V I S O K A T E H N I K A K O L A N I

Smer: Komunikacione tehnologije

SEMINASKI A!
"i #i mre$e
%re&met: irokopojasne pristupne mree
Mentor: Stu&ent:
!r' !aniela Milo(i) Stojano(i) Milora&
KT* +,-.
Sa&r$aj
Uvod...........................................................................................................................................2
-' ta je to Wi Fi?.......................................................................................................................4
-'- Kako funkcionie Wi Fi?..................................................................................................5
-'/ Upotreba Wi Fi.................................................................................................................
-'0 !re"#ed standarda Wi Fi mree........................................................................................$
-'1 %a&#ike u odnosu na k#asi'nu mreu..............................................................................()
-'2 !ore*enje Wi Fi+a i Wi,a-+a........................................................................................(4
/' Fi&i'ke komponente Wi Fi mree........................................................................................(5
/'- Wi Fi mreni adapteri....................................................................................................(.
/'/ !ristupni ure*aji /0ccess !oint1.....................................................................................(.
/'0 2ipovi i vrste pove&ivanja Wi Fi mrea.........................................................................(
/'1 3ei'no umreavanje i ana#i&a Wi Fi mrea..................................................................($
/'2 Wi Fi konekcije ve#iko" dometa....................................................................................24
/'+ Kombinacija Wi Fi i mobi#ne komunikacije..................................................................2(
/'3 ,erenje Wi Fi pokrivenosti na terenu............................................................................22
0' !rimeri primene Wi Fi te5no#o"ije.......................................................................................2)
0'- 6i"urnost Wi Fi mree i tipovi &atite............................................................................24
0'/ Wi Fi u budu7nosti.........................................................................................................28
9ak#ju'ak..................................................................................................................................2.
:e"enda....................................................................................................................................2
:iteratura..................................................................................................................................2$
2
4(o&
!rva bei'na mrea je ra&vijena ($.(. "odine na Univer&itetu na ;avajima<radi
pove&ivanja ra'unara sa 'etiri ostrva be& kori7enja te#efonski5 #inija.3ei'no umreavanje
je u#o u svet persona#no" ra'unarstva osamdeseti5 "odina pro#o" veka<kada je ideja o
ra&meni podataka i&me*u ra'unara bi#a veoma popu#arna.=eke od prvi5 bei'ni5 mrea
uopte nisu koristi#e radio ta#ase<ve7 su po'iva#e na infracrvenim primopredajnicima.
>nfracrvena konekcija nikada nije prev#ada#a< &ato to infracrveno &ra'enje ne moe
pro#a&iti kro& mno"e fi&i'ke objekte.!ored to"a< &a5teva se sve vreme vid#jiva #inija i&medu
prijemnika i predajnika< to je veoma teak &adatak u mno"im kance#arijama. >nfracrvena
konekcija nije dovo#jno br&a? 'ak i moderni infracrveni ure*aji imaju i da#je nisku propusnu
mo7 u radu.
3ei'ne mree ba&irane na radio ta#asima dobijaju &ama5 rani5 devedeseti5 "odina<
kada obrada u 'ipovima postaje dovo#jna &a podatke koji se a#ju i primaju pomo7u radio
konekcije.,e*utim<tadanja primena je bi#a skupa i neprik#adna + mree nisu mo"#e da
me*usobno komuniciraju.=ekompatibi#ne mree su bi#e osu*ene na propast<tako da je
sredinom te decenije panja usmerena prema tek usvojenom >@@@ 42.(( standardu &a
bei'ne komunikacije.%ane "eneracije 42.(( standarda<ratifikovano" ($$.. "odine<bi#e su
re#ativno spore<do&vo#javaju7i propusnu mo7 od jedan<a tek kasnije dva me"abita u sekundi
/,bps1.
3i#o je jasno da se ova te5no#o"ija moe probiti i da#je<tako da je ($$$. "odine >nstitut
inenjera e#ektrote5nike i e#ektronike >@@@ &avrio 2<4 A;& >@@@ 42.((b standard<
pove7avaju7i<na taj na'in<propusnu mo7 mree na (( ,bps. >ako je >@@@< u stvari< prvi
ratifikovao 42.((a standard< te5ni'ka i po#iti'ka rea#nost su uspori#e nje"ov ra&voj< tako da
je prva 42.((a oprema isporu'ena sredinom 2442. "odine. 42.((a da#eko nadmauje
42.((b u po"#edu br&ine<sa propusnom mo7i od 54 ,bps /ona i&nosi (( ,bps kod
42.((b1. ,e*utim< 5ardver 42.((a nije kompatibi#an sa 5ardverom 42.((b< jer 42.((a
radi na frekventnom opse"u od 5 A;&. Bak#e< to je nedostatak standarda + koji je doveo do
to"a da proi&vo*a'i prodaju me*usobno nekompatibi#nu opremu. Cvakav manjak
kompatibi#nosti usporava pri5vatanje 42.((a.
)
=a samom kraju 2442. "odine Dna sceniD se pojavio jo jedan standardE 42.(("< koji i
da#je DpotkopavaD anse &a pri5vatanje 42.((a na ra'un 42.((b. 2aj novi standard
42.((" koristi isti frekventni opse" od 2<4 A;& kao i 42.((b< obe&be*uju7i< na taj na'in<
potpunu kompatibi#nost 5ardvera una&ad ka standardu 42.((b< a koji dostie propusnu
mo7 od 54 ,bps kao standard 42.((a.
,anji5 prob#ema sa kompatibi#no7u i da#je ima< a#i sertifikacija bei'ni5 proi&voda sa
etiketom FWi+Fi G@%2>F>@BH od strane Wi+Fi 0##iance po#ako dovodi do uk#anjanja stra5a
kupaca od kupovanja nekompatibi#ne opreme.>ako je u po'etku Wi+Fi p#aniran &a kori7enje
u mobi#nim te#efonima< #aptopovima< unutar ku7e i kance#arije< uskoro je posta#o jasno da je
vr#o iskoristiv i &a ra'unare< te je pri5va7en &a pove&ivanje uda#jeni5 mrea i ra'unara be&
i&najm#jivanja /u"#avnom preskupi51 unajm#jeni5 vodova.,asovnijim pri5vatanjem
irokopojasno" pristupa internetu /preko kab#ovske te#evi&ije i 0B6:+a1 do#a&i do stvaranja
ku7ni5< manji5 i ve7i5 "radski5 mrea kojima je jedna od funkcija de#jenje internet ve&e.
%adi pristupa >nternetu< de#jenja datoteka< Io>!+a< i"ranja u mrei i dru"i5 brojni5
po"odnosti koje nosi sa sobom WiFi< irom sveta su nik#e "radske mree.
=aa#ost< sa "#edita si"urnosti< bei'ne mree su bi#e korak una&ad. Ji'ne mree su tu
u prednosti poto je pristup komunikacijskom kana#u mo"u7 samo u& fi&i'ki pristup kab#u<
dok kod Wi+Fi mrea jedinu si"urnost predstav#jaju autori&acija i enkripcija.%eenje je u
kori7enju sistema &a enkripciju novije "eneracije tipa W!0< W!02< 0@6 i s#i'ni.
!ou'eni pret5odnim iskustvima a#i i &bo" brojni5 dru"i5 ra&#o"a< >@@@ se ponaa opre&no
oko donoenja standarda &a s#ede7u "eneraciju bei'ne opreme. !ri5vatanje fina#ne stavke
specifikacije s#ede7e "eneracije Wi+Fi opreme< 42.((n< se o'ekuje sredinom 244. "od< dok
se istovremeno radi i na 42.(8 standardima tako*e po&natim kao Wi,a-< koji bi trebao
pos#uiti i &a pruanje irokopojasno" pristupa >nternetu umesto te#ekomunikacioni5 vodova
/F&adnji ki#ometarH1.
Cno to je jo 'udnije kod bei'ni5 mrea je to ko#iko su one mo7ne< u&imaju7i u
ob&ir jednostavnost na kojoj po'ivaju<jer #judi komuniciraju me*usobno na nov i nikada do
sada mobi#niji na'in. ,ree koje rade preko i'ani5 provodnika obe&be*uju isti tip
komunikacije me*u ra'unarima koji nude i bei'ne mree. tavie< podaci putuju jeftinijim
oi'enim mreama mno"o ve7im br&inama. Ie7e br&ine i jeftiniji 5ardver prestaju< u stvari<
da budu ci#j<ono to je &na'ajno kod bei'ni5 mrea je kombinacija f#eksibi#nosti<
sveprisutnosti mree i rastojanje i&me*u mreni5 'vorova< to ove mree svrstava da#eko
ispred i'ani5. !rik#ju'ite u ra'unar neko#iko jeftini5 ure*aja< pokrenite konekciju i moete
4
#utati oko ku7e< i#i kance#arije< i&a7i u dvorite< sa punim pristupom mrei sve vreme.
>&nenada ste umreeni na na'in koji je pre jednu deceniju i&"#edao kao nau'na fantastika.
-' ta je to "i5#i 6
Wi+Fi je skra7enica od Wireless Fidelity dos#ovno< Fbei'na vernost /ori"ina#u1H< a
prvobitno je kori7ena &a o&na'avanje svi5 tipova mrea &asnovani5 na 42.(( standardu<
bi#o da se radi o 42.((b< 42.((a< dvopojasnim /dua#+band1 mreama< itd. 2ermin je po prvi
put upotreb#jen od strane udruenja Wi+Fi 0##iance.
6vaki ure*aj koji je &vani'no testiran i odobren kao FWi+Fi sertifikovanH /&ati7ena
robna marka1 od strane Wi+Fi 0##iance udruenja<moe nesmetano funkcionisati u
kombinaciji sa svim osta#im Wi+Fi ure*ajima< ne&avisno od to"a da #i su oni proi&vedeni od
strane jedno" isto"< i#i potpuno ra&#i'iti5 proi&vo*a'a. Korisnik neko" FWi+Fi sertifikovano"H
ure*aja moe upotrebiti bi#o koju marku pristupne ta'ke /access point1< u kombinaciji sa bi#o
kojom markom i mode#om k#ijentsko" 5ardvera< pod us#ovom da je ovaj tako*e sertifikovan.
