RUDARSKO-GEOLOKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Karpato-balkanidi
Opta gradja i tektonske karakteristike
Novakovi Toplica G90/06

1. Prostiranje i granice Karpato-balkanida

Karpato-balkanidi na severu neposredno prelaze preko Dunava u June Karpate
Rumunije sa kojima ine jedinstvenu celinu, a na jugoistoku se prostiru u Bugarsku.
a zapadu se granie sa !rpsko-"akedonskom mason i to po itavoj duini prostiranja
#"oravska dislokacija$. %ranica poinje kod %olubca,zatim istono od Kueva, izme&u
"lave i 'eka,na planinu Babu,istono od Bukovika i Ronja do i(ave, zatim preko )unice i
preko Da(anog kladenca sve dosrpsko-bugarske granice i dalje u bugarsku.
a istoku se Karpato-balkanidi granie sa "ezozojskom plat*ormom,koja za++vata deo
eotinske krajine, odakle se (iri na severnu bugarsku i jugoistonu Rumuniju.
2. Facijalna analiza
,acjalni sastav Karpato-balkanida istone !rbije menja o se tokom tokom geolo(ki+
perioda,tako da su u njima zastupljene razliite *acije sedimentnog,magmatskog i
metamor*nog karaktera,koje su u uzajamnoj vezi i ukazuju na geolo(ku istoriju karpato-
balkanske geosinklinale.
- nastavku .e biti prikazan *acijalni sastav Karpato-balkanida,po istorijsko-geolo(kom
razvoju #po "./ndjelkovi.u$.
Prekambrijum - 'oetkom proterozoika u !rbiji je *ormiran karpato-balkanski geosinklinalni
prostor,u kome se odvijala intenzivna sedimentacija. !edimentacija je mestimino prekidana
bazinim magmatizmom. 0d stena iz ovog perioda naje(.e su1 (kriljci,gnajsevi, graniti,
migmatiti, am*iboliti, i dr. 'ored ovi+ osnovni+ stena javljaju se i razne nji+ove varijacije,
koje ovom prilikom ne.emo nabrajati.

Kambrijum - 2okom donjeg kambrijuma odvijala se Bajkalska mobilizacija,i tada je
*ormirana sedimentno-vulkanogena *acija kao posledica regionalnog metamor*izma. 0vaj
period je predstavljen gnajsevima,(kriljcima,mermerima i am*ibolitima.
Ordovicijum - - ordovicijumu dolazi do transgresije,i u *acijalnom pogledu predstavljen je1
*acijom pe(ara i kvarcita, i *acijom argilita i alevrolitski+ glinaca.
Silur - !edimentacija se i dalje odvija u morskoj sredini,tada su *ormirani pe(ari,krenjaci,
(kriljci,argiliti itd. - svim ovim stenama od *osilni+ ostataka dominiraju graptoliti.
Devon - Devonski sedimenti zauzimaju najve.i deo staro-paleozojski+ sedimenata u Karpato-
balkanidima. !toga su u devonu izdvojene slede.e *acije1 a$*acija graptolitski+ (kriljaca,
b$*acija krenjaka, i c$*acija alevrolita i pe(ara.
Karbon - 2okom karbona odvijalo se izdizanja Karpato-balkanida,tako da imamo morske i
kontinentalne *acije. "orska *acija je predstavljena crnim tabliastim (kriljcima i pe(arima
sa retkim proslojcima krenjacima, dok se kontinentalna sastoji od konglomerata, pe(ara i
ugljonosni+ (kriljaca.
Perm - - ovoj periodi *ormirani su kontinentalni sedimenti predstavljeni *acijom pe(ara i
glinaca sa ugljem, i *acijom crveni+ pe(ara.
!
Mezozoik - 2okom mezozoika #trijas,jura,kreda$ Karpato-balkanidi predstavljaju
geosinklinalnu oblast sa izdi*erenciranim morskim dnom (to je uslovilo stvaranje razliiti+
*acija.
2okom trijasa nataloene su *acije pe(ara, krenjaka, dolomita i dolomitini+ krenjaka i
takozvana 3crvena4 serija,sainjena od razliiti+ varijacija pe(ara,krenjaka,konglomerata,
glinaca i brea.
Jura ima veliko rasprostiranje u istonoj !rbiji,i samim tim odlikuje je velika *acijalna
raznovrsnost. 5a vreme trajanja jure nastale su,superponirano,slede.e stene1 terigene stene,
crveni krenjaci alevroliti sa amonitima, ce*alopodski sedimenti #krenjaci,pe(ari, lapori$,
terigene stene, krenjaci sa ronacima,sprudni i subsprudni krenjaci,*li( i vulkanogeno-
sedimentna serija.
