Univerzitet u Beogradu

Matemati

cki fakultet
Metodika nastave matematike 1
Trigonometrijske funkcije
Student:
Miroljub Spasi c
Profesor:
Gojko Kalajdzi c
2008.
Pisano u L
A
T
E
X-u
Crtezi uradeni koriscenjem GCLC paketa. (http://www.matf.bg.ac.yu/~janicic/gclc/)
1
Uvod
Trigonometrija (lat. trigonon - trougao, metron - mera) je deo matematike koji izucava
zavisnost izmedu strana i uglova trougla (trigonometrija u uzem smislu), a takode i osobine
trigonometrijskih funkcija i vezu medu njima (goniometrija). Sam naziv trigonometrija asocira
na operacije s trouglovima. U pocetku je za cilj imala izracunavanje vrednosti svih elemenata
jednog trougla (visine, tezisnih duzi, simetrala, poluprecnika, povrsine i uglova) pomocu podataka
dovoljnih za odredivanje trougla. Njen prvobitni cilj je danas prevaziden, pa je njena osnovna
uloga izracunavanje trigonometrijskih funkcija.
1.1 Istorija trigonometrije
Poceci trigonometrije leze u svetu astronomije.
Prvi koreni trigonometrije su nadeni u zapisima iz Egipta i Mesopotamije pre skoro 4000
godina. Egipatski papirus Rind (oko 1650. p.n.e.) sadrzi probleme sa odnosima stranica trougla
primenjenim na piramide. Egipcani i Vavilonci nisu imali nase shvatanje mere ugla, a relacije tog
tipa su smatrali osobinama trouglova, pre nego samih uglova.
Prve primene trigonometrijskih funkcija bile su vezane za tetivu kruga (Slika 1.1) i za poimanje
da je njena duzina razapeta nad datim uglom x = 2 bila (u danasnjoj terminologiji) 2 sin. Grcki
astronom i matematicar Hiparh sracunao je prvu poznatu tablicu tetiva 140. godine p.n.e. Njegov
rad je bio dalje razvijen od strane astronoma Menelaja (oko 100. godine n.e.) i Ptolemeja (oko
100. godine n.e.), koji su se oslanjali na vavilonska posmatranja i tradiciju.
O
B
A
C
M

r
Slika 1.1
Vavilonski i grcki uticaji u zajednici s bogatom zbirkom sopstvenih matematickih dostignuca
doveli su do nastanka trigonometrije bliske danasnjoj formi u Indiji oko 500. godine n.e. Hindu
matematicar Arjabata (Aryabhata) 499. god. pravi tablice polovina tetiva, poznatih pod imenom
dja-arda (jya-ardha) ili samo dja (jya). One su u sledecoj vezi s modernim pojmom sinusa: jya x
= r sin. Na slici 1.1 dja (AM) predstavlja polovinu tetive AB.
1.1 Istorija trigonometrije 2
S indijskim pojmom sinusne funkcije bivaju upoznati Arapi tokom 8. veka n.e., kod kojih se
termin dja prepisuje kao diba (jiba) ili dib (jyb). Latinski prevodi sa arapskog pogresno uzimaju
ovaj termin kao arapsku rec dejb (jaib), s jednim od mogucih znacenja otvora na zenskoj odeci oko
vrata. Sledstveno tome, dejb biva preveden kao latinska rec sinus, jer ona moze da predstavlja
prevoj na odeci, grudi, zaliv, ili cak krivinu. Tako trigonometrija ulazi u Evropu tokom XII veka.
Trigonometrijske funkcije, tangens i kotangens, razvile su se iz proucavanja duzina senki koje
bacaju objekti razlicitih visina. Tales sa Mileta je oko 600. godine p.n.e. koristio duzine senki
kako bi izracunao visine piramida. Kako indijska tako i arapska matematika su obe razvile
trigonometrijsku tradiciju zasnovanu na duzinama senki, koje su s druge strane ostvarile uticaj na
evropsku matematiku.
Funkcije sekans i kosekans su izvedene iz tablica koje su koristili pomorci tokom XV veka.
Rec trigonometrija se prvi put pojavila kao naslov knjige Trigonometria(doslovce, merenje
trouglova) objavljene od strane Bartolomea Pitiskusa (Bartholomeo Pitiscus) 1595. godine.
2
Trigonometrija pravouglog trougla
2.1 Trigonometrijske funkcije ostrog ugla
Neka je trougao ABC pravougli, kod koga je ugao kod temena C prav (slika 2.1). Stranice
naspram ostrih uglova (CA i CB) nazivaju se katete, a stranica naspram pravog ugla (AB)
hipotenuza. Neka je a duzina katete CB, b duzina katete CA i c duzina hipotenuze AB. Neka je
mera ugla CAB i mera ugla CBA u stepenima. Mera ugla ACB je 90

.
B
C A
C

a
a

c
c

b
b

.
.

C
1
B
1
C
2
B
2
C
3
B
3
C
4
B
4
Slika 2.1
Neka je trougao A

(Slika 2.1) pravougli sa pravim uglom u C

i uglom CAB = . Kako

su pravougli trouglovi sa jednakim ostrim uglom medusono slicni (i obratno), trougao ABC je
slican trouglu A

. Za slicne trouglove vazi i da su im odgovarajuce stranice proporcionalne.

To znaci da je kod trouglova ABC i A

kolicnik naspramne katete ugla i hipotenuze jednak.

