Pazite se zamki tedite energiju, ali stvarno!

Pravilan nain da tano procenite mogunosti utede energije

U vreme poskupljenja svih vidova energije i sve veeg nedostatka energenata, kao i
svakodnevnih upozorenja o posledicama klimatskih promena usled globalnog
zagrevanja, korisnici maina i postrojenja trae naine da smanje potronju energije.
To sa jedne strane poveava njihovu trinu konkurentnost, a sa druge obezbeuje i
pozitivno predstavljanje u javnosti. Kljune utede se ostvaruju u elektromotornom
pogonu, koji je najee najvei potroa elektrine energije, i u postrojenjima
zauzima veliki prostor. Iako su novije instalacije ve tako koncipirane da troe manje
energije pri tome na ovom polju jo uvek ima dosta zamki na putu ka optimalnoj
konfiguraciji kod postojeih postrojenja nije uvek mogue dobiti tane analize i
podatke iz proizvodnje ili postrojenja, da bi se na osnovu toga mogao odrediti najvei
mogui stepen utede.

esto se deava da mere za utedu energije koje korisnici primene, ne budu toliko
uspene koliko se to od njih oekuje, ili pak na nekom drugom mestu proizvedu
znaajne nedostatke, pa ak i probleme u radu postrojenja. Postoji mnogo uzroka za
to, najei je nepotpuna ili ak pogrena analiza poetnog stanja i odluke donesene
na bazi takvih analiza, kao i nedovoljna panja pri izboru komponenti, bili to motori ili
frekventni pretvarai.

Mnogobrojni razliiti ureaji sa svojim raznolikim osobinama i sve sloenijim
procedurama u brojnim postrojenjima, oteavaju izbor optimalnih komponenti za
svaku moguu konstelaciju. Tano sagledavanje stanja i obimno znanje o
sopstvenom postrojenju i ustanovljenim postupcima, trebalo bi da budu dovoljni za
uspenu analizu. Odeljci koji slede ukazuju na mogue zamke koje vrebaju prilikom
planiranja efektivnih mera:

Zamka br. 1: Frekventni pretvara sa nominalno optereenim motorom

esto se uje predlog da se svi motori u pogonu jednostavno opreme frekventnim
pretvaraima, ali takav pristup, pored visoke cene, moda nee pruiti oekivane
utede energije. Potrebno je odrediti profil optereenja i radni ciklus svakog
pojedinanog motora. Koliko dugo motor radi sa optereenjem manjim od
nominalnog? Frekventni pretvara smanjuje energetsku efikasnost pogona ukoliko je
motor stalno u nominalnom radnom reimu, jer je i frekventnom pretvarau potrebna
energija za rad, a pri tom proizvodi i minimalne gubitke koji u tom sluaju nisu
opravdani. Ukupna potrebna koliina energije u postrojenju koje se sastoji od
frekventnog pretvaraa i motora je u tom sluaju poveana. U sluaju da je potrebna
konstantna brzina motora, prednost treba dati reenju sa soft-starterom sa bajpas
kontaktorom, koji kontrolisano poveava brzinu motora, a po dostizanju pune brzine,
motor se direktno prikljuuje na mreu. Tako soft-starter prelazi u stanje mirovanja
(stand-by) sa veoma malom potronjom energije. U aplikacijama gde je potrebna
promenjiva brzina motora, primena frekventnog pretvaraa e u najveem broju
sluajeva ostvariti utede energije.

Zamka br. 2: Suvie kratak period za analizu podataka


Da bi doneo ispravne odluke korisnik mora da raspolae odgovarajuim podacima iz
postrojenja. Sistemi koji belee aktuelno optereenje za svaki radni proces i tako daju
taan profil optereenja mogu se koristiti za snimanje podataka. Ali koliko dugo treba
snimati podatke da bi se mogla sprovesti korektna analiza?

Potrebno trajanje snimanja podataka mora se odrediti prema konkretnoj aplikaciji.
Kod procesa koji se uvek odvijaju u odreenim periodinim ciklusima, korisnik moe
da ogranii period merenja na mali broj ciklusa i dobie na osnovu toga prilino
pouzdanu informaciju o potronji energije.

