ali i
opozicionim miljenjima omoguila da budu dostupna
javnosti.

esto, tampa je, za razliku od elektronskih medija, vest od
jue.

Sedmo, tampa je razvila veoma specifikovana izdanja
novine za svakoga (marginalne grupe, ene, manjine,
specifina interesovanja, oglaavanje).

U Norvekoj, zemlji
koja belei najveu
itanost novina u
svetu, na 1000
stanovnika 704,6
prodatih primeraka,
Osmo, novine su gajile svoju nezavisnost prodajom na
kioscima. Danas vei deo prihoda dolazi od oglaivaa to
utie na ureivaku politiku.
Tokom istorije tampanih medija razliit odnos je bio prihoda
od prodaje primeraka i od oglaivaa. Cena novina zavisi od
tog odnosa i od tiraa.

2002. prihod od
oglasa je bio 63%, a
od prodaje 37%.
Ipak novine opstaju nalazei nove puteve i dalje predstavljaju
omiljeno dnevno tivo veine.
71

U vedskoj su od
1.01.2007. prestale da
se tampaju nakon
362 godine najstarije
novine na svetu
Budunost medija je u elektronskim izdanjima koje
interaktivno mogu da kreiraju sami internetski korisnici.
Mnogi smatraju da su i besplatni primerci za itaoce,
(finansiraju ih oglaivai) budunost dnevne tampe.
Potanske domae
novine (Post och
Inrikes Tidningar).
Ostaje samo
elektronska verzija
na adresi
http://www.bolagsve
r-ket.se/poit.
(Dnevnik, 6. i 7.
januar 2007, 32)
Novine se dele:

Prema kvalietu na informativno-poltike kvalitetne i na
tabloide.
Danas postoje i meu kategorije kao infotejment novine
(Zabavnik) i informeral novine, besplatni primerci (24 Sata).

Po frekvenciji na dnevne (informativna tampa poput listova
Danas, Glas, Politika..), sedmine, dvonedeljne i mesenike
(razne vrste njuzmagazina i specijalizovanih izdanja za
razliite tipove korisnika).
Ostalo su publikacije razliitog tipa
(tromesenici, polugodinja i godinja izdanja).

Po zoni distribucije
Internacionalni/globalni USA Today, The Economist,
Nacionalni pokrivai kao Politika kod nas i u Danskoj,
Gardien u Engleskoj, Mond u Francuskoj, Newsweek u SAD,
Pravda u Rusiji.
Regionalni novosadski Dnevnik.
Lokalne novine
Kikindske novine, zrenjaniska Komuna, Subotike novine
Interne novine
Fabrika tampa, bilteni, njuzleteri, kolske novine.
Prema izvorima prihoda dele se na novine koje se
finansiraju direktno od italaca; na one koje se finansiraju
iskljuivo od oglaivaa (besplatni primerci); na meovite (i
od italaca i od oglaivaa); subvencirane novine (na primer
tampa nacionalnih manjina koje delimino finansira drava
na osnovu principa afirmativne akcije).

Iz medijske prakse

O upali plua i troenju ivaca ni govora nema

Tamara Skrozza,
novinarka nedeljnika
Vreme
Kao ve prekaljenom radijskom novinaru, dogodilo mi se jednom
prilikom da sam mesecima dogovarala intervju s jednim vienijim
politiarem tog doba. Sve smo utanaili, emisiju najavili, ja se
pripremila k'o nikad u ivotu...I? ovek se nije pojavio. Zbog
obaveza. Nikakvu rezervnu varijantu nisam imala, pa sam se
72
odluila za prilino suicidalni plan: ula sam u studio, objasnila
situaciju i pozvala sluaoce da postavljaju pitanja gostu koji e se
jednog dana moda pojaviti. Ispalo je odlino. Ljudi su zvali, pitali,
pozdravljali, ali i danas sam ubeena da mi je ta emisija skratila
ivot za bar par meseci...
U istom periodu, jedan sagovornik ipak se pojavio u studiju. Bolje
da nije... Sve nebeske i zemaljske sile zaverile su se protiv mene,
mozak mi se totalno blokirao i ve na samom poetku pogreno
sam navela funkciju dotine persone. Nastavljeno je sa pogrenim
citatom jedne njegove izjave, a zatim sa pogrenim tumaenjem
nekog stava koji je izneo. ovek me bledo gledao, mene je oblivao
znoj i greila sam sve vie i vie. Rezultat je bio jeziv, ali prolo je.
Emisije se retko ko seao, urednici je nisu ni sluali, a meni se u
seanju javi samo ponekad, u nonim morama...
Par godina kasnije, otila sam na jug Srbije da radim dokumentarni
film. Na temperaturi -17, na snegu do kolena, u selu bez struje,
odjednom su mi nestali i snimatelj i asistent. Sedela sam u ledenoj
koli koju je trebalo da snimimo i ekala. Posle par sati, momci su
se nekako dovukli iz oblinje kafane, ali svetla za snimanje vie
nije bilo, sagovornici su se razbeali i sve je moralo da bude
pomereno za idui dan. Konano, film je dobro uraen, ali ja sam
zavrila s blaom upalom plua i opet neto istroenijim nervnih
sistemom...
***
Mislite li da sam promaila temu? Nisam. Ove tri priice zapravo
su moj odgovor na pitanje zato novine...
Kao prvo, nije se jo rodio takav sagovornik ili izvor zbog kojeg e
umesto tvog teksta u novinama stajati reklama ili bela stranica.
Koga nema, bez njega se moe. A i ako se ne moe, moi e drugi
put. Do tada, pie se o neem drugom, nekom drugom ili o svemu o
emu se i htelo, samo na drugi nain.
Drugo, praksa mi je odavno dokazala da u novinama, ak i da se
trudim, nikada ne mogu ispasti onakva "kretenka" kakva sam esto
bivala na radio ili TV talasima. Kakvu god glupost da sam u
novinama napravila, na vreme su je primetili urednici. ak i kad
nisu, naknadno objavljeni ispravka ili izvinjenje uinili su svoje i
none more uspeno su izbegnute.
Konano, tu je trea i najvanija stvar. U novinama nema
snimatelja, nema asistenata, nema tonaca, nema montaera, nema
nikog bez koga ne moe da ode da radi, bez koga je sav tvoj trud
uzaludan. U novinama, dodue, ima prelamaa i fotoreportera, ali je
sasvim iskljuena varijanta da zbog toga to su oni zaglavili u
kafani ti ostane bez teksta. O upali plua i troenju ivaca ni
govora nema.

Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Zanimljivosti

73
Prvi nedeljni list izlazi u Firenci 1597.

Prvi dnevni list Daily Courant izlazi u Londonu 1702.

Prve novine u Srbiji izlaze u Veneciji 1768. Slaveno Serbskij
magazin. Izdava Zaharije Orfelin.

Prve novine tampane na srpskom jeziku izlaze u Beu od
1792. Slaveno-Serbskaja Vjedomosti. Pokreta Stefan
Novakovi.

Prve potpuno pozlaene novine tampane su na jugu Kine
januara 2005. Prodavale su se za sumu od 69.000 juana (8300
dolara) po primerku za 500 gramsko izdanje i po ceni od
3500 dolara za 200 gramsko izdanje.
Tira je 36 primeraka, naziv je Zlatno doba Kine. Izdanje su
kineskog privrednog asopisa ajna ikonomik dejli. Ovim
izdanjem se obeleava rezultat poslednjih deset zasedanja
narodne skuptine koja okuplja 3000 poslanika samo jednom
godinje i utvruje smernice koje donosi uglavnom KP Kine
(TANJUG).
Kina je sa prologodinjim (2006) tiraom od 96 milijardi
prodatih primeraka i dalje najvee novinsko trite na svetu,
sledi Indija, Japan, SAD, Nemaka (Danas, 11.01. 2007. 32).

Na listi 100 najtiranijih dnevnih novina na svetu Kina je sa
23 naslova na prvom mestu, slede Japan sa 22, Indija sa 17,
Engleska i SAD sa 7. Prodaja dnevnih listova je u svetu u
2006. dostigla gotovo 440 milijardi primeraka. Najvei rast
prodaje novina zabeleen je u azijskim i junoevropskim
zemljama, a pada u ostatku Evrope i u SAD. Najvei porast
prodaje novina od 19,4% zabeleen je u Sloveniji (Danas,
11.01. 2007. 32).

Prvi amandman na Ustav SAD od 15. decembra 1791. glasi
Kongres ne moe donositi nikakav zakon koji ograniava
slobodu govora ili tampe (Kin, 1995, 12) to je najcitiraniji
amandman nekog ustava na svetu.

Prva odbrana slobode tampe: suenje Tomasu Pejnu u
Londonu 1792. autoru knjige Prava oveka (The Rights of
Man). Tomas Erskin, dravni tuilac Princa od Velsa
(Engleska) odbranio je u etvoroasovnom govoru (iz kojeg
navodimo samo jedan mali segment) slobodu tampe reima:
Svaki ovek sme da preispituje ustavna naela na kojima se
vlast zasniva, ukazuje na njene greke i nedostatke, istrauje i
74
obelodanjuje njene grehe, i upozorava sugraane na njihove
pogubne posledice () svi pojedinci obavezni su da potuju
prirodno pravo svojih blinjih na slobodno izraavanje. (Kin,
1995, 13).
Jedan od prvih novinara (potomak bogate holandske porodice
iz Njujorka Judin ajler) koji je (oko 1880) opozvan iz neke
zemlje zbog ogreenja o pravila profesije bio je dopisnik
Blackwood's magazina (SAD). Porti (Otomanska imperija)
se nije dopao nain na koji je on izvetavao o njenim loim
postupcima na Balkanu pa je lobirala na diplomatskom nivou
da se ajler opozove (Gocini, ovani 2001).

Osobine radija

Prvo, radio je jednodimenzionalni medij, slep medij, okupira
samo nae ulo sluha. Radio emituje: zvuk, glas, muziku i
tiinu.
Budui da radijski sluaoci nemaju vizuelnu komunikaciju sa
tvorcima programa - novinarima, moe lake doi do
nerazumevanja poruka koje radio emituje. umovi u
komunikaciji se poveavaju koliko poiljaoci i primaoci
radijskih poruka nemaju slina predznanja, odnosno ukoliko
nemaju iste kontekste, pre svih kontekst kulturnog koda.
Meutim ova osobina je donekle danas relativizovana jer sve
vei broj radiostanica ima i internetsko emitovanje odnosno
svoj sajt na kojem se emituju snimci kamere koja je
postavljena u studiju i belei sve to se dogaa dok program
traje.

Drugo, radio se prostire u vremenu, a ne u prostoru. Tako se
na razliite naine savladava nedostatak dimenzije prostora.
Stvara se zvuni okvir u kojem e se odvijati radijski sadraj.
Tree, radio je medij sadanjosti (i u gramatikom i u
vremenskom smislu) bez obzira da li se poruka emituje u
ivo, ili je ranije snimljena.

etvrto, radio je medij imaginacije. Svaki slualac, na
osnovu emitovanog zvuka zamilja, doarava sebi kontekst
poruke i izgled linosti koje govore.
Radio BBC je za
vreme Drugog
svetskog rata uveo
program Sluajte
muziku dok radite.
Peto, radio ne zahteva kontinuitet u sluanju. On dozvoljava
svojim sluaocima da se ukljue i iskljue iz programa kada
god to zaele.
Svakodnevno je esto, radio se slua usput, dok se obavljaju i drugi poslovi.
75
emitovana
instrumentalna muzika
radi poboljanja
produktivnosti rada u
fabrikama municije jer
je odgovarajua
nenametljiva muzika
Na to ukazuje i podatak da su radnici na poslu (23,7%),
domaice (16,1%) i penzioneri (15,5%) najverniji sluaoci
radija.

podsticala radnike na
rad bez zastoja. Od
tada poslodavci
Sedmo, radio je sugestibilan i fleksibilan medij. U toj
simbiozi lei njegova ubeivaka snaga.
shvataju korist uticaja
muzike kako na svoje
zaposlene, tako i na
klijente.
Osmo, radio ostvaruje tri zadatka: informie, obrazuje i
zabavlja.
Deveto, radio kao marketniko sredstvo u poslednje vreme
doivljava renesansu. Oglaivai su razumeli da je on medij
ija je efikasnost u oglaavanju mnogo vea nego na TV i u
tampanim mediji jer sluaoci pruaju manje otpora porukama
za koje smatraju da nee mnogo uticati na njihovo miljenje,
ali one zato na direktniji nain ulaze u njihovu podsvest. To je
doprinelo da devedesetih godina 20. veka radio bude jedini
medij iji se udeo u oglaavanju poveava, naroito u Evropi.
Deseto, radio je siromani roak televizije. Radijska
produkcija i postprodukcija je znatno jeftinija od televizijske.
Oprema za emitovanje radijskog programa takoe je
nemerljivo jednostavnija i jeftinija. Praksa je pokazala da su
manje plaeni novinari oni koji rade na radiju.

Radio je, bez obzira na sve to, od svog nastanka u
laboratorijama krajem 19. veka pa do danas pokazao
sposobnost da pretrpi velike promene i da se gotovo bez
prestanka usavrava kako bi zadrao svoje mesto meu novim
oblicima elektronskih medija.

Tipovi savremenog radija

Multipleks
Jedan talasni opseg
moe da ima vie
kanala koji su
frenkvencijski
podeljeni.
Digitalni radio kreirali su ga BBC strunjaci jo 1970-
tih. DAB (Digital Audio Broadcasting), koristi nove
visokofrekventne opsege, u jednom talasnom opsegu
moe da ima vie kanala koji su frenkvencijski podeljeni
multipleks. Prenosi kroz isti opseg razliite sadraje
zahvaljujui frekventnom multipleksu. Jedno je nosea
frekvencija sa mnogo frekvencija nieg nivoa,
demultiplekser ih dekodira za prijem. Od 1995. BBC je
poeo da emituje digitalno.
Vebkasting
Emitovanje radijskog i
Internetski radio - vebkasting naglo raste, ve hiljade
76
televizijskog programa
na Internetu, korisnici
ga primaju preko
kompjuterskog
modema.
stanica su dostupne preko kompjuterskog modema. Ne
podlee nacionalnim regulativama, ne moe se
kontrolisati, sklon pirateriji, jeftin za postavljanje.
Mnoge radio stanice imaju i internetsko izdanje to
omoguava da potencijalni sluaoci lako preu sa
analognog na internetsko emitovanje kada rade za
raunarom. Internetski radio korisnicima prua i dodatne
informacije o programu, biografije novinara, dodatne
informacije o vremenu, stanju na putevima, virtuelne
posete radio stanici, prua direktan link prema
programskoj emi i drugim programima putem
elektronske pote. Internetski radio je pokrenuo i jezike
inovacije. Na primer vie se ne kae DJ (DI-DEJ), ve
EJ (I-DEJ), nisu vie SLUAOCI ve su STRIMISTI.
Internetski radio se pokazao jako korisnim u zemljama
sa represivnim reimima. Ograniavajua okolnost je to
se moe koristiti samo na jednom mestu, za raunarom.
Satelitski i kablovski radio geografska pokrivenost
nadilazi granice zemlje, ne podlee zakonodavstvu, ne
mora da konkurie za frekvenciju, ali plaa mesto na
satelitu ili kablu. Prua servisne informacije, moe da se
obraa veoma specifikovanom auditorijumu. Oteavajua
okolnost je to je potrebna posebna tehnika za primanje
takvih programa.
Interni radio ogranien je prostorno na zgradu, a ne
geografski. Postoji kolski, bolniki, zatvorski.
Radio brod u
Jadranskim
vanteritorijalnim
vodama, u vreme rata
sa BiH pruao je jedini
informacija o
dogaajima iz vie
izvora.
Piratski radio prvi piratski radio je bio Radio Karolina
i emitovao je sa broda kraj obala Eseksa 1964, zatim
najpoznatiji muziko-komercijalni medij Radio
Luksemburg.
Piratski radio moe biti politiki, kao i medij
marginalnih grupa, na primer Greek Radio u Londonu ili
Radio Brod koji je emitovao progranm sa broda na
Crnogorskom primorju u vreme konflikta na prostoru
prethodne Jugoslavije i pruao informacije koje drugi,
politiki zavisni mediji, nisu.
Lokalni radio moe biti komercijalni i neprofitni medij
civilnog sektora. Uglavnom se izdaje posebna licenca za
neprofitne medije sa odreenim pogodnostima ali i
programskim obavezama prema javnosti. U Zakonu o
radiodifuziji Srbije za emitere civilnog sektora takoe su
predviene posebne olakice ali i ogranienja, mogu
konkurisati samo za dozvolu za lokalno emitovanje. Ove
stanice mogu biti ujedno i trening poligon za velike
komercijalne i javne servise. U usponu je u Evropi.
RSL (Restricted Service Licences) dozvola ograniena
77
na broj dana. U Britaniji do 28 dana. U Zakonu o
radiodifuziji Srbije lan 60 precizira da "Agencija moe
izdati dozvolu za emitovanje programa sa kraim rokom
vaenja povodom odravanja odreenih manifestacija".
Dozvola ima privremeni karakter i vai samo dok traje
manifestacija povodom ijeg odravanja je izdata.

Iz medijske prakse

Glavinjanje po skali

Teofil Pani,
kolumnista
Ono to je za neke vrua jutarnja kafa i gorka cigareta, za mene je
radio: im izronim iz najguih slojeva sna, sveudilj ne otvarajui
oi, pruim ruku ka arobnom dugmetu i pokrenem mainu za
isporuku zvuka. Ako zateeni sadraj nije adekvatan mom
prepodnevnom raspoloenju (...), onda glavinjam po skali dok ne
pronaem zvuk koji e me svojom lepotom ubediti da ipak ima
smisla i danas izai iz kreveta, jer tamo napolju jo postoje ljudi
koje vredi sresti.

Teofil Pani, kolumnista

Zanimljivosti

1912. u San Hozeu (SAD) radio poinje sa redovnim
emitovanjem muzike i razliitih obavetenja.
Prva radio stanica u svetu proradila je u Pitsburgu 1916. zvala
se 8MK.
Prva profesionalna radio stanica poinje sa redovnim
emitovanjem 1920. godine u Pitsburgu. Radio KDKA
ukljuuje se u predizbornu predsedniku kampanju. Program
je pratilo 1000 slualaca.
Prva evropska radio stanica se zvala Eifel Tour, emitovala je
program iz Pariza od 1925.
Prva radio stanica u Srbiji je Radio Beograd 1924.
BBC British Broadcasting Corporation od 1927, (osnovana
18.01.1923) dobila dozvolu za rad kao BB Company (javni
servis).
Na tritu se
korisnicima nude razni
softveri meu kojima
su na naim prostorima
dva veoma popularna
Super internet TV (i za
radio i za tv); Satellite
Postoje softveri koji se nabavljaju putem Interneta i
omoguuju selektovanje i primanje programa 1000 internet
radio i isto toliko tv stanica. Korisnici mogu da odaberu koji
radio e sluati, odnosno televizijsku stanicu gledati preko
Interneta selektujui tip programa, zemlju domaina, ime
radio ili tv staniuce. Najea ponuda tipa stanice je muziki,
obrazovni, informativni, verski, sportski odnosno radio ili tv
78
tv for PC. program koji emituje iskljuivo vremensku prognozu.

Osobine televizije

Televizija je nastala kombinacijom razliitih tehnolokih
dostignua. Zasniva se na iskustvu radija, filma, fotografije,
kamere. Televizija je danas u svetu najpopularniji vid zabave.

Televiziju kao medij karakteriu:

Prvo, kodovi visoke specifinosti svojstveni
kinematografskom mediju (film, TV) kao to su:
ikoniko-vizuelni kodovi koje televizija deli i sa drugim
medijima fotografijom, figurativnim slikarstvom,
fotoromanom, stripom, filmom.
Postavljanje slike u sekvencu kod koji televizija deli i sa
stripom, crtanim filmom, fotoromanom, filmom.
Pokretna slika kod koji televizija deli i sa crtanim filmom
i filmom.
Mehaninost, pokretnost, mnogostrukost pokret slike i
pokret u slici kodovi koje imaju samo televizija i film.

Drugo, veliina ekrana, - gledalac je vei od televizijske
slike i gleda u ekran odgore iz ptiije perspektive, za razliku
do bioskopa u kojem je gledalac znatno manji od filmskog
platna i posmatra zbivanja iz ablje perspektive.

Tree, televizija se gleda najee kod kue ili u javnom
prostoru koji nije namenjen prvenstveno za gledanje
televizijskog programa. Ovakvi uslovi ne nameu
kontinuirano praenje sadraja.

Tree, stepen koncentracije televizija zahteva nii stepen
koncentracije od filma.

etvrto, zvuk je i na televiziji veoma znaajan element u
prenoenju poruka, mnogo znaajniji nego u filmu.

Peto, televizijska slika je ogoljena i sa mnogo manje detalja
od filmske prezentacije.
a) Isticanje krupnih planova. Celo lice preliva ekran, to
implicitno daje utisak bliskosti, jednakosti poto je tada
veliina lica na ekranu priblina prirodnoj veliini.
b) iri krupni plan (poprsje) ime se u informativnim
emisijama implicitno ukazuje na neutralnost prenosilaca
79
poruke.

esto, tehnika brzih rezova karakterie tv prezentaciju to
omoguava istovremeno snimanje dogaaja sa vie kamera
hronoloki koje reditelj u toku, samog prenosa dogaaja,
montira. Tanije u svakom trenutku nekoj od kamera daje
prednost u odnosu na druge. Dogaaji se prikazuju u realnom
vremenu sa vie razliitih uglova gledanja kamere (Mek Kvin,
2000, 13-23).

Sitkom
Komedija situacije;
stalni likovi, isti dekor,
traje 30-40 minuta.
Zasnovana je na
humoristikom skeu,
poreklom iz radio
programa.

Sedmo, efekat ovde i sada televizija nainom obraanja
auditorijumu simulira da sve to se zbiva na ekranu jeste
direktan prenos realnosti iz studija, ili sa terena, to je
naravno samo delimino tano.
Trenutnost i prisutnost odraava se u vestima (voditelj ili
spiker gleda pravo u kameru koja predstavlja u stvari oi
svakog gledaoca ime se simulira interpersonalna
komunikacija). Osim u informativnom programu vidljiva je i
u stalnoj televizijskoj upotrebi porodice kroz sitkome,
sapunske opere i rialiti-ou programe.
Sapunska opera
(telenovela)
Dramska serija sa
nebrojeno mnogo
epizoda u kojima se
radnja sporo odvija,
ima nemogue zaplete
i prati segmentirano
ivote prototipinih
malobrojnih likova u
uvek istom skromnom
dekoru.
Neprekidna sadanjost pred auditorijumom je efekat koji
televiziju ini tako omiljenim medijem. Postie se izmeu
ostalog i veoma vrstim rasporedom emitovanja koji se
neprekidno najavljuje na razliite naine na samom tv ekranu
(teletekst, emisije za reklamiranje sosptvenog programa, tv
program u dnevnim novinama, specijalne tampane
publikacije o tv programima) ime se auditorijum opominje
da ne propusti neto to moe da vidi samo u odreeno vreme
i to na odreenom tv kanalu. To je posebno naglaeno u
formatu Rijaliti ou tip emisije Veliki Brat.
Rijaliti ou
Emisije tipa Veliki
Brat (Big Bradr)
18
u
Interesovanje za rijaliti anr u razvijenim medijskim
zemljama polako opada, a u postkomunistikim ili raste ili je
stabilno. Stoga mediji ne biraju sredstva da gledanost

18
"Veliki Brat" je jedan od najomiljenijih oblika 'rijaliti televizije' u udarnim programskim vremenima prikazivan na
najgledanijim televizijama u gotovo 70 zemalja sveta. Nastao na samom kraju prethodnog milenijuma, prvi put je
prikazan u Holandiji, poev od septembra 1999. godine. Izvorna zamisao ponegde je menjana samo u nijansama
pravila igre, ali je danas opstala i u sutini je dosledna onoj koju je postavio Holananin Don de Mol, i sva prava
prikazivanja pripadaju uspenoj industriji njegove producentske kue 'Endemol'. Ideja je, potpuno neskriveno,
proistekla iz romana '1984' Dorda Orvela u kojem je Veliki Brat bio svevidei Voa distopijske drave Okeanije
() Televizijska verzija 'Velikog Brata' pojavila se tano pedeset godina nakon objavljivanja '1984'. Futuristike vizije
Orvela ovde su doivele svoj sasvim neoekivani prikaz. Ovde je sve privedeno zabavi: neposredno onih koji
izolovani ivot odigravaju u strogo nadziruoj kui; posredno televizijskog gledalita koji igrokaz tumai kao zbilju i
povrno i naivno iitava tu ivot kao pustu razbibrigu." (Veliki Brat, SMArtsBG, Zabavnik, br. 2856, 3.11.2006. str.
50). Prema Marceli Vokovoj (Link dodatak, broj 50, februar 2007, str 26) Rijaliti ou je nastao u Nemakoj krajem
sedamdesetih godina 20. veka. Avangardna televizijska ekipa dola je na mesto saobraajne nesree, postavila
nekoliko kamera, reporter je dao samo najavu koja je sadrala mesto i vreme i povukao se iz kadra. Sa lica mesta uivo
se prenosilo ono to se u tom trenutku deavalo. Pred oima gledalaca je polako umirao ovek, a na kraju je stvarno i
preminuo. Kontrolni organ za emitovanje tv programa u Nemakoj zabranio je ovakve programe kao neetike.
80
kojima je auditorijum
doslovno postao deo
tue svakodnevice sa
mogunou da
apsolutno utie na
sudbinu aktera.
poveaju i time obezbede bolje plae reklamni prostor.
Kontroverznost ovog formata koji, kako bi poveao
gledanost, provocira auditorijum doveo je u pitanje
potovanje etikih pravila ponaanja u emisijama britanskog
Kanala 4 koji je poetkom 2007. prerastao u pravi
diplomatski skandandal i zaotrio, ak, odnose izmeu
Engleske i Indije. Razlog je diskriminacija i otvoreni
rasistiki ispadi prema mladoj Indijki Silpe Seti. Ova
manekenka i glumica je jedna od uesnica serijala Kanala 4 u
kojem su u kui Velikog Brata poznate linosti ili tanije,
mahom linosti ija je slava poela da bledi, i koje se nadaju
da e im ovaj rijaliti ou pomoi da je povrate. Kanal 4 je
poetkom 2007. dobijao oko 2000 pritubi dnevno na
rasistika ponaanja prema Silpe Seti u kui Velikog Brata,
to je postalo glavna tema svih najuglednijih njuzmagazina u
Engleskoj. Oglasio se tim povod i portparol britanskog
premijera, kao i gradonaelnik Londona izvinjavajui se
graanima i osuujui sve to naruava imid Britanije kao
zemlje pravde i tolerancije. Istovremeno uzbunila se i idijska
javnost, a mediji te zemlje emituju inserte iz serijala Kanala 4
na kojima se uju uvrede na raun rase kojoj pripada uplakana
manekenka. Boravak ministra finansija Velike Britanije u
Indiji je stoga ak doveden u pitanje, a u nekim gradovima su
organizovane uline demonstracije protiv itelja kue Velikog
Brata (prema pisanju Dnevnika, 19.01.2007).
Iz medijske prakse

TEVE

Lila Radonji,
urednica PG Mree i
predavaica na FPN
Univerziteta u
Beogradu
Lako sam se uverila u mo televizije. Krajem osamdesetih i
poetkom devedestih gradski radio Studio B, posle silnih
peripetija, zabrana i blokada pokree prvu alternativnu televizijsku
stanicu u ovom delu Evrope. U to doba kada je padao Berlinski zid
i dizala se gvozdena zavesa, uruavao se i tvrdi i meki
komunizam, i nicao pokret nove tranzicione demokratije,
Jugoslavija je delovala spremno da bez velikih turbulencija pree
u novi poredak.

