1.

Glavno obrtno i pomodno

Pravolinijsko kretanje izvodi alat.
Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (V,m/min) ili brojem obrta (n, o/min), a
pomodno korakom (S, mm/o aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom
pomodnog kretanja (Vp = nS, mm/min).

4.Rezultujudi otpor rezanja u obradi buenjem se razlae na tri komponente:

F1 - glavni otpor rezanja,
F2 - otpor prodiranja i
F3 - otpor pomodnom kretanju.




5.Reim obrade u obradi buenjem je odreen:
-brzinom rezanja:

m/min

- korakom S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt alata

6. Kod obrade istosmernim glodanjem smjerovi glavnog i pomodnog kretanja se poklapaju,
dok kod suprotnosmernog glodanja to nije sluaj. Pored toga kod istosmernog glodanja
debljina strugotine se menja od maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotnosmernog od
nule do maksimalne vrednosti hmax.

Rezultujudi otpor rezanja u obradi glodanjem se moe razloiti na tri komponente:
Fo - glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu,
Fr - radijalnu ili silu prodiranja i
Fa - aksijalnu silu.
Snaga maine je:

11. Prema osnovnim kretanjima alata i predmeta obrade, kao i tipu
maine za obradu testerisanjem, razlikuju se postupci obrade na:

-krunim,
- trakastim i
- okvirnim testerama.
Kod obrade na krunim testerama alat izvodi glavno obrtno kretanje (brzina rezanja
V, m/min ili broj obrta testere n, o/min) i pomodno pravolinijsko kretanje (korak S,
mm/o). Pri obradi na trakastim testerama alat izvodi glavno kretanje brzinom rezanja
V, m/min, a predmet obrade pomodno pravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min. U obradi
testerisanjem na okvirnim testerama alat izvodi glavno pravolinijsko
oscilatorno (brzinom V, m/min - brojem duplih hodova nL, dh/min) i pomodno
pravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min ili korakom S, mm/dh

12.procesu obrade razlikuju se: radni i povratni hod alata ili predmeta obrade. Radni
hod je hod alata ili predmeta obrade u toku koga se izvodi proces obrade (od take A
do take B), dok se u toku povratnog hoda (od take B do take A) proces rezanja ne
odvija. U zavisnosti od toga da li alat ili predmet obrade izvodi glavno kretanje dva
osnovna postupka obrade su obrada na:
kratkohodoj i
dugohodoj rendisaljci.

14. Rezultujudi otpor rezanja u obradi rendisanjem se razloe na tri komponente:
F1 - glavni otpor rezanja,
F2 - otpor prodiranja i
F3 - otpor pomodnom kretanju

15.Proces rezanja ostvaruje se samo jednim kretanjem i to pravolinijskim glavnim
kretanjem provlakaa. Pravolinijskim povlaenjem alata (1), postavljenog u prednji
prihvatni deo (2), obezbeuje se uklanjanje vika materijala na predmetu obrade,
zahvaljujudi postepenom povedanju dimenzija alata.

16, Geometrija reznih elemenata alata zaprovlaenje (zuba) je odreenaoblikom i
dimenzijama reznihelemenata (zuba) provlakaa,geometrijom reznog klina (, i ),
korakom zuba provlakaa (e),visinom (H) i irinom zuba (B),oblikom i radijusom meuzublja
(r),porastom po zubu (dubinom rezanja -az) i duinom provlakaa (L), kojuine duine
pojedinih delova provlakaa.

17. Na svaki zub provlakaa deluje rezultujuda sila rezanja FR koja se, u optem sluaju,
razlae na:
-glavni otpor rezanja F1,
- otpor prodiranja F2, kod nesimetrinih alata (izrada ljeba za klin, alati za spoljanje
provlaenje) i
-aksijalni otpor rezanja F3 = Fa, kada su zubi provlakaa sa uglom nagiba rezne ivice 0.
Glavni otpor rezanja definisan je relacijom: FR = C Ks A Z , N
u kojoj su C = 1,1 - 1,3 - koeficijent koji uzima u obzir trenje izmeu zuba provlakaa i
zidova otvora; Ks, MPa - specifini otpor rezanja (tabela 6.2, Prirunik); A, mm2 -
povrina poprenog preseka strugotine i Z - broj zuba u zahvatu.

18. Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja
Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje
predmeta obrade (kod ravnog bruenja).
Obrtno i pravolinijsko pomodno kretanje je odreeno brzinom Vr, m/min odnosno brojem
obrta nr, o/min i brojem hodova nL, hod/min kod krunog bruenja.
Kod ravnog bruenja pomodno pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata odreeno je
aksijalnim i radijalnim korakom (Sa ili Sr, mm/o).






19.Rezultujudi otpor rezanja u obradi bruenjem (slika 10.11) se razloe na tri komponente:
- Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu),
- Fy (Fr) - radijalnu i
- Fx (Fa) - aksijalnu komponentu.

