Istraivaka stanica Petnica (ISP) je smostalna organizacija koja

izvodi programe (seminare, kurseve, kampove) dodatne nastave za

uenike osnovnih i srednjih kola u razliitim naunim oblastima.
Programi su namenjeni uenicima koji su veoma zainteresovani za
nauku i tehniku i poseduju solidno predznanje i sklonost za samostalni
rad. Istraivaka stanica je samostalna i nezavisna u svom radu i nije
deo formalnog obrazovnog sistema Srbije.
Gde je Istraivaka stanica
Stanica je smetena u Petnici 7 km istono od Valjeva, na mestu
izabranom upravo zbog izvanrednih prirodnih i drugih pogodnosti za
izvoenje raznovrsnih praktinih i terenskih aktivnosti.
Svega 200 metara od Stanice nalazi se Petnika peina, poznata po
prostranim podzemnim kanalima, dvoranama, podzemnom rekom i jeze-
rom, retkim biljnim i ivotinjskim svetom i bogatim paleontolokim i
arheolokim nalazima.
Odmah uz peinu se nalazi arheoloki lokalitet ostaci neolitskog
naselja i kulture stare preko 6000 godina koji je godinama predmet
intenzivnih istraivanja strunjaka iz zemlje i sveta.
Od Petnice pa do severnih obronaka Valjevskih planina pruaju se
najsevernije pojave tipinog krasa u Srbiji Leliki i Baevaki kras sa
obiljem tipinih pojava: vrtaa, jama, peina, karstnih vrela itd.
Par kilometra jugozapadno od Petnice nalazi se klisura reke Gradac
koja je zbog svoje lepote i ouvane prirode (veliki broj peina, bogat
biljni i ivotinjski svet, savreno ista voda) pod posebnom zatitom.
Sa juga i jugozapada Petnica je okruena vencem Valjevskih pla-
nina (Suvobor, Maljen sa Divibarama, Povlen, Jablanik, Medvednik,
Sokolske planine), sa gustim umama, livadama i panjacima, brojnim
rekama, klisurama i ouvanim selima.
Oko 800 m od Stanice nalazi se rekreativni centar sa bazenima na-
pajanih toplom podzemnom vodom i brojnim sportskim terenima. U
neposrednoj blizini objekata Stanice nalazi se i manje jezero.
Petnica je uvena i po tradiciji kolstva duoj od pet vekova.
Najstarija knjiga u ovom delu Srbije ("Petniki psaltir") prepisivana je
1488. godine u koli pri tadanjem manastiru.
Bogat, raznovrstan i ouvan biljni i ivotinjski svet, zanimljive
geoloke pojave, kulturni i istorijski spomenici, sela bogate tradicije i
blizina Valjeva trgovakog, saobraajnog i kulturnog sredita regije,
ine Petnicu mestom pogodnim za izvoenje razliitih oblika nastave, a
naroito kombinovanje teorijskog, laboratorijskog i terenskog rada.
Uslovi za boravak i rad
Istraivaka stanica Petnica raspolae odlinim uslovima za bora-
vak (smetaj i ishranu) i rad uenika tokom itave godine. Sa 7500 m
2
modernog radnog i boravinog prostora, vrhunskom opremom i velikim
iskustvom u organizaciji razliitih oblika naunog obrazovanja mladih,
Stanica se svrstava u sam vrh svetskih institucija za vankolsko nauno
obrazovanje mladih.
Pored desetine raznovrsnih modernih sala i uionica, u Stanici se
nalazi velika nauna biblioteka, kao i niz naunih kabineta i laboratorija
za arheologiju, fiziku, geologiju, astronomiju, elektroniku, hemiju,
biohemiju, biologiju koji raspolau najmodernijom profesionalnom
naunom i istraivakom opremom.
Stanica raspolae sa 170 mesta za smetaj polaznika i saradnika u
sobama sa kupatilom hotelske kategorije, dok se ishrana organizuje u
sopstvenom restoranu. Uesnici imaju neogranien pristup raunarima i
internet servisima ukljuujui i bogato snabdevenu klasinu i virtuelnu
biblioteku i meunarodne akademske biblioteke servise.
SEMI NARI , KOLE I KAMPOVI
Cilj seminara IS Petnica je podsticanje samostalnog rada i osavre-
menjavanje znanja uenika elementima tragalakog i istraivakog kao i
njihovo uvoenje u osnovne metode naunog rada.
ISP koristi razliite metode nastave, pre svega individualno orijen-
tisan problemski rad. Zahvaljujui prirodnom poloaju, ISP kombinuje
teorijski sa praktinim radom u laboratorijama i na terenu. U izvoenju
nastave izbegava se klasian as i predmetna podela. Aktivnosti su
celodnevne i elastine, te doputaju polaznicima da se, prema sklonosti-
ma, organizuju u interesne grupe i iniciraju fakultativne oblike rada.
