Osnovna definicija memorije kae da je to sposobnost nekog organizma

da sauva, zadri te kasnije pozove informaciju. Ta definicija se moe

koristiti i kada govorimo o raunarskoj memoriji. Memorija se kod
ovjeka uva u memorijskim elijama mozga koji je sposoban
informaciju pohraniti i kasnije je pozvati. Koliko dugo informacija ostaje
zadrana u naem mozgu zavisi u kojem dijelu memorije mozga je
sauvana i kako je sauvana.

Raunarska memorija se najvie razlikuje od memorije mozga jer su
informacije ili podaci sauvani mehanikim, optikim, ili drugim
principima u hardveru ureaja, a nain uvanja i vreme trajanja zavisi
od tipa koritene memorije.
Memorije PC-a
Unutranje memorije Spoljne memorije
ROM
RAM
CACHE (ke)
Hard disk
CD
DVD
Floppy disk
Flash memorija
Memorija je niz oznaenih/numerisanih elija, od kojih svaka sadri deli
informacije. Informacija moe biti instrukcija kojom se raunaru zadaje neki
zadatak. elija moe sadravati i podatak koji je potreban raunaru da bi izvrio
neku instrukciju.
ALU vri osnovne aritmetike operacije, logike operacije i uporeivanje, npr. da li
se sadraj dva bajta podudara. U ovoj jedinici se zapravo "odrauje glavni posao".
Kontrolna jedinica vodi rauna o tome koji bajtovi u memoriji sadre instrukciju
koju raunar trenutno obrauje, odreuje koje operacije e ALU izvravati, nalazi
informacije u memoriji koje su potrebne za te operacije i prenosi rezultate na
odgovarajua memorijska mjesta. Kada je to obavljeno, kontrolna jedinica ide na
narednu instrukciju (obino smjetenu na slijedeem memorijskom mjestu) ukoliko
instrukcija ne govori raunaru da je slijedea instrukcija smjetena negdje drugo.
Kada se poziva na memoriju, data instrukcija moe na razliite naine odrediti
odgovarajuu memorijsku adresu.

Osnovna blok ema skladitenja podataka


Unutranja memorija
Slui za uvanje informacija neposredno potrebnih u procesu obrade
(programi operativnog sistema, programi koji se upravo izvravaju, i podaci
potrebni tim programima).

Sastoji se iz niza bitova organizovanih u nizove duine 8 koji se nazivaju
bajt.

Bajtovima su dodeljene adrese, a oni se dalje grupiu u nizove fiksne
duine (2, 4 ili 8 bajtova), koji se nazivaju registar.



Koriste se i nazivi: operativna memorija, glavna memorija,
centralna memorija,
To je memorija elektro-magnetne prirode. Veoma je brza, ali je
sporija od mikroprocesora.
Razlikujemo RAM (Random Access Memory) i ROM (Read
Only Memory)
Ke-memorija je bra i slui kao posrednik izmeu
mikroprocesora i unutranje memorije. Moe se nalaziti unutar
samog mikroprocesora ili izvan njega.
MPS
Unutra
nja
mem.
Ke
MPS
Unutra
nja
mem.
Ke
MPS
Unutranja
mem.
Ke
L1
Ke
L2
Kod savremenih raunarskih sistema esto je ovako
rasporeena ke memorija.
Cache memorija
na matinoj ploi
CPU
Slotovi za
RAM
Cache
Prkljuak za
el. napajanje
Slotovi za:
- grafiku karticu
- zvunu karticu
- modem
Prikljuak za
tastaturu
Pored brzine koja se izraava u MHz, glavna karakteristika memorije je njen
kapacitet. Memorija se sastoji iz niza registara:

0 1 2 n-1 n
Jedna lokacija se sastoji iz niza elija. elija je fiziki objekat koji moe da
registruje jedan bit.
{0,1} - bit elija
a
1
a
2
a
3
a
4
a
5
a
6
a
7
a
8
- bajt

a
i
- binarna cifra

Registar duine 8
esto se registar duine 8 naziva bajt
Registar duine 16
U registru duine 16 zapisuje se jedna re
Registar duine 32 slui za zapis dvostruke rei
Najmanja adresibilna lokacija u memoriji je jedan bajt. Stoga se kapacitet memorije
najee izraava u bajtima.
1Kb = 1024 bajta
1Mb = 1024Kb 1 bajt ~ 1 slovo ABCD-e
1Gb = 1024Mb ~ 1 znak (karakter) na tastaturi
1Tb = 1024Gb