Vazi:
a
c
=
a

Neka su, dalje, u trouglu ABC tacke B

1
, B
2
, B
3
, B
4
, C
1
, C
2
, C
3
, C
4
takve da su uglovi AC
i
B
i
(i = 1, 4) jednaki uglu ACB, tj. neka su ovi uglovi pravi (Slika 2.1). Trouglovi A
1
B
1
C
1
, A
2
B
2
C
2
,
2.1 Trigonometrijske funkcije ostrog ugla 4
A
3
B
3
C
3
, A
4
B
4
C
4
, ABC su slicni medusobno. Neka su a
i
, b
i
duzine odgovarajucih kateta i c
i
duzina hipotenuze trougla A
i
B
i
C
i
(i = 1, 4). Tada je i:
a
1
b
1
=
a
2
b
2
= =
a

=
a
b
Slicno je i sa kolicnikom nalegle katete i hipotenuze, kao i sa kolicnikom kateta. Odnosi su ne
menjaju ukoliko se ne menja ugao . Dakle, u pravouglom trouglu ABC kolicnici
a
c
,
b
c
,
a
b
,
b
a
su
zavisni od ugla , tj. oni su odredjene funkcije ugla , tzv. trigonometrijske funkcije ostrog ugla
i mogu se imenovati.
Denicija 1. Trigonometrijske funkcije ostrog ugla
1. Broj
a
c
zove se sinus ugla i obelezava se sin , sin =
a
c
.
2. Broj
b
c
zove se kosinus ugla i obelezava se cos , cos =
a
c
.
3. Broj
a
b
zove se tangens ugla i obelezava se tg , tg =
a
c
.
4. Broj
b
a
zove se kotangens ugla i obelezava se ctg , ctg =
a
c
.
Ovim su denisane cetiri nove funkcije: sin , cos , tg , ctg , ciji su
domeni brojevi koji su velicine svih ostrih uglova. Kako je kateta pravouglog trougla uvek manja
od hipotenuze i na osnovu denicije lako se zakljucuje da za bilo koji ostar ugao vaze sledece
nejednakosti:
0 < sin < 1, 0 < cos < 1, 0 < tg , 0 < ctg . (1)
pa je kodomen funkcija sin i cos interval (0,1) , a za funkcije tg i ctg (0, )
O A B
C
.

C
1
.
Slika 2.2
Neka su
1
i
2
uglovi iz domena funkcije sin. Onda iz sin
1
= sin
2

a1
c1
=
a2
c2
se dobija da
su i uglovi
1
=
2
pa je sin injektivna (1-1) funkcija. Slicno se dobija da su i ostale funkcije
(cos , tg , ctg) injektivna preslikavanja. Ako je m realan broj, takav da je 0 < m < 1 i sin = m,
m =
a
c
, a = mc, postoji ugao (ostar ugao pravouglog trougla, sa katetom a i hipotenuzom c,
naspram katete a) za koji je sin = m, pa je funkcija sin i surjektivna (na) na svom intervalu.
Takode su i ostale funkcije surjektivne. Trigonometrijske funkcije pravouglog trougla su bijekcije.
Ove funkcije su i monotone i to sin i tg su rastuce, a cos i ctg opadajuce. Neka je BAC
1
=
1
,
tada je >
1
i BC > BC
1
(vecem periferijskom uglu odgovara i veca tetiva(Slika 2.2)). Kako je
sin =
BC
AB
, sin
1
=
BC1
AB
, onda je i sin > sin
1
. Slicno se pokazuje da je cos < cos
1
, ctg <
ctg
1
. Dakle,
<
1
sin < sin
1
, cos > cos
1
, tg < tg
1
, ctg > ctg
1
(2)
2.2 Vazniji trigonometrijski identiteti 5
2.2 Vazniji trigonometrijski identiteti
Osnovni trigonometrijski identitet
Teorema 1. Ako je 0

< < 90

, onda je:
sin
2
+ cos
2
= 1 (3)
tg =
sin
cos
(4)
tg ctg = 1 (5)
Dokaz. Neka je ostar ugao pravouglog trougla cija je naspramna kateta a, nalegla kateta b, a
hipotenuza c. Iz Pitagorine teoreme dobijamo (
a
c
)
2
+ (
b
c
)
2
= 1, odakle se, stavljajuci
a
c
= sin
i
b
c
= cos dobija (3). Na osnovu dencije 1 se dobija
tg =
a
b
=
a
c
b
c
=
sin
cos
kao i
tg ctg =
a
b

b
a
= 1
Primer 1. Trigonometrijske funkcije ugla od 45

A B
D C
d
Slika 2.3
U kvadratu ABCD, gde je AB = a (Slika 2.3), iz Pitagorine teoreme se dobija duzina dijagonale
d = AC, d =
a

2
2
. Ugao BAC = 45

. Iz pravouglog trougla ABC, na osnovu denicije

trigonometrijskih funkcija dobijaju se vrednosti:
sin 45

2
2
, cos 45

2
2
, tg 45

= 1, ctg 45

= 1,

2.2 Vazniji trigonometrijski identiteti 6

Trigonometrijske funkcije komplementnog ugla Ugao je komplementan uglu (i obratno)
ako je + = 90

. Ovo znaci da su ostri uglovi u pravouglom trouglu medusobno komplementni.