Uenici srednjih kola imaju mogunost da u toku jedne kalen-
darske godine pohaaju nekoliko razliitih programa:
zimske kole i kursevi (februar-mart) traju do 7 dana; njihov je zadatak
(za nove polaznike) upoznavanje, provera predznanja i stepena intereso-
vanja kao i intenzivan teorijski rad. Zimske kole ne moraju biti
posveene samo jednoj disciplini, ve su esto tematski ire. Stari
polaznici mogu pohaati i specijalizovane kurseve sa uim temama.
letnje kole (maj-septembar) su namenjeni obuci u razliitim metodama
i tehnikama istraivakog rada. Traju 7-10 dana.
Cilj letnjih kampova je savladavanje metodologije istraivanja kroz
samostalni rad na konkretnim problemima (ogledi, eksperimenti, terenska
istraivanja) i traju 10-15 dana. Teme istraivakih projekata predlau
sami uesnici. Po pravilu, kampovi su namenjeni polaznicima koji su
najmanje jednu godinu pohaali programe u Petnici zimske i letnje
kole i kurseve.
jesenji seminari i radionice. Za nove polaznike ovi programi su name-
njeni bliem upoznavanju sa pojedinim naunim disciplinama i oblastima
iz kojih se organizuju letnji kampovi u Petnici. Na jesenjim radionicama
stari polaznici analiziraju i ureuju rezultate svojih letnjih projekata i
pripremaju ih za predstavljanje na Konferenciji i objavljivanje.
ISPetnica takoe povremeno organizuje i terenske kampove u tra-
janju 4-10 dana, najee u oblastima gde je vano upoznati tehniku rada
na terenu (geologija, biologija, arheologija) ili gde su uslovi za odreene
oblike rada bolji na terenu nego u krugu Stanice (astronomija).
Ciljevi i oekivanja
Cilj istraivakih aktivnosti uenika nije da ostvare neki odreeni
nauni rezultat, ve da ovladaju korektnom metodologijom istraiva-
kog rada od zamisli i pisanja projekta, preko njegove pripreme i reali-
zacije, pa do formulacije i predstavljanja rezultata.
Uesnici letnjih kampova mogu sa svojim izvetajima i strunim
radovima konkurisati za uee na godinjoj Konferenciji (decembar).
Radovi koji na osnovu kvaliteta i originalnosti budu izabrani, predstav-
ljaju se na Konferenciji i publikuju u posebnom Zborniku radova. Svi
ovi radovi se tretiraju kao ravnopravni. ISPne dodeljuje nikakve nagrade
pojedincima niti izdvaja pojedinane radove.
Uenici koji su pohaali ceo godinji ciklus seminara imaju znatne
olakice u izboru za uee na programima u narednoj godini. Uenici
iji radovi uu u izbor za Konferenciju stiu pravo uea na kursevima
i kampovima iz bilo koje oblasti u narednoj godini. Viegodinji uesnici
petnikih programa i konferencija mogu biti kandidovani za studente
saradnike i tako biti u prilici da aktivno uestvuju u kreiranju i izvoenju
obrazovnih programa prenosei svoja znanja i iskustva mlaim gene-
racijama uesnika.
ta je vano znati
U prijavi uenik objanjava svoja interesovanja i oekivanja od bo-
ravka u Stanici. Tim koji vri izbor uesnika e izabranim kandidatima
odrediti konkretan program potujui iskazana interesovanja. Zimskih
kola i kurseva ima vie, no ukupni kapaciteti, kao i raspoloiva finansi-
jska sredstva su ogranieni, pa ne mogu svi kandidati biti primljeni.
Izbor uesnika je sloena procedura u kojoj uestvuje nekoliko de-
setina saradnika i radnika ISPetnica. Svaku prijavu nezavisno pregleda
i po preciznim kriterijumima nezavisno ocenjuje vie lanova selekcione
komisije. Konana rang lista se formira uz pomo kompjutera i javna je,
tako da su privatne intervencije praktino nemogue. Nakon obavljenog
izbora, Istraivaka stanica e izabrane uenike pozvati na odgovarajue
seminare, vodei rauna o iskazanom uem interesovanju i predznanju.
Na nekim programima uenici dobijaju odreene domae zadatke
ije je obavljanje u predvienom roku uslov za pohaanje narednih pro-
grama iz iste ili srodne oblasti.
Od uesnika se oekuje da potuju interna pravila o ponaanju i
radu sa kojima se upoznaju odmah po dolasku u Petnicu. Uenici koji se
ne budu pridravali ovih pravila mogu biti udaljeni sa programa.
U pripremi i neposrednoj realizaciji programa aktivno uestvuje
vie stotina naunih radnika iz vie desetina naunih instituta i fakulteta
ukljuujui i strunjake iz inostranstva, kao i vei broj studenata i mladih
naunika koji su ranije bili polaznici programa u Petnici.
Predavai, asistenti i saradnici Stanice strunjaci su razliitog pro-
fila i iskustva. Neke od ovih seminara odlikuje angaovanje vrhunskih
naunika i univerzitetskih nastavnika, dok na drugima uestvuju mladi
strunjaci koji se biraju i pripremaju iz redova studenata ili mladih nau-
nih radnika. Znaajan deo aktivnosti na programima se poverava bivim
polaznicima Petnice (studenti saradnici) koji su se dokazali kao uspeni
i talentovani studenti i budui profesionalni nauni radnici.
Nastava se izvodi na srpskom jeziku. Predavai iz inostranstva
mogu govoriti na engleskom jeziku i ne garantuje se prevoenje.
