Uvod

Neznanje ima mnogo oblika i svi su opasni. U devetnaestom i dvadesetom veku glavna
nastojanja su bila da se oslobodimo tradicije i predrasuda u pogledu velikih pitanja i od greaka
kod malih pitanja, na kojima one poivaju, redefiniui oblasti znanja i razvijajui u svakom
onaj osobeni metod koji odgovara njegovom kultivisanju. Uspeh je bio neoekivano velik, ali je
imao svoju cenu. oto je svaki novi predmet razvio neki specijalistiki renik da bi omoguio
brzo i precizno pozivanje na sopstveni uobiajeni i brzo rastui skup ideja i otkria i poto je od
svojih specijalista poeo da zahteva veu dubinu ekspertize, naunici su svojom erudicijom
odseeni ne samo od oveanstva kao celine, ve i od pregalaca na drugim poljima, pa ak i od
otkria na drugim delovima sopstvenog polja. !zolacija umanjuje ne samo korisnost, ve i
smislenost njihovog rada, kada je energija iskljuivo posveena uklanjanju malih fleka, tako
uznemiravajue oiglednih za kolegu"profesionalca sa susednog podruja, umesto da se izbegnu
druge koje su mnogo uoljivije sa udaljenije take posmatranja sa koje se pru#a iri pogled$.
%

Iznetim stavovima Roberta Iana Mura (R.I.Moore) zabeleenim u predgovoru dela
Ernesta Gelnera Nacije i nacionalizam s namerom i svesno zapo!injemo razmatranje o
stru"turnim !iniocima ideologije nacionalizma u ovom magistars"om radu.
#
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. %.
#
I to iz vi&e razloga. 'edan od "lju!ni( je$ sigurno$ saznanje o veli"om neznanju i
nepoznavanju ideologije nacionalizma to"om istorijs"og razvoja (pre svi( oni( "oji su$ "ao
revolucionari$ lideri i po"reta!i stali na !elo nezadovoljni( masa naroda$ etni!"i( grupa$ "lasa...!iji
intele"tualni$ obrazovni$ "ulturni i civilizacijs"i nivo nije dopu&tao ni&ta vi&e od pu"og izliva besa
usmerenog "a onima za "oje im je re!eno da su glavni "rivci za nji(ov egzistencijalno$ socijalno$
politi!"i$ etni!"i i nacionalno nepravedan i podjarmljen status u o"viru tada&nji( drava i drava)
) "ao i zbog$ do "rajnosti prenapregnuti($ dijametralno suprotni( stavova brojni( u!esni"a u
vi&eve"ovnoj raspravi o nacionalizmu i njegovoj ideologiji$ od slu!ajni($ "olo"vijalni( i trivijalni(
zapaanja$ optere*eni( trenutnom politi!"om pra"som (i interesima) do gorostasni( misaoni(
"onstru"cija najve*i( umova "oje je !ove!anstvo$ do sada$ iznedrilo.
+o ovog za"lju!"a$ verovatno$ se moe do*i i samim upoznavanjem$ a gotovo sasvim
sigurno ne&to dubljom analizom i prou!avanjem$ ne"i( od najzna!ajniji( dela$ ne"oli"o vode*i(
teorijs"i( i nau!ni( autoriteta u oblasti ideologije i nacionalizma (a samim tim i nacionalisti!"e
ideologije) "oji lucidno vladaju intele"tualnim resursima na ne"oli"o polja ) u ,ilozo,iji$
sociologiji$ politici$ intele"tualnoj istoriji i socijalnoj antropologiji.
-a(valjuju*i tome$ oni su dali obja&njenje nacionalizma "oje$ najverovatnije$ ne bi mogao
razviti nijedan e"spert u bilo "ojem od nji( (intele"tualnim resursima) pojedina!no i &to je
najvanije "oje ga !ini dostupnim i razumljivim.
Radi la"&eg pra*enja$ napominjemo da su u ovom radu zastupljena$ pre svi( i najvi&e$
gledi&ta doma*i($ zapadni($ pa i dale"oisto!ni( teoreti!ara$ nau!ni"a$ mislilaca$ ali i "njievni"a.
.z neizbeno navo/enje najmar"antniji( i samim tim najinteresantniji( stavova i oni( iz ostali(
delova sveta$ "oji su se ma"ar u jednom delu svog rada$ posvetili problemu nacionalizma 0 i
njegove ideologije i u!inili napore da utvrde ,ilozo,s"e temelje nacionalisti!"og u!enja$ istorijs"e
o"olnosti u "ojima je ovo u!enje postalo relevantno$ "ao i politi!"e impli"acije njegovog &irenja u
Evropi i ostalim delovima sveta 0 posebno to"om poslednja dva ve"a$ "ada je bio i najrazorniji i
najpogubniji za !ove!anstvo i ljuds"i rod u celini.
1a"o bi izbegli zam"u na "oju smo i sami upozorili u pret(odnim redovima$ neop(odno je$
prevas(odno$ da utvrdimo ne"e od "orena nacionalizma i njegove ideologije. . ostvarenju tog cilja
put nas neminovno vodi "a politi!"om romantizmu u 2rancus"oj$ Engles"oj i naro!ito Nema!"oj$ s
"raja 34III i po!et"a 3I3 ve"a.
5
. prilog toj argumentaciji$ "ao potvrdu ispravnosti "ursa "a iznalaenju izvora i
de,inisanju elementarni( "ara"teristi"a nacionalizma ) navodimo slede*u "onstataciju6
7"o verujem u jednu stvar$ a ti veruje& u drugu$ onda je veoma vano da se ti i ja
su"obimo. 4erovatno je dobro da me ubije& ili da ja ubijem tebe$ moda u dvoboju. 8este najbolje
da se pobijemo. Najgore od svega na svetu jeste "ompromis$ zato &to on zna!i da smo obojica
izdali ideal "oji nosimo u srcu.
5
9vaj dubo"oumni$ mudri$ dale"ovidi$ brilijantno promi&ljen i vremens"i neome/en
za"lju!a" 0 do "oga je do&ao Isaija :erlin
;
$ na"on mu"otrpni( (ne s"rivaju*i da postoji
zabrinutost zbog teme "oju je odabrao
<
)$ vi&egodi&nji( prou!avanja i istraivanja romantizma$
analiziraju*i ga sa svi( aspe"ata$ "oriste*i se$ pre svega$ brojnim nau!nim disciplinama "ojima je
ovladao$ do "rajnji( granica razvijenom erudicijom i bogatim ivotnim is"ustvom ) bez
pretenzija "a vrednosnom rangiranju$ "ategorizaciji i "lasi,i"aciji$ izdvojen je iz mno&tva
elemenata$ "oji se mogu nazvati zajedni!"im politi!"om romantizmu$ "ao izvoru
"onzervativizma i nacionalizma.
5
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #>.
;
Isaija :erlin (#?>?.0#??@.)$ muzi!"i "riti!ar$ ,ilozo,$ istori!ar ideja$ diplomata i obave&tajac$ jedan od najve*i(
esejista 33 ve"a$ !ove" "ome su se divili i njegovi sopstveni protivnici. Aore"lom nema!"i 'evrejin$ ro/en je u Rigi
#?>?. godine. Ao izbijanju revolucije #?#?$ seli se sa porodicom u Engles"u. =ridesete godine 33 ve"a proveo je
pi&u*i !lan"e o operi i studiraju*i na 9"s,ordu$ na "ome *e$ po diplomiranju$ postati predava!. Arotivni" svi( obli"a
misti,i"acije u politi!"oj teoriji i pra"si$ "riti!ar jednostavni( i "ona!ni( odgovora$ utemeljio je svoj sistem
vrednosti na idejama engles"e liberalne misli. Buprotstavlja se radi"alnom racionalizmu$ tvrdi da prirodno0nau!ne
metode nisu u potpunosti primerene prou!avanju istorije i dru&tva i da ovi predmeti izis"uju izvesnu dozu
(ermeneuti"e ((ermeneuti"a$ nau"a o tuma!enju nau!ni($ istorijs"i($ biblijs"i($ "njievni( te"stova$ prim. B.M.).
:erlin isti!e ulogu "oju meta,ore i analogije imaju u ljuds"om znanju$ "oje po!iva na izvesnim e"splanatornim
modelima$ "oji nisu nepromenljivi ni proizvoljno izabrani$ ve* predstavljaju plod istorijs"og razvoja civilizacije$
"oji se samo u istorijs"om "onte"stu moe razumeti. Istovremeno$ protivni" je simpli,i"ators"i( teorija$ "oje jednim
principom po"u&avaju da objasne sve dru&tvene i istorijs"e pojave. Btavlja se u odbranu liberalizma "oji se ne
zasniva na "lasi!noj teoriji prirodnog prava$ ve* na jednostavnom uverenju da svi ljuds"i ciljevi$ ni teorijs"i$ ni
pra"ti!no nisu usaglasivi$ zbog !ega i( pojedincu ne treba nametati$ ve* mu prepustiti da sam me/u njima bira. Isaija
:erlin se odupirao svim pomodnim intele"tualnim trendovima$ popularnim teorijama i "li&eima u pisanju. Nije
levi!ario za vreme sartrovs"e (isterije$ ali je$ zato$ napisao veoma odmerenu monogra,iju o Mar"su$ "oja i danas
slui za uvo/enje studenata u mar"sisti!"u ,ilozo,iju. 1riti"ovao je racionalisti!"u ,ilozo,iju i upoznao
anglosa"sons"i svet sa idejama prvog veli"og antiracionalisti!"i nastrojenog mislioca novove"ovne Evrope )
Canbatiste 4i"a$ ali zbog toga nije odbacio veru u razum. .pr"os tome &to se bavio istorijom ideja i bio u"lju!en u
ideolo&"e obra!une$ on sam nije bio sistematizator tu/i( s(vatanja$ ni ideolog. 9stao je neu(vatljiv za sve
stereotipne "ategorizacije i bio jedan od ret"i($ odista slobodni($ mislilaca. . du(u o"s,ords"i( tradicija$ poznati
pisac i govorni" postao je diplomata i obave&tajac. Ao&to je +rugi svets"i rat proveo u britans"om poslanstvu u
4a&ingtonu$ :erlin je$ po!et"om pedeseti($ postavljen za prvog se"retara britans"e ambasade u Mos"vi. Ao povrat"u
iz Rusije$ nastavi*e da predaje u 9"s,ordu i tu ostati do svoje smrti$ godinama obavljaju*i ,un"ciju predsedni"a
!uvenog 7ll Bouls "oleda. 9d #?@<. do #?@D. godine bio je predsedni" :ritans"e a"ademije.
<
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #.
;
Naravno$ ne zarad pu"og de"ora$ a,e"tacije i dendizma$ "oji je$ sva"a"o$ nagla&eno
neotu/iv i neras"idiv od romantizma$ posebno onog u 2rancus"oj 34III i 3I3 ve"a$ "ada su
sledbenici Eerara de Nervala nosili crvene prslu"e$ zelene peri"e$ plavu "osu... do" je on$ pored
svega toga$ li!no$ na uzici &etao jastoga ulicama Aariza.
Razlozi su$ nadam se$ ne&to pronicljiviji i verujem da *e posluiti cilju i biti u ,un"ciji
istraivanja$ osvetljavanja i sagledavanja$ barem osnovni( "ara"teristi"a i dela ove ogromne$
sloene$ ne"o(erentne i opasne i "on,uzne
%
teme.
1on"retno$ u"oli"o semanti!"oj analizi podvrgnemo za"lju!a" pro,esora :erlina$
moemo do*i do slede*e misaone "onstru"cije6 +a ne"i ljudi veruju u ne"e stvariF da ne"i ljudi
veruju u ne"e druge stvariF da ne"i ljudi ne veruju u ne"e stvariF da ne"i ljudi ne veruju u
ne"e stvari$ u "oje veruju ne"i drugi ljudiF da su te stvari$ naj!e&*e$ ideali$ odnosno idejeF da
ne"i ljudi u nji( veruju toli"o dubo"o$ da neverovanje u iste stvari ) ideale$ neminovno
podrazumeva su"ob$ !iji je "rajnji is(od$ bespogovorno$ smrt$ najmanje jednog$ mada je ideal$
oba verni"a0neverni"aF da na sasvim suprotnom "raju vrednosne s"ale ne"i( ljudi jeste
"ompromis$ "ao najgore od svega na svetuF da je "ompromis izdaja ideala "oji nosimo u
srcu.
+a"le$ u"oli"o ne"o 4ER.'E u razli!ite I+E7GE$ "oji se nose . BRH.$ "a"o ne bi
do&lo do nji(ove I-+7'E$ neminovan je :EB19MAR9MIB7N B.19:$ sa BMR=NIM
is(odom.
=a"o smo$ ponovo$ izdvojili "ategorije$ pojmove i simbole "ao &to su6 verovanje$
(religija i vera$ ne nevera i ateizam)F ideal$ (ideja$ ne materija)F u srcu$ (du&a$ ne um i
razum)F izdaja$ (odanost po cenu ivota$ ne predaja i prodaja)F beskompromisnost$ (juna!"i
(rabra nepopustljivost i nepomirljivost$ ni"a"o nagodba$ pomirljivost i slabost)F sukob$ (rat i
borba$ nasuprot miru$ ugovoru i dogovoru)F smrt$ (prezir prema ivotu u "ome se izdaju ideali)
0 "oji$ i pored mno&tva nasle/eni( to"om istorije$ sasvim sigurno$ pripadaju grupi "lju!ni($
determini&u*i($ naravno ne i jedini($ zajedni!"i( elemenata romantizma$ o !emu *e "asnije biti
vi&e re!i.
Aored toga$ vera$ verovanje$ religija$ ideali$ ideje$ izdaja$ odanost$ bes"ompromis$ su"ob$
%
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #.
<
rat$ smrt... su posebno zanimljivi i intrigantni pojmovi romantizma$ moe se re*i$ !a" i
,undamentalni$ sa mo*nom "auzalnom i vremens"i neome/enom$ trajnom vezom "a
"onzervativizmu i nacionalizmu i njemu pripadaju*oj ideologiji$ "ao "rajnjoj destinaciji ovog
istraiva!"og zadat"a.
GLAVA PRVA
%
POLITIKI ROMANTIZAM KAO IZVOR KONZERVATIVIZMA I NACIONALIZMA
1.1. U potrazi za defii!i"o#
&edini pametan i razuman pristup tom problemu, jedini bar koji sam ikada ustanovio da bi
mogao biti od koristi i pomoi, jeste primena promiljene i strpljive istorijske metode.
osmatrajui poetak osamnaestog veka, uzimajui u obzir tadanju situaciju, pojedinane
faktore koji su ga odredili, kao i odre'ene kombinacije faktora ili njihova prelivanja jedan u
drugi, koja su se desila tokom kasnijeg dela stolea, sa lakoom dolazim do razloga koji su me
naveli da ga (romantiarski pokret, prim. ).*.+ smatram najveom transformacijom u svesti
zapadne civilizacije naeg doba$.
,
Ne slu!ajno$ sva"a"o$ potraga za de,inicijom romantizma$ po!inje odre/enjem i
zna!enjem$ "oje je dao Isaija :erlin$ do "oga je do&ao$ "a"o je naglasio$ daju*i sve od sebe da$
sa svoje ta!"e gledi&ta$ objasni &ta romanti!ars"i po"ret ,undamentalno zna!i
@
0 sa "ojim je$
zapravo i za"lju!io izlaganje u prvom poglavlju svoje "njige 1oreni romantizma. Iz
jednostavnog razloga na "oji je i on dobronamerno i manirom paljivog i brinog pro,esora
upozorio6 9n je (romantizam$ prim. B.M.) opasna i "on,uzna tema u "ojoj su se mnogi
izgubili.
D
No$ vratimo se de,iniciji$ "oja nam$ u"oli"o je paljivije analiziramo$ moe dati$ gotovo
sve potrebne odgovore$ do "oji( je$ vide*emo to$ na brojnim primerima$ ne&to "asnije$ :erlin
veli"im trudom do&ao.
Arvo$ de,initivno je jasno da 0 pri(vataju*i svoje upozorenje o opasnosti i "on,uznosti
teme i prizivaju*i u pomo* eminentnog i mudrog pro,esora Nortropa 2raja 0 :erlin nije upao u
zam"u generalizacije (dogod "oristimo ne"a"ve generalizacije nemogu*e je ot"riti to" ljuds"e
istorije
?
)$ u cilju poja&njavanja &ta bi pojam romantizma trebao da ozna!ava.
Razlog tome je jednostavan i treba ga traiti u 2rajovom stanovi&tu$ utemeljenom na
I
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. 5>.
@
Isto$ str. 5>.
D
Isto$ str. #.
?
Isto$ str. 5>.
I
nau!nom i istraiva!"om is"ustvu$ sva"a"o$ da je$ po njemu$ !injenica da sva"i put "ada ne"o
po"u&a da se osloni na generalizaciju pojma romantizma$ pozivaju*i se$ na primer$ na engles"e
pesni"e i nji(ovo o"retanje prirodi 0 uve" se na/e ne"o drugi da ista"ne suprotno gledi&te$
zasnovano na radovima Jomera$ 1alidasa$ pre0muslimans"i( arabljans"i( epi!ara$
srednjove"ovne &pans"e poezije i "ona!no Rasina ili samog Aoupa.
#>
+a"le$ sam po sebi$ name*e se logi!an za"lju!a" da je 0 u"oli"o se sa pravom izbegava
generalizacija i postoji svest o njenoj pogubnosti po ovu temu ) neop(odna primena
promi&ljene i strpljive istorijske metode (podvu"ao B. M.).
9vde se$ sada$ pojavljuje deo odgovora na pitanje$ a odnosi se na dilemu "oja je bila (a$
"od mnogi( i ostala$ prim. B.M.) prisutna u :erlinovoj studiji 0 da li je romantizam stalan o"vir
misli$ na "oji ni"o ne polae e"s"luzivno pravo$ niti je monopolisan od strane ne"og posebnog
doba ili epo(e ili je ne&to &to se odigralo istorijs"i 0 "oju sam autor$ bez odlaganja$ ot"lanja6
=ema "ojom ja elim da se bavim je vremenski ome'ena (podvu"ao B. M.). 'a ne elim
da se bavim permanentnim$ nepromenljivim ljuds"im stavovima i s(vatanjima$ ve* speci,i!nim
promenama i preobraajima$ "oji su se de&avali u istoriji i "oji imaju svoj uticaj i danas.
##
=ime je u!injen veli"i "ora" "a$ moe se re*i$ samom jezgru :erlinove de,inicije$ u "ome
je romantizam oven!an oreolom najve*e trans,ormacije u svesti zapadne civilizacije na&eg
doba.
=o je tvrdnja na "oju je ,o"usirao svu svoju panju i "oju je$ uz stils"e modi,i"acije$ vi&e
puta ponovio6 0 *oja teza le#i u injenici da je pokret romantizma bio jedan gigantski i
radikalni transformacioni pokret, posle ega vie nita nije ostalo isto$- 0 .a#nost romantizma
le#i u injenici da je on najvei pokret, koji je, u novije vreme, preobratio #ivote i nain miljenja
/apadne civilizacije$- " *eni deluje (romantizam, prim. ).*.+ kao poslednja velika smena u
svesti /apada i svi drugi zaokreti koji su se pojavili tokom %0. i 12. veka, u pore'enju sa
romantizmom, izgledaju mi mnogo manje va#ni " u svakom sluaju, neosporno je da je
romantizam uticao na njih$ " ele*i da$ &to vi&e$ naglasi zna!aj i ulogu romantizma$ u vremenu u
"ome je nastao$ ali u"ae i na njegov uticaj i posledice po -apadnu civilizaciju.
4e* se dalo primetiti da je de,inisanjem$ rasvetljavanjem "ara"tera$ zna!aja$ uloge i
#>
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #.
##
Isto$ str. I.
@
uticaja romantizma$ istovremeno do&lo do odgovora na jo& jedno zna!ajno pitanje$ "oje je
prirodno$ logi!"i i metods"i proiste"lo iz pret(odno re!enog 0 a ti!e se "ara"tera romantizma "ao
po"reta.
Ia"o je$ ve* vi&e puta$ nagla&eno da je Isaija :erlin romantizam de,inisao i o"ara"terisao
ga "ao pokret (podvu"ao B.M.)$ pri(vataju*i njegove mudre savete i "orisna uputstva za
strpljivo&*u i promi&ljeno&*u 0 navodimo te&"o*e sa "ojima su se susreli Gavdoj$ a posebno
+ord :oas$ "oji "ae6 Aosle Gavdojeve o&tre "riti"e romantizma$ ne bi trebalo da bude dalji(
rasprava o tome &ta je romantizam stvarno bio. Aojavilo se mno&tvo razli!iti( esteti!"i( do"trina$
ne"e "oje su bile u logi!"oj sprezi sa drugima i ne"e "oje to nisu bile$ a sve nazvane istim
imenom. 7li ta !injenica ne implicira da su sve one imale zajedni!"u bit$ ne mnogo vi&e od
!injenice da stotine ljudi "oji se zovu &ohn )mith smatra da poti!u od iste loze.
#5

Na ova"vu "onstataciju$ :erlin$ bez dileme$ odgovara "ategori!"im stavom6 Aostojao je
romanti!ars"i po"ret i imao je ne&to &to je bilo centralno6 stvorio je veli"u revoluciju u svesti i
naravno da je vano da ot"rijemo &ta je to.
#;
=ime je :erlin zao"ruio svoju de,iniciju romantizma$ "ao stanja svesti i po"reta$ ali se$
naravno$ i pored toga &to je svoju misaonu "onstru"ciju ogradio !vrsto utemeljenom
argumentacijom$ time ne zadovoljava i ne pristaje da bude apsolutno u pravu 0 ve* prezentuje
mno&tvo de,inicija$ do "oji( je do&ao prou!avanjem radova najeminentniji( mislilaca$ "oji su
se bavili ovom temom$ !ime je pruio jo& jedan do"az njene teine$ u sva"om pogledu.
...3ridrih 4legel$ najve*i prete!a$ glasni" i proro" romantizma "oji je i"ada (odao
zemljom$ tvrdi da u !ove"u postoji ogromna neutaena !enja "a ve!nom ivotu i grozni!ava
udnja da slomi suanjs"e o"ove individualnosti. Ne mnogo razli!ita mi&ljenja mogu se na*i "od
5olerid#a i 4elija$ ta"o/e.. :rat 2ridri(a Klegela$ 6ugust .ilhelm 4legel i *adam de )tal sloili
su se da romantizam poti!e iz romans"i( naroda$ 7enan da je "elts"og pore"la$ 8aston ari da je
bretons"i.. &ozef Nadler "ae da je romantizam nostalgija oni( Nemaca$ "oji su iveli izme/u
Elbe i Nimena$ za centralnom Nema!"om$ a 6jhendorf da je protestants"a nostalgija za
"atoli!"om cr"vom.. 4atobrijan isti!e da je romantizam s"rivena i neizreciva naslada du(a$ "oji
se poigrava sam sa sobom.. -a &ozefa 6jnarda je to elja da se ne"o voli$ potpuno suprotna elji
za mo*.. 3erdinand 9runetjer nagla&ava da je u pitanju literarni egoizam$ a baron )eilie da je i
#5
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #?.
#;
Isto$ str. 5>.
D
egomanija i primitivizam$ do" !rvin 9abit ovo ponavlja.. *idlton *juri za Ke"spira "ae da je
esencijalno romanti!"i pisac i da svi veli"i pisci od Rusoa be(u romanti!ari$ a :er' ;uka da
nema veli"i( pisaca me/u romanti!arima 0 najmanje od svi( su to B"ot$ Igo i Btendal.. )tendalu
je romanti!no moderno i interesantno$ njegov savremeni" 8ete nalazi da je romantizam bolest$
malodu&na i bledunjava parola (moto) &"ole divlji( poeta i "atoli!"i( rea"cionara.. -a Niea nije
bolest$ ve* terapija$ le" za bolest. )ismondiju je romantizam jedinstvo ljubavi$ vere i vite&tva$ a
3ridrih fon 8enc "ae da je on jedna od glava troglave Jidre$ do" su druge dve re,orma i
revolucija. Mladi ,rancus"i romanti!ar$ francuski omladinac$$ "ao e(o ponavlja6 Romantizam$
to je revolucija. Revolucija protiv !egaL Basvim sigurno 0 protiv svega. <ejnu je romantizam
buroas"i revolt protiv aristo"ratije.. =ajne veruje da je romantizam cvet strasti "oji se rascvetao
iz same Jristove "rvi$ marksisti da je beg od uasa Industrijs"e revolucije$ a 7askin se slae$
dodaju*i da je "ontrast prelepe pro&losti sa nadasve dosadnom i punom stra(ova sada&njo&*u...
#<
:erlinova ideja$ ia"o u su&tini veoma jednostavna$ sada dobija prave obrise. =e" sada je
de,initivno jasno za&to je$ na samom po!et"u$ prizivao u pomo* mudrog pro,esora Nortropa
2raja$ upozoravao na problemati!nost generalizacije uop&te$ a posebno u de,inisanju
romantizma.
Bve ove uporedne de,inicije nisu ni"ada$ bar ne "oli"o ja znam$ bile predmet prigovora$
ni sa !ije strane. Ni"ad nisu inicirale taj stepen "riti!nosti$ "oju zasluuje sva"o "o je stvorio
de,inicije ili generalizacije$ "oje se univerzalno smatraju apsurdnim i irelevantnim.
#%
Mno&tvo uporedni( de,inicija$ "oje je temeljno prou!avao$ od "oji( su$ ilustracije radi$
izdvojene najmar"antnije 0 uz dozvolu da vi&e nije neop(odno potencirati da one zaista jesu
generalizacije$ u pravom smislu te re!i$ nedvosmisleno indi"uju da$ u najmanju ru"u$ postoje
izvesne pote&"o*e u ot"rivanju zajedni!"i( elemenata$ u svima njima.
$.1. E%e#eti ro#atiz#a
#<
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #<M#I.
#%
Isto$ str. #I.
?
9!igledno je da su s(vatanja Isaije :erlina obeleena "riti!"im pristupom prema metodu
generalizacije u de,inisanju ,enomena romantizma. -ato je$ "ao &to je ve* re!eno$ u!inio
ogroman intele"tualni napor$ "a"o bi$ u maniru dostojnom njegovog veli"og imena i autoriteta$
iz mno&tva ne"onzistentni($ pone"ada apsurdni( i irelevantni( is"aza na brojne i pre&iro"e teme$
sublimisao zajedni!"e elemente$ a"o ne "ao "ompa"tnu$ zao"ruenu misaonu celinu 0 ma"ar da
i( iole svede na smisleno podno&ljiv prostor$ "oji se moe sagledati$ a"o nije mogu*e druga!ije$
bar sa najvi&i( a"adems"i( visina.
Romantizam je primitivan$ neu"$ mlad$ pun ivotne radosti neis"varenog !ove"a$ ali je
isto ta"o i groznica$ zaraza$ de"adencija$ bledilo$ bolest ve"a.. 9n je turbulentnost$ napasnost$
"on,li"tnost$ (aos$ a ta"o/e i mir$ usamljenost$ (armonija sa prirodnim poret"om$ "osmi!"a
melodija$ rasta"anje u ve!nom svedriteljs"om du(u.. Neobi!an je$ egzoti!an$ grotes"an$
misteriozan$ !udesanF =o su6 ru&evine$ mese!ina$ za!arani zama"$ lova!"e (orne$ patuljci$ divovi$
gri,oni (ivotinja$ pola lav pola orao)$ vodopadi$ stare vodenice$ tama i sile tame$ ,antomi$
vampiri$ iracionalno$ neopisivo.. Isto ta"o je porodi!an$ sa smislom za tradiciju$ uivanje u
vedrini sva"odnevnog ivota.. drevan$ istorijs"i$ sa gots"im "atedralama$ anti!"im "orenima i
starim poret"om.. =a"o/e je jurnjava za novotarijama$ revolucionarna promena$ odbacivanje
znanja$ pro&lost i budu*nost$ pastoralna idila$ uivanje u prolaznim trenucima$ ose*anje
bezvremenosti.. Nostalgija$ sanjarenje$ melan(olija$ usamljenost$ patnja izgnani($ otu/enje..
Bpremnost na udruivanje u zajedni!"im stvarala!"im naporima$ ose*aj pripadnosti onima "oji
su "onstitutivni deo cr"ve$ stalea$ stran"e$ poret"a$ (ijerar(ije$ jedne vere$ jedne zemlje$ jedne
"rvi.. Energija$ sila$ volja$ ivot.. Isto ta"o samotortura$ samoistrebljenje$ samoubistvo.. +ivlji
egzibicionizam$ e"scentri!nost.. 4eli"a Jri&*ans"a zajednica$ ve!ni poreda" i zvezdana nebesa
"oja jedva mogu izraziti bes"rajnost i neprolaznost (ri&*ans"e du&e.. 'edinstvo i mno&tvo.. 4era
u posebno.. Gepota i runo*a.. .metnost radi umetnosti i umetnost "ao instrument socijalnog
izbavljenja.. Bnaga i slabost$ individualizam i "ole"tivizam$ vrlina i po"varenost$ revolucija i
rea"cija$ mir i rat$ ljubav prema ivotu i ljubav prema smrti...
#I

Navedeni !inioci samo su manji deo$ &to dovoljno govori o "omple"snosti i obilju celine
nau!ni( do"aza$ "oje je pri"upio$ obezbedio i interpretirao$ "a"o bi ,inalna sli"a njegovog
vi/enja romantizma$ "ao po"reta i stanja svesti i njegovi( de,inisani( elemenata bila celovita i
#I
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #IM#D.
#>
dostojna da se na nju utisne pe!at sa inicijalima a"adems"og autoriteta "a"av je Isaija :erlin.
Btoga$ ne treba da iznena/uje$ &to je suo!en sa ovim !injenicama$ !a" i Gavdoj 0 "oji se
mnogo i temeljno bavio romantizmom i romanti!ars"im autorima$ za "oje je nau!no ot"rio da su
mnogi od nji($ sa jedne strane$ "ontradi"torni$ a sa druge$ totalno irelevantni jedni drugimaF za
"oga je Isaija :erlin re"ao da je razmrsio mnoge "once "oje su romanti!ari zamrsili i "oji je
sasvim sigurno najsavesniji i jedan od najprosve*eniji( mislilaca "oji su se i"ada bavili
istorijom ideja u poslednja dva ve"a
#@
0 bio s"oro na ivici o!aja.
-bog neporecive !injenice o romantizmu "ao pre&iro"oj$ preozbiljnoj i "on,uznoj temi i
,enomenu sa veoma dramati!nim i te&"im posledicama po ljuds"i rod i civilizaciju$ to"om
istorije$ u celini$ sigurno je da se moe imati razumevanja za Gavdoja$ do" ne"ome moe biti i
simpati!na predstava jednog ta"vog veli"ana$ na ivici o!ajanja.
No$ ne"o drugi$ naravno$ moe$ "a"o re!e :erlin$ i napustiti celu ovu igru$ "ao$ na
primer$ 4aleri$ "oji je zauzeo stav da se terminima romantizam i klasicizam, humanizam i
naturalizam$ uop&te ne moe$ te" ta"o$ "oristiti$ pa saop&tava6 Ne moe se napiti$ niti ugasiti e/
piju*i nalepnice sa ,la&a.
#D
4eoma sli!no$ s obzirom da je$ isto ta"o$ re! o odustajanju od prete&"og zadat"a$ ali za
razli"u od 4alerijeve ,rancus"e pronicljivosti$ suo!en sa :erlinovim pregr&tom do"aza$ ser 7rtur
1viler01ou!$ tipi!nom britans"om non&alancijom$ re&ava$ po njemu$ sve dileme6 Hela gungula$
o"o razli"e izme/u "lasicizma i romantizma$ ne zna!i ni&ta do dosa/ivati normalnim ljudima.
#?
Naravno da je izli&no i spomenuti da Isaija :erlin ne deli ovo stanovi&te$ "oje je za njega
0 pored evidentni( simpatija za izjavu ser 7rtura$ jer je najverovatnije ne bi ni uzimao u
razmatranje 0 de,etisti!"o$ gubitni!"o i "apitulants"o.
Najbolji do"az da on misli i pristupa ovom problemu$ sasvim$ druga!ije$ moe se
registrovati$ po!ev od originalne de,inicije$ napora na pri"upljanju de,inicija iz radova
najeminentniji( mislilaca$ do iz nji( izvedeni( zajedni!"i( elemenata romantizma. =ime je$
neosporno$ do"azao da je dao sve od sebe da objasni &ta$ sa njegove ta!"e gledi&ta$
#@
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #D.
#D
Isto$ str. 5>.
#?
Isto$ str. 5>.
##
romanti!ars"i po"ret u osnovi zna!i.
&.1. Korei ro#atiz#a
!storija, ne samo miljenja, ve svesti, stavova, pokreta, morala, politike, estetike " jeste, u
velikom stepenu, zapravo, istorija dominantnih modela (podvukao ).*.+$.
12