Zato vazi i sledeca:
Teorema 2. Za svako , 0 < < 90

vazi:
sin(90

) = cos , cos(90

) = sin (6)
tg(90

) = ctg , ctg(90

) = tg (7)
2
Primer 2. Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 30

i 60

A B D
C
h
Slika 2.4
U jednakostranicnog trouglu ABC sa stranicom duzine a i visinom CD (Slika 2.4), primenom
Pitagorine teoreme se dobija da visina CD ima duzinu h =
a

3
2
, pri cemu je ugao ACD = 30

,
pa se na osnovu denicije 1 dobijaju i vrednosti trigonometrijskih funkcija za ugao cija je mera
30

:
sin 30

=
1
2
, cos 30

3
2
, tg 30

3
3
, ctg 30

3
Kako su uglovi 30

i 60

komplementni, na osnovu Teoreme 2, za ugao 60

se dobija:
cos 60

=
1
2
, sin 60

3
2
, ctg 60

3
3
, tg 60

U sledecoj tabeli date su vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih brojeva:

0

6

2
sin 0
1
2

2
2

3
2
1
cos 1

3
2

2
2
1
2
0
tg 0

3
3
1

3
ctg

3 1

3
3
0
3
Ugao
3.1 Jedinicna kruzna linija
Neka je u ravni zadat Dekartov pravougli koordinatni sistem sa koordinatnim pocetkom O
i medusobno normalnim jedinicnim vektorima

i i

j, pri cemu se vektor

j dobija rotacijom oko
zajednickog pocetka O u pozitivnom smeru (smer suprotan od smera kazaljke na satu) vektora

i.
Ako tacka M pripada ravni , onda vektor

OM nazivamo vektorom polozaja tacke M. Ako je

OM = x

i +y

j, onda x i y zovemo koordinatama tacke M i pisemo M(x, y).

x
y
O
M(x, y)
(1, 0) (x, 0)
(0, y)

j
Slika 3.1
Teorema 3. Jednacina kruzne linije u Dekartovom pravouglom sistemu xOy, u ravni , poluprecnika
1 i sa centrom u O je:
x
2
+y
2
= 1 (1)
Dokaz. Neka je k(O, 1) kruzna linija u ravni sa centrom u O i poluprecnikom 1 i tacka M(x, y).
Kruzna linija k je skup svih tacaka koje su na rastojanju 1 od O, a rastojanje d(O, M) = |

OM| =

x
2
+y
2
, pa tacka M(x, y) pripada kruznoj liniji ako i samo ako je d(O, M) = 1.

x
2
+y
2
= 1 tj. x
2
+y
2
= 1
3.2 Radijanska mera ugla 8
3.2 Radijanska mera ugla
O
r
r
r
k
Slika 3.2
U ranijim matematickim izucavanjima,
stepen je bio glavna mera ugla. Prav ugao je
ugao koji iznosi 90

, mera opruzenog ugla je

180

i mera punog ugla je 360

.
Broj 360 uzet kao mera punog kruga jer
ima dosta delioca (2,3,4,5,6,8,...), krug se deli
na delove koji se lako mogu meriti celim
brojevima, ili zato sto je 360 je priblizno jednak
broju dana u jednoj astronomskoj godini (365).
Medutim, nova mera ugla, koja se najcesce
koristi u trigonometriji, je radijan. Radijan
je lucna mera ugla tj. merenje radijanom je
merenje lukom. Slika (3.2)
Denicija 2. Neka je k(O, r) kruzna linija
poluprecnika r. Mera centralnog ugla koji
odgovara luku duzine r te kruzne linije je jedan
radijan.
Kako je obim kruga jednak 2r, jasno je da
pun ugao ima 2 radijana, kao i da je mera u stepenima ugla od jednog radijana:
1rad = (
360