Slobodni mediji bili su prvi uslov osloboenog drutva. Studio B je
imao najjai preduslov da irom otvori prostor za nove graanske,
demokratske ideje i da sa kredibilitetom prozapadnog, modernog
radija krene u osvajanje kredibilne TV stanice. Duh profesionalne
konkurencije koji je negovao radio preneo se i na TV ekipu. Mi
radijski ljudi osvajali smo novi medij i on nas. Bez velikog
predznanja o vizuelnim pravilima uspeli smo da znanjem o
profesionalnim normama stvorimo kredibilnu, mladu i otvorenu,
kvalitetnu i gledanu televiziju. Njena mo je privukla i gledalite i
81
tadanju vlast i opoziciju. Gledaoci su verovali novinarima.

Vlast je shvatila vanost novog medija i pokuala da ga dri pod
kontrolom a opozicija je uoila prilku da saopti svoja gledita.
Preko Studija B raala su se demokratska pravila ponaanja. Ali
ba na ovoj stanici je pokazano ta znai iveti u partijskoj dravi
koja svoju funkciju servisa graana menja za servis politikih
opcija, saveza i interesa. Preko te prve slobodne medijske kue
kao horde su pretrali partijski ealoni i komesari, stvarne i lane
vojskovoe koje su i u novinarima prepoznavale neprijatelje.
Redakcije su rasturane, razbijane i podeljene pa lako i osvajane.

ALI

I danas sa arom govorim o TV novinarstvu, koje se najvie
izblamiralo i u startu izgubilo kredibilitet u tekim godinama rata i
represije. Verujem da je televizija jedan demokratski medij.
Obraa se najirem krugu ljudi. Centralne vesti jedne TV stanice sa
podjednakom panjom gledaju obrazovani i neobrazovani, bogati i
siromani, moni i zanemareni, seljaci i akademici. U ovoj, moda
demagokoj injenici, lei i klju TV novinarstva. Umee da
napravi priu koja e zainteresovati sve njih, koju e razumeti svi,
i koja je svima vana imaju samo vrsni i ozbiljni TV novinari. Kad
se u zanatska pravila ugrade i etike norme, lini integritet i
kredibilitet kue za koju radi, onda sa zadovoljstvom moe da
stane iza mnogih TV formata.

Televeiziju nisam nikad doivljavala kao prostor za linu
afirmaciju mada podravam stav da ovaj medij poiva na TV
zvezdama. Vie je vidim kao mesto za ozbiljne drutvene debate,
kao moan instrument u demokratskim drutvima, kao uticajni
medij vaan u procesu donoenja odluka. Trka za rejtingom
izbacila je iz igre neke tradicionalne novinarske kriterijume, to ne
znai da od njih treba odustati. Radei sa mladim ljudima
pokuavam da ih ubedim da vredi insistirati na njima, bez obzira
to su danas na dnevnom redu i platnom spisku bolje pozicionirane
neke druge stvari. I u PG Mrea i na Fakultetu politikih nauka
Odsek novinarstvo u radu sa studentima pokuavam da odbranim
televiziju od televizijskih autora novog doba. Pobeuje nas
"Svadba" i "Brat" ali mi igramo na dugi rok. Mada se televiziji
zamera povrnost, pravo je umee da slikom, jasnim i tanim
tekstom, kaete sve u minut. To umee moe da savlada skoro
svaki mladi novinar.

Za odlinog reportera potrebno je i neto vie. Talenat za prianje
prie. Sposobnost da se pree rampa i dopre do publike. Upornost i
ideje. Lini integritet i svest o etikim principima i opasnostima
koje po svojoj strukturi krije tako moan medij. Manipulacija
slikom, injenicama i ljudima moe da izazove nesagledive
posledice, mrnju i ratove. To smo nadam se proli. Za
82
profesionalcima reafirmisanog znaenja tragaju nae brojne TV
stanice.

U kolovanju mladih ljudi za profesionalne TV novinare vidim
veliku vanost i zadovoljno uestvujem u tom poslu.

Lila Radonji, urednica PG Mree i predavaica na FPN
Univerziteta u Beogradu

Zanimljivosti

Prvi televizijski prenos emitovan je u Evropi i Americi 1925.

Prva redovna televizijska emisija za javnost krenula je 1936.
u Engleskoj.

Prva profesionalna demonstracija televizijske tehnike odrala
je u Srbiji . holandska firma od 9. do 19. septembra 1938 na
beogradskom sajmitu. Predstavljen je prenos i prijem slike.

Televizija Beograd formirana je odlukom Saveznog izvrnog
vea FNRJ 8. juna 1956.
Eksperimentalni program Televizije Zagreb poeo je
9.novembra 1956.
Eksperimentalni program Televizije Beograd poeo je
23.avgust 1958.
Eksperimentalni program Televizije Ljubljane poeo je
11. oktobra 1958.
Donesen prvi Zakon o radiodifuznim ustanovama na prostoru
Jugoslavije 4. april 1965.
Donesena odluk o osnivanju Televizije Novi Sad 4. februara
1971.
Televizija Novi Sad i Televizija Pritina sveanim emisijama
obeleavaju poetak emitovanja programa 6. novembra 1975.
U enevi na Meunarodnoj konferenciji za telekomunikacije
odlueno da Jugoslaviji pripadne osam satelitskih frekvencija
1977.
Emitovanje celokupnog programa Televizije Beograd u boji
poelo 1977.
83


Pratite na koji nain je jedan te isti dogaaj od javnog interesa
obraen u tampi, na radiju i prezentovan na televiziji.

Uoite:
ta je posebno istaknuto u dnevnim, a ta u sedminim
novinama?
ta je naglaeno u radijskoj, a ta u televizijskoj
prezentaciji?
Na koji nain su osobine svakog pojedinog tipa medija
uticale na perspektivu sagledavanja dogaaja i njegove
posredovanosti auditorijumu?

Proitajte roman "1984" Dorda Orvela i uporedite ulogu
Voe - Velikog Brata u romanu i u rialiti programima na
naim televizijama.
84

Tipovi medija

Vrste novinarstva primerene su, odnosno saobrazne su tipovima
medija. Osnovni kriterijum za odreivanje tipa medija su:
(a) model osnivanja i
(b) izvori finansiranja.
Medije moe osnovati i finansirati drava, privatnici i graani.
U medijskom sektoru, shodno tome, danas se prepoznaju:
(a) dravnocentrini mediji,
(b) trinocentrini mediji i
(c) javni servis ijm detaljnim opisom se bavi esto poglavlje.

Tipovi medijskog vlasnitva utiu na pojavu dva negativna
fenomena na tritu informacija koja su zakonodavstvima mnogih
zemalja veoma jasno definisana i ograniena:
(a) medijska koncentracija i
(b) medijski imperijalizam.
To ipak nije osujetilo pet najveih svetskih grupacija da danas
poseduju vie od polovine svih medija na Planeti. esto poglavlje
se zaokuruuje razmatranjima o drutvenim mehanizmima za
spreavanje medijskog imperijalizma i monopola.


1. Beta (2007), Besplatne novine osvajaju svet, Danas, 11.01.2007.
Beograd, str. 32.

2. Kin, Don (1995), Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd,
89-120 strana.

3. Mek Kvin, Dejvid (2000), Televizija, Clio, Beograd, 13-23.

4. Mii, Milan (2007), Dau Dons u Mardokovom carstvu, Politika
2. avgust 2007, str. 15, ekonomija@politika.co.yu; Beograd.

5. Ramone, Ignasio (2006), Kriza medija, feljton, NIN, 01.06.2006.
Beograd, 72-73 strana.

6. Vali Nedeljkovi, Dubravka (2002), Mediji u multikulturnim i
multijezikim sredinama, Zbornik uvodnih tekstova panelista za
okrugli sto Mediji i multikultura; Mediacom-susreti dravnih
televizija/javnih servisa, Bar.
7. Velika petorka vlada svetom, feljton pripremila J.M, NIN,
01.06.2006. Beograd, 68-73 strana.

8. Veljanovski, Rade (2005), Javni RTV servis u slubi graana,
Clio, Beograd.
9. Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja, poverenik za informacije od javnog znaaja, Zakoni i
propisi, Slubeni glasnik Republike Srbije, 29. jul 2005, Beograd.

85
Tipovi medija u kontekstu finansiranja

Dravnocentrini
Trinocentrini
Javni servis

Dravnocentrini mediji

Do poetka devedesetih godina prolog veka u prethodnoj
Jugoslaviji, pa tako i u Vojvodini, svi mediji su bili iskljuivo
dravnocentrini, kao i u svim ostalim zemljama Istone Evrope.
To je podrazumevalo da ih osniva, finansira i kontrolie drava,
tanije komunistika partija, kao jedina partija u zemljama
Istonog bloka. Meutim, to nije i nuno znailo, barem kada je
Jugoslavija u pitanju, da su oni bili potpuno nedemokratski ili
diskriminatorni prema pojedinim nacijama ili etnikim grupama.
Ne moe se, takoe, tvrditi da su bili potpuno iznad suvereniteta
jednopartijske drave, dakle u slubi javnosti, ali ni to da su bili
potpuno pod dravnom odnosno partijskom kontrolom.

Javnost je, barem formalno, kontrolisala rad medija jer je svaki
imao savet, glavne i odgovorne urednike birala je skuptina
drutveno-politike zajednice, ili takozvani Socijalistiki savez,
a direktore su na osnovu javnog konkursa birali sami zaposleni.
Istovremeno, drava je vodila rauna o balansiranom odnosu
prema enama, osobama sa posebnim potrebama i nacionalnim
manjinama i obilno podravala (politiki i finansijski)
ostvarivanje njihovih kulturnih prava, pre svega u oblasti
obrazovanja i informisanja.

Poetkom devedesetih godina 20. veka u sklopu sveoptih
promena u Istonoj Evropi i u tadanjoj Jugoslaviji se postavlja
pitanje rekonstrukcije dravnog medijskog sistema. Dolazi do
naglog otvaranja u oblasti javnog informisanja. Tada se u celom
regionu, pa tako i u Jugoslaviji, smatralo da je dovoljno, do tada
dravne medije, privatizovati, pluralizovati i komercijalizovati i
zakonom propisati uslove za otvaranje privatnih. Pretpostavljalo
se da e oni postati stimulatori demokratizacije drutva, kao i da
e trina logika poboljati medijsku ponudu i na taj nain
omoguiti graanima vei izbor u zadovoljavanju njihovih
individualnih, grupnih, manjinskih, specifinih i drugih
informativnih potreba.

Neki dravni mediji su privatizacijom postali deoniarska drutva.
86
Mediji na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini, su preli iz
nadlenosti Socijalistikog saveza, nakon njegovog ukidanja, u
nadlenost drutveno-politike zajednice Pokrajine Vojvodine, a
potom posebnom uredbom osnivaka i vlasnika prava prenesena
su na nacionalne savete koji predstavljaju oblik manjinske
samouprave. Visokotirane nacionalne i regionalne dnevne
novine su se prve nale na tritu (Politika, Dnevnik) i kupile su
ih strane kompanije (nemaki VAC).

Danas se (2007) kao dravnocentrini mediji samtraju oni koje su
osnovale skuptine optina i jo nisu privatizovani na ta ih
obavezuju Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji.
Vlasnika transformacija nije okonana jo tokom 2007. u
lokalnim informativnim centrima koji su najee izdavali novine
i emitovali radio program. Praksa u Vojvodini je da informativni
centri rade na onoliko jezika koliko je u slubenoj upotrebi na
teritoriji optine. Prema Zakonu o javnom informisanju tampani
mediji morali su biti do ktaja 2006. privatizovani. Prema Zakonu
o radiodifuziji za elektronske medije rok je 2008. Meutim
posebno teko se privatizuju upravo informativni centri jer je
neophodno najpre da se razdvoje na novine i radio stanicu, zatim
da podele imovinu i registruju se kao zasebni mediji. Tek nakon
toga mogu ui u proces privatizacije. To je dugotrajan i
mukotrpan posao za koji mnogi mediji nemaju odgovarajui
kadrovski potencijal.
Jedna od osnovnih zamerki na Zakon o radiodifuziji u toku javne
rasprave je bilo i pitanje opstanka medija iji je osniva lokalna
samouprava. U Evropi postoji praksa da mediji funkcioniu poput
javnog servisa lokalne zajdenice to znai da se ne finansiraju
iskljuivo trino. Takvo reenje usvojeno je i u nekim zemljama
naeg okruenja.
Meutim kreatori Zakona o radiodifuziji Srbije smatrali su da je
dnevnopolitika praksa pokazala da su informativni centri,
odnosno lokalne radio stanice, osnovane od skuptine optine,
pod velikim pritiskom partija na vlasti, tako da predstavljaju
njihove portparole, a ne kredibilno sredstvo javnog informisanja.
Stoga je bolje reenje bilo predloiti njihovu vlasnika
transformacija.
Kritiari ovakvog reenja samtraju da e se teko privatizovati
optinski mediji na jezicima nacionalnih manjina, kao i da e se
privatizacijom veina njih ugasiti poto nemaju kapacitet za
trino funkcionisanje, kao i to da novi vlasnici medija mogu
takoe biti jasno partijski opredeljeni pa u tom kljuu formatirati i
sopstveni medij.
87
Trinocentrini mediji

U periodu od 1990. u Srbiji je osnovano mnogo trinocentrinih
privatnih medija. Do konkursa za dodelu dozvola za emitovanje
2006. u Srbije je, prema procenama, bilo oko 1200 elektronskih
medija, od kojih je njih vie od polovine trinocentrinih.
Oni su ili evazivni (TV Pink) bekstvo od stvarnosti u slubi
represije (Milena ei Dragievi, 1995); ili nezavisni
(Radiotelevizija B92, NTV Studio B, Radio 021) a konstituiu se
kao deoniarska drutva u kojima e i same redakcije imati
odreen, ak znaajan broj glasova. Sa nestankom donacija za
podrku medijima sve ee i ovi nezavisni, balansirani mediji
moraju da prave ustupke i okreu se profitabilnijim sadrajima.
Najoitiji primer je televizija B92 koja je prva emitovala licencni
rialiti ou Veliki brat ime je znatno poveala gledanost.
Istovremeno je izazvala polemike u javnosti o tome da li ugledna
informativno-politika televiza moe u programsku emu da
uvrsti trivijalne sadraje i zadri ugled medija koji neguje dobar
ukus.

Primeri komericijalnih
licenncnih kvizova:
u kvizu Najslabija
karika uesnici
izbacuju iz igre osobu
za koju smatraju da je
najozbiljniji
konkurent. Vetom
taktikom na kraju
moe da pobedi i
takmiar sa slabim
znanjem. U kvizu
Ruski rulet osoba koja
ne ostvari dovoljan
broj poena za naredni
krug, ne izlazi iz igre,
ve na agresivan
nain propada kroz
pod studija.
Trinocentrini mediji nudi sadje koji zadovoljavaju opti ukus.
Ne usluuju posebnu publiku specijalnih interesovanja, pa tako ni
publiku nacionalnih manjina, koja posredstvom takvih medija ne
moe da ostvari svoja kulturna prava. Trinocentrini mediji
nude mnogo istog (UBACITI IME AUTORA OVE TEZE), a ne
razliitog, dakle samo ono za to se pokazalo da okuplja najvei
deo raspoloive medijske publike, jer na taj nain ekonomskom
propagandom obezbeuje opstanak. Medij ne prodaje svoje vreme
i prostor, ve potencijalni auditorijum koji se pretvara u mogueg
konzumenta. Najkrupniji mediji odreuju pravila ponaanja i cene
informacija, kreiraju stvarnost i navike publike, utvruju ta su
vane drutvene teme u odreenom trenutku.
Kvizovi su dobar primer kako trinocentrini mediji obrazovnu
emisiju pretvaraju u komercijalizovani trivijalni sadraj.
Trinocentrini mediji uglavnom otkupljuju licence modela
kvizova koji daju odgovor na pitanje kako zaraditi od televizijske
zabave, a ne kako neto nauiti i afirmisati mo znanja. Kviz nije
promocija obrazovanja, ve borba za opstanak u bespotednom
medijskom ringu.

Mali mediji se ili prilagoavaju ili nestaju. Jedina mogunost da
opstanu je umreavanje koje ograniava Zakon o radiodifuziji.
Prve mree nezavisnih, lokalnih, niskobudetnih medija u Srbiji
javljaju se kao odgovor na izrazito kontroverzno stanje na
informativom planu (na primer kod nas mrea ANEM:
88
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija).

U 2006. godini u
svetu je izlazilo 169
besplatnih novina. U
Evropi 99, u Aziji i
Australiji 20, u
Severnoj i Junoj
Americi 50. Njihov
ukupan tira je
dostigao 27,8 milijardi
primeraka. to ini 6%
ukupnog tiraa
dnevnih novina u
svetu (Danas,
11.01.2007, 32).
Jedna od posebnih vrsta trinocentrinih medija su besplatne
novine. Sutinski one su orijentisane prema komercijalnom
tritu. Izdravaju se iskljuivo od reklamnih oglasa, tako da su za
italaku publiku besplatne. Jedan od najpoznatiijih besplatnih
dnevnih novina je vedski list Metro. Konkurentska firma
Metrou je norveka kompanija 20 minuta koja je zbog zakonskih
problema odustala od irenja po evropskom medijskom tritu.
Sada kad su se uslovi izmenili i ona kree u ekspanziju. U Srbiji
prve besplatne novine 24 sata izdaje medijska kua Ringier
(vajcarska). Besplatni primerci se dele u javnom saobraaju i
traju taman tolko koliko i put do posla i od posla do kue.

Tabloidi
Najtiraniji
trinocentrini medij.
tampa pisana na
senzacionalistiki
nain, sa velikim
naslovima i mnogo
fotografija. O
dogaajima, pojavama
i ljudima pie
banalnim jezikom,
pojednostavljeno,
Trinocentrini mediji koji su ureivaku politiku zasnovali na
modelu tabloida novinarima najee nameu nekoliko sledeih
pravila koja obezbeuju finansijski uspeh, ali nisu u skladu sa
odredbama profesionalnog etikog kodeksa: svidi se urednikom
timu; dosegni prvu stranu i ostani na prvom mestu po svaku cenu;
oponaaj predrasude auditorijuma; stani na stranu one opcije koja
je trenutno u modi; staraj se da za svoj medij obezbedi to vie
razgolienih javnih linosti; bori se za vladavinu skandala sa to
manjim zakonskim posledicama; nikada se nemoj emotivno
angaovati; bez ikakvog skrupula nasrni na privatnost uz
objanjenje da javnost ima pravo da zna.
bez razmatranja
uzroka i posledica.
Najvie prostora
posveuje
Tabloidi su se razlikovali od dnevnih novina najpre po manjem
formatu (597 mm 375 mm), a potom i sadraju koji je bio vie
zabavan, nego informativan, kondenzovan, jednostavn za itanje.
slavnim linostima sa
estrade, sportistima,
kraljevskim
porodicama,
politikim skandalima,
kriminalu.

Najtiraniji evropski
tabloid je nemaki Bild
cajtung (izlazi u 4
miliona primeraka).

U novije vreme se kao sinonim za tabloide upotrebljava sintagma
crveni naslovi poto je to uobiajena osnovna boja najpoznatijih
tabloida Sana (The Sun), Dejli mirora (the Daily Mirror) i Dejli
stara (the Daily Star). Tradicionalno su tabloidi koji su negovali
iskljuvo senzacionalistki pristup nazivani utom tampom.
"uta tampa je naziv za najgoru vrstu senzacionalistike tampe
koja u jeftinim visokotiranim listovima (penny-pres: tampa za
jedan peni, jeftina, petparaka) zgre profite po cenu najgrubljeg
krenja novinarske etike i humanosti. Naziv potie od stripa uti
deak (The Yellow Kid) objavljenog krajem prolog veka u
Pulicerovom listu Sandi verld, a zatim je Herst zavrbovao
najbolje crtae svog glavnog konkurenta i razvio celu industriju
stripa, a sam Herst postaje simbol ute tampe (uri, 1997,
804)".
Prvi tabloidi u Srbiji
izlazili su izmeu dva
U Srbiji su se prvi tabloidi pojavili odmah nakon prvog svetskog
rata. U periodu izmeu dva rata. "Iza najveeg broja tabloida
89
svetska rata u
Beogradu
Beogradski dnevnik
i Blkan.

U Novom Sadu je
sedite korporacije
Color Press Group
koja za itavo govorno
podrue srpsko,
hrvatsko, bosanskog,
jezika izdaje najvei
broj tabloida u okviru
Color media
International (80
razliitih izdanja,
mnoga su licence
svetskih tabloida) i to
sa najbrojnijim tiraem
(1.957.746 italaca
meseno) iji je
osniva Robert oban
kojeg ve savremeni
hroniari nazivaju
Mardokom srpske
medijske scene.
nalazila se jedna te ista osoba, Krsta Cicvari. Koliko je njegov
znaaj za ovu temu dovoljno goovre sintagme cicvarievsko
novinarstvo ili nai moderni novi cicvarii (...) koje se i danas
upotrebljavaju za oznaavanje loeg, jeftinog, ali agresivnog i
senzacionalistikog novinarstva, koje se preteno nalazi ne u
slubi informisanja italaca, ve irenja dezinformacija,
izrugivanja i vreanja neistomiljenika, promovisanja nekulture,
pa ak i irenja govora mrnje" (Atanackovi, Belin, 2006, 33 i
34).
Trinocentrini komercijalni mediji zavise od odreene vrste
sadraja, fragmentiraju publiku, gube raznolikost i to tako to se
najpre liavaju obrazovnog dela programa, potom sadraja elitne i
alternativne kulture i eksperimenta, kao i sadraja namenjenih
manjinskim zajednicama i marginalnim grupama.
U eseju Traktat o tabloidima, (NIN, 8.02.2007, str. 49) knjievnik
Svetislav Basara navodi da su kod nas tabloidi sredstvo
komuniciranja meu zavaenim elitama. Kako inae objasniti
poslovinu dobru obavetenost tabloidskih redakcija(...) Tabloidi
su zapravo mera demokratizacije naeg drutva.
Tanije: neuspeha demokratizacije. Po prirodi stvari, takve
novine, onakve kakve su kod nas, mogu opstati iskljuivo u
sredinama u kojima nema prozirnosti javnih poslova, u kojima je
politika neka vrsta metafizike udna meavina mesijanstva i
najvulgarnijeg utilitarizma. U sredinama, konano, koje nemaju
izgraen nacionalni stil, u kojima dolazi do spajanja stvari koje bi
trebalo da budu razdvojene na primer politike i estrade, politike
i kriminala i razdvajanja stvari koje bi trebalo da budu zajedno
(...) Otuda je fenomen tabloida usko povezan sa tabloidnou
ovdanje realnosti.
.

Javni servis

Nasuprot trinocentrinim medijima su javni servisi neprofitne,
nezavisne radiotelevizihjske stanice, osnovane od graana,
finansirane od graana, odnosno iz javnih prihoda, i kontrolisane
od graana, koje neguju programsku raznovrsnost, visok medijski
standard uz potovanje etikih profesionalnih kodeksa.

Zadatak javnog servisa je da ostvaruje informativnu, obrazovnu i
zabavnu medijsku funkciju. Ne ograniavajui se dakle iskljuivo
na informativni program zadatak javnog servisa je da produkuje i
popularni program koji mora da zadovoljava profesionalne
standarde visokog kvaliteta, ali i kvalitetne programe koji e biti
90
prezentovani na popularan nain
19
. Elektronski mediji treba da
postavljaju standard dobrog ukusa, a ne da budu samo njegov
posrednik: onaj ko se hvali da daje ono to on misli da javnost
eli esto stvara lanu i nerealnu potrebu za niim standardima
koje je on sad u stanju da zadovolji (Mek Kvin, 2000, 257).

Erik Barent (prema Veljanovski, 2005, 26) definie est kljunih
karakteristika javnog servisa:

1. opta geografska dostupnost, nacionalno pokrivanje signalom
2. briga za nacionalni identitet i kulturi
3. nezavisnost u odnosu na dravu i na komercijalne interese
4. nepristrasnost
5. irina i raznovrsnost programa
6. znaajan udeo u finansiranju sredstava dobijenih naplatom od
korisnika.

Polemika za i protiv javnih servisa koji se finansiraju iz
javnih prihoda traje i dalje u svetu. Najei argument onih koji se
zalau za postojanje iskljuivo komercijalnih medija jeste da je
osnovni demokratski princip pravo svakoga na izbor medija bez
obaveze plaanja unapred i bez obzira da li e se ba taj medij
gledati i sluati i time trino favorizovati jedan odreeni radio-
televizijski centar. U SAD su nadvladala zalaganja da se mediji u
potpunosti komercijalizuju i da uspeh na medijskom tritu bude
mera vrednosti. Drugaije reeno samo je spremnost potroaa da
kupi proizvod merilo kvaliteta.