U praksi je< me*utim< tipi'no da svi Wi+Fi ure*aji koji koriste istu radio frekvenciju /na
primer< 2.4 A;& &a 42.((b i#i (("< 5 A;& &a 42.((a1 mo"u nesmetano komunicirati me*u
sobom< 'ak i ako neki od nji5 nisu FWi+Fi sertifikovani.H
!rvobitno je termin FWi+FiH kori7en isk#ju'ivo &a ure*aje koji rade na frekvenciji od
2.4 A;& i usk#a*eni su sa 42.((b standardom< ba kao to je termin F@t5ernetH u po'etku
kori7en kao sinonim samo &a >@@@ 42.) standard. =aknadno je Wi+Fi 0##iance udruenje
proiri#o opte &na'enje ovo" termina.
6#ika (.( Wi Fi ure*aj.
5
Wi Fi je te5no#o"ija koja do&vo#java transfer podataka preko specifi'ni5 radio
frekvenci< ovakva te5no#o"ija e#eminie potrebu &a kab#ovskim konekcijama omo"u7ivi
potpunu prenosivost ure*aja.
Wi Fi revo#ucija je bi#a najav#jivana u vie navrata<a#i je uvek posustaja#a &bo" tema
kao to su be&bednost i cena<me*utim mobi#ni te#efoni su proiri#i samo ra&umevanje bei'ne
komunikacije uve7avi apetite korisnika koji su dove#i do sve ve7e proi&vodnje Wi Fi
proi&voda do ta'ke potpune komercija#i&acije.
-'- Kako 7unkcioni8e "i #i 6

!omeranje podatka koriste7i radio frekvencije nije nita novo niti nepo&nato< ta vie
,or&eova a&buka je veoma s#i'na sa dananjom Wi+Fi te5no#o"ijom< to je 'injenica prva i
jedina binarna bei'na transmisija koju je #judski rod protek#i5 24 "odina unapre*ivao &a
reprodukciju #judsko" "#asa u ana#o"ni format.
2e#efon je revo#ucionarno maskirao mo"u7nost transmisije podataka< me*utim ovo nije
ostav#jeno kao krajnja ta'ka s ob&irom da su vojske i& ce#o" sveta nastavi#e sa i&"radnjom
podataka kro& %F transmitere.
Wi Fi dananjice je da#eki ro*ak ,or&eovo" si"na#a< iako umesto ma#e irine opse"a i
pos#ati5 5i#jadu bitova podataka svako" sekunda< danas to merimo u ki#obitima po sekundi a
sa novijim te5no#o"ijama pa i u me"abitima po sekundi.
Wi Fi kao standard koristi >6, / >dustria#+ 6cientific+,edica# 1 frekvencijski opse" i to
od 2.4 A;& do 2.45) A;& />@@@ 42.(( bK" 1 i opse" od 5.(5 A;& do 5.)5 A;& &a >@@@
42.((a. Cvaj opse" je ve7inom neiskori7en od strane @vropske vojske i dru"i5 %F
korisnika kao to su mobi#ne komunikacije. Cva frekvenca se da#je de#i u kana#e i& koji5
bei'ni ure*aj moe da koristi transmitovane podatke kako bi i&be"ao interferencije i&me*u
frekvencija sa dru"im ure*ajima pa 'ak i da Fska'eF i&me*u srednji5 tokova podataka.
2ime dobijamo metod &a pomeranje podataka preko %F+a a#i svaki ure*aj mora da bude
pove&an i omo"u7en da radi sa Wi+Fi< ovo je de fakto kao da dajemo svakom ure*aju nae
mree jedan uda#jeni radio /sa ra&#ikom da oni rade na mno"o ve7im frekvencijama1. !reko
ovo"a radio #inka< binarni tok podataka prenosi podatke na primer do Leb strane i na&ad do
ure*aja koji je pos#ao &a5tev. !renosivi ra'unar na primer bi imao jednu Wi+Fi pristupnu
karticu i#i don"#e /ure*aj koji moe i da transmituje i da prima1< kako bi se pove&ao sa dru"im
prenosivim ra'unarom i uspostavio point to point konekciju. >pak vie je verovatno da 7e se
8
prenosivi ra'unar i#i neki dru"i k#ijent pove&ati na odre*eni ruter i#i pristupnu ta'ku kako bi
se pridruio mno"o ve7oj bei'noj mrei.
!erformanse bi#o ko" bei'no" #inka su #imitirane od strane isti5 faktora kao to je radio
i#i 2I si"na#<vremenski us#ovi<ra&da#jina<napajanje<&idovi i#i objekti. Mo jedan primer je
uko#iko koristite unutranji va&duni si"na#< va 2I si"na# je s#abiji i to se i&raava #oijim
kva#itetom s#ike.6a Wi+Fi mreom uko#iko je si"na# prejak i#i je nje"ov kva#itet #oiji<
efektivni protok podataka se smanjuje kako bi se vie paketa ponovo pos#a#o da isprave
"reku<tako da je vano imati na umu da maksima#na mo"u7a br&ina Wi+Fi ure*aja moe
ujedno da bude i minima#na stabi#na br&ina. Wi+Fi bei'ne mree<to je najbo#ja stvar koja je
&adesi#a "#oba#nu ekonomiju nakon .GC, depresije.
6#ika (.2 Bija"ram WiFi mree.
>deja je bi#a priv#a'na od prvo" danaE bei'ni pristup >nternetu kod ku7e i#i na putu. Wi+
Fi mree i#i standard 42.(( najpre su isproba#i entu&ijasti< a prva pristupna mesta &a ma#e
mree kota#a su i po (.444 do#ara< dok su !G,G>0 kartice kota#e do )44 do#ara. 6ve je bi#o
u redu dok prenosnik sa Wi+Fi karticom ne biste uk#ju'i#i 'ekaju7i na nekom aerodromu i#i u
5ote#uE broj mesta &a pristup mrei bio je veoma ma#i.
Banas je situacija u svetu neto bo#ja<pristupni5 mesta ima u dobrom broju k#ubova koje
avio+kompanije dre &a najvernije k#ijente< po ve7im 5ote#ima u najvanijim "radovima. >pak<
sve je to jo uvek da#eko od premise da 7e Wi+Fi mree omo"u7iti pristup >nternetu dos#ovno
svuda.
.
%adio komunikacija kod W:0=+ova se obav#ja u t&v. >6, />ndustria#< 6cientific N
,edica#1 opse"u frekvencija koji je svuda u svetu pri5va7en kao opse" &a 'ije kori7enje nije
potrebna #icenca + tako&vani F20 /Free to air1 spektar. >6, 'ine tri opse"a frekvencijaE
$42 + $2 ,;&<
2444 + 24)<5 ,;& i
5.2 + 5.54 ,;&.
Cd nji5 se< u ovom trenutku< naj'e7e koristi opse" oko /'1 5 /91: ;H<.
W:0=+ovi koriste O6pread 6pectrumF modu#aciju koja si"na# rasprostire po irokom
opse"u frekvencija.=aime<one omo"u7uju da vie korisnika istovremeno de#i isti frekventni
opse" be& me*usobne interferencije i pruaju mno"o ve7u otpornost na smetnje i
pris#ukivanje od modu#acija Pusko"P spektra.
!oka&a#o se da je mno"o bo#je s#ati si"na# ma#e sna"e preko ire" frekventno" opse"a<
ne"o da se si"na# ve#ike sna"e a#je preko ma#o" frekventno" opse"a. Uko#iko na nekoj
frekvenciji i& opse"a postoji snana smetnja< verovatnost da 7e se pos#ata informacija ta'no
primiti je neuporedivo ve7a &ato to 7e najve7i deo si"na#a biti prenesen< van opse"a "de je
smetnja. Cva te5no#o"ija je ra&vijena jo pre oko 54 "odina i to &a vojne primene sa ci#jem da
bude maksima#no otporna na ometanja<interferenciju i pris#ukivanje.
Wi Fi mree rade u& pomo7 veoma jednostavne radio te5no#o"ije< jedina ra&#ika je to
to se radio si"na#i pretvaraju u nu#e i jedinice. 6#anje podataka preko radia nije novina jer se
i ,or&eov kod binarno prenosio be& ica< no %F te5no#o"ija je mno"o unapre*ena od
vremena ,or&eovo" koda< tako da je opse" informacija koje je mo"u7e pos#ati pomo7u radio
frekvencija neuporediv. Upravo je Wi Fi prvi iskoristio dobru propusnost i jednostavnost
radio si"na#a. Wi Fi radiji a#ju si"na#e na frekvencijama 2.4 A;& /42.((b i 42.(("
standardi1 i 5 A;& /42.((a1< "de se koriste mno"o naprednije te5nike kodiranja kao to su
CFB, /orthogonal frequency-division multiplexing1 i GGK /Complementary Code Keying1
pomo7u koji5 se ostvaruju mno"o ve7e br&ine prenosa podataka samo u& pomo7 radio ta#asa.
%a&#o" to se ove frekvencije koriste jeste taj to su osta#e neiskori7ene od strane ra&ni5
armija a#i i osta#i5 korisnika koje koriste &asebne frekvencije &a komuniciranje.
6va radio te5no#o"ija se na#a&i u Wi Fi karticama koje u"ra*ujemo u ra'unar /neki
noviji #aptopovi kartice imaju ve7 u"ra*ene1< i to je prakti'no sve to treba &a bei7no
umreavanje. 9bo" to"a se bei7no umreavanje smatra jednim od najjednostavniji5 trenutno
u ponudi< a dodatni ra&#o" je to uk#anja potrebu &a kab#ovima i osta#im mrenim ure*ajima.

Medino to korisniku preostaje je da se prikop'a na t&v. hotspot< odnosno 'vorite "de se

spajaju osta#i korisnici. Cbi'no se radi o manjoj kutiji u kojoj se na#a&i Wi Fi radio koji
komunicira sa osta#im korisnicima< i naj'e7e je to 'vorite prikop'ano na >nternet. 2akva
'vorita se ve7 mo"u videti u ra&vijenim "radovima na nekim prometnim mestima kao to su
parkovi i#i aerodromi< tako da je mo"u7e imati bei7ni pristup internetu u& #aptop. !onekad se
do"odi meanje si"na#a na 2.4 A;& frekvencijama< naj'e7e sa bei7nim te#efonima
i 3#uetoot5 ure*ajima koji koriste istu frekvenciju.