2
) 57

17

45

3.3 Pojam kruznog luka

x
y
A
B
O
k
Slika 3.3
Neka su ravni xOy k jedinicna kruzna
linija sa centrom O i AB duz duzine 2 u
uzajamnom polozaju kao na slici (Slika 3.3) i
neka je orijentacija duzi u smeru od A prema
B i orijentacija kruzne linije pozitivna (smer
suprotan od smera kretanja kazaljke na satu).
Duzina duzi AB jednaka je duzini kruzne
linije k. Obavijanjem duzi AB sa ksiranim
pocetkom u A, bez istezanja i sakupljanja duz
se moze namotati na krug pri cemu ce se tacka
A poklopiti sa tackom B. Ako se pretpostavi
da tacka B ne pripada odsecku AB dobija se
preslikavanje
: [0, 2) k, (t) = F
t
gde je t duzina duzi AF, a duzina kruznog luka AF
t
jednaka t. Dakle, pozitino orijentisani ugao
AOF ima radijansku meru t radijana.
Ako na kruznoj liniji k treba da predemo iz tacke A u tacku P, koje su tacke kruzne linije,
u pozitivnom smeru, to znaci da se prelazi pozitivno orijentisani kruzni luk AP, duzine l, kruzne
linije k, ali se, takodje moze i obici kruznica m broj puta (m N) u pozitivnom smeru, a zatim i
pozitivno orijentisani luk AP.
Svaki od ovako dobijenih puteva je uopsteni kruzni luk kruzne linije k od tacke A do P u
pozitivno orijentisanom smeru.
Duzina uopstenog kruznog luka jednaka je 2m+l.
Uopsteni kruzni luk u negativno orijentisanom smeru je putanja iz tacke A u P u negativno
orijentisanom smeru, kao i svako od od kretanja iz A u P u za duzinu kruzne linije uz negativno
3.4 Uopstenje pojma ugla 9
orijentisani luk AP linije k i njegova duzina je 2n + l gde je l duzina negativno orijentisanog
kruznog luka AP i n N.
x
y
p
A O
k
Slika 3.4
Za dva orijentisana luka kruga k kazemo da
su jednaka, ako i samo ako imaju istu duzinu i
istu orijentaciju.
Dva isto orijentisana luka se nadovezuju ako
se kraj prvog i pocetak drugog luka poklapaju.
Nadovezivanjem vise pozitivno (negativno)
orijentisanih lukova nastaju pozitivno (negativno)
orijentisane putanje na krugu k.
Putanja je potpuno odredena ako je
poznata njena pocetna tacka, duzina i
orijentacija, te ne zavisi od nacina na koji je
sastavljena.
Neka je u ravni xOy k jedinicna kruzna
linija sa centrom O i neka je p prava u toj ravni
koja sadrzi tacku A(1, 0) i normalna je na osu
Ox (Slika 3.4). Neka je p osa realnih brojeva sa
pocetkom A cija se orijentacija i jedinica mere
poklapaju sa osom Oy.
Tacka T(1, t), t R podgovara uopsteni kruzni luk duzine t i to ako je t > 0 pozitivno
orijentisan, a ako je t < 0 negativno orijentisani. Broju t = 0 odgovara tacka A. Na ovaj
nacin denisano je preslikavanje
: R k
skupa R na jedinicnu kruznu liniju. ovo preslikavanje nastaje obavijanjem brojevne prave oko
kruga i to bez istezanja i skupljanja. Tako je npr. (0) = (0, 0), (

2
) = (0, 1), () = (1, 0)
Primer 3. Odrediti na jedinicnoj kruznoj liniji realnih brojeva koordinate tacke koja se dobija
preslikavanjem (t) gde je t =
3
2
Pri preslikavanju (
3
2
) dobija se kruzni luk cija je duzina jednaka
3
2
pa se dobija tacka
P(0, 1)

3.4 Uopstenje pojma ugla

Neka je u ravni xOy k jedinicna kruzna linija sa centrom O i A(1, 0)
Rotacijom Dekartove ravni xOy, u bilo kom smeru za neki ugao , < 360

tacka A opisace
kruzni luk duzine t, gde je t radijanska mera ugla . Pri rotaciji za + m 360

tacka prolazi
uopsteni kruzni luk duzine t, a osa Ox m puta sve tacke ravni i dalje do polozaja OA

gde je A

zavrsni polozaj tacke A. Duzina kruznog luka AA

odreduje ugao.
Uopsteni kruzni luk jedinicne kruzne linije odreduje uopsteni centralni ugao te kruzne linije i
njegova mera je realan broj koji odreduje odgovarajuci uopsteni kruzni luk.
4
Trigonometrijske funkcije ma kog
ugla
4.1 Denicije trigonometrijskih funkcija ma kog ugla
Denicija 3. Neka je u ravni dat Dekartov pravougli koordinatni sistem xOy i neka je k jedinicna
kruzna linija sa centrom u tacki O i na njoj tacka F
t
(x, y) takva da je (t) = F
t
(Slika 4.1). Apcisa
x tacke F
t
je kosinus (cos t = x), a ordinata sinus (sint = y) realnog broja t (uopstenog ugla t)
x
y
A
B
O C
D
k
Ft(x, y)
X(x, 0)
Y (0, y)
Slika 4.1
Kako je jednacina jedinicne kruzne linije
k, x
2
+y
2
= 1, a tacka F
t
(cos x, sin x) pripada
k, dokazana je
Teorema 4. Za svaki realan broj t je
sin
2
t + cos
2
t = 1 (1)
2
(1) je osnovna trigonometrijska identicnost
Iz nje neposredno sledi ogranicenost kosinusa i
sinusa
1 cos x 1 (2)
1 sin x 1 (3)
Primer 4. Odrediti cos i sin uopstenog ugla
3
2
Kako je (
3
2
) = A(0, 1) dobija se cos
3
2
= 0 i sin
3
2
= 1

Denicija 4. Neka je t realan broj i cos t = 0. Tangens broja t, (tg t) je kolicnik

tg t =
sin t
cos t
(4)
Neka je t realan broj i sint = 0. Kotangens broja t (ctg t) je kolicnik
ctg t =
cos t
sin t
(5)
Iz denicije tangensa i kotangensa dobija se
4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija 11
Teorema 5.
tg xctg x = 1 (6)
2
Primer 5. Odrediti tg i ctg broja
3
4
(
3
4
) = A(

2
2
,

2
2
) i onda je tg
3
4
=
sin
3
4
cos
3
4
= 1, a na osnovu Teoreme 5 se dobija i ctg = 1

