Badem predstavlja deo tradicije mnogih kultura sveta.

Stari Rimljani su na dar prijateljima

donosili uederene bademe, a na venanjima na mladu i mladoenju su bacali bademe kao
simbol plodnosti. Ovaj obiaj kasnije se preneo na celu Evropu, u kojoj je badem simbolizovao ne
samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sredu.
veani ga i danas koriste za Boi. Jedan badem sakriju u puding od pirina, verujui da e onaj
ko ga pronae imati sreu tokom cele naredne godine.
Najstarije vrste badema potiu iz Kine, odakle su putevima svile prenete u Grku, severnu
Afriku, Tursku i Srednji istok. U paniju i Portugaliju bademe su doneli arapski trgovci, gde se
do dananjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske akonije, dok su Francuzi jo u
14. i 15. veku bademovo mleko koristili za pripremu finih deserta. A zahvaljujui misionarima,
drvo badema u 18. veku stie i na tlo Severne Amerike.
Primena
Iako je prva asocijacija na bademe u kulinarstvu priprema raznih slatkia, njegova primena je
mnogo ira, od doruka do mnogih slanih jela, kojima daju poseban ukus. Za doruak, usitnjeni
ili iseckani na listie, bademi mogu da se dodaju zobenim pahuljicama i osuenim kajsijama, ili
jogurtu pomeanom sa osuenim voem po izboru. Mogu da poslue i kao meuobrok sa sveim
jabukama, bananama i groem. Bademi savreno idu uz piletinu i ribu. Prilog od pirina,
badema i suvog groa izvrstan je uz peenu piletinu, a punjena bela riba sa nadevom od prezli,
jaja, badema i drugih uobiajenih zaina dobie poseban ukus.
Danas se u svetu koriste dve vrste badema. Slatki bademi se jedu sirovi, preni, kao dodatak
raznim jelima, ili se prerauju za proizvodnju bademovog maslaca, ulja ili mleka. Gorki badem
slui samo za proizvodnju esencijalnog ulja, jer je otrovan i nije za jelo.
Kao voka, badem je izuzetno bogat bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom, cinkom,
gvoem i kalcijumom. Izvrstan je izvor vitamina E i B kompleksa - riboflavina, niacina i
tiamina. Bademi su vodei izvor vitamina E u hrani, jer sadre alfa-tokoferol, moni antioksidans
koji ima sposobnost sniavanja holesterola od 8 do 12 odsto. Nekoliko znaajnih epidemiolokih
studija potvrdilo je da bademi tite srce od napada. Da bi se izbegle srane bolesti dovoljno je
svakodnevno pojesti 45 grama ovog dragocenog voa.
Velike koliine mangana i bakra u bademu uvaju nervni i endokrini sistem, odravaju vrstinu i
zdravlje kostiju, normalan krvni pritisak, a podstiu i optimalan rad titne lezde. Veoma je
koristan i za dranje dijete, jer daje oseaj sitosti, to je veoma vano u borbi protiv gojaznosti.
Kako su odlian izvor kalcijuma, za osobe koje su alergine na mleko i mlene proizvode,
bademi su idealna zamena. Unosei bademe bie snabdeveni dovoljnim koliinama kalcijuma,
mineralom koji je bitan za odravanje i uvanje zdravlja kostiju, a bez bojazni da e dobiti neku
vrstu alergije. Izraunato je da 30 grama badema sadri istu koliinu kalcijuma kao etvrina
oljice mleka. Zbog tih svojstava, ali i zbog prisutne folne kiseline, bademi se preporuuju i
trudnicama.
Prilikom kupovine treba obratiti panju na izgled badema. Iako ih nije teko nai, najdui rok
trajanja imaju bademi sa ljuskom, jer spreavaju negativan uticaj toplote, vlage i vazduha.
Ukoliko su bademi u rinfuzi, potrebno je obratiti panju na njihovu boju koja treba da bude
jednolina, a na dodir ne smeju biti savitljivi. Svei bademi imaju sladunjav miris, a ukoliko je
on otar i gorak, znai da su uegli. Da bademi ne bi uegli, moraju da se uvaju u hermetiki
zatvorenim posudama na tamnom, hladnom i suvom mestu. Ako se dre u friideru sveina e se
odrati vie meseci, a u zamrzivau i do godinu dana.
DOBRE BAKTERIJE
Bademi poseduju takozvana probiotika svojstva, sa kojima poveavaju nivo dobrih bakterija u
crevima i doprinose zdravlju organa za varenje, pokazala je jedna kanadska studija. Naunici su
utvrdili da fino mleveni bademi znaajno poveavaju nivo dobrih bakterija, tako to koriste
nezasiene masti iz badema za svoj rast i aktivnost.