Sadraji seminara i drugih programa Stanice nisu usklaeni
sa kolskim gradivom, iako se za neke naune oblasti vodi rauna
o predznanju i razredu koji uenik pohaa.
U St ani ci se ne ocenj uj e znanj e pol azni ka.
Stanica polaznicima seminara ne izdaje dokumente o uspehu ili
diplome. Pohaanje seminara ueniku ne moe doneti nikakve formalne
olakice ili pogodnosti (stipendije, laki upis, nagrade itd.). Istraivaka
stanica Petnica takoe ne izdaje preporuke uenicima za bilo koju
namenu. Stav ISP je da je pisani istraivaki rad, naroito ukoliko je
kvalitetno uraen i izabran za uee na Konferenciji, a time i publiko-
van u Zborniku radova, najbolja preporuka o kvalitetima autora.
Za seminare koji se organizuju tokom kolske godine, od kola se
oekuje da opravdaju izostanke uenika sa nastave.
Detaljnije informacije o do sada realizovanim programima slinog
tipa moete nai u Godinjaku Petnica koga dobija i vaa kola, a
poslednjih desetak brojeva postoji i na vebu http://almanah.petnica.rs
O tanim datumima pojedinih kola, kurseva i kampova pri-
javljeni i izabrani kandidati e biti pravovremeno obaveteni.
PRIJAVLJIVANJE
Prijavljivanje se vri slanjem popunjenog upitnika i overene
pratee dokumentacije u naznaenom roku na adresu Stanice.
Uenik se ne prijavljuje za neki konkretan seminar, ve se oekuje
da u prijavnom formularu i u autobiografiji objasni svoja interesovanja i
oekivanja (ta bi eleo da naui, veba i sl. u Petnici). Tim koji bude
vrio izbor uesnika zimskih programa ukljuie izabane uenike u one
programe koji najbolje odgovaraju njihovim izraenim interesovanjima.
Vano je da uenik upitnik SAMOSTALNO popuni!
Odgovarajui deo formulara mora prouiti i potpisati roditelj ili
staratelj! Bez ovoga formular se nee uzimati u razmatranje!
Na prvoj strani formulara u posebnom prostoru kola overava da su
osnovni podaci o koli i o ueniku tani. Potpisati moe razredni stare-
ina, kolski psiholog, sekretar ili direktor kole. Obavezan je peat.
OBAVEZNO UZ POPUNJEN FORMULAR DOSTAVITI:
detaljno miljenje barem jednog nastavnika (najbolje razrednog stareine) o
uenikovom uspehu, radu, sklonostima itd. Prednost u razmatranju davae
se preciznim i kritikim miljenjima. Uenici prvog razreda srednje kole slo-
bodnu mogu, pored preporuke barem jednog nastavnika kole koju
trenutno pohaaju, priloiti i miljenje nastavnika iz osnovne kole.
detaljnu autobiografiju koju uenik samostalno pie (itko, najbolje otku-
cano) po tezama iz formulara prijave.
esej (pisani sastav) na jednu od nekoliko ponuenih tema iz formulara za pri-
javljivanje. Esej otvara prostor da uenik ispolji svoju matu, kreativnost, pis-
menost i oseaj za rangiranje stvari po vanosti.
uenici koji su ve pohaali letnje seminare u Petnici i prijavljuju se za istu
ili slinu oblast popunjavaju poseban formular koji se od upitnika za nove
polaznike razlikuje na drugoj strani. Ovaj formular vam ne aljemo, ve ga
stari polaznici mogu skinuti sa sajta http://petnica.rs, odtampati, popuniti
i dati roditeljima i nastavniku na overu.
Ukoliko kola ima psihologa, ceniemo njegovo struno miljenje, ali samo
ako je precizno i konkretno i bez uoptenih formulacija po uputstvu koje im
aljemo posebnim pismom.
Popunjen i potpisan formular o nainu plaanja participacije.
Miljenje nastavnika i psihologa mora biti overeno peatom kole.
Jedino kompletna dokumentacija u jednom kovertu uzimae se u obzir.
Moe se prijaviti neogranieni broj uenika ako zadovoljavaju nave-
dene kriterijume. Ipak, oekujemo da kola naini kvalitetan izbor i, gde
je mogue, rangira kandidate.
U obzir dolaze i uenici koji su i ranijih godina bili prijavljivani za
programe u Petnici, bez obzira da li su tada bili pozvani ili ne.
Predlaemo kolama da prijavni upitnik (koji je deo ovog prospekta)
kopiraju sa obe strane u onoliko primeraka koliko uenika nameravaju
prijaviti, a da jedan formular istaknu na javnom i vidnom mestu.
Oekujemo od kola da prijave svoje najbolje uenike po zainte-
resovanosti i intelektualnim sposobnostima a ne samo po ocenama.
Nakon prijema prijava, izvrie se izbor kandidata za zimske semi-
nare i oni e o tome biti obaveteni na kune adrese, do sredine januara.
Prilikom izbora, struni tim Stanice detaljno e proitati prispelu
dokumentaciju. Nekompletna, uopteno pisana, tura dokumentacija
est je razlog eliminacije kandidata.
