Bioloke promene

Perceptivne i motorne promene - dosezanje i hvatanje, kretanje

Kognitivne promene
senzomotorni periodi
stadijumi postojanog objekta
poetak formiranja kategorija
pamenje i opreznost

Socijalni odnosi i emocionalno vezivanje
strah od odvajanja
neizvesnost i opreznost
afektivno vezivanje
promena prirode komunikacije

Novi bio-socio-bihejvioralni preokret
Bioloke promene
Rast- beba poraste 25 cm i utrostruuje teinu tokom prve godine
ivota- uticaj hrane, sunca, gena
promene u proporcijama tela promena teita tela- znaaj za
uspostavljanje ravnotee pri hodanju -glava 25%-20%-12%; noge
25%-50%
Ovrivanje kostiju i rast miine mase doprinose razvoju
puzanja, hodanja i koordinisanih pokreta ruku.
Razvoj mozga i promena EEG - vaan za promene u ponaanju
koje se javljaju izmeu 3 i 12 meseci:
primarna motorna oblast: opta koordinacija pokreta
mali mozak: koordinacija i ravnotea
hipokampus: pamenje
frontalni reanj: voljna kontrola i planiranje

Perceptivni i motorni razvoj
Dosezanje i hvatanje
Poetna faza jedva koordinisanog praenja pokreta ruke,
pokreti refleksini i kontrolisani subkortikalnim centrima u
mozgu
Faza vizuelno voenog dosezanja i hvatanja
(koordinacija oko-ruka)- kontrolisana frontalnim
korteksom- dovodi do brzih i preciznih voljenih pokreta
posle nekoliko meseci vebanja.
Faza integracije - refleksni automatizam
Opozicija palca-12 mes. sve vea sposobnost hvatanja
objekata omoguava otkrivanje mnogih novih svojstava
objekata -dranje ae, kaike, sitnih predmeta
funkcionalni pojmovi- ta se sve moe sa stvarima raditi
(bacati, udarati, tresti, stiskati, gristi,...)- ka specifikaciji f.
Perceptivni i motorni razvoj
Kretanje
Motorna kontrola tela poinje od glave i vrata i postepeno
napreduje ka trupu i nogama- cefalo-kaudalni pravac.
Puzanje- oko 7. 8. meseca, koristi kombinaciju pokreta
ruku i nogu.
Hodanje- pojavljuje se nekoliko meseci kasnije, oko 1 god.
Samostalnost- sutinska promena u odnosima odojeta i
sredine.
Vebanje- motorni razvoj moe biti ubrzan vebanjem
(Hopi, Kipsigis, Ae), ali vebanje ima malo uticaja na
kasniji razvoj drugih motornih vetina.
Rano vebanje specifinih motornih vetina ima dugotrajan
efekat- sviranje, sport, ples, plivanje (Ginisov rekord u
skijanju na vodi!).

Kognitivni razvoj
Razumevanje osnovnih svojstava objekata- ranije se javlja
kada se primene tehnike koje zahtevaju minimum
aktivnosti
Slika spoljneg sveta- sredina i aktivnosti su odvojnei
Faze senzomotornog perioda do kraja prve godine
ivota- Pijae (akomodacija ema kroz aktivnost)
Faza 3 sekundarne cirkularne reakcije- 4 i 8 meseci, odnos akcije i
sredine- posebnu panju obraa na spoljne objekte i produva aktivnosti
koje dovode do interesantnih promena u sredini- ishodi
Faza 4- koordinacija sekundarnih cirkularnih akcija- 8 do 12 meseci,
sposobnost da koordinie nezavisne akcije (kombinuje sheme) radi
dostizanja cilja- reavanje problema- poetak inteligencije- uvianje
odnosa

Postojanost objekata
Objekti postoje nezavisno od deteta.
Zadravaju svoj identitet i kad promene mesto.
Postoje i kada ne moe da ih opazi.
Standardizovani test- pouzdan pokazatelj razvoja
Sposobnosti odojeta da pamti i deluje ka objektima koji su van vidnog
polja- 6 faza razvoja (Pijae):
tokom prva tri meseca ivota, odoje kao da zaboravlja objekte koji
nisu dostupni ulima- diskontinuitet slika koje se pojavljuju i nestaju
(1. i 2. faza).
od 4. meseca- odoje shvata da objekat nije prestao da postoji kad ga
ne vidi- gleda u pravcu gde je objekat nestao, ali nije u stanju da
deluju u skladu sa tim shvatanjem. Objekti i njihovi poloaju su
brzo zaboravljeni- npr. iza zaklona, voz u tunelu, 3 mame u ogledalu (3.
faza).
na uzrastu oko 8 meseci, odoje poinje da traga za skrivenim
objektom, ali brzo postaje zbunjeno ili zaboravlja njegov poloaj,
umesto toga obino pamti spostvene postupke-greka privilegovanog
mesta- bebe trae objekat na mestu gde su ga ranije nale iako su
videle da je premeten (4.faza).