5a vreme krede nije do(lo do znaajniji+ promena sedimentacioni+ uslova u podruju
prostiranja Karpato-balkanida,tako da je do(lo do nastavljanja serija nastali+ tokom jure i
*ormiranja novi+. 6rste stena koje su nataloene tokom mezozoika govore o razliitim
sedimentacionim uslovima,odnosno o granicam prostiranja morski+ basena toga vremena.
Tercijar - Krajem mezozoika #gornje krede$ odvijala se laramijsko-pirinejska *aza koja
uzrokuje velika +orizontalna pomeranja i stvaranje navlaka. 2o je dovelo i do regresije mora,
tako da je paleogeogra*ska slika istone !rbije bitno izmenjena. 5a vreme 2ercijara nataloeni
su sedimenti kako morskog i morskobrakinog,tako i slatkovodnog #jezerskog$ karaktera.
Kvaratar - 0d kvartarni+ tvorevina u istonoj !rbiji, javljaju se1 (ljunkovito-peskovite i
alevritske stene #jezerski pleistocen$,aluvijalno-proluvijalnitalozi,koluijalnitalozi,izvorsko-
pe.inski sedimenti, eolske tvorevine i te+nogene naslage.
3. Osnovne karakteristike Karpato-balkanskih jedinica
!v7 g89l9(:7 istr7iv7nj7 ;7rp7t9-b7l:7nid7 ist9n8 !rbi<8 p9:7zu<u n8dv9smisl8n9 d7 u
tim pl7nin7m7 im7 vi(8 l9ngitudin7lni+ t8:t9ns:i+ z9n7 izm8dju :9<i+ p9st9<8 v8.8 ili m7nj8
lit9*7ci<7ln8, str7tigr7*s:8 i stru:tur9l9(:8 r7zli:8. 5b9g t9g7 su s:9r9 svi g89l9zi, :9<i r7d8 u
9vim t8r8nim7, s7gl7sni d7 s8 u istn9< !rbi<i m9gu d7 r7zli:u<u1 glub, luni,
!uv"lnin!, u#!, tim, tu"ini, vidli, "r$, !tr"lnin!, dunv!%
&ljn!, mir i r#in! zn.
'9sl8dnj8 dv8 z9n8 su <7:9 sl98n8 <8r su u njim7 9t:riv8n8 u sup8rp9zici<i sv8 (7ri<7(:8
stru:tur8 s8v8r9ist9n8 !rbi<8. 5b9g t9g7 u d7n7(nj8m pl7nu 9v8 dv8 z9n8, m98 d7 s8
r7zli:u<8 vi(8 p9dz9n7 #u mir9:9<1 mir9:7, sa strane ist9n9mir9:7, t8:i<s:7, :9s9vi:7 i
sips:7= u :r7<ins:9<1 mi+7<l9v7:7 i m9:r7njs:7$.
%r7nic8 gl7vni+ z9n7 ;7rp7t9-b7l:7nid7 u ist9n9< !rbi<i uv8: su 9b8l88n8 m7r:7ntnim
ruptur7m7 7li su 9dn9si izm8dju nji+ int8rpr8tir7ni n7 r7zliit8 n7in8.
'9st9<8 br9<ni d9:7zi p9 :9<im7 u 9v9m m9m8ntu n7<r87lni<8 izgl8d7 int8rpr8t7ci<7 :9<7 s8
9sl7nj7 n7 prisustv9 1
>$ lui:8 n7vl7:8,
?$ p7:8t7 g8ts:i+ n7vl7:7,
@$ p7:8t7 in*r7g8ts:i+ n7vl7:7 i
A$ <8dinic7 dun7vs:9g 7ut9+t9n7.
Bv8 m8z9z9<s:8 #prim7rn8$ n7vl7:8 su :7sni<8 l9ngitudin7ln9 izr7s8d7n8 (t9 <8 im7l9 z7
p9sl8dicu *9rmir7nj8 p9m8nuti+ t8:t9ns:i+ z9n7 :9<8 u stv7ri, pr8dst7vlj7<u ml7dj8, 9dn9sn9
s8:und7rn8 <8dinic8 #Slika 1.$.
"
Slika 1. !kica Karpato-balkanida istone !rbije
#
'()( *uni #$dinic
Bv7 <8dinic7 <8 9t:riv8n7 s7m9 u <ug9z7p7dn9m d8lu ist9n8 !rbi<8, izm8dju i(7v8 i
<ug9sl9v8ns:9-bug7rs:8 gr7nic8. 7 z7p7du 9n7 <8 u :9nt7:tu s7 !rps:9-m7:8d9ns:9m
m7s9m, 7 n7 ist9:u s8 gr7nii s7 suv9pl7nins:9m z9n9m.