-'/ 4=otre>a "i5#i
Ko& ku)e: Ku7no umreavanje nije &abavno.I#asnici se trude da kab#ove sakriju< ispod
poda<i&nad pro&ora<specija#nim maskama itd.!okuavaju7i da specija#nim kutijama
ra&"ranaju svoju mreu kro& ce#u ku7u< kako bi ima#i pristup i& svako" de#a ovo ni &a ko"a ne
predstav#ja jednostavan i prijatan posao. 3ei'na mrea je svakako jedino i bo#je reenje &a
prenos internet konekcije da bude de#jena i&me*u korisnika i#i u ovom s#u'aju uku7ana. U
samo neko#iko koraka< #ako i jednostavno se internet konekcija moe de#iti i time postati pun
mreni sistem na kome se mo"u de#iti tampa' i#i 'ak mu&i'ki server.Cvo je podru'je na
kome je Wi+Fi doiveo svoju ekspan&iju i na kome su korisnici najvie profitira#i i samim
time obe&bedi#i Wi+Fi te5no#o"iji si"uran ra&vitak &a naredni5 neko#iko "odina.
9a ku7ne mrene sisteme vano je ra&umevanje sami5 komponenti< svaki ure*aj
&a5teva Lire#ess karticu i#i don"#e< oni se nai&meni'no konektuju na 5ub koji moe biti jedan
od tri ure*aja.
3ei'na ta'ka pristupa /Wire#ess 0ccess point1 je jednostavan trans#acioni ure*aj koji je
pove&an na "#avni !G i koji do&vo#java svakom bei'nom ure*aju da komunicira sa njim< to
&na'i da ako je "#avni !G isk#ju'en tako*e je i internet konekcija &a sve korisnike mree.
6#ede7i ure*aj je bei'ni ruter /Wire#ess router1< to je ure*aj koji je s#i'an bei'noj ta'ki
pristupa a#i koji do&vo#java rutiranje na samoj mrei< to &na'i da bi na primer dva prenosiva
ra'unara mo"#a da budu umreena iako je "#avni !G isk#ju'en< a#i kao i pre uko#iko se
internet konekcija obe&be*uje kro& nje"a< samim tim je Leb konekcija i da#je nedostupna.
=ajpopu#arniji i&bor korisnika je svakako kombinacija bei'no" rutera i modema. 2reba
biti veoma opre&an pri kupovini od"ovaraju7e" modema a#i svakako bi treba#o u&eti dia# up<
B6: i#i 0B6: jer oni do&vo#javaju uprav#janje ce#okupne mree dok#e "od je bei'ni 5ub
uk#ju'en< svaki ure*aj moe pristupiti internetu.
$
Na =o*lu: ,reni sistemi koji se koriste kao sastavni deo jedne kompanije i#i firme su da#eko
opre&niji i predostroniji<ve7ina ve7 ima dobre i br&e mree /barem (44mbit+a1.A#edano sa
strane stoni5 !G korisnika ima i5 ma#o<me*utim 'injenica je da sve vie i vie &apos#eni5
koriste prenosive ra'unare u opisu nji5ovo" radno" mesta< to ve7 u&ima ma5a kao standard
&a odre*ene pos#ove.
Cvi prenosivi ra'unari "otovo si"urno imaju bei'nu pristupnu karticu< a nova Gentrino
te5no#o"ija &a >nte# &na'i da svaki prenosivi ra'unar ima ve7 u"ra*en Wi+Fi. U ovom s#u'aju
korist Wi+Fi je o'i"#edna i opravdana<me*utim posao &asi"urno nosi ve7u potrebu &a
privatno7u i si"urno7u svo" mreno" sistema< korisnici koji nisu dovo#jno si"urni u W@!
&atitu dodaju dodatne s#ojeve &atite na samom vr5u mree to 'ini mreu pravim pak#om &a
odravanje.Upravo je ovo jedan od najve7i5 ra&#o"a &ato Wi+Fi nije to#iko &astup#jen na
ovom po#ju.
!ored ovi5 o"rani'enja< ne smeju se &aboraviti jo neki te5ni'ki deta#ji kao to je broj
ure*aja koji se jav#jaju u pos#ovnom okruenju< moe i5 biti i na stotine< a koje je neop5odno
pode#iti ii# kana#isati me*u ra&#i'itim korisnicima. 2ako*e se jav#ja prob#em "de postaviti
bei'nu ta'ku pristupa kako bi mrea ima#a najefikasnije iskori7enje.Cvo nije tako
jednostavno ko#iko se moda 'ini.

-'0 %regle& *tan&ar&a "i #i mre$e
:./'--
Bananji aKbK" ure*aji nisu kompatibi#ni sa ovim standardom< a#i su sami standardi &asnovani
na njemu. Bonesen je ($$.. "odine i po njemu je naprav#jeno samo oko 5 ure*aja. 6matra se
prakti'no FbetaH ver&ijom standarda<a 'ak ni ti5 neko#iko i&dani5 ure*aja nisu ima#i dobru
interoperabi#nost jer je standard bio previe f#eksibi#an. %adi u 2.4 A;& spektru< na teorijskim
br&inama od ( i#i 2 ,bps /rea#no manje1.
:./'--> i :./'-->?
6tandard 42.((b koristi metod direktne sekvence &a s#anje i prijem podataka na (( ,bps.
2i5 (( ,bps je ukupan protok mree<uk#ju'uju7i i po'etak i kraj paketa<podatke &a
sin5roni&aciju prenosa i osta#e deta#je.6tvarna propusna mo7 je teoretski oko . ,bps< b#i&u
rea#ne br&ine prenosa<a#i mno"i korisnici stvarno vide 4 do 5 ,bps /u najbo#jem s#u'aju1<
&bo" o"rani'enja u jeftinom 5ardveru i &astoja si"na#a u mno"im mreama.
(4
6tandard 42.((b podrava pet br&ina prenosa< po'evi od najbre< pa sve do najsi"urnije i
najsporije<ako je preve#iko ometanje si"na#a<i#i je si"na# pres#ab da bi preneo podatke
ve7om br&inom.2i5 pet br&ina suE ((? 5<5? 2? ( ,bps i 5(2 Kbps /ki#obita u sekundi1.
9bo" to"a to 42.((b koristi direktne sekvence<svaka 42.((b pristupna ta'ka moe biti
postav#jena na jedan< i#i neko#iko kana#a da bi se i&be"ao konf#ikt sa osta#im bei'nim
ure*ajima u okruenju.Kana#i su me*usobno odvojeni sa po par me"a5erca da bi do&vo#i#i
f#eksibi#nost u biranju kana#a u s#u'aju prek#apanja. Kana#i (< 8 i (( se mo"u koristiti
simu#tano jedan preko dru"o"< be& direktno" prek#apanja frekvencija? bo'ne frekvencije
imaju pri#i'no manju sna"u< tako da ne stvaraju stvarne prob#eme sa D'istimD prijemom
si"na#a.
9asnovan je na 42.(( standardu i usvojen ($$$. "odine. Kao i 42.((< radi u 2.4 A;&
spektru. 3r&ine transfera podataka su pove7ane na ((,bps koritenjem Gomp#ementarQ
Gode KeQin" /GGK1 te5no#o"ije< koji je bio vr#o ekonomi'na nado"radnja postoje7i5 42.((
'ipseta. 2o je omo"u7i#o masovnu proi&vodnju jeftini5 i dovo#jno br&i5 ure*aja< te &apo'e#o
proces popu#ari&acije 42.((R te5no#o"ija..Koristi maksima#no (4 kana#a /npr. 60B ((<
@uropa ()...1 od koji5 su neprek#apaju7a tri.
=es#ubeni standard 42.((bS doneen je od strane proi&vo*a'a 2e-as >nstruments i
nji5ovo" 0GR(44 'ipseta. Bonosi br&ine transfera od 22 i 44 ,bps< kori7enjem !acket
3inarQ Gonvo#ution Godin" /!3GG1 modu#acijske te5nike.%ea#ne br&ine transfera su oko
(4,bps.
:./'--g
6tandard 42.((" radi na 54 ,bps kao i 42.((a< a#i koristi istu radio frekvenciju kao
42.((b< a time je potpuno kompatibi#an una&ad sa starijom specifikacijom. 9bo" po#iti'ki5
i te5ni'ki5 konf#ikata< >@@@ 42.((" radnoj "rupi su bi#e potrebne skoro tri "odine da
potvrdi protoko# + forma#no je usvojen (2. juna 244). "odine.
!ropusni opse" 42.((" rea#ni5 podataka i&nosi skoro 24 ,bps< &a ra&#iku od 42.((b sa
(( ,bps osnovno" prenosa< koji je prenosio 5 ,bps podataka u najbo#jem s#u'aju< a to je
'esto bi#o i nie ako je uda#jenost pristupne ta'ke ras#a. !rotoko# 42.((" ima neko#iko
me*ukoraka u br&ini< tako da se ne moe desiti da prenos od 54 ,bps padne na (( ,bps<
i#i manje. U stvari< 42.((" moe biti i &a nijansu sporiji od 42.((a pod istim us#ovima.
%a&#o" je 'injenica da 42.((" mora odravati kompatibi#nost sa 42.((b ure*ajima< koji
koriste ra&#i'it metod &a kodiranje podataka u radio ta#ase.
((
!una kompatibi#nost 42.((" sa 42.((b nije opcija &a proi&vo*a'e? to je obave&ni deo
specifikacije.Cno u 'emu bi standard 42.((" morao da napravi kompromis da bi &adrao
kompatibi#nost una&ad je broj kana#a koji podrava. Kao i 42.((b< on podrava (4
kana#a.2o se ra&#ikuje od standarda 42.((a koji podrava osam neprek#apaju7i5 kana#a
&a unutranju upotrebu< to "a 'ini podesnijim &a firme sa mno"o &apos#eni5 i sa ve#ikim
brojem insta#acija.=aravno<svako ko postav#ja takvu mreu ne7e po"reiti ako kupi
mrene kartice koje podravaju i 42.((a i 42.(("< tako da korisnici koji putuju mo"u da
pristupe mno"o rairenijim javnim mreama 42.((b.