Drugi sluaj je kod aplikacija koje zavise od odreene situacije. Tipian primer za to
bi bila aplikacija klimatizacije zgrade, ali i potronja pumpe za otpadnu vodu.
Potronja energije u obe aplikacije veoma zavisi od vremenskih uslova. Potronja
energije sistema za klimatizaciju je najvea u toku leta, pri izuzetno toplom vremenu,
dok pumpe otpadnih voda, prilikom jakih padavina rade na maksimalnoj brzini pri
najveem optereenju. Ako u periodu snimanja podataka za analizu potronje
energije nisu nastupile tako ekstremne situacije, dobijeni podaci mogu biti netani,
to povlai za sobom pogrenu procenu ili izbor neadekvatnih komponenti i samim
tim moe dovesti do smanjene energetske efikasnosti.

Zamka br. 3: Upravljaki algoritam frekventnog pretvaraa

Kod primene frekventnih pretvaraa, struktura upravljakog algoritma pretvaraa
odluuje o energetskoj efikasnosti reenja. Uopteno vai: to je bolji upravljaki
algoritam frekventnog pretvaraa, to je bolje i tanije upravljanje motorom i samim
tim, naravno, i vea mogunost utede energije.

Kao lo primer u smislu energetske efikasnosti moe se posmatrati princip
upravljakog algoritma frekventnog pretvaraa sa odravanjem odnosa napona i
uestanosti motora na konstantnoj vrednosti, esto skraeno oznaen kao U/f-princip
upravljanja. U sluaju optereenja motora koje je manje od nominalnog pogon sa
U/f principom upravljanja ima znatno loiju energetsku efikasnost od pogona sa
vektorskim upravljanjem. Ovakvi rezultati se mogu objasniti injenicom da frekventni
pretvarai sa U/f principom upravljanja ne uzimaju u obzir aktuelno optereenje
motora, jer oni ne sprovode merenje struje motora. Kod frekventnih pretvaraa sa
kvalitetnijim upravljakim algoritmima, postoji merenje struje motora, ali to poveava
cenu frekventnog pretvaraa. Informacija o trenutnoj vrednosti struje motora koristi se
u upravljakim algoritmima kvalitetnijih frekventnih pretvaraa za procenu trenutnog
optereenja motora, a prema optereenju se prilagoava upravljanje motorom. Sve u
svemu, kvalitetniji upravljaki algoritam frekventnog pretvaraa doprinosi veoj
energetskoj efikasnosti postrojenja. Ovaj primer ilustruje da frekventni pretvara sa
manjom cenom ne predstavlja uvek najpovoljnije reenje sa ekonomskog stanovita.
I u ovom sluaju ostvarene utede zavise od profila optereenja samog postrojenja.
Ukoliko motor preteno radi na nominalnoj brzini sa nominalnim optereenjem,
ostvarene utede energije na bazi boljeg upravljakog algoritma frekventnog
pretvaraa su manje.

Zamka br. 4: Ogranienje opsega regulacije brzine motora


Karakteristike samog tehnolokog procesa takoe mogu da spree uspenu primenu
energetski efikasne regulacije brzine motora. Detaljno poznavanje tehnolokog
procesa i postupaka u proizvodnji je od velikog znaaja. Pumpe koje se koriste za
meavinu vrstih i tenih materija, na primer, obavezno moraju imati minimalan
protok, da se vrste estice ne bi nagomilavale u cevovodima i u samim pumama.

Minimalna brzina zavisi od vrste materijala, koncentracije vrste materije i sredstva
za obradu. Ukoliko korisnik u takvoj aplikaciji podesi suvie mali broj obrtaja da bi
utedeo na energiji, moe doi do sedimentacije. Tada su neophodna ispiranja,
servisiranje ili drugi postupci periodinog redovnog odravanja, to stvara trokove
vee od uteda ostvarenih na smanjenoj potronji elektrine energije. Najnepovoljniji
sluaj nastupa ukoliko doe do neplaniranih ispada ili oteenja sistema usled
nagomilavanja vrstih materija. Zbog navedenog, izuzetno je vano da i korisnik i
proizvoa postrojenja veoma detaljno analiziraju proces, kod kojeg je mogue
smanjenje broja obrtaja.