Imajte u vidu ogranieni broj mesta svi kandidati ne mogu biti
primljeni. Ovo uenici moraju znati pre slanja prijave.
Ipak, cenimo uporne!
Uredno popunjene i overene prijave sa prateim dokumentima
moraju stii u Stanicu do 30. novembra 2014. godine.
AKO PRVI PUT DOLAZI U PETNICU
(unapred se izvinjavamo uenicama zbog obraanja u mukom rodu, ali nismo uspeli da
pronaemo bolji nain koji uva stil, pa re uenik smatrajmo rodno neutralnom)
Ovu prijavu si, najverovatnije, dobio jer tvoji nastavnici veruju da ima
dovoljno znanja, interesovanja i drugih kvaliteta i da bi zato trebalo da doe
u Petnicu. Mogue je i da su ti drugovi priali o Petnici i da su te ubedili da
im se pridrui ili da se provede kao to ti oni tvrde da jesu. U elji da ti
iskreno pomognemo da Petnicu maksimalno iskoristi, elimo da te
upozorimo na neke detalje o kojima moda nisi dovoljno obaveten(a).
Programi IS Petnica pravljeni su za uenike koji su lino zainteresovani
da proire svoja znanja u odreenim oblastima nauke. Ukoliko to nisi, ve
neko drugi (nastavnik ili roditelj) eli da te zainteresuje, bolje je da se ne
prijavljuje, jer ovi programi nisu pravljeni da budu popularni i zabavni.
Kada procenimo da nekoga rad ne zanima, neemo se truditi da ga zaintere-
sujemo, ve ga jednostavno neemo ukljuivati u dalji rad.
Programi ISP zahtevaju odreeno predznanje, najmanje u nivou solidno
savladanog (sa punim razumevanjem) kolskog gradiva, a veoma je poeljno
da se o nekim stvarima zna i preko toga.
Dobri rezultati sa takmienja nama ne znae mnogo, jer ne garantuju
kvalitet (ne govore o kreativnosti i inicijativi). Izraena (i dokazana) sklonost
ka samostalnom radu esto vie znai od osvojenih nagrada i priznanja.
Mora biti spreman da puno i intenzivno radi. Tokom zimskih, letnjih i
jesenjih programa predavanja, kursevi, vebe i razgovori odvijae se tokom
celog dana do kasno u no. Slobodnog vremena e biti vrlo malo.
Od polaznika oekujemo sposobnost i spremnost da uspeno koristi
literaturu da sam nalazi informacije koje su mu potrebne, da uspeno vlada
barem jednim stranim jezikom i, pre svega, da je solidno pismen i da ume da
se korektno i jasno usmeno i pismeno izraava. Ako ti maternji jezik nije
srpski, prihvatamo nivo solidnog komuniciranja na srpskom jeziku!
Programi u Petnici trae puno samoinicijative, komunikativnosti, sna-
laljivosti, kreativnosti... Plaljivi, stidljivi, zatvoreni u sebe i nesamostalni
nailazie na tekoe, jer ih niko nee voditi za ruku.
Petniki programi traju vie dana i za to vreme ivee jesti, spavati,
raditi skupa sa drugim polaznicima. Ovde nema posebnih vaspitaa, peda-
goga ili lekara koji bi se brinuli da li si dovoljno jeo, spavao, utoplio se, da li
neko jelo ne voli, da li si tuan, uvreen... Ako misli da ne moe da se
lako odvoji od kue i uklopi u ovaj nain ivota saekaj jo koju godinu.
Osim puno prie (predavanja) i vebi, programi u Petnici zahtevaju
samostalni rad na zadacima istraivakog karaktera koji nisu ulepani i
oieni od problema. Neemo te tedeti napornih eksperimenata, rada na
terenu, "prekopavanja" po knjigama, nerviranja zbog greaka, nesavrenih
ureaja, pisanja izvetaja, statistike, tumaenja rezultata...
Ne treba da se boji protivrenosti i upljina u svom znanju, postavljanja
"glupih" pitanja, sopstvenih "otkaenih" ideja, suoavanja sa strunjacima.
Nee dobijati nikakve ocene, diplome, nee biti poslednji, peti, trei ali ni
prvi. Ueem na programu u Petnici nee moi da ostvari nikakve formalne
pogodnosti ili priznanja.
Ovde te niko nee pitati za materijalni status tvojih roditelja, za veru,
poreklo, politika ubeenja i slino, ali i od tebe oekujemo da bude paljiv,
korektan i da nesmotrenim zapitkivanjem i olakim sudovima ne povredi
niija oseanja. Dovoljno ima onih koji to ve ine. Ako nisi spreman da bez
predrasuda prihvati takvo vienacionalno i viekulturno okruenje, bolje je
da se ne prijavljuje.
Nemoj se oslanjati na urgencije roditelja, nastavnika, poznanika. To nije
poteno i nas stavlja u poziciju da kvarimo stara prijateljstva ili smiljamo
naine kako da se oslobodimo nekorektnih pritisaka. Osloni se na sebe i
svoju sposobnost da nas uveri da si u neemu bolji od veine drugih.
Ovo pismo nemoj shvatiti kao obeshrabrivanje, ve kao pokuaj da ti
poteno saoptimo ta od tebe oekujemo i ta u Petnici moe dobiti.