Medna od ve#iki5 prednosti protoko#a 42.((" u odnosu na 42.((b je to on bo#je rea"uje
na nei&bene ref#eksije si"na#a. %adio si"na#i se odbijaju od ra&#i'iti5 predmeta /&idova i
meta#a1< pa 'ak i od va&du5a koji nas okruuje< pod ra&#i'itim u"#ovima i ra&#i'itim
br&inama. !rijemnik mora da ra&rei sve te ra&#i'ite ref#eksije isto" pos#ato" si"na#a< koje
stiu u ra&#i'ita vremena u jedan skup podataka. !rotoko# 42.((" /kao i 42.((a1 de#i
spektar na na'in koji omo"u7ava prijemniku da uprav#ja tim ref#ektovanim si"na#ima na
jednostavniji<a#i i efikasniji na'in ne"o 42.((b.Kao i kod 42.((a< konfi"uracija 42.(("
k#ijenata i pristupni5 ta'aka je potpuno ista kao i konfi"uracija 42.((b ure*aja.
Cvaj standard je danas sinonim &a WiFi. Unatra" je kompatibi#an sa 42.((b standardom i
donosi br&ine transfera od 54 ,bps. Koristi Crt5o"ona# FreTuencQ+Bivision ,u#tip#e-in"
/CFB,1 modu#aciju &a br&ine transfera od 8< $< (2< (< 24< )8< 4< i 54 ,bitKs< &a br&ine od
5.5 i (( koristi GGK modu#aciju /kao 42.((b1 i Bifferentia# 3inarQKUuadrature !5ase+s5ift
KeQin"SBirect+6eTuence 6pread 6pectrum /B3!6KKBU!6KSB6661 &a ( i 2 ,bitKs. Koristi
iste kana#e kao i 42.((b.

:./'--a
6tandard 42.((a se ra&#ikuje od svo" pret5odnika 42.((b po 'etiri vana osnovaE
koristi tri de#a opse"a od 5 A;&< proiruju7i se na ukupno par stotina nespojeni5
me"a5erca.
>ma (2 neprek#apaju7i5 kana#a /osam raspo#oivi5 &a kori7enje u &atvorenoj
prostoriji1< to omo"u7ava pristupnoj ta'ki da pokrije istu fi&i'ku #okaciju< be&
me*usobno" uticaja kana#a.
%adi osnovnom br&inom od 54 ,bps< i#i na 25 ,bps stvarne propusne mo7i.
(2
%adi samo na kra7im rastojanjima<a#i je protoko# bo#ji u otk#anjanju ref#eksija
si"na#a u &atvorenim us#ovima ne"o kod 42.((b.
A#avna prednost standarda 42.((a je u ova 'etiri pobo#janjaE opse" od 5 A;& trenutno ne
koristi ve#iki broj bei'ni5 ure*aja<a osam ra&#i'iti5 kana#a &a unutranje kori7enje
do&vo#javaju &na'ajno ve7i broj korisnika sa punim propusnim opse"om na istom fi&i'kom
prostoru.9bo" ovo"a je standard 42.((a i&"#eda najbo#ji i&bor &a kori7enje sa ve#ikim
brojem korisnika.
=aa#ost< &bo" kori7enja frekvencije od 5 A;&< 42.((a nije kompatibi#an sa desetinama
mi#iona 42.((b ure*aja koji su trenutno u upotrebi. !rotoko#u 42.((a je dode#jen nii
status &bo" prakti'ni5 ra&#o"a.A#avna ob#ast "de je 42.((a &adrao popu#arnost je
industrija ku7ne &abave<koja je pre#a na 42.((a< &bo" emitovanja di"ita#ni5 si"na#a
i&me*u ku7ni5 e#ektronski5 ure*aja iroke potronje. 0ko &anemarimo ra&#i'iti broj kana#a<
konfi"uracija 42.((a k#ijenata i prstupni5 ta'aka je identi'na konfi"uraciji 42.((b
ure*aja.
>ako doneen ($$$< ovaj standard jo nije doivio ve7u popu#ari&aciju< a tek se u &adnje
vreme po'inju pojav#jivati proi&vodi sa podrkom &a ovaj standard< i to neki samo &a a< a neki
sa aKbK" podrkom.%a&#o" je to standard koristi spektar od 5 A;&< 'ije je kori7enje &a
amaterske svr5e u nekim &em#jama nedovo#jno jasno re"u#isano<a u nekim je &abranjeno jer
se koristi u vojne i komercija#ne svr5e. 6am standard &bo" same 'injenice da radi na 5 A;&
re&u#tira da ure*aji imaju manji domet od bK" ure*aja u& istu kori7enu sna"u.6a dru"e strane<
5 A;& spektar jo uvek ne pati od to#iko interferencije kao 2.4 A;& pa FaH standard ima
potencija#a &a irenje u urbanim sredinama "de je 2.4 spektar pre&a"a*en brojnim b i "
ure*ajima.6tandard koristi CFB, modu#acijsku te5niku<te koristi (2 neprek#apaju7i5 kana#a.
:./'--n
Cvaj standard jo nije doneen< i o'ekuje se sredinom 244. "odine. Cd standarda se o'ekuje
maksima#na teoretska propusnost od 544 ,bit< a rea#na od oko 254 ,bit. Cprema ba&irana
na ovom standardu bi treba#a biti otpornija na smetnje i ve7e" dometa. 2o naa#ost nije s#u'aj
sa ve7 i&a#om pre+42.((n opremom< jer na primer internet sajt posve7en umreavanju
navodi da su performanse 'ak #oije od kva#itetne 42.((" opreme. 6matra se da se ve7ina ti5
ure*aja ne7e mo7i nado"raditi na fina#nu revi&iju protoko#a koriste7i noviji firmLare.9a
ra&#iku od pret5odni5 standarda< 42.((n donosi te5no#o"iju ,u#tip#e+>nput ,u#tip#e+Cutput
/,>,C1 i koristi viestruke antene na predajnoj i prijemnoj strani.
()
Tabela 1.1 Brzi pregled i !i standarda.
6tandard Frekvencija
CsnovnaK6tvarna
propusna mo7
Kompatibi#nost
sa 42.((b
Aodina
po'etka
primene
2rend usvajanja
42.((b 2<4 A;& (( ,bps K5 ,bps Ba ($$$
Usporavanje kod
ra'unara? DskokD u
jeftinoj e#ektronici
42.((a 5 A;&
54 ,bps K25
,bps
=e 2442
6poro pri5vatanje
u pos#ovnom
okruenju
42.((" 2<4 A;&
54 ,bps K24
,bps
Ba 244)
Ie#iki DskokD u
svim primenama
Tabela 1." #ealne brzine i !i mre$e.
6#ika (.) Wi Fi pristupna ta'ka /0ccess point1 na koju se spajaju osta#i korisnici.
-'1 a<like u o&no*u na kla*i@nu mre$u
(4
Cprema ,odu#acije Bek#arisana br&ina !osti"nuta br&ina !rotok podataka
3 B666< GGK (( mbps 4.5+. mbps 54 mbps
3S !3GG 22 K 44 mbps . K $ mbps 2(.5+)8 mbps
A CF,B 54 mbps 2(.5+)8 mbps 2<8+4.52 ,3Ks
9bo" dru"a'ije prirode fi&i'ko" medija i na nivou ve&e< postoje ra&#ike u odnosu na
kab#irane mree. G6,0KGB metoda koja se koristi u i'anim @nternet mreama je ovde
neprakti'na jer je otkrivanje ko#i&ija kod radio si"na#a mno"o tee<jer stanica koja emituje
si"na#< &bo" simp#eksa /jednosmernosti1 radio komunikacije< ne moe sa&nati da #i je do#o
do ko#i&ije. 6to"a se metoda pristupa i&meni#a< pod na&ivom OBistributed Goordination
FunctionF /BGF1. Cna koristi OGarrier 6ense ,u#tip#e 0ccessKGo##ision 0voidanceF
/G6,0KG01< a ne OGo##ision BetectionF /GB1 metodu. %adi se o tome da stanica os#ukuje
da #i je medij s#obodan &a emitovanje i ako jeste< po'inje sa emitovanjem si"na#a< a#i pos#e
neko" s#u'ajno" vremensko" interva#a.2akva metoda smanjuje verovatno7u ko#i&ija jer
spre'ava da vie stanica po'ne u isto vreme sa emitovanjem u trenutku kada su otkri#e da je
medij s#obodan. Ba bi se dobi#a jo efikasnija komunikacija koriste se G26 i %26 si"na#i. =a
po'etku komunikacije poi#ja#ac a#je %26 si"na# kojim &a neki vremenski period re&ervie
medij i obavetava primaoca da ima paket &a nje"a<naravno<uko#iko je prima#ac u okviru
dometa.0ko se radi o infrastruktura#noj mrei<neke stanice ne7e F'utiH %26 si"na#.
,e*utim< pristupna ta'ka u bei'noj mrei tada a#je G26 si"na# koji sada si"urno do#a&i do
primaoca kao i do svi5 dru"i5 termina#a 'ime i5 obavetava da je medij re&ervisan i da
emitovanje uskoro po'inje.
-'2 %oreAenje "i #i5a i "iMaB5a
!ore*enja i&me*u Wi,0R+a i Wi+Fi su u'esta#e<verovatno &ato to se radi o s#i'nim a
opet pri#i'no ra&#i'itim standardima.9ajedni'ko ovim standardima je da se veu u& bei'no
spajanje i pristup >nternetu.
Wi,0R je prvenstveno ra&vijen &a metropo#itska bei'na podru'ja /W,0=1<domet
prenosa je reda ve#i'ine od neko#iko ki#ometara.
Wi+Fi standard je ra&vijen &a #oka#ne bei'ne mree /W:0=1<pa je sto"a domet
prenosa do (44 m /s#ika (.41.
2ako*e ova dva standarda imaju ra&#i'ite Uo6 /Uua#itQ of 6ervice1 me5ani&me.Wi,0R
koristi me5ani&me koji se ba&iraju na konekciji i&me*u ba&ne stanice i korisni'ko" ure*aja.
