Lobiranje &

Javni poslovi

ta je lobiranje ?

Lobiranje (Lobbying) je uticanje na
politike odluke od strane osoba, koje ne
estvuju u donoenju odluka.

Pod politikim odlukama smatraju se u
tom kontekstu vladine odluke, posebno
zakoni, uredbe, pravilnici i smernice.
ta je lobiranje ?

Radi se takoe i o dodeli poticajnih
sredstava, subvencija i raspisivanja
konkursa.
Primaoci lobiranja

Primaci (Adresati) lobiranja u uem
smislu su sve dravne institucije i
uprave, koje takve politike odluke
pripremaju, sprovode i nadziru.

Adresati Lobbyinga u irem smislu su
sva bliska tela, kao sindikati, stranke,
interesne grupe, ne profitne i ne vladine
organizacije.
Nivoi prisutnosti lobiranja

Lobbying moe biti prisutan na lokalnom,
regionalnom kao i na nacionalnom,
meudravnom i meunarodnom nivou.
ta je lobiranje ?

Aktivnosti, koje utiu na politike odluke,
ali nisu s tom namerom izvedene, ne
smatraju se Lobbying-om.

Lobbying je samo onda prisutan ako
postoji pokuaj uticanja od strane osoba
ili grupa, koje same formalno ne
uestvuju u odluci.
ta je lobiranje ?

Primer:
ako dravni slubenik, koji uestvuje u
sastavljanju jedne odluke izmeni iz
linogog uverenja jedan pojedinani
lanak nekog nacrta Zakona, to nema
veze s lobiranjem.
ta su javni poslovi ?

Javni poslovi (Public Affairs) su strateki
menadement o procesu odluivanja na
granici izmeu politike, privrede i
drutva.

Public Affairs Management

ta su javni poslovi ?

Javni poslovi organiziuju eksterne
odnose jedne organizacije, posebno
prema vladama, parlamentima,
optinama kao i udruenjima i
institucijama, odnosno prema samom
drutvu.

to su javni poslovi ?

Public Affairs znai zastupanje i
posredovanje interesima korporacije,
saradnika i lanstva u politikom
kontekstu, direktno preko lobiranja; znai
komunikacija i savetovanje sa onima koji
odluuju i indirektno putem opinion
leaders-a i medija.
to su javni poslovi ?

Public Affairs su politiki odnosi, tj. kao
spoljni poslovi jedne korporacije
Lobiranje u korporacijskoj praksi:

1. Faza analize i planiranja
1. Proces definisanja ciljeva
2. Proces planiranja

2. Faza primene
1. direkntno lobiranje
2. indirektno lobiranje

3. Evaluacija
Pet grupa ciljeva lobiranja:

1. Spriiti neku Odluku,
2. Odluku odloiti,
3. Odluku sadrajno izmeniti,
4. Neko tematsko pitanje staviti na
politiku agendu,
5. Izostaviti neku tematiku iz politike
rasprave.

Primeri za Inside-out
ciljeve u lobiranju:

Primeri u Outside-in
ciljeva u lobiranju:
Kako bi se novi tehnoloki
proizvod uvodio na trite
potrebno je izmeniti
zakonsku regulativu.
Uticaj na katalog kriterijuma za
dobijanje poticajnih sredstava,
kako bi korporacija ta sredstva
mogla koristiti.
Kako bi se uestvolvalo na
javnom konkursu potrebno
je izmeniti neke kriterijume.
Uestvovanje u formuliranju
politikih ciljeva na tom
podruju u kojem je korporacija
deluje.
Primeri za Inside-out
ciljeva u lobiranju:

Primeri u Outside-in
ciljeva u lobiranju:
Kako bi se uspeno
okonao neki tehnoloki
projekat, potrebno je
smanjiti politiki otpor.
Spreavanje prostornog
planiranja (GUP), koje bi koio
potencijalno proirenje lokacije
korporacije.
Kako bi zatvaranje neke
fabrike uzrokovalo to
manje konfliktnih trokova
potreban je politiki
dogovor.
Prekid politike podrke za
neku odreenu tehnologiju, koja
bi sputavala trine uspehe
proizvoda.
Bitna pitanja za delovanje u procesu:

1. O emu se radi? (zakon, lanak,
miljenje, govor politiara),
2. ta to moe prouzrokovati za
korporaciju? (direntnu privrednu ili
reputacijsku tetu...)
3. ta e se dogoditi ukoliko se ostvari
neki scenarijo?
Proces planiranja u lobiranju:
Vremensko
planiranje
Kad e se doneti relevantna odluka?
Koji koraci postoje do tada? (odbori, rokovi
za izglasavanje)
Kad e nastati teta za korporaciju?
Kad korporacija moe koristiti svoju ansu?
Koji rokovi su vani?
Koji zakljuci se mogu izvui iz izbornog
kalendara?
Proces planiranja u lobiranju:
Sadrajna
komponenta
O emu se konkretno radi?
Koji je specifian zahtev korporacije?
Kakvu istoriju ima ova tematika?
Koji Stakeholderi uestvuju u tom
procesu?
Koje zahteve postavljaju drugi
Stakeholderi?
Da li se mora naruiti eksterni know-how
(elaborat, pravno miljenje)
S kojim podacima i injenicama se
argumentacije korporacije mogu potkrepiti?
Centralni aspekt planiranja:

je skupljanje informacija o
Stakeholderima koji uestvuju ili mogu
uestvovati u donoenju Odluke koja je
vana za korporaciju;

po pravilu je to politiki
zastupnik/ministar ili njegov saradnik.


Iz prakse postoji pravilo po kojem za
svaku Odluku uestvuje cca. 6 osoba,
koji su savetovani od daljnjih 6 osoba.

Ukupno se radi o krugu ljudi od 15-20
osoba, koji su za neku odreenu temu
predmet lobiranja!
Sastavljanje argumentacije:
Sadrajna
argumentacija
Pored pravnog i tehnikog aspekta
vaan je specifian pogled korporacije.
Zato, kada i u kojoj meri su koje
posledice oekivane nakon Odluke?
Po emu postoji konkretan zahtev
korporacije kako bi se donela neka
druga Odluka?
Politika
argumentacija
Politiki obrazloiti. Zato bi bilo
svrsishodno za politiara tako delovati;
ili zato je u stranako-politikom
interesu vanu doneti Odluku u korist
korporacije?
Oblici direktnog lobiranja:

1. lini razgovori (Briefing) s politikim
zvaniicima, njihovim saradnicima i
savetnicima,
2. Planiranje i sastavljanje parlamentarnih
instrumenata (izrada predloga),
3. Predformulisanje zakonske materije,

Oblici direktnog lobiranja:

4. Izrada pozicijskih pozicija i materijala,
koje su koriste kao temelj za donoenje
politikih odluka,

5. Izrada politikih govora ili predavanja
za politike zvaninike,

Oblici direktnog lobiranja:

6. Dostavljanje dokumentacije (elaborati,
istraivanja mnijenja, pravno miljenje),

7. Uestvovanje u politikoj agenda
(dnevnom redu).

Indirektno lobiranje
Hvala
na panji !