. cilju &to preciznijeg de,inisanja pore"la pojave$ u ovom "on"retnom slu!aju
romantizma$ identi,i"ovanja njegovi( "orena$ "a"o bi uspostavio$ ne samo istorijs"u$
"omuni"aciju izme/u epo(a i "lju!ni( doga/aja$ "oji su i( obeleili$ mar"irao uzro"e$ "oji su
doveli do nji( i posebno u"azao na posledice proiste"le po ljuds"i rod i civilizaciju 0 Isaija
:erlin involvira u raspravu metod dominantni( modela.
1on"retno$ s obzirom da je re! o istoriji$ "ao nauci$ navedeni metod potvr/uje da$ "ada se
istrauje i analizira odre/ena civilizacija$ na povr&inu$ prvenstveno$ izbijaju dominantni$ da"le
preovla/uju*i$ naj"ara"teristi!niji "ulturni ili umetni!"i produ"ti$ dela$ "oja su$ prema :erlinu$
zapravo odraz samog ivota$ "oji su nji(ovi autori vodili 0 bez obzira o "ojoj vrsti delatnosti ili
stvarala&tva je re!. -ato je vredan panje i od "oristi u obja&njavanju i razumevanju "on"retne
zajednice ili civilizacije i sam po"u&aj identi,i"ovanja dominantni( !inilaca$ "oji su i( obeleili.
-a nas$ posebno je interesantan primer gr!"e$ ta!nije Alatonove ,iloso,ije$ "oji Isaija
:erlin navodi "ao do"az i ilustraciju postojanja dominantnog$ u ovom slu!aju$ geometrijs"og ili
matemati!"og modela6
'asno je da je njegovo (Alatonovo$ prim B.M.) u!enje bazirano na ideji da postoje
a"siomats"e$ nepo"olebljive istineF "oje su neoborive$ iz "oji( je mogu*e logi"om dedu"ovati
apsolutno odrive za"lju!"eF da je mogu*e odrediti apsolutnu mudrost$ posebnom metodom$ "oju
je preporu!ioF da postoji apsolutno znanje "oje je prueno vas"oli"om svetu i a"o samo dospemo do
ove apsolutne mudrosti$ od "oje su geometrija i naravno sama matemati"a najsvetliji primer$
najsavr&enija paradigma$ moemo organizovati na&e ivote u uslovima ovog znanja$ u uslovima ovi(
istina$ jednom i za svagda$ na stati!an na!in$ bez i"a"ve potrebe za potonjim promenamaF i onda *e sve
5>
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. 5.
#5
patnje$ nepoverenje$ sumnji!avost$ neizvesnost$ neznanje$ svi oblici ljuds"i( poro"a$ razvrata i besmisla
nestati sa lica zemlje.
5#
Bada su mnogo jasnije :erlinove logi!"o0metods"e namere da$ po!ev&i od najraniji( svetova$
naj&ire mogu*e osvetli$ uzane$ mra!ne i "rivudave istorijs"e staze$ "roz ve"ove. 'er$ sam nagove&taj da
negde postoji savr&ena$ ostvariva vizija i istina "oja se moe dose*i$ realizovati poznavanjem ne"oli"o
nau!ni( disciplina i metoda 0 neminovno u"azuje na postojanje uticaja na mnoge druge mislioce$ od
Alatona do savremenog doba.
Evidentno je da je :erlin ovaj primer naveo da "ae "a"o su nam drevne "ulture nepoznatije
nego &to to mislimo i da$ &to su se ve*e promene doga/ale u istoriji ljuds"e svesti$ to smo ne"riti!nije
s(vatali &ta su "lasici$ izgleda$ eleli da nam poru!e
55
.
-ato ne odustaje od promi&ljene i strpljive istorijs"e metode$ ne odvodi nas$ &to je za o!e"ivati$
odma( u Nema!"u (pradomovinu romantizma$ prim. B.M.)$ s "raja 34III ve"a$ ve* nam s"re*e panju
na ,rancus"i di> huitieme (osamnaesti ve").... Elegantno stole*e u "ome je$ na po!et"u$ sve izgledalo
opu&teno.. gde su se po&tovala pravila u ivotu i umetnosti$ racionalno napreduje.. Hr"va i iracionalno
se povla!e pod veli"im naletima ,rancus"i( ,iloso,a... verovalo se u primenu univerzalnog rezonovanja$
"a"o u me/uljuds"im odnosima$ ta"o i u umetni!"oj pra"si$ moralu$ politici$ ,iloso,iji.. oni "oji to ne
poznaju nisu upoznali prava zadovoljstva ivota$ "a"o bi re"ao =alejran.
5;

7$ onda$ potpuno neo!e"ivano$ provaljuje snana erupcija nasilja i emocija$ pome&ani( sa
entuzijazmom masa$ !ija se interesovanja$ ta"ore*i pre"o no*i$ ,undamentalno menjaju$ ljudi postaju
neuroti!ni i melan(oli!ni$ po!inju da se dive neura!unljivom poletu spontanog genija
5<
0 do"$
istovremeno$ dolazi i do drugi($ drasti!niji( promena6 Izbija 4eli"a revolucija$ 1ralju je odse!ena
glava$ pojavljuje se vladavina =erora.
5%
4eoma je zanimljivo da :erlin$ u ovoj ,azi studije$ "a"o bi se o!e"ivalo$ ne nastavlja sa
analizom mogu*i( "orelacija dubo"i( i drasti!ni( trans,ormacija$ "oje su se dogodile u
,rancus"om aristo"rats"om$ "a"o saznajemo$ idili!nom poret"u$ sa jedne strane i me/u$ pre"o
no*i$ melan(olijom$ neurozama i entuzijazmom op!injenim$ ispostavi*e se$ ubrzo$
revolucionarnim masama. 'ednostavno$ prvo$ priznaje da nije potpuno jasno "a"va je veza
5#
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. 5.
55
Isto$ str. %.
5;
Isto$ str. I.
5<
Isto$ str. I.
5%
Isto$ str. I.
#;
izme/u ove dve revolucije
5I
0 da bi se odma( zatim zapitao6 +a li je bilo odnosa izme/u$
ta"ozvane$ romanti!ars"e revolucije$ iznenadnog proboja u realnost umetnosti i morala ovog
novog i turbulentnog stava i same revolucije$ "oja je ina!e znana "ao 2rancus"a revolucija 0 uz
la"ons"i odgovor6 Izgleda da ne.
5@
9!igledno da$ i pored toga &to su se vremens"i doga/aji$ ta"ore*i$ sudarali$ nije na&ao
ni"a"vu smislenu vezu izme/u oni( "oji su &enlu!ili na razvalinama :astilje i odrubili glavu
Guju 34I i masa pod esto"im uticajem turbulencija$ "oje su potresle -apadni svet$ izraeni($
pored ostalog i u proboju emocionalizma i "ultu genija.
Istovremeno$ :erlin ne spori postojanje dru&tveni( i e"onoms"i( ,a"tora i nji(ovu$
sva"a"o ne svi($ odgovornost za zna!ajne i "orenite promene u ljuds"oj svesti 0 pogotovo &to
"onstatuje prisustvo i uticaj Industrijs"e$ 2rancus"e$ "oju jo& naziva politi!"om i romanti!ars"e
revolucije.
Btoga$ te&"o je odrediti "a"av je odnos ovog veli"og romanti!ars"og po"reta i politi!"e
revolucije. Aotom$ pojavila se i industrijs"a revolucija$ ta"o/e$ "oja se ne moe smatrati
irelevantnom. Na "raju "rajeva$ ideje ne seju ideje.
5D

9!igledan je i neosporan zna!aj ,rancus"e politi!"e revolucije na istoriju zapadne
civilizacije$ pre svega$ jer je imala i ima dominantan uticaj na "lju!ne segmente u"upnog
ljuds"og delanja i stvaranja u poslednji( dve stotine godina 0 posebno &to je ostavila dubo" trag u
svesti celog !ove!anstva.
9vo je stav za "oji ja ne*u re*i da je sasvim nov$ zato &to je isuvi&e opasno re*i ta"o
ne&to$ ali u sva"om slu!aju$ dovoljno nov da bi bio vredan panje i &ta god mu je bio uzro"$ meni
se !ini da lei negde izme/u #@I>. i #D;>. godine. Ao!elo je u Nema!"oj i ra&irilo se dalje.
5?
+a"le$ :erlin$ svoju panju ne ,o"usira najdire"tnije na 2rancus"u$ pa ni Engles"u$ za
"oju$ nijedan istori!ar$ bez sumnje$ sa stru!ne strane$ ne*e pore*i da je romanti!ars"i po"ret u
5I
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. @.
5@
Isto$ str. @.
5D
Isto$ str. @.
5?
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. ##M#5.
#<
njoj nastao ) ali ne u svojoj najdramati!nijoj ,ormi.
;>
. cilju argumentacije$ obja&njavanja i boljeg razumevanja !injenica "oje iznosi$ pa za&to
ne re*i i odbrane$ ovog svog stava$ :erlin navodi primer$ u "ome predlae da zamislimo da smo
dvadeseti( godina 3I3 ve"a putovali i razgovarali$ u 2rancus"oj$ sa pripadnicima avangardnog
po"reta mladi( ljudi o"o 4i"tora Igoa$ u Nema!"oj sreli bra*u Klegel$ Geteove prijatelje u
4ajmaru ili ne"e druge nji(ove sledbeni"e$ u Engles"oj sa ne"im "o je bio pod uticajem
1olerida i posebno :ajrona...
. tom slu!aju$ do&li bi do saznanja da su nji(ov ideal ivota$ vrednosti "ojima pridaju
najve*u vanost$ pre svega$ sadrani u integritetu$ is"renosti$ spremnosti na rtvovanje ivota
idealu$ tvrdoj veri u nunost borbe i mu!eni&tvo za svoja uverenjaF nezainteresovanosti za
"ole"tivni du($ umerenost$ sre*u$ nau"u$ politi!"u mo*$ dru&tveni poloaj$ !a" i lojalnost prema
"ralju ili republici... 9dnosno$ da im je$ o!igledno$ motiv vaniji od posledica i namera od
e,e"ta "oji bi bio postignut.
;#
Basvim razumljivo$ da bi odre/eni ideali$ stavovi i vrednosti "ulminirali i postali
svojstveni odre/enom po"retu$ u ovom slu!aju$ romanti!ars"om$ nije dovoljno da budu
pri(va*eni i sprovo/eni samo od strane elite$ manjine odabrani($ oni( "oji znaju 0 cognoscenti$
ve* da budu neras"idivi deo sva"odnevnog ivota i rada ve*ine$ bez obzira na nji(ovu upu*enost
u red i poreda" stvari$ o "ojima je re!.
Nistota du&e$ po&tenje$ pobona odanost i posve*enost 0 vrline "oje sami viso"o cenimo
i "oje su u samoj sri na&i( moralni( stavova$ postaju sve vi&e uobi!ajene$ ispo!et"a me/u
manjinom$ da bi se postepeno ra&irile dalje.
;5
'.1. Od rezi(a!i"e do ro#ati)e
Na" i para,raziranu :erlinovu tezu da svi putevi$ "ada su "oreni romantizma u pitanju$
zaista ne vode u 2rancus"u i Engles"u$ ve*$ prevas(odno$ u Nema!"u$ potvr/uje i Gjubomir
=adi* u svojoj "njizi =radicija i revolucija$ ta!nije u 4 glavi "oja nosi naslov 9d rezignacije
do romanti"e.
;>
Isto$ str. %.
;#
Isto$ str. #>.
;5
Isto$ str. #>.
#%
=adi* je$ "ao &to *e se ne&to "asnije jasno videti$ svu svoju panju u razmatranju nastan"a
romantizma ,o"usirao na Nema!"u i njene mislioce u periodu od "raja 34III do prve polovine
3I3 ve"a. Naravno$ sli!no :erlinu$ ne spore*i zna!aj i ulogu 2rancus"e i Engles"e$ ve* u sva"oj
prigodnoj prilici to i nagla&avaju*i$ pozivaju*i se na najzna!ajnije mislioce "oji su bili
rodona!elnici romantizma u tim zemljama$ sva"a"o$ pre svi($ Edmunda :er"a u Engles"oj i
Eoze,a de Mestra i Guja de :onala u 2rancus"oj.
Ao njemu$ Nema!"a je postala veli"a drava te" posle za"asnelog ujedinjenja u 3I3 ve"u
(mada je i tada$ ,a"ti!"i$ u pitanju bila "on,ederacija srednjove"ovni( "neevina i slobodni(
gradova$ nazvana Nema!"i savez)$ a da je pre toga bila sinonim neja"e drave$ ta!nije niza
dravica i gradova i jo& slabije dru&tvene organizacije 0 "oje nisu u vreme prosvetiteljstva$ "ao u
2rancus"oj i Engles"oj$ zabeleile ne"i ve*i politi!"i$ ve* is"lju!ivo du(ovni napreda".
+a pot"repi ovu tvrdnju$ =adi* se poziva na istori!ara Golo Mana$ "oji s razlogom
tvrdi da Nema!"a nije u 3I3 ve"u stvorila ne"u veli"u "onzervativnu ,ilozo,iju$ "ao &to se to
desilo sa :er"om u Engles"oj$ zato &to nema!"a nacija "ao celina nije imala ni"a"vu dravu.
&&
Aored toga &to nije postojala ja"a drava$ razvijen politi!"i sistem i dru&tvene
organizacije$ ustanove i institucije$ u Nema!"oj je u poslednjoj deceniji 34III ve"a prisutna ja"a
re,le"sija racionalnog prirodnog prava ) &to nije podata" "oji bi sam po sebi trebao da iritira.
7li$ a"o se tome doda da je to slu!aj i po "ra(u ,rancus"e politi!"e revolucije i "ada su
ve* uveli"o na sceni mo*na "ontrarevolucionarna dela :er"a u Engles"oj i ,rancus"i(
tradicionalista$ pre svi($ de Mestra i de :onala ) dolazimo do pomalo "on,uznog za"lju!"a.
Grandiozna imena s one strane Rajne$ "ao &to su 1ant$ Jegel$ 2i(te$ 2ridri( Klegel i
mnogi drugi pisci$ pesnici i ,ilozo,i$ jo& glori,i"uju i veli!aju Revoluciju i "lanjaju se njenoj
oslobodila!"oj mo*i i njenim tvorcima.
Nije tajna da je 1ant za Rusoa govorio da je Njutn morala$ a Jegel da je u njemu video
Bo"rata i Jrista$ zajedno. 'o& zagrcnutije Jegel slavi samu Revoluciju6 9t"ada sunce stoji na
nebes"om svodu i planete se o"o njega "re*u$ jo& ne be&e vi/eno da se !ove" na glavu$ tj. na
;;
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. #>%. 0 +o" su se drugi narodi
razvijali "a svom nacionalnom i dru&tvenom jedinstvu$ Nema!"a se$ obrnuto$ od jedinstva rasta"ala u mno&tvo$ od
carstva na mno&tvo dravica. =aj proces trajao je do dubo"og 3I3 ve"a ) Aosle Napoleonovog pada$ u atmos,eri
uzavreli( nacionalni( ose*anja$ "oja su za(vatila &iro"e slojeve i teila nacionalnom jedinstvu$ Meterni( je
"ategori!"i i sa ose*anjem neprijateljstva odbacio sva"u pomisao o jedinstvu Nemaca. Njemu su interesi be!"og
dvora i rea"cionarne$ na "atolicizmu zasnovane$ nacionalno me&ovite carevine bili pre!i od nema!"og jedinstva.
#I
misao postavlja i prema misli stvarnost izgra/uje.
&'
No$ "oli"o god bilo !udno da ta"o veli"i umovi nisu bili u stanju da identi,i"uju pravo
stanje stvari$ "ada je jedan ta"o zna!ajan istorijs"i doga/aj$ u pravom smislu re!i ,enomen$ bio u
silaznoj putanji$ !a" i uga&en 0 ne*emo se dalje time baviti$ jer je cela ta zabluda de,initivno
sru&ena #@??. godine.
Aredvode*i veli"o ,rancus"o buroas"o carstvo$ nada(nuto e"onoms"im
imperijalizmom$ &ire*i ga celom Evropom$ u po(odu "a Rusiji na Isto"u$ Napoleon je iz
dubo"og sna$ na najgrublji na!in$ probudio Nemce i nji(ovu intele"tualnu elitu i doveo i( do
nacionalne samosvesti.
=a"o se u istoriji$ jo& jednom$ neplanirano$ dogodio surogat (podvu"ao$ B.M.). .mesto
"osmopolitizma$ ideala demo"ratije$ gra/ans"e slobode$ slobode mi&ljenja$ govora$ pisane re!i$
pravde$ jedna"osti$ razuma$ nau"e$ obrazovanja$ stalnog progresa i vere u !ove"a... "oji su
doiveli tea" poraz$ Nemci doivljavaju$ pra"ti!no i du(ovno nacionalno osve&*enje.
.mesto postulata oslobo/enog !ove"a$ do&ao je postulat oslobo/ene nacije.
;%
Na ovom mestu dolazimo do pojmova$ "oji su$ moe se sa pravom re*i$ "lju!ni u
istraivanju "orena i postan"a mnogi( politi!"i( pojava$ a posebno u na&em "on"retnom slu!aju$
romantizma. 7"o se podsetimo ne&to ranije re!enog$ da je u Nema!"oj do stvaranja drave do&lo
u 3I3 ve"u$ &to je u pore/enju sa drugim evrops"im zemljama$ veoma "asno$ a sada saznajemo i
da je isti slu!aj i sa nacijom$ "oja se osvestila i spoznala samu sebe$ te" na"on de,initivnog "ra(a
2rancus"e revolucije i pojave zna!ajni( teorijs"i( rea"cija na nju i njene nemerljive posledice 0
=adi*ev pojam za"asnele nacije$ "ao &to se moe izvesti i za"asnele drave (prim. B.M.)$
postaju mnogo jasniji i dobijaju sasvim odre/eniji smisao. 1a"o bi Isaija :erlin re"ao$ sada u
ru"ama (u smislu$ pred sobom$ "ao problem za dalje razmatranje$ prim. B.M.) imamo i
dravu i naciju.
Istorijs"a praznina$ "od Nemaca$ "ao i "od svi( drugi( politi!"i za"asneli( nacija je
uzro" idealizovanja pro&losti i davanja ve&ta!"og sjaja potpuno nepoznatim ili i&!ezlim
stvarima. 7$ ta istorijs"a praznina je$ prema =adi*u$ zapravo$ nepostojanje ozbiljnije politi!"e i
dru&tvene zajednice$ "oja se morala izmisliti$ imaginacijom ispuniti. Ban zadovoljava !enju
;<
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. #>DM#>?.
;%
Isto$ str. #>?.
#@
za sadrajem. .mesto stvarne drave ) ideja draveF umesto ujedinjene nacije$ ideja nacije ili
"ulturna nacija.
;I
Ari(vatanjem ovog i ova"vog tuma!enja$ &ire se osvetljavaju 2i(teovi napori$ da posle
&o"antnog otrenjenja$ proiste"log Napoleonovim ratnim osvajanjima$ u svojim !uvenim$ a po
posledicama po "asniju istoriju Evrope$ zbog mits"e$ iracionalne i rasisti!"e reinterpretacije$
,atalnim$ Govorima nema!"oj naciji ) istu preina!i u pranarod$ a u cilju bu/enja dubo"o
usnuli( i poraeni( oslobodila!"i( snaga. =o je$ nije te&"o sloiti se$ bila pragmati!na$ u
politi!"e svr(e i zarad ti( interesa plasirana ili ne$ ipa"$ uobrazilja veli"og ,ilozo,a$ nametnuta
realnom$ ne samo politi!"om slabo&*u i unutra&njim o"olnostima$ o"upirane Nema!"e$ !ija se
inteligencija povu"la u du(ovni geto.
-ato =adi* navodi Mar"sa i daje mu za pravo "ada "ae da su Nemci politi!"i samo
mislili ono &to su ostali veli"i narodi Evrope$ doista !inili. 9sim u politici$ Nema!"a je$ zaista u
to vreme$ dale"o zaostajala i dru&tveno i istorijs"i$ pogotovo &to je trans,ormacija stale&"og u
"lasno dru&tvo bila te" u povoju. -a razli"u od ,rancus"og$ nema!"i srednji stale je
malogra/ans"a$ ,ilisters"a masa$ a da cela sli"a bude jo& mra!nija$ na isti na!in su iveli i
najve*i nema!"i mislioci.
Bva"a"o da treba spomenuti i ne bezna!ajnu !injenicu da je Nema!"a tog vremena
obeleena luterans"im protestantizmom$ "oji$ u svojoj osnovi$ propoveda i "anons"i$ "ao
pobonu obavezu zapoveda$ bespogovornu odanost i po"oravanje vi&oj vlasti.
9!igledno$ na osnovu do sada re!enog$ sasvim je jasno da put "ojim idemo u ovoj
raspravi neminovno vodi "a "onstataciji da je Rezignacija ono stanje du(a "oje je vladalo
Nema!"om$ na"on izmetanja revolucije u bonapartizam.
;@

7$ "a"o i ne bi$ "ada se na veoma malom prostoru i za "rat"o vreme$ jedna pored druge$
ta"ore*i u nizu$ na/u "ategorije za"asnela drava$ za"asnela nacija$ nacionalno
osve&*enje$ istorijs"a praznina$ du(ovni geto$ interiorizacija$ malogra/ans"a$ ,ilisters"a
masa... 0 Gogi!nim sledom$ sama po sebi$ name*e se rezignacija$ naro!ito svojstvena sitnoj
buroaziji i obja&njenje za&to se revolucionarna misao la"o preobrazila u ideologiju
;I
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. ##>.
;@
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. ##;.
#D
"ontrarevolucije i "a"o su "osmopoliti la"o postajali nacionalisti$ a demo"rate pretvarale u
diplomate.
;D
Bada je pravi trenuta"$ smatra =adi*$ da se odgovori na pitanje u "om obli"u je
rezignacija pre&la u politi!"u romanti"u$ pa isti!e da se to dogodilo$ u sva"om slu!aju
vi&estru"om$ rea"cijom na "lasicizam i "on"retno je zna!ila povrata" istorizmu i
iracionalizmu (podvu"ao$ B.M.) 0 terminima "ojima se strpljivo i promi&ljeno dopunjuje
"ategorijalno0pojmovna misaona riznica neop(odna za osvetljavanje romantizma$ samog$ sa
jedne i "ao izvora "onzervativizma i nacionalizma$ s druge strane.
Romantizam !ezne za pro&lo&*u$ "oja se mora do!aravati i snevati i iz "oje priti!e
budu*nost.
-ato je izu!avanje narodnog jezi"a$ religije i obi!aja.. prvi zadata".. obrazovanim
ljudima.. =ama pro&losti.. ja!a je od prosvetljene, ali neistorijs"e trezvenosti novog doba..
9du&evljenje za slobodu.. ustu"nulo.. je pred.. poniranjem u vlastitu pro&lost.. Bvem
romanti!nom mi&ljenju postalo je svojstveno.. naslu*ivanje$ ili intuicija$ nasuprot
racionalisti!"om razumevanju.. Bvugde je prisutno podvla!enje "valiteta i svugde se
"valitativnost protivstavlja me(ani!"oj "vanti,i"aciji.
;?
9t"rivanje izvornosti i originalnosti je$ o!igledno$ cilj romantizma (prevas(odno u
umetnosti$ prim. B.M.). 7li$ upozorava =adi*$ u dru&tvu i politici$ gde su lepe stvari ta"o ret"e$
romanti!ari su nagla&eno "onzervativni$ s"loni su veli!anju tradicije$ a sada&njost im je parazit
pro&losti. =o je zato$ "a"o je ve* ne&to ranije re!eno$ &to se radi o ,ilistars"oj socijalnoj
psi(ologiji nema!"e gra/ans"e inteligencije$ "oja je iz odu&evljenja.. pre"o rezignacije..
uplovila u vode rea"cije.
Nesigurnost egzistencije slobodnolebde*e inteligencije i prevrtljivost najeminentniji(
predstavni"a nema!"og romantizma$ osnovni su uzroci nepostojanja istorijs"e odgovornosti$
stabilni( "riterijuma u nji(ovim politi!"im stavovima i a"tivnostima$ !ime su stvoreni uslovi za
;D
.por. Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. ##5M##;. 0 Golo Man
u"azuje na slu!ajeve Jumbolta$ "oji se od demo"rate prometnuo u diplomatu$ a od "osmopolite postao patriota i
'oze,a Geresa ('osep( GOrres)$ "oji je po!eo "ao revolucionar$ a zatim pobegao od savremenosti u tamnu$ lep&u
pro&lost$ gube*i se u snovima i poniru*i istovremeno u dubinu pre/a&nji( vremena i ljuds"e du&e. =a"vi( primera
ima mnogo u nema!"oj romantici.
;?
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. ##<.
#?
trans,er ne"ada&njeg "osmopolitizma surogatom "atoli!"og univerzalizma.
=ada&nji austrijs"i vlastodrac$ "nez Meterni($ "od "oga su slubovali mnogi i zna!ajni
romanti!ari$ omogu*avao im je$ zauzvrat$ perspe"tivnu "arijeru i ivot na viso"om plemi*"om
nivou. . tome treba traiti razloge zbog "oji( je ve*ina nji( pre&la iz protestants"e u "atoli!"u
veru.
=ime je o"on!an trnovit put nema!"i( romanti!ara$ od individualizma$ do "atoli!"og
univerzalizma$ !ime je i ,a"ti!"i do"azan$ svojevrstan$ oportunizam$ "oji je za mnoge$ glavno
obeleje nji(ove socijalne nedoslednosti. Bvesni te svoje e"stremno izraene "ara"teristi"e$
ve* su$ unapred$ imali spremno opravdanje i razumno obja&njenje$ "oje se u naj"ra*em$ svodi
na tvrdnju da je (ri&*aninu$ &to oni$ sva"a"o jesu$ gre( politi!"o injenje i delanje (podvu"ao$
B.M.)$ politi!"a strast i polemi"a$ "ao i pripadnost bilo "ojoj politi!"oj partiji.
Na taj na!in$ nema!"a inteligencija gra/ans"og pore"la postaje ideolog stale&"og
,eudalizma i apsolutizma i nji(ov verni$ ali sude*i po svemu do sada iznetom$ veoma dobro
pla*eni sluga.
Na jednom politi!"i u!malom tlu rea"cija je la"o odnela pobedu$ jer su se simpatije
prema napret"u brzo gasile$ a dru&tvena mlitavost i politi!"a ravnodu&nost gra/ans"e "lase
odigrale su presudnu ulogu u produavanju ivota starog poret"a. Rezignirana Romanti"a izlazi
u susret Revolucijom ugroenom plemstvu.
<>
=adi* nije usamljen u tvrdnji da je romantizam u"orenjen u dva osnovna du(ovna
stabla 0 ,ilozo,s"om$ !iji je du(ovni vo/a bio Keling$ sa svojom organicisti!"om ,ilozo,ijom i
politi!"om$ na !elu sa$ Edmundom :er"om i njegovom teorijom istorijs"og "ontinuiteta$ "oje
su se "asnije realizovale "roz "onzervativno0politi!"u pra"su. Ne sigurno zbog balansa me/u
veli"im evrops"im silama$ on ne zaobilazi ni Renea de Katobrijana$ "oji je prvi romantizam
"onzervativno determinisao u svom !asopisu Ge conservateur$ daju*i politi!"o0poets"i ton
(ri&*ans"oj restauraciji.
1oriste*i$ izme/u ostalog$ uticaj svoji( novina$ Katobrijan prosvetiteljs"om idealu sre*e
"on,rontira ideal svets"og bola. Arosvetiteljs"a$ do optimizma izraena vera u !ove"ovu
<>
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. ##D.
5>
uro/enu plemenitost i razum$ na&la se na udaru romantizovane pobonosti$ pesimizma$
iracionalnosti$ transgresije (u smislu ispa&tanja praroditeljs"og gre(a$ prim. B.M.)... Nagla&eno se
isti!e neop(odnost ivotnog trpljenja i upozorava na nesavr&enost ljuds"og uma.
Nema!"im romanti!arima je temelj zablude optimizam (zato ga i odbacuju)$ da se
ljuds"im umom$ !iju nemo* nagla&eno isti!u$ moe izgraditi dostojan ivot u "ome !ove" moe
opstati. -ato &to je ljuds"o znanje samo sa"znanje ili saznanje bojeg znanja$ do"azuje se
nemo* i nepoverenje u ljuds"i um i samog !ove"a$ "ome je$ da bi ne&to saznao$ neop(odna
pomo* ne"e vi&e mo*i.
Iz ta"vog s(vatanja proizlazi da su usmerenost "a bogu i (ri&*anstvu$ "ao i ljubav prema
blinjem$ organs"o vezivno t"ivo sva"og zajedni&tva. 1ao ilustraciju ovom stavu$ =adi*
navodi Klajerma(era$ "oji je prvi de,inisao ideju organs"e zajednice suprotstavljaju*i je
ve&ta!"om dru&tvu. Ao njemu$ (ri&*ans"a op&tina je idealan model u "ome su emocije i
du(ovnost prioritetnije od udruivanja putem razmene i slu!ajnog susretanja. +ru&tvena i
politi!"a stvarnost nisu svet ,ormi i normi i zato za organizaciju zajedni!"og ivota nisu
dovoljne samo logi!"e "ategorije.
I 1saver ,on :ader razra/uje ideju (ri&*ans"e drave u "ojoj je suverena boja$ a ne
narodna ili apsolutisti!"a vlast. 1roz istoriju razvijani stalei i "orporacije$ posrednici su izme/u
vi&e vlasti i podani"a. Arema :aderu$ religiozna svest je$ a ne dru&tveni ugovori$ "ao
prosvetiteljs"e "onstru"cije$ jedino sigurno mesto u "ome pravo moe obitavati.
No$ da se ne bi udaljili previ&e$ od dva$ ne&to ranije spomenuta du(ovna stabla 0
vratimo se Kelingu$ !ija se pozitivna ,ilozo,ija smatra ,ilozo,s"im temeljom politi!"e
romanti"e. =adi* "ae da je posluila ar(ite"tonici Restauracije nagla&ene "onzerviraju*e
"onstru"tivnosti. Njen "ategori!"i imperativ nije razaranje$ ve* izgradnja 0 i to na
drevnom stale&"om tlu$ "oje mrzi bilo "a"vu promenu. Keling vidi istoriju "ao spajanje
prirode i slobode$ izvan volje pojedinca$ "oji moe imati ne"i ideal$ ali ga ne moe ostvariti "ao
individuum$ ve* samo posredstvom roda.
Romanti"a predstavlja poslednji po"u&aj da se$ uz sin(ronizovani uticaj ,rancus"og
tradicionalizma i :er"ove "riti"e 2rancus"e revolucije$ povrati autoritet i ugroena svetost postaloga.
Btari atributi ovog autoriteta bili su6 (ri&*ans"i princip drave$ porodica i "orporativno0ce(ovs"a
organizacija dru&tva$ u "ojima se neguju oprobane vrline patrijar(alno0stale&"e vlasti6 vernost$ !ast$
5#
ljubav prema vlasti$ obi!aji i obi!ajno pravo.
<#
Istovremeno$ zalau*i se za iste principe$ 2ridri( Klegel je za"lju!io da pravi smisao za boga
nema !ove"ov misle*i du($ nego ljube*a du&a. I on se bori za restauraciju srednjove"ovni(
(ri&*ans"i( ideala u religioznom$ umetni!"om i socijalnom smislu. Arotivni" je pagans"o0
anti"varnog du(a Renesanse i polemi!"o0varvars"og du(a Arosvetiteljstva$ do" priziva "atoli!"i
univerzalizam i "orporativnu dravu ) na mirnim na!elima (ri&*ans"e pravde$ po uzoru na Bvetu
alijansu.
Ipa"$ ia"o je$ po Isaiji :erlinu 2ridri( Klegel$ najve*i prete!a$ glasni" i proro" romantizma$
"oji je i"ada (odao zemljom ) =adi* nagla&ava da je u oblasti politi!"e ,ilozo,ije stvarni izvr&ilac
pret(odno navedeni( principa$ "oji su postali svojevrsni zadaci Romanti"e$ !lan Klegelovog
<5
"ruga i prijatelj :er"ovog prevodioca na nema!"i ,on Genca$ 7dam Jajnri( Miler.
+ele*i uverenja sa :er"om i ,rancus"im tradicionalistima (pre svi($ de Mestrom i de
:onalom$ prim. B.M.)$ Miler smatra da teorijom porodice mora po!eti sva"o u!enje o dravi$ jer je u
njoj$ "ao u ne"oj veli"oj porodici$ sva"i gra/anin ili podani" povezan organs"im vezama
odanosti. . tim vezama spojeni su pro&lost i budu*nost$ do" se porodica i njen !lan me/usobno
odnose "ao ve!nost i trenuta". Nije iznena/enje$ !a" se moglo i o!e"ivati$ da Miler plemi*"e
porodice navodi "ao ideal ova"vi( veza i odnosa.
=a"o je dosledan i "ada iznosi svoje principe nastan"a za"ona$ pa "ae da se oni ne
stvaraju iz trenutni( potreba$ "ao ni iz trenutne "oncepcije razuma.
Iz odbojnosti prema rims"om$ ustvari$ buroas"om pravu svojine i "al"ulacije$ Miler
napada i osnovne principe rims"o0,rancus"e revolucije.
<;
Ao njegovom mi&ljenju$ za"oni ne
mogu nastati iz trenutni( potreba. +rava je celina gra/ans"og ivota$ nije ni"a"va
ve&ta!"a tvorevina$ a za"oni su organs"e prirode. 0 +rava se ne moe razviti re!ima i
<#
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. #5?.
<5
.por. Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. #5?M#;> ) 2ridri( Klegel
se rodio #@@5. godine u Janoveru. Btudirao je pravo$ a zatim intenzivno (privatno) gr!"u "njievnu i "ulturnu
istoriju$ da bi sa bratom 7ugustom 4il(elmom Klegelom #@?D. po"renuo !uveni !asopis 7t(enPum. Aosle
(abilitacije na .niverzitetu u 'eni #D>>. godine$ jedno vreme se posvetio nastavi$ borave*i u mnogim nema!"im
gradovima i putuju*i u inostranstvo. #D>D. objavio je poznato delo ?ber die )prache und @eisheit der !ndier$$ a
iste godine pre&ao u "atoli!anstvo. Blede*e godine dobio je slubu dvors"og se"retara u "raljevs"oj vojnoj misiji u
:e!u i osnovao Asterreic(isc(e -eitung. 4r&io je mnoge poslove po nalogu Meterni(a i u!estvovao na :e!"om
"ongresu. Godine #D5>. Klegel po"re*e svoj drugi poznati !asopis Boncordia$ i osniva "asnoromanti!nu &"olu sa
7. Milerom$ ,on :aderom i drugim romanti!arima. #D5@. drao je u :e!u predavanja o ,ilozo,iji ivota$ "oja su
objavljena #D5?. godine$ "ao i predavanja iz ,ilozo,ije istorije. .mro je u +rezdenu #D5?. godine.
<;
Gjubomir =adi*$ =radicija i revolucija$ gl. 4 9d rezignacije do romanti"e$ str. #;#.
55
de,inicijama$ jer sva"o novo po"oljenje$ sva"i novi veli"i !ove" daje drugu ,ormu$ za "oju ne
odgovara staro obja&njenje.
<<