6vaka konekcija je ba&irana na specifi'nom rasporedu a#"oritama. Wi+Fi koristi me5ani&me
s#i'ne fiksnom @t5ernetu< "de paketi imaju ra&#i'ite prioritete &avisno od nji5ovi5 o&naka.
(5
6#ika (.4 !ore*enje Wi Fi+a i Wi,a-+a.
Wi+Fi radi na ,0G G6,0KG0 protoko#u<koji je bespojno i spojno ba&iran. Wi,0R radi
na spojno+orijentisanom ,0G.
/' #i<i@ke kom=onente "i #i mre$e
Ka>lo(i i konektori: U dananjem bei'nom spajanju ve#ika se panja posve7uje kab#ovima.
U umreavanju koriste se s#ede7e "rupe konektoraE konektori &a spajanje bei'ne opreme
direktno na i'anu mreu i#i ra'unar< konektori na kab#u &a spajanje spo#jnje antene na =>G< i
strujni konektori.
U prvu "rupu spadaju konektori nespecifi'ni &a Wi Fi poput %M 45< U63 i s#.
U dru"u "rupu spadaju koaksija#ni konektori + 'esti i standardni =>G + antenski konektori
kori7eni &a W>Fi suE = konektor /naj'e7i na antenskoj strani1< %!+6,0 /'est na !G>
karticama1< 6,0< %!+2=G< 2=G< i minijaturni ,G /,GR1 konektor. =eki proi&vo*a'i
koriste i v#astite /proprietary1 konektore.6pajanje antena vri se putem koaksija#ni5 kab#ova.
3itne karakteristike su "uenje si"na#a /u decibe#ima po metru kab#a1< impedansa< deb#jina i
krutost kab#a /najbitnije kod montae1< i naravno cena metra kab#a.
9a ra&#iku od 6at+2I opreme /.5V1 i neki5 dru"i5 kab#ova /$4+(44V1< Lire#ess kab#ovi i
konektori imaju karakteristi'nu impedansu od 54V. Cd standardni5< 54V kab#ova< koriste se
jeftini %A+5KU< i kva#itetniji /a#i deb#ji i tee savit#jiv1 %A+2()KU. U upotrebi su< ipak< jo
raireniji posebni kab#ovi + u"#avnom sa manjim "uenjem. =ajpo&natiji od nji5 su ra&ne
podvrste :,% i ;e#ia- kab#ova + ovi pos#ednji mo"u imati 'ak oko 2 puta manje "uenje od
%A+5KU + naravno u& mno"o ve7u cenu.Ianost kab#ova je o'ita + nastoji se koristiti to
kra7i kaba#< ispod 5 metara. 9a ve7u uda#jenost mno"i radije koriste spo#jnju insta#aciju
(8
opreme /u& vodootpornu kutiju1 da bi smanji#i "ubitke. C'ito< antenski kab#ovi imaju "ubitke
jer je si"na# ana#o"an dok @t5ernet nema + jer se podaci prenose di"ita#no.
>sto vai i &a Wi Fi mrene adaptere koji se spajaju preko U63+a.U63 prenosi podatke
di"ita#no. ,aksima#na duina U63 produno" kab#a je 5 metara + &na'i 5 metara utede
"ubitaka /i novca1 na antenskom kab#u. =a nesre7u< tu je na sna&i jo jedna #oa pos#ovna
praksa<ve7ina U63 adaptera do#a&i be& konektora &a antenu< pa se mno"i od#u'uju na
re#ativno jednostavnu modifikaciju + u"radnju konektora /'esto %!+6,01.
Antene: 6ve pristupne ta'ke i bei'ne kartice imaju antene koje su u"ra*ene< i#i imaju
specija#ni prik#ju'ak &a nji5. ,e*utim< s ob&irom na ve#i'inu ti5 ure*aja /to su< prakti'no<
minijaturne mrene kartice1< postoji o"rani'enje opse"a de#ovanja koje te u"ra*ene antene
daju. 9a bo#ji opse" si"na#a potrebna je spo#jna antena. Mednostavno re'eno< antene
poja'ava sna"u primopredajnika. !rimopredajnik kombinuje prijemnik i predajnik< tako
da &a bo#je fokusiranje e#ektroma"netne ener"ije koja i&#a&i< i#i u#a&i u radio< antena
istovremeno poja'ava si"na# koji se a#je i oset#jivost prijemnika. 6na"a antena se
i&raava u decibelima %dB&' svaka se ran"ira po sna&i u ovim jedinicama.
,no"i bei'ni mreni ure*aji imaju DstandardneD konektore &a antene. U tim s#u'ajevima
svaki ure*aj poseduje uti'nicu u koju moemo ubaciti ma#i kab#ovski adapter< koji je
pove&an na koaksija#ni antenski kab#. Bodavanjem spo#jne antene moemo pove7ati domet
bei'no" mreno" ure*aja od neko#iko desetina metara do (5+ak km. !o #okacionoj primeni
antene de#imo na unutarnje /ku7ne1 i spo#jnje. %a&#ika je< naravno< u otpornosti na prirodne
e#emente kao i dometu. !o usmerenosti i5 de#imo na omni direkciona#ne /W)84X1< u"aone
direkciona#ne< tako*e po&nate i kao bidirekciona#ne /u"#avnom )4X+(4X1 i stro"o
direkciona#ne antene /manje od )4X< u"#avnom manje od (4X1.

(.
6#ika 2.( =a krovu montirana Wi Fi antena.
Cmnidirekciona#ne antene + popu#arne su &ato to pokrivaju )84X< a#i u"#avnom imaju
#o domet i pokrivenost. =aj'e7e se na#a&e spojene na ure*aje u master modu< a#i manje
prenosne antene mo"u biti i na k#ijentima.!od omnidirekciona#ne antene se u"#avnom mis#i
na spo#jnje< omnidirekciona#ne antene sa vertika#nom po#ari&acijom< sa poja'anjem u"#avnom
od .+(4 d3. 0ntene sa ve7im poja'anjem imaju manji vertika#ni u"ao pokrivenosti i naj'e7e
su dosta skup#je.Ye7e se dak#e koriste antene sa manjim poja'anjem< jer npr. kod
postav#janja antene na &"radu k#ijent bi imao ve#ike "ubitke si"na#a ako nije prib#ino u
5ori&onta#noj ravni sa antenom + 'ak i ako je re#ativno b#i&u i&voru si"na#a.,e*utim< po
svojstvima tu spadaju i dipo# antene< u"#avnom naprav#jene u manjoj seriji + npr. mini antene
koje do#a&e u& pojedine Wi+Fi mrene adaptere.!ostoje i dru"i tipovi a#i se u"#avnom ne
koriste &a Wi+Fi.
Birekciona#ne /usmerene1 antene ra&#ikuju se u"#avnom po primeni.0ntene sa irim
u"#om se 'esto koriste &a master mod ure*aje radi bo#je pokrivenosti.0ntene sa uim u"#om
se koriste &a premo7avanje ve7i5 uda#jenosti< i 'esto i5 koriste k#ijenti. =eke tipove ovi5
antena je jednostavno i napraviti u ku7noj radinosti u& dobre re&u#tate.!rimeri direkciona#ni5
antena su parabo#ne antene< Qa"i antene< pane# antene< sektor antene< kantene antene< u"aone
antene i nji5ove ra&ne varijacije.

/'- "i #i mre$ni a&a=teri
6#ede7a vrsta 5ardvera koja je neop5odna &a bi#o koju bei'nu mreu je bei'ni
mreni adapter. Kao i kod ta'aka pristupa< moemo nai7i na ra&#i'ite na&ive ure*aja<na
primer< 0pp#e mrene bei'ne adaptere 0ir!ort kartice< i#i 0ir!ort @-treme kartice.Csta#i
proi&voda'i imaju manje vie opisna imena< kao to je Be##ov2rue,obi#e adapter< koji ima
ra&#i'ite osobine Wi+Fi+a.3ei'ni mreni adapteri su ra&#i'ito" ob#ika i ve#i'ine.
Bo#a&e u !G> i&vedbi<mini!G>< !G,G>0< U63< na GompactF#as5 i 6B karticama.Csim
notebooka< mini!G> i !G,G>0 su 'esto u"ra*ene i u pristupne ure*aje.U"#avnom se koriste
u infrastrukturnom modu /&a spajanje na ure*aje u master modu1< u ad+5oc modu /&a spajanje
( na (1< a#i deo kartica podrava i stav#janje u master mod &a spajanje dru"i5 k#ijenata.2ipi'ni
de#ovi Wi+Fi mrene kartice su 'ipset<radio 'ip i u"ra*ena mini antena i#i konektor &a
spajanje spo#jne antene.
(
/'/ %ri*tu=ni ureAaji CAcce** %ointD
0ccess !oint je ure*aj koji s#ui &a me*usobno pove&ivanje k#ijenata i predstav#ja
centra#ni deo jedne mree. 2ako*e< moe da se koristi i &a spajanje Lire#ess k#ijenata sa
:0=+om i#i sa i&#a&om na >nternet. 6vaki access point ima inte"risan konektor &a antenu kao
i makar jedan konektor &a :0=. !ristupni ure*aji i#i 0ccess !oint+i su aktivne mrene
komponente.>maju svoju konfi"urabi#nu >! adresu.U principu se koriste &a spajanje vie
Lire#ess ure*aja u bei'nu mreu u& kori7enje master mod+a< i spajanje te mree sa
postoje7om i'nom mreom.=eki ure*aji podravaju i k#ijent mod< repetitorski mod i brid"e
mode.Bomet i spojivost pristupno" ure*aja varira i teko se moe preci&no odrediti. 9avisi od
proi&vo*a'a< 'ipseta< mode#a< kab#a< antene< opti'ke vid#jivosti< kao u mno"ome i firmLare+u
koji se na#a&i &apisan u u"ra*enoj f#as5 memoriji.