Tangencijalnim ili obimnim otporom rezanja odreena je snaga maine, radijalnim
veliina elastinih deformacija predmeta obrade i tocila, a aksijalnom snaga pogonskog
sistema pomodnog kretanja.
Na osnovu poznavanja rezultujudeg otpora rezanja Fo, N i brzine rezanja Vt, m/s moe
se izraunati snaga maine:


20. Bruenje bez iljaka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na podupira i
postavljen izmeu radnog i vodedeg tocila (slika 10.7). Radno tocilo ostvaruje proces
obrade, a vodede voenje (obrtanje) predmeta obrade. Aksijalno pomodno kretanje se
ostvaruje naginjanjem vodedeg tocila za ugao .



21. Lepovanje je postupak obrade sa sitnim abrazivnim zrnima rasporeenim u tenosti ili
pasti koja se nanosi na kalup (uslovno reeno alat) i koji se relativno krede u odnosu
na obradak. Zahvaljujudi relativnom kretanju izmedu obradka i kalupa, te formiranom
sloju tenosti i paste sa abrazivnim zrnima izmedu njih, dolazi do abrazivnog djelovanja
navedenih zrna i time do obrade povrine obratka.

22. Superfin predstavlja konani nivo obrade u cilju dobijanja najvieg kvaliteta
povrine, s obzirom da je u prethodnim fazama obezbeena tanost mera. Obrada se izvodi
abrazivnim ploama belegijama najvie finode abrazivnog zrna.
Obavezna je upotreba tenosti za ispiranje i obrazovanje uljnog filma na kontaktnoj
povrini. Kretanja su sloena, a sam proces je samoprekidan.

23. Honovanje je postupak, abrade skoro iskljuivo okrutih otvara koji su prethodno
obradeni razvrtanjem, najtinijim unutrasnjim struganjem, proviacenjem iii brusenjem.
Honovanjem se obrauju otvori promjera cd 5 do 1100 mm sa duinama do maksimalno i
nekoliko metara. Ovaj postupak zavrne abrade slui iskljuivo za zavrno "dotjerivanje"
oblika i smanjenje hrapavosti obraene povrine bez ikakve mogudnosti povedanja
promjera i popravljanja poloaja i konusnosti otvora.

25. ECM (Electrochemical Machining) obrada se zasniva na hemijskim procesima, koji
nastaju pri prolasku jednosmerne struje kroz elektrino kolo izmeu elektroda
potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmerne struje na anodi (predmetu obrade -
slika 13.2) dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovog prelaska u elektrolit.
Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade, a predmet
obrade poprima oblik alata - katode.














26. EDM (Electric Discharge Machining) obrada obuhvata postupke obrade metala kod
kojih se uklanjanje vika materijala ostvaruje serijom elektrinih pranjenja periodinog
karaktera, nastalih izmeu alata i predmeta obrade. Pri odgovarajudem rastojanju alata i
predmeta obrade uspostavlja se elektrini luk ili iskra . Pojava luka ili iskre dovodi do
jonizacije radne tenosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pranjenja ,topljenja i
isparavanja estica materijala predmeta obrade.

27.Ultrazvuno oscilovanje alata se moe iskoristiti za uklanjanje vika materijala
(dimenzionalna obrada) ili poboljanje efektivnosti konvencionalnih i nekonvencionalnih
postupaka obrade (obrade rezanjem i deformisanjem, elektrohemijske,
elektroerozione, hemijske i drugih postupaka obrade). U savremenim proizvodnim uslovima
postupci ultrazvune obrade se koriste za izradu proizvoda bilo koje konfiguracije, posebno
proizvoda od tvrdih i super tvrdih materijala.


28. 13.2.4 LBM - Obrada laserom
Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj razliitih postupaka obrade laserom (Laser
Beam Machining - LBM). Usmeravanjem laserskog snopa na predmet obrade mogude je
izvesti veliki broj proizvodnih operacija, kao to su buenje, seenje,
otvrdnjavanje, nanoenje prevlaka, zavarivanje itd. Zahvaljujudi iskljuivo visokom
usmerenju - fokusiranju snopa (na povrinu reda 10-6 mm2), visokoj gustini energije
snopa (do 108 kW/mm2), mogudnosti jednostavnog upravljanja laserskim snopom i
obrade u razliitim sredinama, obrada laserom dobija sve vedi znaaj i ima niz
prednosti.

29. Obrada plazmom (Plasma Jet Machining - PJM, slika 13.6) se koristi za realizaciju
proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije. To
su procesi topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanoenja prevlaka,
topljenje itd. Proputanjem plazma gasova (radnih gasova kao to su argon,
vodonik, kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode,
formira se buktinja - plazma.

30. Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining - CM) su metode zasnovane
na uklanjanju vika materijala meudejstvima materijala predmeta obrade i radne
tenosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne, azotne, sone i drugih kiselina, baza ili soli)
unutar kupatila.