Rupert Mardok
20
je dao jednu liberalno trinu definiciju javnog
servisa "svako ko, u okviru zakona date zemlje, prua uslugu koju
javnost eli, po ceni koju moe sebi priutiti, prua javnu uslugu"
dakle jeste javni servis. Na ovaj nain ovaj globalni medijski
magnat je pokuao da opovrgne potrebu postojanja javnih
radiodifuznih ustanova.

U Evropi je nasuprot tome preovladalo miljenje da je upravo kao
podrka demokratskim vrednostima neophodno postojanje medija
kao javnog dobra, koji e nuditi vie razliitog, program za sve
drutvene grupe i zajednice, kvalitetnu zabavu i obrazovne
sadraje, reju koji e funkcionisati na dobrobit cele zajednice.

19
Donatan Pauel, kontrolor programa BBC u intervjuu iz 1989. izmeu ostalog objanjava:
Radio-difuzija u javnoj slubi pokuava da proizvede kvalitetne popularne emisije. Ona daje za pravo ljudskom
iskustvu. Ona se ne bavi samo stereotipima. Ona poboljava kvalitet ivota ljudi.
Njeni programski anrovi odraavaju sloenost ljudskih bia (Mek Kvin, 2000).

20
Stvorio je News Corporation jednu od pet najveih svetskih medijskih grupacija koju i danas vodi. Mardok lino
kontrolie u kljunim situacijama (izbori) ta i na koji nain e njegovi mediji objaviti. (prema Ramone, 2006, 70).
91

U Zakonu o radiodifuziji Republike Srbije (2002) definisano je
transformisanje do tada dravnocentrinog RTS u dve
radiodifuzne ustanove tipa javnog servisa (lan 75): radiodifuzna
ustanova Srbije i radiodifuzna ustanova Vojvodine - Poglavlje V
Javni radiodifuzni servis. Zakonom se jasno definiu i emisioni
sadraji ove dve radiodifuzne ustanove.

lan 76.
Programi koji se proizvode i emituju u oblasti javnog
radiodifuznog servisa od opteg su interesa.
Program iz stava 1. ovog lana obuhvataju programe
informativnog, kulturnog, umetnikog, obrazovnog, verskog,
naunog, deijeg, zabavnog, sportskog i drugih sadraja kojima se
obezbeuje zadovoljavanje potreba graana i drugih subjekata i
ostvarenje njihovih prava u oblasti radiodifuzije.
Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog
radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i
izbalansiranost (meusobna usklaenopst ili usaglaenost)
sadraja kojima se podravaju demokratske vrednosti savremenog
drutva, a naroito potovanje ljudskih prava i kulturnog,
nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i miljenja.

Ostvarivanje opteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog
servisa definie se lanom 78.
Nosioci javnog radiodifuznog servisa duni su da:
obezbede da programi posebno informativni, budu zatieni od
uticaja vlasti, politikih organizacija ili centara ekonomske moi;
proizvode i emituju programe namenje svim segmentima drutva,
bez diskriminacije, vodei pri tom rauna o specifinim
drutvenim grupama kao to su deca i omladina, manjinske i
etnike grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroeni,
gluvonemi;
uvaavaju jezike i govorne standarde kako veinskog tako i
pripadanika manjina;
obezbede materijal koji zadovoljava kulturni identitet graana
priopadnika veinskog naroda i manjina;
obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadraja vezanih za
delovanje udruenja graana i nevladinih organizacija, kao i
verskih zajednica;
u vreme predizbornih kampanja obezbede besplatno i
ravnopravno emitovanje promocije politikih stranaka, koalicija i
kandidata koji imaju prihvaene izborne liste za savezne,
republike, pokrajinske ili lokalne izbore;
godinjim planovima predvide emitovanje programa nezavisnih
produkcija;
92
omogue korienje teleteksta;
obezbede korienje modernih tehniko-tehnolokih standarda;
uvaavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, huimani i
prosvetni znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u drutvu;
meusobno sarauju i razmenjuju sadraje koji su od interesa za
graane republike Srbije.

Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog
programa koje javni servis izdvajaju u odnosu na trinocentrine
medije i ine ga nezavisnim i izbalansiranim utvrene su u lanu
79.
Nosioci javnog radiodifuznog servisa su duni da pri proizvodnji
i emitovanju informativnih programa potuju princip
nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razliitih politikih
interesa i razliitih subjekata da se zalau za slobodu i pluralizam
izraavanja javnog miljenja, kao i da spree bilo kakav oblik
rasne, verske, nacionalne, etnike ili druge netrpeljivosti ili
mrnje, ili netrpeljivosti pogledu seksualne opredeljenosti.
Izvori finansiranja javnog radiodifuznog servisa mogu biti
razliiti, ali najveim delom stie sredstva iz javnih prihoda to
se precizira u lanu 80.
Plaa se radio-televizijska pretplata.
EPP.
Prodaja audiovizuelnih programa.
Proizvodnja drugih usluga (teletekst)
Organizovanje koncerata i priredbi.

Tomas Pejn
21
(autor dela Prava oveka) napisao je jo na pragu
19. veka:
"Mediji komunikacije moraju biti namenjeni javnoj upotrebi i
uivanju svih graana, a ne privatnoj dobiti ili profitu politikih
monika i poslovnih ljudi" (prema Kinu, 1995, 13).

Objanjavajui potrebu za postojanjem javne regulacije Don Kin
je u delu Mediji i demokratija (1995), izmeu ostalog definisao
ta je rezultat i cilj javne regulacije.
Dakle, javna regulacija medijskog trita, po Kinu, mora se
truditi da stvori istinsku raznolikost medija, koja e omoguiti
malim ljudima u velikim drutvima da alju i primaju raznovrsna
miljenja. A cilj je slamanje medijskih monopola, skidanje
ogranienja (cenzura) sa izbora koje publika ini i popularisanje
gledita da su mediji javno dobro, a ne roba koja se moe privatno
prisvojiti i ija je prevashodna funkcija proizvodnja i putanje u
opticaj korporativnog govora da bi se uveao profit.

21
Tomas Erskin je decembra 1792. odbranio Tomasa Pejna na suenju u Londonskoj gradskoj venici branei u
sutini slobodu tampe. To je prvi sudski proces u istoriji medija u kojem je odbrajeno pravo na javno informisanje.
93

Medijski imperijalizam

Globalizacija ujednoliava miljenje i ukus pa tako i u oblasti
komunikacija. To ini pre svega izborom i unificiranjem
informacija za globalnu publiku bez udubljivanja u uzroke i
posledice, kao i sluajeve koji nisu tipini.
Nedozvoljena koncentarcija medija omoguuje politikim
centrima moi da lake utiu na globalnom nivou na posredovanje
odabranih informacija. Koristei razliite medije istovremeno
(tampu, radio, televiziju, Internet) dizajniraju na odreen nain
svakodnevicu milijardi ljudi.

Medijski razvijene zemlje poseduju tehnologiju i novac za
proizvodnju jeftine televizijske i filmske produkcije koje, imajui
mogunost da se distribuiraju na izuzetno velikom broju medija i
tako obuhvate milionski auditorijum, mogu da smanje cenu
medijskog proizvoda. Male nacionalne produkcije teko mogu da
im konkuriu. Profit obezbeuje samo svetsko trite.

Nekoliko bogatih zemalja monopolie vlasnitvo, lansiranje i
kontrolu nad satelitima zahvaljujui visokim trokovima koje
namee kupovina i odravanje neophodne tehnologije. Pozicije na
satelitskim orbitama i frekvencije trenutno su predmet estokih
meunarodnih sporova izmeu onih koji smatraju da je vasiona
zajednika svojina cele planete Zemlje i onih drava koje
smatraju da im vea ekonomska i politika mo daje vea prava.

Pet najveih svetskih medijskih grupacija Velika petorka
trenutno dri vie od polovine svih medija na planeti. etiri od pet
imaju sedite u SAD: Tajm Vorner (TimeWarner), Njuz
korporejn (News Corporation), Volt Dizni kompani (The Wolt
Disney Company), Viakom (Viacom), a Bertelsman AG
(Bertelsmann) ima sedite u Nemakoj. Svih pet grupacija
poseduju filmske, televizijske, radio, izdavake i novinske kue i
pruaju internet usluge. To znai da pokrivaju sve vidove javnog
informisanja, na svim kontinentima, i u svim zemljama sveta.
Zapoljavaju izuzetno mnogo osoba i utiu neposredno i posredno
na ivote nekoliko milijardi ljudi na Zemlji.

Smatra se da je najvea medijska grupacija na svetu, Tajm
Vorner (Time Warner Inc.) iz SAD. Prema magazinu Forbs
(preneo NIN 2006) zauzima 68. mesto po veliini na svetu.
Zapoljava 85000 osoba. Trina vrednost joj je 2006. godine bila
80 milijardi dolara. Tajm Vorner je nastao pre petnaestak godina
94
spajanjem dve velike medijske korporacije, magazina Tajm i
grupe Vorner Bros. Nakon toga je pridobila i medijskog giganta
Teda Tarnera ukljuujui i njegovu televizijsku mreu CNN. Pre
est godina dolo je do najznaajnije fuzije na medijskom tritu
sveta. Tajm Vorner se spojio sa najsnanijom internet kuom
AOL. Tajm Vorner trenutno poseduje filmsku grupaciju Vorner
Bros koja je, podsetimo, snimila, izmeu ostalog samo u
poslednjih nekoliko godina, sve filmove o Hari Poteru i Betmenu.
U oblasti televizije poseduje CNN i NVO kanale, kao i niz
regionalnih ameriki stanica. U okviru Tajm Vornera je i 150
magazina meu kojima su u svetu najpoznatiji Tajm, Lajf, Pipl.
Kada je o internet uslugama re poseduju AOL Instant mesinder
(Instant Messenger) i AJSIKJU (ICQ), a imaju udeo i u
Amazonu.

Njuz korporejn (News Corporation) pripada jednom od
najkontroverznijih medijskih mogula danas u svetu Rupertu
Mardoku. Svoju medijsku imperiju je gradio od 1952. kada je od
oca nasledio regionalne novine Adelaida njuz (Adelaida News) u
Australiji. Danas je sedite kompanije u SAD. Njuz korporejn
zapoljava 40000 osoba na svim kontinentima, imovina vredi
56,65 milijardi dolara, a ostvarena zarada u 2006. 25,33 milijarde
dolara. Mardok poseduje filmski studio Tventi senri foks (20
th

Century Fox) iji su najpoznatiji skoranji filmovi Titanik i
Zvezdani ratovi. Mardokova je i najgledanija amerika
televizijska mrea Foks koja je dobila prava emitovanja i u Srbiji
na konkursu za nacionalne emitere 2006. Osim toga dri pod
kontrolom nekoliko desetina satelitskih, kablovskih i digitalnih
kanala irom sveta. Na tritu tampe njegovi su konzervativni
ameriki Njujork post, najpoznatiji tabloid na svetu engleski San,
ozbiljni Tajms i Sandej Tajms i dvadesetak dnevnih i sedminih
listova u Australiji. Od jula 20007. njegovom medijskom carstvu
prikljuilo se i Volstrit donrnal (VSD), koji se smatra
najobjektivnijm novinama u svetu
22
. Poseduje i mreu izdavakih
kua, meu najpoznatijim u svetu je Harper Kolins. Na internetu
poseduje Myspace.com koji je izabrala Madona kao mesto gde e
objaviti prvi singl sa svog novog CD.

22
Glavne dileme tokom tromesene debate da li Mardokovu ponudu prihvatiti ili ne, na momente sa elementima
prave drame, bile su da li e novi vlasnik, ije medijsko carstvo, vredno 26 milijardi dolara, ukljuuje novine, tv
stanice, kablovske operatere, filmske studije i internet portale, ouvati reputaciju glavnog proizvoda Dau Donsa,
poslovni dnevnik Volstrit dornal koji izlazi jo od 1889, da li e se meati u ureivaku politiku i pokuati da i u ovo
glasilo, svakodnevnu Bibliju kapitalizma, unese dozu senzacionalizma, kao i u neke druge listove koje poseduje.
Mardok je izgleda uspeo da otkloni strahovanja glavnih nevernih Toma: saglasio se, izmeu ostalog, i sa osnivanjem
javnog nezavisnog odbora za zatitu novinarske objektivnosti, u kojem e sedeti ugledni novinari i javne linosti, koji
e biti neka vrsta tampona izmeu njega i redakcije VSD. Pa ipak protivnici ove pogodbe i dalje tvrde da je ona crni
dan za novinarstvo. to se novinara tie ni oni nisu bili radi da im gazda postane Mardok. Pokuali su da obezbede i
alternativnu ponudu ali ni jedan od poduhvata nije uspeo. Kupovinom Dau Donsa Mardok na ameriko trite tampe
stupa na velika vrata. Do sada je tamo posedovao samo Njujork post (Mii, 2007, 15).
95

Volt Dizni kompani (The Walt Disney Company) je osnovana
1923. Zapoljava vie od 130000 osoba, a procenjena vrednost
2006. je 55 milijardi dolara. Sedite je u SAD. ini je nekoliko
filmskih studija, amerika televizijska mrea Ej-Bi-Si, Dizni
kanal i sportski kanal ESPN koji se gleda u 182 zemlje. U okviru
Volt Dizni kompanije posluje i 50 radio satnica u Americi, 10
dejih izdavakih kua, 5 muzikih kompanija, nekoliko internet
sajtova.

Viakom (Viacom) je amerika grupacija na ijem elu je i u
2006. bio 83-godinji Samner Redstoun koji kontrolie sa pravom
glasa vie od 70 odsto akcija dve korporacije nastale 2005. od
Viakoma Si-Bi-Es i Viakom. U okviru njih su televizijske i radio
mree SI-Bi-ES, MTV, filmski studio Paramun pikr (Paramunte
Picture), izdavaki gigant Sajmon i uster, poseduje i studio za
video igre, kao i reklamnu agenciju.

Bertelsman Ag jedini je evropski predstavnik u velikoj petorici.
Sedite kompanije je u Nemakoj, a posluje u 60 zemalja sveta.
Ima 70000 zaposlenih. Akcije firme nisu na tritu, veinu dri
porodica Rajnharda Mona, peta generacija porodice Bertelsmana.
Ova porodica poseduje televizijsku i radio mreu RTL koja je
konkurisala ali nije dobila pravo na nacionalno emitovanje
programa u Srbiji 2006. Osim toga poseduju i nekoliko
produkcijskih kua, a od tampanih medija nedeljnik tern i u 20
zemalja vie od 258 novina i magazina. Izdavaka kua Rendom
haus (Random House) koja je tampala Davinijev kod, Dena
Brauna, takoe pripada porodici Bertelsman koja sa Sonijem dri
i drugu najveu muziku izdavaku kuu na svetu Sony BMG.

Ameriki novinar Ben Bagdikijan koji se specijalizovao ba za
oblast monopolizacije medija tvrdi da je ono to je 'velika petorka'
do sada uspela da prigrabi, do pre samo dvadeset godina
kontrolisalo vie od pedeset firmi (Velika petorka vlada svetom,
Nin, 2006, 68).

Podaci sa interneta kazuju da, na primer, u najrazvijenijoj
medijskoj zemlji u svetu SAD 2006. ima oko 1700 dnevnih
novina, 11000 magazina, 9000 radio stanica i 11000 TV stanica,
2500 izdavakih kua i 7 filmskih studija. Sve ove medije
poseduje samo 23 korporacije. One kontroliu informacije koje
konzumira 220 miliona Amerikanaca i jo barem polovina
stanovnitva Zemlje.

96
Deremi Tanstal i Majkl Palmer
23
u knjizi Medijski moguli
(Media Moguls) definiu pojam mogul kao: "osoba koja poseduje
i upravlja glavnim medijskim kompanijama, koja preuzima rizik
interpretacije i koja upravlja medijskim biznisom u linom i
ekscentrinom stilu. One su same izgradile svoj imperij".
Veina je u sreditu medijske panje, moguli ne samo da
proizvode vesti, ve i jesu vesti. Oni vole publicitet i vole da ga
stvaraju. Veoma su uticajni, neki se i sami bave politikom
(Berluskoni, bivi italijanski premijer), ili utiu na politiku iz
senke kao na primer Rupert Mardok i Samner Redstoun.
Veoma su moni. Na primer Berluskoni kontrolie ak 3 najvea
televizijska kanala u svojoj zemlji (Italija) na koja je stekao
vlasnitvo nakon duge zakonske, pravne i ekonomske borbe.
Osim toga poseduje i najveu izdavaku kuu, a preko roaka
dri i nekoliko dnevnih listova. Podsetimo da u Italiji Zakon
ograniava jednog vlasnika da kontrolie vie od 20 odsto
prodatog tiraa tampe.
Rupert Mardok je osmadesetih godina dvadesetog veka
protivzakonito ujedinio 40 televizijskih stanica u SAD i napravio
mreu Foks koja je najgledanija televizija u Americi.

Mnoge zemlje su donele zakone protiv medijskog monopola. Na
primer ograniava se i RTV auditorijum, a posebno se vodi
rauna da isti vlasnik ne moe posedovati vie medija razliitog
tipa (i novine, i radio i TV stanice, filmska studija, izdavake
kue). Da se ovi zakoni slabo primenju dokaz je Velika petorka
o kojoj je bilo rei.

Zakon o radiodifuziji Srbije u poglavlju VI ureuje Spreavanje
nedozvoljene medijske koncentracije.

lan 97.
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada
emiter:
uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera;
uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne
novine, ili obrnuto;
uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost
novinske agencije ili obrnuto;
istovremeno poseduje vie dozvola za emitovanje programa;
istovremeno emituje i radijski i televizijski program;
istovremeno emituje i radijski i televizijski program i distribuira
novine;

23
Media Moguls, By: Jeremy Tunstall and Michael Palme; Microsoft Reader;
http://www.ebookmall.com/ebook/72047-ebook.htm

97
istovremeno emituje i radijski i televizijski program i bavi se
delatnou novinske agencije.
Medijska koncentracija postoji kada se kao osnivai emitera
pojavljuju fizika ili pravna lica koja su istovremeno:
osnivai drugog emitera;
osnivai preduzea koje izdaje novine;
osnivai preduzea ili radnje koja se bavi delatnou novinske
agencije;
brani drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen
srodnosti.

lan 99. istog Zakona predvia da nedozvoljena medijska
koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje, u
sredstvima javnog informisanja, uvek postoji kada emiter:
ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou
pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera koji
ima istu takvu dozvolu, sa vie od 5 odsto;
na istom podruju emituje vie od jednog televizijskog i jednog
radijskog programa;
ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou
pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje
dnevne novine koje se tampaju u tirau veem od 30000
primeraka, sa vie od 5 odsto i obratno;
(isto to ali za novinske agencije);

Kada radio i televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa
pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera
regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom podruju sa
vie od 30 odsto.

U ovom odeljku je bilo rei pre svega o vlasnitvu i
nedozvoljenoj koncentraciji, a o svim ostalim elementima
medijskog sektora koji ukljuuje i medijsko trite opirnije u
poglavlju osam.
98


Potraite na internetu informaciju o vlasnikoj strukturi za
najgledanije televizijske kanale i najtiranije novine i magazine
koji emituju i izlaze u Srbiji. Uporedite podatke iz nekoliko
izvora.
99

Unutranaj organizacija medija

U sedmom poglavlju, upoznajemo se sa unutranjim ureenjem
redakcija u kontekstu razliitih pristupa organizaciji rada.
Razmatrae se prednosti i mane sistema deska, sistema rubrika,
meovitog sistema a poglavlje e biti zaokrueno odgovorom na
pitanje ko za ta odgovara, odnosno kako se formira medijska
hijerarhija.


1. Durman, R. ur. (2003), Funkcionisanje lokalne televizije ili ta
novinar lokalne tv mora da zna o onome za ta nije plaen, ali ga
se vrlo tie, Novosadska novinarska kola, Novi Sad.

2. uri, Duan (1997), Novinarska enciklopedija, BMG, Beograd.
3. Kova, Bil i Tom Rozenstil (2006), Elementi novinarstva, CID i
Institut za medije Crne Gore, Podgorica, 87-114.

4. Malovi, S.(2003), Novine..., Sveuilina knjiara, Zagreb.
Administracija, Beograd.

6. ingler, M. i Sindi Viringa (2000), Radio, Clio, Beograd.

7. Zakon o javnom informisanju Srbije (2003)

Redakcija (latinski redactio) je, prema Novinarskoj
enciklopediji (uri, 1997, 577)

svi urednici, saradnici i pomono osoblje zaposleni u
izdavanju publikacija i u radio i televizijskim stanicama.
Izmeu dva rata u Jugoslaviji se upotrebljavao izraz
urednitvo.
Naziv za prostorije u kojima rade, pripremaju teksove, za
publikacije i emisije novinari, ali i struni urednici u
knjievnim i strunim asopisima.

Postoje tri modela organizacije redakcija

Sistem deska
Sistem rubrika
Meoviti sistem

100
Sistem deska

Sistem deska podrazumeva da postoje operativni urednici i
novinari koji svi rade sve, tanije nije uobiajena specijalizacija
na sektore. Ovako organizovana redakcija podrzumeva esto da
svi novinari sede u jednoj velikoj prostoriji kako bi bili to
efikasniji.

ef deska rasporeuje novinare na dnevne zadatke, planira rad
redakcije, prati operativno realizaciju dogovorenog. Sve tekstove
pregleda ef deska i daje dozvolu za tampu ili emitovanje. ef
deska je obino najiskusnija osoba u redakciji koja poseduje i
lini i profesionalni autoritet. To je univerzalni novinar/novinarka
izrastao u redakciji deska, koji je proao sve znaajne
profesionalne izazove i pratio dogaaje od unutranje, preko
spoljne i privredne politike, pa sve do kulture, tako da razume sve
vane oblasti javnog ivota za teritoriju koju pokriva odreeni
medij.

Ovaj model obezbeuje jedinstvo stila i pristupa. esto se koristi
u dnevnim informativnim medijima, koji su fokusirani uglavnom
na vesti i izvetavanje.
Primenjuje se u manjim redakcijama koje nemaju dovoljno
novinara da bi mogle da se organizuju po sistemu rubrika i neguje
novinare specijaliste za odreene oblasti.

Nedostatak novinara specijalista (sektorskih novinara), utie na to
da redakcije organizovane samo na principu deska ne mogu da
odgovore svim izazovima drutvene prakse. One ostaju
ograniene na dnevno izvetavanje, jer od obilja dogaaja i
reznovrsnosti tema ne mogu da se bave onim to jeste
pojedinano i specifino i to trai vreme za realizaciju.

Problem je i to to bez uzornog efa deska ovaj sistem ne moe da
funkcionie.
Sistem rubrika

Sistem rubrika podrazumeva postojanje novinara specijalista za
odreene oblasti.
Svaka rubrika ima urednika/urednicu i novinare.

Uobiajene rubrike su:

unutranja,
101
spoljnopolitika,
privredna,
obrazovanje, nauka, kultura,
gradska hronika,
dopisnika mrea,
sportska, kao i
zabavna i muzika,
dokumentarna, filmska (u elektronskim medijima).

Unutar rubrika novinari imaju svoje sektore koje prate.
U okviru unutranjopolitike rubrike postoje osobe koje su
skuptinski izvetai, oni koji prate rad vlade, partijski ivot,
odnosno vojsku i poliliciju.

U okviru spoljnopolitike rubrike uobiajeno je da se novinari
dodatno specijalizuju za sektor koji je u odreenom periodu
izuzetno znaajan, na primer za Evropsku uniju, ili prekograninu
saradnju.

Privredna rubrika ima novinare zaduene za poljoprivredu,
industriju, finansije, esto i zdravstvo.

Obrazovanje, nauka, kultura je rubrika koja okuplja izuzetno
mnogo novinara jer podrazumeva praenje sektora obrazovanja
na svim nivoima od predkolskog do univerziteta, te obrazovne
politike; potom nauku i dravnu politiku u oblasti nauno-
istraivakog rada. Sektor kulture, u okviru ove rubrike, deli se,
obino, na izdavatvo, likovnu umetnost, pozorite i film.

Gradska hronika je rubrika koju formiraju redakcije najmanje
regionalnog geografskog pokrivanja, pokrajinskog i nacionalnog,
ije sedite je u veim gradovima. Samo funkcionisanje grada kao
politiko-drutvenog, ekonomskog i obrazovno-kulturnog sredita
je tema od javnog interesa, tako da mediji gradu posveuju
posebnu panju. Gradska rubrika je uobiajeno i prva
organizaciona jedinica za novinare poetnike. To su redakcije sa
najveim brojem mladih novinara i one koji dnevno prate i po
nekoliko dogaaja i pune medij vestima i izvetajima. Gradska
rubrika i sama nekada neguje sektorske novinare. Najee svi
rade sve i obezbeuju mediju dnevnu aktuelnost. Put novinara,
uobiajeno je, ide od poetnika u gradskoj, preko sektorskog u
gradskoj, do novinara specijaliste u nekoj od rubrika.

Zabavna rubrika (ili redakcija) ee se nalazi u elektronskim
medijima, nego u tampi. Zaduena je da kreira emisije
rekreativno-komercijalnog karaktera.
102

Muzika rubrika (u snanim medijima se organizuje na nivou
posebne redakcije) u elektronskim medima ima supspecijalizacije
koje se odnose na umetniku muziku, narodnu muziku, dez,
zabavnu i sektor muzikih savetnika. Muziki savetnici opremaju
govorno-muzike, odnosno kola emisije.

Dokumenterna rubrika ili dokumentarno-filmska rubrika takoe
ima novinare i urednike i bavi se produkcijom reportaa i drugih
sloenih formi. U naem televizijskom argonu esto ih zovu
KUP (kulturnoumetniki program) i
DOP (dokumentarnoobrazovni program).