=a primer< u dobrim us#ovima i u& kori7enje kva#itetni5 usmereni5 antena sa obe
strane mo"u7e je ostvariti spajanje i na preko (4 ki#ometara. 6a dru"e strane< &id i#i stab#o
&bo" koje" nema opti'ke vid#jivosti moe sa istim antenama smanjiti spojivost i na manje od
(44 metara.6astoje se od inte"risani5 p#o'a imaju u"ra*ene ja'e i#i s#abije procesore.U novije
vreme je mo"u7e sa"raditi pristupni ure*aj koriste7i ra&ne tipove ra'unara.Bovo#jna
p#atforma &a ostvarivanje ovo"a je -8 procesor. 9a operativni sistem u"#avnom se koristi
neka od #aki5 :inu- distribucija<koji se pokre7u sa u"ra*eno" 5ard diska< f#as5 memorije i
s#.!rednost ovo" pristupa su mno"o ve7a f#eksibi#nost u dodavanju funkciona#nosti<
pove7avanju pou&danosti< i nado"radivosti. =aravno< tu su i same prednosti otvoreno" koda
ovakvi5 ure*aja.!ristupni ure*aji sa javnim pristupom se na&ivaju F5ot spotH+ovi.Ie7inu je
mo"u7e re#ativno jednostavno nado"raditi i tako dodati nove funkcije i#i pobo#jati postoje7e.
/'0 Ti=o(i i (r*te =o(e<i(anja "i #i mre$a
42.(( standard predvi*a dva osnovna na'ina spajanjaE 0d+;oc i infrastrukturne modove.
A&5hoc C=eer to =eerD mo& predstav#ja najjednostavniji ob#ik Lire#ess spajanja.6paja se
jedan ure*aj na dru"i be& upotrebe ba&ne stanice<s#i'no pove&ivanju mreni5 ure*aja
crossover kab#om.6tandard 42.(( ne do&vo#java kori7enje br&ina ve7i5 od /dek#arisani51
((,bit.6pajanje u ad+5oc modu mo"u7e je do 54,bit<to je dove#o da mno"i proi&vo*a'i
42.((" opreme u"ra*uju mo"u7nost ovo" na'ina spajanja kao podesivu opciju.>ako je
#e"a#nost to"a u pitanju< kori7enje je rasprostranjeno.
In7ra*trukturni mo& podra&umeva kori7enje pristupno" ure*aja 0!+a<preko ko"a
($
komuniciraju k#ijenti.Ure*aj radi u master modu<bio to naprav#jen ure*aj i#i ra'unar sa
mrenim adapterom 'ija softverska podrka to omo"u7ava. K#ijenti se spajaju u mana"ed
modu. Csta#i tipovi su opciona#ni K nestandardni i &avise od proi&vo*a'a opremeE
Eri&ge mo& de#uje kao most i&me*u dva 0! ure*aja< s#i'no kao ad+5oc. =e do&vo#java
spajanje k#ijenata na ure*aje.Koristi se &a spajanje dve mree i#i vie mrea u jednu ce#inu.
e=eater mo& do&vo#java premo7ivanje kao brid"e mod<a#i u& mo"u7nost istovremeno"
spajanja k#ijenata na svaki 0!. %etko se koristi radi prob#emati'nosti<a pou&daniju
funkciona#nost je mo"u7e ostvariti kori7enjem ra'unara sa vie mreni5 adaptera<jedan u
master modu< dru"i u ad+5oc modu sa dru"im 0!+om.Koristi se ako je potrebno dodatno
pove7ati domet mree< u ovom modu ure*aj ponav#ja sve ono to F'ujeH.
Flient mo& pomo7u nje"a se spajate na mreu isto kao i pomo7u obi'ne kartice.
/'1 Ee$i@no umre$a(anje i anali<a "i #i mre$a
3ei'no /ireless1 umreavanje je verovatno najjednostavniji na'in umreavanja< nudi
srednju br&inu< ne &a5teva dodatne kab#ove< a#i je i re#ativno skup#ji od osta#i5 na'ina
umreavanja< iako cena Wi Fi ure*aja konstantno pada. 3ei'no umreavanje je
najjednostavnije u& Wi Fi te5no#o"iju< "de nam je samo potrebna Wi Fi kartica /interna
/!G> i !G,G>01 i#i spo#jna /U6311 u dva i#i vie ra'unara da bi se isti umrei#i. Cbi'no u
kartice do*e inte"risana antena koja je dovo#jna &a manje mree< no mo"u7e je koristiti i
bo#je< spo#jne antene koje poja'avaju si"na#. 9a prik#ju'ivanje na neku mreu potreban je t&v.
;otspot< odnosno 'vorite na koji se spajaju svi osta#i korisnici. 0ko je mrea osi"urana ona
7e traiti W@! i#i noviji W!0 /21 k#ju'< a ako je s#obodna onda nema nikakvi5 o"rani'enja &a
spajanje.6vako moe biti 5otspot< jedino umesto obi'ne kartice je potrebno kupiti Wire#ess
0ccess !oint koji nudi pokrivenost od oko )4 metara< dok je u& ra&ne poja'ava'e mo"u7e
bitno proiriti pokrivenost. =ajskup#ja varijanta< a#i ona najbo#ja< je u&eti Wire#ess 0ccess
!oint %outer koji sadri prik#ju'ak &a B6: modem<%outer<@t5ernet<;ub<FireLa## i 0ccess
!oint. !rob#em kod bei'ni5 WiFi mrea je to mo"u biti nesi"urne< po"otovu starije mree
sa W@! proverom koja je nesi"urnija od W!0 i W!0 2 enkripcije podataka. Csim to"a WiFi
ure*aji troe ma#o vie struje od standardni5 ure*aja &a ra'unarske mree.
24
6#ika 2.2 !rimer jednostavne Wi Fi :0= mree koja moe uk#ju'iti vie
ra'unara<#aptop<tampa'<WiFi router itd.
,no"i tipovi bei'ni5 k#ijentski5 softvera automatski detektuju otvorene Wi+Fi mree
i prika&uju nji5ov spisak da bismo odabra#i na koju 7emo se pove&ati.,e*utim< mno"i
pro"rami koji su u"ra*eni u operativni sistem<i#i su i5 isporu'i#i proi&voda'i Wi+Fi adaptera
DiduD mno"o da#je od to"a.Cvi us#uni pro"rami /stumb#er1 Dos#ukujuD prostor< trae7i
si"na# bei'ne mree kojoj se moe pristupiti<prika&uju spisak oni5 koje su prona#i i
prika&uju mnotvo podataka o svakoj od nji5. !odaci koje pro"rami &a ana#i&u bei'ni5
mrea prikup#jaju su ime mree<kana#<ja'ina si"na#a i status W@!KW!0 &atite.6vi oni su
korisni da bi mo"#a da se utvrdi ja'ina si"na#a svake mree dok menjamo svoju #okaciju.
=eki od nji5 'ak prika&uju i dija"ram promene si"na#a u vremenu<to moe biti korisno &a
utvr*ivanje kako prirodni us#ovi uti'u na bei'ne >nternet konekcije ve#iko" dometa.
WindoLs pro"rami &a ana#i&u bei'ne mreeE
=etstumb#er CLLL.netstumb#er.netD je najbo#ji po&nati softver ove vrste. Cn radi
samo na WindoLs $<WindoLs 2444 i WindoLs R! p#atformama< a podrava ve#iki
broj bei'ni5 mreni5 adaptera.
0p6niff CLLL.bretmounet.comK0p6niff,D je jednostavan softver &a Dos#ukivanjeD
bei'ne mree< koji radi samo u WindoLs 2444 operativnom sistemu.
0eroso# CLLL.sto#ens5oes.netKsnip5Kaeroso#.5tm#D je< kao i 0p6niff jednostavan
pro"ram &a Dos#ukivanjeD bei'ne mree &a WindoLs i Wi+Fi adaptere.
/'2 "i #i konekcije (elikog &ometa
!rob#em u prona#aenju br&o" pristupa >nternetu je naro'ito i&raen u s#abo nase#jenim i
seoskim ob#astima<"de su anse da te#efonska< i#i kab#ovska kompanija investiraju u potrebnu
2(
opremu &a podrku br&om >nternetu re#ativno ma#e. Yak i ako je br&i pristup >nternetu mo"u7<
on 'esto podrava samo re#ativno ma#e br&ine.
=a ve#ikom broju uda#jeni5 seoski5 i nenase#jeni5 #okacija >nternet provajderi uvode
bei'ne mree ve#iko" dometa<kao na'in da obe&bede pristup >nternetu uda#jenim
korisnicima<be& potrebe da ra&v#a'e ki#ometre kab#ova. !oto potreba &a dodatnim kab#ovima
ne postoji< cena prik#ju'enja novi5 korisnika je niska i &a provajdere i &a same korisnike< a
standardni propusni opse" od ( ,bps /najmanja br&ina 42.((b standarda1 istovetan je br&ini
najbo#ji5 kab#ovski5 konekcija.
!rvi korak u postav#janju bei'ne >nternet konekcije ve#iko" dometa je utvr*ivanje da #i
neki bei'ni >nternet provajder nudi us#u"e na naem podru'ju. 9atim< moramo proveriti da #i
na bei'ni primopredajnik moe opti'ki da vidi antenu bei'no" >nternet provajdera. U svetu
umreavanja<to se na&iva #inija vid#jivosti< "#avni je ra&#o" &ato mno"i #judi ne koriste
>nternet konekcije ve#iko" dometa. 0ntenu moemo montirati na neki visoki dra' na krovu
da bismo ostvari#i opti'ku vid#jivost.
=akon to je uspostav#jena bei'na konekcija<pove&ivanje ra'unara na bei'no"
>nternet provajdera< i#i mreu nije nita dru"a'ije od pove&ivanja na bi#o ko" dru"o" >nternet
provajdera< imaju7i u vidu re&u#tate koje dobijamo na kraju<pove&anost sa provajderom
dovodi do dobijanja jedne /stati'ke< i#i dinami'ke1< i#i vie >! adresa na #oka#noj mrei.
A#avni 5ardverski ure*aj koji omo"u7ava rad bei'ne mree ve#iko" dometa je antena. 6vi
bei'ni mreni adapteri i ta'ke pristupa imaju u"ra*ene antene< a#i su one naj'e7e ma#i5
dimen&ija< umesto da budu di&ajnirane &a maksima#nu ja'inu si"na#a.9a bei'no umreavanje
ve#iko" dometa antene koje su u"ra*ene u same ure*aje nikada ne7e biti dovo#jne< tako da
moramo potraiti ve7e spo#jne antene.