4eoma je interesantna protivre!nost$ "oju Miler vidi u dravi$ a "oja je$ sigurno$ imala
radi"alne posledice na "asnija$ sada ve* istorijs"a de&avanja u svetu. Re! je o dravi rata i
dravi mira. Ao"reti i ratovi !ine su&tinu drave i od nji( joj zavisi opstana". . ratu se ra/a
ideja nacije$ jedna naspram druge staju nacionalne snage$ protiv nacionalne snage. Rat je$
veruje Miler$ ono najbitnije i najlep&e u egzistenciji nacije.
Me/utim$ ni ovi stavovi nisu "raj Milerovom romantizovanju politi"e. Aored
podvojenosti drave na ratnu i mirnodops"u$ za"lju!uje da se sva"o pozitivno pravo mora
priznati "ao prirodno pravo. =ime je$ "a"o zapaa =adi*$ inicirao politi!"u romanti"u da$
daju*i dostojanstvo prava pravnom pozitivitetu$ stavi zna" jedna"osti izme/u mo*i i
prava.
+osledan u nastojanju da prui potpunu predstavu o politi!"om romantizmu u Nema!"oj$
s "raja 34III i po!et"om 3I3 ve"a$ Gjubomir =adi*$ za "raj$ predlae "rata" pri"az predstavni"a
(ri&*ans"og socijalizma$ romanti!ara 2ranca 1savera ,on :adera. 9n je u istoriji poznat po
nastojanju da u Evropi ponovo uspostavi (ri&*ans"i univerzalizam.
B tim$ &to to nije zna!ilo samo ujedinjavanje "atoli"a i protestanata$ ve* celog
(ri&*ans"og sveta$ u"lju!uju*i i tre*u stranu$ pravoslavlje. Ao njemu$ ras"ol u (ri&*anstvu nije
nastao sa protestantizmom$ ve* deobom na isto!nu i zapadnu cr"vu$ ve"ovima pre
Re,ormacije. I pored toga$ :ader se nije zalagao ni za dravnu cr"vu ni cr"venu dravu. Nije
eleo svets"u monar(iju i cezaropapizam$ ve* svets"i 0 esna,$ zadrugu i "orporaciju.
4eoma su zanimljiva$ !a" moe se re*i revolucionarna$ za to vreme$ :aderova
rasu/ivanja o r/avim odnosima oni( bez imovine ili proletera prema "lasama$ "oje poseduju
imovinu socijeteta 0 ta"o &to se sa politi!"og aspe"ta "on,li"ta$ ,o"usira na socijalni teren$
"oji je$ po njemu$ dublji "oren revolucionarstva.
1on"retno$ najdublji problem dru&tva ne moe se re&iti ni milosr/em$ ni nasiljem$
ve* "a"o ga je :ader nazvao$ revolucionisanjem pozitivnog pravnog stanja$ uz "onstataciju da
je najve*i deo radni!"e "lase u Engles"oj i 2rancus"oj pao u provaliju ,izi!"e i moralne bede.
<<
Isto$ str. #;#.
5;
Aosebno su pronicljive :aderove opas"e o sastancima poslodavaca u Engles"oj$ "a"o i(
je nazvao$ "onspiracijama prema radnicima$ na "ojima utvr/uju ma"simum najma rada$ uz
minimalnu prodajnu cenu. Aomo*u ovi( manipulacija$ "onstatovao je obespravljenost
proletera$ "oji nisu bili priznati gra/ani u ina!e$ "onstitucionalnim dravama. -ato je isticao da
samo uz "orporativno udruivanje i solidarnost proleteri mogu da se suprotstave
e"sploataciji "apitalista$ !ime je samo potvrdio svoju univerzalisti!"u "oncepciju prisutnu$
ne&to ranije$ u izlaganju o dravi i cr"vi.
2ranc 1saver ,on :ader je bio e"s"omuniciran iz cr"ve$ najverovatnije &to u Nema!"oj
problem proletera nije bio ta"o izraen "ao u 2rancus"oj ili Engles"oj$ za"lju!uje =adi*$ uz
podse*anje da su reimi u Nema!"oj i 7ustriji tada vi&e stra(ovali od liberalizma nego od
socijalizma.
Imaju*i u vidu sve do sada re!eno$ moe se "onstatovati$ da se ve*i deo$ ma"ar oni(
najugledniji($ mislilaca slae da je politi!"i romantizam$ pre svega$ stanje du(a$ stil
mi&ljenja i pona&anja. =o je i idejni$ "ulturni i politi!"i po"ret$ vremens"i ome/en od
#@@>.0#D;>. godine$ nastao u veli"im evrops"im zemljama$ Engles"oj i 2rancus"oj$ ali$ ipa"$
najista"nutije mesto pripada nema!"im romanti!arima$ "oji su i naj!e&*e predmet interesovanja
teoreti!ara.
. prilog tvrdnji da je romantizam nepoliti!na tema$ isti!e se !injenica da se njime$
zaista najvi&e$ bave egzistencijalizam i psi(oanaliza$ uz napomenu da je$ ipa"$ najdublje tragove
ostavio "ao "ulturni$ prevas(odno opozicioni po"ret u umetnosti.
'edna je od ne"oli"o burni( rea"cija na prosvetiteljs"i racionalizam i univerzalizam$
"oji su$ u celini gledaju*i$ intele"tualna pret(odnica 2rancus"e revolucije$ !ije su posledice$
o!itovane u Napoleonovim osvaja!"im po(odima$ zapravo$ bile presudne za pojavu romantizma$
naro!ito u Nema!"oj.
Romantizam je dao pe!at brojnim istorijs"im doga/ajima$ bio i ostao$ ia"o ne uve" u
naj!istijem vidu$ izvorni "oren razni( ideologija$ po"reta i struja ) a$ sasvim do"azano sigurno$
&to je$ u ovom slu!aju$ za nas posebno zanimljivo$ presudno uticao na ra/anje "onzervativizma i
5<
nacionalizma.
*.1. Kozervativiza# + odredi!a
1onzervativizam se$ prema pro,esoru 4ojislavu Btanov!i*u$ "a"o je to naveo u
Enci"lopediji politi!"e "ulture$ "ao izraz$ naj!e&*e "oristi za "ara"terizaciju politi!"e
ideologije$ po"reta$ partija$ politi!"i( metoda i ta"ti"e$ dru&tveni( ustanova$ pogleda na svet$
sistema vrednosti$ stila ivota...=o je pogled na svet "oji eli da "onzervira
<%
$ sa!uva$ postoje*e
stanje$ a "ao sistem vrednosti$ zalae se za autoritet$ poreda"$ sigurnost$ porodicu$ tradiciju$
institucije$ cr"vu$ emotivnu povezanost pripadni"a zajednice$ solidarnost$ (ijerar(iju...
<I
9vaplo*en u politi!"om metodu i ta"tici$ "onzervativizam$ zastupa status Quo$
ravnoteu$ pomirljivost i "ompromis$ a o"levanje i dvoumljenje$ "ada su u pitanju
promene 0 preciznije$ izrazito upadljivo se "loni "rajnosti$ radi"alni( i is(itreni( re&enja.
=radicija i tradicionalno imaju primat nad pisanim pravilima$ do" su moralnost i savesnost
u ivotu i radu podignuti na pijedestal najvi&i( ljuds"i( vrednosti.
. politi!"om re!ni"u$ "onzervativizam nalazi svoje mesto i "ao izrazita suprotnost
ideologijama i po"retima "oji zastupaju dublje i bre promene ili vi&e slobode i smelosti u
napu&tanju stari( obrazaca i poreda"a
<@
) "ao &to su socijalizam$ "omunizam$ anar(izam$
liberalizam$ radi"alizam...
Ipa"$ upozorava Btanov!i*$ "onzervativizam nije protiv ve* za$ prirodne$
nenasilne$ spore i postepene promene 0 zato nije pravilno stavljati zna" jedna"osti izme/u
njega i regresa ili nazadovanja. 1onzervativna s"epsa i "riti!nost usmereni su$ is"lju!ivo$
"a ideji progresa uobli!enoj u utopijama i raznim oblicima dru&tveni( ideala.
Bvojstven je$ ma"ar i u elementarnom smislu$ brojnim ,ilozo,s"im u!enjima od Alatona$
<%
.p. 4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;>. 0 Re!
"onzervativizam poti!e iz latins"og$ gde conservation zna!i !uvanje$ a conservator 0 !uvar$ spasitelj.
<I
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;>.
<@
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;>.
5%
pre"o Jobsa$ do Jegela i posle njega
<D
$ posebno onim misaonim "onstru"cijama$ "oje
organisti!"i s(vataju dravu i dru&tvo.
Ia"o ni za Btanov!i*a nema dileme da li se elementi "onzervativizma mogu registrovati u
svim epo(ama$ "ao i u zna!ajnim dru&tvenim u!enjima$ nagla&ava da je$ "ao rea"cija na
2rancus"u revoluciju i za&tita od &irenja njenog uticaja$ odnosno "ao "ontra"oncept ideologiji
liberalizma
<?
$ ipa"$ svoj obli" dobio "rajem 34III i po!et"om 3I3 ve"a.
1onzervativizam "ao ideologija ujedinjuje i teorijs"i obrazlae mnogobrojne$ to"om
vremena nataloene elemente i gradi od nji( jedno politi!"o oruje protiv izvr&eni( ili mogu*i(
dalji( radi"alni( i revolucionarni( promena. =u ideologiju je rodila tenja da se spre!i &irenje
revolucionarnog po"reta na druge zemlje (pre svi( u Engles"oj i Nema!"oj$ prim. B.M.) ili da se
ta"av po"ret ugu&i tamo gde se najburnije ispoljavao 0 u 2rancus"oj.
%>
=o je i jedan od najzna!ajniji( razloga za&to su se u ovim dravama javili najista"nutiji i
najplodniji "onzervativni mislioci 0 u Engles"oj Edmund :er" (#@5?0#@?@)$ u 2rancus"oj Eoze, de
Mestr (#@%;0#D5#) i Guj de :onal (#@%<0#D<>)$ u Nema!"oj Jegel (#@@>0#D;#)$ 2ridri( Genc
(#@I<0#D;5) i mnogi drugi.
1ao &to je$ ve* vi&e puta ranije re!eno$ Edmund :er" je stvarni za!etni" i sigurno
najista"nutiji teoreti!ar "onzervativizma "ao ideologije$ "oji je svoje stavove$ "ao rea"ciju na
2rancus"u revoluciju$ njene ideje i tvorce$ zabeleio #@?>. godine u Razmi&ljanjima o revoluciji u
2rancus"oj. :er" je autoritativan teoreti!ar$ "oji je ostavio veli"og traga u evrops"oj misli$ to"om
prote"la dva ve"a i "oga Englezi po&tuju "ao jednog od svoji( najve*i( politi!"i( umova.
. prilog pret(odnoj "onstataciji je i !injenica da je od samog po!et"a svog teorijs"og
angamana i prvi( objavljeni( radova imao talenta za dete"tovanje i respe"tovanje oni( istorijs"i( i
politi!"i( elemenata i "oncepcija$ "oji su mu$ "asnije se po"azalo$ posluile za utvr/ivanje osnova
njegove "onzervativne ideologije.
Btanov!i* smatra da su :er"ove osnovne ideje$ "oje$ ina!e$ predstavljaju temelj
"onzervativizma$ one u "ojima se prepoznaje njegovo nastojanje da sa negativnim predzna"om ne
,o"usira samo 2rancus"u revoluciju$ "ao pojavu "oja se istorijs"i desila$ ve* su mu i teorijs"i i
<D
Isto$ str. %;>.
<?
Isto$ str. %;;.
%>
Isto$ str. %;<.

5I
pra"ti!no zanimljivije idejne postav"e "oje su uzro"ovale ta"o dramati!nu i agresivnu rea"ciju.
Aosebno one "oje su zasnovane na racionalizmu$ odbacuju poreda"$ tradiciju i ustanove$ u prvi
plan isti!u prava$ a zanemaruju dunosti !ove"a u dru&tvenoj zajednici$ "oja$ "a"o "onzervativci
smatraju$ ne moe da se zasniva na pojedincu i na njegovom racionalnom samointeresu.
:er"u je ideja prirodne aristo"ratije prioritetnija u odnosu na ideju demo"ratije$ "oju
esto"o podvrgava "ritici$ do" za slobodu tvrdi "a"o ju je la"o dati$ ali da isto ta"o i prelazi u
razuzdanost. Ao njemu je vladu la"o uspostaviti$ a la"o moe postati i tiranija.
9no &to je te&"o$ to je uspostaviti slobodnu vladu$ odnosno organizovati dru&tveni ivot ta"o
da se na/e prava mera slobode i poret"a$ da ljudi ive slobodno$ a pod vladom. =o se ne da re&iti
principima. =o pretpostavlja stalno traenje$ stalno usavr&avanje ustanova$ to je vi&e stvar pra"ti!ne
politi"e$ nego politi!"i( principa.
%#
Revolucionarni prosvetitelji dali su preveli"i zna!aj individualnom razumu$ &to je$ smatra
:er"$ pretenciozno$ jer pojedinac umi&lja da njegov um prevazilazi sav razum generacija$ "oje su mu
pret(odile. Are svega$ zato &to je ovaplo*en u ustanovama$ tradiciji$ obi!ajima$ u svemu &to je
nasle/eno i &to mu je obaveza da prenese slede*im generacijama. Aro&lost$ sada&njost i
budu*nost su neras"idivo povezani i !ine istorijs"i "ontinutitet$ a ono &to je njegov plod pogubno
je$ pre"o no*i$ sru&iti. Naro!ito a"o uvaimo :er"ov stav da se drave i vlade$ "ao i sve ustanove$
ne mogu stvarati iz apstra"tni( principa.
Na osnovu ovog$ jasno je za&to :er"$ uostalom$ "ao i svi "onzervativci$ nagla&ava da se
progres ne dostie pre"o no*i$ prevratom$ na principima apstra"tnog razuma$ ve* je
produ"t a"umuliranog znanja i is"ustva generacija. -ato$ po njemu$ !ove" moe imati bolji
ivot samo stvarala!"im radom i postepeno&*u$ a ne razaranjem.
Na sli!an na!in :er" razmatra i ideju slobode$ pa "onstatuje da ograni!ena$ racionalna
mo* individue$ !a" i one najinteligentnije$ moe da pogre&i$ jer se povodi za strastima. -a
prevladavanje strasti i lo&i( osobina$ "ojima moe da uni&ti i sebe i svet$ !ove"u su potrebni
dru&tveni propisi i disciplina.
+a :er" ne pri(vata ideju demo"ratije$ ve* ,avorizuje istins"i prirodnu aristo"ratiju$
potvr/uje to$ jo& jednom$ stavom da vrsta a"umulira is"ustvo i ni"ada ne gre&i$ za razli"u od
mase "ojoj se to$ u zavisnosti od o"olnosti$ moe dogoditi i da nema opstan"a dru&tvu
%#
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;IM%;@.
5@
zasnovanom na racionalnom samointeresu i individualnim slobodama.
9snov dru&tva su grupe$ porodica$ "orporacije$ "lase$ obi!aji i ustanove. Mudrost vrste
se sti!e "roz a"tivnost ti( grupa i "roz ,un"cionisanje ustanova.
%5
Buprotstavljao se demo"ratizaciji politi!"og sistema (iz sasvim razumljivi( razloga u
Engles"oj$ pre svega$ prim. B.M.)$ jer je procenjivao da je ona opasna po aristo"rats"u vlast i
njen zemlji&ni posed$ a da je za po&tenje poslani"a vanija e"onoms"a nezavisnost od "ralja
%;
$
nego politi!"a zavisnost od bira!a$ "oji od njega mogu za(tevati da op&te interese nadredi
li!nim$ ali ni"a"o i da svoje$ "ompetentnije mi&ljenje$ podredi nji(ovom 0 jer mu dunost
zabranjuje da las"a masi i pri(vata njena mi&ljenja u stvarima u "ojima je upu*eniji od nje.
%<
:ez mno&tva veza "ojima su povezani svi pripadnici ne"e dru&tvene zajednice$ ona se ili
raspada ili jednostavno nestaje. -ato :er" ne moe sebi da predstavi$ od dru&tva slobodnog i
nezavisnog$ pojedinca$ jer on sve od njega dobija$ pa$ samim tim$ ne moe izbe*i ni dru&tvene
obaveze. =a"vo pot!injavanje dru&tvu$ ne zna!i pot!injavanje i vladi$ za"lju!uje :er".
Aro,esor Btanov!i* "ae da su ta!na predvi/anja i prognoze daljeg razvoja doga/aja u
2rancus"oj$ "oja je Edmund :er" dao jo& #@?>. godine$ doprinela "asnijem uticaju njegovi(
ideja
%%
. =a"o je$ "a"o se veoma brzo po"azalo$ sa pravom$ pretpostavio da *e Aariz$ "ao jedina
"ompa"tna celina imati dominantnu ulogu$ jer su ja"obinci$ bez realne osnove$ po :er"u$ na
ve&ta!"i i apstra"tan na!in$ teritorijalno podelili 2rancus"u i u"inuli sve stare provincije.
Aroro!ans"i je predvideo da *e vojs"a "renuti za prvim iole slavnijim generalom$ jer vi&e nije
bila pot!injena "ralju$ a s"up&tinu nije navi"la da slu&a.
+ezorganizovane pojedince zauzda*e i voditi ban"ari i demagozi$ novinari "oji *e$ pre"o
&tampe$ umesto !injenica$ istina i razloga$ primeniti ta"ti"u da stalno ponavljaju jedne iste stvari i
%5
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;@.
%;%;
.p. 4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;I 0 . $Razmi&ljanjima
o uzrocima sada&nji( nezadovoljstavaR (#@@>.)$ :er" je veoma o&tro "riti"ovao i optuivao "ralja +orda III. 9n
pi&e o rascepu izme/u naroda i "ralja zbog dvors"e "amarile "oja vlast "oristi za svoje posebne interese i primenjuje
"orupciju i ,avorizovanje svoji( i "raljevi( miljeni"a. :er" se borio protiv "raljevi( vrlo uspe&ni( manipulacija da
svoju li!nu vlast nametne upravo pre"o Aarlamenta. 1ralj je radio ta"o &to je ja"u vigovs"u stran"u splet"ama
pozavadio i onda se po!eo oslanjati na ina!e slabiju "onzervativnu stran"u. -atim se sluio "orupcijom i
potpla*ivanjem. Na" i novcem iz svoje privatne blagajne (za &ta je "asnije traio po"ri*e iz budeta) "ralj je "upio
veli"i broj mandata i dodelio poslani!"a mesta svojim pristalicama. 1upovao je glasove poslani"a "oje je narod
izabrao$ zabranjivao i progonio &tampu "oja je izve&tavala o radu Aarlamenta$ pre"o samog Aarlamenta poni&tavao
vanost mandata pojedini( poslani"a....
%<
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam

$ str. %;@.
%%
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %;D.
5D
da na njima sti!u podr&"u i politi!"e sledbeni"e.
%I
I u 2rancus"oj se odma( po "ra(u Revolucije$ a u vreme Restauracije posebno$ ra/aju
nagla&ene rea"cije na ideje i s(vatanja$ "oja su uzro"ovala doga/aje iz #@D?. godine. . njima
bazi!no mesto zauzimaju "ategorije "ao &to su poreda"$ organicizam$ "atolicizam$
monar(ija$ nacionalizam$ sa jedne$ a protive se liberalizmu$ demo"ratiji$ parlamentarizmu...$ s
druge strane.
.temeljiva!i ova"vi( teorijs"i( s(vatanja u 2rancus"oj bili su Eoze, de Mestr i Guj de
:onal$ "oji se uz :er"a smatraju vode*im zastupnicima "onzervativizma$ u celini$ a nji( dvojica
posebno i "atoli!"e rea"cije na Revoluciju$ ta"o da papizam zauzima zna!ajno mesto u
nji(ovim u!enjima.
1lju!na zabluda$ a istovremeno i ideja$ revolucionarni( prosvetitelja u 2rancus"oj$ po de
Mestru$ je &to su smatrali da se dru&tvo moe organizovati ugovorom$ a menjati razumom.
+ru&tvo i nacija su$ po njemu$ organizam$ sa speci,i!nim i svojstvenim ivotom$ stru"turom
i evolucijom 0 a iz nji( proisti!u dunosti za sve ostale njegove delove. -ato se sloboda i
pravo dozvoljavaju samo u onoj meri neop(odnoj da bi pojedinci mogli vr&iti svoje
dunosti.
-a razli"u od neopravdane i &tetne revolucionarne iluzije$ de Mestr "ae da se dru&tvo ne
moe menjati i na njega uticati. Aoliti!"a nau"a$ "oja je najtea od svi( nau"a i rezultat je is"ustva$ a
ne apstra"tni( principa 0 zapravo i postoji da bi uticala i upravljala dru&tvom.
4last je neop(odna zbog !ove"ovog prvobitnog gre(a$ "oji mora da is"upljuje. :esmisleno
je$ stoga$ dati mu pravo glasa i u!e&*a u upravljanju dravom$ "ada je po prirodi gre&an$
nerazuman$ pun predrasuda$ a njegov um je neplodan.
7li$ ne bilo "oja$ ve* vlast nametnuta spolja. Is"lju!ivo sila i predube/enje$ od "oga$ po
ovom s(vatanju$ nema ni&ta vanije$ primoravaju na po"ornost$ "oja je neop(odnost dru&tvenog
opstan"a. . tom smislu$ po"ornost prema vlasti ljudima treba usa/ivati od ro/enja. Bamo je
apsolutna vlast u stanju da pomiri su"obe izme/u interesa i mi&ljenja i uspostavi mir u dravi.
-ato je$ nagla&ava de Mestr$ suverenitet temelj svetovnog$ a paps"a nepogre&ivost$ du(ovnog
poret"a.
%I
Isto$ str. %;DM%;?.
5?
Arosvetitelji su mislili da se moe sve saznati. 7li$ one stvari "oje ne*emo ni"ada saznati
mnogo su vanije$ nego onaj mali broj stvari o "ojima ne&to znamo.. Najve*a napast u svetu bila je$ u
svim vremenima$ ono &to se zove ,ilozo,ija. 'er$ razum upu*uje na jedno$ a ivot na drugo. Razum$
zaista$ upu*uje da je apsurdno nasle/ivanje vlasti$ a pra"sa po"azuje da je to najbolje re&enje. Iza
pra"se stoji istorija.
%@
I drugi veli"i ,rancus"i ideolog "onzervativizma$ Guj de :onal$ s"oro identi!no de Mestru$
tvrdi da je sve &to ima !ove" boji dar$ sve je delo boje$ o svemu odlu!uje boja volja. Ne
is"lju!uje mogu*nost da i !ove" sam$ po svojoj volji$ ne&to u!ini 0 ali$ postavlja se pitanje smisla i
posledica. Iz ova"vog stava$ de :onal je izveo sistem trijada u obja&njavanju sveta$ "oje !ine
uzro"0sredstvo0posledica i sve se$ po njemu$ de&ava u s"ladu sa ovom ,ormulom. =a"o je$ po ovoj$
prema Btanov!i*u$ organicisti!"oj i veoma upro&*enoj "oncepciji$ ure/ena i drava 0 prvi !lan je
"ralj$ jer ima vlast$ plemstvo "oje izvr&ava njegovu volju je drugi$ a poslu&ni narod je tre*i !lan trijade.
Raspravljaju*i o pojmu slobode$ de :onal "ae da je nje u stara vremena bilo vi&e i da se
nije dobijala ro/enjem$ ve* sticala radom i zaslugama. 4last ni"ome nije us"ra*ivala
mogu*nost da dopre i do najvi&i( ,un"cija u dru&tvu 0 postojali su slobodni gradovi$ slobodna
"orporacija$ mesna samouprava...
+ru&tvo nije$ pa"$ sa!injeno od pojedinca$ "ao osnovne *elije$ ve* porodice 0 i to od
obi!ne sa e"onoms"om i reprodu"tivnom ulogom da proizvodi dobra$ "a"o bi plemenita
(porodica$ prim. B.M.) rastere*eno mogla da se$ u celini$ posveti politi!"im i dru&tvenim ,un"cijama.
Nove" "ao individua je ne samo deo dru&tva$ nego je$ u stvari$ jedna ta!"a u lancu smenjivanja
generacija. +ru&tvo ,ormira !ove"a i dru&tvo ima primat u odnosu na pojedinca. Nove" ivi "roz tradiciju
i "roz institucije.
%D
Na"on svi( navedeni( stavova$ postaje jasnije "a"vo je upori&te de :onal imao u izvo/enju
slede*i( za"lju!a"a$ uobli!eni( u svojevrsna mota i parole najranijeg$ tradicionalnog "onzervativizma6
...Individualizam razara dru&tvene spone i vodi anar(iji.. 9riginalnost je potencijalni izvor zla i
nepoeljna je.. Bve elemente "oji podsti!u ili izazivaju promene treba obuzdati ili is"oreniti...
%?

Na primeru Jegelove politi!"e ,ilozo,ije$ 4ojislav Btanov!i*$ posle Engles"e i 2rancus"e$
%@
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam

$ str. %;?M%<>.
%D
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %<5.
%?
Isto$ str. %<5.
;>
nastavlja razmatranje "onzervativizma i u nema!"oj varijanti$ posebno govore*i o ambicijama ovog
,ilozo,s"og "olosa da postane nema!"i Ma"ijaveli. Jegel je sam govorio da mu je elja da stvori
teoriju$ "oja bi bila osnov za ujedinjenje Nema!"e$ na istovetan na!in na "oji je Ma"ijaveli (#<I?0#%5@)
nameravao da budu*eg ujedinitelja Italije oslobodi svi( moralni( dilema i unapred opravda njegov
politi!"i imoralizam i politi!"e zlo!ine
I>
.
Bredi&nje mesto u Jegelovoj ,ilozo,iji drave i prava zauzima ideja slobode. -apravo$ da je
cela istorija ljuds"og roda napredovanje ideje o slobodi$ pa "ao ilustraciju isti!e da je u isto!nja!"im
despotijama slobodan samo jedan$ manjina u anti!"om svetu$ a u tada&njim nema!"im dravama$
slobodni su svi. B tim da je apsolutna drava$ bez obzira o "om obli"u vladavine se radi$ osnovni
preduslov za uivanje slobode.
Jegelovo izlaganje ,ilozo,ije drave$ u o"virima jedne pravne "oncepcije$ !ini ga i teorijs"im
prete!om pravne drave. No$ njegova je "oncepcija dru&tva organicisti!"aF ono (dru&tvo$ prim. B.M.) je
podre/eno dravi$ "oja je zapravo totalitaristi!"a. 1oli"o je u ideji apstra"tnog prava i umnog poret"a$
"oji se name*e stvarnosti$ Jegel potencijalno revolucionaran$ toli"o je$ svojom "oncepcijom apsolutne i
totalitarne drave$ "onzervativan.
I#
Aored Jegela i mnogi drugi su u "onzervativizmu videli spasonosno re&enje za tada&nji
najve*i problem u Nema!"oj 0 razjedinjenost. Aa$ ia"o je$ na ne"i na!in$ bio od lo"alnog
zna!aja$ "asnije je$ vi&e nego ne"a druga u!enja$ dao svoj doprinos procesu ujedinjenja. Me/u onima
"oji su$ "ae Btanov!i*$ najvi&e doprineli razvoju samog "onzervativizma u Nema!"oj$ izdvajaju se
2ridri( ,on Genc$ 7dam Jajnri( Miler$ 2ridri( ,on Bavinji i Jajnri( ,on =raj!"e.
1antov student$ prvi :er"ov prevodilac na nema!"i$ 2ridri( ,on Genc$ nagla&avao je
organicisti!"i "ara"ter drave i mislio da je revolucija potpuno nepotrebna$ jer i politi!"e i
dru&tvene ustanove mogu da se postepeno prilago/avaju promenama.
Nacionalni romantizam je bio "ara"teristi!an za "onzervativizam u Nema!"oj. . ta"voj
atmos,eri stvarao je i rodona!elni" istorijs"o0pravne &"ole 2ridri( ,on Bavinji$ "oji je "riti"ovao
apstra"tne$ prosvetiteljs"e ideje$ utemeljene na prirodnom pravu i suprotstavljao im "on"retna
istraivanja i ,orme nastale u razvoju prava. Gjudi se moraju pot!initi$ "ae ,on Bavinji$ onome &to
pobe/uje i &to je istorijs"i dato i ne mogu ga$ samo ta"o$ odbaciti. Ao tom s(vatanju$ !ove" je
I>
Isto$ str. %<5.
I#
Isto$ str. %<5.
;#
pasivni primalac$ "oji se mora po"oravati "ole"tivisti!"om poret"u.
Jajnri( ,on =raj!"e je prus"i istori!ar$ bez "oga se$ napominje Btanov!i*$ ni na
najpojednostavljeniji na!in ne moe predstaviti "onzervativizam u Nema!"oj. Giberal u mladosti$
"asnije postaje ,anati" nema!"og nacionalizma$ u svom delu Bloboda iz #DI#. godine$ esto"o
se suprotstavlja stavovima +ona Btjuarta Mila o slobodi pojedinca i njegovoj autonomiji u odnosu
na dravnu vlast i njen autoritet. =vrdi da Mil u dravi vidi samo sredstvo$ do" su gra/ani cilj$ pa
iz toga za"lju!uje da on$ zapravo$ za(teva slobodu u odnosu na$ a ne u o"viru drave.
. Nema!"oj je "onzervativizam$ ve* "rajem 3I3 ve"a$ bio toli"o razvijen da je imao
zna!ajnu ulogu u rasplamsavanju nacionalizma$ izgradnji vojni( i industrijs"i( potencijala i u
vo/enju osvaja!"e politi"e. .stalilo se$ pi&e Btanov!i*$ pona&anje obeleeno nacionalizmom$
autoritarizmom i "onzervativizmom$ ta"o da deo te atmos,ere "oriste "njievnici u svojim
delima$ "ao i teoreti!ari brojni( ,ilozo,ija istorije$ u "ojima isti!u zna!aj organicisti!"e drave u
gra/ans"oj i nacionalnoj emancipaciji.
Arvobitna ideja "ulturnog jedinstva dopunjena je$ zatim$ idejom nacionalnog jedinstva$ a$ na
"raju i idejom jedinstvene rasne !istote u nacizmu.
I5
Ipa"$ upozorava 4ojislav Btanov!i* u za"lju!"u
razmatranja nema!"e varijante "onzervativizma$ pogre&no ga je$ uop&teno$ izjedna!avati sa
nacizmom.
1onzervativizam "ao struju u politi!"om ivotu$ "ara"teri&e stalna "on,rontiranost sa
liberalizmom$ na isti na!in na "oji se su"obljavaju sloboda i poreda" 0 i to ne samo od 34III
ve"a$ ve* to"om !itave istorije$ "ae pro,esor Btanov!i*$ uz napomenu da je sprega cr"ve i politi"e
uzro" "onzervativne uzdranosti prema politici$ "ao pra"ti!noj a"tivnosti. 9d politi"e ne treba
suvi&e o!e"ivati i njenu ulogu treba ograni!avati.
I;
.toli"o je zanimljivija pojava da je "onzervativizam "ao politi!"i po"ret najve*i uticaj i
najdublje "orene imao u 4eli"oj :ritaniji$ gde se ispoljio "ao umerena i pragmati!na varijanta$
za razli"u od onog u ostat"u Evrope$ gde je bio i do"trinarno i nacionalisti!"i obeleen.
Re,ormatorom i ocem moderne 1onzervativne partije u Engles"oj smatra se :endamin
+izraeli$ "oji je preuzeo ru"ovo/enje njom sredinom 3I3 ve"a i zalagao se da "runa$ cr"va i
I5
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %<<.
I;
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %<;.
;5
aristo"ratija budu bedemi umerene demo"ratije
I<
. Njegov veli"i doprinos je$ prema Btanov!i*u$
&to je razumeo potrebe i za(teve$ tada nastaju*e$ radni!"e "lase$ ta"o da je$ na"on &to su dobili pravo
glasa$ prvi predstavnici proletarijata u engles"om parlamentu$ bili$ zapravo$ !lanovi +izraelijeve
"onzervativne partije. -ato se u svom delu +o"trina o jednoj naciji zalagao za jedinstvenu naciju
"oja je "o(ezivni element zajedni!"i( ciljeva radni!"e "lase i aristo"ratije$ protiv razornog
delovanja modernog "apitalizma
I%
$ isti!e Btanov!i*.
=omas 1arlajl je dao podsticaj "onzervativnoj misli i pra"si u 4eli"oj :ritaniji "riti"ama
liberalni( postav"i i parlamentarne vlade$ pretpostavljaju*i im ja"u vladu i (arizmats"o vo/stvo$
po !emu su$ zapravo$ njegova s(vatanja i najpoznatija$ smatra Btanov!i*. 1arlajl tvrdi da je dru&tvo
najbolje menjati inteligentno$ pod vo/stvom najbolji( 0 (eroja$ &to je "oncepcija "oja je
inspirisala mnoge nacionalisti!"e po"rete u Evropi$ s obzirom da je uobli!ena u njegovom delu 9
(erojima$ (eroizmu i obrazovanju (eroja u istoriji 0 prevedenom i u :eogradu #?>;. godine$
podse*a Btanov!i*.
+a bi dru&tvo napredovalo$ neop(odna je stabilnost i proces neprestanog inoviranja$ do" je za
ljude bitno da budu realisti u svetu predrasuda i ograni!enosti$ smatra 4olter :edot$ "oga
Btanov!i* izdvaja$ "ao jo& jednog predstavni"a britans"og "onzervativizma$ zagovorni"a
postepene revolucije.
.op&teno re!eno$ britans"i "onzervativizam se zalae za me&ovitu vladu u "ojoj i
demo"ratija i aristo"ratija i monar(ija imaju svoje mesto. Ao Btanov!i*evom mi&ljenju$
davanje prioriteta malim pra"ti!nim "oracima$ uz umereni s"epticizam i izbegavanje
apstra"tni( na!ela$ od ove vrste "onzervativizma stvorili su$ ne samo zagovorni"a$ ve*
svojevrstan sinonim za politi!"i "ompromis i mirno re&avanje su"oba. . :ritaniji su
tradicija i po&tovanje obi!aja zna!ajniji nego pisani ustavi ve*ini zemalja$ "oje i( imaju 0 s
tim$ tvrdi Btanov!i*$ da se nepisani ustav u :ritaniji po&tuje$ &to sa onim drugim$ pisanim i
utvr/enim$ veoma !esto$ nije slu!aj.
Istovremeno$ isti!e Btanov!i*$ a"o posmatramo "onzervativizam u celini$ "ao globalni
,enomen$ uo!avamo organicisti!"i "oncept i primat celine dru&tva$ u odnosu na delove$ "ao i
izvr&avanje dunosti neop(odni( za njegovo nesmetano ,un"cionisanje. 7ntiindividualisti!"i se
nagla&ava uloga grupe$ po !emu dru&tvo nije s"up individua$ ve* sistem grupa$ !iji je
I<
.por. 4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %<<.
I%
Isto$ str. %<<.
;;
organs"i izraz drava$ "roz "oju treba da ostvaruju svoja prava$ dunosti$ potrebe i interese. Iz
ovog razloga$ smatra Btanov!i*$ "onzervativci nisu za uvla!enje mase u upravljanje dravom.
1ontinuitet i postepenost predstavljaju se "ao ,ilozo,s"e "ategorije$ "oje su mnogo
vrednije i na vi&em nivou od pu"og nepri(vatanja i osude pojedini($ "on"retni( promena$
o"vali,i"ovani( "ao revolucionarne. Ao Btanov!i*u$ "onzervativci su naj!vr&*e povezani
interesom da sa!uvaju ste!ene privilegije$ zato se zalau da odre i sa!uvaju od promena postoje*e
stanje$ opominju*i da je neop(odno da generacije uloe veli"e napore$ da bi se postigla bilo "a"va
ozbiljnija promena na bolje.
Arednost se daje is"ustvu$ navici i tradiciji$ do" je poreda" "lju!na ideja
"onzervativne misli$ ta!nije sinonim za stabilnost "ao stanje bez promena ili s minimalnim
pobolj&anjima$ "oja vremenom spontano$ ali postepeno dolaze.
II