4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

4.2.1 Periodicnost i parnost funkcija kosinus i sinus. Svodenje na prvi
kvadrant
Denicija 5. Za realnu funkciju f : D
f
R, D
f
R kazemo da je periodicna na domenu D
f
ako postoji realan broj T, T = 0 takav da za sve t D
f
vazi:
t +T D
f
, t T D
f
, f(t +T) = f(t).
Broj t se zove period funkcije f, a najmanji pozitivan period (ukoliko postoji) zove se osnovni
period.
Teorema 6. Broj 2 je osnovni period funkcija sin i cos
Dokaz. Kako je
(t + 2) = (t 2) = (t)
dobija se da je 2 period kosinusa i sinusa. Neka je 0 < T < 2 osnovni period sinusa. Onda je:
sin T = sin(0 + T) = sin 0 = 0 Kako je sin
2
T + cos
2
T = 1 dobija se cos T = 1 , a to je moguce
za T = 2k (k Z), a takvo T ne pripada datom intervalu, pa je T = 2 osnovni period sinusa.
Slicno se dokazuje za cos
Denicija 6. Funkcija f : D
f
R, D
f
R je:
1. parna, ako je za svako t D
f
ispunjeno t D
f
i f(t) = f(t),
2. neparna, ako je za svako t D
f
ispunjeno t D
f
i f(t) = f(t).
Teorema 7. Kosinus je parna, a sinus neparna funkcija.
Dokaz. Neka je t R i neka je P tacka jedinicne kruzne linije realnih brojeva data sa (t) = P.
Onda je tacka (t) = Q simetricna tacki P u odnosu na apcisu. (Slika 4.2). Tacke P(cos t, sin t)
i Q(cos(t), sin(t)) imaju jednake apcise pa je
cos(t) = cos t
sto znaci da je kosinus parna funkcija. Kako je | sin t| = | sin(t)|, a ordinate su suprotnog znaka
dobija se
sin(t) = sint
4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija 12
x
y
O
P
Q
Slika 4.2
Neka je t R i neka je P tacka jedinicne
kruzne linije realnih brojeva data sa (t) = P.
Onda je tacka Q = (t + ) simetricna tacki
P u odnosu na koordinatni pocetak, njena
apcisa i ordinata je suprotnog znaka od apcise
i ordinate tacke P, a jednake su po apsolutnoj
vrednosti.
P(cos t, sint), Q(cos(t +), sin(t +))
pa za svaki realan broj t vazi
cos(t +) = cos(t) (7)
sin(t +) = sin(t) (8)
Tacke jedinicne kruzne linije realnih brojeva P = (t) i Q = (

2
t) su simetricne u odnosu
na pravu y = x odakle je
cos t = sin(

2
t), sin t = cos(

2
t) (9)
Na osnovu ovih osobina kosinusa i sinusa, oni se mogu izraziti i pomocu kosinusa i sinusa iz
intervala [0,

2
] - svodenje na prvi kvadrant
Primer 6. Odrediti sin(
43
6
)
sin(
43
6
) = sin(6 + +

6
) = sin( +

6
) = sin

6
=
1
2

Teorema 8. Broj je osnovni period tg i ctg

2
Teorema 9. Funkcije tg i ctg su neparne.
2
Primer 7. Odrediti tg
37
6
tg
37
6
= tg(6 +

6
) = tg

6
=

3
2
1
2
=

3
Teorema 10.
sin x < x < tg x, 0 < x <

2
(10)
| sin x| |x|, x R (11)
4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija 13
x
y
A
B
C
x
Slika 4.3
Dokaz. U jedinicnom trigonometrijskom krugu, (Slika 4.3) povrsina trougla AOB je manja od
povrsine isecka AOB, a ona je manja od povrsine trougla AOC odakle je
1
2
sinx <
1
2
x <
1
2
tg x
pa sledi da je jednakost (10)
Za 0 x <

2
nejednakost (11) sledi iz (10). Zbog neparnosti funkcija sinx i x nejednakost
(11) vazi za

2
< x <

2
. Za |x|

2
je trivijalna, jer je tada | sin x| 1 < |x|.
Trigonometrijska kruzna linija. Trigonometrijske funkcije uopstenog ugla denisane su pomocu
jedinicne kruzne linije i zbog toga se ona moze zvati i trigonometrijskom kruznom linijom.
Za svaki realan broj t apcisa tacke (t) odreduje vrednost kosinusa i dobija se u preseku prave
paralelne sa osom Oy, koja sadrzi tacku (t), i ose Ox, a ordinata vrednost sinusa, koja se dobija
u preseku prave koja je paralelna sa osom Ox, koja sadrzi tacku (t), i ose Oy.
x
y
O
A
B
P
Q
M
M
1
M
2
Slika 4.4
Neka je (t) = M(cos t, sin t) tacka
trigonometrijske kruzne linije, M
1
(cos t, 0),
M
2
(0, sint), osa realnih brojeva koja sadrzi
tacku A(1, 0) paralelna je osi Oy, a osa
realnih brojeva paralelna osi Ox i sadrzi tacku
B(0, 1). Tacke P i Q su tacke preseka prave
OM sa i . (Slika 4.4).
Trouglovi OMM
1
i OPA su slicni (M /
Oy)
|MM
1
|
|OM
1
|
=
|PA|
|OA|
tj. tg t = p, gde je p ordinata tacke P u xOy.
Takode su slicni i trouglovi OMM
2
i OQB
(M / Ox)
|MM
2
|
|OM
2
|
=
|QB|
|OB|
tj. ctg t = q, gde je q apcisa tacke Q u xOy.
4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija 14
Postoje jos dve osnovne trigonometrijske
funkcije, kosekans (csc ili cosec) i sekans (sec):
csc t =
1
sin t
, sin t = 0
sec t =
1
cos t
, cos t = 0
Na trigonometrijskoj kruznici kosekans za t predstavlja duz |OQ|, a sekans |OP|.
Takode vazi i:
sec t = csc(