Senzomotorne faze i razvoj postojanog objekta
Senzomotorne faze i razvoj postojanog objekta
Faza Uzrast
(u mesecima)
Karakteristike senzomotone faze Razvoj postojanog objekta
1 0 - 1 Uvebavanje refleksnih shema: nevoljno sisanje,
hvatanje, gledanje
Dete ne trai objekat koji je nestao iz
vidokruga
2 1 - 4 Primarne cirkularne (krune) reakcije: ponavljanje
aktivnosti koje su zanimljive po sebi
Dete se okree ka mestu odakle je objekat
nestao iz vidokruga
3 4 8 Sekundarne cirkularne reakcije: raanje svesnosti o
odnosu sopstvenih akcija prema sredini; produenje
akcija koje proizvode interesantne promene u sredini
Dete e posegnuti ka delimino sakrivenom
objektu ali staje ako objekat nestane
4 8 12 Koordinacija sekundarnih cirkularnih reakcija:
kombinovanje shema da bi se postigao eljeni cilj;
najraniji oblici reavanja problema
Dete e tragati za skrivenim objektom;
nastavlja da ga trai na prvobitnom mestu
iako je videlo da je premeten
5 12 18 Tercijalne cirkularne reakcije: namerno variranje
sredstava za reavanje problema; eksperimentisanje
da bi se videlo kakve e biti posledice
Dete e tragati za objektom ako je videlo da je
premeten ali ne ako nije videlo premetanje
6 18 - 24 Poetak simbolike reprezentacije: slike i rei poinju
da zamenjuju poznate objekte; izum novih sredstava
za reavanje problema putem simbolikog
kombinovanja
Dete e tragati za skrivenim objektom, sigurno
da je negde
Postojanost objekata
Bebe su uspenije kad je u pitanju posmatranje nego aktivnost
Exp. nalaziranije javljanje postojanog objekta
due posmatra mesto gde je nestao objekat
preferira mesto gde je skriven objekat u odnosu na novi dogaaj
Exp. nalaz- iznenaenje kad je objekat naen na pogrenom mestu
(maioniarski trikovi)
Uzroci greke privilegovanog mesta
pamenje sve vee odlaganje potrebno za greku
nagraivanje privilegovanog mesta
koordinacija pokreta; inhibicija ponavljanja aktivnosti
Akcija i saznaje- ranije naue vizuelni klif i permanentni
objekat ako se vie kreu; znanje moe da bude i priprema za akciju
Integracija razliitih svojstava objekata- 4 mes. (zvuk, slika
2 filma, 2 povezana prstena)
Teorija objektnih odnosa M. Klajn- celovit objekat nasuprot
parcijalnom objektu
Kategorisanje
Opaanje razliitih objekata kao ekvivalentnih
Od 3-4 mes., odoje je sposobno da opazi slinost izmeu
raznovrsnih svojstava objekata - 3 mes. ista akciona ema
primenjena na iste oblike (pomeranje vrteke nogom) dokaz
sposobnosti da se razliiti objekti opaze kao pripadnici jedne
kategorije -instrumentalno uenje
7-8 mes. se razvija bez obuavanja
do 9 mes. kategoriu razliite objekte na osnovu jo
sloenijih karakteristika- odabir loptica i kockica

Pamenje
3 mes.- pamte 1, ali ne i 2 nedelje (pokretanje vrteke vrpcom
zakaenom na nogu); uz vizuelni podsetnik (vrteku), bebe mogu da
se sete kako da pokrenu vrteku to su uile mesec dana ranije
posle 6 mes.- novi oblik pamenja- u isto vreme kada poinju da
puze, bebe pokazuju znake sposobnosti da se prisete objekata i
osoba koji nisu prisutni i aktivnosti koje nisu izvodili (mentalna
reprezentacija postoji- suprotno Pijaeu).
9-11 mes.- imitacija posmatranog ponaanja na osnovu seanja
(igrake, traenje na novom mestu)
Opreznost- 7-9 mes. opreznost i uznemirenost u susretu sa novim i
nepoznatim
efer - nova igraka- 4 mes.- ispitivanje bez ustezanja; 6 mes.-
kratko oklevanje- uoena promena; 9 mes.- due oklevanje, ak pla
Znak pamenja- da se uporedi sadanje iskustvo sa zapamenim
prolim dogaajem (objektom, osobom)
Povezanost postojanog objekta, pamenja i kategorizacije + oprez