9snovni preduslov napret"a i sre*e dru&tva je$ upravo ta"av poreda"$ "oji se odrava
tradicijom i slepom poslu&no&*u. Is"ustvo generacija je iznad razuma i stoga !ove" ne treba ni
da po"u&ava da ne&to s(vati$ "riti"uje$ menja.
I@
1ada se$ uz sve ovo &to je do sada re!eno$ dodaju pojmovi "oji odre/uju porodicu i
religiju$ de,initivno se zao"ruuje sistem najvaniji( "ategorija "ara"teristi!ni( za
"onzervativne do"trine. 9ne su$ s jedne strane$ doprinele i podsta"le istorijs"a istraivanja
pro&losti$ tradicije$ ustanova i obi!aja 0 a$ s druge$ proele brojne oblasti dru&tveni( nau"a i
izvr&ile snaan uticaj na novije ideologije$ !a" i one "oje$ u svojoj osnovi$ predstavljaju teorijs"i
antipod "onzervativizma$ za"lju!uje 4ojislav Btanov!i*.
,.1. Kozervativiza# + -a i -tvaro-t
!stina je, gospodo, da je dr#avnik kreatura svog doba, dete okolnosti kojima je okru#en, delo
vremena u kome #ivi. Cr#avnik je u sutini praktian ovek- a kad je pozvan da preuzme du#nost,
on se nee mnogo lomiti oko toga ta je moglo ili nije moglo biti njegovo lino miljenje o ovom
ili onom pitanju- on jedino treba da utvrdi ono to je potrebno i korisno, kao i ta je najpogodniji
II
4ojislav Btanov!i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizam$ str. %<@.
I@
Isto$ str. %<@.
;<
nain da se to sprovede$.
,D
9vu izjavu :endamina +izraelija$ Robert Nizbet navodi na samom po!et"u svoje "njige
1onzervativizam 0 san i stvarnost$ u nastojanju da objasni odnos izme/u pra"ti!ne politi"e i
ideologije$ za "oji (odnos$ prim. B.M.) "ae da u njemu nema "rutosti niti bilo !ega &to bi
nagnalo !a" i najdisciplinovanije stran"e i nji(ove lidere da budu uve" verni ideologiji.
I?
1ada tome jo& doda ono &to je :iverbru" re"ao za Gojda +orda$ da njega nije briga u
"om pravcu ja&e 0 samo a"o on !vrsto dri uzde u ruci
@>
0 postaje sasvim razumljiva Nizbetova
intencija da svoja razmatranja o "onzervativizmu obelei odre/enjem odnosa politi"e i
ideologije$ ta!nije odnosa "onzervativni( politi!ara i mislilaca u odnosu na ideologiju. I da bi
do "raja ostao dosledan i metods"i precizan daje svoju de,iniciju ideologije6 Ideologija je sva"a
razlono povezana celina moralni($ e"onoms"i($ dru&tveni( i "ulturni( ideja "oja je tesno i
prepoznatljivo integrisana u politi"u i politi!"u mo*.
@#
Naravno$ ne zaboravlja da napomene da je re! i o osnovici mo*i usmerenoj "a pobedi
celine ideja. Buprotno od privremeno povezani( ideja$ ideologija ivi "roz vreme.
Institucionalizovana je i ima zastupni"e i tuma!e$ do" su njeni lideri$ naj!e&*e$
(arizmati!ne li!nosti.
1onzervativizam$ za "oji "ae da je jedna od tri veli"e politi!"e ideologije "oje su se
javile u dva prote"la ve"a na -apadu (druge dve su liberalizam i socijalizam$ prim. B.M.)$ Nizbet
naziva i politi"om slobode ili traganjem za politi!"om vrlinom.
=ime daje do znanja da je vi&e panje obratio na elemente "onzervativizma "oji mu$ u
pore/enju sa drugim ideologijama$ izgledaju ne samo vani ve* i "ara"teristi!ni.
@5
Naglasa" na
"ontinuitetu i doslednosti u biti je sva"e veli"e ideologije$ "ae Nizbet i podse*a da nau"e
stalno tee da nadma&e osniva!e$ &to sa ideologijom nije slu!aj.
Nizbet nije jedini ugledan teoreti!ar "oji ,ilozo,s"e izvore "onzervativizma vidi u
Edmundu :er"u i njegovim Razmi&ljanjima o revoluciji u 2rancus"oj$ do" je u politi!"om
ID
.por. Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. @.
I?
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. I.
@>
Isto$ str. @.
@#
Isto$ str. %.
@5
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. D.
;%
smislu$ po njemu$ zaiveo u prvoj tre*ini 34III ve"a$ ta"o/e u Engles"oj. =a!nije$ i mnogo pre
revolucionarni( de&avanja u 2rancus"oj$ :er" se nije slagao sa nacionalisti!"om misli
prosvetiteljstva. =o u"azuje na !injenicu da je i "od :er"a$ ali i u celoj -apadnoj Evropi$
postojala osnova za ,ilozo,iju$ "oju je izloio u svom glavnom delu. Isto ta"o$ nije potrebno
posebno do"azivati da se$ ia"o je njegova sadrina egzistirala mnogo ranije$ pojam
"onzervativno u politi!"oj primeni javlja te" o"o #D;>. godine$ "ae Nizbet.
4e* to"om 34III ve"a u Nema!"oj i Isto!noj Evropi bila je &iro"o rasprostranjena
,ascinacija srednjim ve"om$ "oja *e u 3I3 za(vatiti brojne mislioce u Engles"oj i 2rancus"oj.
Istovremeno$ neizbean element$ "oji je obuzeo dobar deo -apada$ bio je )
tradicionalizam.
Nizbet$ naravno$ daje za pravo :er"u &to je 2rancus"u revoluciju video$ s jedne strane$
"ao jedinstvenu pojavu$ a s druge i "ao povezanu sa misti"om$ "oja *e se ra&iriti po !itavoj
Evropi$ pa !a" vremenom i po 7ziji i 7,rici. =a"o je$ po njemu$ te" posle o"tobars"e$ #?#@.
godine$ ,rancus"a prestala da bude "lju!na preo"upacija$ "a"o svets"i( revolucionara$ ta"o i
svi( tradicionalista i "onzervativaca.
:er" je video 2rancus"u revoluciju mnogo vi&e "ao borbu za sticanje apsolutne vlasti
nego za slobodu. 1ao ilustraciju ove tvrdnje$ Nizbet navodi podata" da su svi esna,i u"inuti
#@?#. godine. =ada donesenim za"onom je re!eno da nema vi&e nijednog udruenja u dravi 0
postoje samo poseban interes sva"og pojedinca i op&ti interes.
@;
2rancus"i ,ilozo,i su bili
ube/eni$ isti!e Nizbet$ da je tradicionalna stru"tura zasnovana na porodi!nim i rodbins"im
vezama protivna prirodi i razumu. =ime je i patrijar(alna porodica osetila neizbenu mo*
revolucije 0 bra" je #@?5. godine progla&en ugovorom gra/ans"og prava. =e&"o je$ ovom
prili"om$ navesti sve pogubne posledice dono&enja ta"vog za"ons"og a"ta "rajem 34III ve"a$
ali je !injenica da je u #@?<. godini (da"le samo dve godine "asnije$ prim. B.M.) broj za"lju!eni(
bra"ova bio manji od broja oni( razvedeni(.
2rancus"i revolucionarni prosvetitelji zauve" su odbacili tradicionalne za"one
primogeniture$ &to je neminovno prouzro"ovalo posledice i na imovinu i na porodicu.
Malo je stvari "oje su toli"o odbojne za "onzervativnu tradiciju "ao &to je to odnos revolucije
prema imovini.
@<
Aogotovo &to je postala predmet za"onodavne regulative. Nizbet ta"av
@;
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. #@.
@<
Isto$ str. #D.
;I
postupa" tuma!i sveop&tim ciljem da se u potpunosti$ do uni&tenja$ ras"inu sve veze izme/u
imovine i "orporativni( institucija "ao &to su porodica$ Hr"va$ esna, i manastirs"a
zajednica$ "oje su ve"ovima bile subje"ti imovins"og prava$ ne samo u 2rancus"oj$ ve* i u
!itavoj Evropi. B druge strane$ revolucionari su imovins"o pravo snano individualizovali$ &to
je$ za"lju!uje Nizbet$ samo deo u"upnog individualizovanja celog tradicionalnog dru&tva. 7$
"ao rezultat ras"ida veza izme/u imovine i "orporativni( institucija$ sa jedne i
individualizovanja imovins"og prava$ s druge strane$ "ao nusproizvod revolucije po!ela je da
cveta jedna ,luidna$ labilna i nov!ano orijentisana imovina$ uve*avaju*i e"onoms"u mo* !itave
jedne nove "lase
@%
.
Individualizacija dru&tva i racionalizacija svega$ od "ovanog novca$ sistema mera$
svojine$ obrazovanja$ religije i svi( aspe"ata vladavine bili su$ nagla&ava Nizbet$ usmerenje
narodne s"up&tine$ nacionalne "onvencije i "omiteta javnog spasa u 2rancus"oj.
Izmi&ljena su detaljna pravila rituala i liturgije u interesu nove religije i ljuds"og
du(a$ "oja su se "oristila na javnim s"upovima$ a uveden je i novi "alendar. 1ontrolisanje
vremena i pro&losti$ "ao i svi( predstava o njima je od vitalnog zna!aja$ "a"o je napisao
9rvel u svojoj %0DE. Nizbet upozorava da su ,rancus"i revolucionari u tome bili ispred
9rvela$ jer je 1omitet javnog spasa za(tevao6 Morate sasvim preudesiti narod "oji elite da
oslobodite$ morate uni&titi njegove predrasude$ izmeniti njegove navi"e$ ograni!iti njegove
potrebe$ is"oreniti njegove poro"e$ pro!istiti njegove elje.
@I
Aozivaju*i se na Roberta Aalmera$ a u cilju da u"ae na to da je revolucija postala
samostalna i ne"ontrolisana sila "oju vi&e ni"o nije usmeravao 0 Nizbet navodi
Robespjerove re!i6 7"o je osnovica narodne vladavine u vreme mira vrlina$ osnovica te
vladavine u vreme revolucije su i vrlina i terorF vrlina bez terora je nemo*naF teror bez vrline je
ubistvo.
@@
Ia"o je Evropa najvi&e bila &o"irana terorom ,rancus"i( revolucionara$ Nizbet "ae da
je :er"$ ne umanjuju*i svoje zgraanje$ tvrdio da je teror manje podmu"ao od za"ona "oje
@%
Isto$ str. #D.
@I
.por. Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. #?.
@@
Isto$ str. #?.
;@
su donosile revolucionarne s"up&tine. Nji(ov cilj bio je uni&tavanje tradicionalnog poret"a i
ja!anje dravne mo*i$ &to je$ po :er"u$ pravo ogledalo neobuzdanog "ara"tera Revolucije.
Aored ,rancus"e$ prema Nizbetu$ jo& jedna revolucija uznemirila je "onzervativce i
romanti!are Evrope toga vremena 0 bila je to industrijs"a revolucija$ "oja je "renula u po(od
prvo na Evropu$ a potom i na ceo svet. 'edna od njeni( posledica bila je zapravo dru&tvena
promena$ "oja se dogodila$ pre svega$ u evrops"im zemljama sa razvijenom aristo"ratijom$
prisiljenom da odustane i od tradicionalnog obavljanja besplatni( suds"i( i sli!ni( usluga 0 jer
i( je zamenila nova "lasa pla*eni($ izabrani( ili imenovani( dravni( !inovni"a
@D
.
Nizbet u"azuje na jo& dva veli"a po"reta u 3I3 ve"u zna!ajna za "onzervativizam. Arvi
je bio vers"i$ +ona 4eslija$ u po!et"u poznat "ao veslijanizam$ a ne&to "asnije "ao
metodizam$ do" je drugi ,ilozo,s"i$ utilitaristi!"i$ +eremija :entema.
:er" je imao na umu sve politi!"e$ vers"e$ e"onoms"e i ,ilozo,s"e poreme*aje mira u
Evropi$ "ada je pominjao i sistem$ smatra Nizbet$ uz napomenu da je :er"$ pri tom$ mislio na
du( ja"obinizma$ ali i na ne&to mnogo &ire 0 na dru&tveni i intele"tualni po"ret$ !iji je veli"i cilj
bio.. is"oreniti ono &to se nazivalo aristo"rata ili plemi* i dentlmen
@?
. Nizbet "ara"teri&e :er"a "ao
jezgrovitog i nalazi da u pozadini ovog is"aza lei ,ilozo,ija istorije$ antiprogresivna ,ilozo,ija$
"oja na nedavnu pro&lost gleda "ao na o!igledno propadanje u odnosu na veli!inu srednjove"ovlja i
njegove ,ilozo,ije i ,ilozo,ije religije$ "ojoj se ni&ta ne zamera...
D>
Bigurno da je$ izme/u ostalog$ i to navelo Roberta Nizbeta da "onstatuje da u :er"ovim
pogledima ima izvesnog ,atalizma i rezignacije du(a pred nesavladivom silom
modernosti0 i u prilog tome navodi njegovu svojevrsnu poru"u6
Bve &to sam u!inio u pro&losti i sve &to *u uraditi ubudu*e svodi se samo na to da sebe$ u
sva"om pogledu$ delanjem i pasivno&*u$ is"lju!im iz ove veli"e promene.
D#
1onzervativizam je$ ponavlja Nizbet$ obrazlau*i dogmati"u (sistem vrednosti i uverenja$
@D
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. 55.
@?
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. 5I.
D>
Isto$ str. 5I.
D#
Isto$ str. 5I.
;D
prim. B.M.) ove ideologije$ prigrlio prava Hr"ve$ dru&tvene "lase$ porodice i imovine da bi i(
stavio nasuprot prirodnom pravu u o"virima novog utilitarizma i nacionalnoj demo"rats"oj
dravi. . prvom planu je$ da"le$ pravo proiste"lo iz istorije i dru&tvenog razvoja i pravo na
opstana"$ u periodu plime individualizma i nacionalizma.
4e* je vi&e puta nagla&eno da je osnovni element "onzervativne politi"e njeno gledanje na
ulogu istorije$ "oja$ u su&tini$ nije ni&ta drugo do is"ustvo.
9ni ljudi "oji ni"ad ne gledaju napred$ u potomstvo$ ni"ad ne gledaju ni unatrag$ na svoje
pret"e
D5
0 poznata je :er"ova re!enica iz "oje se jasno nazire stanovi&te da sada&njost nije
slobodna$ "a"o to tvrde racionalisti. 1a"o bi preciznije osli"ao ovo stanovi&te$ Nizbet u pomo*
priziva Jalera$ "oji "ae6 +o" progresisti0racionalisti vide sada&njicu "ao po!eta" budu*nosti$ pravi$
"onzervativni na!in je videti je "ao poslednju ta!"u do "oje je dospela pro&lost u svom neprestanom i
(armoni!nom razvoju.
D;
Iz navedenog se moe izvu*i za"lju!a" da se$ sa "onzervativnog stanovi&ta$ dru&tvena
realnost najbolje moe razumeti "roz istorijs"i pristup$ zato &to ne moemo znati gde smo$
jo& manje "uda idemo$ do" ne saznamo gde smo bili. =o je "amen0temeljac "onzervativne
,ilozo,ije istorije$ za"lju!uje Robert Nizbet i upozorava da je ,ilozo,ija tradicionalizma
sele"tivna 0 da zdrava tradicija mora biti iz pro&losti$ ali istovremeno i poeljna i
podobna.
-a Nizbeta je jedan od najsmeliji( :er"ovi( napada na ,rancus"u revoluciju sadran u
stavu o predube/enju6 +ovoljno sam (rabar da priznam "a"o u ovo doba prosve*enosti$ mi ne
odbacujemo nijedno ranije predube/enje$ nego i( se u veli"oj meri pridravamo... i &to su ranije
vi&e preovla/ivala$ to i( mi vi&e po&tujemo.
D<
Nizbet navodi da je$ po :er"u$ predube/enje "oncizni izvod u umu pojedinca$ sa
snagom i autoritetom tradicije
D%
. 7li$ isto ta"o i ona vrsta mudrosti "oju ,ilozo,i prirodnog
prava omalovaavaju "ao sujeverje$ s obzirom da je za nji($ "a"o je re"ao :er"$ !injenica da je
ne"i poreda" star$ sasvim dovoljna da se on i razori.
D5
Isto$ str. ;#.
D;
Isto$ str. ;;.
D<
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. ;D.
D%
Isto$ str. ;D.
;?
Aredube/enje$ ona"o "a"o ga je :er" osmislio i objasnio$ posebno je zna!ajno$ sa
aspe"ta "onzervativne misli$ "ao ,a"tor ujedinjenja gra/ana u suprotstavljanju jednoj vrsti
tiranije$ "oju racionalizam pone"ad name*e. Nizbet isti!e da su i :er" i "onzervativci uop&te$
uvideli da volja za otpor$ za "oju se tvrdi da izvire iz unutra&njeg saznanja o prirodnim
pravima ili uro/enog instin"ta za slobodom$ zapravo poti!e od predube/enja$ "oja se u
svesti ljudi "roz istorijs"i (od$ sporo izgra/uju. =o su predube/enja o religiji$ imovini$
nacionalnoj samostalnosti$ obi!ajima.. i ona su$ a ne apstra"tna prava$ sila "oja daje
ljudima motiv da se bore za slobodu.
Raspravljaju*i o pojmu vlasti$ Nizbet "ae da je ona$ zajedno sa imovinom$ jedan od
centralni( pojmova u "onzervativnoj ,ilozo,iji$ uz ogradu da to ne zna!i da se pojam
slobode ade"vatno ne tretira u nji(ovom sistemu vrednosti. 'edina sloboda na "oju mislim 0
citira Nizbet :er"a 0 jeste sloboda povezana sa redomF sloboda mora postojati naporedo sa
redom i vrlinom$ ina!e je$ uop&te$ nema.
DI
4i&e je nego o!igledna prisutnost "onzervativne i ,eudalne stru"ture politi!"e vlasti i u
:er"ovoj studiji Misli i detalji$ "oju Nizbet navodi$ "a"o bi ilustrovao :er"ove stavove o "on"retnim
ovla&*enjima drave6 ...Aotrebno je zato znati gde pojedine stvari pripadaju$ ta"o da za"onima treba
regulisati samo jedne stvari$ a obi!ajima druge. 4eli"i politi!ar *e ova"o stanje stvari pri(vatiti$ ne
po"u&avaju*i da za"ons"im putem reguli&e s,eru obi!aja.
D@
9vi :er"ovi stavovi dubo"o su$ smatra Nizbet$ usa/eni u samu sr "onzervativne misli to"om
dugog niza godina i u delima brojni( teoreti!ara$ "oji se u "ontinuitetu i danas pomno zalau i
nagla&avaju potrebu da se politi!"a drava mora$ sa jedne strane uzdravati od uplitanja u
privredne$ dru&tvene i moralne poslove 0 a s druge$ ja!ati i pro&irivati zna!aj i ulogu porodice...
i dobrovoljne i zadrune organizacije.
Nizbet razloge postojanja :er"ovi($ pa i de :onalovi( vi/enja drave i dru&tva u 3I3 ve"u
nalazi u sveop&tem uticaju :entemovog utilitarizma$ !iji je moto bio najve*e dobro za najve*i
broj. =vrdio je da !ove"om vladaju dva suverena gospodara 0 njegova elja za zadovoljstvima i
be"stvo od bola. Ao tome su socijalne$ "ulturne$ rasne ili etni!"e osobine za :entema
nevane i bezna!ajne$ "ae Nizbet$ pretpostavljaju*i da je =o"vil moda imao na pameti
bentemovs"u demo"ratiju$ "ada je napisao6 ... bezbrojno mno&tvo ljudi$ me/usobno sli!ni( i
DI
Isto$ str. <;.
D@
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. <I.
<>
jedna"i($ u nepre"idnoj potrazi za sitnim i "u"avnim zadovoljstvima "ojima zasi*uju svoje male
ivote... a nad njima jedna ogromna i tutors"a sila... apsolutna$ detaljna$ sveprisutna$ predvidljiva i
blaga... i ta"o do" sve narode ne svede na pu"o stado pla&ljivi( i radini( ivotinja !iji je pastir
drava.
DD
Ao Nizbetovom mi&ljenju$ ne moe se stati na put sve razgranatijoj biro"ratiji$ onog trenut"a
"ad drava po!ne da name*e vlast brojnim dru&tvenim oblicima$ uz napomenu da su i :er" i de
:onal "riti"ovali ,rancus"e revolucionare zbog enormnog bujanja biro"rats"og aparata. =o"vil je$ "a"o
navodi Nizbet$ tvrdio "a"o su demo"ratija i biro"ratija uzajamno toli"o blis"e po du(u da im je
mogu*e$ !a"$ predvi/ati pojedina!ni razvoj na osnovu rezultata uspe&nosti one druge.
2rancus"a revolucija je odgovorna za uvo/enje u istoriju op&te vojne obaveze$ na &ta su prvi
panju s"renuli "onzervativci$ a iz !ega Nizbet izvla!i za"lju!a" o tesnoj vezi izme/u demo"ratije i
&irenja ratovanja.
Ba "onzervativne ta!"e gledi&ta mase su jo& jedan element u razmatranju pojma
politi!"e mo*i. Ideja mase$ po mi&ljenju Nizbeta$ razvila se u 3I3 ve"u$ a o njima je
posebno mnogo pisao =o"vil u"azuju*i da su one jedna od veli"i( opasnosti$ "oje je
demo"ratija stvorila. Are svega$ "roz nagla&eno pridavanje zna!aja ve*ini i idejama jedna"i(
vrednosti$ &to je prouzro"ovalo tendenciju izravnjavanja stanovni&tva.
-a Nizbeta nema na!ela u "onzervativnoj ,ilozo,iji vanijeg od onoga o su&tins"oj i
potpunoj ne"ompatibilnosti izmedju slobode i jedna"osti$ "oja nastaje zbog suprotni(
ciljeva ove dve vrednosti. =rajna svr(a slobode je za&tita li!ne i porodi!ne svojine 0 do"
je su&tins"a svr(a jedna"osti njena preraspodela ili uravnilov"a.
Ao&to je individualna snaga uma i tela razli!ita ve* na ro/enju$ sva"i napor da se to
ispravi pravnom i administrativnom intervencijom moe samo da obogalji slobode oni( "oji( se
to ti!e$ a naro!ito slobode oni( najja!i( i najsjajnijeg uma.
D?
1a"o je verovao :er"$ sude*i po tuma!enju Nizbeta$ sloboda "oju su slavili ja"obinci
svodila se$ u su&tini$ na slobodu naroda "ao nacionalne zajednice da deluje protiv svi( grupa$
po!ev od aristo"ratije i monar(ije$ "oje su$ pa"$ sa svoje strane$ nastojale da ograni!e ili na
ne"i drugi na!in u!ine razli!itom ta"vu monolitnu zajednicu ("ao &to je bila revolucionarna$
DD
.por. Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. %5.
D?
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. %I.
<#
prosvetiteljs"a 2rancus"a$ prim. B.M.). Najverovatnije iz tog razloga$ Nizbet tvrdi da su i za
:er"a i za =o"vila glavne rtve revolucije u 2rancus"oj bile grupe pojedinaca$ "ao &to su "lase$
zajednice$ esna,i i "orporacije 0 pre nego apstra"tni pojedinci.
Bama su&tina "onzervativne ,ilozo,ije o slobodi i jedna"osti su dru&tvena
di,erencijacija$ (ijerar(ija i ,un"cionalni "onsenzus$ jer su$ veruje Nizbet$ od vitalnog
zna!aja "a"o za slobodu ta"o i za poreda".
Arezir za imovinu0 navodi Nizbet :er"ov stav "oji je zabeleio u jednom pismu iz
#@?;. godine 0 i postavljanje protiv njene su&tine izvesni($ navodni($ prednosti drave su i
doveli do svi( ostali( zala$ "oje su ruinirale 2rancus"u i izloile !itavu Evropu najneposrednijoj
opasnosti.
?>

. tom smislu$ :er" ja"obins"o uni&tavanje privatne svojine e"sproprijacijom ili
strogim za"onima$ naziva zlo!inom$ jedna"im onom po!injenom i nad (ri&*anstvom$
monar(ijom ili aristo"ratijom.
Bu&tina "onzervativnog s(vatanja imovine i izrazita rims"o0,eudalna "omponenta$
zapaa Nizbet$ posebno je uo!ljiva u obi!ajima i za"onima o primogenituri i ograni!enju
naslednog prava$ radi za&tite porodi!nog "ara"tera imovine. =a"o je$ podse*a Nizbet u svojoj
studiji$ :endamin +izraeli u op&tem predgovoru svojim romanima #D@>. godine napisao6
2eudalni sistem se moda istro&io$ ali njegovo glavno na!elo 0 ispunjavati obaveze "oje
proizlaze iz posedovanja imovine 0 ostaje su&tina dobre vladavine.
?#

Nizbet se$ sva"a"o$ slae sa +izraelijem$ &tavi&e$ nastavlja tvrdnjom da su stari Rimljani
bili u pravu$ "ao i srednjove"ovni aristo"rati i seljaci$ "ada su svojinu smatrali produet"om
tela$ smatraju*i je dragocenom "ao i sam ivot.
. isticanju zna!aja Hr"ve i (ri&*ans"e moralnosti$ "onzervativizam$ me/u politi!"im
ideologijama$ zauzima jedinstveno mesto. Arvi "onzervativci$ a :er" posebno$ bili su uasnuti
ja"obins"im napadima na Hr"vu u 2rancus"oj. =a"o$ pored rasprave o imovini$ prema
Nizbetovoj proceni$ najve*i deo u :er"ovim Razmi&ljanjima o revoluciji u 2rancus"oj
zauzimaju njegovi stavovi o vitalnoj ulozi religije.
?>
.por. Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. I;.
?#
.por. Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. I?.
<5
Istovremeno$ do" su ,rancus"i tradicionalisti de :onal$ de Mestr i Katobrijan odabrali
rimo"atoli!"u veru za dravnu i svi ostali "onzervativci$ tvrdi Nizbet$ bez dileme$ smatrali su da
je religija ugaoni "amen drave i dru&tva. Hr"va je$ po njima$ organizovana na isti na!in "ao
civilna vlast i dru&tveni poreda" 0 sva"o treba da se dri svog domena i neizbeno
ograni!ava ono drugo$ ni vi&e ni manje od toga.
Nizbet smatra da je :er"$ sigurno$ u tom pravcu razmi&ljao "ada je re"ao6 Aoliti"a i
predi"aonica se ne slau jedna s drugom. -ato u cr"vi ni&ta drugo ne treba da se !uje osim glasa
(ri&*ans"og milosr/a.
?5
-avr&avaju*i svoju studiju 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ Robert Nizbet je$ pored
svega re!enog$ smatrao uputnim i "orisnim da iznese svoj stav o ne"im posledicama
"onzervativizma$ "oje su nedvosmisleno$ ostavile dubo" trag na !ove!anstvo$ po!ev od 3I3
ve"a.
=a"o "onstatuje da su "onzervativci6 pomogli u ot"rivanju sveta institucija i
njegovog razvojaF uveli novi stil u na!inu izraavanja upotrebom pojmova$ "ao &to su
socijalno$ tradicija$ obi!aj$ institucija$ obi!an narod$ zajednica$ organizam$
t"ivo$ "ole"tiv... ta"o/e i porodica$ srodstvo i srodni!"e veze$ paro(ija$ selo$
dru&tvena "lasa i "asta$ status$ varo&$ cr"va... i mnoge druge. =o"om 3I3 ve"a$
posebno$ "ae Nizbet$ uticaj "onzervativni( ideja o!igledan je u sociologiji$ teoriji drave i
prava$ istoriji... a$ uo!ljivom uticaju "onzervativni( tendencija bili su izloeni i liberalizam i
socijalizam$ "ao ideologije.
1onzervativna ,ascinacija starim i tradicionalnim uo!ljiva je i u evrops"oj literaturi i
umetnosti$ posebno li"ovnoj. 1njievnici i sli"ari obra/uju nacionalnu tradiciju$ istoriju i
misti"u u svojim narodima. Areci su$ tada$ za umetni"a bili vaniji nego sada&njost i zbivanja u
njoj. Nizbet smatra da je to &to se doga/alo u devetnaestom$ a zatim i u dvadesetom ve"u$
zapravo$ pot!injavanje umetnosti i politi"e veli"im snagama pro&losti$ ali "oje ive i
preovla/uju i u sada&njosti.
1ao &to smo "od Nizbeta ve* na ne"oli"o mesta videli$ :er" je verovao da u pro&losti
lei ve*a nacionalna vrlina$ nego u sada&njosti$ "oja je izloena sve brem preobli"ovanju i
?5
Isto$ str. @?.
<;
uticaju snaga demo"rats"e i e"onoms"e revolucije. -animljivo je da je on i pre 2rancus"e
revolucija bio vezan za tradiciju$ "onvencije i uverenja "oja su imala jasan pe!at pro&losti.
. tom smislu$ Nizbet izdvaja jedan od naj!e&*i( citata iz Razmi&ljanja o revoluciji u
2rancus"oj$ u "ome Edmund :er" poru!uje da je nacija partnerstvo u nauci$ umetnosti$
moralu$ ali$ isto ta"o i izme/u ivi($ mrtvi( i oni( "oji *e se te" roditi.
?;
Bociolog 1arl Man(ajm$ i ne nuno "onzervativac$ lepo je$ za"lju!uje Robert Nizbet$
izrazio navedenu misao6
1onzervativac$ me/utim$ sve zna!enje ne"e stvari vidi u onome &to lei iza nje$ bilo u
njenoj pro&losti bilo u njenoj evolutivnoj "lici. =amo gde progresivno "oristi budu*nost da
protuma!i stvari$ "onzervativno upotrebljava pro&lost.
?<
..1. Kozervativiza# + )otrarevo%/!ioara ideo%o(i"a
2ran!es"o 4alentini u Modernoj politi!"oj misli$ prema piscu predgovora za (rvats"o
izdanje ove "njige$ 'osipu Kentiji$ za cilj ima da po"ae &ta je sadraj savremeni( politi!"i(
teorija$ "a"va je nji(ova veza sa ade"vatnim ,ilozo,s"im pogledima$ a "ao rezultat svega toga$ da
njegovo delo bude istorija politi!"e ,ilozo,ije savremene epo(e ) a$ ne standardna istorija
savremene politi!"e misli.
-a nas je$ ovom prili"om$ zna!ajan samo deo ove studije$ "oji je 4alentini nazvao
1ontrarevolucionarna ideologija i posvetio mu poglavlje u "ome je obradio
antiracionalisti!"e i "ontrarevolucionarne teorije :er"a$ Kelinga$ Klegela$ Novalisa$ Milera$
Jalera$ de Mestra$ de :onala i Gamnea.
1ada bismo (teli da u"aemo na obeleje &ta je zajedni!"o piscima "oji se protive
,rancus"oj revoluciji$ upozorili bismo na polemi"u protiv apstra"tnog
?%
$ "ae 4alentini i
podse*a da put razumnosti nije put du(a "oji apstra(uje$ ve* du(a "on"retnostiF ta!nije$
on je vi/enje istorijs"e stvarnosti$ ona"vom "a"va ona jeste$ sa svim povezanostima celineF
uvaavanje pro&losti$ sa nagomilanim is"ustvima$ "oja joj potvr/uju vrednost i
racionalnost. Racionalan put nije izmi&ljeno delovanje na bazi ne"og pretpostavljenog
?;
.por. Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. ?%.
?<
Isto$ str. ?%.
?%
2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. ID.
<<
!istog uma$ ve* se s"ladno u"lapa u istorijs"i to" da bi mu upotpunilo smisao$ "oji je u njemu
ve* prisutan i u razvoju.
?I
4alentini$ razmatraju*i :er"ovo "ontrarevolucionarno delo$ posebno u"azuje na 0
imaju*i u vidu nesretno oslobo/enje od prirode i istorije$ "ao posledicu ,rancus"e revolucije 0
njegovo tradicionalno pri"azivanje demo"ratije "ao vladavine nereda i razuzdanosti.
'ednom re!ju$ demo"ratija u"lanja !ast i dru&tveni rang$ a da i( pri tom ne zamenjuje vrlinom$
&tavi&e$ zamenjuje i( osrednjo&*u$ zavi&*u pu"a i jo& gorim stvarima.
?@
Imaju*i u vidu ove stavove$ la"o je$ "ae 4alentini$ razumeti :er"ov politi!"i model$
"oji se re,le"tuje "roz razumnu (mudru$ pragmati!nu$ prim. B.M.) Engles"u$ !iji ustavni
ivot$ od Magna "arte
?D
do druge revolucije (revolucija bez "rvi$ #IDD. prim. B.M.)$ "ara"teri&e
sporo sticanje istorijs"og is"ustva i postepen razvoj "on"retni($ a ne apstra"tni( sloboda.
Istins"a prava !ove"a nisu apstra"tna i meta,izi!"a prava iz de"laracija o pravima$ nego se
sastoje samo u pravu &to ga sva"i !ove" ima da bi uivao prednosti gra/ans"og dru&tva.
??
7li$ razlae dalje 4alentini ovu :er"ovu izjavu$ stvarni sadraj ti( prava u osnovi nije
jedna"$ jer je odre/en !ove"ovim poloajem i mestom u dru&tvu$ a to je$ zapravo izvorni
ugovor. Na taj na!in se pripada jednom ve!nom dru&tvu sastavljenom od nejedna"i( !lanova$
za"lju!uje :er" uz napomenu da je ljuds"a priroda upravo ta"va$ a ne apstra"tna$ "a"o je
zagovara prosvetiteljstvo.
4alentini nije usamljen u zapaanju da religija upotpunjuje i zao"ruuje :er"ovu
politi!"u gra/evinu$ jer su za Engleze$ cr"va i drava neodvojive. =a"o je i za :er"a politi"a
sluba :oja$ a drava zalog na oltaru op&te slave
#>>
. Ao njemu$ religija$ posredstvom sve!ani(
ceremonija$ ima$ pa"$ vanu ulogu i u uzdizanju i utesi ljudi nis"og poloaja$ jer se oni ta"o
upoznaju s dravom u "ojoj *e povlastice izobilja nestati$ "ada svi$ !a" i najbedniji$ budu jedna"i i
moda vi&e nego jedna"i u snazi svoje vrline.
#>#