ROM MEMORIJA (Read only memory)
ROM - podaci se jednom upiu i ne mogu se menjati ve se mogu samo oitavati.
Vana osobina ROM-a je da kada se iskljui napajanje raunara, ona zadrava
podatke upisane u njoj, bez obzira koliko dugo nema napona za napajanje.
Mikroprocesor uvek kree od memorijske adrese u ROM memoriji na kojoj je
smetan poetak startnog programa. Tu pone njegovo izvravanje, pa onda ve
prema upisanom programu poziva i ostale programe koji omoguavaju testiranje
ispravnosti pojedinih komponenti raunara (POST Power On Self Test), zatim
podeavanje i definisanje tipova prikljuenih elemenata raunara (Setup) i na
kraju poziva but (Boot) instrukcije koje zapoinju uitavanje operativnog sistema
instaliranog na raunaru.
Pored ovih programa u ROM memoriji se nalaze i BIOS programi koji upravljaju
raznim hardverskim komponentama u PC raunaru.
ROM - u koje su u fabrici prilikom proizvonje, jednom za uvek upisani podaci.
PROM - Programmable ROM ipovi koji se proizvode prazni, pa se zatim
jednom isprogramiraju i vie se ne mogu obrisati.
EPROM - Erasable Programmable ROM ipovi koji su se programirali u
posebnim ureajima (EPROM programatorima), ali iji se sadraj mogao obrisati
duim izlaganjem jakoj ultravioletnoj svetlosti.
EEPROM - Electrically Erasable Programable ROM ipovi kod kojih je
mogunost promene podataka jo vie olakana, poto se za brisanje ne koristi
ultravioletna svetlost, ve posebno definisani elektrini signali koji se dovode na
ip.Ceo proces brisanja i ponovnog programiranja se obavlja bez vaenja ipa sa
matine ploe. Drugi naziv za EEPROM memoriju je i fle (flash) memorija.
ROM memorija


RAM MEMORIJA (Random-access memory)
RAM memoriji se svakom njenom bajtu moe slobodno pristupiti nezavisno od
prethodne memorijske lokacije, tako da se u nju podaci mogu upisivati i
oitavati.Upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadraj se automatski
gubi.
Druga osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava
(uva) samo dok postoji napajanja na njoj. Zbog ovakvih osobina RAM je veoma
pogodna za izvravanje programa i obradu podataka.
Prema nainu izrade RAM memorija se deli na dve osnovne vrste:
- statiki RAM (SRAM), Memorijski elementi kod statikog RAM-a su napravljeni
korienjem flip-flopova, pa zahvaljujui tome, kada se neki podatak upie u
njih, on ostaje nepromenjen sve do sledeeg upisa u istu lokaciju ili do
iskljuenja napona napajanja.
-dinamiki RAM (DRAM), Za razliku od SRAM-a, memorijski elementi kod
dinamikog RAM-a su napravljeni od minijaturnih kondenzatora, koji
vremenom gube svoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno obnavljanje
upisanih podatka. To obnavljanje se obavlja svakih nekoliko milisekundi, a taj
proces se naziva osveavanjem.

ISTORIJAT:
SIMM moduli (Single In-line Memory Module) 30 ili 72 pina (FPM, EDO)
DIMM moduli (Dual In-line Memory Module) SDRAM (Syncronous Dynamic RAM),
DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM),



Radna memorija - RAM
RAM memorija uva program sa kojim korisnik trenutno radi.


Tvrdi disk
Tvrdi disk (ili hard disk) je ureaj koji pie i ita podatke. Svaki raunar danas
ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se dre svi podaci, i oni neophodni za
pokretanje raunara, npr. operativni sistem, te on ustvari omoguava da se
zapamte podatci i poslije gaenja istog. Sam hard disk je izumljen oko 1950-tih
godina, kapaciteta od samo nekoliko megabajta, a danas su doli do mnogo
veih brojki, stotine gigabajta, ak na nekim i u terabajtima.

Tvrdi disk se sastoji od 5 glavnih dijelova, a to su:
Magnetna ploa
Glava za itanje/pisanje
Pobuivaka kazaljka (aktuatorska ruka)
Pobuiva (aktuator)
Osovina

Eelektroniki dio kontrolie itanje i pisanje podataka, dok motor okree ploe.
Magnetna ploa je skoro najbitniji dio, i taj dio se okree, danas najee brzine
su 5400, 7200 i vie rpm dok se kazaljka (ili ruka aktuatora) kree po ploi koja
je izuzetno precizna i lagana, a uz to i brza.
Budui da je po osnovnoj konstrukciji tvrdi disk "oigledno" analogni ureaj, to bi
se i moda (pogreno) moglo zakljuiti. Meutim, sutina pojma tvrdog diska i
njegovog rada je u tome da je to DIGITALNI ureaj.