Zamka br. 5: Pumpe i ventilatori ne rade u optimalnoj radnoj taki

U aplikacijama transporta fluida (pumpanja ili ventilacije), radna taka celokupnog
postrojenja znaajno utie na energetsku efikasnost sistema. Upravo kod ovakvih
maina, sa mogunostima regulacije protoka, potrebno je nai optimalnu radnu taku
postrojenja, poto je mehanika snaga pogona kubna funkcija brzine kod mnogih
ventilatora i pumpi, tako da ve i malo smanjenje brzine ima veliki uticaj na potronju
energije.

Na alost, projektovanje takvih sistema je u velikoj suprotnosti sa utedama energije,
jer se pumpe i ventilatori najee projektuju da obezbede maksimalni protok fluida,
tako da najvei deo vremena rade sa optereenjem manjim od nominalnog. Kao
primer, ponovo mogu da poslue sistemi za klimatizaciju, koji i po najtoplijim danima
u godini treba da obezbede prijatnu temperaturu vazduha.

Proizvoai takvih sistema su u meuvremenu doli do reenja koji optimalno rade
sa optereenjem od oko 70 80% od nominalnog. Ovo obezbeuje utede energije.

Dodatna prepreka utedi energije je i injenica da je razlika izmeu maksimalnog i
smanjenog optereenja veoma velika. Proizvoai maina i korisnici bi trebalo
razmotre ugradnju kaskadnog sistema pumpi u postrojenje, ime bi se omoguilo da
sve pumpe i ventilatori uvek rade u optimalnim uslovima optereenja. Rekonstrukcija
postrojenja kojom se ugrauje kaskadni sistem pumpi predstavlja ulaganje sa brzim
povraajem sredstava, jer se tako ostvaruju znaajne utede energije.

Zamka br. 6: Pogreno dimenzionisanje opreme

Prilikom projektovanja postrojenja potrebno je detaljno znanje o tehnolokom
procesu i aplikaciji. Korisnici esto dobijaju opremu izabranu sa dovoljnom
rezervom, predvienoj u svakoj fazi projektovanja. Svako nepotrebno
predimenzionisanje opreme u pogonu ostavlja negativne posledice na energetsku
efikasnost, a time i na trokove eksploatacije. Najee je oprema pogreno izabrana
kada mainski i elektro deo projektantskog tima meusobno ne komuniciraju

dovoljno. Kod rekonstrukcije postojeih postrojenja, treba obratiti panju na
celokupan proces, kao i na promene nastale u prethodnom periodu eksploatacije. U
mnogim sluajevima, zbog predimenzionisanja opreme nastaju vei investicioni
trokovi, ali i poveani trokovi eksploatacije.
Vei trokovi eksploatacije nastaju zbog toga to motori imaju najbolji stepen
iskorienja (najveu efikasnost) pri radu u nominalnoj radnoj taki. Sa smanjenjem
optereenja, smanjuje se i stepen iskorienja, to zavisi od tipa i konstrukcije
maine. Stepen iskorienja se pri smanjenom optereenju sporije smanjuje kod
maina velike snage, u odnosu na maine manje snage. Ako pri istim uslovima u
procesu, u izabranoj radnoj taki postrojenja motor ima stepen korisnog dejstva
(energetsku efikasnost) samo 77%, umesto moguih 80%, to e za rezultat imati
znaajne trokove eksploatacije za vreme radnog veka motora.

Meutim, treba imati u vidu da je u nekim sluajevima predimenzionisanje opreme
opravdano, jer prua potrebnu rezervu snage za dinamike procese u postrojenju,
kao i za eventualno poveanje obima proizvodnje.

Zamka br. 7: Da li rekuperacija energije zaista obeava uspeh?

Frekventni pretvarai sa rekuperacijom energije mogu da vrate energiju iz pogona u
napojnu mreu. Ovakvi pretvarai imaju aktivne (regulisane) ispravljae koji
podeavaju svoj rad tako da se energija moe uzimati ili vraati u mreu (pri
konstantnom mrenom naponu i uestanosti), u zavisnosti od potreba pogona.

Koliko god da u prvom trenutku rekuperacija primamljivo deluje, ipak treba imati u
vidu: u najveem broju sluajeva je primena koionih otpornika ekonomski i ekoloki
isplativija od rekuperacije energije koja je proizvedena u procesima koenja pogona.