/'+ Kom>inacija "i5#i i mo>ilne komunikacije
,o"u7nosti mobi#ni5 te#efona i& dana u dan su sve ve7e. =ova ideja je kombinovanje
standardne mobi#ne komunikacije pomo7u mobi#ni5 mrea s bei'nom komunikacijom u
#oka#nim ra'unarskim mreama /W:0=1. 2ako su nasta#i tako&vani Wi+Fi mobi#ni te#efoni<
koji se &apravo i ne mo"u na&vati samo mobi#nim te#efonima &bo" u"ra*eni5 posebni5
komponenata &a komuniciranje sa Wi+Fi mreom i automatski pre#a& s jedne mree na dru"u.
Kompanija :A @#ectronics predstavi#a je ure*aj pod na&ivom :A+G:444.Cn je
naprav#jen u saradnji :A+ja sa ameri'kom kompanijom Kineto Wire#ess<'iji je U,0 k#ijent
softver iskori7en &a rea#i&aciju ovakvo" Ddua# modeD te#efona. 2o je &apravo mode# &a tri
22
frekventna podru'ja mobi#ni5 mrea /54K(.44K(.$44 ,;&1 namenjen A6, /2A1 i A!%6
/2<5A1 standardima mobi#ne te#efonije.
U,0 /Un#icensed ,obi#e 0ccess1 te5no#o"ija omo"u7ava pre#a& sa mobi#ne mree na
bei'nu Wi+Fi mreu.!opu#ari&aciji ove te5no#o"ije doprine#e su mno"e vode7e svetske
kompanije i& ob#asti bei'no" komuniciranja.Cne<&ajedno sa )A!! /)+t5 Aeneration
!artners5ip !ro"ram1 or"ani&acijom &a definisanje standarda< rade na rea#i&aciji komp#etni5
U,0 specifikacija. =ji5 7e primenjivati svi davaoci us#u"a /operateri< provajderi1 u ob#asti
kombinovano" mobi#no" i bei'no" komuniciranja.!ri tom kombinacija treba da bude
ostvarena s visokim performansama< a#i i da istovremeno bude vr#o ekonomi'na.
!rednost ovakvo" dua#no" mobi#no" te#efona je mo"u7nost s#obode kretanja korisnika
od jedne do dru"e #oka#ne Wi+Fi mree. Yim se korisnik na*e u domenu neke od ti5 mrea<
ve&a s njom se automatski uspostav#ja. 0ko korisnik po&ove neko" van te mree< nje"ov
po&iv se automatski usmerava ka U,0 =etLork Gontro##er+u radi autentifikacije &a pristup
A6, i#i A!%6 mrei. Ba#je se ve&a uspostav#ja na isti na'in kao kod k#asi'ni5 mobi#ni5
mrea.2ako*e<uko#iko se korisnik na*e van svoje mobi#ne mree<ve&a 7e se ostvariti na isti
na'in kao u mobi#noj te#efoniji /romin"1.
Cvaj te#efon pored kompatibi#nosti sa Wi+Fi te5no#o"ijom /sa standardima 42.((bK"1<
on je kompatibi#an i sa bei'nom 3#uetoot5 te5no#o"ijom. 9a budu7nost se p#anira i podrka
&a Io>! /Ioice over >nternet !rotoco#1 standard< koji 7e ovim ure*ajima omo"u7iti da pored
"#asa i podataka /to se postie u A6, i A!%6 mreama1 prenose i video sadraje.

/'3 Merenja "i #i =okri(eno*ti na terenu
2)
6#ika 2.) 2a'ke semp#ovanja i #okacije 0ccess !oint+ova.
Tabela ".1 (zabrani )ccess *oint-ovi.
66>B =ame 3andKG5anne# !rivacQ
G#osed=odeZ=@ 44E43E83EBGE.0E.5 42.((" K ( @nab#ed
Tabela "." (nformaci+e o izlazno+ snazi i anteni.
=ame 2ransmit
!oLer
0ntenna ;ei"5t Birection
44E43E83EBGE.0E.5 25 Cmni+directiona# /2.(5 d3i1 2.5 4
Tabela "., *rofil -.".11g.
Griterion Function :imit
6i"na# 6tren"t5 ,in +8
6i"na#+to+=oise %atio ,in 25
0' %rimeri =rimene "i #i tehnologije
GHIEL "i#i o=rema
9QR@: je porodici ure*aja &a bei'no umreavanje podario svoje tradiciona#ne
vrednostiE so#idan kva#itet i pri5vat#jivu cenu.9a5va#juju7i performansama i niskoj ceni<
moderna Wi Fi oprema je na ve#ika vrata &akuca#a u svet #oka#ni5 mrea.
24
6#ika ).( 9Q0ir 3+544. 6#ika ).2 9Q0ir 3+(444 v.2 i#i 3+)444.
!roi&vodi 9QR@:+a i& ove k#ase su od nedavno dostupni i u 6rbiji i to ure*aji &a
bei'no umreavanje po oba dominantna standarda [ 42.((b i 42.((". Ure*aji rade na istoj
frekvenciji pa se mo"u koristiti u istom okruenju< a#i je tada br&ina prenosa podataka
odre*ena najs#abijom karikom u #ancu i ne pre#a&i (( ,bps. !a i to je ambicio&no postav#jena
br&ina< jer u praksi protok koji se ostvaruje teko da pre#a&i 4+5 ,bps. 0ko br&ine nije dosta<
onda je mo"u7e od#u'iti se &a bri 42.((" standard be& OmeanjaF sa starijom i sporijom ObF
varijantom. Cpet je obe7ani5 54 ,bps u stvarnom svetu samo Omarketin"F< a#i be& ob&ira na
nuni "ubitak u performansama itekako se ose7a ubr&anje.
9QR@: ima neko#iko pred#o"a u tom smeru. 9Q0ir 3+544 odnosno A+544 ure*aj<ova
dva 0ccess !oint+a ra&#ikuju se po standardu koji podravaju< a#i su namenjeni pre sve"a
ku7nim i 6C;C mreama "de #ako ops#uuju manji broj ra'unara koji de#e ve&u sa
>nternetom.Cd opcija je mo"u7e i&dvojiti W!0 i 84K(2+bitni W@!< kao i fi#triranje do )2
,0G adrese u domenu be&bednosti< u"ra*eni server &a autentifikaciju do )2 korisnika be&
potrebe da se pristupa %adius serveru.


25
6#ika ).) 9Q0ir 3+224. 6#ika ).4 U63 Wire#ess adapter.
9a vie komfora i be&bednosti< naro'ito u komp#eksnijem okruenju< u ponudi su 9Q0ir
3+(444 v.2 i#i 3+)444 koji imaju i O"F varijante. Cd s#abije" O3 544F ure*aji se ra&#ikuju po
ku7itu sa dve antene. > tu tek po'inju ra&#ike< jer to se vie istrauju opcije &a konfi"uraciju<
otkriva se sve vie opcija kojima se moe podesiti ponaanje sistema. Ie7 je 9Q0ir 3+(444
oprem#jen prakti'no svim to je potrebno &a primenu u kance#arijskim us#ovima. 0#i< 3+)444
u svakom po"#edu donosi barem po jednu opciju vie<na primer one ve&ane &a be&bednost i
mo"u7nost napajanja preko @t5ernet kab#a< to s#abiji 3+(444 nema.
Mo interesantniji su 9Q0ir 3+224< odnosno A+224. 2ek ma#o ve7i od U63 f#as5 diska<
ovi bei'ni mreni kontro#eri su kao stvoreni da u#iju novi ivot naem starom #aptop+u koji
je naprav#jen u vreme neprikosnovene v#adavine @t5ernet kab#a &a pove&ivanje u mreu.
!erformanse ure*aja< be& ob&ira na ma#e dimen&ije< sasvim su so#idne i tek u "rani'nim
us#ovima s#abo" si"na#a je potrebno pa#jivije birati mesto #aptop+a da bi se ostvari#a stabi#na
ve&a.
0'- Sigurno*t "i #i mre$e i ti=o(i <a8tite
Kod umreavanja kab#om potreban je fi&i'ki pristup #okaciji<kab#u i mrenoj opremi.
6am koncept bei'ni5 mrea ima taj prob#em<'esto je mo"u7 pristup komunikacijskom
mediju i&van #okacije /&"rade< prostorije1 na kojoj se ostvaruje bei'na ve&a. 2ako se stvara
nova u#a&na ta'ka &a mrene napada'e<sam medij #oka#ne mree postaje mo"u7a u#a&na
ta'ka< a mo"u7i su i dru"i specifi'ni prob#emi.3ei'ni Wi+Fi ure*aji tako*e 'esto nemaju
nikakvu &atitu nametenu u standardnim postavkama.Kako je bei'na ve&a 'esto pove&ana
na #oka#nu kab#ovsku @t5ernet mreu< to moe biti iskori7eno &a prova#u be& fi&i'ko"
pristupa istoj.
!itanje si"urnosti je jedno od naj'e7e postav#jani5 kada su u pitanju bei'ne mree.
3rojni ana#iti'ari i eksperti &a pitanja ra'unarske si"urnosti smatraju bei'ne mree
si"urnijim od k#asi'ni5 i'ani5 mrea. 9a to postoje jaki ar"umenti< jer i i'ane mree na
neki na'in imaju i svoj bei'ni deo.Kada je u pitanju si"urnost<"#avne ra&#ike
i&me*u :0= i W:0= mrea poti'u od ra&#i'ito" fi&i'ko" nivoa. 6pomenimo ponovo da
sama O6pread 6pectrumF te5no#o"ija< "arantuje visok stepen si"urnosti. !ored nje mno"i
bei'ni ure*aji imaju u"ra*ene opcije &a kriptovanje. >@@@ 42.((< standardno predvi*a
28
si"urnosnu te5niku po&natu kao OWired @Tuiva#ent !rivacQF /W@!1 koja se ba&ira na
kori7enju k#ju'a i %G4 a#"oritma &a enkripciju. Korisnici koji ne &naju k#ju' ne mo"u ni
pristupati W:0=+u. @nkripcija se neuporedivo #ake imp#ementira kod W:0=+ova to je
re&u#tira#o pojavom dosta ne&avisni5 proi&vo*a'a specija#i&ovani5 &a W:0= &atitni softver.