Sportska rubrika u dnevnim, tampanim i elektronskim medijima,
veoma je popularna, posebno kod mlaih novinara. U velikim
redakcijama postoje i u okviru sportske rubrike sektori. To
podrazumeva da se pojedini novinari specijalizuju za timske ili
pojedinane sportove ili iskljuivo prate najpopularnije sportove u
svom regionu, na primer, fudbal ili koarku, odnosno odbojku ili
vaterpolo, ree na primer atletiku. Sve je ree u sportskoj rubrici
da se prati politika sporta ili obrauju drutvene teme u sportu kao
to je, na primer, vandalizam navijaa ili korupcija, dopinzi i
tome slino. Sportska rubrika najee samo prati sportske
dogaaje, ne ulazei dublje u sport kao drutveni fenomen. O
takozvanom lokalnom sportu i malim sportovima u naim
medijima gotovo da nema tekstova.

Dopisnika mrea je vana za svaku redakciju od regionalne do
nacionalne. Stoga nije neobino da i dopisnika mrea ima svoju
strukturu, ali ne i sektorske novinare, jer dopisnici pokrivaju u
celosti ivot mesta iz kojeg se redovno, ili po pozivu, javljaju
matinom mediju. Preko dopisnike rubrike i druge rubrike mogu
da narue prilog od novinara sa terena.

U zavisnosti od veliine medija i medijskog formata je i
organizacijska sloenost. Naravno da lokalni mediji imaju manje
novinara pa time im je i organizacija jednostavnija.

Isto tako same osobenosti medija utiu na vrstu rubrika, to jest na
unutranju organizaciju redakcije.

Novine (dnevne), imaju i rubriku nedeljnog izdanja, kulturnog
dodatke, zabavnog magazina, kao i rtv dodatka. U medijskom
argonu njihovi proizvodi se nazivaju saplement (dodatak) jer se
kao posebna novina u novini tampaju i distribuiraju odreenog
dana u sedmici.
103

Radio ima veoma sloenu strukturu koja ukljuuje rubriku, ili
redakciju, vesti. Zatim muziku rubriku koja ima statusu posebne
redakcije. Na primer u javnom servisu postoji nekoliko redakcija
meu kojima je i pomenuta redakcija vesti i muzikog programa
sa svojim odgovornim urednikom i urednicima pojedinih sektora
(umetnika muzika, narodna, zabavna). Takoe postoji i redakcija
umetnike produkcije, EPP (ekonomsko-propagandni-program),
radio drame.

Televizija za razliku od ostalih medija moe da ima i filmsku
redakciju, redakciju direktnih prenosa.

Meoviti sistem

Meoviti sistem se pokazao kao veoma koristan u velikim
redakcijama jer omoguuje da se zadovolje sve specifinosti, a
ujedno ostvari i programsko jedinstvo. Tanije, delovi redakcije
su organizovani po principu deska, a drugi delovi po principu
rubrika.

Na primer, u elektronskim medijima postoji u okviru redakcije
organizaciona forma desk vesti kao dnevne operativne skupine
koja prati sve dogaaje i daje smenske urednike za centralne
informativne emisije i za kratke vesti. Novinari deska su obino
izvetai bez sektora. Kada i prate neki dogaaj iz obrazovanja ili
kulture onda je, pre svega, re o kulturnoj politici ili obrazovnoj
politici, a ne nekoj izlobi slika ili pozorinom festivalu.

U istoj redakciji postoji i organizaciona forma rubrika iji se
sektorski novinari bave sloenijim medijskim anrovima i
proizvode emisije i itave programske blokove. Kada se ukae
potreba oni kreiraju i priloge za centralne informativno-politike
emisije i izvetavaju sa dogaaja koji su specifiniji, a ne deo
dnevne prakse, kao na primer muziki, pozorini i filmski
festivali, nauni kongresi, sajmovi knjiga i tome slino. Dakle, iz
svog sektora pokrivaju sve ono to ne rade novinari deska.

Ovako ureena redakcija uspeva da zadovolji sve uloge medija,
dakle da informie, da obrazuje i da zabavi i to primenom veoma
razliitih novinarskih anrova od onih najuobiajenijih do veoma
sloenih formi medijskog izraavanja koje se granie sa
umetnikim stilom.

104
Medijska hijerarhija

Od tipa i veliine medija, programske strukture, te formata,
odnosno geografskog podruja koje pokriva zavisi i unutranja
organizacija, prema kojoj se utvruje i hijerarhija, odnosno sistem
odgovornosti za objavljene sadraje.

Pojedinani modeli utvruju se prema konkretnim potrebama.
Ono to je jedinstveno za sve jeste da glavni i odgovorni urednici
donose konane odluke za koje snose i veoma konkretnu
odgovarnost prema redakciji, prema vlasnicima medija, odnosno
menaderskoj i upravljakoj strukturi, prema auditorijumu i
naravno zakonu. Ukoliko neko tui medij zbog obajvljene
informacije, tada se na sudu pojavljuje glavni i odgovorni urednik
i novinar iji prilog je izazvao tubu.
Cilj skeptikog
ureivanja u listu
Oregonian je da se
stvori atmosfera u
kojoj ljudi mogu da
dovedu u pitanje
neku priu bez
dovoenja u pitanje
integriteta izvjetaa.
Zakon o javnom informisanju (2003) u poglavlju VI. lanom 30
definie poziciju urednika. "Javno glasilo mora imati odgovornog
urednika. Glavni urednik jednog glasila ima svojstvo odgovornog
urednika tog javnog glasila. Javno glasilo moe imati i odgovorne
urednike za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku
celinu. Odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno
programsku celinu odgovara za sadraj koji ureuje. Odgovorni
urednik ne moe biti lice koje uiva imunitet od odgovornosti. Za
odgovornog urednika moe biti imenovano lice koje ima
prebivalite na teritoriji Republike Srbije."
To postaje dio
atmosfere otvorenog
dijaloga u novinskoj
redakciji koji se
kree navie kao i
nanie (Kova,
Rozenstal, 2006,
109).
esto se u medijskoj praksi glavni i odgovorni urednici nazivaju
uvari kapija ili prolatza (engl. gatekeepers). Termin je prvi
upotrebio K. Levin 1947. godine uz objanjenje da svaka vest
mora da tee odreenim kanalima, i da pojedina mesta du ovih
kanala mogu da slue kao prolazi kroz koje data vest moe, ali ne
mora, da bude proputena. O tome odluuje uvar prolaza koji
je pod viestrukim uticajem: vlasti i poslodavaca, normi i etike
profesije, line vrednosti i drutvena pozadina pojedinca;
neformalni uticaj kolega; zahtevi, pritisci spoljne zajednice i
drutvene strukture; druge grupe koje ponekad ukljuuju izvore
informacija (uri, 1997, 137).

Kako je nemogue sve dogaaje koji su dnevno aktuelni objaviti,
odabir se obavlja na nivou urednikog kolegijuma, a konanu re
ima glavni i odgovorni urednik/urednica ukoliko doe do
nedoumica.

Glavni i odgovorni urednik/urednica odabira pomonike i/ili
efa deska ukoliko je redakakcija organizovana po sistemu deska.
Ukoliko je re o redakciji izdeljenoj na rubrike, ili ako je re o
105
meovitom organizacionom obliku, tada glavni i odgovorni
urednik odabira i urednike rubrika.

Na redakcijskom kolegijumu, struno operativno ureivako telo,
planira se medijska strategija, dogovaraju konkretne redakcijske
obaveze, kao i zadaci pojedinanih novinara.

lanovi kolegijuma su, u odnosu na veliinu i unutranju
organizaciju redakcije, uvek glavni i odgovorni urednik i njegovi
pomonici, potom ukoliko postoji ef deska i urednici urubrika, i
oni ine kolegijum, a ukoliko ne, onda su u sastavu ovog
operativnog tela najiskusniji novinari.

Redakcijski kolegijum utvruje godinje, polugodinje,
tromesene, mesene, sedmine i dnevne planove pokrivanja
dogaaja, obrada tema i drutvenih pojava, inicira medijske
dogaaje i akcije, kao i saradnju sa drugima. Poseban zadatak
redakcijskog kolegijuma je da analizira objavljeno, prati odziv
auditorijuma i shodno tome donosi zakljuke za naredni period.

Zakljuke kolegijuma prenosi ef deska ostalim lanovima
redakcije na sedminom redakcijskom sastanku ukoliko je
organizaciona forma sistem deska. Ukoliko je forma rada podela
redakcije na rubrike, tada urednici rubrika na sastancima svojim
sektorskim novinarima prenose zakljuke kolegijuma. Tanije, to
je prilika da se raspravlja o planovima, podele zadaci za narednu
sedmicu, analizira uinjeno i pripreme predlozi i matreijal za
naredni sastanak redakcijskog kolegijuma.

Ceo ciklus se moe posmatrati i obrnuto. Inicijativa novinara je
presudna za rad cele redakcije, bez nje nema dobrog planiranja.
Tek na predlog samih novinara o tome ta smatraju da bi valjalo
pratiti, istraiti, objaviti, raspravlja rubrika. Stavove rubrike
urednik prenosi redakcijskom kolegijumu koji donosi konanu
odluku.

Novinari mogu u posebnim okolnostima da odbiju radni zadatak i
za to ne mogu da budu sankcionisani precizira Zakon o javnom
informisanju u lanu 31 "Novinaru ne moe prestati radni odnos,
umanjiti se zarada, ni pogorati se poloaj u redakciji zbog istinite
tvrdnje objavljene u javnom glasilu u kome je zaposlen, ili zbog
odbijanja da izvri nalog kojim bi krio pravna i etika pravila
novinarske profesije, ili zbog odbijanja da izvri nalog koji
protivrei ureivakoj koncepciji javnog glasila, kao ni zbog
miljenja koje je van javnog glasila izraeno kao lini stav."

106
Inicijativa ta bi medij mogao pratiti kree od novinara:

novinari ef deska/urednici rubrika redakcijski
kolegijum pomonici glavnog i odgovornog urednika glavni
i odgovorni urednik

Put odluivanja ta e biti i na koji nain objavljeno od glavnog i
odgovornog urednika:

glavni i odgovorni urednik pomonici glavnog i odgovornog
urednika redakcijski kolegijum ef deska/urednici rubrika
novinari

Valja naglasiti da je dvosmerna komunikacija u redakciji od
izuzetnog znaaja bez obzira na organizacijsku formu.

U svim redakcijama je jasno precizirano u kojoj situaciji ko kome,
odgovara odnosno ko donosi finalnu odluku ta e biti objavljeno.

Posebno je to znaajno u elektronskim medijima koji emituju ivi
program 24 sata. Jasno je da glavni i odgovorni urednik, kao i
ureivaki kolegijum, nisu ceo dan i no u redakciji da bi
neprestano donosili odluke.
Istovremeno svaki novinar na deurstvu mora biti obuen i
sposoban da neprestano, posebno kada priprema vesti, donosi
odluke i odabira ta treba i u kojoj meri, na koji nain objaviti.
Tano je da nakon odreenog vremena pripremanje vesti u okviru
deurstva postaje rutinski posao sve do kriznog trenutka kada od
odluke deurnog novinara zavisi pozicija medija na tritu
informacija. Zbog takvih situacija svaka redakcija bi trebalo da
izradi pravila ponaanja pre svega u vreme deurstava.

Iz medijske prakse

Pravila ponaanja u radiju koji emituje program po principu javnog
servisa.

Grupu novinara koji su obueni da deuraju na vestima formira glavni i
odgovorni urednik sa pomonicima.

Raspored deurstava utvruje pomonik glavnog i odgovornog
urednika za informativni program.

Deurstva na vestima podrazumevaju timski rad: deurnog novinara,
lektora, daktilografa i spikera.

107
Deurni novinar u navedenoj ekipi donosi odluke o selekciji, obradi i
nainu emitovanja vesti.

Ukoliko deurni novinar ima nedoumicu u nainu prezentovanja u
redakciju pristigle informacije, konsultuje se najpre sa pomonikom
urednika za informativni program. Ukoliko nedoumica i dalje postoji,
konsultuje se sa glavnim i odgovornim urednikom, a potom i sa samim
direktorom, ukoliko na prethodnim nivoima nije postignut konsenzus o
(ne)objavljivanju.

Ukoliko deurni novinar uoi greku u vesti pristigloj od agencije (ili na
osnovu sopstvenih saznanja posumnja da informacija nije korektna)
duan je da informaciju proveri kod deurnog urednika agencije koja je
vest poslala. Uobiajeno je da agencija u generalnom servisu alje
imena deurnih urednika i deurne telefone za takve potrebe.

Deurstvo deurnom novinaru poinje 60 minuta pre prvih vesti koje
priprema.

Deurni novinar pre i u toku deurstva mora paralelno pratiti ta i na
koji nain u vestima objavljuju drugi mediji.

Ukoliko u toku deurstva stigne vana informacija o dogaaju
interesantnom za nekog od sektorskih novinara, deurni ga na to
upozorava.

Vesti na program nosi deurni novinar ili spiker najmanje 5 minuta pre
poetka kratkih vesti.

Na program se ide iskljuivo peke (nikada liftom).

Deurni novinar predaje smenu sledeoj deurnoj osobi lino
informiui je o tome:
ta je do tada pristiglo od informacija
na ta bi trebalo posebno obratiti panju
oekuje li se neka posebno znaajna informacija
postoji li informacija za koju se oekuje nastavak
da li je stigla ispravka za neku vest
Embargo
zabrana za
objavljivanje
postoji li upozorenje o embargu za objavljivanje neke informacije
informacije do
odreenog vremena.
koliko puta je neka informacija do tog momenta emitovana i da li
je treba jo ponavljati
postoji li izmena u reimu emitovanja vesti uslovljena izmenama u
programu (direktni prenosi, ukljuivanje u program neke druge
radio stanice, snimljena emisija koja due traje od uobiajenog).

Deurni novinar ne moe zavriti svoju smenu pre nego to doe
naredna ekipa.
108

Kouljica
Detaljna specifikacija
objavljenog materijala.
Deurni novinar na zavretku smene predaje sekretarijatu redakcije
kouljicu sa specifikacijom vesti koje su objavljene u toku deurstva (za
svake kratke vesti ponaosob se sainjava specifikacija i navodi
trajanje).

Ukoliko je spreen da doe na deurstvo deurni novinar to mora
blagovremeno javiti redakciji (dan ranije ili najkasnije u toku smene
koja prethodi njegovoj).

Svaka medijska kua je izuzetno sloena struktura koja osim
novinarske, ima jo mnogo paralelnih, isto tako sloenih hijerarhija,
koje tek sve zajedno mogu javnosti isporuiti valjan medijski proizvod:
agencijsku vest/neki drugi sadraj, novine, radio ili televizijski
program. Te paralelne hijerarhije uslovljene su tipom medija pa je tako
za novine veoma vaan nain organizovanja tehnike pripreme, tampe
i distribucije novina. Za radio i televizuju organizacija snimanja na
terenu, montae tona i slike, studijsko emitovanje svih sadraja i onih
pripremljenih unapred i onih koji se emituju uivo. Pratee slube
medija su takoe mnogobrojne i ine znaajnu podrku u radu
novinarima i tehnikoj slubi.
Samo zajednikim radom moe se savladati tako sloen proces
proizvodnje medijskih sadraja. Stoga je timski rad imperativ za sve
zaposlene u sredstvima javnog informisanja.

Na vrhu lestivice je generalni direktor/direktorica sa upravnim
odborom koji objedinjavaju sve reene strukture i snose najveu
odgovornosat za uinkovitost medija na tritu informacija, reklame i
zabave.

109


Gotovo sve znaajnije medijske kue na svojoj internet stranici
navode ime i e-mail osobe odreene za kontakt sa auditorijumom.
Iskoristite tu mogunost i zatraite da vam objasni put
odluivanja i hijerarhisku strukturu. To su informacije od javnog
znaaja, tako da ne postoji zakonsko ogranienje da ih dobijete.
Na ovaj nain ete testirati otvorenost medija prema auditorijumu,
ali i uoiti kako navedeni opti model izgleda primenjen u praksi
na konkretnom mediju.

Zadatak e biti tim zanimljiviji za diskusiju ukoliko dobijete
informaciju od neke zaista velike i poznate medijske kue koja
ima globalno pokrivanje.
110

Medijski sektor/trite

Osmo poglavlje predstavlja u odrenom smislu saetak
prethodnih sa stanovita odrivosti medija na tritu, njihove
uinkovitosti i funkcionalnosti.

Sadri, pre svega, promiljanja o dnevnoj medijskoj praksi na
teritoriji Srbije, a potom i zemalja iz susedstva koje dele iste
tranzicijske tekoe u ureenju tako znaajnog i ujedno
komplikovanog fenomenana, kakva je trina regulacija medijske
ponude i potranje. Poglavlje se bavi periodom do 2006. godine.

Dakle, nije iskljuivo teorijski osmiljeno poglavlje koje bi
trebalo da prui jasne odgovore na pitanja o medijskom tritu ili
drugaije reeno o medijskom sektoru.

U vremenu tranzicije medijska praksa je podlona izrazito brzim
promenama. Kod tehnoloki veoma zavisnih elektronskih medija,
promene su posebno naglaene poslednjih deceniju i po kada
tranzicija koincidira sa velikim napretkom informacionih
tehnologija. Neke od njih moemo predviati na osnovu razvoja
medija u svetu, ali mnoge ne, jer su drutva u razvoju
obremenjena mnogim dnevnopolitikim nanosima sa teko
predvidivim posledicama.

Medijski zakoni, usaglaeni sa evropskim dokumentima, imaju
potekoa sa primenom u praksi. Regulativa koja je prola uzornu
evaluaciju u svetu na ovim prostorima pokazuje manjkavost jer se
sueljava sa ogranienjima proizalim iz drugaijeg kulturnog
koda, drugaije svakodnevne prakse i naravno neureenih odnosa
u drutvu koje ne poznaje vladavinu prava.

Stoga ovo poglavlje treba itati sa uverenjem da e vremenom
postati prevazieno, odnosno da e se dogaanja na postojeem
medijskom tritu, u smislu medijskog sektora, usaglasiti sa
modelima i standardima koji su potvreni u meunarodnim
okvirima, ali potujui istovremeno i specifinosti ove sredine.

Istovremeno ono nije nita manje znaajno od prethodnih, jer one
koji se upuuju da postanu uzorni predstavnici profesije
obavetava o drutvenom kontekstu u okviru medijskog sektora u
kojem e sticati svoja prva profesionalna znanja i iskustva. Ove
informacije e im biti vodilja u sagledavanju okruenja u kojem
111
e raditi.

Ostalim itaocima e biti, nadam se, dobar, struno utemeljen,
uvid u nau medijsku praksa prve decenije 21. veka.


1. Habermas, Jirgen (2007), Javno dobro koje drava treba da
titi, Danas, 16-17. jun 2007, VI.

2. Isakov, Sinia (2006), Konferencija o radio-komunikacijama,
Link-asopis za profesionalce u elektronskim medijima, godina
V, broj 45, str 38-39.

3. 2. Internet kao izvor informacija
http://www.mediachannel.org/ownership/front.shtml#world
www.reckon.co.uk/open/Market_definition_in_the_media_sector

4. Domai medijski zakoni
http://www.info.gov.yu

5. Meunarodni dokumenti, pre svega, izvetaji Saveta Evrope o
njihovom potovanju

Popunjavanje okvira, pet godina monitoringa Okvirne
konvencije za zatitu nacionalnih manjina, (2004), Savet
Evrope, Vojvoanski centar za ljudska prava, Novi Sad.

Report on Media diversityin Europe, by Peter A. Bruck,
Institute for Information Economy and New Media, Salzburg;
Dieter Drr, Professor for Public Law, Johannes Gutenberg-
Universitt, Mainz; Jacques Favre, Competition Commission,
Berne; Sigve Gramstad, Director General, Norwegian Media
Ownership Authority, Oslo; Rosaria Monaco, Head of Legal
Advice Department, RAI, Rome; Zrinjka Peruko ulek, Head
of Department for Culture and Communication, IMO,
Zagreb.Assisted by the Secretariat of the Media Division of the
Council of Europe Media Division, Directorate General of
Human Rights.Strasbourg, December 2002.

Medijski sektor trite

Medijsko trite u najuem smislu ine sva sredstva javnog
informisanja na teritoriji koju obuhvata odreena zona distribucije
i pokrivanja. Drugaije reeno trite u ovom sluaju moemo
smatrati sektorom koji obuhvata kreiranje, obradu (menadment) i
distribuciju medijskih sadraja preko odreenih kanala u cilju
njihove masovne potronje (konzumiranja).

112
Medijski sektor podrazumeva proces u kome se neki plod ljudske
aktivnosti i kreativnosti pretvara u odreeni medijski sadraj,
zatim se distribuira do publike, koja nije direktno ukljuena u
proces njegovog stvaranja.

Istorijski, glavne industrije u medijskom sektoru su bile
televizijska i radio difuzija, filmska i muzika industrija, kao i
tampa. Reklamna industrija je povezana sa svim medijskim
kanalima. Najnoviji kanal za distribuciju medijskih sadraja je
Internet.

U irem smislu medijski sektor obuhvata, osim sredstava javnog
informisanja, i sve faktore koji neposredno utiu na njihovo
funkcionisanje, pre svih oglaivae i medijsku regulativu sa
prateim iniocima. inioci doprinose kvalitetnijem delovanju
medijskog sektora, a to su, na primer, donatori, medijsko
obrazovanje, alternativno i institucionalno, medijska podrka
(agencije za istraivanje auditorijuma, medija centri, medijski
instituti, medijska/novinarska udruenja, interesne grupe i
asocijacije), meunarodne organizacije koje se bave
unapreenjem medija i svi ostali koji utiu na strukturu medijskog
okruenja.

Na strukturu medijskog trita utiu

tehnoloki faktori (opti dostignuti stepen tehnolokog
razvoja i (tele)komunikacione infrastrukture kao preduslovi
za distribuciju sadraja; iskorienost ogranienih resursa
(frekventnog spektra), gustina kablovske i Internet mree,
stepena digitalizacije, dostupnost satelitske distribucije
dravna regulacija (dozvole za emitiranje i/ili distribuciju)
konkurencija
globalizacija (integracija trita)
uticaj lokalne samouprave (pomae ili ne medije; ako
pomae utie rejtingom na smanjenje auditorijuma
nacionalnim pokrivaima)
kulturni kod (odreuje programske ciljeve)

RRA
Repubika
radiodifuzna agencija,
nezavisno regulatorno
Tehnoloki faktori i dravna regulacija: u naoj zemlji javnosti
nisu poznate namene delova frekvencijskog spektra
24
to u
mnogome oteava definisanje i ureenje medijskog trita. Na
osnovu Zakona o radiodifuziji (donesenog jo 2002) do kraja

24
Plan namene frekvencijskog opsega, definicija opsega za medije u okviru koje je i frekventni plan koji je donesen ali
nije javno dostupan pa stoga postoji konflikt sa RATElom- Republikom agencijom za telekomunikacije, jer pri izradi
frekventnog plana nije uvaen socio-ekonomski i demografski faktor.
113
telo.

RATEL
Republika agencija
za telekomunikaciju.
DTT
Digitalna terestika
televizija
Podrazumeva
emitovanje sa
predajnika na visokim
kotama, s tim to se
signal prenosi
digitalnim putem.
2006. dozvole za emitovanje
25
dodelilo je nezavisno regulatorno
telo RRA za nacionalno, regionalno i lokalno pokrivanje za radio
i televizijske stanice i pokrivanje podruja grada Beograda.
Radijske dozvole za emitovanje programa na teritoriji Vojvodine
nisu dodeljene u prvom konkursnom periodu. to se tie
kablovske i satelitske distribucije nisu raspisani tenderi ni
standardizovani tehniki uslovi, niti regulisan sadraj odnosno
programska pravila to bi trebalo da urede RATEL i RRA. to se
tie digitalnog terestrikog emitovanja ne postoji regulativa, niti
je najavljeno da e uskoro neto biti u tom pravcu definisano.
Istovremeno maja 2006. u enevi
26
je utvrena koordinacija za
evropsku zonu digitalnog emitovanja. Kod nas se ureuje samo
analogno emitovanje. O digitalnom emitovanju raspravlja se samo
na meunarodnom nivou.

NGN
(Next Generation
Network) Digitalne
komunikacione mree
koje obuhvataju pored
glasa i razmenu
podataka i videa.
Monopol Telekoma Srbija, koji je samo formalno prestao juna
2005, jo ograniava i oteava pristup Internetu i mreama
naredne generacije (NGN). Za graane Internet je i dalje spor i
skup. To medijima suava potencijalno trite, ali i oteava
prikupljanje i distribuciju sadraja.

Medijsko trite, sektor, regulie se zakonima koji tite trinu
utakmicu kao i posebnim zakonodavstvom zasnovanim na
meunarodnim dokumentima koje je za zatitu medijskog
pluralizma ratifikovala i naa zemlja. Njihov osnovni cilj je
osiguravanje slobode izraavanja i infomisanja. Valja istai da se
medijski sektor kod nas ureuje i Opte obavezujuim uputstvom
o ponaanju emitera (kodeks ponaanja emitera) koji je na
osnovu lana 8 stav 1 taka 5 i lana 12 stav 5 Zakona o
radiodifuziji doneo Savet Republike radiodifuzne agencije 26.
juna 2007, kao i novinarskim profesionalnim kodeksima
osnovnim iniocima samoregulacije u medijima.

Opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera RRA sadri
uputstva koja se odnose na opte obaveze emitera (potovanje
uslova iz dozvole za emitovanje, obavezna identifikacije, kvote
obavezne produkcije, zabrana partijske pripadnosti,) zatim
uputstvo koje se tie optih programskih standarda u
informativnom programu i programu politikih aktuelnosti
(potovanje obaveza proisteklih iz dokumentacije predate na

25
U javnosti se ovaj proces definie kao dodela frekvencija.
26
Druga sesija Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestrike radiodifuzne slube
u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz, Meunarodne unije za
telekomunikacije odrana je u enevi od 15. maja do16. juna 2006. Uestvovalo je vie od 1000 delegata iz 104 zemlje
Evrope, Afrike i dela Azije. Opirnije u asopisu LINK septembar 2006.
114
konkursu, objektivnost, nepristrasnost, blagovremenost, tanost,
sloboda objavljivanja komentara, zabrana diskriminacije, pravilo
druge strane, obaveza prenoenja saoptenja hitne prirode,
obaveza posebnog najavljivanja programa koji sadri scene
nasilja i katastrofe, obaveza objavljivanja ispravke i odgovora);
uputstvo koje se odnosi na zatitu dece i omladine; uputstvo koje
se odnosi na prikazivanje poroka, kriminala i uznemirujuih
pojava; uputstvo koje se odnosi na praenje istrage; uputstvo koje
se odnosi na tretman religije i verske programe; uputstvo koje se
odnosi na prikazivanje programa koji se odnose na okultizam,
paranormalne pojave i magiju; uputstvo koje se odnosi na
prikazivanje pornografije, seksa i golotinje, uputstvo koje se
odnosi na zatitu privatnosti; uputstvo koje se odnosi na upotrebu
jezika; uputstvo koje se odnosi na audio i vizuelni aspekt sadraja
i programa; uputstvo koje se odnosi na praenje izbora i
referenduma; uputstvo koje se odnosi na autorska i srodna prava,
reklame, sponzorstvo i plsene termine.
Veoma tura i kratka javna rasprava o ovom obavezujuem
dokumentu uglavnom je osporavala pravo RRA da saini Kodeks
ponaanja emitera navodei kao argument injenicu da je ovaj tip
dokumenta prema sadraju imanentniji novinarskim cehovskim
udruenjima kao vid samoregulacije unutar same profesije nego
kao administrativno nametnuti skup pravila ponaanja.