:er" je$ "ae 4alentini$ savr&eno dosledan u svom suprotnom delovanju$ u odnosu na
?I
Isto$ str. I?.
?@
Isto$ str. @5.
?D
4idi$ Aoliti!"a enci"lopedija$ str. %5; 0 Magna c(arta libertatum 04eli"a povelja slobode$ ugovor "oji su #5#%.
godine ,eudalci0baroni nametnuli engles"om "ralju 'ovanu :ez -emlje$ a "oji predstavlja jedan od zna!ajniji(
do"umenata britans"e ustavne istorije i britans"og ustava.
??
2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. @;.
#>>
Isto$ str. @<.
#>#
Isto$ str. @<.
<%
prosvetiteljstvo 0 pojmove jedna"osti i li!ne zasluge$ "oje je prosvetiteljstvo nastojalo da svede
na lai!"i nivo$ on vra*a boans"om pore"lu$ !ime im oduzima sva"u dru&tvenu opasnost
#>5
.
2ran!es"o 4alentini podse*a da ideje sli!ne :er"ovim nalazi i u nema!"om romantizmu$ gde
se suprotstavlja "on"retno$ bogato znanjem i istorijom$ apstra"tnom$ "oje je bezna!ajno.
Ipa"$ postoji i odre/ena razli"a u odnosu na ber"ovs"i istoricizam$ s obzirom da nema!"i
romantizam nagla&ava$ ne samo pro&lost$ ve* i izvornost ) vrednost "oja je bila izgubljena i
"oju treba obnoviti
#>;
.
. tom smislu$ 4alentini isti!e Jerderovu naciju "oja tei za dubinom i !ije osobine
proisti!u iz jednog jezgra$ "oje stvara obi!aje$ pravo ili jezi". . ovom stavu 4alentini
pronalazi polemi!"i motiv (erderovs"og nacionalizma
#><
izraen u veli!anju i ljubomornom
!uvanju !istote najsvojstveniji( obeleja "ulture svoje zemlje
#>%
.
=eo"ratija i (eroizam su dva principa$ na "ojima se zasniva idealno ure/enje po
Klegelu$ smatra 4alentini$ jer tamo gde i( nema$ javlja se prirodan princip$ odnosno anar(ija
ili despotizam. -a ta"vo idealno ure/enje$ Klegel "oristi i sinonime najstarije$ istins"o i
boans"o$ uveren da je ono najbolje bilo ostvareno u srednjem ve"u i da je zadata" politi"e
da ga obnovi i usavr&i. Istovremeno$ u institucionalnom smislu$ prema Klegelu$ najstarije i
najbolje je ure/enje trajno zasnovano na monar(iji$ "lasama$ sve&tenstvu i plemstvu$ do"
srednji ve"$ u moralnom i politi!"om smislu$ nadvisuje sve druge istorijs"e epo(e$ "ae
4alentini.
Moralni razvoj je jedini$ na osnovu "oga se pravilno moe odrediti vrednost jednog
vremena i jedne draveF politi!"o i moralno ure/enje$ "oje se povezuje s religioznim$ je ono &to
treba$ iznad svega$ uzeti u razmatranje 0 nau"e i umetnosti treba razmatrati samo a"o su u
#>5
Isto$ str. @<.
#>;
Isto$ str. @<.
#><
.por. 2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. @%. 0 Jerder je tvorac pojma nacionalizam. (.sp.6
H. 7ntoni$ ;a lotta contro la ragione$ 2irenca$ #?<5$ str. #@;) .sp.6 6ncora una filosofia della storia per
lFeducazione dellFumanita$ uredio 2. 4enturi$ =orino$ #?%#$ str. 5?6 =ada se po!inje govoriti o predrasudama$ o
pu!"om prosta&tvu$ o "u"avnom nacionalizmu (Nationalism)$ ali predrasuda je dobra stvar$ u svoje vreme$ jer
razveseljuje$ dri narode "ompa"tne o"o vlastitog sredi&ta$ !ini i( !vr&*im u nji(ovom pore"lu$ plodnijim s obzirom
na nji(ovu prirodu$ vatrenijim u nji(ovim s"lonostima$ a"tivnijima u nji(ovim ciljevima i zbog svega toga
zadovoljnijima. 9vaj odloma" iz Jerdera citira 7ntoni.
#>%
Isto$ str. @%.
<I
najuem odnosu s njim.
#>I
Na osnovu ovog insistiranja na prvenstvu morala$ 4alentini za"lju!uje da se Klegel
zalae za politi"u "oja moe da izgradi (armoniju nejedna"i( delova$ "ojom ne*e upravljati
prirodan su"ob interesa$ ve* moralni i religiozni stavovi i vrednosti.
4alentini$ ovde$ zapaa "od Klegela izrazitu suprotnost izmedu (armoni!nog 0
pozitivnog i me(ani!"og 0 negativnog$ s tim da je ona (suprotnost$ prim. B.M.)$ po njemu$
prisutna i vredi i u me/unarodnoj politici. . tom "onte"stu$ Klegel obnavlja pojam
pravednog rata i isti!e da nacionalni0dravni rat stremi prirodnim granicama nacijeF eli
pravilno teritorijalno ure/enje Evrope i is"lju!uje sva"i osvaja!"i i rat za prevlast.
Keling je sli!no Klegelu$ pi&e 4alentini$ napustio "antovs"o0,i(teovs"e individualisti!"e
pozicije$ stavljaju*i u sredi&te svoje panje organicisti!"i etatizam$ preciznije organizam.
Nije posredi vi&e to da se istrauje u "ojim se uslovima ne&to doga/a$ nego da se
istrauje to ne&to. 7 &to se ti!e politi!"e ,ilozo,ije$ nije vi&e re! o tome da se teoreti&e o jednoj
dravi$ "oja bi bila pu"o sredstvo$ da se odrede uslovi mogu*nosti pojedina!ne slobode$ nego da
se opi&e ta sloboda$ u svom punom sadraju.
#>@
+rava pa"$ a ne vi&e pojedina!no bi*e$ je najizraeniji obli" ta"vog apsolutnog
ivota. 9bli"uje se "ao iva celina i u svojoj stru"turi sadri stru"turu bi*a$ zato je
organs"a. =o je razlog$ po 4alentiniju$ &to se za &elingovs"u dravu moe re*i da je
totalitarna$ jer ne ostavlja ni&ta izvan sebe i da je steci&te apsolutni( vrednosti. +rava$
po Kelingu$ da"le$ nije vi&e sredstvo prisile$ nego prirodno mesto univerzalizacije
pojedinca$ &to je$ "a"o "onstatuje 4alentini$ u potpunoj suprotnosti sa prosvetiteljs"im i
"antovs"im s(vatanjima.
Arate*i svoj novi$ organs"i$ to" misli$ Keling navodi da ni "ultura nije vi&e
pragmati!na$ ve* nesebi!na$ da je sama sebi svr(a$ do" je istorijs"i napreda"$ zapravo$
sticanje sve dublji( znanja$ a ne privredni i e"onoms"i razvoj.
I Novalisova drava je organs"a$ "ae 4alentini 0 ona je ma"roantropos 0 u "ome
su udruenja udovi$ plemstvo je moralna$ a sve&tenstvo vers"a mo*$ obrazovani um$ a
"ralj je volja. =a"o se jo& jednom sre*emo sa modelom (armoni!ne celine sastavljene od
#>I
Isto$ str. @@.
#>@
2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. @?.
<@
razli!iti( i nejedna"i( elemenata 0 "od Novalisa$ za "oga 4alentini navodi da ideju
jedna"osti smatra viso"im idealom$ ali da je nagla&eno "riti!an prema njoj$ jer je$ u
potpunosti$ neprimerena stvarnosti$ u "ojoj vlada nejedna"ost.
Novalis se protivi i politici ravnotee i eli ujedinjenu Evropu$ "oju *e pomiriti
obnovljeno (ri&*anstvo6 Nemogu*e je da se zemaljs"e snage$ same po sebi$ postave u
ravnoteuF samo jedan tre*i element$ "oji bi$ istovremeno$ bio zemaljs"i i nadzemaljs"i$ moe
izvr&iti taj zadata".
#>D
=aj i ta"av$ evrops"i$ (ri&*ans"i$ preporod$ ljudi u ostat"u sveta
o!e"uju$ "a"o bi i oni postali sugra/ani 1raljevstva bojeg.
Aolemi!"i osvrt organiciste 7dama Milera na prosvetiteljstvo i na revoluciju je$ smatra
4alentini$ izri!it 0 ona "ultura "oja nije uspela$ zamenjuje se drugom$ nema!"om
"ulturom. Ao istom principu$ povezane su priroda i umetnost$ nau"a i religija$ drava i
cr"va. Ariroda je$ po Mileru$ organs"a$ "ao na primer$ stari ,rancus"i poreda"$ "oji je
rezultat dugog i s"ladnog razvit"a 0 nasuprot lanoj prirodi prosvetitelja$ "oji su stari
poreda" pri"azali "ao ne&to ve&ta!"o i po"u&ali da ga zamene improvizovanim i
proizvoljnim institucijama$ isti!e 4alentini.
+rava nije ve&ta!"a ustanova prosvetitelja$ sredstvo da bi se dostigla imu*nost
pojedinca$ ili sredstvo "oje bi jam!ilo njegova prirodna prava. =o je uobi!ajeni organizam u
"ojem ive sve dru&tvene snage i u "ojoj su idealno prisutne razne generacije. =om organizmu
ni&ta ne moe i ne sme biti strano6 unutar njega ne moe se zamisliti bilo "a"va samostalnost 0 ni
samostalnost cr"ve ni drugi( udruenja. Nezamislivo je i ta"ozvano prirodno pravo$ "oje$ po
de,iniciji$ nije istorijs"o ili dravnoF ono nije ni&ta drugo nego apstra"cija$ ili ma&tarija. Bamo je
drava utemeljitelj prava.
#>?
Arema 4alentinijevom mi&ljenju$ Milerova drava je monar(ijs"a$ ali se monar( ni!im
ne izdvaja od ostalog dela drave$ uostalom "ao ni pojedinac "oji se ne ispoljava ta"o$ ve* "ao
nerazdvojni deo jednog tela. Ipa"$ najve*i problem ta"ve drave za Milera je pomirenje
plemstva i buroazije$ odnosno vlasni"a zemlji&nog bogatstva$ sa jedne i po"retnog "apitala$
s druge strane. -ato &to im je u prvom planu e"onoms"i interes$ a novac posmatraju "ao
jedinu meru stvari$ 4alentini "ae da Miler o"rivljuje e"onomiste$ uveren da su doveli do
op&teg du(ovnog zatiranja i gubit"a istins"i( vrednosti$ svojstveni( naciji i dru&tvenim
#>D
.por. 2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. D5.
#>?
2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. D;.
<D
"lasama$ sa svim nji(ovim postoje*im razli"ama.
Jaler
##>
"ontrarevolucionarnu misao dovodi do "rajnosti$ isti!e 4alentini. =a"o$ po
njemu$ pozitivno je sve ono &to odgovara odnosu gospodstvo0ropstvo$ a sve ostalo je
bezvrednost i izdajstvo prirode.
Arirodno0racionalno je$ da"le$ da postoje ja"i i slabi$ bogati i siroma&ni$ obdareni i
manje obdareni i da prvi imaju vladaju*i poloaj prema drugimaF prirodno0racionalna je
nejedna"ost i zavisnost. B obzirom da je istorijs"i svet uve" re,le"tovao upravo ta"vu situaciju 0
istorijs"i je svet prirodno0racionalan. Arema tome$ razum nije izvan istorije i nije u stanju da o
njoj sudi$ "ao &to su nastojali prosvetitelji.
###
=radicionalisti!"i stav je neprestano obra*anje pro&losti$ ve!nom ju!e$ "ao sigurnom
izvoru autoriteta. -ato je$ ponavlja i 4alentini$ moderni racionalizam$ sa svojim
egalitarnim tezama$ smatran nepravilnim$ "ara"terisan "ao nerazumno odbijanje tradicije$
po(vala pojedina!noj samovolji i prisilna zamena apstra"tnog$ "on"retnim.
Arema Jaleru$ dru&tvo se obli"uje "ao (ijerar(ijs"i niz ugovora i "onvencija$ ta"o
&to u po!et"u$ postoji vladar pre naroda 0 on stvara narod$ a ne narod njega 0 u tom je smislu
nepojmljiva izborna monar(ija$ "ae 4alentini.
Jalerova se politi!"a "onstru"cija zavr&ava u veri$ za"lju!uje 4alentini$ uz opas"u da$
"od njega$ nema prave originalnosti$ "ada govori o odnosima izme/u cr"ve i drave$ ve* da od
drugi( preuzima poznata i uobi!ajena stanovi&ta 0 cr"va je iznad drave$ "ao &to je du(ovno
iznad vremens"og. 1atoli!"oj cr"vi pripada prava za"onodavna vlast sveta$ jer ne donosi
svoje$ ve* pou!ava i razvija boans"e za"one.
:er"ovs"i istoricizam$ "oji je 4alentini nazvao tradicionalisti!"im$ "od Eoze,a de
Mestra postaje apo"alipti!an. =o vi&e nije umereni istoricizam$ nepoverljiv prema sva"oj
inovaciji$ ve* predo!avanje boje prisutnosti u istoriji. +e Mestrov bog nije$ da"le$
racionalni i "onstitucionalni bog gra/anstva osamnaestog ve"a$ nego poprima stra&an
##>
.por. 2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. DI. 0 1arl GudSig von Jaller (:ern$ #@ID )
Bolot(urn$ #D%<). .!estvovao je u javnom ivotu :erna$ ali je #@?D. godine$ u vreme Jelvets"e republi"e$ prebegao
u :e!$ gde je imao politi!"o zaduenje. Godine #D>I. bio je ponovo u :ernu$ gde je podu!avao javno pravo na
univerzitetu i u!estvovao u politi!"om ivotu. Godine #D5>. pre&ao s protestants"e vere na "atoli!"u$ &to ga je
"o&talo nes"lonosti sugra/ana$ pa se preselio u Aariz$ gde je imao slubu u Ministarstvu spoljni( poslova. Na"on
juls"e revolucije vratio se u Kvajcars"u povla!e*i se u privatan ivot.
###
2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. DIMD@.
<?
starozavetni li". Ao njemu$ "ae 4alentini$ poreda" sveta treba$ pri(vatiti s religioznom
podre/eno&*u$ pa i onda "ada su za"oni strogi i !a" nepravedni. Remetiti red sveta je
"anjivo$ a uspostaviti ga 0 to je boans"a i zastra&uju*a povlastica vladara
##5
.
Aojedina!ni razum neumitna je pret(odnica neredu i anar(iji. 2rancus"a revolucija
i teror glavne su mani,estacije tog razuma i posledica su bojeg gneva$ "oji je prepustio
!ove"a njegovoj slobodi$ odnosno slobodi da gre&i. Ao de Mestru$ isti!e 4alentini$ revolucija
je radi"alno nevaljala i najvi&i stepen "orupcije 0 ona je !ista ne!isto*a.
Izvorni je um$ da"le$ celovit um$ "oji u sebi sadri istorijs"u tradiciju i "orisne
predrasude 0 on je ,a"tor stabilnosti i reda. Aotrebno je$ navodi 4alentini de Mestrov stav$ da
politi!"e i religiozne dogme$ pome&ane i zbr"ane$ !ine zajedno ne"i univerzalni ili
nacionalni um$ dovoljno ja" da spre!i nepravilnosti pojedina!nog uma$ "oji je$ po svojoj
prirodi$ smrtni neprijatelj sva"og udruivanja. Bre*a naroda je$ prema de Mestru$ u
poslu&nosti nacionalnom umu$ "oji nije ni&ta drugo nego uni&tenje pojedina!ni( dogmi i
apsolutna i op&ta vladavina nacionalni( dogmi$ odnosno "orisni( predrasuda
##;
.
4alentini napominje da nije te&"o odgonetnuo "oje su ustanove de Mestru prioritetne.
Re! je o onima "oje opona&aju boga$ ta!nije$ "oje daju prednost jednom nasuprot
mnogostru"om. +a"le$ monar(ija je jedina instanca suvereniteta$ a suverenitet je
neograni!en0 bilo "oje ograni!enje eventualnim ustavom$ promenilo bi njegovu su&tinu.
+e Mestrov apsolutizam$ nije moderan$ nagla&ava 4alentini$ odnosno nezavisan i
oslobo/en religije i cr"ve$ jer su$ Hr"va i papa iznad drave i vladara. =a"o se i "od njega
javljaju romanti!ni organizam$ prvenstvo du(ovnog i ideal ujedinjene (ri&*ans"e Evrope$
podre/ene moralnom patronatu pape.
B druge strane$ premda priznaje vanu ulogu religije u civilizovanom ivotu$ 4alentini
podse*a da Guj de :onal ne dopu&ta ni"a"vu nadmo* cr"ve nad dravom$ ni pape nad
"oncilom i insistira na nezavisnosti op&tina i ulozi porodice u dru&tvu.
Aostoji nuan red stvari$ "oji poti!e od boga i potrebno se prilagoditi tom nunom redu.
Gre&"a je prosvetiteljs"e misli da zami&lja ta"av um$ "oji bi mogao da izmisli ne&to novo$ &to je$
neminovno$ &tetno i bez i"a"vog osnova. -a"on i op&ta volja$ trebaju da izraavaju racionalne
##5
.por. 2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. ?5.
##;
.por. 2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. ?<.
%>
odnose$ "oji ve* odranije postoje.
##<
9va teza$ smatra 4alentini$ ta!no odgovara onome &to de :onal tvrdi u vezi s teorijom
jezi"a. Na isti na!in "a"o jezi" posreduje izme/u ideja i umova$ istu ulogu ima politi!"a
vlast izme/u boga i naroda. Narodni suverenitet "ara"teri&e odsustvo razumaF
besmisleno je da slu!ajna volja mnogi( odre/uje &ta je dobro$ a &ta ne. -a"onita politi!"a
vlast je$ naravno$ apsolutna monar(ija$ do" su porodica i op&tina institucije$ "oje imaju
posebno vanu ulogu u de :onalovoj politi!"oj misli.
Gamneovo politi!"o mi&ljenje i stanovi&te obu(vataju$ "a"o pi&e 4alentini$ tri razli!ite
,aze 0 ultramontans"u$ da"le$ rea"cionarnu$ "atoli!"o0liberalnu i demo"rats"o0socijalnu.
Ia"o su veoma razli!ite$ u njima ostaje istovetna antimoderna polemi"a$ odnosno$ polemi"a
protiv lai!"i( prosvetiteljs"i( i postprosvetiteljs"i( ideologija$ "ojima Gamne uve"
suprotstavlja (ri&*ans"u ideologiju i idealnog (ri&*anina iz latins"e sentence unum ovile$
unus pastor ) jedno stado$ jedan pastir$ "ae 4alentini.
Iz Gamneove rea"cionarne ,aze$ 4alentini$ pre svega$ isti!e njegovu ivu$
antisubje"tivisti!"u polemi"u$ u "ojoj je subje"tivizmu suprotstavio tradiciju i autoritet.
Istina je$ da"le$ data op&tim "onsenzusom$ a ne pojedina!nim pristan"om. 7"o se ne
prizna "ao istinito ono &to svedo!i op&ti um$ odustaje se od sva"e istine i sigurnosti$
za"lju!uje 2ran!es"o 4alentini$ uz Gamneovu poznatu poru"u6 Nove" veruje u nepogre&ivi
autoritet ljuds"og roda$ "ao &to (ri&*anin veruje u nepogre&ivi autoritet cr"ve.
##%
Gjubomir =adi*$ u svojoj "njizi Nau"a o politici$ de,ini&e "onzervativizam "ao
politi!"u ideologiju "oja priznaje$ brani i opravdava postoje*e$ "ao da je odvaj"ada postojalo
##I
i u tom smislu predstavlja ideologiju par eTcellence.
Ao njemu$ "onzervativizam je$ istorijs"i$ nastao "ao ideolo&"o0politi!"a rea"cija na
inovacije prosvetiteljstva$ prirodnog prava i posebno 2rancus"e revolucije 0 do" je teorijs"i
obli"ovan u :er"ovim Razmi&ljanjima o revoluciji u 2rancus"oj. 1onzervativizam se dalje
razvijao u delima "atoli!"i($ "ontrarevolucionarni( teoreti!ara (prevas(odno u 2rancus"oj$
prim. B.M.) i predstavni"a politi!"og romantizma u Nema!"oj.
##<
Isto$ str. ?%.
##%
.por. 2ran!es"o 4alentini$ Moderna politi!"a misao$ str. ?D.
##I
Gjubomir =adi*$ Nau"a o politici$ str. %#<.
%#
1lasi!ni "onzervativizam$ "onzervativni nacionalizam$ "onzervativni liberalizam
i "onzervativni socijalizam 0 tipologija je "onzervativizma$ "ao misli i politi!"e
ideologije$ "oju predlae Gjubomir =adi*$ jer smatra da se ovim redosledom is"ristalisao$
to"om prote"li( dvesta godina.
1lasi!na "onzervativna misao se protiv 2rancus"e revolucije$ u isto vreme$ nalazi u
stavu odbrane i napada. :rane*i$ nagla&ava =adi*$ patrijar(alnu stru"turu ustajalog stale&"og
sistema$ napada du(ovne te"ovine prosvetiteljstva i racionalnog prirodnog prava 0 brani
poreda" (ordo)$ napada napreda" (progresso).
=adi* "ae da je osnovna ,ilozo,s"o0antropolo&"a ideja "onzervativizma 0 ideja o zloj
ili is"varenoj ljuds"oj prirodi$ po "ojoj je !ove" isuvi&e opasan da bi bio slobodan. Na
osnovu ova"vog pesimisti!"og stava$ "onzervativna misao je nagla&eno o"ara"terisana "ao
antiemancipators"a i zagovornica autoritarne vlasti. =ime je$ zapravo$ po =adi*u$ preuzela
(ri&*ans"o u!enje o slobodi i gre(u$ prema "ome je jedino :og slobodan$ jer jedino on
ima suverenu mo* da sam odlu!uje
##@
. Btvoriv&i !ove"a prema svom li"u 0 imago dei0 :og je
poverio0predao slobodu plemstvu$ jer ono tom li"u najpotpunije odgovara. -ato je i de
Mestr$ podse*a =adi*$ govorio da je aristo"ratija suverena i vladaju*a$ po svojoj su&tini.
. tom "onte"stu$ =adi* nagla&ava da se "lasi!ni "onzervativizam$ prvobitno$ javlja "ao
stale&"o0aristo"rats"a politi!"a ideologija i da je identi!an (ri&*ans"om u!enju$ po "ome je
gre&na !ove"ova zloupotreba slobode$ "oji bi (teo da sebe postavi umesto :oga. -ato apsolutni
autoritet$ da bi vladao opasnom i is"varenom masom$ treba da oja!a sebe verom i
tradicijom$ odnosno da s"lopi savez prestola i oltara 0 imperium et sacerdotium$
obja&njava =adi*.
1onzervativizam "riti"uje prosvetiteljstvo i racionalno prirodno pravo$ jer odbacuju
svemo* tradicionalni( autoriteta$ a ta"o/e$ navodi =adi*$ ne pri(vata bilo "a"vu racionalnu
"onstru"ciju dru&tva i drave$ "oji su$ zapravo$ nastali bojom promisli.
=adi* smatra da je jedna od osnovni( ideja "onzervativne misli ona "oja poru!uje da
ljudima nije dato da sami stvaraju dru&tvo i dravu$ zato &to ove ustanove ne mogu biti delo
voljnog ljuds"og planiranja
##D
. =a"o je antiplans"i a,e"t trajno obeleio$ gotovo sve$
##@
Gjubomir =adi*$ Nau"a o politici$ str. %#I.
##D
Isto$ str. %#@.
%5
"onzervativne ideologije. Btoga se "lasi!ni "onzervativizam posebno suprotstavljao liberalnoj
teoriji dru&tvenog ugovora$ do"azuju*i da$ ni dru&tvene$ ni politi!"e$ ustanove ne mogu nastati
racionalnim ljuds"im odlu"ama$ nagla&ava =adi*.
:rane*i postalo od dinami!"i( snaga liberalne buroazije$ "onzervativna misao je
postala osnovna do"trina evrops"e restauracije legitimizma i obnovljenog apsolutizma. 7psolutni
autoritet legitimne vlasti monar(ije.. ne sme dopustiti masi naroda da se bavi politi!"im
poslovima. -a tu masu vlast treba da bude i da ostane ne&to sveto$ &to ne moe ni stvoriti ni
razoriti. =aj cilj apsolutna vlast moe posti*i samo pod uslovom da se na!elna nejedna"ost postavi
"ao brana izme/u mase i vladaju*i( autoriteta. Ao&tovanje autoriteta odrava se strogom distancom$
izri!itim ili pre*utnim o&trim razli"ovanjem izme/u aristo"rats"e elite i mase naroda "oji se naziva
svetinom.
##?

Nagla&avanjem autoriteta$ (ijerar(ije i dru&tvene i politi!"e nejedna"osti$ "onzervativna
ideologija se$ pored ve* navedenog antiplans"og$ "ara"teri&e i antidemo"rats"im a,e"tom$ pi&e
=adi*. . isto vreme$ po njemu$ "on,rontira se revolucionarnom i demo"rats"om na!elu jedna"osti$
!ime$ "ao obli" vladavine$ u prvi plan$ nasuprot republici$ stavlja monar(iju.
Buprotstavljanje organs"og starog dru&tva$ ve&ta!"om novom$ "oje nastaje iz revolucije je
svojstveno nema!"oj politi!"oj romantici$ "oja je razvila svoju organicisti!"u politi!"u ,ilozo,iju$
smatra =adi*$ uz napomenu da se$ nasuprot negativnoj i apstra"tnoj misli Revolucije$ ,ormuli&e
pozitivna i "on"retna ideologija "ontrarevolucije. 9va ideologija$ po njemu$ brani postoje*e$ "ao
nepromenljivu datost$ a a"o dopu&ta promenu$ ona je zami&lja is"lju!ivo "ao organs"i rast. Rast i
"ontinuitet su "rajnje suprotnosti ras"idu i dis"ontinuitetu$ a oni su$ opet$ odli"a revolucije$
zapaa =adi*$ nagla&avaju*i da je$ istovremeno$ "onzervativna misao anti"varna$ jer neguje
predanje i predrasude$ do" je obi!aj suprotstavljen pravu (pogotovo racionalnom$ prirodnom
pravu$ prim$ B.M.).
:er"$ "ao i po =adi*evom mi&ljenju$ na!elno$ svi "onzervativni ideolozi$ isti!e presudan zna!aj
nasle/a i politi!"og is"ustva. =a"o$ po njemu$ i presto i najsvetije slobode i prava treba
smatrati naslednim i zauve" ste!enim$ do" se du( starine suprotstavlja du(u inovacije$ a istorija
doivljava$ is"lju!ivo$ "ao pro&lost. -a "onzervativce je$ novo gre( protiv istorije
#5>
$ "a"o je zapazio
Jerbert Mar"uze$ do" je 1arl Man(ajm isticao da je$ za nji($ sada&njost samo poslednja etapa
##?
Gjubomir =adi*$ Nau"a o politici$ str. %#@.
#5>
.por. Gjubomir =adi*$ Nau"a o politici$ str. %#?.
%;
pro&losti
#5#
$ "ae =adi*.
1lasi!nom "onzervativnom mi&ljenju ta"o/e je svojstveno i davanje prednosti dunosti
nad pravom$ &to se sa la"o*om moe razumeti$ imaju*i u vidu "onzervativisti!"e stavove o slobodi
pojedinca. . tom smislu$ =adi* navodi da je osnovni :er"ov za"lju!a" da se drava i politi!"e
ustanove ne mogu zami&ljati "ao matemati!"e veli!ine$ !ijom primenom su ,rancus"i
revolucionari (teli da stvore novi ustav i u potpunosti reorganizuju "a"o svoju dravu$ ta"o i ceo svet.
I ,rancus"i tradicionalisti su i&li :er"ovim tragom i suprotstavili se za"onodavnoj
groznici revolucionarne epo(e. Bvi su oni osetili opasnost od in,lacije propisa$ "oja je ta"o
"ara"teristi!na za sva"i politi!"i$ pa i revolucionarni voluntarizam$ &to slepo veruje da se
de"retima i preimenovanjima svet moe promeniti nabolje.
#55
Na "raju$ =adi* za"lju!uje da su se ne"e od "ara"teristi"a "lasi!nog "onzervativizma
izgubile to"om vremena$ do" su druge pretrpele ve*e ili manje trans,ormacije i adaptiraju*i se na
novonastale uslove uspele da opstanu u drugim tipovima "onzervativne misli
#5;
.
.vaavaju*i =adi*evu tipologiju$ ovde je ne&to ve*a panja posve*ena "lasi!nom
"onzervativizmu$ do" *e o "onzervativnom nacionalizmu biti vi&e re!i u delu posve*enom
stru"turnim !iniocima ideologije nacionalizma$ "oji sledi. 1onzervativni liberalizam i
"onzervativni socijalizam$ ovom prili"om$ nije bilo mogu*e detaljnije obraditi$ izme/u ostalog
i zbog ograni!enja nametnuti( samom temom ovog rada.
#5#
Isto$ str. %#?.
#55
Gjubomir =adi*$ Nau"a o politici$ str. %5#.
#5;
Isto$ str. %5#.
%<
GLAVA 0RUGA
1TRUKTURNI INIOCI I0EOLOGI2E NACIONALIZMA
1.1. Ideo%o(i"a
. Enci"lopediji politi!"e "ulture$ odrednica Ideologija 0 Curo Ku&nji* iznosi stav o
tome "oji je dobar put da se odgovori na pitanje &ta je ideologija i "uda on vodi6
4odi pre"o uvida u stru"turu ideolo&"e svesti$ jer sva"a ideolo&"a svest ima sli!nu
stru"turu. . pitanju je6 klasa (grupa)F interes ("lasni$ grupni)F racionalizacija interesa ("lase$
grupe)F nametanje te racionalizacije kao jedine istine (normativni vid ideologije)F istina kao
slaganje misli sa ("lasnim$ grupnim) interesom (vrednosni vid ideologije).
#5<
Na osnovu is"azanog$ Ku&nji* isti!e da se vidi$ "a"o ideolo&"a svest moe da nastane
samo u "lasnom dru&tvu i da je "lasno uslovljena. 1ada ne"a "lasa postane svesna svog
poloaja$ naj!e&*e ima interes$ a"o je nepovoljan$ da ga promeni$ a a"o je za nju poeljan da ga
sa!uva. =a"o$ po njemu$ postoji mogu*nost da je ne"a "lasa svesna svog interesa i da ga moe
osmi&ljeno ispoljiti$ ali to jo& nije ideologija$ ve* samo 0 "lasna svest.
Bada se postavlja pitanje$ u "om trenut"u$ ta!nije$ &ta je neop(odno da se dogodi da
navedena "lasna svest$ postane ideologija$ na "oje Ku&nji* ima spreman odgovor6
9nog trenut"a "ada ta "lasa ima potrebu da svoj interes prika#e "ao interes svi( u
dru&tvu i ta"o u stvari pri"rije svoj "lasni interes. Bvoj interes zove istinom dru&tva. 9grani!ena
"lasna svest namee se "ao op&ta i jedino istinita svest.
#5%
=a"o Ku&nji* predlae slede*u de,iniciju ideologije6
#5<
Curo Ku&nji*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Ideologija$ str. ;@;.
#5%
Isto$ str. ;@<.
%%
Ideologija je sistem ideja$ verovanja i vrednosti "ojima se izraavaju osnovni interesi
jedne grupe ("lase)$ ali ne neposredno$ ve* posredno$ tj. po pravilu ta"o da se ti interesi manje ili
vi&e svesno pri"azuju "ao interesi ve*ine u dru&tvu$ da bi$ ta"o racionalizovani$ bili la"&e
nametnuti drugim dru&tvenim grupama ("lasama) "ao nji(ovi vlastiti interesi i "ao nji(ovi
vlastiti vrednosni sistemi$ orijentacije i a"cije.
#5I