Ostali memorijsku ureaji
Flopi disk (engl. floppy Disk Drive, FDD) je ureaj za skladitenje podataka koji
predstalja prenosivi medij. Podaci se mogu upisivati itati i po potrebi brisati.
Zbog malog kapaciteta se sve vie izbacuje iz upotrebe.

CD je skraenica za Compact Disc ili kompaktni disk koji koristi optiki zapis za
snimanje podataka. CD je prenosivi medij na koji se podaci obino mogu samo
upisivati, ali postoji i CD-RV verzija koja omoguuje prepisivanje, odnosno daje
mogunost brisanja sauvanih podataka.

DVD je skraenica od Digital Versatile Disc. Poput CD-a koristi tehnologiju
optikog zapisa ali posjeduje puno vei kapacitet.

Blu-ray Disc je pored HD-DVDa nasljednik DVDa. Posjeduje veliki kapacitet,
koji se moe mjeriti sa manjim Hard diskovima. Disk promera 12 cm obuhvata sa
jednim slojem do 27 GB (25,1 GB), a s dva sloja do 54 GB (50 GB) podataka.
Alternativni izvori spominju kao bruto kapacitet 23,3 GB (21,7 GB). TDK je
predstavio i etveroslojnu verziju Blu-ray Disca koja bi na jednoj strani trebala
moi skladititi oko 100 GB.

USB flash stick ili jednostavno flash stick je memorijski ureaj koji u sebi ima
flash memoriju. USB flash stick koristi USB 2.0 interfejs za komunikaciju sa
raunarom koji je veoma praktian jer ne zahtijeva nikakve dodatne drajvere za
rad (za WindowsXP i novije). Trenutno se komercijalno dostupnih ureaja
kapaciteti memorije kreu oko 64 gigabajta. USB flash ureaj je jedino aktivan
kada je ukljuen u USB port koji joj i obezbjeuje napajanje strujom.

Kako funkcionie sve to?


KAKO RADI RAM MEMORIJA?
-ipset podrava procesor i poseduje nekoliko kontrolera za kontrolu protoka informacija
izmeu procesora i ostalih komponenti.
-Memorijski kontroler je deo ipseta i omoguava protok informacija memorija-procesor.
-Magistrala (Bus) je linija kojom putuju podaci. Sastoji se od paralelnih ica povezujui
procesor, memoriju i dr ureaje. Arhitektura magistrale odreuje brzinu i koliinu podataka
koja moe da se prenese kroz matinu plou. Memorijska magistrala ide od memorijskog
kontrolera do soketa kompjuterske memorije. Noviji sistemi imaju FSB (Front Side Bus) od
procesora do memorije i BSB (Back Side Bus) od memorijskog kontrolera do L2 kea (L2
cache-memorija 2. nivoa).
Da bi PC primio informaciju procesor alje zahtev memorijskom kontroleru u memoriji i i
dobija odgovor kada e informacija biti dostupna. Vreme ovog ciklusa moe da varira u
zavisnosti od brzine memorije, magistrale... Sistemski takt iz matine ploe alje signal svim
komponentama. Svaki klik takta predstavlja ciklus takta. Takt koji radi na 100 MHz predsavlja
100 miliona ciklusa takta u sekundi.
Korienje kontrolera memorije
Mnogi ljudi misle da je brzina procesora brzina raunara, ali u osnovi jaa
memorija + vie memorije = bri rad raunara. Ako ne postoji dovoljno mesta u
RAM-u za sve aktivnosti procesora, raunar mora postaviti tzv. virtuelnu
memoriju. Tada procesor rezervie odreenu koliinu memorije sa hard diska
da se ponaa kao RAM memorija. Ovaj proces znaajno usporava rad
raunara. Procesor pristupa RAM-u za 200 ns, a hard disku za 12,000,000 ns.
Sa tehnikog aspekta RAM nema uticaja na brzinu rada procesora, ali ...!!!
Procesor trai instrukcije koje su sauvane u RAM-u. Ukoliko ih tamo nema
moree biti preneeni u RAM sa HD, CD ... (dobro poznato LOADING...).
Znai vea koliina RAM memorije omoguava mnogo vie instrukcija u RAM-
u to znai da vei programi mogu biti uitani "u komadu". Ako npr. imamo 512
MB Ram-a, a programi koji rade u pozadini koriste 700 MB, raunar e
postaviti virtuelnu memoriju, usporiti sistem... Problem je reen sa 1 GB RAM
memorije.
KAKO RADI HD MEMORIJA?
Pod geometrijom HD podrazumeva se fizika organizacija prostora koji slui za smetanje
podataka. Geometrija HD se odreuje u fabrici, procesom poznatijim kao formatiranje niskog
nivoa (low level format, LLF). Svaka ploa na kojoj se smetaju podaci deli se na staze
(track). Po obliku, jedna staza je krunica i predstavlja deo ploe koji glava moe proitati
bez pomeranja. Svaka staza je izdeljena na sektore. U sektorima se uvaju podaci. Veliina
sektora se izraava u bajtovima i u tom pogledu su svi sektori jednaki. Podacima se moe
pristupiti tako to se zadaju redni broj staze i redni broj sektora u kojima se nalaze. Treba
pomenuti da je sektor ujedno i najmanja koliina podataka koju HD moe zasebno da proita
odnosno upie.
Poto prosean HD ima najmanje jednu plou sa dve strane koje se koriste za smetanje
podataka, za odreivanje pozicije se koristi tzv. CHS adresa. CHS (Cylinder, Head, Sector)
adresa se sastoji od rednog broja cilindra, rednog broja glave i rednog broja sektora kojem
treba pristupiti. Cilindar predstavlja skup staza koje su podjednako udaljene od centra ploe.
Kako bi se znalo o kojoj povrini se radi, koristi se i redni broj glave.