Korisnici po pravilu esto precenjuju udeo generisane energije. Elektromotorni pogon
moe da generie energiju u periodu od najvie 50% vremena rada, i to samo kada
usporava, odnosno koi. U uobiajenim aplikacijama, koje imaju za cilj pokretanje
radne maine, samo 10% do 20% ukupnog vremena rada ovaj uslov moe biti
ispunjen. Proizvedena energija se moe izraunati, uvaavajui mnoge faktore kao
to su inercija motora i radne maine, napon jednosmernog meukola, brzina
motora, gubici na trenje i dinamika promene brzine. Proraunima se takoe moe
pokazati da se proizvedena energija smanjuje sa smanjenjem brzine motora. ak i
kada asinhrona maina razvija negativan momenat (maina radi u generatorskom
reimu), to ne znai da e sva mehanika energija biti na raspolaganju za
rekuperaciju u mreu. Gubici u motoru, kablovima i frekventnom pretvarau troe
raspoloivu energiju.

Da bi generisana energija mogla da se vrati u mreu, frekventni pretvarai moraju
imati aktivni, regulisani ispravlja, koji ima istu strukturu kao invertor. Gubici kod
takvih ispravljaa mogu biti i do 25% vii od gubitaka u neregulisanim ispravljaima, i
postoje uvek, nezavisno od toga da li aktivni ispravlja uzima energiju ili je u vraa u
mreu. Da bi se pokrili ovi dodatni gubici od aktivnog ispravljaa, u nekim
postrojenjima pogon mora da radi u reimu koenja sa rekuperacijom bar 20% - 30%
vremena rada.


Takoe, aktivni ispravljai moraju biti u funkciji i ako motor ne radi. U poreenju sa
neregulisanim ispravljaima, struja mirovanja (stand-by) kod ovakvih ispravljaa je
vea, to dovodi do vee potronje elektrine energije. Dobra osobina aktivnih
ispravljaa je to ne stvaraju harmonijska izoblienja u napojnoj mrei, a uz to mogu
u izvesnoj meri da poprave ukupni faktor snage postrojenja.
Da bi se na pravi nain sagledali ekonomski efekti rekuperacije energije, treba imati u
vidu i vie investicione trokove frekventnih pretvaraa sa aktivnim ispravljaima.

Zamka br. 8: Rezonancija izazvana reakcijom mree

Povezivanje frekventnog pretvaraa, odnosno ispravljaa iza kojeg su povezani
kondenzatori iz jednosmernog meukola, na mreu dovodi do uspostavljanja
impulsnog talasnog oblika struje. Struja koja nije sinusnog talasnog oblika se moe
matematiki predstaviti kao zbir signala sinusnog oblika na osnovnoj uestanosti i
prateih sinusnih talasa na uestanostima koje su umnoak osnovne. Ovi pratei
talasi se nazivaju vii harmonici, i u standardima su opisani kao smetnje, na
uestanostima manjim od 2 kHz. Vii harmonici stvaraju distorzionu (neaktivnu)
komponentu struje koja dodatno optereuje trafo stanice i vodove. Ukoliko se za
frekventne pretvarae kae da ne zagauju napojnu mreu, to ipak ne znai da ne
proizvode vie harmonike na uestanostima veim od 2 kHz.

Poto se harmonijska izoblienja struje prenose na nisko-naponsku mreu kao vii
harmonici napona, postoji opasnost da se time podstakne oscilacija energije izmeu
sopstvenih kapacitivnosti i induktivnosti mree. Ovo postaje problem kada se
uestanost harmonika poklopi sa rezonantnom uestanosti mree, jer moe dovesti
do unitenja opreme.

Problem esto ostane neprimeen ukoliko postoji samo mali broj potroaa koji
mreu optereuje harmonijskim izoblienjem. Ako se pak povea broj prikljuenih
harmonijskih zagaivaa, ili se povea snaga takvih potroaa, to za korisnika moe
biti veoma skupo. Pored trokova usled smetnji u postrojenju, trokove stvaraju i
mere za identifikaciju i otklanjanje problema.