9vom de,inicijom$ smatra Ku&nji*$ povu!ene su jasne razli"e izme/u ideologije i drugi( obli"a
svesti
#5@
$ do"$ istovremeno$ nagla&ava da ideologija ne mora biti potpuno lana svest.
Ku&nji* pi&e da je za ideologiju$ prvenstveno$ bitan interes$ a ne istina. -ato *e$ a"o joj je od "oristi$
zastupati neistinu i negirati istinu. 9dli"a ideologija je da se u"opavaju u nacionalno i dravno$ a do
ideolo&"i( stavova dolazi se ube/ivanjem. Ideologija zastupa samo jedan na!in ivota$ ona
propisuje "a"o ljudi moraju da se vladaju i misle i veruje da *e njeno uverenje propasti$ u"oli"o
dopusti jedna"o pravo druga!ijem mi&ljenju.
2un"cija ili uloga ideologije je$ "a"o "ae Ku&nji*$ da zadovoljava potrebe u li!nom i
dru&tvenom ivotu. +a nije ta"o$ ne bi je ni bilo. Ao njemu$ mogu se izdvojiti slede*e uloge (,un"cije)
ideologije6 saznajna$ prilago/avanja$ orijentacije$ integrativna$ prevratni!"a$ "ontrole$
identi,i"acije i e"spresivna.
Razmatraju*i posledice ideolo&"og na!ina mi&ljenja$ Ku&nji* isti!e da je !ove" racionalno$ ali i
bi*e "oje racionalizuje 0 Bvoj li!ni interes s"lon je da pri"ae "ao interes grupe$ a interes grupe "ao op&ti
dru&tveni interes 0 on time pri"riva$ na li!nom i grupnom planu$ svoje prave interese.
%1D
Enci"lopedija :ritani"a (Baeto izdanje$ Narodna "njiga0Aoliti"a$ 5>>%.) navodi da je
ideologija vid dru&tvene ili politi!"e ,ilozo,ije "od "oje pra"ti!ni elementi imaju jedna" zna!aj "ao i
teorets"i.=ermin je #@?I. godine uveo ,rancus"i pisac 7ntoan0Guj01lod$ gro, +esti de =rasi (#@%<0#D;I)$ "ao
naziv za svoju nau"u o idejama. Izvesne "ara"teristi"e njegove misli ispostavi*e se na!elno vae*im$
u"lju!uju*i manje ili vi&e razumljivu teoriju dru&tva$ politi!"i program$ anticipaciju borbe "ao neizbenog
sredstva za primenu tog programa (&to izis"uje angaman posve*eni( sledbeni"a) i intele"tualce na !elu
po"reta....
#5?
Radoslav Rat"ovi* (Ideologija i politi"a) "ae da se ideologija moe de,inisati na dva osnovna$
#5I
Isto$ str. ;@<.
#5@
Curo Ku&nji*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Ideologija$ str. ;@<.
#5D
Isto$ str. ;D>.
#5?
Enci"lopedija :ritani"a$ odrednica Ideologija$ str. #5>.
%I
i pored razli!iti( zna!enja$ "oja joj se pripisuju.
=a"o je ona$ sa jedne strane$ u"upnost dru&tvene svesti razli!iti( obli"a socijalni( objedinjenja
("lasa$ nacija$ drava$ dru&tveni( grupa$ organizacija$ itd..). . ovom slu!aju$ ideologija ima
neodre/eno zna!enje ili je$ tvrdi Rat"ovi*$ sinonim drugi( termina$ "ao &to su "lasna ili nacionalna
svest$ idejna nadgradnja$ itd..
Ideologija je$ ta"o/e$ prema Rat"ovi*u$ speci,i!na pojava u dru&tvenoj svesti manje ili
vi&e neta!na$ iluzorna$ ograni!ena svest$ "oja nastaje usled dejstva dru&tveni( !inilaca (stru"ture$
socijalnog poloaja i odgovaraju*i( interesa) na saznanje$ !ega$ me/utim$ subje"ti ideolo&"og
mi&ljenja nisu svesni.
#;>
Na ovaj na!in$ ideologija ozna!ava pojam !ija sadrina se odnosi na speci,i!nu
dru&tvenu pojavu
#;#
0 zato je ovo zna!enje mnogo ra&irenije$ za"lju!uje Rat"ovi*.
1arl Man(ajm smatra da je ideologija$ prvobitno$ ozna!avala samo nau"u o idejama
i da je pojam u modernom zna!enju nastao Napoleonovim prezrivim nazivanjem grupe
,ilozo,a$ njegovi( politi!"i( protivni"a 0 ideolozima. =a"o je sve do danas ostalo pogrdno
zna!enje ove re!i$ "ojom se sva"o suprotno mi&ljenje$ naro!ito protivni"a$ obezvre/uje i
potcenjuje$ "ae Man(ajm.
Ba re!ju ideologija$ povezuje se njen sporedni smisao$ da sva"a misao ozna!ena "ao
ideologija ostaje nedovoljna nasuprot pra"si. +elanje je pravi organon za pristup stvarnosti i da
je$ mereno prema delanju$ mi&ljenje$ uop&te ili u jednom datom slu!aju odre/eno mi&ljenje 0
ni&tavno.
#;5
Man(ajm obja&njava da je Napoleon$ upotrebiv&i re! ideolozi$ imao nameru da
obezvredi i pobedi svoje politi!"e protivni"e 0 odozgo prema dole 0 da"le$ sa pozicije vlasti.
=o"om istorije$ ta se pozicija dijametralno promenila$ nastavlja Man(ajm$ jer je ideologija
po!ela da bude obezvre/uju*e sredstvo$ ne onim slojevima na vlasti$ ve* opoziciji$ pre svi($
proletarijatu. =a"o se$ u odre/enom periodu$ !inilo da je ideolo&"i aspe"t predodre/en
mi&ljenju borbenog proletarijata$ jer je$ prema Man(ajmu$ te" u mar"sizmu ovaj na!in
mi&ljenja razra/en sa metods"om dosledno&*u
#;;
.
#;>
Radoslav Rat"ovi*$ Ideologija i politi"a$ u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. 5>#.
#;#
Isto$ str. 5>#.
#;5
1arl Man(ajm$ Ideologija i utopija$ u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. 5>;.
#;;
Isto$ str. 5>;.
%@
No$ rasprave o ideolo&"om u$ "a"o se izrazio Man(ajm$ gra/ans"om$ nisu vi&e
svojstvene i na nji( ne polau pravo$ is"lju!ivo$ socijalisti!"i teoreti!ari. =u je ,azu ostavio za
sobom idejni i dru&tveno0istorijs"i razvoj$ za"lju!uje Man(ajm.
Aroblem ideologije je op&ti i odve* principijelan da bi mogao trajno da ostane
privilegija jedne partije (ili "lase$ prim. B.M.) i ni"o ne bi mogao zabraniti protivni"u da i u
mar"sizmu analizira ideolo&"e elemente.
#;<
Aro,esor Robert Nizbet$ ameri!"i sociolog i istori!ar$ u svojoj "njizi 1onzervativizam
0 san i stvarnost "ae da je ideologija sva"a razlono povezana celina moralni($ e"onoms"i($
dru&tveni( i "ulturni( ideja$ "oja je tesno i prepoznatljivo integrisana u politi"u i politi!"u
mo*. 'o& speci,i!nije$ tu je re! o osnovici mo*i usmerenoj "a postizanju pobede ova"ve celine
ideja. Ideologija$ za razli"u od obi!nog i privremeno ,ormiranog s"upa ideja$ ostaje iva due
vreme$ ima svoje zastupni"e i tuma!e$ "ao i zna!ajan stepen institucionalizacije. Njeni lideri su
!esto (arizmati!ne li!nosti.
#;%
.vaavaju*i sve autore i navedene de,inicije$ stavove i mi&ljenja$ u ovom radu$ ipa"$
izdvajamo de,iniciju$ "oja pojam ideologija ozna!ava i podrazumeva na slede*i na!in6
Ideologija predstavlja i moe se odrediti "ao smisaon$ relativno "onzistentan sistem
ideja$ verovanja i vrednosti i arti"ulisana$ neposredna interpretacija interesa jedne grupe ljudiF
interesa$ "oji tee da se pri"azuju "ao interesi ve*ine u dru&tvu i ta"o nametnu drugim
dru&tvenim grupama ("lasama$ slojevima$ nacionalnim i "on,esionalnim grupama itd. )$ "ao
nji(ovi vlastiti interesi$ vrednosni sistemi$ orijentacije i a"cije.
#;I
#;<
1arl Man(ajm$ Ideologija i utopija$ u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. 5><.
#;%
Robert Nizbet$ 1onzervativizam ) san i stvarnost$ str. %.
#;I
9va de,inicija je rezultat mentors"og rada pro,esora dr Blavomira Milosavljevi*a na proje"tnom zadat"u
Btru"turni !inioci ideologije$ autora B. Mar"ovi*a$ "oji je sastavni deo ovog magistars"og rada
%D
$.1. Re)%i -/ o a!ioa%iz#/ + defii!i"e
Basvim je razumljivo da se ve*ina oni( "oji su se ma"ar iole pri(vatili obaveze i
odgovornosti analize i "riti"e nastan"a$ razvoja i pogubnog delovanja nacionalisti!"e ideologije
na dru&tvo i zajednicu 0 opredelila da da svoju de,iniciju nacionalizma.
=a"o/e je isto ta"o razumljivo da se najve*em broju$ nji(ova vrednost$ ta!nost$ istinitost$
"onzistentnost i nau!na utemeljenost moe$ najblae re!eno$ na prvi pogled$ dovesti u pitanje.
B toga$ bez pretenzija da se bezrezervno opredeljujemo ni za jednu$ navodimo$ naravno
ne po redosledu vrednosti ili simpatija$ samo ne"oli"o najubedljiviji(.
Najdan Aa&i* u Enci"lopediji politi!"e "ulture0 odrednica Nacija i nacionalizam$
"ae da je u najvanijim istorijs"im doga/ajima to"om 33 ve"a nacionalno pitanje u svojim
razli!itim vidovima 0 i rea"cionarni$ agresivni buroas"i nacionalizam ,a&isti!"og tipa i
demo"rats"e$ oslobodila!"e tenje ugnjeteni( naroda
#;@
$ bilo veli"a po"reta!"a snaga u"upnog
dru&tvenog "retanja.
=o"om dva svets"a rata u 33 ve"u$ iracionalni nacionalizam i nacionalisti!"a
megalomanija bili su zna!ajni instrumenti imperijalisti!"i( centara$ posebno ,a&isti!"i(
politi!"i( elita$ "oje su gurale narode u genocid i bratoubila!"e ratove. . isto vreme$ tenje
naroda &irom sveta "a nacionalnoj emancipaciji$ "a prevladavanju ogromne e"onoms"e
zaostalosti i nejedna"i( uslova ivota$ predstavljale su revolucionarnu silu$ bez !iji( se dejstava
ne bi mogli zamisliti ru&enje svets"og imperijalisti!"og sistema i proces osloba/anja "olonija$
"oji je u jednom razdoblju dao pe!at u"upnim svets"im "retanjima$ "ae Aa&i* i navodi tvrdnju
1arla 2ridri(a izre!enu u studiji (=rends o, 2ederalism in =(eorU and Aractice) posve*enoj
,ederalizmu6 9p&te je priznato da je nacionalizam verovatno najmo*nija politi!"a sila
#;@
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacija i nacionalizam$ str. @>I.
%?
savremenog sveta.
#;D
Enci"lopedija :ritani"a (Baeto izdanje$ Narodna "njiga 0 Aoliti"a$ 5>>%.) navodi
da je nacionalizam odanost i posve*enost svojoj naciji ili zemlji$ "oja je ja!a od odanosti
drugim grupama ili individualnom interesu. Are ere nacionalni( drava$ ljudi su se za"linjali
svojim neposrednim zajednicama ili vers"im grupama. Nastana" veli"i($ centralizovani( drava
oslabio je lo"alnu vlast$ a sve ve*a se"ularizacija dru&tva oslabila je lojalnost vers"im grupama$
ia"o je zajedni!"a religija 0 sa zajedni!"om narodno&*u$ politi!"im nasle/em i istorijom 0 jedan
od ,a"tora "oji o"uplja ljude u nacionalisti!"e po"rete. Rani nacionalisti!"i po"reti u Evropi
34III i ranog 3I3 ve"a bili su liberalni i internacionalni$ ali postepeno su postajali sve
"onzervativniji i us"ogrudiji. Nacionalizam se smatra veli"im uzro!ni"om Arvog i +rugog
svets"og rata i mnogi( drugi( ratova modernog doba. . 7,rici i 7ziji u 33 ve"u$ nacionalisti!"i
po"reti !esto su nastajali "ao opozicija "olonijalizmu. Aosle pada Bovjets"og Baveza$ ja"i
nacionalisti!"i ose*aji u Isto!noj Evropi i biv&im sovjets"im republi"ama doprineli su etni!"im
su"obima$ "ao &to su oni na teritoriji biv&e 'ugoslavije.
#;?
Ernest Gelner (Nacije i nacionalizam) "ae da je nacionalizam$ prvenstveno$ jedan
politi!"i princip "oji podrazumeva da politi!"o i nacionalno jedinstvo treba da bude
"ongruentno
#<>
( "ongruentno 0 sadrano jedno u drugom, prevas(odno matemati!"i pojam "oji
Gelner veoma rado i !esto "oristi$ prim. B.M.). Nacionalizam "ao sentiment$ ili "ao po"ret
#<#
$
moe se$ po njemu$ najbolje de,inisati posredstvom ovog principa.
Nacionalisti!"i sentiment je ose*anje gneva "oji je izazvan naru&avanjem tog principa ili
ose*anje zadovoljstva "oje je izazvano njegovim ispunjenjem. Nacionalisti!"i po"ret je po"ret
"oji je posledica sentimenta ove vrste.
#<5
Aostoje razni na!ini na "oje se nacionalisti!"i princip moe naru&iti. Me/utim$ "ae
Gelner$ postoji jedan poseban obli" naru&avanja nacionalisti!"og principa prema "ojem je
nacionalisti!"i sentiment naro!ito osetljiv6
7"o vladaoci te politi!"e jedinice pripadaju naciji "oja nije ona "ojoj pripada ve*ina
podani"a$ to za nacionaliste predstavlja "r&enje politi!"e ispravnosti "oje se$ izrazito$ ne moe
#;D
.por. Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacija i nacionalizam$ str. @>@.
#;?
Enci"lopedija :ritani"a$ odrednica Nacionalizam$ str. <#.
#<>
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. ##.
#<#
Isto$ str. ##.
#<5
Isto$ str. ##.
I>
tolerisati. +o ovoga moe do*i ili gutanjem nacionalne teritorije od strane ve*e imperije ili "roz
lo"alnu dominaciju grupe stranaca.
#<;
."rat"o$ po ovom stavu$ nacionalizam je teorija politi!"e legitimnosti "oja za(teva da
etni!"e granice ne bi trebalo da presecaju politi!"e$ a naro!ito to da etni!"e granice u o"viru date
drave ne bi trebalo da razdvajaju one "oji imaju ve*u mo* od ostali(.
#<<
Ao bilo "a"vom razumnom prora!unu$ prvobitni broj (broj potencijalni( nacija$ prim.
B.M.) je verovatno mnogo$ mnogo ve*i od broja mogu*i( odrivi( drava. 7"o je ovaj argument
ili prora!un ispravan$ svi nacionalizmi ne mogu biti zadovoljeni$ bar ne u isto vreme.
-adovoljenje ne"i( zna!i ,rustraciju drugi(. 9vaj argument je dodatno neizmerno poja!an
!injenicom da veli"i broj potencijalni( nacija na ovom svetu ne ivi$ ili do nedavno nije iveo$ u
"ompa"tnim teritorijalnim jedinicama$ ve* je me/usobno izme&an po sloenim &arama. Bledi da
teritorijalna politi!"a jedinica moe postati etni!"i (omogena samo u slu!aju da ubija$ ili
proteruje$ ili asimilira sve pripadni"e druge nacije. Nji(ova nespremnost da podlegnu ta"voj
sudbini moe u!initi mirnu implementaciju nacionalisti!"og principa te&"om
#<%
$ za"lju!uje
Gelner u najranijoj ,azi svog izlaganja u delu Nacije i nacionalizam$ ne libe*i se u
des"ripcijama ni matemati!"i( prora!una.
Eri" Jobsbaum (Nacije i nacionalizam od #@D>. ) program$ mit$ stvarnost) "oristi
Gelnerov pojam nacionalizam 0 "oji de,ini&e primarno "ao princip "ojim se smatra da
politi!"a i nacionalna jedinica treba da su podudarne ("ongruentne$ prim. B.M.).
#<I
7li$ ne
zaustavlja se samo na tome ve* nagla&ava i Gelnerov element arte,a"ta$ invencije i dru&tvenog
ininjeringa$ "oji su deo procesa nastan"a nacija.
Nacije "ao prirodni$ bogomdani na!ini "lasi,i"ovanja ljudi$ "ao su&tins"a... politi!"a
sudbina$ predstavljaju mitF nacionalizam$ "oji pone"ad uzima "ulture "oje su ne"ad postojale i
pretvara i( u nacije$ pone"ad i( i izmi&lja a !esto poni&tava davno postoje*e "ulture6 to jeste
stvarnost.
#<@
#<;
Isto$ str. ##M#5.
#<<
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #5.
#<%
Isto$ str. #;.
#<I
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #I.
#<@
Isto$ str. #IM#@.
I#
Jobsbaum ne smatra naciju primarnim i nepromenljivim dru&tvenim entitetom i iz
analiti!"i( razloga$ isti!e da nacionalizam dolazi pre nacije.
Nacije ne stvaraju drave i nacionalizme$ ve* obrnuto.
#<D
. razmatranju$ "a"o ga je nazvao$ narodnog proto nacionalizma$ Jobsbaum postavlja
pitanje za&to i "a"o je taj pojam$ toli"o udaljen od stvarnog is"ustva ve*ine ljudi$ ta"o
brzo postao mo*na politi!"a silaL
Buo!eni smo sa problemom "oji proizlazi iz !injenice da se savremena nacija$ bilo "ao
drava ili "ao s"up ljudi$ "oji tee da je stvore$ razli"uje po veli!ini$ razvijenosti i prirodi od
postoje*i( zajednica sa "ojima su se ljudi poistove*ivali "roz istoriju i "ojima postavljaju
potpuno razli!ite za(teve.
#<?
=o je$ "ae Jobsbaum$ pozivaju*i u pomo*$ :enedi"ta 7ndersona$ zami&ljena
zajednica. 9na$ po njemu$ nesumnjivo$ upotpunjava emocionalnu prazninu$ nastalu
povla!enjem$ raspadanjem ili nedostupno&*u stvarni( zajednica i mrea ljuds"i(
odnosa. Ipa"$ ostaje pitanje za&to$ gube*i stvarne zajednice$ ljudi zami&ljaju njene zamene.
'edan od razloga moe biti da su u mnogim "rajevima sveta drave i nacionalni po"reti
mogli da po"renu izvesna ose*anja "ole"tivne pripadnosti "oja su ve* postojala i "oja su
delovala na ma"ropoliti!"oj lestvici$ u"lapaju*i se sa savremenim dravama i nacijama 0 ja *u te
veze zvati proto0nacionalnim.
#%>
Aitanje &ta !ini narodni proto0nacionalizam je izuzetno te&"o$ "ae Jobsbaum$ po&to
podrazumeva ot"rivanje ose*anja nepismeni($ "oji su do 33 ve"a bili ve*ina svets"og
stanovni&tva.
-namo o idejama pismeni($ "oji su pisali i !itali$ ali je potpuno nedopustivo da se
e"strapolira od elita "a masama$ od pismeni( "a nepismenima$ !a" i a"o ta dva sveta nisu
potpuno odvojena$ a pisana je re! uticala i na ideje oni( "oji nisu bili pismeni.
#%#
1ao ilustraciju pret(odnog stava$ Jobsbaum navodi$ izme/u ostalog$ pojam Bveta
Rusija$ "oji je$ po njemu$ bio narodni$ zato &to je izraavao narodne ideje$ "on"retno$ u epici
#<D
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #@.
#<?
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. %%.
#%>
Isto$ str. %%M%I.
#%#
Isto$ str. %@.
I5
dons"i( 1oza"a$ sredinom #@. ve"a6
Ni"ada vi&e ne*emo biti u Bvetoj Rusiji. Na&e gre&ne smrti dolaze po zasluzi. .miremo
za tvoje !udotvorne i"one$ za (ri&*ans"u veru$ za carevo ime i za celu mos"ovs"u dravu.
#%5
9!igledno$ Bveta rus"a zemlja je determinisana svetim i"onama$ verom$ carem i
dravom. =o je$ zapaa Jobsbaum$ mo*na "ombinacija vidljivi( simbola$ "oji su i dalje
naj"ori&*eniji metodi zami&ljanja onoga &to se ne moe zamisliti ) &to ga navodi na za"lju!a" da
je Bveta Rusija narodna$ neslubena snaga$ "oja nije stvorena odozgo (od strane dravne vlasti
i njeni( organa i institucija$ prim. B.M.).
Eli 1eduri (Nacionalizam) ne pri(vata stav da je nacionalizam ne"o nearti"ulisano i
snano ose*anje "oje je prisutno uve" i svugdeF niti da je on izraz posebni( socijalni( i
e"onoms"i( snaga. 1ada bi on$ "ae$ bio jedno ili drugo ili i jedno i drugo$ ne bi se mogla staviti
ta!"a na pisanje njegove istorije.
Njegovo mi&ljenje je da je nacionalizam u!enje "oje je$ "a"o se izrazio$ "omple"s
me/usobno povezani( ideja o !ove"u$ dru&tvu i politici
#%;
.
'edino pod uslovom da se ta"o razume$ insistira 1eduri$ posta*e nacionalisti!"i dis"urs
otvoren za istorijs"o razumevanje.
Arema ovom "onceptu$ istorijs"o istraivanje nacionalizma gleda da osvetli na!in na "oji je
ovaj tip govora o politici nastao$ "ao i "ara"ter du(ovnog "onte"sta$ u "ojem je ovo u!enje
obli"ovano i arti"ulisano.
1on"retno$ ali bez namere da se$ izvan "onte"sta$ banalizuju njegovi izvorni stavovi$ 1eduri$
po Gelneru$ posmatra nacionalizam "ao "ontingentno izobli!enje$ "oje se moe izbe*i i "ojeg su
izrodili evrops"i mislioci
#%<
.
Mar"sizam (i njegovi ideolozi$ prim$ B. M.) je$ ta"o/e$ nastojao da dV obja&njenje
nacionalizma posmatraju*i ga "ao epi,enomen "oji nastaje na posebnom stupnju e"onoms"og
razvoja$ u periodu "ada su buroazija i njen "apitalisti!"i na!in proizvodnje na silaznoj putanji
#%%
$
podse*a Eli 1eduri$ nagla&avaju*i da je$ po mar"sistima$ nacionalizam izraz buroas"i( interesa.
#%5
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. %?.
#%;
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. I. i #<%.
#%<
.por. Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #@I.
#%%
Isto$ str. #<?.
I;
9no &to nacionalisti!"a ideologija potvr/uje ili pori!e nije od toli"e vanosti$ po&to je ona
proizvod lane svesti (prema verovanju mar"sista$ prim. B.M.)$ "oja mora i&!eznuti onda "ada
"apitalizam nuno bude razoren svojom "rizom.
#%I

Aobedonosni proletarijat *e tada sru&iti buroaziju i sa njom !itavu nadgradnju$ tj.
buroas"u "ulturu$ buroas"u ideologiju$ itd.
#%@
9vo je$ po 1eduriju$ "a"o "ae$ o!igledno apsurdna teza$ s obzirom da sva empirijs"a
evidencija po"azuje da nacionalizam nije izraz "apitalisti!"og na!ina proizvodnje$ tj. da on moe
biti na delu u dru&tvima sa najraznovrsnijom socijalnom i e"onoms"om stru"turom.
#%D

.videv&i to mar"sisti su po!eli ingeniozno da prilago/avaju tuma!enje nacionalizma
svojim mar"sisti!"im s(emama$ "a"o bi izbegli apsurdne i neodrive za"lju!"e. 7li$ ovi
napori nisu uverljivi$ po&to je mar"sizam nemo*an da ras"ine sa postav"ama "oje su nametnute
"rutim "ategorijama osniva!a.
#%?
. Eseju :ele&"e o nacionalizmu iz #?<%. godine$ +ord 9rvel je pod
nacionalizmom podrazumevao$ pre svega$ uobi!ajeno$ verovanje da se ljuds"a bi*a mogu
"lasi,i"ovati "ao inse"ti i da !itavi milioni ili desetine miliona ljudi$ sa sigurno&*u mogu biti
obeleeni "ao dobri ili r/avi.
7li$ po njemu$ mnogo vanija je uobi!ajenost da se ne"o identi,i"uje sa jednom
nacijom ili drugom celinom$ postavljaju*i i( iznad dobra i zla i ne priznaju*i ni jednu drugu
obavezu$ sem one "oja slui razvoju nji(ovi( interesa.
Nacionalizam$ nagla&ava 9rvel$ ne treba me&ati s patriotizmom. 9bi!no se obe ove
re!i "oriste na ta"o neodre/en na!in da je sva"a de,inicija podlona sumnji$ ali se izme/u nji(
mora ista*i razli"a$ jer je re! o dve razli!ite$ !a" i suprotne ideje
#I>
.
Aod patriotizmom on podrazumeva privrenost odre/enom mestu i odre/enom na!inu
ivota za "oje ne"o veruje da su najbolji na svetu$ ali ne eli da i( silom natura drugima 0 zato
"ae da je patriotizam po svojoj prirodi odbramben 0 i u vojni!"om i u "ulturnom smislu.
B druge strane$ nacionalizam se ne moe odvojiti od elje za vladanjem. =rajni cilj
#%I
.por. Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #%>.
#%@
.por. Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #%>.
#%D
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #%>.
#%?
Isto$ str. #%>.
#I>
+ord 9rvel$ :ele&"e o nacionalizmu 0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #5>.
I<
sva"og nacionaliste jeste da obezbedi ve*u vlast i ugled ne za sebe$ ve* za naciju ili drugu celinu$
u "ojoj je odlu!io da utopi svoju individualnost
#I#
$ "ae 9rvel.
. Novom svets"om poret"u i nacionalnoj dravi$ +ragan Bimeunovi* podse*a da a"o
se pa" ostvari predvi/anje :utrosa Galija (biv&eg generalnog se"retara .N$ prim. B.M.) izre!eno
u ,ormi stra(ovanja sredinom #??5.g.$ posta*e "ona!nom istinom teza 1arla 2ridri(a o
nacionalizmu "ao najja!oj snazi planete.
#I5

Ni"a"av du( nacionalizma svets"i( razmera nije pu&ten iz boce$ nego je to nemisti!ni
proces interesne trans,ormacije ljuds"og dru&tva u$ ne samo ona nova obli!ja$ "oja je pred njega
postavila postindustrijs"a organizacija ivota dru&tva$ nego i u ona !ija je odli"a zanemarivanje
interesa i potreba etniciteta u ime brzine i pro,ita$ &to neumitno rezultira "onvulzijama nji(ove
spontane samorazvojnosti i intervencionizmom u ,un"ciji nji(ovog podravljenja$ "ao$ trenutno$
najbreg i politi!"i najpro,itabilnijeg re&enja$ "ojim se problemi ti( etniciteta$ u stvari$ ne
re&avaju$ nego te" za!inju
#I;
$ "ae Bimeunovi*.
&.1. 0r3ava + a!ioa%a dr3ava
9dnosi i mnogostrane veze izme/u ,ormiranja i izgradnje moderni( nacija i stvaranja
nacionalni( drava$ za "oje "ae da su dva paralelna procesa svets"o0istorijs"og zna!aja$ u
sredi&tu su panje Najdana Aa&i*a$ u razmatranju nacije i nacionalne drave u Enci"lopediji
politi!"e "ulture.
Moderna drava s jedinstvenim pravnim i politi!"im sistemom$ sa jedinstvenom
e"onoms"om politi"om$ sa vojs"om zasnovanom na op&toj vojnoj obavezi$ sa razvijenim
institucijama politi!"o0predstavni!"e demo"ratije$ postaje mogu*na samo dostizanjem onog
stepena unutra&nje "o(ezije i povezanosti dru&tveni( to"ova$ "oji obezbe/uje razvijena
nacionalna zajednica.
#I<
Aroces je uve" dvostran$ "ao &to nacija tei dravi$ ta"o i drava tei naciji$ "ae Aa&i*
#I#
Isto$ str. #5#.
#I5
.por. +ragan Bimeunovi*$ Novi svets"i poreda" i nacionalna drava$ str. #>#.
#I;
+ragan Bimeunovi*$ Novi svets"i poreda" i nacionalna drava$ str. #>#.
#I<
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @5#.
I%
i upozorava da tesna veza izme/u dva pomenuta procesa ne opravdava za"lju!a" da se radi
samo o razli!itim aspe"tima istog istorijs"og procesa$ to jest da se moderna drava i moderna
nacija ra/aju i umiru zajedno. =o je$ po njemu$ povezano sa pitanjem$ ni&ta manje a"tuelnim
danas$ nego pre dva ve"a6 1o je suvereni subje"t odlu!ivanja u postoje*im modernim politi!"im
sistemima nacionalne draveL
#I%
0 uz napomenu6 Buverenosti dravne vlasti$ da bi ona bila realna
i e,i"asna$ bio je potreban odgovaraju*i socijalni oslonac$ a to je bila nacija.
#II
Eesto"e dis"usije i rasprave o tim i danas a"tuelnim pitanjima$ vo/ene su za vreme
2rancus"e revolucije u "rilu predstavni"a tzv. tre*eg stalea$ "oji je ispoljio pretenzije da se
"onstitui&e "ao predstavni" suverene nacije$ pi&e Aa&i* i podse*a da se postavilo pitanje "o
!ini ,rancus"u naciju i "a"ve posledice moe da ima preno&enje suvereni( prava gra/anina
na odre/ene politi!"e "ole"tivitete$ na organe "oji u njegovo ime odlu!uju.
Is"ristalisala su se bila i o&tro "on,rontirala dva s(vatanja6 jedno gledi&te na naciju
"oje je zastupao Bieje i$ drugo$ !iji je najre!itiji zastupni" bio Mirabo.
-a Biejea nacija je meta,izi!"o su&tastvo$ "oje po svom pore"lu$ po svojim "orenima$
dale"o prevazilazi i pret(odi i modernoj dravi i naciji i gra/aninu$ sa njegovim gra/ans"im
pravima. Buverena$ po njemu$ moe biti samo nada "oja trajnim spiritualnim vezama povezuje
pojedince i inspiri&e i( jedinstvenim moralnim i materijalnim vrednostima stvorenim to"om
ve"ova pret(odnog razvoja
#I@
) do" za Miraboa$ naciju !ine svi( 5< miliona gra/ana 2rancus"e
"raljevine$ odnosno republi"e i oni "oji ive u o"viru iste teritorijalno0politi!"e vlasti.
#ID
. su"obu ovi( opre!ni( ideja$ izrazila se$ u stvari$ zapaa Aa&i*$ obje"tivna protivre!nost
izme/u nacionalnog i narodnog suvereniteta$ "oja *e imati veli"i( reper"usija u svim
"asnijim razmatranjima problemati"e organizovanja suverene demo"rats"e drave.
Arotivre!nost nacije i naroda nije ni"a"va intele"tualna "onstru"cija nego realan odnos sa
dale"osenim reper"usijama za u"upne politi!"e odnose u dru&tvu i stepen stvarne politi!"e i
demo"rats"e slobode.
#I?
Nacija i nacionalna drava nalaze se u samom sredi&tu procesa politi!"e socijalizacije &to
#I%
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @5#.
#II
Isto$ str. @55.
#I@
.por. Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @55.
#ID
Isto$ str. @55.
#I?
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @55.
II
nije bio slu!aj u pro&losti$ smatra Aa&i* i dodaje da su ideolo&"i aparati$ organi i organizacije
pod dravnom "ontrolom$ dire"tni nosioci tog procesa.
7"o bi drava zadrala svoju sada&nju poziciju u procesu politi!"e socijalizacije$ to bi
zna!ilo da se moe o!e"ivati ubudu*e da poloaj nacije ne samo ne slabi i ne gubi u svom
u"upnom zna!aju$ nego da se jo& vi&e potencira$ &to bi bilo sasvim suprotno od onoga &to se
pretpostavljalo i predvi/alo sve do s"ora$ do" ne"a novija is"ustva nisu dovela u sumnju te
pretpostav"e.
#@>
Aovrata" gra/anina$ !ove"a$ pojedinca$ alijeniranog u uslovima dru&tvene anomije$ u
naru!je nacionalne drave$ nema uve" istu sadrinu i isti "on"retan smisao$ poru!uje Aa&i*$ uz
obja&njenje da je jedna situacija$ a"o se pojedinac baca u naru!je nacionalne drave zbog
toga &to se ose*a egzistencijalno ugroenim i nesigurnim u dru&tvu$ gde nema neposrednijeg
socijalnog i emotivnog oslonca$ "oji se$ da"le$ predaje dravi da bi ga ona za&titila i
oslobodila obaveze da se sam opredeljuje i sam brani. +ruga je situacija$ a"o se on$ ina!e ve*
za&ti*en me(anizmima pravne drave i demo"rats"im institucijama$ orijenti&e prema naciji$
da bi ostvario !vr&*u vezu sa "ulturnom ba&tinom svoje nacije i sa te"u*im ivotom i
stvarala&tvom$ u o"viru te nacionalne "ulture.
. prvom slu!aju$ !ove" trai za&titu i spreman je radi toga$ ocenjuje Aa&i*$ da rtvuje
autonomiju svoje li!nosti$ da pri(vati "ole"tivizam nacionalnog ivota$ "ao ,ormulu$ "oja
mu obezbe/uje za&titu od sva"og drugog$ agresivnog$ nacionalizma.
Razume se da nacionalizam izazvan drugim agresivnim nacionalizmom$ u stvari i sam
neizbeno postaje agresivan i uvla!i pripadni"e nacije u stalnu "on,rontaciju sa pripadnicima
drugi( nacija$ a to onda zna!i i totalitarizaciju nacionalne organizacije$ nacionalne drave$ jer je
to navodni preduslov da se uspe&no vodi borba na me/unacionalnom planu$ "oja se nametnula
"ao glavni sadraj politi!"og ivota. :e"stvo u sigurnost pretvara se$ ta"o$ u be"stvo od
slobode.
#@#
7"o !ove"$ "ao autonomna li!nost$ sposobna da odlu!uje o svojim dru&tvenim vezama$
nastoji da u(vati dublji "oren u "ulturi$ "ulturnom ivotu i "ulturnoj ba&tini sopstvene nacije$
da bi na taj na!in$ u stvari$ upotpunio svojstva razvijene$ autonomne$ ljuds"e individue0 to
#@>
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @5;.
#@#
Isto$ str. @5;.
I@
je onda druga situacija$ za"lju!uje Najdan Aa&i*.
+a li *e se ostvariti u pra"si jedan ili drugi tip nacionalne povezanosti$ da li *e nacija$
nacionalna zajednica sa "ojom se pojedinac poistove*uje$ bez ostat"a$ biti "ole"tivni &tit ili
za"lon$ u odnosu na druge nacije$ rov u me/unacionalnim ratovima$ ili *e te&nje vezivanje za
nacionalnu "ulturu sopstvene nacije oplemenjivati !ove"ovu li!nost$ u!initi je
samopouzdanijom i du(ovno bogatijom 0 to zavisi$ u najve*oj meri$ od razvijenosti stvarnog$
demo"rats"og pluralizma.
#@5
Razmatranje o dravi Ernest Gelner po!inje poznatom de,inicijom drave Ma"sa
4ebera$ "ao one ustanove u dru&tvu "oja poseduje monopol na legitimno nasilje.
#@;