Adresiranje na HD
Kako bi HD znao gde treba da pie odnosno odakle treba da ita, od raunara mora dobiti
adresu sektora. Dananji kontroleri, bez obzira na to da li su izraeni po IDE/ATA ili SCSI
standardu, koriste nain adresiranja poznatiji kao LBA (Logical Block Addressing) koji
potpuno ignorie geometriju HD. Naime, svaki sektor ima svoj redni broj i podacima se
pristupa zadavanjem rednog broja sektora u koji podatak treba da se upie odnosno iz
kojeg treba da se proita. SCSI (Small Computer System Interface) kontroleri odavno
koriste ovaj metod, ali je kod IDE/ATA (Integrated Device Electronics/AT Attachment)
kontrolera adresiranje svojevremeno bilo veliki problem.
Sve je bilo u redu dok su hard diskovi koristili jednostavnu geometriju. U BIOS raunara se
upisivao broj cilindara, glava i sektora po stazi i adresa je imala oblik koji se zove CHS
(Cylinder, Head, Sector). Cilindar je skup staza na svim ploama koje se nalaze na istom
odstojanju od osovine hard diska, dok je broj glava zavisio od broja ploa, tanije od broja
povrina na ploama koje su se koristile za smetanje. Kada je zonska geometrija ula u
primenu, bilo je nezgodno zadavati i broj zone kao deo adrese. Zbog ovoga su BIOS-u
raunara podmetani lani podaci o broju cilindara, glava i sektora po stazi. Na ovaj nain je
prevazien problem adresiranja u zonskoj geometriji jer je proizvod lanih vrednosti
odgovarao realnom broju sektora, dok je HD odreivao stvarnu adresu. Primenom LBA
adresiranja u IDE/ATA kontrolerima ovo komplikovano prevoenje adresa je prevazieno.
Takoe, LBA adresiranje je omoguilo lake poveanje dozvoljenog kapaciteta diska, to je
u vie navrata bio problem s IDE/ATA kontrolerima.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=3owqvmMf6No
Virtuelna memorija
U raunarstvu, virtuelna memorija je tehnika upravljanja memorijom koja se
implementira koristei i hardver i softver. Ona mapira memorijske adrese koje
koristi program, nazivaju se virtuelne adrese, u fizike adrese u memoriji
raunara. Procesi ili taskovi glavnu memoriju vide kako neprekidni adresni prostor
ili kako kolekciju neprekidnih segmenata. Operativni sistem upravlja virtuelnim
adresnim prostorima i dodeljuje stvarnu memoriju virtuelnoj memoriji. Adresa za
prevoenje hardvera u CPU, obino se pominje kao jedinica za upravljanje
memorijom ili MMU, automatski prevodi virtuelne adrese u fizike adrese.
Organizacija virtuelne memorije
Virtuelna memorija kombinuje
aktivni RAM i neaktivnu
memoriju na DASD-u za
formiranje velikog opsega
neprekidnih adresa.
Translacija adrese
Translacija adrese kod virtuelne memorije
Korienje asocijativno - mapiranog TLB
Brzina, veliina i cena
Idealna memorija treba da bude brza,
velika i jeftina.
Iz prethodnih razmatranja je jasno da
se veoma brza memorija moe
implementirati pomou SRAM
ipova. Ali, zbog cene je
nepraktino da se velika
memorija gradi korienjem
SRAM ipova.
Alternativa je korienje dinamikih
DRAM ipova, sa jednostavnijim
osnovnim elijama, sa manjom
cenom i manjom brzinom.
Veoma veliki diskovi su dostupni po
povoljnoj ceni, i ovi se u veoma
velikoj meri koriste u raunarima.
Meutim, oni su mnogo sporiji od
poluprovodnikih memorija.

Procesor