U Srbiji vai nekoliko novinarskih kodeksa koji uglavnom
reguliu iste oblasti kao to su na primer odnos prema
injenicama, odnos prema javnom intersu, vlastima, kriminalu,
terorizmu, oruanim sukobima, drutvenim grupama,
vrednostima, linoj etici. Istovremeno ne definiu dovoljno
precizno odnos prema privatnosti javnih linosti.

Konkurencija i globalizacija

Medijsko trite kod nas obeleeno je istim trendovima kao i u
svetu. Globalni trendovi medijskih industrija podrazumevaju

Koncentraciju - posebno vertikalna
integracija/konglomeracija medijskog vlasnitva. Podseamo
da pet konglomerata dre polovinu svetskih medija
27
.
Tehnoloka konvergenciju koja podrazumeva proimanje i
pribliavanje naina distribucije sadraja: internet, kablovi,
raunarske mree, razni prenosni putevi se koriste za
distribuciju audio i video sadraja i podataka.
Stalni napredak komunikacionih tehnologija kao peduslova

27
Opirnije u poglavlju Tipovi medija odeljak Medijski imperijalizam.
115
za razvoj novih ili inoviranih medija (digitalni radio /HD
radio, drm/, mobilna televizija)
Digitalizacija svih medija i oblika komunikacije.
Fragmentaciju trita kao polsedicu ogromnog broja
dostupnih kanala, i njihove specijalizacije.
Liberalizacija komunikacijskih politika, omoguuje pristup
stranom medijskom kapitalu. U naim medijskim zakonima
stranci (fizika i pravna lica) mogu imati najvie do 49
odsto ukupnog kapitala osim ako meunarodnim ugovorima
koje je ratifikovala SRJ nije drugaije predvieno (lan 41
Zakona o radiodifuziji).
Hiperkomercijalizacija medijskih industrija i smanjenje
sadraja koji su javna usluga. Termin pinkovizija oznaava
upravo hiperkomercijalizaciju svih televizijskih kanala i
svoenje informativne, obrazovne i zabavne funkcije medija
na komercijalnu po modelu koji je nametnula u naem
medijskom sektoru TV Pink.

Medijska koncentracija

Pod medijskom koncentracijom podrazumeva se kontrola nad
proizvodnjom, zapoljavanjem, distribucijom i publikom.

Postoji nekoliko vrsta medijske koncentracije.
Industrijska koncentracija podrazumeva ukrupnjavanje
izdavaa.
Koncentracija tiraa odnosi se na dominantnu poziciju
medija na tritu.
Ureivaka koncentracija je smanjivanje broja razliitih
urednikih jedinica u mediju, manje osoba donosi odluke o
celokupnoj proizvodnji medijskih sadraja.
Oligopol: centar moi
u kojem postoji vie
subjekata.
Horizontalna koncentracija predstavlja istu vrstu medija
monopol ili oligopol.
Oligar je osoba koja
pripada oligopolu.
Nasuprot monopolu
koji je jedan subjekt
moi.
Vertikalna koncentracija/integracija obuhvata ceo proces
proizvodnje i distribucije ime se obezbeuje smanjenje
transakcijskih trokova, vea kontrola nad okruenjem, bolji
pristup celom tritu za svoje medijske proizvode.
Medijska koncentracija u uem znaenju podrazumeva vie
razliitih elektronskih i/ili tampanih medija pod jednim
krovom, na nacionalnom i/ili regionalnom odnosno
lokalnom nivou (primer Berluskonijevi mediji). Takoe,
koncentracija filmske odnosno muzike produkcije i
distribucije i elektronskih i tampanih medija (ptimer
Bertelsmann u Nemakoj, TV Pink u Srbiji).

Mobilna radna
Dijagonalna koncentracija/integracija je diverzifikacija u
116
jedinica Ureaj koji
prima telefonski,
radio, tv signal.
drugu vrstu medija (na primer telekomunikacije i televizija
ili novine). Tehnoloke mogunosti ukazuju da je novi oblik
digitalne koncentracije ulazak operatera fiksne i mobilne
telefonije
28
u sektor elektronskih medija.
Transnacionalna koncentracija predstavlja konglomeraciju.

Regulisanje medijskog vlasnitva je od presudnog znaaja za
utvivanje koncentracije i osiguravanje raznolikosti u privatnom
sektoru. Neke zemlje koriste samo opte zakone o zatiti
konkurencije, a u nekima postoji i posebna sektorska regulacija
(monomedijska i krosmedijska). Postoje kriterijumi za
odreivanje nedozvoljene koncentracije na osnovu njih deluju
preventivno, ali i naknadno, nezavisna regulatiorna tela. Prati se
udeo u publici, udeo u vlasnitvu, glasaka prava, ukupni promet.
Uoeno je da su neka strana pravna lica ispotovala nae zakone i
poseduju u mediju do 49 odsto ukupnog kapitala, ali je posebnim,
internim, aktima regulisano da imaju vie od 70 odsto glasakih
prava, to ustvari ukazuje na disbalans i na to ko ima sutinsku
mo u medijskoj kui. Do kraja 2006. nije bilo javnih reakcija na
ovakvu medijsku praksu.

Trendovi regulisanja medijskog vlasnitva u Europi

Digitalizacija i konvergencija. Pod konvergencijom se
podrazumeva proimanje i pribliavanje naina distribucije
sadraja: Internet, kablovske i raunarske mree, razni
prenosni putevi se koriste za distribuciju audio i video
sadraja i podataka.
Digitalne platforme - digitalna terestika televizija DTT-
podrazumeva emitovanje sa predajnika na visokim kotama,
to je najstarija forma emitovanja, ono to jeste novo je
nain prenosa signala koji vie nije analogni ve je signal
digitalni. Umesto jednog analognog mogue je emitovati 4 do
6 digitalnih kanala. Ovaj nain emitovanja zahteva nove
modele zakonskog regulisanja, iako se u veini zemalja na
njih primjenjuju postojee zakonske odredbe.
Fleksibilni modeli ogranienja vlasnitva radi osiguravanja
raznovrsnosti i slobode izraavanja.

Javni radiodifuzni servis predstavlja najznaajniji inilac za
pariranje medijskoj koncentraciji i obezbeivanju medijske
raznolikosti stoga to trite ne moe samo da garantuje
pluralizam medijskog sektora. Komercijalni mediji ne garantuju
automatski i visok profesionalni nivo, niti nude sadraje koji su

28
Primanje tv programa na mobilne line prijemne ureaje, mobilni telefon u irem smislu. mobilna radna jedinica
ureaj koji prima telefonski, radio, tv signal).
117
od javnog interesa i osiguravaju drutvenu koheziju i demokratske
integracije. Istovremeno javni servis ne bi trebalo po svaku cenu
da se po gledanosti i sluanosti takmii sa komercijalnim
emiterima. On mora da nudi sadraje najviih standarda,
namenjenih ne samo zadovoljenju informativnih potreba najveeg
dela auditorijuma, ve i onih marginalnih grupa i vrlo specifinih
namenjenih promovisanju novih trendova, na primer, u kulturi i
umetnosti. Jaki javni radiodifuzni operateri su nuni radi
osiguravanja raznovrsnosti informacija i stavova. Bez njih je
medijsko trite mnogo siromanije.
dan od danas najpoznatijih teoretiara javnog mnjenja Jirgen
Habermas branei pravo auditorijuma na javni servis istie
sluatelji i gledatelji nisu samo konzumenti, dakle sudionici
trita, nego istovremeno i graani s pravom na sudjelovanje u
kulturnom ivotu, opaanju politikih deavanja i u formiranju
javnog mnjenja. Na osnovu ovog pravnog razumjevanja ne smiju
programi, koji osiguravaju odgovarajuu temeljnu opskrbu
stanovnitva, biti ovisnim od promidbene uinkovitosti i
sponzorske podrke(.) Uzmimo na primjer da neke od ovih
redakcija dospiju pod pritisak financijskih investitora koji
planiraju brze profite u neprimjerno kratkom vremenu. Ako bi
tada reorganizacija i utede u samoj jezgri ugroavale uobiajene
urnalistike standarde, bila bi time pogoena u sr i politika
javnost. Jer javna komunikacija bi ispatala na diskurzivnoj
vitalnosti bez dotoka informaciaj, koje se imaju zahvaliti iscrpnim
istraivanjiam, kao i bez oivljavanja diskursa putem argumenata.
Bez njih ne bi mogla javnost pruiti otpor populistikim
tendencijama i ne bi vie mogla ispuniti funkciju koju mora
ispuniti u okvirima demokratske pravne drave (Habermas,
2007, VI).

Mediji i lokalna samouprava

Posebnu ulogu igraju mediji na lokalnom nivou koji se ponaaju
kao javni servis. Na Zakon o radiodifuziji precizira da se mediji
iji je osniva optina moraju privatizovati do 2008. i nakon toga
nije predvieno postojanje medija lokalne zajednice. Istovremeno
data je mogunost civilnom sektoru da osnuje elektronske medije
te da se na taj nain omogui zadovoljavanje specifinih
komunikativnih potreba stanovnitva.

Zakonodavstva drugih zemalja, pa i onih iz naeg okruenja,
nasuprot ovom reenju, prepoznaju medije koje osniva, ili samo
finasira, barem delimino, lokalna samouprava da bi
funkcionisali kao javni servis u optini i na tom medijskom tritu
118
predstavljali faktor javnog informisanja u slubi graana. U
nekim zemljama (Slovenija) je praksa da lokalni mediji koji imaju
sopstvenu produkciju i neguju pluralizam imaju pravo da
konkuriu za sredstva iz dravnog budeta.

Kulturni kod

Liberalizacija trgovine i audiovizualnih usluga na razliite naine
izrazito utie na medijsko trite. Pre svega meunarodna
trgovinska politika utie na raznovrsnost i pluralizam medija.
Negativna liberalizacija doprinosi guenju malih i specifinih
medijskih industrija i ekspanziji velikih, globalnih medijskih
industrija koje nude mnogo istog po veoma niskim produkcionim
cenama. Mnoge zemlje tite domae trite uvoenjem posebnih
kvota za strane filmove i televizijske produkciju.
Savet Evrope je doneo uputstvo o obavezi emitovanja odreenog
procenta evropske produkcije kako bi se podralo uvanje
evropskog kulturnog koda. Evropske drave bi trebalo aktivnije
da deluju na ogranienju koncentracija koje mogu negativno da
utiu na politiki ili kulturni pluralizam
29
.

Nezavisna regulatorna tela poput RRA u Srbiji zaduena za
koncentraciju imaju mehanizme za sankcije nad onima koji kre
odredbe Zakona o radiodifuziji u poglavlju VI Spreavanje
nedozvoljene medijske koncentracije tako to prema lanu 102
mogu da oduzmu dozvolu za emitovanje.

Postoji i niz podsticajnih mera za spreavanje medijske
koncentracije kao to su na primer davanje prostora nezavisnim
producentima, nezavisnim produkcijama, podrka osnivanju
nezavisnih programskih saveta. Najvanije je utvrivanje pravog
vlasnitva nad medijima.

Kako je uloga medija informativna, obrazovna i zabavna, bitno je
u sve tri oblasti medijskog delovanja ukljuiti sadraje koji
afirmiu kulturni kod sredine, njene vrednosti i obeleja po
kojima se izdvaja od globalnih trendova, ali i one koji je ukljuuju
u sveopte prihvaene modele. To ne podrazumeva nekritiko
odbacivanje svega to se ne uklapa u potpunosti u kulturu i
tradiciju odreene zajednice, ve promiljanje sa multikulturnog
stanovita drugog i drugaijeg i traganje za proimanjima kultura
u svetu koji jeste obeleen multikulturalizmom.

29
Francuska je jo u vreme ministra za kulturu aka Langa pred kraj 20. veka otvorila pitanje kulturnog imperijalizma
SAD izazvanog medijskom globalizacijom i koncentracijom.
119


Potraite primere u naem medijskom sektoru:
koji bi jasno ilustrovao princip medijske koncentracije i
globalizacije
horizontalnu koncentraciju
hiperkomercijalizaciju
120

Tipovi medija u kontekstu publike

Deveto poglavlje posveeno je onim medijima koji su usmereni
ka specifinijim ciljnim grupama te tako svoj format veoma
precizno grade. To ne znai da je njihov auditorijum iskljuiv, ve
da preferiraju odreenu ciljnu grupu. Re je u ovom poglavlju o
uglavnom niskotiranim tampanim i elektronskim medijima sa
nedovoljno velikim auditorijumom za samoodrivo poslovanje.
Danas na medijskom tritu ovih prostora mediji
marginalizovanih grupa teko preivljavaju sve udare koje donosi,
s jedne strane, zahtev da svi moraju biti samoodrivi, a sa druge
strane, imperativ trine ekonomije koja namee opti ukus. Za
specifine malo je prostora.
Ipak, upravo mediji marginalizovanih grupa ine znaajan
segment javnog informisanja, jer doprinose ostvarivanju
osnovnog ljudskog prava, pravo na primanje i odailjanje
informacija, odnosno prava na zadovoljenje komunikacionih
potreba svih graana jednog drutva, bilo da pripadaju veini
30
ili
manjini u razliitim oblastima ivota.

U ovom poglavlju od svih medija marginalizovanih grupa bie
obraen temeljnije fenomen medija nacionalnih manjina s
obzirom na model dobre prakse koji u ovoj oblasti nudi
Vojvodina.

U medije marginalizovanih grupa spadaju jo i mediji namenjeni
enskom auditorijumu, zatim oni koje su osnovale verske
zajednice, osobe sa invaliditetom i drugi.

Iako svi pomenuti pripadaju skupini medija marginalizovanih
grupa ipak su, kada se analiziraju, potpuno razliiti odgovori na
kljuna pitanja.

30
Profesor doktor elimir Keetovi pokuavajui da definie ta je to normalno/veinsko u Srbiji u tekstu
Raznolikosti/Razliitosti, CDR, OSCE, 2006, navodi sledee statistike podatke:
"U Srbiji 1.300 000 osoba nisu Srbi; vie od 110 000 nisu belci jer pripadaju romskoj zajednici; 3 524 000 stanovnika
nije iskljuivo heteroseksualno; 2 625 000 stanovnika nije pravoslavne vere; 800 000 stanovnika su osobe sa
invaliditetom. Ukupno prema bilo kom od osnova koji po stereotipnom miljenju nisu osobenosti koje pripadaju
veini/prosenim graanima/normalnim u Srbiji ivi 8 359 000 stanovnika, dakle 859000 vie od ukupnog broja
stanovnika!"
Trebalo bi imati u vidu da se pojedini skupovi iz gore navedene statistike preklapaju (na primer deo skupa stanovnika
koji nije pravoslavne vere ulazi i u skup osoba sa invaliditetom, i u skup onih koji se ne izjanjavaju kao Srbi). Ipak
navedeni primer veoma jasno ilustruje koliko je drugi i drugaiji ustvari deo svakodnevice svakog drutva, pa i Srbije.
Iskljuiti marginalne grupe iz medija, odnosno ne omoguiti im da zadovolje svoje komunikacione potrebe, zani da se
zajednica ogluuje o prava velikog broja graana, kao i da medijski sektor zanemaruje jedno veliko trite.
121
KO je kreator i poiljalac poruka?
TA i na koji nain saoptava auditorijumu?
Kojim KANALOM to ini?
KOME su poruke namenjne?
S KOJIM UINKOM poruka deluje na primaoce, odnosno
ta se sa njom dogaa u procesu komunikacije?

Ukoliko odgovorimo na navedena pitanja uoiemo da su samo
tabloidi, pre svega, jedinu od marginalizovanih grupa, prepoznali
kao mogu veoma dobar/profitabilan auditorijum. Kvalitetni
dnevni listovi i nedeljnici kao i elektronski mediji o ovoj
populaciji informiu samo u ekscesnim situacijama.
Marginalizovane grupe, osim ena i osoba drugaije seksualne
orijentacije, nisu zanimljiv auditorijum medijima koji na tritu
ostvaruju profit.

Ledis hom urnal
31

(Ladies Home
Journal)
Tira oko 4 i po
miliona primeraka.
Vumens dej (Women's
Day)
Tira oko 4 miliona
primeraka.
Kosmopoliten
(Cosmopolitain) oko
3 miliona primeraka.

Tabloidi, su ene veoma rano prepoznali kao dobre potroae.
Prvi asopis za ene (The Ladies Mercury) objavljen je 1693.
veoma brzo nakon pojave fenomena tampe. U uvodniku je
napisano da eli da odgovori na sva "najlepa i najradoznalija
pitanja koja se tiu ljubavi, braka, ponaanja, oblaenja i naravi
enskog pola, bilo da su u pitanju device, supruge ili udovice"
(Brigs, Kobli, 2005, 173). I danas asopisi za ene slede
ureivaku politiku koja je utemeljena pre vie od tri veka i
belee izuzetno visoke tirae.
Tabloidi za ene prvi su razumeli da e im prodaja porasti ukoliko
licencu ustupe domaim izdavaima tako da se danas mnogi od
njih objavljuju i na srpskom odnosno hrvatskom jeziku.

enske studije
asopis za
feministiku teoriju,
Beograd.
Tira 500 primeraka.
Profemina
asopis za ensku
knjievnost i kulturu,
Beograd
Izdava B92.
Meutim, kvalitetni magazini i emisije u elektronskim medijima
koje se bave enskim pitanjem, poloajem ene u drutvu,
enskim pismom, enskom knjievnou ili na primer teolokim
feminiznom, veoma su retki.
Opstaju na medijskom tritu samo dok se finansiraju iz donacija
i uglavnom veoma brzo prestaju da postoje.

Labris
Izdaje Grupa za
lejzbejska ljudska
prava, Beograd.

Slina situacija je i sa medijima namenjenim osobama drugaije
seksualne orijentacije (LGB populacija).
Tabloidna trinocentrina izdanja dostiu zadovoljavajue tirae,
svi ostali tipovi medija ne mogu da opstanu. Elektronski mediji,

31
Tirai su navedeni za 2005/2006. godinu. Trebalo bi imati u vidu da feministike publikacije izlaze neredovno i da
tira nije uvek naveden.
122
osim javnog servisa koji je po zakonu u obavezi da saoptava
informacije i o ovoj populaciji, nisu prepoznali LGB kao ciljnu
grupu vrednu medijske panje.

Ostale marginalizovane grupe su trinocentrinim medijima
potpuno neinteresantne. Njima se bavi tampa koju finansijski
pomau donatori i drava, kao i javni servis u obimu koji je
propisan zakonom.

Preporuena literatura
1. Pregled evropskih zakona o nacionalnim manjinama (2002),
Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica, Beograd
2. Zakon o radiodifuziji (03.09.2005.) http://www.min-cul.sr.gov.yu/
3. Zakon o javnom informisanju (30.10.2003) http://www.min-
cul.sr.gov.yu/
4. Mediji u viejezinim drutvima, Sloboda i odgovornost, (2003),
OSCE, Be, www.osce.org/fom

5. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (2005), U sukobu sa
etnikim identitetom drave: nacionalne manjine u Srbiji, Beograd.

6. Dimitrijevi, Vojin i saradnici (1999), Kulturna prava,
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd.

7. Vali Nedjkovi, D. (2004), Education and mass media in the
languages of ethnic communities in Vojvodina, in Language in the
Former Yugoslavia Lands, ed. Ranko Bugarski and Celia
Hawkesworth, Slavica, Bloomington, Indiana, 41-52.

8. Vali Nedjkovi, D. (2006), Minorities in Serbia, Media and
minorites in South east Europe, eds Thomas A. Bauer and Oliver
Vujovic, SEEMO, Vienna, 502-506; 518-519.

9. Vali Nedjkovi, D. (2006), Minorities in Serbia focus on
Vojvodina, Media and minorites in South east Europe, eds Thomas
A. Bauer and Oliver Vujovic, SEEMO, Vienna, 540-554.

10. Winston, B. (2003), Reporting Diversity, A Media Diversity
Institute publication with the support of the Europena Commission,
London.

Mediji marginalizovanih grupa

Opta pitanja i meunarodni dokumenti koje je ratifikovala
Srbija i domae zakonodavstvo

Teorija medija i medijska legislativa nisu jasno definisali ta se
podrazumeva pod pojmom mediji nacionalnih manjina:

Pravo na informisanje
na maternjem jeziku je
osnovno ljudsko pravo
(a) da li su to samo oni mediji koji su u potpunosti formatirani i
programirani na jeziku nacionalne manjine i ceo novinarski,
upravljaki i administrativno-tehnoloki kadar se regrutuje iz te
123
- mediji nacionalnih
manjina
manjinske zajednice (poput u Vojvodini tamparsko-izdavakih
kua Hlas Ludu, Magyar Sz, Ruske Slovo, Libertatea); ili su to i

(b) oni mediji koji samo jedan deo svog "prostora", odnosno
"vremena" odvajaju za sadraje prezentovane na jeziku
nacionalne/nih manjina i za to imaju angaovane novinare iz
manjinskih zajednica organizovane u sopstvenim autonomnim
redakcijama (tip javni servis Radio televizija Vojvodine koja ima
6 redakcija na jezicima nacionalnih manjina i redakciju, kao i celu
administraciju na veinskom jeziku; kao i, na primer, Zrenjaniske
novine u kojima postoji stranica na maarskom i rumunskom
jeziku ili Kikindske koje imaju takoe stranicu na maarskom
jeziku koju pripremaju novinari maarske nacionanosti); ili se
mogu manjinskim medijima smatrati i

(c) mediji na jeziku veine koji samo neke sopstveno proizvedene
sadraje prevode na jezike nacionalnih manjina i
objavljuju/emituju, dakle bez angaovanja novinara iz tih
zajednica (tipa servisa BETE na jezicima nacionalnih manjina);
da li su to i

(d) mediji koji su formirani kao multietnike redakcije koje
proizvode sadraje na razliitim jezicima, ali ih uklapaju u jedan
jedinstven program (tip Multiradio Radija 021 NS); da li se pod
medijima manjina mogu smatrati i

(e) oni koji nisu markirani iskljuivo jeziki i etniki ve i/ili
rasno odnosno verski. Posebno valja istai da mediji koje izdaju
verske zajednice u Vojvodini takoe su viejezini, a Radio
Marija, rimokatolika radio stanica sa seditem u Novom Sadu,
program emituje na hrvatskom, maarskom, rusinskom,
ukrajinskom, slovakom i srpskom.

Kao to se vidi praksa je veoma bogata razliitim pristupima
realizacije prava na informisanje na sopstvenom jeziku. Preduslov
za ostvarivanje svih kulturnih prava jeste pravo na uee u
kulturnom ivotu, koje se svrstava u red osnovnih prava
nacionalnih manjina kao prava na zatitu njihovog grupnog
kulturnog identiteta istie Vojin Dimitrijevi, (1999, 126). Ovo
pravo tesno je povezano sa pravom na slobodu izraavanja koje
podrazumeva da se bez obzira na granice trae, primaju, koriste i
ire informacije i ideje bilo kojim sredstvima pa tako i mas-
medijima. Svako ugroavanje slobode izraavanja na maternjem
jeziku, bilo implicitno ili eksplicitno, direktno utie na
(ne)ostvarivanje kulturnih prava.
U meunarodnim i u domaim pravnim aktima govori se pre
124
svega o pravu na informisanje na jezicima nacionalnih manjina i o
tome da nacionalne manjine mogu da osnivaju medije na
maternjem jeziku. Podsetimo, Srbija ima tri pravno obavezujua
akta u ovoj oblasti. Prvi, Ujedinjenih nacija Meunarodni pakt o
politikim slobodama i pravima, drugi Okvirna konvencija za
zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, a trei je Evropska
povelja o regionalnim i manjinskim jezicima takoe Saveta
Evrope koji regulie na izvestan nain ovu oblast.

U tim meunarodnim aktima su uspostavljeni standardi.
Prvi standard je da nacionalne manjine moraju imati pristup svim
medijima, bez diskriminacije, potom da mogu slobodno i bez
ikakvih ogranienja primati i slati informacije, pri tome bez
obzira na granice i aktuelne politike vlasti.

Drugo pravo koje je utvreno i naim domaim zakonodavstvom
(pre svega u Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih
manjina Republike Srbije, a i u medijskim zakonima Republike
Srbije
32
) je pravo nacionalnih manjina da same nacionalne
manjine osnivaju svoje medije i da njima samostalno upravljaju i
tree pravo koje okvirna konvencija utvruje, zapravo je obaveza
drave da olaka pristup predstavnicima nacionalnih manjina i
sredstvima javnog informisanja. To se dakle odnosi na javne
radiodifuzne servise. Intencija ove odredbe je da manjine budu
ukljuene u ureivaku politiku i izradu programa u javnim
radiodifuznim servisima.