2
t)
csc t = sec(

2
t)
kao i:
sec t
csc t
= tg t
1 + tg
2
t = sec
2
t
1 + ctg
2
t = csc
2
t
.
5
Adicione teoreme
trigonometrijskih funkcija
5.1 Adicione teoreme za sinus i kosinus
Teorema 11. Za proizvoljne realne brojeve t i s vazi:
1. cos(t s) = cos t cos s sint sin s
2. sin(t s) = sint cos s cos t sin s
Dokaz. Neka je u ravni xOy data jedinicna kruzna linija, onda je vektor polozaja tacke M

OM =

i cos t +

jsint. Rotiranjem ravni xOy za neki ugao s tacka M se slika u tacku N pri cemu je
N = (s +t). Vektor polozaje tacke N je

ON =

i cos(t +s) +

j sin(t +s)
Neka x

Oy

pravougli Dekartov koordinatni sistem (Slika 5.1)takav da je njegova apcisna osa prava
x
y
A
B
O
A

M
B
N
Slika 5.1
koja sadrzi tacke O i A

gde je A

= M, ordinatna osa prava koja sadrzi tacke O i B

= (t +

2
).
Apcisa je orijentisana pomocu jedinicnog vektora

=

OA

i cos t +

j sint
, a ordinata

j =

OB

i cos(t +

2
) +

j sin(t +

2
) =

i(sint) +

j cos t
5.2 Adicione teoreme za tangens i kotangens 16
U koordinatnom sistemu x

Oy

vektor

ON =

i

cos s +

j

sin s Tako se dobija

ON = (

i cos t+

j sin t) cos s+(

i(sin t)+

j cos t) sin s =

i(cos t cos ssint sins)+

j(sin t cos s+cos t sins)

Dva vektora su jednaka ako i samo ako su im jednake odgovarajuce koordinate i zbog toga je
cos(t +s) = cos t cos s sin t sins (1)
sin(t +s) = sint cos s + cos t sin s (2)
Ako se u (1) i (2) zameni s umesto s i iskoristi parnost kosinusa i neparnost sinusa dobija se
cos(t s) = cos t cos s + sint sins (3)
sin(t s) = sint cos s cos t sin s (4)
5.2 Adicione teoreme za tangens i kotangens
Ako su t i s realni brojevi za koje je cos t = 0 ,cos s = 0, cos(t +s) = 0, onda je
tg(t s) =
sin(t s)
cos(t s)
=
sin t cos s cos t sins
cos t cos s sin t sins
=
sin t cos s
cos t cos s

cos t sin s
cos t cos s
cos t cos s
cos t sin s

sin t sin s
cos t sin s
=
tg t tg s
1 tg t tg s
, ako za t, s R takvi da je sint = 0, sins = 0, sin(t +s) = 0, onda je
ctg(t +s) =
cos(t +s)
sin(t +s)
=
cos t cos s sint sin s
sin t cos s cos t sin s
=
cos t cos s
sin t sin s

sin t sin s
sin t sin s
sin t cos s
sin t sin s

cos t sin s
sin t sin s
=
ctg t ctg s 1
ctg t ctg s
cime je dokazana
Teorema 12.
1. Za proizvoljne realne brojeve t i s za koje je cos t = 0 ,cos s = 0, cos(t +s) = 0, vazi:
tg(t s) =
tg t tg s
1 tg t tg s
(5)
2. Za proizvoljne realne brojeve t i s za koje je sin t = 0 ,sin s = 0, sin(t +s) = 0, vazi:
ctg(t +s) =
ctg t ctg s 1
ctg t ctg s
(6)
2
5.3 Transformacije trigonometrijskih funkcija
Funkcije dvostrukog ugla
cos 2t = cos
2
t sin
2
t (7)
sin2t = 2 sint cos t (8)
tg 2t =
2 tg t
1 tg
2
t
(9)
ctg 2t =
ctg
2
t 1
2 ctg t
(10)
5.3 Transformacije trigonometrijskih funkcija 17
Transformacija proizvoda u zbir i razliku
cos t cos s =
1
2
(cos(t +s) + cos(t s)) (11)
sin t sin s =
1
2
(cos(t s) cos(t +s)) (12)
sin t cos s =
1
2
(sin(t +s) + sin(t s)) (13)
Transformacija zbira i razlike u proizvod
cos t + cos s = 2 cos
x +y
2
cos
x y
2
(14)
cos t cos s = 2 sin
x +y
2
sin
x y
2
(15)
sint + sins = 2 sin
x +y
2
cos
x y
2
(16)
sint sin s = 2 sin
x y
2
cos
x +y
2
(17)
6
Trigonometrijske jednacine i arkus
trigonometrijske funkcije
6.1 Jednacina cos x = a
Denicija 7. Neka je dat realan broj a [1, 1] i neka je t realan broj t [0, ]. Ako je
cos t = a
onda je t arkuskosinus broja a (t = arccos a)
Resavanje jednacine cos x = a, a R Ako je |a| 1 broj arccos a je jedno od resenja
jednacine.
Kako je a = cos(arccos(a)) = cos(arccos a+2m), m Z onda su i svi brojevi oblika arccos a+
2m resenja jednacine.
Iz parnosti funkcije cos x dobija se cos(arccos a) = cos(arccos a) = a, pa su i brojevi oblika
arccos a + 2m, takodje resenja jednacine cos x = a
6.2 Jednacina sin x = a
Denicija 8. Neka je dat realan broj a [1, 1] i neka je t realan broj t [