Iskreno ti elimo puno uspeha.
KOLEGI JUM I S PETNI CA
Istra`iva~ka
s t a n i c a
P e t n i c a
obrazovni
pr ogr ami
2014
semi nar i za
srednjo{kolce
NASTAVNICIMA
Potovana koleginice, potovani kolega. U elji da olakamo
proces prijavljivanja i ukljuivanja uenika u obrazovne programe IS
Petnica, prenosimo Vam neke sugestije Kolegijuma IS Petnica koje
su nastale iz analize programa realizovanih tokom nekoliko posled-
njih godina.
Prilikom odabira kandidata (a uvek ih je vie nego to ima raspoloivih
mesta) mi analiziramo dokumentaciju koju dobijamo uz prijavu. Cilj nam je
da utvrdimo dve stvari: (1) koliko je uenik lino zainteresovan i koliko je
spreman da se angauje da bi proirio svoja znanja, i (2) koliko je uenik
sposoban da prihvati intenzivan teorijski i praktian rad koji ga eka u Petnici
(tj. kakve su mu intelektualne i radne sposobnosti, predznanje, iskustvo...).
Osnova ovakve postavke je u tome da e uenik, ako je pametan i
motivisan, iskoristiti okruenje da proiri svoje znanje i iskustvo. Ako nije
dovoljno zainteresovan ili nema potrebno predznanje, nee uspeti da prati
program i bie nezadovoljan. Zato je jako vano da predloeni uenici budu
spremni da aktivno koriste boravak u Petnici i mimo predavanja i vebi da
razgovaraju sa predavaima, trae objanjenja; "kopaju" po biblioteci; da raz-
menjuju iskustva i znanja sa drugovima. Ako je uenik, i pored toga, nezado-
voljan, to moe da znai ili da je svojom genijalnou daleko prevaziao nae
mogunosti ili da je samo nesamostalan i uplaen.
Pokuajte da nam kandidujete vie uenika I i II razreda. Znamo da
ih manje poznajete od starijih, ali sa njima emo moi da radimo nekoliko
godina i da postignemo bolje rezultate.
Pokuajte da otkrijete bistre, pametne, zainteresovane i samostalne
uenike meu decom iz nestimulativnih sredina kao to su socijalno ugro-
ene kategorije, loa porodina situacija i sl. Ta deca svakako zasluuju
dodatnu pomo i podrku, ali su esto zatvorena i manje primetna.
Pokuajte da "amortizujete" preambiciozne roditelje koji po svaku
cenu ele da "ubace" dete u Petnicu. Ako uenik ne zadovoljava kriterijume,
program u Petnici moe da bude kontraproduktivan, jer mi neemo usporavati
program zbog onih koji ne mogu da ga prate, pa e za njih to biti destimula-
tivno sa rizikom da izgube veru u sopstvene sposobnosti kolike god da su.
Nemojte najuspenije "tedeti" za takmienja. Takmienje je lepa
prilika za linu afirmaciju i afirmaciju kole, pa i za brzo zgrtanje para, ali toj
deci valja priutiti mogunost da naue vie od kolskog programa, da sretnu
i rade sa pravim naunicima i drugovima slinih interesovanja. Boravak i rad
u Petnici moe im pomoi da proire i prodube znanje i interesovanje i moti-
vaciju za ozbiljniji rad u oblasti.
Zahtevajte od uenika da, nakon pohaanja programa u Petnici,
saine izvetaj o tome, da prenesu svoja zapaanja predmetnom nastavniku i
(ako postoji) kolskoj sekciji. Bili bismo sreni da polaznici naih programa
doprinose unapreivanju vannastavnih aktivnosti u koli.
Insistirajte da kandidati sami proitaju kompletnu prijavu (pa i ovaj
tekst) i nemojte im pomagati u pisanju biografije.
Pokuajte da utiete na pametne uenike koji su se vezali za neke
uske oblasti da u prijavi navedu i jo neke svoje vrednosti i polja interesovanja.
Mi emo potovati i "superspecijaliste" ali veoma cenimo uenike irih
zanimanja ukljuujui i optu kulturu, pismenost i informisanost.
U izboru kandidata mnogo nam znae precizne, jasne i konkretne
preporuke predmetnih nastavnika. Ne ustruavajte se da navedete i slabosti
uenika i vae sugestije u vezi sa radom sa pojedinim uenicima. Uoptene i
grupne preporuke nikada nismo uzimali ozbiljno.
Molimo vas da nas potedite urgiranja i telefonskih zahteva za
favorizovanjem pojedinih uenika. Ako ste zaista uvereni u neije izvanredne
kvalitete, dokumentujte to u prijavi. Sve to dobijemo uz prijavu mi emo
veoma paljivo proitati.
KOMOGUBITIPOLAZNICI
Prilikom predlaganja uenika, koleginicama i kolegama u kolama
predlaemo da obrate panju na sledee:
Polaznici programa u Petnici mogu biti uenici I - IV razreda svih
tipova srednjih kola. Iako je nastavnicima u koli neuporedivo lake
da predlau uenike starijih razreda ije su kvalitete dobro upoznali,
izuzetno je vano pokuati nai i kvalitetne uenike I i II razreda, jer e
imati mogunost da nekoliko godina pohaaju petnike programe i
naue mnogo novih stvari prenosei i deo toga natrag u kolu.