Ideja "oja stoji iza ovoga je$ "ae Gelner$ jednostavna i zavodljiva. . dobro
ure/enim dru&tvima$ u "ojima ve*ina nas ivi ili tei da u njima ivi$ privatno ili grupno nasilje
je nelegitimno.
#@<

9va de,inicija ne osporava legitimnost "on,li"ta$ ali nagla&ava da se ne moe
razre&iti privatnim ili grupnim nasiljem. =a"o$ nasilje moe primeniti samo centralni
politi!"i autoritet i oni "ojima on delegira to pravo.
#@%
Me/u razli!itim san"cijama za odravanje reda$ onu "rajnju 0 silu 0 moe primeniti
samo naro!ita$ jasno identi,i"ovana i dobro centralizovana$ disciplinovana ustanova u o"viru
dru&tva. =a ustanova ili grupa ustanova jeste drava.
#@I
Ipa"$ prema Gelneru$ nisu sva dru&tva obdarena dravom iz !ega sledi da se problem
nacionalizma ne javlja u dru&tvima bez drave.
Aroblem nacionalizma se ne javlja "ada ne postoji drava. Iz toga ne sledi da se
problem nacionalizma pojavljuje za sva"u dravu. Naprotiv$ on se javlja samo u nekim
dravama.
#@@

#@5
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @5;.
#@;
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #<.
#@<
Isto$ str. #<.
#@%
Isto$ str. #<.
#@I
Isto$ str. #<.
#@@
Isto$ str. #@.
ID
Eri" Jobsbaum je$ u svojoj "njizi Nacije i nacionalizam od #@D>.$ u vi&e navrata
primetio da su nacije !e&*e posledica uspostavljanja drave nego &to su u njenoj osnovi. .
tom smislu navodi$ po njemu$ o!ite primere Bjedinjeni( drava i 7ustralije$ "ao nacije0drave
!ije su sve "ara"teristi"e i "riterijumi nacionalnosti uspostavljeni te" "rajem #D. ve"a. Ipa"$
upozorava$ uspostavljanje drave nije$ samo po sebi$ dovoljno za stvaranje nacije.
. s"ladu sa navedenim$ Jobsbaum na ovom mestu postavlja ne"oli"o pitanja zna!ajni(
za dalji to" rasprave o odnosu nacije i drave. 1lju!no je$ sva"a"o$ ono o istorijs"oj
slu!ajnosti podudaranja "lasi!ne liberalne ere slobodne trgovine sa za!et"om nacija$ "ao i da li
je nacija0drava imala ulogu u razvoju "apitalizmaL
Istori!arima je o!igledno$ nastavlja Jobsbaum$ da je uloga e"onomija$ "oje su bile
de,inisane dravnim granicama$ bila veli"a i da je u razvoju svets"e e"onomije uo!ljiv period$
to"om "oga je e"onoms"i razvoj bio povezan sa nacionalnim e"onomijama. Ao njemu$
e"onoms"a ,un"cija nacija0drava je$ sa monopolom novca u opticaju$ javnim ,inansijama i
,is"alnom politi"om 0 predstavljala !injenicu. .z napomenu da su i izraziti liberteri mogli da
pri(vate da podela !ove!anstva na autonomne nacije jeste u biti e"onoms"a.
#@D
+a pot"repi ovu svoju tvrdnju Jobsbaum navodi Beja$ "oji "ae da nijedna nacija
ni"ada nije dostigla nivo bogatstva$ a da nije imala regularnu vladu
#@?
i Molinarija sa mi&ljenjem
da deljenje !ove!anstva u nacije jeste "orisno sve dotle do" razvija izuzetno mo*ne principe
e"onoms"og ta"mi!enja.
#D>
'o& o!iglednije je$ smatra Jobsbaum$ 7le"sandar Jamilton$ zagovorni" ,ederalizma u
Bjedinjenim dravama$ povezao naciju$ dravu i e"onomiju$ sastavljaju*i$ is"lju!ivo
e"onoms"u$ listu veli"i( nacionalni( mera 0 osnivanje nacionalne ban"e$ stvaranje
nacionalnog duga$ za&tita nacionalne proizvodnje viso"im carinama$ nacionalnu odgovornost za
dravne dugove$ itd.
Moe biti$ navodi Jobsbaum Jamiltona$ da su sve ove mere smi&ljene da bi se razvila
#@D
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. ;I.
#@?
Isto$ str. ;I.
#D>
Isto$ str. ;IM;@.
I?
"lica nacionalnosti.
#D#
Ao Jobsbaumu$ nacija je podrazumevala nacionalnu e"onomiju i njeno sistemats"o
negovanje od strane vlade i da su to$ lucidno i elo"ventno uradili nema!"i e"onomisti$
predvo/eni 2ridri(om Gistom$ "oji je$ inspirisan Jamiltonom$ u dvadesetim godinama 3I3
ve"a boravio u B7+.
-a njega je$ "ae Jobsbaum$ zadata" e"onomije 0 "oju su Nemci od tada teili da zovu
nacionalna ili narodna$ pre nego politi!"a e"onomija 0 bio da ostvari e"onoms"i razvoj
nacije i da pripremi njen ulaza" u svets"o dru&tvo budu*nosti.
#D5
Aostrevolucionarna drava (drugom polovinom 3I3 ve"a$ prim. B.M.) ima organs"i
odnos sa nacijom$ u smislu "ole"tiviteta$ narodom$ "oji poseduje politi!"a prava i za(teve$
"ae Jobsbaum$ do" je demo"ratizacija pomogla dravama i reimima da oja!aju$ pribave
legitimitet i stvore dravni patriotizam.
Istovremeno$ u suprotnom smeru$ odigravao se proces$ "oji je ozbiljno pretio i
predstavljao opasnost dravi i njenom patriotizmu.
Nacionalizmi$ nezavisni od drave$ bili su sve ve*i$ "a"o po obimu ta"o i po veli!ini
svoje privla!nosti$ i u poslednjoj tre*ini devetnaestog ve"a uobli!ili su ambicije "oje su pove*ale
nji(ovu potencijalnu opasnost za drave.
#D;

Modernizacija drava podsticala je i stvarala ove snage$ do" su se teorije nacionalizma$
"ao ,un"cije modernizacije isticale u literaturi. Ipa"$ Jobsbaum u"azuje da se moderna drava
3I3 ve"a suprotstavila nacionalizmu$ "ao politi!"oj sili van nje$ potpuno di,erentnoj od
dravnog patriotizma$ sa "ojim je bila prinu/ena da na/e zajedni!"i jezi".
9n je (nacionalizam$ prim. B.M.) mogao da postane izuzetno mo*na prednost vlade
u"oli"o bi se integrisao u dravni patriotizam i postao njegova sredi&nja emocionalna
"omponenta... +rave i reimi imaju sve razloge da oja!aju$ u"oli"o mogu$ dravni patriotizam
ose*anjima i simbolima zami&ljene zajednice$ gdegod i "a"avgod nji(ov po!eta" bio i da i(
usmere na sebe.
#D<

#D#
Isto$ str. ;@.
#D5
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost $ str. ;D.
#D;
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #>#.
#D<
Isto$ str. #>#M#>5M#>;.
@>
Nema uspe&nijeg na!ina vezivanja razli!iti( delova nemirni( naroda$ nego da se ujedine
protiv oni( "oji su izvan$ smatra Jobsbaum$ napominju*i da je s(vatljivo da vlada ima veli"i
unutra&nji interes u mobilisanju nacionalizma.
Ipa"$ stapanje dravnog patriotizma sa nedravnim nacionalizmom$ upozorava
Jobsbaum$ bilo je politi!"i ris"antno$ po&to su "riterijumi jednog bili obu(vatni$ a drugog
is"lju!ivi. No$ i pored rizi!nosti$ ovi procesi bili su izvesni i sude*i po narednom stavu$
donosili su ne"u novu vrednost6
."oli"o je poistove*ivanje drave sa jednom nacijom bilo rizi!no zbog stvaranja
"ontranacionalizma$ sam proces njene modernizacije u!inio je ovo dale"o verovatnijim$ jer je
podrazumevao (omogenizaciju i standardizaciju njeni( stanovni"a$ pre svega$ sredstvima
pisanog$ nacionalnog jezi"a.
#D%

'ezi" "ao jedini vid nacionalnosti "oji je mogao da bude obje"tivno prebrojan i tabelarno
pri"azan$ postao je prema Jobsbaumu$ !inilac i me/unarodne i unutra&nje politi"e ne"i( drava.
Aostavljaju*i pitanje o jezi"u popisi su$ po prvi put$ prisilili sva"oga da bira ne samo
nacionalnost$ ve* i jezi!"u nacionalnost. =e(ni!"i za(tevi savremene administrativne drave jo&
jednom su pomogli da se odneguje nacionalizam u nastajanju.
#DI
Jobsbaum "ae da je o!igledan politi!"o0ideolo&"i !inilac u stvaranju jezi"a 0
"ore"cijom i standardizacijom postoje*i($ spajanjem dijale"ata$ vra*anjem u ivot
izgubljeni($ do izmi&ljanja potpuno novi(.
Na "oji na!in je$ osim uz pomo* dr#ave (podvu"ao$ B.M.)$ pita Jobsbaum$ rumuns"i
nacionalizam #DI;. godine insistirao na latins"im "orenima pisanjem i &tampanjem latinicom 0
umesto do tada "ori&*ene *iriliceL Ke, (absbur&"e policije pod Meterni(om$ gro, Bedlnic"i$
pra"ti"ovao je &tampanje pravoslavni( religiozni( dela latinicom$ ne bi li obes(rabrio
panslavizam u carevini$ podse*a Jobsbaum$ uz nedoumicu "a"va bi bila budu*nost (ebrejs"og
jezi"a da ga :ritanci #?#?. godine nisu pri(vatili "ao jedan od tri slubena jezi"a 0 u periodu
"ada ga je manje od dvadeset (iljada ljudi u Aalestini upotrebljavalo u sva"odnevnoj
#D%
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #>%.
#DI
Isto$ str. ##;.
@#
"omuni"aciji.
Napu&tanjem principa praga (minimum "riterijuma "oji razdvajaju nacije od oni(
"oji to ne mogu biti$ prim. B.M.)$ od #DD>. do #?#<. godine$ prema Jobsbaumu$ sva"a
zajednica ljudi$ "oja je sebe doivljavala "ao naciju$ polagala je pravo na samoopredeljenje )
suverenu i nezavisnu dravu. =a"o su$ zbog umnoavanja neistorijs"i( nacija$ etnicitet i
jezi"$ postajali determini&u*i !inilac potencijalne nacionalnosti.
Jobsbaum nagla&ava tri dru&tvene pojave$ "oje su uticale na stvaranje novi( obli"a
zami&ljeni(W ili stvarni( zajednica$ "ao nacionalnosti. =o su otpor tradicionalni( grupa
modernom$ stvaranje novi($ netradicionalni( "lasa i slojeva i veli"e migracije naroda.
Glavne politi!"e promene "oje su dovele do stvarnog pri(vatanja nacionalni( apela bile
su demo"ratizacija politi"e u sve ve*em broju drava i stvaranje savremene administrativne
drave$ "oja je mogla da mobili&e gra/ane i da na nji( uti!e.
#D@

Jobsbaumu je prirodno da drave stavljaju u pogon mo*nu ma&ineriju$ "a"o bi se
sporazumele sa onima "oji u njoj ive. Arvenstveno$ osnovne &"ole$ !iji je zadata" da razvijaju
predstavu o naciji i njenom nasle/u$ i ta"o privu"u ljude zemlji i zastavi$ !esto stvaraju*i
tradiciju$ pa i nacije za sopstvenu upotrebu.
4e* uveli"o poznatu re!enicu6 Btvorili smo Italiju$ sada moramo da stvorimo i Italijane$
Jobsbaum navodi "ao svojevrsno priznanje Masima de 7zelja
#DD
$ do" je identi!an stav$ po
njemu$ stvarni oslobodilac Aoljs"e$ pu"ovni" Ailsuds"i izneo u$ ni&ta manje !uvenoj$ re!enici6
+rava je ta "oja stvara naciju$ a ne nacija dravu.
#D?
Edgar Moren u eseju Nacionalna drava$ napisanom za udbeni" =eorija politi"e i
osnovi politi!"i( nau"a pro,esora +ragana Bimeunovi*a$ nagla&ava da je ona ujedno tvorevina
i tvorac moderne Evrope.
#?>

Moren obja&njava da se nacionalna drava obli"uje sporo$ na razli!ite na!ine u
2rancus"oj$ Engles"oj$ Kpaniji$ Aortugaliji... 7merici$ a da od 2rancus"e revolucije nacija
#D@
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #5<.
#DD
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. %<. 0 7zeljo je ovo izjavio
na prvom zasedanju parlamenta novog ujedinjenog Italijans"og "raljevstva
#D?
Isto$ str. %<.
#?>
Edgar Moren$ Nacionalna drava0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #>D.
@5
legitimi&e dravu
#?#
.
'edna od najve*i( te&"o*a za promi&ljanje nacionalne drave lei u njenom
"omple"snom "ara"teru 0 zao"ruena nacionalna drava je ujedno teritorijalno$ politi!"o$
"ulturno$ istorijs"o$ mits"o i religijs"o bi*e.
#?5

Eli 1eduri u svom delu Nacionalizam$ generalno posmatrano$ nema pretenzija da da
preciznu de,iniciju drave$ ("a"o je on naziva nacije0drave)$ posebno ne nacionalne drave$
"oja moe biti jedan od generatora nacionalizma i nacionalisti!"e ideologije$ ve* "ae da drave
"oje su nastale na osnovu na!ela samoodre/enja imaju anomalija i me&oviti( podru!ja$ u istoj
meri u "ojoj su i( imale (eterogene imperije$ "oje su one zamenile
#?;
) ali$ ne zaboravlja da
naglasi6
Ariroda sveta$ "ao i pravac istorije i njeno ispunjenje$ spre!avaju pojavu univerzalne
drave. Bvet mora biti svet mnogi( drava.
#?<
1eduri$ sa sigurno&*u$ tvrdi da drave0nacije$ "oje su nasledile poloaj imperija nisu
donele ni"a"vo pobolj&anje$ politi!"u slobodu i uve*ale prosperitet. Nji(ovo pojavljivanje i
opstana" na svets"oj politi!"oj sceni nisu u!vrstili mir.
Nacionalno pitanje$ za "oje se verovalo da *e$ osnivanjem nacija0drava$ biti razre&eno$
postalo je jo& zamr&enije i otrovnije.
#?%
.toli"o pre$ &to$ "a"o se izrazio$ nacionalna drava tvrdi da sve gra/ane tretira "ao
jedna"e !lanove nacije.
7li ovaj princip$ "oji pravi!no zvu!i$ samo slui za pri"rivanje tiranije jedne grupe nad
drugom. Nacija mora biti$ svi njeni gra/ani moraju biti$ po"retani istim du(om. Razli"e vode
razdoru i$ prema tome$ izdaji.
#?I
Gord 7"ton je$ navodi 1eduri$ polovinom 3I3 ve"a pisao6 Arincip nacionalnosti nema
za cilj ni slobodu ni prosperitet$ ve* on obe ove stvari rtvuje u ime imperativa stvaranja nacije
"oja predstavlja meru drave. 9n ne preza ni od materijalne i moralne bede$ "a"o bi novi izum
#?#
Isto$ str. #>D.
#?5
Edgar Moren$ Nacionalna drava0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #>?.
#?;
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #;5.
#?<
Isto$ str. #<5.
#?%
Isto$ str. #<5.
#?I
Isto$ #;5.
@;
mogao odneti pobedu nad bojim delima i interesima !ove!anstva.
#?@

. Novom svets"om poret"u i nacionalnoj dravi$ +ragan Bimeunovi* je$ detaljno
istrauju*i nastana" savremeni( nacionalni( drava$ "onstatovao da je ne samo jedna od
posledica uspostavljanja novog svets"og poret"a$ nego i uslov njegovog mani,estovanja i trajanja
nastajanje i priznavanje novi( nacionalni( "ao savremeni( drava.
#?D
Bimeunovi* razli"uje i govori o dve vrste savremeni( nacionalni( drava o zate!enim u
savremenosti i o svee ,ormiranim$ odnosno novonastaju*im
#??
i nagla&ava da su prve nastale
dale"o vi&e procesualno i preteno uz pomo* interni( pravnodravni( me(anizama
5>>
$ a da
novo,ormirane nacionalne drave nastaju uz dosta naglosti i uz pomo* e"sterni(
pravnodravni( me(anizama.
5>#
. sva"om slu!aju$ bez obzira na na!in nastajanja i uz pomo* "oji( me(anizama$ ove
drave su zapo!ele svoj ivot$ pre svega$ "ao nacionalne$ a ne "ao pravne ili demo"rats"e
drave
5>5
$ nezavisno od toga &to im je izrazito opredeljenje da se ta"o ozna!avaju i de"lari&u.
Aroblem je u tome &to novo,ormirana nacionalna drava nastoji da$ istovremeno$ bude i
izrazito pravna drava i totalna nacionalna drava$ &to nije nespojivo po segmentima politi!"og
sistema$ ali$ o!ito$ nije ni mogu*e "ao dugotrajan s"lad i osnova za preteno bes"on,li"tan
politi!"i ivot u ta"voj sredini.
5>;
1ada je re! o novim nacionalnim$ "ao demo"rats"im dravama$ +ragan Bimeunovi*
ot"riva !injenicu da su u svim dravama "oje su ni"le na biv&em socijalisti!"om tlu
uspostavljeni$ uglavnom$ parapredsedni!"i sistemi
5><
$ u"azuju*i na op&ti nedostata" socijalne$
vers"e$ ideolo&"e i sva"e druge tolerancije u njima.
5>%
Bve to$ u"lju!uju*i niza" nivo demo"rats"e svesti$ uslovili su da dominiraju autoritarni
oblici politi!"og "omuniciranja i uop&te politi!"og pona&anja i da se umnoava "ult vo/e i
vo/stva.
5>I
#?@
.por. Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #<;.
#?D
+ragan Bimeunovi*$ Novi svets"i poreda" i savremena nacionalna drava$ str. 5#.
#??
Isto$ str. 55.
5>>
Isto$ str. @#.
5>#
Isto$ str. @#.
5>5
Isto$ str. @%.
5>;
Isto$ str. @@.
5><
Isto$ str. D#.
5>%
Isto$ str. D;.
5>I
Isto$ str. D%.
@<
Nasilje i sa"ralnost "ategorije su$ "oje +ragan Bimeunovi* tretira "ao vane osobine
novi( nacionalni( drava$ posebno "ada nagla&ava da se nacionalna vo/stva "oja grade dravu
ni"ad potpuno ne odri!u od nasilja$ naro!ito nasilja s(va*enog "ao protivnasilja i poslednje
mogu*nosti realizacije svoga cilja 0 nacionalne drave "ao materijalizacije nacionalnog
politi!"og sna.
5>@
Ao njemu$ novonastaju*e nacionalne drave$ "ategoriju drave doivljavaju sa"ralno$
"ao nacionalnu svetinju 0 vrednost ravnu svetosti.
4e* i sam na!in stvaranja nacionalne drave ovog tipa vodi u njenu sa"ralizaciju$ u op&ti
doivljaj drave "ao svetosti$ jer sva"o preterano odu&evljenje !injenjem ne"e radnje (&to
u"lju!uje i namerno i nenamerno izazvano i ,ormalno preterano nacionalno odu&evljenje)
doprinosi precenjivanju i oboavanju te radnje i njeni( posledica i pretvaranju lai!"i( u svete
stvari.
5>D
'.1. Na!i"a + izvr-o-t razo%i)o-ti
Najdan Aa&i* razmatranje o nacijama i nacionalizmu u Enci"lopediji politi!"e "ulture
zapo!inje !uvenim pitanjem ,rancus"og ,ilozo,a i istori!ara Ernesta Renana 0 Kta je to nacijaL
) postavljenog u samom naslovu njegovog predavanja$ odranog na Borboni marta #DD5.
godine$ "oje se !esto pominje i citira u savremenim politi!"im i nau!nim raspravama o
,enomenu nacije i nacionalizma.
1ao odgovor na isto pitanje$ Aa&i* daje jednu pret(odnu de,iniciju nacije6
. tu svr(u nacija bi se mogla de,inisati "ao$ istorijs"im razvojem pripremljeni i
savremenom dru&tvenom podelom rada (robnonov!anom privredom) uslovljeni$ speci,i!ni$ obli"
trajne ljuds"e zajednice$ u "ojoj se$ na &irem dru&tvenom planu$ ostvaruje nuni stepen
"omple"sne e"onoms"e$ politi!"e i "ulturne integracije dru&tvenog ivota 0 svi( procesa njegove
reprodu"cije.
5>?

5>@
+ragXn Bimeunovi*$ Novi svets"i poreda" i nacionalna drava$ str. <@.
5>D
Isto$ str. <%.
5>?
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @>%.
@%
4olter :edot je lucidno za"lju!io da je stvaranje nacija bilo su&tins"i sadraj
revolucije u 3I3 ve"u 0 "ae Aa&i* i dodaje da je i 33 ve"$ isto toli"o ve" nacionalnosti$ "ao i
onaj "oji mu je pret(odio$ s tim da se borba za nacionalnu samostalnost i individualnost vodi
pod "lasnim zastavama i sa razli!itom politi!"om sadrinom.
9no &to podrazumevamo pod modernom nacijom relativno je nova istorijs"a pojava
(tvorevina)$ za razli"u od drave "oja je$ u raznim oblicima postojala i u ranijim dru&tveno0
e"onoms"im ,ormacijama$ "roz !itavu istoriju "lasnog dru&tva. 1ao istorijski novum, nacije se
,ormiraju te" to"om poslednji( !etvrt milenijuma svets"og dru&tveno0istorijs"og razvoja.
5#>
Arema Aa&i*u$ nau!no su potvr/ena s(vatanja da se nacije stvaraju na zajedni&tvu$ !ija je
materijalna osnova odre/ena stepenom dru&tvene podele rada$ ali i da te zajednice nastoje da
u sebe apsorbuju sve pojedince i manje grupe$ "oje je !ine 0 ta!nije$ da nametnu nji(ovo
potpuno poistove*ivanje sa celinom.
. tenji da ostvare svoju dominaciju nad totalitetom !ove"ove li!nosti$ nad
materijalnim i du(ovnim uslovima i determinantama njegove dru&tvene egzistencije$ ove
zajednice i organizacije su$ prirodno$ is"lju!ive i netolerantne prema svim drugim dru&tvenim
subje"tima$ "oji bi mogli da imaju sli!ne pretenzije.
5##
Ninioci zajedni&tva$ iz "oji( se sastoji dru&tveno bi*e nacije$ prema Aa&i*u$ rezultat su
istorijs"og razvoja$ to"om ve"ova$ "ao i u"r&tanja razni( uticaja6
-ajedni!"i jezi" i manje ili vi&e razvijena i ustaljena e"onoms"a povezanost$
ujedinjavanje i zajedni!"i ivot$ u uim i &irim politi!"im (dravnim) i idejnim (religijs"im i
drugim) zajednicama$ zajedni!"a svest$ "oja se ,ormira pod uticajem zajedni!"e istorijs"e
sudbine i predanja o zajedni!"im borbama$ stradanjima i pobedama u pro&losti$ te"ovine i
tvorevine nacionalne "ulture$ od mitova i obi!aja$ od umetni!"i( i nau!ni( ostvarenja$ odre/ene
crte "ole"tivnog "ara"tera i mentaliteta$ "oje se razvijaju iz nagomilanog is"ustva$ ustaljeni(
obli"a pona&anja i tradicija 0 sva ta socijalna gra/a$ iz "oje se u datom$ istorijs"om trenut"u$
,ormira nacija 0 ima svoju dugu i sloenu genezu i evoluciju.
5#5
5#>
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @>D.
5##
Isto$ str. @>D.
5#5
Isto$ str. @>?.
@I
Arema Enci"lopedija :ritani"a (Baeto izdanje$ Narodna "njiga 0 Aoliti"a$ 5>>%.)$
nacija je odre/ena "ao ljudi !iji zajedni!"i identitet stvara psi(olo&"u vezu i politi!"o
zajedni&tvo. Nji(ov politi!"i identitet obi!no podrazumeva ta"ve "ara"teristi"e "ao &to su
zajedni!"i jezi"$ "ultura$ narodnost i istorija. 4i&e od jedne nacije moe !initi dravu$ ali termini
nacija$ drava i zemlja !esto se "oriste "ao sinonimi. Nacionalna drava jeste drava "oju
naseljavaju ljudi jedne nacionalnosti.
5#;
Gjubomir =adi* u "njizi Nau"a i politi"a napominje da je "lasi!ni "onzervativizam bio
poborni" ideje o prevlasti roda nad jedin"om$ nacije nad pojedincem.
5#<
Ao&to je pojedinac u
svom trajanju prolazan$ trajne su samo organs"e tvorevine "ao "oncentri!ni "rugovi
zajednice.
=a"va jedna tvorevina je nacija. Aojedinac je !lan zajednice "oja osigurava du(ovno
jedinstvo. Nacija nije proizvoljni produ"t ne"og voljnog a"taF ona ne ivi samo u sada&njosti
nego u sledu epo(a i (rani se se*anjima i svojim nadama. 9vo trajanje obezbe/uje
nadindividualnu stvarnost nacije$ stvara njenu su&tinu i predstavlja vi&e od pu"og zbira njeni(
delova.
5#%
Nasuprot u!enju prosvetiteljstva i prirodnog prava$ prema "lasi!nom "onzervativizmu$
posebno tradicionalizmu
5#I
$ "ae =adi*$ nema ljudi po sebi ve* samo nacijom odre/eni(
ljudi.
5#@

Aosebno$ nagla&ava$ u gra/ans"om dru&tvu nacija dobija dinami!"u ulogu6
:udu*i da nacije tee izgradnji svoje dravne organizacije$ jer se nacionalna svest
razvija i "ao dravna ili dravotvorna svest$ neminovno izbijaju dru&tveni su"obi bilo unutar
ranije ,ormirani( drava me/u (eterogenim nacijama$ bilo su"obi izme/u drava zbog suprotni(
nacionalni( interesa. . tim su"obima se naro!ito razvija nacionalizam$ "ao posebna politi!"a
svest i ideologija.
5#D
5#;
Enci"lopedija :ritani"a$ odrednica Nacija$ str. <#.
5#<
Gjubomir =adi*$ Nau"a i politi"a$ str. %5#.
5#%
Isto$ str. %5#.
5#I
Isto$ str. %5#.
5#@
Isto$ str. %5#.
5#D
Isto$ str. %55.
@@
Ernest Gelner (Nacije i nacionalizam) "ae da de,inicija nacije donosi te&"o*e$ "oje su
ve*e od te&"o*a prisutni( u de,iniciji drave.
5#?
+rava se sigurno javila bez pomo*i nacije. Ne"e nacije su se sigurno javile bez
blagoslova svoje drave. . jo& ve*oj meri je sporno to da je normativna ideja nacije$ u svom
modernom smislu$ pretpostavljala pret(odno postojanje drave.
55>
+a bi odgovorio na pitanje &ta je nacija$ Gelner se posluio dvema privremenim
de,inicijama$ "oje su mu$ "a"o je sam naglasio$ bile od pomo*i da precizno odredi ovaj varljivi
pojam6
+va !ove"a su iste nacionalnosti a"o i samo a"o imaju zajedni!"u "ulturu$ pri !emu
"ultura zna!i sistem ideja$ zna"ova$ asocijacija i na!ina pona&anja i "omuniciranjaF dva !ove"a
su iste nacionalnosti a"o i samo a"o priznaju jedan drugog "ao ne"og "o pripada istoj naciji.
+rugim re!ima$ nacija !ini !ove"a$ nacije su arte,a"ti ljuds"i( ube/enja$ lojalnosti i solidarnosti.
Au"a "ategorija li!nosti (recimo$ oni( "oji zauzimaju izvesnu teritoriju ili$ na primer$ govore dati
jezi") postaje nacija a"o i "ada !lanovi te "ategorije !vrsto priznaju izvesna uzajamna prava i
dunosti "oje imaju jedni prema drugima i "oje su posledica zajedni!"og !lanstva u naciji.
.pravo priznavanje drugi( "ao ta"vi( sapripadni"a$ "oje i( onda pretvara u naciju$ jeste ono &to
ovu "ategoriju odvaja od oni( "oji nisu !lanovi$ a ne odvajaju je drugi zajedni!"i atributi$ ma
"oji bili.
55#
9ve Gelnerove privremene de,inicije "a"o i( je$ sada vidimo$ sa pravom nazvao u ovoj
,azi razmatranja$ bi*e jasnije ne&to "asnije$ "ada bude re!i o uzajamnom odnosu nacija i
nacionalizma$ odnosno prelas"u u doba nacionalizma.
555
Eri" Jobsbaum smatra da je agnosticizam najbolja pozicija za istraiva!a nacija i
nacionalizma$ ta"o da se opredelio da u "njizi Nacije i nacionalizam od #@D>. ne podrazumeva
ni"a"vu a priori de,iniciju nacije.
Ipa"$ izdvaja Btaljinovu de,iniciju ("oja je u originalu napisana #?#5. godine$ prim.
B.M.)$ za "oju "ae da je verovatno najpoznatija6
5#?
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #@.
55>
Isto$ str. #DM#?.
55#
Isto$ str. #?.
555
Isto$ str. I#.
@D
Nacija je istorijs"i ,ormirana$ stabilna zajednica ljudi$ poni"la na bazi zajednice jezi"a$
teritorije$ e"onoms"og ivota i psi(i!"e "onstitucije "oja se ispoljava u zajednici "ulture.
55;
Jobsbaum nagla&ava da je savremenost moderne nacije njena elementarna osobina. =aj
svoj stav do"azuje i rezultatima istraivanja evrops"i( re!ni"a &tampani( to"om prote"la tri ve"a.
Aosebno re!ni"a 1raljevs"e &pans"e a"ademije$ !ija je razli!ita izdanja prou!io i "onstatovao da se
u njemu ne nalaze pojmovi drava$ nacija i jezi" 0 pre izdanja iz #DD<. godine.
Areciznije$ u ovom re!ni"u$ nacija nije zabeleena do #?5%. godine$ "ae Jobsbaum i
tada je ozna!avala "ole"tiv osoba "oje imaju isto etni!"o pore"lo i ve*inom govore isti jezi" i
imaju zajedni!"u tradiciju.
55<
-ato je u modernom i politi!"om smislu nacija$ "ao pojam$ istorijs"i novijeg
datuma$ za"lju!uje Jobsbaum.
Nacionalno pitanje i nacije nisu bili u sredi&tu interesovanja osniva!a mar"sizma$ a ni
me/u nji(ovim nastavlja!ima$ a posebno ne u pra"si idejni( vo/a biv&i( socijalisti!"i( zemalja.
Razloge tome je veoma jednostavno na*i u teorets"oj postavci utemeljiva!a mar"sizma$ "oja je
bila ta"vog nivoa da su !a" i oni najzagrieniji nji(ovi sledbenici morali da priznaju da su nacije i
nacionalno pitanje najnenau!nije i !a" antiistorijs"i utemeljeni segmenti teorije o dru&tvu
Mar"sa i Engelsa.
+ragan Bimeunovi* u Novom svets"om poret"u i nacionalnoj dravi "ae da je u
socijalisti!"im zemljama preovla/ivala lenja$ dogmats"a mar"sisti!"a misao poni"la iz
ne"onzistentni( postav"i Mar"sa i Engelsa$ a "asnije i Genjina i Btaljina$ o naciji i nacionalnom
pitanju. Bimeunovi* "ae da je nacionalno pitanje u socijalisti!"im zemljama snagom ideologije$
bilo disciplinovano$ potisnuto i samim tim ostalo nere&eno.
=o je$ uz e"onoms"u zaostalost$ jedna od najve*i( manj"avosti etni!"i &arenoli"i(
socijalisti!"i( sistema$ "oja je za"onito morala proiza*i ve* iz tvrdoglavog$ dogmats"og
oslanjanja$ is"lju!ivo na teleolo&"i podgra/ene postulate Mar"sa i Engelsa o naciji i njenoj
meta,izi!"oj perspe"tivi$ "oje danas i vrlo ista"nuti mar"sisti smatraju najnenau!nijim$ pa !a" i
antiistorijs"im delom Mar"sove i Engelsove teorije o dru&tvu.
55%
55;
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #5.
55<
Isto$ str. 55.
55%
+ragan Bimeunovi*$ Novi svets"i poreda" i nacionalna drava$ str. 5@.
@?
. prilog ovoj Bimeunovi*evoj tvrdnji$ govori !injenica da su se$ ocenjuju*i buroas"o0
demo"rats"a revolucionarna previranja u Nema!"oj i Ma/ars"oj #D<D. i #D<?. godine$ Mar"s i Engels
obilato sluili nenau!nom podelom naroda na istorijs"e i neistorijs"e i na progresivne i
rea"cionarne nacije.
Eli 1eduri u Nacionalizmu "ae da je op&ta mesta nacionalisti!"og mi&ljenja u prvoj polovini
devetnaestog ve"a sledio i Cuzepe Macini (#D>%.0#D@5.) u svojim spisima. Nacija$ pi&e on$ jeste ve*a
ili manja asocijacija ljudi povezani( u organs"u celinu na osnovu izvesnog broja zajedni!"i( osobenosti$
"ao &to su rasa$ ,izionomija$ istorijs"a tradicija$ du(ovne "ara"teristi"e ili a"tivne tendencije.
55I
Macini je verovao$ smatra 1eduri$ da nacije$ postoje po bojoj promisli$ "oja je razobli!ila
zle vlasti i to za(valjuju*i nji(ovim osvajanjima$ poudi i zavisti prema pravi!noj mo*i
drugi(
55@
.
Nismo mi samo zaverenici$ nastavlja$ prema 1eduriju$ Macini u bele&ci o Mladoj Italiji$
tajnom dru&tvu "oje je osnovao$ ve* vernici. Mlada Italija$ poru!uje Macini$ priznaje univerzalnu
asocijaciju naroda$ "ao "rajnji cilj svi( slobodni( ljudi.
Me/utim$ pre nego &to postanu !lanovi ove veli"e asocijacije$ potrebno je da oni ostvare
separatnu egzistenciju$ ime i vlast. Bva"i je narod$ prema tome$ osu/en na to da se "onstitui&e "ao nacija$
pre nego &to ga zao"upi pitanje !ove!anstva.
55D
Kta je NacijaL ) pitanje je "oje su postavljali i postavljaju mnogi mislioci to"om istorije. Me/u
njima je i Rabindranat =agora$ (u na&em o"ruenju sigurno mnogo poznatiji "ao ,iloso,$ pesni"$
"njievni"...) "oji u svom delu Nacionalizam$ sam sebi postavlja ovo pitanje i odma( daje odgovor6
=o je pojava jednog celog naroda "ao organizovane sile. 9va organizacija neprestano tei za tim
da stanovni&tvo bude ja"o i sposobno za delanje. 7li ta neumorna tenja za ja"o&*u i delatno&*u oduzima
energiju vi&oj prirodi !ove"ovoj$ onoj "oja ga je osposobila da se rtvuje i dala mu stvarala!"u snagu
55?
$
"ae =agora$ ne s"rivaju*i stra(6 1a"va *e moralna pusto& nastati u svetu$ a"o se !itavi narodi stanu
besno organizovati da do/u do bogatstva i mo*iL
5;>