Zakon o radiodifuziji(2002)

Radiodifuzna ustanova Vojvodine (lan 76.) je nosilac javnog
radiodifuznog servisa u Pokrajini.Programi koji se proizvode i
emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa su od opteg
interesa, lan 77 stav 1 i stav 3 mora da se obezbedi
raznovrsnost i izbalansiranost sadraja kojima se podravaju
demokratske vrednosti savremenog drutva, a naroito potovanje
ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog, politikog
pluralizma ideja i miljenja.
lan 78 nosioci radiodifuznog servisa su duni da (3) uvaavaju

32
Zakon o radiodifuziji (2002, redefinisan 2005),
- Zakon o javnom informisanju (2003)
- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004)
- Odluka Skuptine APV o prenosu osnivakih i vlasnikih prava za medije na jezicima nacionalnih manjina na
nacionalne savete (2004)
- Centar za istraivanje etniciteta stavio je u martu 2006. na javnu raspravu novi predlog Zakona o zatiti prava
nacionalnih manjina u Republici Srbiji u kojem su jasno definisane nadlenosti Nacionalnih saveta/manjinskih
samouprava u oblasti javnog informisanja i to kako na optinskom tako i na republikom nivou. Tekst ovog predloga
Zakona nije ovoga puta uzet u razmatranje, jer iako predstavlja veoma dobar pravni standard, jo se ne zna da li e,
kada i uopte o njemu raspravljati poslanici.
125
jezike i govorne standarde, kako veinskog stanovnitva, tako, u
odgovarajuoj srazmeri i nacionalnih manjina odnosno etnikih
grupa, na podruju na kom se program emituje; (4) obezbede
zadovoljavanje potreba graana za programskim sadrajima koji
izraavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih
manjina, odnosno etnikih grupa, kroz mogunost da odreene
programe ili programske celine, na podrujima na kojima ive i
rade, prate na svom maternjem jeziku i pismu; (...)

Zakon o javnom informisanju (2003)

U lanu 5 direktno prati odredbe meunarodnih
dokumenata kojima se, kako je ve reeno, upuuju drave da ne
samo da podravaju i dozvoljavaju medije na jezicima
nacionalnih manjina, ve je neophodno da im omogue i
finansiranje. Prema lanu 5 radi ostvarivanja prava nacionalnih
manjina i etnikih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku
i negovanju sopstvene kulture i identiteta, Republika, Autonomna
pokrajina, odnosno lokalna samouprava obezbeuju deo sredstava
ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih
manjina i etnikih zajednica dok lan 14 izriito navodi da
osnivai javnih glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno,
drava i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzee i
drugo pravno lice koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili
koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda.
Stoga je (2004) Skuptine APV donela Odluku o prenosu
osnivakih i vlasnikih prava za medije na jezicima nacionalnih
manjina na nacionalne savete koji su nakon toga preuzeli
osnivaka, vlasnika i upravljaka prava nad novinsko-
izdavakim kuama na jezicima nacionalnih manjina.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
(2004)

U Zakonu se precizira, izmeu ostalog, da organ vlasti ne sme
davati informacije odreenim medijima pre drugih, kao ni samo
odreenim medijima.
U saradnji sa Fondom za otvoreno drutvo u oktobru 2005.
tampan je Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu
informacijama na maarskom, rumunskom, slovakom,
bugarskom i albanskom jeziku. Vodi slui kao obavezno
uputstvo svim institucijama koje vre javna ovlaenja i obavezne
su prema Zakonu da zainteresovanima stave na raspolaganje
traene informacije. Vodi se koristi i kao nastavno sredstvo u
kolama u nastavi Graanskog obrazovanja.

126
Mediji nacionalnih manjina u Srbiji/Vojvodini od ekspanzije
do devastacije

Multinacionalna i multijezika
33
Vojvodina, nametala je drugaije
medijske standarde od ostatka Srbije, shodno svojim
multikulturnim potrebama. U razliitim periodima, zavisno od
drutveno-politikih kretanja, ti standardi su bili neuobiajeno
visoki, ak i za evropska reenja, ili neopravdano niski.
Mediji u Vojvodini, prema statistikim podacima, odraavaju
nacionalnu i jeziku strukturu stanovnika ovih prostora
najaroilikijih po nacionalnoj, jezikoj i verskoj strukturi na celoj
teritoriji Srbije.
U odnosu na drutveni i politiki kontekst, broj stanovnika,
preovlaujue jezike u lokalnim zajednicama, menjao se i odnos
prema medijima na jezicima nacionalnih manjina. Najznaajnije i
najdinaminije promene dogodile su se u periodu od 1974. do
danas. U tih vie od 30 godina, uoena su 4 osnovna perioda:

1. Ekspanzija medija na jezicima nacionalnih manjina (1974-
1989).
2. Eksplicitno statistiki zadovoljavanje najviih standarda u
informisanju na jezicima nacionalnih manjina, a realno
implicitno njihovo guenje (1989-1999).
3. Gotovo fiziko nestajanje medija na jezicima nacionalnih
manjina u Vojvodini unitavanjem i uzurpiranjem
predajnika/transmitera (24.03.1999 novembar 1999).
4. etvrti period obuhvata vreme od 2000-2008.

1. Prvi period karakterie ekspanzija medija na jezicima
nacionalnih manjina (1974-1989.

Izrazitit razvoj medija na jezicima nacionalnih manjina je bio
posledica demokratizacije drutva i pozitivnog odnosa prema
multikulturalizmu, nakon donoenja Ustava SR Srbije 1974.
kojim je Vojvodina dobila iroku autonomiju i pravo da donese
sopstveni Ustav koji prepoznaje kao zvanine jezike osim
srpskohrvatskog i maarski, slovaki, rusinski, rumunski.

U ovom periodu najrazvijeniji elektronski medij sa statusom
matine jugoslovenske radiotelevizije sa seditem u Novom Sadu,
kao glavnom gradu Pokrajine Vojvodine, emitovao je program na
6 jezika. Lokalne radio stanice takoe prema strukturi

33
Uobiajeno je da se gotovo na svim delovima teritorije Vojvodine komunicira na vie od dva jezika istovremeno i po
tome se ovo podruje razlikuje od ostalih delova Srbije.
127
stanovnitva emitovale su i program na dva i vie jezika. Od 25
lokalnih i regionalnih radio stanica 4 su pripremle program na 4
jezika (Baka Topola, Vrbas, Kovaica i Zrenjanin), 6 stanica na
3 jezika, 8 stanica na 2 jezika, a samo 4 su bile jednojezine.
Postojali su i mnogobrojni tampani mediji na jezicima
nacionalnih manjina koji su po ureivakoj politici pratili,
uzrasno i sadrajno, potencijalne itaoce (deji, omladinski,
porodini; dnevnopolitiki, sedminici, kulturni magazani).

Na romskom jeziku, takoe od poetka devedesetih, emisije
emituje Radiotelevizije Novi Sad i lokalna radio stanica VAP.
Periodino su se na romskom izdavali i specijalizovani asopisi
(Romologija i Alav e Romengo). Podataka o njihovoj sluanosti i
itanosti nema.

Podaci o itanosti dnevnih i sedminih listova iz 1984, dakle
vremena kada su mediji na jezicima nacionalnih manjina bili u
punom razvoju, pokazuju da je izlaenje tampe bilo sasvim
opravdano i dobro primljeno u manjinskim sredinama, kao
element ostvarivanja kulturnih prava. Nakon toga vremena
statistika je ostala ista, a stvarnost postala sasvim drugaija.

Sa znaajnim smanjenjem autonomije u Pokrajini Vojvodini
nastupa i drugi period u odnosu drave prema medijima na
jezicima nacionalnih manjina.

2. Drugi period podrazumeva eksplicitno - statistiki,
zadovoljavanje najviih standarda u informisanju, a implicitno
guenje kulturnih prava nacionalnih manjina u oblasti
informisanja (1989-1999).

Izrazito suptilnim strategijama sputavaju se mediji na jezicima
nacionalnih manjina kao posledica smanjivanja autonomije
Pokrajine Vojvodine nakon suspenzije Ustava iz 1974. godine i
centralizacije vlasti u Srbiji. Ustavom iz 1990. godine autonomna
pokrajina gubi sopstveni Ustav i umesto njega donosi Statut.

Pokrajina je od Socijalistikog saveza Vojvodine, nakon njegovog
ukidanja, preuzela osnivaku ulogu za medije na jezicima
nacionalnih manjina, postavlja direktore i glavne i odgovorne
urednike ovih medija. Finansiraju se iz budeta republike Srbije.

Jedan od dobrih primera suptilnih strategija u guenju medija na
jezicima nacionalnih manjina jeste obaranje kvaliteta signala. U
128
tom periodu praktikovana je esta promena talasnih duina
34
,
tanije svaki program na jezicima nacionalnih manjina imao je
vie talasnih duina sa iscepkanim vremenima emitovanja preko
predajnika koji su, ponekad se ini, bili okrenuti u suprotnom
smeru od manjinskih centara.

Druga strategija je obaranje kvaliteta sadraja neobnavljanjem
novinarskog kadra.

U tampanim medijima situacija je bila jo loija. tampa na
jezicima nacionalnih manjina imala je osim tekoa sa kojima su
se susretali izdavai na srpskom jeziku (nedostatak hartije), jo i
pojaan problem distribucije i malu italaku publiku.

Sa ovako realno devastiranim, a statistiki veoma visoko
zadovoljavajuim medijima na jezicima nacionalnih manjina u
Vojvodini 24. marta 1999. zavrava se drugi i poinje trei
period.

3. Trei period se deli na dva dela: (A) delovanje medija u toku
vazdunih udara i (B) delovanje medija nakon prestanka
vazdunih udara. (1999-2000).

A) Delovanje medija u toku vazdunih udara 24.03.1999. -
9.06.1999. nakon fizikog unitavanja predajnika i prostora za
rad (bombardovanjem zgrade Televizije Novi Sad) elektronski
mediji na jezicima nacionalnih manjina su jedno vreme potpuno
prestali sa emitovanjem programa, da bi kasnije nastavili u
znatno smanjenom obimu.

B) Delovanje medija nakon prestanka vazdunih udara
(9.06.1999- 5.10.2000)
Zapaa se veoma spora rekonstrukcija redakcija i medija. Poseban
problem je novinarski kadar koji je napustio medije ili otiao iz
Srbije tokom NATO udara na Jugoslaviju, kao i totalno unitenje
najjaih predajnika koji se teko brzo mogu rekonstruisati.

34
Na program moete kontinuirano da pratite na ultrakratkim talasima od 90,5 i na 92,5 megaherca, a na srednjim
talasima na 1107 kiloherca od ponedeljka do petka ujutro i tokom prepodneva od 5 do 6, zatim od 7 do 8 i od 9 do 12
asova i 30 minuta, posle podne od 14 do 16 i 30, a uvee od 18 i 30 do 22 asa, te od 23 asa do kraja pononih vesti.
Subotom ujutro i tokom prepodneva od 5 do 6, zatim od 7 do 8 i od 10 do 13 asova, a posle podne od 14 do 16 i 30, i
uvee od 18 i 30 do kraja pononih vesti. Nedeljom, pak, ujutro od 5 do 6, te od pola sedam do pola osam, pa od 10 do
13 asova i posle podne od 14 do 19 sati i 21 i 30 do kraja pononih vesti. Ovu najavu talasnih duina na kojima se
moe tokom dana pratiti program na maarskom jziku koji priprema redakcija u Radio Novom Sadu itao je spiker u
navedenom periodu (do 24.03.1999) 3 puta dnevno kako bi sluaoci upamtili raspored. Tanije, kada skalu svog radio
aparata treba da pomere da bi uli nastavak programa. Trebalo bi takoe napomenuti da se na srednjim talasima
program ove redakcije nije uo katkada ni do Subotice, koja je centar kulture Vojvoanskih Maara.

129

4. etvrti period obuhvata vreme od dolaska na vlast
demokratskih snaga pa do danas, odnosno do perioda definisanog
u Zakonu o radiodifuziji 2000-2008.

Rekonstrukcija predajnika i donekle RTNS, kao i tampanih
medija nacionalnih manjina; programsko svoenje pre svega
RTNS na jezicima nacionalnih manjina, ali i manjinskih
tampanih medija, na folklor i potpunu marginalizaciju do gotovo
ukidanja kroz procese transformacije i privatizacije prema
odredbama Zakona o informisanju i Zakona o radiodifuziji (2002-
2008), zbog za sad jo nedovoljno jasnog potovanja principa
pozitivne diskriminacije i principa jednakih mogunosti kojim bi
se ovi mediji na drugaiji nain usaglasili sa osnovnim, idejama u
medijskim zakonima.

Statistiki posmatrano i dalje je u Vojvodini u potpunosti
zadovoljeno pravo nacionalnih manjina na informisanje na
sopstvenom jeziku i ono odgovara demografskoj slici Pokrajine.

Mediji nacionalnih manjina su znaajan element demokratizacije
drutva i uspostavljanja tolerantnih i balansiranih odnosa u
okruenju i regionu. Budunost ovih medija je u umreavanju i
razvijanju svesti zajednice da drugost jeste vaan elemen
Evropskih vrednosti, to znai da ti mediji moraju biti sistemski
podravani na osnovu principa pozitivne diskriminacije, odnosno
jednakih mogunosti.

OEBS
Organizacija za
evropsku bezbednost i
saradnju.
Preporke OEBS-a za medije nacionalnih manjina u Srbiji iz 2003.
Treba osnovati javne fondove za finansiranje medija
manjinskih zajednica;
izdavake kue i mediji na jezicima nacionalnih manjina
treba da se transformiu i da funkcioniu nezavisno od svih
dravnih i politikih struktura;
svi mediji javnog, privatnog i graanskog sektora treba da
imaju jednake mogunosti i uslove za odriv rad;
razmena programa, koprodukcije i umreavanje medija na
manjinskim jezicima mogu poboljati kvalitet;
treba uvesti princip pozitivne diskriminacije za dobijanje
dozvola za medije nacionalnih manjina;
treba pomoi medijima na jezicima manjina tako to e se
poboljavati infrastruktura, profesionalnost i dodeljivati
sredstva za razvijanje programa;
130
treba pomoi posebno razvoj romskih elektronskih medija;
znaajnu ulogu u podrci i profesionalizaciji medija na
jezicima nacionalnih manjina mogu imati nevladine
organizacije;
u proizvodnji programa na razliitim jezicima kod
multilingvalnih medija potrebno je osnovati multietnike
ureivake odbore i osnaiti dvo i viejezine emisije;
treba podrati uenje jezika drutvene sredine.

Iz medijske prakse

Bitisanje u uskom meuprostoru

Vicko Arpad, urednik
u redakciji na
maarskom jeziku
Radio Novog Sada,
Radiodifuzne ustanove
Vojvodine, jedan od
najpoznatijih
knjievnih prevodilaca
sa maarskog na srpski
jezik u celom regionu
jugoistone Evrope
Bezmalo 27 godina radim u elektronskom mediju - da se politiki to
korektnije izrazim - "manjinskog jezikog izraza", mada sam
novinarstvom poeo da se bavim desetak godina ranije, u tampanom
mediju "veinskog jezikog izraza". Malo nas je novinara koji se
oseaju kod kue i u jednom, i u drugom "jezikom izrazu", mada bi to
ovde, u Vojvodini, bilo sasvim prirodno. I bilo je prirodno - u neko
doba, kojeg se sad, posve neopravdano, seamo pristrasno, selektivno, s
neskrivenim prezirom kao doba "bratstva i jedinstva" - ali ne i sad, u
doba odozgo generisanog "multikulturalizma" koje, prema cilju
projekta, treba da preraste u "interkulturalizam". Jer u neko zlo meu-
doba, kad je nacionalno pitanje a na ovim prostorima ono je oduvek
bilo fatalno - postalo jedino priznato i jedino vaee merilo svih drugih
pitanja i pojava, nametnuti su i veoma vrsti nacionalno-etniki okviri u
kojima je moj, i ne samo moj, "viespratni identitet" najednom ozbiljno
poremeen. Jedan moj deo nikako ne moe da se uklopi u ovaj ("na"),
a drugi u onaj ("njihov") okvir. Pa tako nisam "ist", ni u jednom, ni u
drugom "jezikom izrazu" - hajde da upotrebim opet ovu sintagmu. Ali
ostao je zato neokrnjen moj lini pogled na svet, onaj o kojem na
jednom mestu govori er Konrad, koji je neophodan svakom
misleem biu, "da apne kad treba doneti odluku", da dri u
pripravnosti moju otpornost na agresivne gluposti sveta i da, u krajnjoj
liniji, preivim opasnosti.

Budui da nisam "ukorenjen" ni u ovu, ni u onu veliku istorijsku
narativu, ni u jedan, ni u drugi kolektiv, preostalo mi je samo bitisanje u
uskom meuprostoru - ta posmatrako-pamtilaka atituda na "niijoj
zemlji". Zato ve odavno nisam uesnik, nego samo svedok. U ta
atituda je, moda, sa stanovita profesije (ali ne samo nje),
najprobitanija, jer garantuje linu autonomiju. Naravno, po ne malu
cenu - po cenu traumatinog gubitka zajednice. A u ovom sluaju to
podrazumeva oseanje dvostruke iskljuenosti.

Ali ta atituda je jedino mogua. Ako bi nas vie bilo na toj "niijoj
zemlji", ako bi se taj uski pojas "niije zemlje" sve vie proirivao, ako
bismo, dakle, vie itali, vie sluali jedni druge, moda veina mladih i
131
pismenih ljudi u ovoj zemlji nee postati duhovni zarobljenici
konfuznog diskursa raznih ksenofobinih narativa.

Vicko Arpad, urednik u redakciji na maarskom jeziku Radio Novog
Sada, Radiodifuzne ustanove Vojvodine, jedan od najpoznatijih
knjievnih prevodilaca sa maarskog na srpski jezik u celom regionu
jugoistone Evrope
Izvetavanje o marginalnim grupama

Istovremeno sa negovanjem medija marginalnih grupa veoma je
znaajno da se uspostave visoki standardi za praenje pitanja od
znaaja za marginalne grupe u medijima veine
35
kako bi se
javnost senzibilisala na drugog i drugaijeg. Na taj nain se
neguje tolerantnija i balansiranija atmosfera u drutvu i
omoguuje primena principa afirmacije razliitosti kao znaajnog
elementa demokratske drutvene prakse.

Iz medijske prakse

Moj Ubuntu

Milica Pesi,
novinarka i medijski
trener, Media
Diversity Institute
(Institut za medije i
razlicitosti), London
est miliona (od ukupno 8) Britanaca glasalo je za Pete Bennetta,
nezaposlenog lidera nepoznatog rock-banda, koji, kad se prvi put
pojavao, nije uhodao, nego se ukotrljao u kuu Velikog Brata, psujui i
tada, a i kroz itavu seriju gotovo bez prestanka, no ne i bez kontrole.
Pa ta drugo rade nezaposleni lideri nepoznatih rok-bendova nego se
ukotrljavaju umesto da hodaju, neprestano psuju, tetoviraju se, blajhaju
kosu i kombinuju najnemoguije odevne stilove i boje. Tako mi, ne-
rokeri, zamiljamo rokere. Pete se zapravo savreno uklapa u na
stereotip o rokerima.

I jo jedna informacija: Pete je beskrajno armantan, topao i svoj.
Ovo poslednje i/ili sve pobrojano uinilo ga je najpopularnijim i meu
gledaocima, a i meu uesnicima Velikog Brata. I jedni i drugi su otili
iza onog pojavnog, iza stereotipa. Pobedila je individualnost, da citiram
najee ovdanje komentare.

Jedan od razloga zato ve 14 godina guram svoje izvetavanje o
drugom (Reporting Diversity) je moja gria savesti to sam dok sam
traila pravo na sopstvenu individualnost, to isto pravo previala kod
drugih. to mi nikad nije palo na pamet da ole iz uvenog

35
Regionalno istraivanje dnevnih novina, koje je u Albaniji, BiH, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, i Srbiji uradio
sarajevski Medija centar, pokazalo je da mediji podstiu drutvenu nejednakost izmeu mukaraca i ena.
Neravnopravnost je najdominantnija u Srbiji, gde su ene u medijima nekorektno predstavljene u ak 24,9% sluajeva,
u Hrvatskoj u 20,9%, a u BiH u 20,2% sluaja.
132
beogradskog SKC-a, gde je originalnost inae bila glavni programski
kriterijum, ole, koga smo u najboljem sluaju ignorisali, nije moda
bio ni lud, ni nenormalan, nego je samo patio od Turetovog sindroma.
to se i posle 14 godina hrvem sa sopstvenim predrasudama, od kojih
poinjem i kojima zavravam svaki svoj kurs izvetavanja o drugom
(Reporting Diversity), svaki svoj as anatomije kolektivne i line
kratkovidosti. to treba da vidim Peta pa da shvatim da i sam glagol
patiti treba koristiti oprezno, ili ogranieno, jer Pete je sve samo ne
paenik. I jer terminologija koju koristimo nije samo politika
korektnost, nego vidljiv pokazatelj naeg istinskog odnosa prema
nekom i neem. to 12 godina posle ratova balkanskih u kojima smo
izgubili toliko toga, jo masovno verujemo da samo naa etnika grupa,
naa politika opcija, naa veroispovest, imaju pravo na ivot. to i
dalje uivamo da "naa" televizija voli samo nas, da se moje novine
obraaju samo meni, i da oni drugi i drugojaiji treba da budu strpani u
svoja (medijska geta), jer da mi "nemamo nita sa njima", i jer smo im
"ve dovoljno dali".

Guram svoj kurs izvetavanje o drugom (Reporting Diversity) i ne
mislim da u promeniti svet. Nadam se samo da e moji "aci" bar
jednom kad zagrebu svojim novinarskim perom po onom drugom,
pomisliti: ubuntu. Ovu sam troslonu re nauila u Africi. Sublimira
itav afriki pogled na svet i znai "Ja jesam jer ti jesi". Ponavljam je
kao papagaj svim svojim "acima", jer ta drugo rade uitelji nego to
ponavljaju kao papagaji!? Stereotip!? Zakljuite sami.

Milica Pesi, novinarka i medijski trener
Media Diversity Institute (Institut za medije i razlicitosti), London

133


Pokuajte da na kioscima pronaete u slobodnoj prodaji medije
namenje marginalnim grupama:

nekoliko sedminika na jezicima nacionalnih manjina;
magazine koji tretiraju poloaj ene u drutvu, ali ne modna
ili slina tabloidna izdanja;
novine specijalizovane za potrebe osoba sa invaliditetom;
magazine koji zadovoljavaju komunikacione potrebe osoba
drugaije seksualne opredeljenosti, ali ne pornografska
izdanja ili ona na granici dobrog ukusa.

Da li je va trud bio uzaludan?
U nekoliko najuticajnijih dnevnih informativno-politikih novina
prebrojte lanke koji kao temu tretiraju poloaj neke od
marginalnih grupa.

Utvrdite:
da li takvih tekstova uopte ima, ako da
koja marginalna grupa je najee predmet interesovanja
medija namenjenih veini?
Na koji nain se o manjini pie (pozitivno, negativno,
neutralno, ekscesno, senzacionalistiki)?
Koji su stereotipi i predrasude najuoljiviji u novinarskim
tekstovima?
134

Novinar

Poslednje, deseto, poglavlje zaokruuje celinu ove knjige
najavljenu jo u naslovu O novinarstvu i novinarima. Knjiga
poinje raspravom o profesiji novinarstvo i njenim pojavnim
oblicima, a zavrava se sa pojedincem, novinarem koji je glavni
akter te profesije.


1. Baki, Hamza, (2002), Ja, novinar?, Rabic, Sarajevo.

2. Gocini, ovani (2001), Istorija novinarstva, Clio, Beograd, 9-20.
3. uri, Duan (2000), Novinarska radionica, Zavod za udbenike,
Beograd, 10-34.

4. uri, Duan, (1997), Novinarska enciklopedija, BMG, Beograd.

5. Miljani, P.M. (2001), Novinarske poduke i douke, Radio Crne
Gore i Inpropex, Podgorica 31-36.
6. Nui, Branislav, (1982), Autobiografija, Prosveta, Beograd.
7. Novinarski kodeksi NUNS, ANEM, (2002, 2004), Beograd.

8. Slavkovi, Duan (1988), Biti novinar, Nauna knjiga, Beograd.

Novinar je..

Novinari su kreativni
posrednici izmeu
dogaaja i publike
putem sredstava
masovnog
komuniciranja
(tampe, radija,
televizije, filma, novih
medija).
Veoma malo osoba ima direktno iskustvo sa dogaajima iz
svakodnevne drutvene prakse bilo da su njihovi uesnici ili samo
posmatrai. to je jo znaajnije veini je bitno da zna ta se nije
dogodilo, odnosno da li je svet ostao isti onakav kakvim su ga
sino ostavili odlazei na poinak. Osim toga novinari imaju
znaajan uticaj na to o emu e se razgovarati uz prvu jutarnju
kafu (odabir tema o kojima javnost razmilja), ali e isto tako
uticati i na formiranje stavova javnosti o dogaajima, pojavama i
ljudima. Novinari kreiraju ta su pitanja od javnog interesa kako
na lokalnom tako i na globalnom nivou i nameu ih putem
medija.

Mediji su za veinu dominirajui izvor informacija danas u svetu.
Vreme provedeno uz medije se svakodnevno uveava kako u
razvijenim tako i u nerazvijenim zemljama. Raste i broj medija
uprkos esto restriktivnom zakonodavstvu. Njihova raznolikost
po sadraju, frekvenciji, geografskom pokrivanju je sve vea.
Medijski sadraj proizvode novinari. Tako da je urnalistika
profesija u najsnanijoj ekspanziji danas. Istovremeno novinari su
135
i najosporavanija profesija, izloeni svakodnevno sudu javnosti,
ali i pritiscima politikih i ekonomskih centara moi. Novinari su
meutim i pripadnici i veoma mone profesije, jednakim arom
uzdizane kao garant demokratije jednog drutva, isto tako i
osporavane kao kontroverzni instrument manipulacije.
Novinarstvo je i struka veoma otre i nemilosrdne konkurencije i
to ne samo izmeu medija ve esto i izmeu novinara unutar
jedne medijske kue.

Trebalo bi imati na umu, smatra Baki (2002, 101) da je
informisanje drugih, ljudska osobina, koja je nekima postala
profesija.
Najznaajniji akteri javnog komuniciranja su novinari. Zbog moi
koju imaju obavljajui javnu delatnost i sami su esto bili
predmet prosuivanja ne samo teoretiara i medijskih praktiara,
ve i mnogih drugih javnih linosti iz razliitih podruja
svakodnevne drutvene prakse.