2
,

2
]. Ako je
sin t = a
onda je t arkuskosinus broja a (t = arcsina)
Resavanje jednacine sin x = a, a R Ako je |a| 1 broj arcsina je jedno od resenja jednacine.
Kako je a = sin(arcsin(a)) = sin(arcsina +2m), m Z onda su i svi brojevi oblika arcsina+
2m resenja jednacine.
Na osnovu sin( t) = sin(t) dobija se sin( arcsina) = sin(arcsina) = a pa su i brojevi
oblika arcsina + 2m, resenja jednacine sinx = a
6.3 Jednacina tg x = a
Denicija 9. Neka je dat realan broj a i neka je t realan broj t (

2
,

2
). Ako je
tg t = a
onda je t arkustangens broja a (t = arctg a)
6.4 Jednacina ctg x = a 19
Resavanje jednacine tg x = a, a R Zbog periodicnosti funkcije tg je a = tg(arctg(a)) =
tg(arccos a + m), m Z i svi brojevi oblika
arctg a +m, m Z (1)
su resenja jednacine.
6.4 Jednacina ctg x = a
Denicija 10. Neka je dat realan broj a i neka je t realan broj t (0, ). Ako je
tg t = a
onda je t arkuskotangens broja a (t = arcctg a)
Zbog periodicnosti funkcije ctg je a = ctg(arcctg(a)) = tg(arcctg a +m), m Z i svi brojevi
oblika
arcctg a +m, m Z (2)
su resenja jednacine.
7
Graci trigonometrijskih funkcija i
inverznih trigonometrijskih fukcija
7.1 Grak funkcije cos x
1. Domen funkcije f(x) = cos x je skup R svih realnih brojeva. D
f
= R
2. Funkcija je ogranicena, 1 cos x 1, x D
f
, pa se grak f(x) nalazi izmedu pravih
y = 1 i y = 1
3. Funkcija je periodicna sa osnovnim periodom T = 2, sto znaci da je dovoljno nacrtati
grak u nekom intervalu duzine 2, neka je to interval [, ], onda se ostali delovi graka
se dobijaju translacijom za 2m, m Z duz ose Ox
4. Funkcija je parna: cos(x) = cos(x), x R. Grak je zbog parnosti simetrican u odnosu
na osu Oy, pa je dovoljno nacrtati grak u intervalu [0, ]. Deo graka za x [, 0] dobija
se simetrijom u odnosu na osu Oy.
5. Restrikcija funkcije cos : [0, ] [1, 1] je bijekcija
6. Za interval [0, ], cos x = 0 x =

2
, cos x > 0 0 < x <

2
i cos x < 0

2
< x < .
Dakle grak za x [0, ] sece osu Ox u tacno jednoj tacki x =

2
, iznad je ose Ox za
x [0,

2
) i za x (

2
, ] ispod nje.
Na D
f
vazi:
f(x) = 0 za x =

2
+k
f(x) > 0 za x (

2
+ 2k,

2
+ 2k)
f(x) < 0 za x (

2
+ 2k,
3
2
+ 2k). (k Z)
7. Iz bijektivnosti sledi monotonost funkcije na x [0, ]. Ako su x
1
, x
2
[0, ] takvi da je
x
1
< x
2
tada je cos x
1
> cos x
2
i ona je strogo opadajuca.
Funkcija cos x je na R strogo rastuca na svakom od intervala x ( + 2k, 2k), a strogo
opadajuca na x (2k, + 2k), gde je k Z
Maksimumalnu vrednost 1 postize za x = 2k, a minimumalnu 1 za x = (2k + 1), k Z
8. Funkcija je neprekidna.
Grak funkcije je kriva (Slika 7.1)
7.2 Grak funkcije sinx 21
x
y
f(x) = cos(x)
O
1
1
Slika 7.1
7.2 Grak funkcije sin x
Translacijom duz x ose za

2
dobija se grak funkcije sinx, jer je sinx = cos(x

2
). Slika
7.2
x
y
O f(x) = cos(x)
1
1
f(x) = sin(x)
Slika 7.2
Osobine funkcije sinx su:
1. Domen funkcije f(x) = sinx je skup R svih realnih brojeva. D
f
= R
2. Funkcija je ogranicena, 1 sin x 1, x D
f
.
3. Funkcija je periodicna sa osnovnim periodom T = 2.
4. Neparna je. sin(x) = sin(x), x R
5. sin : [

2
,

2
] [1, 1] je bijekcija
6. f(x) = 0 za x = k
f(x) > 0 za x (2k, + 2k)
f(x) < 0 za x ( + 2k, 2k), (k Z)
7. Monotona je: Strogo rastuca za x (

2
+ 2k,

2
+ 2k), a strogo opadajuca na svakom
intervalu oblika x (

2
+ 2k,
3
2
+ 2k)(k Z). Maksimumalnu vrednost 1 postize za
x =

2
+ 2k, a minimumalnu 1 za x =

2
+ 2k
8. Funkcija je neprekidna.
Kriva koja predstavlja grak sinusa i kosinusa zove se sinusoida
7.3 Grak funkcije tg x
1. Funkcija f(x) = tg(x) je denisana na skupu D
f
= R{