Ba bi neko pristupao W:0= mrei mora imati informacije o radio opse"u< kori7enom
kana#u< si"urnosnom k#ju'u i iframa &a autentifikaciju i autori&aciju korisnika. 2o je mno"o
vie podataka ne"o kod k#asi'ni5 i'ani5 mrea i 'ini W:0= mree si"urnijim.
Ti=o(i <a8tite:
,0G fi#triranje + najjednostavniji ob#ik &atite<radi na teme#ju #iste doputeni5K&abranjeni5
,0G adresa< tj 5ardverski5 adresa.Cvo moe biti korisno<a#i "a je #ako &aobi7i jer ve7ina
mreni5 adaptera ima mo"u7nost /privremeno"1 menjanja ,0G adrese.,oe dobro pos#uiti
kao dodatan tip &atite<u& neki ob#ik enkripcije i autori&acije.
>! fi#triranje + tako*e dodatni ob#ik &atite< upada' koji se ipak spoji na 0! bi trebao svom
ure*aju namestiti neku od doputeni5 >! adresa<to moe dodatno smanjiti ri&ik.
W@! enkripcija + skra7enica &a FWired @Tuiva#encQ !rivacQH< ori"ina#ni standard &a Lire#ess
enkripciju<preva&i*en je.W@! koristi (2 i 258+bitne k#ju'eve< i u"#avnom je bo#ji od nikakve
&atite<a#i moe predstav#jati dodatnu opasnost jer moe davati #aan ose7aj si"urnosti< a
upravo &bo" iroko po&nato" si"urnosno" propusta moe predstav#jati po"odnu metu &a
manje si"urne 5akere.
W!0<W!02 + skra7enica &a FWi+Fi !rotected 0ccessH /Wi+Fi &ati7eni pristup1. %a&vijeni
kao &amena &a W@!. Koriste @0! autori&aciju preko %adius servera u& metodu de#jeno"
k#ju'a /!re+65ared KeQ+!6K1.Kod W!0< podaci su standardno kriptovani %G4 enkripcijskim
protoko#om<a kao si"urnosni a#"oritam mo"u koristiti 2K>!. Kod W!02< standardno su
kriptovani sa 0@6 enkripcijskim protoko#om<a kao si"urnosni a#"oritam koriste GG,!.
2K>! + i#i F2empora# KeQ >nte"ritQ !rotoco#H< je si"urnosni protoko# kori7en u W!0KW!02<
namenjen da &ameni nesi"urni W@! be& da korisnici moraju menjati opremu< bi#o preko
nado"radnje drivera bi#o firmLare+a. 6vaki mreni paket ima v#astiti enkripcijski k#ju'.
0@6 + i#i F0dvanced @ncrQption 6tandardH< je kriptovana te5no#o"ija koju je kao standard
done#a v#ada 60B+a.
GG,! + i#i FGounter mode Lit5 Gip5er b#ock c5ainin" ,essa"e aut5entication code
!rotoco#H< koristi 0@6 kao enkripciju<s#ui &a osi"uravanje pover#jivosti i inte"riteta
podataka< kao i &a i&be"avanje neki5 si"urnosni5 napada.
2.
0'/ "i #i u >u&u)no*ti
> dok ve#iki broj industrijski5 kompanija "ovori o proirenju dometa< vie pristupni5
ta'ki irom "radova po ce#om svetu< budu7nost Wi+Fi makar u naredni5 (2 meseci se 'ini da
7e i7i dru"im vie 5ardverskim tokom. C'ekuje se da 7e se proiriti na ve7i broj novi5 i stari5
ure*aja< da 7e se u"ra*ivati kao sastavni deo mobi#ni5 te#efona pored b#uetoot5 te5no#o"ije<
pa 'ak i u ,!) prenosive 'ita'e do&vo#javaju7i im strimovanje. U ne tako da#ekoj
budu7nosti< &a o'ekivati je da 7e Wi Fi postati standard u ku7nim okruenjima pove&uju7i
svu e#ektroniku i dovesti do automati&acije samo" doma. 2a'no je da je na to pretendovao i
3#uetoot5< me*utim Wi Fi je jeftiniji<donek#e i jednostavniji &a s5vatanje.
Gaklju@ak
3ei'ne mree su neko#iko "odina evo#uira#e od eksperimenta#ne te5no#o"ije do prave
upotreb#jivosti.=aa#ost<proi&vo*a'i su se orijentisa#i na &amenu i'ani5 #oka#ni5 mrea<a ne
proirenje isti5.2ime su fokusira#i prodaju na se"ment ku7ni5 korisnika< i to one kojima je
prob#em prov#a'enje jo jedno" kab#a po ku7i. Bak#e<ve7inom u smis#u sitno" #uksu&a<a u&
"ubitak pou&danosti<br&ine i si"urnosti jedno" obi'no"<jeftino" @t5ernet kab#a.Banas su retki
2
moderni "radovi be& ra&vijene bei'ne mree.Bo#a&ak te5no#o"ija kao to je 42.((n 7e
si"urno biti od pomo7i.
3ei'no umreavanje< Wi+Fi< nije nova te5no#o"ija<a#i je tek od skoro posta#a jedan od
"#avni5 upotrebni5 servisa. Koje su po"odnosti kori7enja bei'ni5 mrea i da #i bi treba#o da
ra&motrimo upotrebu Wi+Fi+a?
!rednosti prenosivi5 ra'unara su jedan od "#avni5 pokreta'a usvajanja bei'ni5 mrea.
Banas<oko 4\ novi5 #aptop ra'unara sadre u"ra*ene komponente koje podravaju
kori7enje bei'ni5 te5no#o"ija.6vi najnoviji mode#i 0pp#e #aptopova sadre i Wi+Fi i
3#uetoot5 /mo"u7nost kori7enja radio si"na#a &a prenos podataka i umreavanje1.,no"i
,icrosoft WindoLs #aptopovi tako*e postaju s#i'no fabri'ki oprem#jeni.,o7no udruenje
prodavaca formirano je ($$$ kao Wi+Fi 6ave& tako da moemo biti si"urni da 7e bi#o koji
ure*aj odobren od Wi+Fi 6ave&a vr#o dobro raditi i biti kompatibi#an sa bi#o kojim dru"im
odobrenim ure*ajem.2ermin Wi+Fi se u svakodnevnom je&iku i&menio u &na'enje bei'ni5
mrea "enera#no<a ne samo ure*aja odobreni5 od strane Wi+Fi 6ave&a.
9ato pri5vatiti Wi+Fi? !rost od"ovor na ovo pitanje je &ato to nam omo"u7ava da
postavimo mreu mno"o bre<po nioj ceni i sa ve7om f#eksibi#no7u ne"o to bi to bi#o sa
fiksnim<i'nim sistemom.Wi+Fi mree su f#uidnije od fiksni5 mrea.,rea vie nije fiksna
stvar ve7 se moe napraviti i ra&montirati u toku popodneva umesto dana i nede#ja koje su
potrebne &a stvaranje struktuirane mree kab#ova.
Legen&a
Ioi! + Ioice over >nternet !rotoco#
WiFi [ Wire#ess Fide#itQ
Wi,a- + Wor#dLide >nteroperabi#itQ for ,icroLave 0ccess
W:0= + Wire#ess :oca# 0rea =etLork
W,0= + Wire#ess ,etropo#itan 0ccess =etLork
:0= + :oca# 0rea =etLork
>! [ >nternet !rotoco#
2$
0! [ 0ccess !oint
A6, + A#oba# 6Qstem for ,obi#e Gommunications
A!%6 + Aenera# *ac/et #adio 0ervice
)A!! + )rd Aeneration !artners5ip !roject
0B6: + 0sQmmetric Bi"ita# 6ubscriber :ine
W!0<W!0 2 + Wi+Fi !rotected 0ccess
W@! + Wired @Tuiva#ent !rivacQ
0@6 + 0dvanced @ncrQption 6tandard
!6K + !5ase 65ift KeQin"
2K>! + 2empora# KeQ >nte"ritQ !rotoco#
GG,! + Gounter ,ode Lit5 Gip5er 3#ock G5ainin" ,essa"e 0ut5entication Gode !rotoco#
B3!6K + Bifferentia# 3inarQ !5ase 65ift KeQin"
BU!6K + Bifferentia# Uuadrature !5ase 65ift KeQin"
G6,0KGB + Garrier 6ense ,u#tip#e 0ccessKGo##ision Betection
G6,0KG0 + Garrier 6ense ,u#tip#e 0ccessKGo##ision 0voidance
66>B + 6ervice 6et >dentifier
U,0 + Un#icensed ,obi#e 0ccess
,0G + ,edia 0ccess Gontro#
@0! + @-tensib#e 0ut5entication !rotoco#
Uo6 + Uua#itQ of 6ervice
>6, + >ndustria#<6cientific and ,edica#
F20 + Free to 0ir
CFB, + Crt5o"ona# FreTuencQ Bivision ,u#tip#e-in"
GGK + Gomp#ementarQ Gode KeQin"
!3GG + !acket 3inarQ Gonvo#ution Godin"
B666 + Birect 6eTuence 6pread 6pectrum
,>,C + ,u#tip#e >nput<,u#tip#e Cutput
BGF + Bistributed Goordination Function
W0! [ Wire#ess 0ccess !oint
U,26 + Universa# ,obi#e 2e#ecommunications 6Qstem
;6!0 + ;i"5 6peed !acket 0ccess
Literatura
](^ LLL.cisco.com
]2^ LLL.pcma".com
])^ LLL.overc#ock.net
]4^ LLL.b"Lire#ess.com
]5^ LLL.Likipedia.or"
)4
]8^ LLL.e#fak.ni.ac.rs
].^ LLL."oo"#e.com
]^ ,att5eL AastE -.".11 ireless 1et2or/s3 The 4efinitive 5uide< CP%ei##Q< 2442.
]$^ MeffreQ W5eatE 4esigning a ireless 1et2or/< 6Qn"ress< 244(.
](4^ ,ike Cutmes"uineE i !i Toys6 (ndianapolis (ndiana 2444.
)(