''Novinar?
Odista primamljiv poziv. Re, koja je inae kod nas tako jevtina,
koja se ne tedi, baca se, rastura, rasipa, ti pretvara
u trgovaki artikal i prodaje je po skupe novce. Ne mora nita
znati, pa ipak vai za oveka koji sve zna: ne mora biti mudriji
od onih koji ute, pa ipak, ti govori u njihovo ime.
I koliko arobnjatva u tom pozivu. Dotakne se samo tajne, ona
prestaje biti tajna; dotakne se samo ijeg ugleda, to prestaje biti
ugled; dotakne li se samo ijeg mira, taj prestaje biti miran.
Pretvara vino u vodu i vodu u vino; crno razmazuje belim, a
belo crnim; die mrtve Lazare iz groba, a ive Lazare
sahranjuje. Kadar si izmiti bez sapuna, obrijati bez brijaa i
oprati ve bez cea.'' (Nui, 1982, 267-268).

Bernard o, pisac: Naunik zna sve vie o sve manje stvari (on
produbljuje znanja), novinar zna sve manje o sve vie stvari (on
proiruje znanja). I jedan i drugi ne znaju nita (Mljani, 2001,
35). Maksim Gorki, ruski pisac "novinar pie tako da mu je
reima tijesno, a mislima iroko"(Mljani, 2001, 34). Vladimir
Bulatovi Vib, novinar i knjievnik "Novinarska no je najkraa
na svetu, jer Tanjug u 02 asa poeli laku no svim deurnim
ekipama, a ve u 04 ponovo vam neto eli ovaj put: dobro
jutro!" (uri, 2000, 17). an vebel urednik, najpoznatijih
francuskih novina Mond: Mi novinari smo instruktori XX veka
(Mljani, 2001, 35). Duan uri, medijski teoretiar i novinar:
Novinar je dar plus rad (Mljani, 2001, 35). Jovan Hadi
Kosti, jedan od najpoznatijih Jugoslovenskih novinara 20. veka,
njegova rubrika TRN (Tako rei nezvanino) u Veernjim
136
novostima imala je izuzetnu itanost: Novinari su iskreno
ubeeni da lau u interesu istine (Mljani, 2001, 35). Hamza
Baki, (2002, 9) komentator sarajevskog dnevnog lista
Osloboenje i radija Slobodna Evropa, Novinar, dakle,
trguje sa nepoznatim ljudima. Nastoji im ponuditi to bolju i to
bolje upakovanu robu. Oto fon Bizmark, nemaki dravnik (19
vek): Novinar je ovjek koji je promaio karijeru (uri, 2000,
16).Vinston eril, engleski dravnik u mladosti je bio novinar
(19-20 vek): Novinarski poziv je najbolji ukoliko se
blagovremeno napusti (uri, 2000, 23). Moe Pijade, novinar,
slikar i politiar (20. vek SFRJ): Novinar je univerzalna
neznalica (uri, 2000, 15). Lindon Donson ameriki
predsednik "Novinari su kao ptice koje sede na jednoj telefonskoj
ici. Kad jedna odleti, sve ostale je slede i sleu na sledeu icu"
(uri, 2000, 32). Mihajlo Miljani, medijski teoretiar,
definiui zadatak novinara navodi da moraju novost da zapiu,
protumae i prenesu, plus da je nau (Mljani, 2001, 35).
Stjepan Malovi, teoretiar urnalistike, istie da je novinar
snana individua, osoba sa jasno izraenim pogledom na svet,
koji to javno iskazuje. Novinar je izveban obrazovan zanatlija i
dodaje da su novinari stalno i iznova ocenjivani, vrednovani,
napadani, hvaljeni, reju, neprekidno izloeni sudu javnosti
(2003, 12).

Ve u 18. veku definisana je medijska mo.
Kada bih morao da odluim da li je bolje imati vladu bez novina,
ili novine bez vlade, ni trenutak ne bih oklevao da odaberem ono
drugo. Tomas Deferson 1787. (Kin, 1995, 11).

Dakle, jo na samom nastanku profesije bilo je jasno da je re o
veoma sloenom, uticajnom, osetljivom zanatu, stoga su novinari
metaforino nazivani etvrtim staleom, odnosno etvrtom, ili po
drugima, sedmom silom. zato?

Novinari u Engleskoj su dobili naziv etvrti stale jer se smatralo
da su nakon plemstva, svetenstva i graanstva oni posebno
mona skupina uticajnih ljudi.

U engleskom parlamentu galerija na kojoj su sedeli novinari bila
je etvrta pa su stoga novinari nazvani etvrtom silom u dravi za
odbranu javne slobode pored parlamenta, vlade i sudstva.

Tomas Karlajl 1840. proglaava novinare za sedmu silu (kruna,
gornji dom, donji dom, sudstvo, policija, vojska...).

U Kraljevini Jugoslaviji izrazom sedma sila definisana je mo
137
tampe. Nastao je tridesetih godina 20. veka kada je Novinarska
zadruga u Beogradu nazvana Sedma sila. Prvih pet sila su
tada, pred Drugi svetski rat, bile Engleska, Francuska, SSSR,
Nemaka i Italija, esta sila je bila vojni savez Mala Antanta,
(inile su je tadanja Kraljevina Jugoslvija, ehoslovaka i
Rumunija), a sedma sila je bila tampa; kasnije se pojavila i 8 sila
televizija (Mljani, 2001, 32).

ovani Gocini (2001, 9-20) bavei se istorijom novinarstva
postavio je tri osnovna pitanja, a za odgovorima na njih novinari
tragaju od samog nastanka profesije.
Da li su novinari gazdinske sluge ili kritiki protivnici,
promatrai vlasti?
Da li manipuliu stvarnou ili garantuju njeno spoznavanje?
Da li zadiru u privatnost graana ili predstavljaju inioce
potenja i demokratije?

Novinara odlikuje
Darovitost, opte obrazovanje, govorna kultura i pismenost, brzo
shvatanje sutine, brzo i tano reagovanje, poznavanje drutva,
pouzdan pogled na svet, svestrana zainteresovanost, stalna
inicijativnost, nepresuna energija, razumevanje ljudi, sadrajna
radoznalost, nepotkupljivost, postojana etika. Novinar je, po
Duanu uriu (2000,16), ovek svog vremena, ukorenjen u
sadanjost, zagledan u budunost.

Novinar bi trebalo da uvek bude svestrano radoznao, dobro
obaveten, predusretljivo paljiv, ispravno upuen, neiscrpno
uporan, odmereno razloan, nedostupno nepristrasan, dolino
pronicljiv, ivog duha, sa zdravim sumnjama, brz ali ne brzoplet,
oprezan ali ne plaljiv, nenametljivo komunikativan, prirodan ali
ne grub, strpljiv ali efikasan.

Od novinara se oekuje da stvori vlastitu projekciju tuih
oekivanja.

Od novinara se trai da ume da ispria priu tako da zaineresuje
javnost za problem i aktere i to tako da sposobnou ubeivanja i
dokazivanja auditorijumu prui dovoljno argumenata i injenica
da moe da donosi kvalitetne zakljuke. Novinari prosuuju, ali
ne osuuju. Istraujui nude injenice i procenjuju, a ne sude, oni
odabiraju ta e, a ta ne, biti medijska vest i u tom kontekstu su
savest oveanstva. Novinari imaju ansu da dospeju tamo gde
obian ovek nikada ne bi mogao.
138

Meutim postoje ogranienja koje nameu drutveno-politiki,
ekonomski, kulturni konteksti u kojima mediji rade. Stoga je
vano nemati iluzija da novinari mogu promeniti svet, njihov
zadatak je da otvaraju, upuuju, iznose, pokreu raspravu o
pitanjima od javnog interesa i time zajednicu ine
demokratinijom, a javne linosti odgovornijim prema drutvu.

Tipovi novinara

Novinar specijalista ili opte prakse vena je redakcijska dilema.

Profesionalna
novinarska udruenja
Udruenje novinara
Srbije osnovano
22.decembra 1881.
kao Srpsko novinarsko
drutvo.
Nezavisno udruenje
novinara Srbije
Drutvo novinara
Vojvodine
Nezavisno drutvo
novinara Vojvodine
Urednika iskustva ukazuju da su i jedni i drugi veoma znaajan
deo redakcije. Specijalisti imaju uskostruna znanja zasnovana na
temeljnom izuavanjnu odreene oblasti kao i na iskustvu i
kontinuiranom praenju dogaaja iz te oblasti. Poseduju,
uobiajeno je, veoma bogatu linu dokumentaciju kao i kontakte
pouzdanih izvora i mogu lake da provere nove podatke i
informacije koje se pojave na kuloarskom medijskom tritu.
Njima je tee podmetnuti novinarsku patku
36
. Novinari specijalisti
mogu da na osnovu argumenata i novih podataka lake od drugih,
u oblasti koju prate, predvide tok dogaaja, uoe kontroverze i
saine odabir vanog od nevanog. Manje redakcije nemaju
kapaciteta da odgaje novinare specijaliste, ve ih honorarno
angauju s vremena na vreme.

Novinari opte prakse ine veinu redakcijskog personala, bez
koje svaki medij ne moe operativno da funkcionie. Oni
pokrivaju dnevne dogaaje, prikupljaju informacije, deuraju u
smenama na prireivanju vesti, pune stranice i program
elektronskih medija. To je ujedno i prva stepenica u karijeri
svakog novinara/novinarke, svojevrsna novinarska kola kroz
praktian rad. U redakcijama koje sistemski izgrauju svoj kadar
uobiajeno je da se najiskusniji novinari koji vie ne odlaze
svakodnevno na dogaaje, bave poetnicima i upuuju ih u
novinarski zanat. Nakon odreenog vremena oni se polako
usmeravaju u odnosu na oblasti koje bolje poznaju i postaju
sektorski novinari. Neki, pak vie cene slobodu izbora i
raznorodnost mogunosti koje nudi opta praksa i ostaju novinari
van sektorske koloteine.

36
Deava se, ne tako retko, da se namerno pusti kao glasina informacija koju nepromiljeni novinari, posebno ako im
se uni da je re o vesti za naslovnu stranu, bez dodatnih provera objave. Nekada novinari namerno objave poluistinitu
informaciju da bi tako senzacionalistikim vestima privlaili medijski auditorijum (uri, 1997, 461).

139

Valja istai da su oba tipa i novinari specijalisti i novinari opte
prakse podjednako vani za redakciju.

Postoji jo jedan tip novinara koji je kod nas u zatku jer
medijsko trite nije dovoljno ekonomski osnaeno da bi moglo
finansijski da ih podri. Re je o slobodnim novinarima ili fri-
lenserima (freelance) koji nemaju matinu redakciju (nisu stalno
zaposleni, niti su stalno honorarno angaovani u nekom mediju),
ve samostalno odabiruaju dogaaje, pojave, teme, obrauju ih i
nude, kao posebnu ekskluzivnost, razliitim novinama, radijskim
i televizijskim stanicama. Redakcije ih esto angauju i kao
dopisnike sa podruja koja su u oderenom trenutku medijski
atraktivna, jer im se to vie isplati nego da alju sopstvenog
novinara na teren. Slobodni novinari se ee od drugih bave
istraivakim novinarstvom, jer ih ne sputava redakcijski ritam.
Ukoliko su zaista visokoprofesionalni, ali i veoma hrabri, da se
upuste u avanturu istraivakog novinarstva u najkontroverznijim
oblastima ekonomskog i politikog kriminala, trgovine orujem,
drogom, ljudima, organima za transpantaciju, korupcijom, ili
jednostavno praenjem i fotografisanjem poznatih linosti u
privatnim situacijama - redakcije rado plaaju njihove
ekskluzivne prie, fotografije i televizijske reportae. Istovremeno
status slobodnog novinara namee im potrebu da odabiraju teme
koje e lake nai kupca na medijskom tritu.
Nezavisna
produkcija
Proizvodnja
radijskih i
televizijskih sadraja
za medijsko trite.
Oteavajua okolnost im je finansijska nesigurnost, posebno na
naem medijskom tritu koje nema jaka profesionalna udruenja,
niti sindikate, koji bi mogli da zatite slobodnog novinara. Da bi
opstali na nesigurnom medijskom tritu moraju ve biti poznati
novinari. Poetnicima je gotovo nemogue da budu slobodni
novinari prvo stoga to jo nisu savladali zanat u potpunosti,
zatim nemaju dobre kontakte i proverene, ekskluzivne, izvore
informacija i teko mogu da izdre veliku konkurenciju starijih
kolega i koleginica. Od slobodnih novinara se oekuje da imaju
sopstvenu medijsku opremu to predstavlja dodatno finansijsko
optereenje osobi bez stalnog izvora prihoda. Mogue je i
iznajmiti kameru odnosno profesionalni snima tona, kao i
kamermana i tonca. Meutim sve to je u ovom trenutku na
tranzicijskom podruju veoma skupo, posebno ukoliko se
priprema prilog za nepoznatog kupca, to jest za plasiranje na
otvorenom medijskom tritu.
Slobodni novinari se stoga esto udruuju oko nekog veeg
projekta i formiraju, kada je o ponudi za elektronske medije re,
nezavisnu produkciju, koja moe biti i zvanino registrovana, ili
delovati samo onoliko dugo, koliko je potrebno da se odreeni
projekat realizuje.
140
Uputstvo dobre prakse za slobodne novinare je da se ne oslone
samo na nekoliko redakcija kojima nude svoje usluge, ve da
uvek imaju mnogo razliitih komitenata (agnecije, novine, radija i
televizija). Vano je takoe i da se posebno uvaju sopstvene
hiperprodukcije, jer e urednici, prezasieni, odbijati njihove
ponude ma koliko naizgled primamljive bile.
Paparaci
Fotoreporteri kojima je
eksluznivnost
fotografije, a time i
njena trina vrednost,
primarnija od etikog
kodeksa profesije.
Specijalizovali su se za
snimanje strogo
uvane privatnosti
poznatih linosti.
Posebnu grupu frilensera ine fotoreporteri koji se nadmeu u
ekskluzivnosti fotografija koje nude medijskom tritu. Prema
podacima koje iznosi Baki (2002, 98) ameriki fotoreporteri
rade proseno godinje samo 150 dana, jer je trite zasieno
podjednako dobrim i visokoprofesionalnim novinskim
fotografima. Iz ove struke izdvojila se posebna grpacija kojima je
eksluznivnost fotografije, a time i njena trina vrednost,
primarnija od etikog kodeksa - paparaci. Specijalizovali su se za
snimanje strogo uvane privatnosti poznatih linosti. Tabloidi su
uvek spremni da takve fotografije izuzetno dobro plate, jer im to
podie tira u tolikoj meri da im se isplati ak da, ukoliko budu
tueni, plate odetu i opet ostanu u dobitku.

Postoje etiri osnovne kategorije slobodnih novinara.

Slobodni novinari opte prakse koji rade za sve vrste medije,
prate sve vrste dogaaja, koji su spremni da odu bilo gde i
izvetavju o svemu to smatraju da je vredno vesti.
Slobodni novinari koje na due vreme angauju mediji kao
honorarne saradnike za rad u smenama i to ne samo kao
novinare izvetae, ve i kao zamenike urednika u medijima
koji imaju nedovoljno stalno zaposlenih da bi uspeno
obezbedili dnevnu programsku produkciju.
Slobodni novinari koji se bave postprodukcijom, istrauju
pojedine teme/pojave, prave serijale za radio i televiziju,
odnosno feljtone za novine. Neki svoj rad ograniavaju na
nekoliko stalnih komitenata u duem vremenskom periodu
koji ih angauju da istrae specifinije teme. Ili, to je na
prostoru zemalja u tranziciji ea pojava, rade na principu
projekata koje podnose fondacijama za podrku medijima.
Povremeni slobodni novinari su oni inae zaposleni puno
radno vreme u nekoj redakciji, a s vremena na vreme osim
redovnog posla urade neto posebno i izazovno, uglavnom za
neki sasvim drugi medij. Na primer ako su radijski novinari,
naprave novinsku ili televizijsku dokumentarnu reportau.
Oni uglavnom rade za unapred poznat medij koji ih angauje
honorarno za odreni posao.

Novinarstvo vie nije posveena profesija i privilegija odabranih,
ve vie izazov istraivanja opasnih pojava. Danas, na alost,
141
medijsko trite vie vrednuje o emu se, nego kako se pie.
Profesionalni standardi su osrednji ili niski. Redakcije nemaju
vremena, sredstava, ali, na alost, ni potrebu, niti naviku da
neguju dobar stil i jezik, anrovsku raznovrsnost, medijske
performanse u istraivanjima novih izraajnih sredstava, da
podstiu eksperimentisanje u oblasti slike i zvuka.

Nekada je bilo uobiajeno da se veoma poznati knjievnici
oprobaju i u novinarstvu kao slobodni novinari odnosno
dopisnici, negujui izuzetno dobar stil i jezik medija. Podsetimo
na Egona Ervina Kia, Dona Rida (Rusija u toku Oktobarske
revolucije), Ilju Erenburga, Ernesta Hemingveja (panski
graanski rat), Eriha Mariju Remarka (Prvi svetski rat), Borislava
Pekia (London, kraj 20. veka). Njihovi medijski tekstovi su
kasnije objavljivani u formatu knjige i smatraju se uzornom
feljtonistikom literaturom.

Takoe i vrsni reditelji poput elimira ilnika, na primer,
eksperimentisali su u oblasti autorske televizijske reportae ili
televizijskog dokumentarnog filma, odnosno Harisa Paovia u
oblasti radio drame i radio dokumentarne reportae i ostvarivali
vrhunske rezultate nagraene na medijskim festivalima, ne samo
kod nas, ve i u svetu. Kako su ove umetnike medijske forme
veoma zahtevne i skupe nae siromano trite se sve ree
odluuje za finansiranje takvih poduhvata. Oni su svedeni na line
ili grupne inicijative nezavisnih malih niskobudetnih
producentskih kua i/ili zaljubljenika u istraivanje novih formi
medijskog izraza iji produkt vole da sluaju ili gledaju ljubitelji
sloenih umetnikih medijskih sadraja, pre nego veinski
auditorijum koji medijima obezbeuje samoodrivost. Stoga je
primat opteg ukusa imperativ u kreiranju programske politike
koja ove umetnike i eksperimentalne medijske sadraje retko ili
nikako finansia, a ako ih uopte plasira, kao zakonski obaveznu
nezavisnu produkciju, to ini u najmanje gledanim i sluanim
terminima.

Dopisnici su novinari koji izvetavaju sa odreenog geografskog
podruja za redakciju u kojoj su stalno zaposleni, ili su na
dugoronom honorarnom angamanu. Dopisnici samostalno, iz
svih oblasti ivota, odabiraju dogaaje o kojima izvetavaju.

Dopisnici mogu biti:

novinari poslani iz redakcije da rade neko due vreme na
terenu u sopstvenoj ili stranoj zemlji;
novinari iz date sredine angaovani da izvetavaju za
142
odreeni medij neko due vreme.

Obe navedene mogunosti imaju i prednosti i mane. Prednosti se
odnose uglavnom na izuzetno visok profesionalni standard koji
redakcija postavlja. Lokalni novinari moda nisu u stanju da ga
dostignu, stoga medij na teren alje sopstveni kadar. Ili u
odluivanju prevagne argument da su lokalni novinari ipak
upueniji u domae prilke, nego oni koji dolaze sastrane.

Dopisnici se alju ili angauju u sredinama za koje redakcija ima
trajniji interes. Uobiajeno je da dopisnici ukazuju matinoj
redakciji na teme, dogaaje, pojave o kojima bi valjalo
izvetavati, ali i matina redakcija, veoma esto, naruuje rubriku
odreenog sadraja od dopisnika. Komunikacija izmeu matine
redakcije i dopisnika mora biti veoma iva i dvosmerna da bi se
na odgovarajui nain informisla javnost.

Dopisnika mrea
Pokrivenost
odereene, ire,
teritorije novinarima
dopisnicima.
Dopisnika mrea - novinske agencije i jaki tampani i
elektronski mediji tee da imaju mnogo pojedinanih novinara ili
cele dopisnike redakcije u svim znaajnijim svetskim centrima u
kojima se kreiraju i donose za region, ili ceo svet, politike i
finansijske odluke. Odnosno da u svim regionima i veim
gradovima na nacionalnom nivou imaju sopstveni kadar.
Pokrivenost odereene ire teritorije dopisnicima naziva se
dopisnika mrea. Uobiajeno je da u matinoj redakciji postoji
urednik/urednica dopisnike mree. Zaduenje te osobe je da
komunicira sa dopisnicima, od njih prima informacije, pravi
selekciju dogaaja koje e pratiti, odnosno tema koje e
obraivati iz njihove ponude i naruuje ono to posebno zanima
matinu redakciju, a nije bilo sadrano u ponudi dopisnika.

Matine redakcije kreiraju i uredniku politiku dopisnike mree,
staraju se o podizanju profesionalnog standarda u dopisnitvima,
obezbeuje dopisnitva odgovarajuom tehnikom i to je veoma
znaajno esto su upravo dopisnitva izvor novih kadrova za
matinu redakciju.

Fikseri su domai
vodii, organizatori,
prevodioci, a u novije
vreme neretko i
snimatelji, stranim
novinarima koji dolaze
na krae vreme da bi
pratili neke izuzetne,
najee konfliktne,
dogaaje.
Fikseri su domai vodii/organizatori, prevodioci, a u novije
vreme neretko i snimatelji, stranim novinarima koji dolaze na
krae vreme da bi pratili neke izuzetne, najee konfliktne,
dogaaje. Najpoeljniji fikseri su domai novinari jer poznaju
profesionalne potrebe izvetaa, zatim drutveno-politiki-
kulturni kontekst zemlje, veoma esto imaju i dobre kontakte u
politikim i ekonomskim centrima moi kako pozicionim tako i
opozicionim.
Fikseri moraju biti veoma pouzdane osobe od poverenja, u
143
suprotnom novinari izvetai nikada ne mogu biti sigurni da je
informacija koju su od fiksera dobili tana i na korektan nain
prevedena.
Opasnast rada na terenu uz pomo fiksera je to to osobe koje se
time bave mogu interpretirati dogaaje iz sopstvene perspektive,
odnosno jednostrano, pa e na taj nain novinari reporteri izvestiti
auditorijum sopstvene zemlje. Reporteri na terenu se brane od
jednostranog izvetavanja tako to meusobno razmenjuju
informacije proveravajui da li su fikseri dovoljno pouzdani i
izbalansirani u posredovanju.

Fikseri su veoma dragoceni posebno kada je re o izvetavanju sa
ratnih podruja jer konfliktna situacija iziskuje znatno dublje
poznavanje istorijskog konteksta i dnevnopolitike prakse da bi se
spoznali uzroci sukoba. Na permanetnim, ali i tek otvorenim,
aritima u svetu fikseri su postali veoma cenjena profesija,
ujedno i profesija visokog rizika, poto novinari reporteri, kada su
ve doli u konfliktno podruje, moraju, da bi opravdali put,
svom auditorijumu da prue informacije, neretko snimke, iz
samog sredita zbivanja. Nije retkost da u ratom zahvaenim
podrujima i novinari i njihovi fikseri budu kidnapovani ili
ubijeni, odnosno da stradaju u oruanom sukobu koji su eleli da
zabelee.

Prvim novinarem koji je stradao na zadatku smatra se ratnik-
izveta Filipid koji je 490 g.p.n.e. doneo poruku Atinjanima o
pobedi grke vojske kod Maratona. Pretrao je 42 kilometra od
sela Maraton u Heladi do Atine, da bi javio da su Grci pobedili
deset puta brojniju vojsku Persijanca. Javio i od napora umro na
zadatku.

Od 1997. do danas 30
zaposlenih u medijima
u Srbiji stradalo je
obavljajui novinarski
zadatak (Blic, 4.maj
2007, str. 6)
Od tada novinari neprestano gube ivote da bi objavili
informaciju.

Iz medijske prakse

Tirai rastu u vreme ratova. Na primer u vreme rata Severa i Juga
u SAD, novina Herald tribune 1861. dostie tira od do tada
nezamislivih 100000 primeraka, a u ratnoj zoni je ak 30 do 40
dopisnika (Gocini, 2001, 209).
U 2004. godine na zadatku je stradalo 126 novinara, mnogi kao
ratni izvezai, ak 25 u sukobima u Iraku.
144
Organizacija Novinari bez granica saoptila je da je 2005. godine
na poslu ivot izgubilo 63 novinara i pet prevodilaca, a 807
novinara je zavrilo u zatvoru, njih 1.308 je bilo izloeno
psiholokom muenju preneo je Tanjug pisanje slovenakog Dela.
U 2004. ubijeno je 53 novinara, 15 prevodilaca, 907 novinara je
uhapeno, a 1.146 novinara napadnuto.
Tri godine za redom Irak je najopasnije mesto za obavljanje
novinarskog posla jer su u toj zemlji tokom 2005. ivot izgubili
24 novinara i 5 prevodilaca. Od poetka invazije na Irak, u martu
2003, u Iraku je poginulo 75 novinara i drugih radnika iz oblasti
medija.
Na drugom mestu su Filipini sa 7 rtava meu novinarima. Na
Filipinima novinare ugroavaju politiari, privrednici i
preprodavci droge, za B92 prenela je Jelica Greganovi.
Komiti to protekt drnalist (Committee to Protect Journalist)
objavio je u septembru 2006. do sada najtemeljniji izvetaj u
kojem se izmeu ostalog navodi da je u poslednjih 15 godina
ivote izgubilo ak 580 novinara. Nasilja su izvrena po naredbi
vlasti ili politikih i ekonomskih centara moi, odnosno u zonama
konflikta od vojnih ili paravojnih jedinica i milicija.
2006. je najcrnja za novinare od 1994, kada su 103 novinara
izgubila ivot zbog posla kojim se bave, a od tog broja polovina
ih je izvetavala iz Ruande, navodi se u godinjem izvetaju
organizacije Reporteri bez granica (RSF).
U izvetaju se navodi i da su 90 posto rtava iz Iraka bili iraki
novinari i da su istrage o njihovim pogibijama bile retke ili uopte
nisu pokretane.
RSF je naveo i da je drugo najopasnije mesto za novinare ove
godine bio Meksiko, gde je 2006. devet novinara ubijeno dok su
izvetavali o trgovini drogom ili o nasilju u drutvu. Na treem
mestu su Filipini, gde je ubijeno est novinara.
Rusija je, prema tom izvetaju, takoe opasno mesto za
novinarsku profesiju. Ove godine u toj zemlji je ubijeno troje
novinara, ukljuujui Anu Politkovskaju, koja je bila jedna od
javnih kritiara predsednika Vladimira Putina, a ubijena je u
centru Moskve u oktobru 2006.
"Ukupno je 21 novinar ubijen u Rusiji od dolaska Vladimira
Putina u martu 2000", naveo je RSF, dodajui da je Kremlj
naredio timu od 150 istrailaca da ispitaju okolnosti ubistva
Politkovskaje.
RSF je naveo i da je veliki broj pretnju upuenih novinarima
delimino posledica i brojnih predizbornih kampanja irom sveta.
Novinarima je preeno u Peruu, Brazilu, Demokratskoj Republici
Kongo, Belorusiji, Ugandi i Etiopiji.
Ta organizacija je navela i da je situacija bila posebno loa u
Bangladeu, pred izbore.
145
RSF je naveo i da je broj registrovanih cenzura pao na 912 ove
godine, u odnosu na 2005. kada je bilo 1.006, i da se po tom
pitanju situacija posebno popravila u Nepalu.
Navodi se takoe da se u mnogim zemljama Internet strogo
kontrolie. Najvei neprijatelji Interneta su, prema ovom
izvetaju, Saudijska Arabija, Belorusija, Mjanmar, Kina, Severna
Koreja, Kuba, Egipat, Iran, Uzbekistan, Sirija, Tunis i Vijetnam.