Frekventni pretvarai sa punim jednosmernim meukolom stvaraju najvei deo
harmonijskog izoblienja na standardizovanom opsegu uestanosti, od 0 do 2 kHz,
to pojednostavljuje mere za ublaavanje smetnji. Situacija je komplikovanija kada
harmonijska izoblienja nastanu u irokom opsegu uestanosti, to se na primer
deava kod frekventnih pretvaraa sa tzv. tankim jednosmernim meukolom, ili kod
regulisanih ispravljaa koji nemaju sinusni talasni oblik struje. U takvim sluajevima
su potrebne skupe mere za otklanjanje harmonijskih smetnji, najee u vidu aktivnih
filtera, koji mere trenutnu vrednost izobliene struje potroaa i injektuju
odgovarajuu (distorzionu) komponentu struje, tako da ukupna struja bude sinusnog
talasnog oblika.

Zamka br. 9: Primena soft-startera za utedu energije ne daje eljeni doprinos

I kod motora koji trajno rade nominalno optereeni, poeljno je kontrolisano
pokretanje i zaustavljanje. U takvim aplikacijama, korisnici esto poseu za soft-
starterima, jer imaju manju cenu od frekventnih pretvaraa. Dodatno, soft-starteri

pruaju i podeavanje brzine motora u veoma malom opsegu. Utede energije pri
smanjenom optereenju motora se kod nekih soft-startera postiu smanjenjem
napona motora pri konstantnoj, nominalnoj uestanosti. Isplativost ovakvog reenja
se postie samo ukoliko je optereenje motora u duem periodu rada manje od 45%,
to se retko moe oekivati u tipinoj industrijskoj primeni.

Zbog relativno visokih kondukcionih gubitaka u tiristorima, mnogo je efikasnije motor
prikljuiti na mreu nakon zavrenog procesa zaletanja, ukljuenjem bajpas
kontaktora. Gubici soft-startera u takvom reimu su samo nekoliko vati. Pored manjih
gubitaka, regulacija napona pomou soft-startera izaziva pojavu viih harmonika
struje u dovodnom vodu. Kao to je u prethodnom odeljku opisano, to sa sobom
povlai dodatne gubitke u napojnoj mrei i u motoru. Ukoliko je tehnoloki proces
takav da je optereenje motora esto manje od nominalnog, smanjenje napona
motora u cilju utede energije moe biti isplativo. Primena frekventnih pretvaraa, koji
regulie i napon i frekvenciju, u takvom sluaju moe biti bolje reenje, koje prua
vee utede energije.

Smanjenje napona motora pomou soft-startera da bi se ostvario energetski efikasan
rad ima jo jedan nedostatak. Smanjenje napona dovodi i do smanjenja brzine
motora, ime se na pr. moe postii rad pumpe sa manjom snagom uzetom iz mree.
Ukoliko je struja motora poveana usled smanjenja napona, zagrevanje motora e
biti vee, to moe da prouzrokuje skraenje ivotnog veka motora. I u ovom sluaju,
primena frekventnog pretvaraa predstavlja bolje reenje.

Zakljuak: uvajte ivotnu sredinu

Realizacija projekata sa ciljem utede elektrine energije u proizvodnim postrojenjima
prua mogunosti za znaajne utede, ali se mora voditi rauna o brojnim
okolnostima koje mogu da umanje uspeh takvih projekata. Pregled nekih prepreka i
zamki u realizaciji energetski efikasnih elektromotornih pogona predstavljen je u
ovom lanku. Na opisanim primerima je ilustrovano da je za preduzimanje mera za
poveanje energetske efikasnosti jednog postrojenja neophodno sagledati sve
uslove i izvriti detaljnu analizu celokupnog procesa proizvodnje.

Stoga se isplati i razmiljanje o tome da se zarad zagarantovanog uspeha u
projektima utede energije obratite za savet ekspertima iz te oblasti, koji imaju
neophodno iskustvo i mogu da prepoznaju opasnosti koje vrebaju na putu ka
poveanoj energetskoj efikasnosti, i samim tim da korisnicima pomognu da postignu
maksimalne utede. Danfoss Solutions nudi mogunost da reenja kojima
poveavate energetsku efikasnost finansirate i otplatite na osnovu realnih uteda.

Kada poinje Va projekat za poveanje energetske efikasnosti postrojenja?

Michael Burghardt
Produkt menader VLT HVAC Drive i VLT AQUA Drive
Danfoss GmbH
VLT pogonska tehnika
63073 Offenbach/Main