)uni:7 z9n7 <8 izgr7dj8n7 9d p7l89z9<s:i+ s8mim8t7m9r*it7, tri<7s:i+ :7rb9n7t7, z7tim
9d li<7s:i+ :l7stit7 s7 uglj8m, d9g8rs:i+ :r8nj7:7 i l7p9r7c7, m7lms:i+ 7lg7lni+ :r8nj7:7,
tit9ns:9g i b8ri<7s:9g *li(7 s7 7m9nitim7, n89:9ms:i+ l7p9r7c7 s7 7m9nitim7 i 9rg7n9g8ni+
b7r8ms:i+ :r8nj7:7.
'(+( P$t g$t!i, #$dinic
%8ts:8 z9n8 i g8ts:8 t8:t9ns:8 :rp8 pr8dst7vlj7<u <8dnu sl98nu p7r7g8n8zu stru:tur7 u
:9<8 <8 n7:n7dnim t8:t9ns:im pr9c8sim7 tr7ns*9rmis7n7 g8ts:7 n7vl7:7. Bv9< z7<8dnici
stru:tur7 prip7d7<u1 suv"lnin!, u#!, tim, tu"ini i "r$%!tr"lnin!
zn, z7tim glubinj!i, t$i#!i i !i"!i ri!tlin s7 :rist7l7stim m7sic7m7 s8v8r9ist9n8
!rbi<8 # 'l7ninic7, "7l7<nic7, !trnj8:, C7si:9v9, D7l9v9 i dr.$.
'('( -n.rg$t!$ #$dinice
Esp9d g8ts:9g :rist7lin7 u ist9nim z9n7m7 ;7rp7t9-b7l:7nid7 9t:riv8n8 su p7r7+t9n8
<8dinic8, :9<8 su, u ist9 vr8m8, n7vu8n8 pr8:9 dun7vs:9g 7ut9+t9n7. D9 d7n7s su 9t:riv8n8
tri t7:v8 p7r7+t9n8 n7vl7:81
>$ ultr7m7*its:7,
?$ :9s9vi:7 i
@$ sub:9s9vi:7 n7vl7:7.
!v8 9n8 in8 :r7<ins:i p7:8t in*r7g8ts:i+ n7vl7:7 ili /r#inium.
'(0( Dunv! #$dinic 1ut,tn2
Esp9d g8ts:9g (7ri<77 i in*r7g8ts:i+ <8dinic7 u ist9n9< !rbi<i 9t:riv8ni su t8r8ni :9<i prip7d7<u
7ut9+t9nu. 2u sp7d7<u m8z9z9<s:i :r8nj7ci i *li(ni s8dim8nti u 1
>$ dun7vs:9-9(lj7ns:9< z9ni, z7tim u
?$ mir9:9<,
@$ :9s9vi:9< i
A$ m9:r7njs:9< p9dz9ni.
Bni su grupis7ni u dv8 <8dinic81 dunv!u i miru.
0( 3akljuak
%eolo(ki gledano ;7rp7t9-b7l:7nidi ist9n8 !rbi<8 im7li su dugu ist9ri<u. 'o *azama
razvi.a kroz geolo(ku istoriju, ona se vezuje za slede.e etiri ve.e *aze1 'r9t8r9z9i:, Ri*89-
:7mbri<um, '7l89z9i: i "8z9z9i:-:8n9z9i:. !v7:7 9d 9vi+ *7z7 bil7 <8 9b8l88n7
s8dim8nt7ci<9m, m7gm7tizm9m, m8t7m9r*izm9m i t8:t9ns:9m 7:tivn9(.u i sv8 su 9n8 n7
sv9< n7in 9st7vil8 tr7g9v8 u g89l9(:9< gr7dji ;7rp7t9-b7l:7nid7 ist9n8 !rbi<8. !7dr7<i
st7ri<i+ *7z7 su vi(8 put7 n7:n7dn9 pr8r7djiv7ni t7:9 d7 su1 ili uni(t8ni u p9tpun9sti, ili su
sl7b9 9uv7ni i z7t9 n8 d7<u d9v9ljn9 p9uzd7ni+ 8l8m8n7t7 z7 r8:9nstru:ci<u d9g7dj7<7.
$
Sadraj
1. P!OS"#!$%&' # (!$%#)' K$!P$"O-*$+K$%#,$FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF>
2. F$)#&$+%$ $%$+#-$FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF>
3. OS%O.%' K$!$K"'!#S"#K' K$!P$"O-*$+K$%SK#/ &',#%#)$FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF?
'()( *456-7/8 9:D-6-;8FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFA
'(+( P8/:T <:TS/-= 9:D-6-;8FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFA
'('( -6>?8<:TS/: 9:D-6-;@FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFA
'(0( D468AS/8 9:D-6-;8 184TB=TB62FFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFA
0( 3CK*D47CKFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFA
%