2006. smrtonosna za novinare
10:37 | izvor:Beta
adresa http://www.b92.net/info/vesti/naslovi.php?dd=1&mm=1&yyyy=2007

146


Pokuajte da nainite listu novinara koji su na vas svojim
tekstom ili radijskom, odnosno televizijskom reportaom,
ostavili snaan utisak. Zato?
Svrstajte ih u neku od grupa ponuenih u ovom poglavlju.

147

Snaga, sloboda, odgovornost i ogranienja
novinara i novinarstva

Ovaj odeljak poslednjeg poglavlja odnosi se na pojave koje
ugroavaju mo i slobodu medija, odnosno utiu na
ograniavanje novinarskog rada i sputavaju novinare da
obavljaju svoj svakodnevni posao. Istovremeno ovde se
razmatraju i ogranienja koja mediji moraju da imaju da bi se
ponaali prema pravilima etikog kodeksa profesije, a to ne ine
uvek.

Cenzura, senzacionalizam, dobar ukus, unutranji pritisci na
novinare su pojave koje se medijima nameu spolja (cenzura) ili
ih mediji, odnosno njihova vlasnika i upravljaka struktura,
sami proizvode kako bi novinarima nametnuli samo jednu
vodilju u njihovom radu, a to je bolji plasman glasila na
tritu, u cilju ostvarivanja profita.

Preporuena literatura

1. Bjelica, Mihailo (1995), Istorija novinarstva, Radnika tampa,
Beograd, 13-38.
2. Bojd, A. (1994), Broadcast Journalism/Techniques of Radio and
TV News, Focal Press, Oxford.

3. uri, Duan (1997), Novinarska enciklopedij, BMG, Beograd.

4. irilov, Jovan (2006), Cenzura, NIN, Beograd, 7.12.2006.
strana 6.

5. Keetovi, . (1998), Cenzura u Srbiji, Biblioteka Acamedia,
Zadubina Andrejevi, Beograd.

6. Mek Kvejl, Denis, (1994), Stari kontinent-novi mediji, Nova,
Beograd.

7. Korni, D.(1999), Etika informisanja, Clio, Beograd.

Administracija, Beograd

9. Zakona o javnom informisanju Republike Srbije, osnovni
tekst, (1998), Slubeni glasnik Republike Srbije; stupio na snagu
22.oktobra 1998, Beograd.

Cenzura

Cenzura moe da odjekuje unutar nas, da se naseli u naem ja,
da nas uhodi, kao privatni sekretar koji nas stalno podsea da ne
smemo otii predaleko. Unutranji cenzor nas upozorava da je
148
previe toga u igri na ugled, naa porodica, naa karijera, na
posao, zakonski postupak protiv nae kompanije. Zbog njega
utimo kao zaliveni, drhtimo, uvek dva puta promislimo i sve
to uz osmeh. Dord Orvel (Keetovi, 1998, 21).

Cenzura
institucionalni
mehanizam zabrane
javno pisane i
izgovorene rei.
Cenzura predstavlja, naizgled jednostavan institucionalni
mehanizam zabrane javno pisane i izgovorene rei. U sutini u
sebi sadri veoma kompleksne mehanizme funkcionisanja vlasti
i odnosa vlasti prema okruenju. Cenzura eksplicitno ukazuje na
stepen otvorenosti jednog druta za postojanje i javno iznoenje
razliitih miljenja. U razliitim prirunicima ova re se
razliito definie, na primer u Oksfordskom reniku cenzor je:
Jedan od dvojice sudija u starom Rimu koji je vodio nadzor
nad javnim moralom;
Poslednji oblik cenzure
je atentat,
Bernard o (Keetovi,
1998, 21).
zvaninik koji je imao dunost da pregleda knjige,
asopise, drame, pre objavljivanja, da utvrdi da ne sadre
nita nemoralno, jeretino ili uvredljivo ili tetno za dravu;

osoba koja u vreme rata pregleda linu korespondenciju i iz
nje izbacuje delove koji su vojna tajna (Keetovi, 1998,
17).

U Francuskoj je
Krljevskim ukazom
1764. zabranjeno
tampanje publikcija
koje se bave
finansijama,
Prema Leksikonu novinarsta (1979, 24) cenzuru vre dravni
organi, a u nekim zemljama i crkva, politike organizacije, vojni
organi.

a 1767, one koje
razmtraju verska pitanja.
1763. radil je vie od
120. cenzora.
(Gocini, 2001, 90)
Cenzura moe biti preventivna i suspenzivna. Preventivna
podrazumeva pregledanje tampanog materijala pre
objavljivanja, a suspenzivna reagovanje cenzora i stavljanje
autora pod udar zakona nakon to je neto objavljeno (praksa
Zakona o javnom informisanju iz 1998).

Engleska je prva zemlja
u svetu koja je ukinula
preventivnu cenzuru
1695. u vreme slavne
revolucije (Bjelica,
1995, 37).
Cenzura podrazumeva kontrolu celokupnog komunikacionog
prostora koja moe biti administrativno sprovedena, ali i deo
podsvesnog reagovanja osoba koje se bave komunikacijama
tako to unapred ograniavaju sopstveno delovanje smatrajui
da je uputnije samocenzurisati javnu re, nego isprobavati dokle
see mo administrativnih cenzora.

Teoretiari i praktiari oduvek su se sporili oko razloga za
cenzuru, odnosno razloga protiv nje. Najee se navodi da je
cenzura zatita prava i sloboda drugih ljudi. S tim u vezi je i
odluka Evropskog suda za ljudska prava (jul 1986) na osnovu
koje javne linosti moraju da toleriu vie kada je re o javnim
149
komentarima njihovih aktivnosti (Keetovi, 1998, 26).

Sloboda informisanja suava se najee zbog javnog interesa.

Ja sam vam i pre kazao,
i sad vam opet kaem, ne
stavljajte u Novine ni
rjeice dok vam ja na to
dozvolenije ne dam.
Knez Milo Dimitriju
Davidoviu,14.03.1835.
(Bjelica, 1995, 16)
Drugi razlozi za cenzuru su na primer: bezbednost drave, zatim
naruavanje javnog reda i mira, uvredljivi, nepristojni i
pornografski sadraji, irenje nacionalne i rasne diskriminacije,
i drugi vidovi pre svega politike propagande koja se kosi sa
zvaninim politikim i ideolokim stavovima, predrasude i
dezinformacije, kao i dravne, vojne, slubene i poslovne tajne,
posebna drutvena situacija (oruani sukob).

Nekoliko kljunih pitanja bitno odreuje problem cenzure:
Da li vlada pokazuje paternalistiki odnos prema svojim
graanima potcenjujui ih?

Da li vlada koristi pametna i pozitivna sredstva za kontrolu
moi medija u ime drutvene kontrole, nacionalnog napretka i
opteg dobra?

Da li je moda politika cenzura jednostavan, cinian nain
kojim vlada eli da sauva mo guei u medijima glas
opozicije? (Bojd, 1994, 169)

Iz medijske prakse

Vlada Republike Srbije donela je pozivajui se na Zakljuke Savezne
i Republike Skuptine Uredbu o posebnim merama u uslovima
pretnji oruanim napadima NATO pakta naoj zemlji. Donesena je
9.10.98. a prestala da vai 22.10.98. godine. Na osnovu Uredbe
13.10.98. zabranjeni su dnevni listovi Danas i Dnevni telegraf;
15.10.98. dnevni list Naa borba. U lanu 8 Uredbe propisana je
zabrana sredstvima javnog informisanja da preuzimaju ili emituju
delove programa, odnosno programe ili tekstove stranih sredstava
informisanja kojima se deluje protiv nae zemlje, iri strah, panika i
defetizam ili kojima se negativno utie na spremnost graana na
ouvanje integriteta Republike Srbije i SR Jugoslavije, zabranjuje im
se da slino ine i u svojim programima. Uredba je dakle trebalo da
titi javni interes. Kritiari Uredbe su navodili da ona ne titi javni
interes ve da je lan 8 Uredbe direktno u suprotnosti sa lanom 3 i
lanom 46 tadanjeg Ustava Republike Srbije u kojima se zabranjuje
cenzura.

Zanimljivosti
150

"Cenzura se u sferi filma pojavila veoma rano. U Americi je
1909. godine osnovan Nacionalni bord cenzure za film.
Osnovao ga je Narodni institut grada Njujorka, samoimenovani
uvar javnog morala. Filmska industrija je dobrovoljno
prihvatala njihove "usluge" i ak su plaali 3,5 dolara po jednoj
stopi pregledane filmske trake. Filmovi nisu klasifikovani u
kategorije, kao u Velikoj Britaniji od 1913. godine, ve je film
proao ili nije proao cenzuru, s tim da su sporne scene mogle
biti izbaene i film zatim prihvaen kao moralan.
Na teritoriji koja e biti Jugoslavija, postojala je kontrola
filmova iz vremena Austrougarske. Jugoslovenski Zakonom o
filmu iz 1932. godine postojala je institucija pregleda stranih i
domaih filmova, koja u novim uslovima i novim zakonima
regulie pregled filmova u socijalizmu posle Drugog svetskog
rata. Do 1962. godine postojala je Savezna komisija za pregled
filmova, dakle, postojala je cenzura" (irilov, 2006, 9).

Iskrivljavanje

Iskrivljavanje slike o dogaajima uvek se radi pod pritiskom na
autore izvetaja ili reportae. Ti pritisci mogu biti spoljni i
unutar samog medija (urednici, direktori, uvari kapija).
Iskrivljavanje je esto produkt i autocenzure.
Poznati britanski komunikolog Denis Mek Kvejl (1994) uoio
je u medijima 4 naina iskrivljavanja slike o dogaajima:
akcenat u izvetajima je na akciji, konfliktu i pojedincu;
odabira se jedan segment dogaaja, a ostali zanemaruju;
upotrebljavaju se stereotipi i imenovanja (etiketiranja)
strana u konfliktu, najee manjinskih i marginalnih grupa
i ena;
stvara se efekat staklenog zvona za dogaaje koje su
pokrivali mediji; to su uglavnom dogaaji koje su mediji
isprodukovali.

151

Senzacionalizam

Predstavlja medijsko preuveliavanje dogaaja. Tanije kada se u
medijima nekom dogaaju daje vei prostor nego to je
objektivno njegov informativni znaaj. Uz reeno obino ide i
neprimerena oprema medijske prezentacije (naslovi sa velikim
slovima preko cele prve strane, fotografije, uestanost emitovanja
vesti o dogaaju u elektronskim medijima).

Senzacionalizam osuuju svi etiki kodeksi.

Dobar ukus

Ne bi trebalo zaboraviti da svaka tragedija, a mediji najvie vole
da izvetavaju ba o tragedijama, ima uesnike koji su deo
medijskog auditorijuma. Reporteri smatraju da tragedije treba
opisati do tanina, posebno ukoliko se time podie tira ili
poveava sluanost i gledanost, nasuprot njima osobe koje su
neposredno doivele tu tragediju smatraju da je to direktno
meanje u njihovu privatnost. Kljuno je pitanje koliko daleko
reporteri smeju da idu, a da ipak ostanu medijski atraktivni i
zadre dobar ukus?
Podsetimo da mnogi etiki kodeksi, kao i Opte obavezujue
uputstvo o ponaanju emitera (Kodeks ponaanja emitera) koje je
doneo savet Republike radiodifuzne agencije Srbije juna 2007.
zabranjuju, na primer, do detalja opisivanje saobraanih nesrea
ili kriminalnih nasilja, ubistava, silovanja. Posebno se vodi rauna
da se porodica rtava zatiti i potedi medijske kampanje. Na
alost ne uvek uspeno.

Privatnost
Stalna dilema novinara i urednika je kako pomiriti privatnost i
legitimni javni interes da se dogaaj zabelei i prezentuje
auditorijumu, a da se pri tome ne padne u zamku voajerizma.
Jedna od kljunih dilema je da li treba objavljivati fotografije
paparaca (fotoreportera koji su na nelegalan nain snimili poznate
linosti van njihovog javnog pojavljivanja). Jasno da one podiu
tira tabloida, to jest da se ovaj tip takozvane ute tampe zasniva
upravo na fotografijama paparaca. Dokle god postoji trie
spremno da plati visoku cenu za takve fotografije i eventualno
sudsku nadoknadu linosti koja se smatra oteenom zbog
objavljivanja fotografija, dotle e paparaci i opstajati. Ovom tipu
fotoreportera nije nakodila ni afera oko pogibije ledi Di, niti
152
mnoge druge. Kod nas se uglavnom ovakvi sadraji prenose iz
strane tampe. Malo je domaih reportera koji se bave ovim tipom
fotografije, osim toga treba imati u vidu da je nae trite
siromano tako da nema novina koje bi mogle da plate pravu,
atraktivnu paparaco fotografiju.
Nije samo fotografija kontroverzna i tekstovi su esto na ivici
uljudnosti i dobrog ukusa. Protiv takvih medijskih natpisa postoje
institucionalizovani mehanizmi za zatitu privatnosti kao to su
Krivini zakon i Zakon o javnom informisanju, i naravno etiki
novinarski kodeksi, kao i od nedavno Opte obavezujue uputstvo
o ponaanju emitera (Kodeks ponaanja emitera) koje je doneo
savet Republike radiodifuzne agencije Srbije juna 2007. .

Unutranji pritisci na novinare

Svakodnevno u svom radu novinari se susreu sa razliitim
pritiscima. Neki od njih su objektivne prirode, a drugi su
institucionalnog tipa. Borei se sa njima, na alost, mnogi od njih
prerano posustanu. Ukoliko smo pre ulaska u profesiju upoznati
sa onim to nas oekuje, bolje emo pripremiti na odbrambeni
sistem.

Duina rubrike novinari su najee ogranieni duinom teksta
ili trajanjem rubrike. Pitanje selekcije materijala predstavlja
ozbiljan zadatak i mukotrpan posao. Deava se da nakon
urednikog skraivanja autor ne moe ni da prepozna sopstveni
tekst. Tada treba odluiti da li e dati dozvolu za objavljivanje.
ta se gubi, a ta dobija objavljivanjem, ili ne objavljivanjem?
Postavlja se pitanje i kompetencije. Ima li pravo novinar da titi
svoje autorstvo ili je uredniki zadatak i odgovornost konana
verzija i oprema teksta?
Sve navedeno su pitanja koja novinari esto postavljaju sami sebi,
odgovor na njih kontekstualno je uslovljen (pre svega od
drutvenopolitikog, ideolokog i konteksta teme).
Ukoliko smo ubeeni da je rubrika veoma znaajna tada emo se
boriti za njeno medijsko vreme i prostor. Ukoliko uspemo da
ubedimo urednike, verovatno emo to uspeti i sa auditorijumom.

Vreme za pripremu novinari, posebno reporteri elektronskih
medija uvek su u stisci sa vremenom. Rubrike moraju biti
pripremljene za emitovanje neto ranije, barem pola sata pred
poetak emisije (prema pravilima nekih medijskih kua i vie).
Kada se prati dogaaj u kontinuitetu i izvetaji objavljuju u vie
informativnih emisija u elektronskim medijima tada se odrede
segmenti dogaaja koji e se za koju emisiju obraditi. Novinari
153
koji izvetavaju za dnevne listove imaju odreeno vreme kada se
zakljuuje broj do kojeg tekstovi moraju biti predati urednicima.
Samo izuzetni dogaaji, koji imaju prioritet za objavljivanje,
mogu stizati na uredniki sto u poslednjim trenucima pred
emitovanje, pa ak i u toku trajanja emisije. Nije dobro dozvoliti
da se doe u veliku stisku sa vremenom jer tada i najstabilnije
linosti rade pod velikim optereenjem i u kontinuiranom su
stresu. Lake se grei, kada se radi pod pritiskom. Greke ne
moraju biti novinarske, mogu biti i tehnike to ne umanjuje
odgovornost novinara.
Podseamo da novinari dele tree mesto na listi najugroenijih
zanimanja upravo zbog toga to rade u stalnom stresu i esto
neadekvatnim terenskim uslovima (uri, 1997, 461).

Selekcija uslovljena je kontekstom medija. Na televiziji e
urednik pre pustiti u program priu o karnevalu u Riju, nego
priu o starim osobama koje ive u prihvatilitu i nedostaju im
lekovi i bolja nega. Dakle to je rubrika za elektronske medije
vizuelnija i radiofoninija, ima vie anse da ue u emisiju. to je
novinski tekst atraktivniji, pa i senzacionalistikiji, ima vie anse
da bude objavljen. To ne znai da uvek treba ii linijom manjeg
otpora. Vano je medijskoj publici ponuditi istinsku temu koja je
od javnog interesa, a ne samo atraktivnu.

Rejting ispitivanja itanosti, sluanosti i gledanosti koliko god
da su stimulativna, toliko mogu biti i kontraproduktivna. Utiu na
ureivaki kolegijum da radi profita snize kriterijume
informativnosti i prilagoavaju medij ukusu auditorijuma koji
nije uvek pravo merilo kvaliteta. Posebno za medije koji
informaciju iznose na trite kao robu i od njenog plasmana
zavise, pre svega, ekonomski. Robovanje rejtingu moe da bude
pogubno jer e esto morati da kre temeljne novinarske principe.
Istovremeno samozadovoljstvo dobrim plasmanom moe isto
tako pogubno da deluje na kreativnost i traganje za novim. Jedan
od kliea je da tim koji pobeuje ne treba menjati, u medijima
uvek treba tragati za novim.

Novinari moraju da
sauvaju nezavisnost u
odnosu na one o
kojima izvetavaju.
(Kova, Rozenstil,
2006, 118).
Reklama veliki oglaivai ele da utiu na ureivaku politiku.
Tome se novinari moraju suprotstaviti, jer to utie na medijsku
nezavisnost. Novinari i spikeri u elektronskim medijima prema
svim profesionalnim etikim kodeksima ne bi trebalo da
saoptavaju informacije i itaju reklamne poruke, ili vode
zabavne emisije, time gube kredibilitet u informativnom
programu i obrnuto. Ukoliko ele da budu voditelji zabavnih
emisija voenje informativnog programa samo moe da im
oduzme popularnost. Takvim urednikim zahtevima treba se
154
suprodstaviti na poetku novinarske karijere.
Svaki autor mora izgraditi sopstveni medijski imid. Ukoliko je
jednog dana na reklamama, a sutra u vestima od personalnosti
nee ostati nita. Ukoliko je to mogue, mada u malim lokalnim
medijima sigurno da nije, valjalo bi se izgraivati u jednoj oblasti
koju e novinari pratiti kontinuirano. Tada se polako ulazi u
sutinu i stie kredibilnost i kod auditorijuma, a nakon toga i kod
urednika. To znai da rubrike takvih autora retko mogu biti
uredniki preraivane, a time i sami novinari stiu samostalnost.
Specijalisti za pojedine oblasti (skuptinski izvetai, strunjaci za
bankarstvo, privredu, poljoprivredu, spoljnu politiku) su uvek
rado vieni u redakciji, ali na alost redakcije su retko spremne da
izgrauju takvu individualnost.
U novinare specijaliste, autore izgraenog stila, treba mnogo
uloiti, njima se ne moe manipulisati.

155


I na kraju odgovorite iskreno sami sebi na samo jedno pitanje:
Zato elim da budem novinar/novinarka?
Kovertirajte odgovor. Onoga dana kada zavrite studije
urnalistike otvorite koverat. Tada ponovo sebi postavite isto
pitanje i uporedite odgovore.
Ukoliko ste ve u profesiji podsetite se na razloge zato ste poeli
da se bavite ovim zanatom i preispitajte sebe da li jo mislite na
isti nain.
156

Opta literatura

Adam, G. Stuart and Roy Peter Clark (2006), Journalism The
Democratic Craft, Oxford University Press, Oxford New York.
Bal, Fransis (1996), Mo medija, Clio, Beograd.
Bikup, J. (1981), Osnove javnog komuniciranja, kolska knjiga
Zagreb, Zagreb.
Boyd, A. (1995), Broadcast Journalism/Techniques of Radio and
TV News, Focal Press, Oxford.
Burnss, L.SH. (2002), Understanding Journalism, Sage, London.
Curran, James, (2005), Media and Power, Routledge, London and
New York.
Dej, Luis Alvin (2004), Etika u medijima, Medija centar, Beograd.
okovi, Dragan; pripremio (2004), Vlasnitvo medija i njihov
uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji i regionu,
istraivanje, Medija centar, Beograd.
uri Duan, Novinarska radionica, 2000, Beograd.
uri, Duan (2003), Novinarski leksikon, YU marketing press,
Novosti. Beograd.
Gocini, ovani (2001), Istorija novinarstva, Clio, Beograd.
Greer, P. & Murphy A. & Ogard, M. ur. (2005), Guide to
participatory democracy in BiH and in SCG, Council of Europe
Publishing, Belgium
Fidler, Roder (2004), Mediamorphosis, Clio, Beograd.
Hall, Jim (2001), Online Journalism, A Critical Primer, Pluto
Press, London-Sterling, Virginia.
Janji, Dragan, Kovaevi B. (1993) ed, Demokratija i manjinske
zajednice, Evropski graanski centar za reavanje konflikata,
Subotica.
Kin, Don (1995), Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd.
Malovi, Stjepan (2003), Novine..., Sveuilina knjiara, Zagreb.
Niki. Stevan i Ana Davio, ur. (2004), Etika novinarstva,
Prirunik za profesionalne novinare, CPM, Beograd.
Novinarski kodeks sa osnovnim smernicama za redakcijski rad,
(2002), Nemaki savet za tampu, KAS, Beograd.
Novinarski kodeksi NUNS, ANEM, (2002, 2004), Beograd.
Miljani, P.M. (2001), Novinarske poduke i douke, Radio Crne
Gore i Inpropex, Podgorica.
Radojkovi, M. i Crnobrnja, S. (1995). Sredstva masovnih
komunikacija, Agena Struna knjiga, Beograd.
Randall, David (2000), The Univerzal Journalism, Pluto Press,
London.Sterling, Virginia.
Rudin, R.& T. Ibbotson, (2003), Introduction to Journalism,
Essential techniques and background knowledge, Focal Press,
Amstendarm, Boston, Heidelberg, London, New York, Oxford,
Paris, San Diego, San Francisco, Singapore, Sidney, Tokyo, 1-15.
Slavkovi, Duan (1975). Osnovi novinarstva i informisanja,
157
Savremena praksa, Beograd.

Slavkovi, Duan (1988), Biti novinar, Nauna knjiga, Beograd.
Soloski, Don (1993), Novinarski profesionalizam mehanizmi
kontrole, u: Gledita 1-6, Beogradski univerzitet, Narodna omladina
Srbije, Savez studenata, Beograd, 75-87.
unji, . (1984), Ribari ljudskih dua, ideja manipulacije i
manipulacija idejama, Velika edicija "Ideja", Drugo izdanje,
Mladost, Beograd.
Valic Nedeljkovi, D. (2001), Diversitt versus Unitarismus:
Medien in der Multilingualen Vojvodina. In: B. Busch, B. Hipfl, K.
Robins
(eds.): Bewegte Identitten. Medien in transkulturellen Kontexten.
Klagenfurt: Drava, 202-225.
Vali Nedeljkovi, D. (2002), The Media in Serbia after the 5
October 2000 Changes, Bulgaria Yugoslavia: Journalism in
Intercultural Dialogue, ed. Valery Roussanov, Sofia, 10-14, and
29-41.
Vali Nedeljkovi, D. (2002), Praktikum novinarstva, Privredni
pregled, Beograd.
Vukeli, Z. ur. (2006), Neposredno uee graana u javnom
ivotu na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i optina,
Beograd.
Wilkins, Lee (2005), The Moral Media: how journalists reason
about ethics, Lawrence Erlbaum Associates, Inc. New Jersey.
Tomi, Zorica (2004), Komunikacija i javnost, igoja, Beograd.
Zakon o radiodifuziji (03.09.2005.) http://www.min-cul.sr.gov.yu/
Zakon o javnom informisanju (30.10.2003) http://www.min-
cul.sr.gov.yu/
Index
Agenda-setting drutvena agenda
AP-ova glava vesti
Besplatne novine
uvari kapija,
Desk
Diskurs
Diskurs analiza
Dopisnici
Dopisnika mrea
Embargo
Fikseri
Format radio
Formati
Frilenseri
Glodur
Informeral
158
Infotejment
Istraivaki ili sitrani novinari
Istraivako (istrano) novinarstvo
Koncentarcija medija/medijska koncetracija
Konvergencija
Lid
Media Moguls
Medijski imperijalizam
Medijski sektor
Medijsko trite
Miks medija kultura
Oligopol
Paparaci
Pinkovizija
Podkast
RATEL
Rialiti ou
Redakcija
Redakcijski kolegijum
RRA
Sapunska opera
Sektorski novinari
Sistem rubrika
Sitkom
Slobodnjaci
Terestarni
Zabavno novinarstvo

O Novinarstvu I Novinarima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

O Novinarstvu I Novinarima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dubravka Vali Nedeljkovi

You might also like