Strah od odvajanja- socijalni odnosi
Promene u socijalnom i emocionalnom ponaanju prate
promene u kretanju (puzanje, hodanje) i kogniciji
Anaklitiki strah/ separaciona anksioznost- 6-8 mes.
Odojad postaju oprezna prema strancima i uznemirena kada
su odvojena od primarnih staratelja.
Do 2 meseca- ne pravi razliku majke, sa 2 mes. prihvatanje zamene uz
prepoznavanje razlike (temperatura opada)
Rene pic - drugi psihiki organizator;
Melanija Klajn - celoviti Objekat - integrisana svojstva dobrog i
loeg parcijalnog Objekta
Koordinacija aktivnosti staratelja i bebinih potreba kroz uhodane
oblike komunikacije- osetljivost na signale- redukcija neizvesnosti
Vigotski - Zona narednog razvoja- zona je jaz izmeu onoga
to dete samostalno moe i onoga to moe uz pomo odraslih
kroz interakciju; naredna faza- pomo malo iznad samostalnih
sposobnosti dopunjuje postojee koje tek treba da se razviju.
Afektivna vezanost- emocionalni odnosi
Kretanje je praeno novim oblikom komunikativnih
aktivnosti
Utiskivanje (inprinting )- K. Lorenc- poetak kretanja i
adaptivni znaaj uroenog instikta
Roditelji- intenzivnija +/- oseanja; vie reakcija, manje
kontrole
Afektivna vezanost (oseajno vezivanje, attachment)
7-8 mes.
nastoje da su u blizini majke,
uznemirenost pri odvajanju;
zadovoljstvo pri susretu,
usmerenost ka majci i kad je odsutna
Socijalna komunikacija
Komunikacija
3 mes. primarna intersubjektivnost- licem-u-lice;
7-8 mes. sekundarna intersubjektivnost-
komunikacija u vezi druge pojave- razumevanje
emocija drugog- prate svojim pogledom pogled
odraslih
Socijalno upuivanje (referencing) bebe poinju
da prate izraze lica svojih roditelja da bi utvrdile
reakciju roditelja na novi objekat ili dogaaj, to im
pomae da procene svoju sredinu.
Komunikacija preko emocionalne ekspresije
Govor
do 16 god. 80 000 rei- 5000 godinje - 13 dnevno
Gugutanje- 10-12 nedelja- spontana vokalizacija glasova
nespecifinih za jezik; kasnije inicirano gugutanjem
odraslih- prva konverzacija podstaknuta imitacijom
Brbljanje- 4 mes.- vokalizacija glasova slinih govoru -
isto u svim jezicima- uvebavanje, ponavljanje (cirkularne
eme), nema funkciju komunikacije;
9 mes. brbljanje postaje slino specifinom jeziku koji e
progovoriti; javlja se i bez prisustva drugih; redukcija
fonema; poetak razumevanja nekih rei; kod gluve dece
postoji, ali se razlikuje.
Deiji argon- 12 mes. udvojeni slogovi, znaenje
specifino za situaciju, slinost sa jezikom; gluva deca
komuniciraju pokretima sa znaenjem;
1 god- one-word stadijum - nosilac reenice;
18 mes. - dve rei- telegrafski govor

Bio-socio-bihejvioralni preokret
akomodacija na razdvojenost i neizvesnost
Elementi bio-socio-bihejvioralnog preokreta izmeu 7 i 9 meseci
BIOLOKE PROMENE
Rast miia i jaanje kostiju
Mijelenizacija motornih nervnih puteva ka donjem delu trupa, nogama i rukama
Mijelenizacija malog mozga, hipokampusa i frontalnih renjeva
Novi oblici EEG aktivnosti u kori velikog mozga
PROMENE U PONAANJU
Pojava puzanja Postojanost objekta
Strah od visine Priseanje
Automatizovano dosezanje i hvatanje Opreznost kao reakcija na novine
Koordinacija niza akcija radi dostizanja cilja Brbljanje
SOCIJALNE PROMENE
Opreznost prema nepoznatim osobama (separaciona anksioznost)
Novi emocionalni odnos prema roditeljima (afektivno vezivanje)
Socijalno upuivanje