Prednost davati uenicima solidnog predznanja i visoko izraenog
interesovanja za nauku, koji lino ele da uestvuju na seminaru i
spremni su za samostalni rad; potrebno je uoiti razliku izmeu line
zainteresovanosti i povoenja za interesovanjima prijatelja, kolskih
drugova ili roditelja.
Dobri rezultati na takmienju ne smeju biti uslov za prijavljivanje
niti su garancija da e prijava biti prihvaena. Izraena sklonost uenika
ka samostalnom radu, razvijena interesovanja, originalnost i sistemati-
nost u reavanju problema imaju veu teinu od osvojenih nagrada i
priznanja. Podseamo kolege da postoje i sjajni uenici kojima dinamika
i tehnika takmienja jednostavno ne odgovara (npr. reavanje zadataka
u ogranienom vremenu) i da to treba svakako potovati. Ovakvi mladi
ljudi esto postiu daleko vei uspeh u kasnijem radu i profesionalnoj
karijeri (iako ih mediji, politiari i lokalna sredina slabo prepoznaju).
Cilj seminara u Petnici nije popularizacija nauke; na ovim progra-
mima nauni rad se prikazuje sa svim tekoama i problemima, pa na
uenike koji nisu dovoljno zainteresovani moe delovati destimulativno.
Zato je vano izbei pritiske, najee roditelja koji oekuju da dolazak
u Petnicu probudi detetu zainteresovanost za neku oblast i povea
slabu motivaciju za uenje. Stanica se ne bavi popularizacijom nauke!
Tragajte i za uenicima koji imaju visoko natprosene rezultate i
ostvarenja i u oblastima koje nisu bliske kolskim predmetima (kolek-
cionari, konstruktori, kreativni rezultati u razliitim oblastima umetnosti,
sjajne organizacione i liderske sposobnosti itd.);
Predlaite uenike visokih intelektualnih i kreativnih sposobnosti
i fleksibilnog miljenja; veina programa zahteva od uenika odreenu
snalaljivost i kreativnost;
Programi ISP zahtevaju visok stepen inicijative polaznika, pa ne
bi bilo dobro predlagati uenike koji nisu u stanju da otvoreno iskau
miljenje i utiu na kreiranje fakultativnih sadraja. Za programe u
Petnici izuzetno je vana samostalnost uenika i sposobnost kreiranja
novih ideja u radu.
Predlagani uenici, po svojim kolskim ocenama, ne moraju biti
formalno najbolji ako nastavnik proceni (najbolje u saradnji sa psiholo-
gom) da uenik poseduje dovoljan stepen zainteresovanosti, kvalitet
predznanja i intelektualni potencijal koji zasluuje njegovo ukljuivanje
u programe ISP. Iskusni nastavnici znaju kako naizgled osrednja deca
mogu kasnije zablistati (ne mislimo kao talentovani kriminalci i preva-
ranti). Kod ovakvih sluajeva oekujemo detaljnije obrazloenje!
Obratite panju na uenike koji imaju oteane uslove rada i razvoja
u svojoj porodici ili sredini u kojoj ive. Njihovi kvaliteti su esto
skriveni, a dodatna podrka moe dati izvanredne rezultate! Petnica je
uvek raspoloena da podri bistre i radoznale uenike koji nemaju
mogunosti da svoja interesovanja zadovolje na druge naine.
Oblast za koju uenik pokazuje visoko interesovanje i uspeh u
koli ne mora biti saglasna "prirodnim sklonostima", ve, vrlo esto,
zavisi od kvaliteta pojedinih nastavnika i njihove sposobnosti da svoje
predmete uine atraktivnim. Zato je nuno da se uenicima zaintereso-
vanim za odreenu oblast omogui upoznavanje i drugih oblasti nauke,
kulture, stvaralatva. Smatramo izuzetno znaajnim da se mladi koji
raspolau visokim intelektualnim sposobnostima to ire i kvalitetnije
obrazuju!
Uenici moraju biti pismeni sposobni da lepo, jasno i ispravno
usmeno i pismeno formuliu svoje zamisli i stavove; da misle logino i
da koriste i razumeju logiku i materijalnu argumentaciju; da napiu
prikaz, izvetaj, kritiku problema na kome rade. Uenici bi trebalo da
umeju da koriste literaturu na stranom jeziku koji ue u koli makar i
uz pomo renika i, naravno, da koriste raunar.
Za pojedine oblasti neophodno je odreeno predznanje na nivou
solidno savladanog kolskog programa iz odreenih predmeta.
Za uenike koji su ve pohaali programe Stanice odluujue
prilikom selekcije prijava u Stanici bie njihovi rezultati kvalitet
samostalnog rada, iskazani stepen zainteresovanosti ali i kvalitet
ponuenih projekata. Struni tim ISP e interesovati da li su i ta ovi
uenici radili nakon svog uea u ranijim programima Istraivake
stanice.
Omogui t e s vi m zai nt eres ovani m ueni ci ma da ovaj
dokument det al j no i nepos redno proue.