2
+k : k Z}, tj prave x =

2
+k
ne seku njen grak.
7.4 Grak funkcije ctg x 22
2. Funkcija nije ogranicena lim
x

2
+k
f(x) = i prave x =

2
+k su vertikalne asimptote
3. Osnovni period funkcije je , dovoljno je nacrtati grak na intervalu (

2
,

2
)
4. Neparna je, dovoljno je posmatrati [0,

2
)
5. tg : (

2
,

2
) R je bijekcija.
6. Za x (

2
,

2
), tg x = 0 x = 0, tg x > 0 x (

2
, 0) i tg x < 0 x (0,

2
)
Na D
f
:
f(x) = 0 za x = k
f(x) > 0 za x (k,

2
+k)
f(x) < 0 za x (

2
+k, k), (k Z)
7. Funkcija je strogo rastuca na D
f
.
Grak funkcije tg je na slici 7.3
x
y
O
Slika 7.3
7.4 Grak funkcije ctg x
Iz ctg x =
cos x
sin x
=
sin(

2
x)
cos

2
x)
= tg(

2
x) simetrijom u odnosu na osu Oy i translacijom za

2
duz ose Ox dobija se grak funkcije f(x) = ctg x (Slika 7.4).
x
y
O
Slika 7.4
Funkcija f(x) = ctg x ima sledece osobine
1. Domen funkcije f(x) = ctg(x) je D
f
= R{x = k : k Z}. Prave x = k ne seku njen
grak.
2. Funkcija nije ogranicena, njen kodomen je skup R
7.5 Funkcije arcsinx i arccos 23
3. lim
x k
f(x) = i prave x = +k su vertikalne asimptote
4. Osnovni period funkcije je
5. Neparna je
6. Restrikcija ctg : (0, ) R je bijekcija.
7. Za x (k,

2
+k) je pozitivna. Nule funkcije su u tackama x =

2
+ k i negativna je na
svakom od intervala x (

2
+k, +k), k Z
8. Funkcija je strogo opadajuca na D
f
7.5 Funkcije arcsinx i arccos
Neka je funkcija f(x) : [

2
,

2
] [1, 1] restrikcija funkcije sin, kako je ona bijekcija njena
inverzna funkcija f
1
(x) : [1, 1] [

2
,

2
] postoji: f
1
(x) = arcsin(x). Slika (7.5)
0 1 2 3 1 2 3
1
2
3
1
2
3
x
y

2
Slika 7.5
Restrikcija funkcije f
(
x) : [0, ] [1, 1], funkcije cos, je bijekcija i njena inverzna funkcija
f
1
(x) : [1, 1] [0.] je f(x) = arccos(x) (Slika 7.5)
0 1 2 3 1 2 3
1
2
3
4
5
1
x
y

2
Slika 7.6
7.6 Funkcije arctg x i arcctg 24
7.6 Funkcije arctg x i arcctg
Funkcija arctg i arcctg su bijekcije ogovarajucih restrikcija funkcija tg i ctg.
x
y
O

2
Slika 7.7 arctg x
x
y
O

Slika 7.8 arcctg x

Bibliograja
[1] Milicic Pavle i ostali: Matematika za I razred srednje skole, Zavod za udzbenike i
nastavna sredstva Beograd. (2006.)
[2] Micic Vladimir i ostali: Matematika za II razred srednje skole, Zavod za udzbenike i
nastavna sredstva Beograd. (2004.)
[3] http://www.wikipedia.org
[4] Zoran Kadelburg, Dusan Adnadevic: Matematicka analiza 1, Nauka Beograd. (1998.)
[5] Karljikovic Trigonometrija sa elementima sferne trigonometrije, Beograd. (1935.)
Sadrzaj
1 Uvod 1
1.1 Istorija trigonometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2 Trigonometrija pravouglog trougla 3
2.1 Trigonometrijske funkcije ostrog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.2 Vazniji trigonometrijski identiteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3 Ugao 7
3.1 Jedinicna kruzna linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.2 Radijanska mera ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3.3 Pojam kruznog luka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3.4 Uopstenje pojma ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4 Trigonometrijske funkcije ma kog ugla 10
4.1 Denicije trigonometrijskih funkcija ma kog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.2.1 Periodicnost i parnost funkcija kosinus i sinus. Svodenje na prvi kvadrant . 11
5 Adicione teoreme trigonometrijskih funkcija 15
5.1 Adicione teoreme za sinus i kosinus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5.2 Adicione teoreme za tangens i kotangens . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
5.3 Transformacije trigonometrijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
6 Trigonometrijske jednacine i arkus trigonometrijske funkcije 18
6.1 Jednacina cos x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
6.2 Jednacina sinx = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
6.3 Jednacina tg x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
6.4 Jednacina ctg x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
7 Graci trigonometrijskih funkcija i inverznih trigonometrijskih fukcija 20
7.1 Grak funkcije cos x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
7.2 Grak funkcije sinx . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
7.3 Grak funkcije tg x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
7.4 Grak funkcije ctg x . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
7.5 Funkcije arcsinx i arccos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
7.6 Funkcije arctg x i arcctg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24