Pozvani uesnici (njihovi roditelji ili njihove kole) plaae deo
trokova (u visini od oko 1/4 realnih trokova) zimskih i letnjih semi-
nara (participaciju). Plaanje participacije je na dobrovoljnoj osnovi i
ove trokove moe snositi uenikova porodica, kola, optina, lokalni
fond za talente i drugi. Za ogranieni broj uenika koji nemaju ni jednu
od ovih mogunosti, a prou selekciju, polovinu trokova e snositi
sama Stanica. Detalje o uslovima i nainu plaanja moete nai u
posebnom formularu (u prilogu). Uenik sam snosi trokove puta od
svoga mesta do Valjeva i nazad. Izborite se da neko ko je stvarno dobar
ne odustane od prijavljivanja zbog slabog materijalnog stanja!
Najvei deo trokova obrazovnih programa ISP u 2014. godini
obezbedie Vlada Republike Srbije preko Ministarstva prosvete i nauke
i drugih resorno bliskih ministarstava, Fond Petnica (bivi polaznici i
saradnici), Naftna industrija Srbije i drugi sponzori. Na vidnom mestu
u Stanici kao i u publikacijama koje prate obrazovne aktivnosti Stanice
moi e da se vidi lista sponzora i donatora ovih programa.
+
pogledajte sajt www.petnica.rs
OBLASTI/TEME OBRAZOVNIH PROGRAMA 2014
Ovde su predstavljene teme zimskih kola (seminara) u 2014. godi-
ni. Konkretni sadraj pojedinanih seminara odredie se prema
interesovanjima, predznanju i iskustvu svakog od kandidata koji
budu izabrani za pohaanje zimskih programa. Neki seminari mogu
sadrati vie tema iz razliitih naunih disciplina.
Evolucija oveka. Izuavanje fizikih odlika oveka. Razvoj
umetnosti, religije, tehnologije i arhitekture od praistorije,
antike i srednjeg veka do danas. Rimljani i varvari. Odlike
srednjovekovnog doba. Forenzika i arheologija. Numizma-
tika. Osnove arheoloke nauke. Bioarheologija. Istraivanje
materijalne kulture.
Pojam, znaaj i vrste istorijskih izvora. Analiza istorijskih
dogaaja, procesa, i struktura. Istorija, pseudoistorija, pub-
licistika. Raznovrsnost pristupa: drutvena istorija, kulturna
istorija, politika istorija, studije roda i istorija, istorijska
antropologija, mikroistorijski pristupi, globalna istorija, istori-
ja religije, istorija nauke, istorija ideja. Svi periodi pisane
istorije. Problemi savremene istoriografije. Metode istrai-
vanja i rada na izvorima - zanat istoriara.
ta je kultura? Kultura i drutvo. Telo, rod i identitet. Socija-
lizacija i odrastanje. Mit, religija, ritual. Etniki identitet.
Drutvene promene. Urbana antropologija. Popularna kultura.
Poreklo i osobine jezika. Razvoj pisma. Analiza govornog
glasa. Gramatike kategorije. Znaenje rei i reenice.
Psihiki i neuroloki procesi pri obradi jezika. Razvoj govora
kod dece. Verbalna i neverbalna komunikacija. Viejezinost.
Jezik u drutvu. Jezike porodice, grane i dijalekti. argon.
Vetaki jezici. Raunarska lingvistika.
Socijalna psihologija. Percepcija. Pamenje. Panja.
Donoenje odluka. Kognitivni razvoj. Faktori uspenog
obrazovanja. Psihologija individualnih razlika. Psihologija
umetnosti. Inteligencija. Psihometrija.
Osnovne metode istraivanja u humanistikim naukama:
eksperiment, anketa, intervju, posmatranje sa uestvova-
njem, terenski rad, sociometrijska tehnika, analiza diskursa,
arhivska graa. Etika pitanja istraivanja u drutvenim i
humanistikim naukama. Interdisciplinarnost.
Svet hemije. Od atoma do makromolekula struktura i
osobine materije. Opta i neorganska, organska hemija,
fizika hemija, biohemija. Analitika hemija i savremene
tehnike hemijske analize. Hemija ivotne sredine zelena
hemija. Biomolekuli, postanak ivota. Savremena istrai-
vanja u hemiji (nanotehnologije, supramolekulska hemija,
forenzika hemija, astrohemija, teorijska hemija). Primena
raunara u hemijskim istraivanjima. Organizacija i postupci
rada u hemijskoj laboratoriji. Put od nastanka i razvoja
ideje u hemijskim istraivanjima preko praktinog izvoenja
eksperimenta do tumaenja i obrade dobijenih rezultata.
Nastanak ivota na Zemlji. Evolucija elije. Funkcije elije.
Proces nasleivanja, pojam i osobine gena i nukleinskih
kiselina. Analiza DNK i RNK. Proteini i metode istraivanja
proteina. Evolutivni procesi i faktori. Biodiverzitet i njegov
znaaj. Imunologija. Biljna i ivotinjska fiziologija. Biofizika.
Matematika biologija i bioinformatika. Neurofiziologija.
Biotehnologije. Biomimetika.
Ekologija i ivotna sredina. Populacija, biotop, biocenoza,
ekosistem, biom. Prostorna i vremenska dimanika ekosis-
tema. Terenska i laboratorijska istraivanja u ekologiji.
Ekoloki faktori. Biotiki odnosi ko koga juri? Koevolucija.
Evolucija ivotnih istorija. Evolucija ponaanja. Evolucija
biotikih odnosa. Seksualna selekcija. Mikrobi osobine,
grupe, znaaj i tehnike istraivanja. ivot na granici nemo-
gueg ekstremofili. ivot u podzemlju biospeleologija.
ivot u svemiru. Bioloke sukcesije. Bioremedijacija.
Organizacija i postupci rada u biolokoj laboratoriji.
Matematika analiza (aksiomatika realnih brojeva, nejed-
nakosti, konvergencija nizova, metrike). Topologija (povri,
teorija vorova). Geometrija (aksiomatsko zasnivanje,
neeuklidske geometrije, Poenkareov model, projektivna
geometrija, konane geometrije). Algebra (teorija grupa i
drugih algebarskih struktura, teorija brojeva). Teorijsko
raunarstvo (konani automati, formalni jezici, algoritmi).
Diskretna matematika (Remzijeva teorija, formula ukljuenja-
iskljuenja, grafovi). Teorija igara (antagonistike igre,
pobednike strategije, matrine igre, topoloke igre, igre na
grafovima). Statistika (obrada rezultata, testiranje hipoteze,
regresija, faktorska analiza, sluajne promenljive, raspodele).
Nastanak Sunevog sistema, Zemlje i Meseca. Razvoj i
izumiranje ivog sveta. Formiranje i promene atmosfere,
hidrosfere i klime. Kretanje kontinenata. Vulkanizam i
zemljotresi. Minerali i stene, fosili. Geoloke strukture i pro-
cesi. Oblikovanje reljefa. Geologija karsta. Topografske,
geoloke i klimatoloke karte. Organizacija geolokog rada
na terenu. Geologija drugih planeta i prirodnih satelita.
Merenje i prouavanje vremena i klime. Vode na Zemlji.
Klimatske promene i uticaj oveka na klimu. Rad sa
geolokom i klimatolokom opremom. Izrada karata.
Od elektrona do elektronike. Poluprovodnici i integrisana
kola. Robotika i primena vetake inteligencije i neuronskih
mrea. Mikrokontroleri i programabilna logika. Arhitektura
raunara. Automatika i teorija upravljanja. Digitalna obrada
slike i govora. Primena matematikih alata u obradi signala.
Elektronske komunikacije. Teorija informacija signal,
um, kodiranje i kriptografija. Radarski sistemi. Metode
dizajna, izrade i testiranja elektronskih kola i sistema.
Ispitivanje i simulacije fizikih procesa. Senzori i elektrina
merenja fizikih veliina.
Teorija algoritama (matematike osnove). Client/Server
arhitektura, distribuirani modeli, projektovanje informacionih
sistema. Mreni i komunikacioni protokoli. Operativni siste-
mi (sistemsko programiranje, upravljanje hardverom).
Sunev sistem teorije o nastanku, struktura i dinamika
tela Sunevog sistema. Ekstrasolarne planete. Fizika zvez-
da. Promenljive i dvojne zvezde. Zvezdani sistemi. Mleni
put. Galaktika i vangalaktika astronomija. Kosmologija.
Moderna otkria i posmatranja u astronomiji. Posmatraka
astronomija i obrada posmatrakih podataka. Astrofotografija.
Upoznavanje sa astronomskim softverom. Modeliranje
fizikih sistema i pojava u Svemiru. Numerike simulacije
astrofizikih sistema i procesa.
Teorija i praksa leta u svemir. Uslovi za boravak oveka u
svemiru. Ideje i projekti naseljavanja drugih planeta.
Robotske sonde u istraivanju svemira.
Predmet i metode fizike. Merenje (teorija merenja, obrada
rezultata,instrumenti). Eksperimentalna fizika. Modeliranje
kompleksnih fizikih sistema (matematiki i fiziki modeli,
raunarske simulacije). Klasina fizika (mehanika, termodi-
namika, elektromagnetizam, atomska i nuklearna fizika).
Svetlost i zvuk (geometrijska i talasna optika, primena
lasera, akustika). Savremena istraivanja u fizici. Kvantna
fizika. Teorija relativnosti. Interdisciplinarne oblasti (ekono-
fizika, biofizika). Organizacija, postupci i tehnike rada u
fizikoj laboratoriji.
ta je dizajn. Dizajn za stvarni svet: umetnost, kultura,
trite, ekonomija. Elementi vizuelnog jezika: oblik, tekstu-
ra, boja, proporcija, kontrast, akcent... Procesi u dizajnu:
brif, istraivanje, ideja, razvoj, evaluacija, prezentacija, pro-
dukcija. Vizuelno i taktilno: od peine do iPhone-a.
Linearno i nelinearno: evolucija, industrijalizacija, kreativne
strategije. Mrea: zid, tekst, konstrukcija, postmoderna,
digitalna stvarnost. DIY: inkubator kreativnosti. Budunost,
energija, otpad: dizajn za 21.vek n