55I
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. ##<.
55@
Isto$ str. ##<.
55D
Isto$ str. ##<M##%.
55?
Rabindranat =agora$ Nacionalizam$ str. ?@.
5;>
Isto$ str. ?D.
D>
Na"on davanja ove originalne de,inicije$ =agora ,iligrans"i preciznim "ategorijama
otis"uje najmar"antnije "ara"teristi"e Nacije$ imaju*i u vidu$ prevas(odno$ njenu devijaciju "a
nacionalizmu6
.meju da se "oriste pametnim laima. Bve!ane za"letve postaju im la"rdija 0 sme&na
ba& zbog svoje sve!anosti. Nacija$ sa svim svojim u"rasima sile i uspe(a$ sa svojim barjacima i
pobonim (imnama$ sa svojim bogo(ulnim molitvama u cr"vama i (valisavim gromovnim
re!ima svog patriots"og besedni&tva$ ne moe ipa" da sa"rije !injenicu da je Nacija najve*e zlo
za Naciju$ da su sve njene mere obazrivosti upravljene protiv nje$ i da ro/enje sva"e nove nacije
u svetu svagda izaziva u njoj stra( od "a"ve nove opasnosti. Njena jedina elja sastoji se u tome
da slabosti ostaloga sveta upotrebi u svoju "orist... Ideja Nacije jeste jedno od najja!i( sredstava
za omamljivanje &to i( je !ove" izumeo. Aod uticajem njegova isparavanja moe ceo narod da
izvodi svoj sistemats"i program najotrovnijeg samoljublja$ a da ni"o ne bude svestan svoje
moralne po"varenosti 0 &tavi&e$ on se opasno razgnevi$ a"o mu "o obrati panju na to
5;#
0 ne
o"oli&i Rabindranat =agora u odgovoru na pitanje$ "oje je sam pred sebe postavio.
*.1. Na!ioa%iza# i ideo%o(i"a + -tr/)t/ri 4iio!i ideo%o(i"e a!ioa%iz#a
Najdan Aa&i* u Enci"lopediji politi!"e "ulture "ae da savremena nacija i nacionalna
drava$ "ao i sve &to je s njima neposredno vezano$ spadaju u s,eru ideologizovanog mi&ljenja$
optere*enog apriornim sudovima i predrasudama.
Aripadnost naciji u"lju!uje$ "ao svoju bitnu "omponentu$ subje"tivno ose*anje
pripadnosti toj naciji$ to jest$ u"lju!uje element ve* uobli!ene nacionalne svesti. . tome i lei
zna!aj nacionalne identi,i"acije$ odnosno subje"tivnog poistove*ivanja pojedinaca i ui( grupa
"ojima pripada$ sa &irom nacionalnom zajednicom.
5;5
-bog toga se$ nagla&ava Aa&i*$ nau"a ,o"usira na "on"retne ,orme i obli"e$ u "ojima
se ostvaruje to subje"tivno poistove*ivanje pojedinca sa zajednicom 0 pre svega$ nacijom$ "ao
dominantnim obli"om$ pre"o "oga se de&ava proces socijalne identi,i"acije.
5;#
Rabindranat =agora$ Nacionalizam$ str. 5%. i ;I.
5;5
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @##.
D#
=a identi,i"acija nije samo svesna nego i spontana$ nije samo racionalna$ ve* i
emotivna. Ne postoji nacija bez ade"vatne dru&tveno0psi(olo&"e nadgradnje$ bez
nacionalne ideologije. 1ao &to nema nepristrasne$ samo"riti!ne i emotivno neutralne$
slobodne od strasti i predrasuda nacionalne ideologije.
Naprotiv$ predrasude i mitovi$ misti"a tla i "rvi$ ,eti&izacija pro&losti$ na !emu se temelje
dana&nje i sutra&nje nacionalne aspiracije
5;;
$ sve su to$ po Aa&i*u$ neizbeni sastojci
nacionalni( ideologija.
5;<
Aa&i* pi&e da se u raspravama o nacionalizmu "ao ideologiji nedovoljno apostro,ira
zna!ajna uloga ideolo&"i( !inilaca u obrazovanju nacionalne svesti u izrastanju nacija u
dominantne obli"e i instrumente politi!"e socijalizacije li!nosti.
.pravo je nacija onaj segment dru&tvenog ivota$ "oji je naro!ito izloen pritis"u
politi!"og pragmatizma i vulgarnim za(tevima da se odre/ena dru&tvena pitanja tretiraju i
re&avaju na liniji interesa najmo*niji( dru&tveni( grupa u datom dru&tvu. Arema tome$ i to je
jedan od razloga zbog !ega je nacionalna svest$ odnosno nacionalna ideologija$ optere*ena
subje"tivizmom i iracionalizmom.
5;%
Aa&i* podse*a$ da je sve zna!ajnija uloga nacionalne drave u ivotu savremenog
dru&tva$ ve* u 3I3 ve"u$ nametnula potrebu$ da se osnovne idejne struje$ tada preovla/uju*e
socijalisti!"e i ideologije liberalizma$ odrede prema nacionalnom ,enomenu i ideolo&"im
proizvodima nacionalizma. Ao njemu$ obe ove struje nastojale su da ,enomen nacionalizma i
nacionalne drave integri&u u svoj generalni proje"t dru&tvenog razvoja.
Giberalni teoreti!ari su smatrali da samo nacije i nacionalne drave$ "oje pre"ora!uju
odre/eni prag veli!ine$ u pogledu prostora "oji obu(vataju i stanovni&tva$ "oje se u njima
integri&e$ imaju svoje istorijs"o opravdanje i mogu biti priznate "ao nove nacije.
5;I
Aa&i* navodi da je i ista"nuti teoreti!ar nacionalizma i nacionalne dravnosti$ Cuzepe
Macini$ smatrao da u Evropi ima mesta samo za deseta" veli"i( nacija$ do" su$ s druge strane$
socijalisti!"i teoreti!ari$ videli ,ormiranje nacija "roz stvaranje uslova za generalno dru&tveno
5;;
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @#5.
5;<
Isto$ str. @#5.
5;%
Isto$ str. @#5.
5;I
Isto$ str. @#;.
D5
oslobo/enje rada. Nacija je opravdana i progresivna dru&tvena pojava$ u"oli"o slui toj
svojoj osnovnoj istorijs"oj svrsi.
Genjin je najtipi!niji zastupni" ova"vog mi&ljenja$ nagla&ava Aa&i*$ "oji je govorio da
u me/unarodnom radni!"om po"retu$ sva"a "omunisti!"a partija$ mora svoj odnos prema
narodnooslobodila!"im procesima odre/ivati "on"retno$ polaze*i od toga da li ,ormiranje nacija$
(nji(ovo otcepljenje ili posebno dravno "onstituisanje) doprinosi &irenju prostora za "lasnu
borbu proletarijataF da li doprinosi ujedinjenju radni!"e "lase i pobolj&anju uslova njene borbe za
radi"alne dru&tvene prevrate i pretvaranje "apitalizma u socijalizam.
5;@
. tom "onte"stu$ Aa&i* posebnu panju posve*uje nacionalisti!"om mitu o
istorijs"im i neistorijs"im narodima$ !iji se izvori nalaze jo& "od Jegela$ a pri(vatili su ga
Mar"s i Engels$ nji(ovi sledbenici$ "onzervativni ideolozi$ "ao i zagovornici ,a&izma i rasizma.
Aodeli na istorijs"e narode$ "oji su ve* ,ormirali ili$ raspolau svim mogu*nostima i
sposobnostima da imaju dravuF i neistorijs"e narode$ "oji ne mogu da budu dravotvorni.
9ni su unapred osu/eni da$ pre ili posle$ nestanu sa istorijs"e scene$ odnosno da budu
pot!injeni istorijs"im narodima i od nji( asimilirani i apsorbovani
5;D
) &to$ po Aa&i*u$ samo po
sebi$ po"azuje "oli"o je ta"va podela antiistorijs"a i nenau!na.
Aa&i* u"azuje na "lju!nu ulogu$ "oju ima nacija$ odnosno nacionalna drava u procesu
socijalizacije li!nosti i povezivanja pro&li( sa sada&njim i budu*im generacijama. 1ulturna
ba&tina i ustaljen sistem vrednosti$ transponuju se$ uz pomo* nacionalne svesti i nacionalne
drave$ "oja$ tvrdi Aa&i*$ podrava razvoj nacije$ u "ontinuitetu.
2undamentalni dru&tveno0istorijs"i proces preno&enja "ulturni( obrazaca ostvaruje se na
nacionalnom (maternjem) jezi"u u ,ormi trans,era nacionalne "ulture i u"upnog nacionalnog
identiteta sa stariji( na mla/e generacije
5;?
$ za"lju!uje Aa&i*$ uz opas"u da je to sasvim
razumljivo$ s obzirom na mesto "oje su nacija i nacionalna drava ve* zadobile u savremenom
dru&tvu$ "ao dominantan o"vir i obli" &ire socijalne identi,i"acije.
5<>
=a"o su nacionalni o"viri i sadraji dru&tvene svesti potpuno dominantni i to daje
5;@
.por. Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @#;.
5;D
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @#@.
5;?
Isto$ str. @#;.
5<>
Isto$ str. @#;.
D;
posebnu snagu i svesnim i podsvesnim ose*anjima nacionalnog pripadanja 0 nacija je postala
osnovni o"vir idejnog ivota savremenog !ove"a$ "ae Aa&i*.
Arogla&avanje i pri(vatanje nacionalnog interesa "ao najvi&eg i apsolutno prioritetnog i
gra/enje nacionalnog jedinstva o"o tog interesa$ (omogenizacija nacija na toj osnovi... e,i"asno
transponuju sve unutra&nje su"obe interesa na spoljni plan... na "oji se prenose i ideolo&"e
"ontraverze$ "oje prate pomenute "on,li"te 0 to ima za posledicu viso"i stepen ideologizacije
interesni( "on,li"ata.
5<#
1ada se nacija (omogenizuje o"o nacionalnog interesa$ dolazi i do promene
pravnog osnova legitimnosti vlasti$ zapaa Aa&i*$ uz napomenu da taj legitimitet tei
monopolu zastupanja jedinstvenog nacionalnog interesa. -ato se$ ta"o legitimizovana vlast$
neminovno "ara"teri&e i "ao autoritarna.
.mesto neposredne interesne "on,rontacije i re&avanja stvarni( i "on"retni( interesni(
"on,li"ata "ompromisima i na principu ve*ins"og odlu!ivanja$ tei&te odlu!ivanja prenosi se na
&iri nacionalni plan i jedini na!in da se interesni "on,li"ti re&e jeste nagodba me/u onima "oji su
prisvojili monopol izraavanja op&ti( interesa i odlu!ivanja o njima.
5<5

7lternativa pluralisti!"om$ demo"rats"om ublaavanju tenzija i razre&avanju dru&tveni(
"on,li"ata$ "oju politi!"a elita$ prema Aa&i*u$ nudi i name*e$ je uspostavljanje apsolutnog
nacionalnog jedinstva 0 s tim$ &to se sva"i po"u&aj naru&avanja igo&e "ao nacionalna izdaja.
1ao i nacionalno o"upljanje o"o istorijs"i nepri"osnoveni( nacionalni( vrednosti i narodni(
izbavitelja$ "ojima se bezuslovno veruje$ zbog postizanja viso"i($ obe*ani( ciljeva.
+a bi pot"repio ovaj svoj stav Aa&i* se poziva na Milana Mati*a$ "oji isti!e da mit
nacionalizma postaje lani izlaz za razli!ita dru&tvena stanja i odnose$ "oji se$ ina!e$ ne bi mogli
pravdati i odrati u svojoj otvorenoj i prepoznatljivoj socijalnoj i "lasnoj su&tini.
5<;
Bvedo!enje u "orist nacionalni( ideala ima$ po Aa&i*u$ slede*e prioritete
("riterijume$ prim. B.M.)$ "oje treba do"azati6
+uga i "ontinuirana tradicija samostalne nacionalne dravnostiF opravdanost i
povesna utemeljenost istorijs"i( prava i teritorijalni( granica svoje nacijeF utemeljenost
5<#
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @#<.
5<5
Isto$ str. @#<.
5<;
Isto$ str. @#?.
D<
nacionalni( ideala u du(ovni ivot obi!nog naroda$ "ao i u tradicijama nacionalne cr"ve$ "ojoj
pripada ve*ina gra/anaF izuzetna vrednost i superiornost "ulturnog stvarala&tva svoje nacije$
njen veli"i doprinos ,ondu svets"e "ulture i razvoju civilizacijeF postojanje posebni( zasluga i
uloge odre/ene nacije u istorijs"om razre&avanju problema od vitalnog interesa za podru!ja
&ira od njene nacionalne teritorije.
5<<
.padljiva odli"a Gelnerovog tretiranja nacionalizma je nedostata" interesovanja za
istoriju nacionalisti!"i( ideja i doprinose i nijanse pojedina!ni( nacionalisti!"i( mislilaca.
Nacionalizam je$ bez obzira na nesumnjivi zna!aj$ "oji mu Gelner ne osporava$ dobio
relativno malu panju od strane a"adems"i( politi!"i( ,ilozo,a$ jer nisu imali dovoljno ne!ega
&to bi im li!ilo na dobra u!enja i te"stove$ &to predstavlja vrstu materijala "oju obi!no
vole...
5<%
Nacionalisti!"a ideologija je proeta lanom sve&*u$ "oja$ po Gelneru tvrdi da
brani narodnu$ do" "reira viso"u "ulturu$ da &titi staro$ narodno$ do" gradi bezli!no$
masovno dru&tvo.
Gelner smatra da nacionalizam nastoji da sebe tretira "ao jasan i samoo!evidan
princip$ "oji je$ "ao ta"av$ pristupa!an svim ljudima.
...Aropoveda i brani "ontinuitet$ ali sve duguje jednom odlu!uju*em i neizrecivo
dubo"om slomu u ljuds"oj istoriji.. propoveda i brani "ulturnu raznoli"ost$ do" u stvari
name*e (omogenost$ "a"o iznutra$ ta"o i u manjem stepenu izme/u politi!"i( jedinica.
Njegova sli"a o sebi i njegova istins"a priroda stoje u inverznom odnosu$ sa ironi!nom
pravilno&*u$ "ojoj ret"o ima premca$ !a" i "od drugi( uspe&ni( ideologija. -bog toga izgleda
da$ uop&teno govore*i$ ne*emo mnogo nau!iti o nacionalizmu prou!avanjem njegovi(
sopstveni( proro"a
5<I
$ "ae Ernest Gelner i "ao da ne eli da ostane$ ni u "om slu!aju$
nedore!en$ ili neodre/en$ podvla!i6
Ima ne!eg bizarnog u predlogu da snaga$ "oja je toli"o rasprostranjena i
sveproimaju*a$ plamen$ "oji ta"o snano i spontano bu"ne na toli"o mnogo nepovezani( mesta
5<<
Najdan Aa&i*$ Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odrednica Nacije i nacionalizam$ str. @5>M@5#.
5<%
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #@<.
5<I
Isto$ str. #@%.
D%
i "ojem je potrebno toli"o malo duvanja da bi postao &ums"i poar "oji guta sve pred sobom$
proizlazi ni iz !ega vi&e nego iz ne"i( "rajnje nerazumljivi($ dubo"omisleni( pisanija ,ilozo,a.
Na sre*u ili na alost$ na&e ideje ret"o imaju ba& toli"u snagu.
5<@
Gelner je uporan u nastojanjima$ ali$ mora se priznati i u argumentaciji$ da je istorija
prepuna bezvredni( nacionalisti!"i( ideologija (i ideologa$ prim B.M.)$ "oje(i) ne zasluuju
ni!iju panju$ a "amoli nau!nu analizu i "riti"u 0 ide u "rajnost i daje$ istina ogra/uje se$
nepotpunu listu$ "a"o i( je nazvao lani( teorija o nacionalizmu6
0 Arirodan je i samoo!igledan i sam sebe generi&e 0 a"o je odsutan$ to mora biti zbog
nasilne represijeF
0 4e&ta!"a je posledica ideja "oje ni"ada nije ni trebalo ,ormulisati$ a pojavile su se
usled alosnog slu!ajaF
0 Aoliti!"i ivot je$ !a" i u industrijs"im dru&tvima$ mogao i bez nji(. Mar"sizam
pre,erira teoriju pogre&ne adrese6 :a& "ao &to i e"stremni &iits"i muslimani dre da je 7r(an/el
Gavrilo napravio gre&"u$ daju*i Aoru"u Mu(amedu$ ia"o je ona bila namenjena 7liju$ ta"o se i
mar"sistima u osnovi dopada da misle da je du( istorije ili ljuds"e svesti napravio stra&nu
glupost. Aoru"a za bu/enje je bila namenjena klasama, ali je ne"om stra&nom po&tans"om
gre&"om isporu!ena nacijama. Bada je neop(odno da revolucionarni a"tivisti ubede pogre&ne
primaoce da predaju poru"u$ "ao i ar "oji ona budi$ pravim i nameravanim primaocima.
Nespremnost i pravi( i uzurpiraju*i( primalaca da se povinuju ovom za(tevu izaziva veli"u
ljutnju a"tivistaF
0 Nacionalizam predstavlja ponovno javljanje atavisti!"i( sila "rvi ili teritorije. =o je
gledi&te "oje !esto dele i oni "oji vole i oni "oji mrze nacionalizam. Arvi smatraju da su te sile
ivotvorne$ drugi da su varvars"e.
Nijedna od ovi( teorija$ prema Gelneru$ nije odriva i zato i( je i nazvao lanim
5<D
.
Eri" Jobsbaum je "ategori!an u tvrdnji da$ "ada su u pitanju nacije i nacionalizam$ ne
znamo mnogo$ to je izvesno. Ipa"$ po njemu$ tri stvari su razumljive6
5<@
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #@IM#@@.
5<D
Isto$ str. #D#M#D5.
DI
Blubene ideologije drava i po"reta nisu vodi!i onome &to je na umu$ !a" ni
najlojalnijim gra/anima i podravaocima.. -a ve*inu ljudi nacionalna identi,i"acija ne is"lju!uje
i ne nadilazi ostata" niza poistove*ivanja$ "oja odre/uju !ove"ovo dru&tveno bi*e.. Nacionalna
identi,i"acija$ i ono &to ona podrazumeva$ moe da se menja i pomera "roz vreme$ !a" i to"om
veoma "rat"og perioda.
5<?

. tom smislu on posebnu panju posve*uje pitanju6 1ada nacionalisti!"i programi dobijaju
masovnu podr&"u$ za "oju nacionalisti uve" tvrde da je imajuL
5%>
4erovanje u ne&to$ &to o!ito nije
ta"o$ "ara"teristi"a je nacionalizma$ "ae Jobsbaum$ trae*i podr&"u u Renanovom stavu6 Aogre&no
razumevanje sopstvene istorije deo je nacionalnog bi*a.
5%#
Jobsbaum navodi podata" da je u generacijama pre #?#<. godine (pre po!et"a Arvog
svets"og rata$ prim$ B.M.) bilo mno&tvo veli"onacionalisti!"i( &ovinista !iji roditelji nisu znali jezi"
naroda "oje su nji(ovi sinovi izabrali "ao svoje.
-ato su$ u ve*ini slu!ajeva$ nacionalni jezici poluve&ta!"e tvorevine$ do" su ne"i od nji( i
pra"ti!no u potpunosti izmi&ljeni6 Buprotni su od onoga &to nacionalisti!"a mitologija pretpostavlja da
jesu$ naime$ prais"ons"e osnove nacionalne "ulture i matrice nacionalne svesti.
5%5

:rojni teoreti!ari su$ saglasni da standardni nacionalni jezici$ nisu mogli da se pojave "ao
govorni ili "njievni$ pre pojave &tampe$ masovnog opismenjavanja i obrazovanja$ veruje
Jobsbaum$ uz napomenu da je misti!no poistove*ivanje nacionalnosti sa pojedinom platons"om
idejom jezi"a$ speci,i!no za ideolo&"e "onstru"cije nacionalisti!"i( intele"tualaca
5%;
.
Jobsbaum daje za pravo 4u"u 1aradi*u &to nije pri(vatio "reiranje "njievnog jezi"a iz
cr"veno0slovens"og$ baziranog na dijale"tima srps"og naroda$ jer jezici se mnoe sa dravama$ ne
obrnuto.
5%<

Hentralna osa etni!"e grupe$ "ao obli"a dru&tvene organizacije$ je vi&e "ulturna$ nego
biolo&"a$ zato$ za Jobsbauma$ genets"i prilaz etnicitetu$ prosto nije bitan.
5<?
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #D.
5%>
Isto$ str. #?.
5%#
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #?.
5%5
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. I;.
5%;
Isto$ str. I@.
5%<
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. @;.
D@
=a"o$ su$ po njemu$ Hrnogorci$ u po!et"u smatrani Brbima a sada nacionalnou$
(podvu"ao E. Jobsbaum$ prim. B.M.) sa posebnom ,ederalnom republi"om ("njiga Nacije i
nacionalizam od #@D>. izdata je u 1embridu$ #??>. godine$ prim. B.M.) 0 izgleda da vode pore"lo
od srps"i( selja"a$ ostata"a starog srps"og "raljevstva i 4la(a sto!ara$ "oji su naseljavali oblasti ostale
bez stanovni&tva pred turs"om najezdom.
5%%
Isto ta"o$ religija i nacionalna svest mogu biti veoma blis"i$ nagla&ava Jobsbaum$
jer je religija stari i dobro proveren na!in (omogenizovanja zajednice posredstvom
zajedni!"e pra"se i uspostavljanja vrste bratstva izme/u ljudi$ "oji druga!ije ne bi imali s"oro
ni!eg zajedni!"og.
5%I
Nasuprot tome$ Jobsbaumu je jasno da prelaza" u drugu veru pomae ,ormiranje dve
di,erencirane nacije. =a"o izdvaja primer Jrvata i Brba$ "oji imaju jedinstven jezi" "ulture
5%@
$ a
"oji su$ najo!iglednije podeljeni "atoli!anstvom i pravoslavljem$ latinicom i *irilicom.
Jobsbaum navodi Ernesta Gelnera$ po !ijem mi&ljenju veza naroda sa ve*im "ulturama$
posebno sa pismenim$ !esto posredovana preobra*anjem u ne"u varijantu svets"e religije$
dozvoljava etni!"im grupama da ste"nu zaostav&tinu$ "oja *e im "asnije pomo*i da postanu
nacija.
5%D
Istorijs"a nacijaW je$ na na!in na "oji se podrazumevala u 3I3 ve"u$ najja!i proto0
nacionalni cement$ naro!ito$ isti!e Jobsbaum$ a"o se radi o dravi$ "oja je bila povezana sa
posebnim ili dravotvornim narodom.
Nema razloga da se pori!e proto0nacionalno ose*anje "od Brba pre devetnaestog ve"a...
zato &to je se*anje na "raljevstvo "oje su =urci porazili sa!uvano u pesmama i eps"oj pri!i$ a
moda$ &to je jo& blie su&tini$ u sva"odnevnim liturgijama srps"e cr"ve$ "oja je "anonizovala
ve*inu svoji( vladara.
5%?
-a nacionalisti!"e$ etni!"e ili ,undamentalisti!"e ideologije$ pro&lost je su&tins"i
!inilac$ tvrdi Jobsbaum$ jer se moe izmisliti 0 u"oli"o nema pogodne. =o je naj!e&*e i slu!aj$
jer pojava "oju ove ideologije prisvajaju nije stara ili ve!na$ ve* je obi!no novijeg datuma.
5%%
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. @<.
5%I
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. @D.
5%@
Isto$ str. D>.
5%D
Isto$ str. D#.
5%?
Isto$ str. DI.
DD
Aro&lost legitimizuje. 9na prua veli!anstvenu pozadinu za sada&njost "oja nema$ sama
po sebi$ mnogo &ta da ponudi.
5I>
Mitovi su veoma zna!ajni za politi"u poistove*ivanja$ "ojom se ljudi opredeljuju po
etni!"oj pripadnosti$ veri i ne"ada&njim ili vae*im dravnim granicama 0 ponavljaju*i6 Mi smo
druga!iji i bolji od drugi(
5I#
$ pi&e Jobsbaum i napominje da istorija nije se*anje preda"a ili
"ole"tivna tradicija$ ve* da ljudi u!e od sve&teni"a$ nastavni"a$ pisaca$ !asopisa i televizijs"i(
programa.
Nacionalna identi,i"acija (posle Arvog svets"og rata$ prim. B.M.) dobila je nove medije za
ispoljavanje 0 &tampu$ bios"op i radio$ uz !iju pomo* su se narodne ideologije standardizovale$
(omogenizovale i trans,ormisale. =a su se sredstva$ "ae Jobsbaum$ "oristila za namernu
propagandu u ostvarivanju li!ni( i dravni( interesa.
Ipa"$ zna!ajnije od ta"ve vrste propagande su potencijali masovni( medija da "reiraju
nacionalne simbole$ "ao nerazdvojne delove sva"odnevnog ivota ljudi$ !ime je$ obja&njava
Jobsbaum$ eliminisana barijera izme/u privatnog i lo"alnog.
Ne"ada&nja barijera "oja je delila privatni od javnog ivota$ u periodu izme/u dva
svets"a rata premo&*ena je i sportom$ podse*a Jobsbaum na stavove +orda 9rvela$ po "ome je
me/unarodni sport postao izraz nacionalne borbe$ a sportisti reprezentovali svoje nacije ili
drave$ prvenstveno "ao zami&ljene zajednice.
=amo gde su ideologije u su"obu$ privla!nost zami&ljene zajednice nacije izgleda da je
potu"la sve izaziva!e.
5I5
-ami&ljene zajednice izraene "roz imaginarno mi protiv simbolizovanog nji( imaju
,un"ciju iscrtavanja grani!ni( linija$ pridobijanje blis"i($ a odbijanje tu/i( ) one$ "ae
Jobsbaum$ potvr/uju poznatu tezu Georga -imela po "ojoj grupe$ a naro!ito manjine$ "oje ive
u su"obu ... !esto odbijaju pribliavanje ili tolerantnost druge strane... Ima politi!"e mudrosti ("oja
nastoji da do"ae$ prim. B.M.) da postoje neprijatelji radi jedinstva !lanova (grupe$ prim. B.M.)... "ao
njenog vitalnog interesa.
5I;
-a razli"u od Ernesta Gelnera i Eri"a Jobsbauma$ !ija su gledi&ta po pitanju nastan"a i uloge
5I>
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. 5#5.
5I#
Isto$ str. 5#%.
5I5
Isto$ str. #D%.
5I;
.por. Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. #?>.
D?
nacija$ nacionalizma$ nacionalisti!"i( ideologija i nacionalni( drava$ "ao i "lju!ni( elemenata "oji
i( "ara"teri&u 0 naravno ne identi!na$ ali u glavnim segmentima utemeljena na sli!nim ili istovetnim
polaznim pozicijama 0 to se ni"a"o ne moe re*i za Elija 1edurija$ !iji su stavovi po najve*em broju
pitanja druga!iji 0 a u "on"retnom slu!aju odnosa nacionalizma i ideologije dijametralno suprotni.
Aro,esor 1eduri "ae da$ po nacionalisti!"oj do"trini$ jezi"$ rasa$ "ultura i pone"ad !a"
religija predstavljaju razli!ite aspe"te primordijalnog entiteta$ nacije
5I<
.
Naravno$ toga je svestan i 1eduri$ ovu do"trinu$ "a"o je naziva$ ne odli"uje veli"a
preciznost$ ali je van sva"e sumnje da deli !ove!anstvo na zasebne i me/usobno razli!ite nacije$
da tvrdi da ta"ve nacije moraju zasnovati suverene drave i da !lanovi nacije postiu slobodu i
ispunjenje negovanjem svog osobenog nacionalnog identiteta i utapanjem u ve*u celinu
nacije.
5I%
I sada dolazimo do "lju!nog 1edurijevog stava$ po pitanju nastan"a nacionalizma$ po
"ome se$ izme/u ostali($ ,ormalno i su&tins"i razli"uje i od u ovom radu navo/eni( Gelnera i
Jobsbauma.
7li$ on (nacionalizam$ prim. B.M.) nije univerzalni ,enomen$ ve* proizvod evrops"og
mi&ljenja poslednji( #%> godina.
5II
(1edurijeva "njiga Nacije i nacionalizam nastala je
sredinom 33 ve"a$ prim. B.M.).
+ragan Bimeunovi*$ u te"stu Nacionalisti!"e ideologije$ objavljenom u udbeni"u
=eorija politi"e$ !iji je autor$ nagla&ava da su nacionalisti!"e ideologije$ to"om vremena$
ocenjivane u &iro"om dijapazonu 0 od precenjivanja do apsolutnog negiranja 0 i da su$
posebno$ vrednovane posledice "oje su izazivale u domenu politi!"e i socijalne pra"se
5I@
.
Ao njemu$ nacionalisti!"a ideologija$ ra/a se "ao ideologija integracije gra/ans"e "lase
u borbi protiv "asnog ,eudalnog$ politi!"og i "ulturnog parti"ularizma
5ID
i ima veli"og uticaja
na ,ormiranje prvi( nacionalni( drava.
Bimeunovi* pi&e da se naj!e&*e govori o dobrom i lo&em nacionalizmu$ pod !im se
5I<
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. D@.
5I%
Isto$ str. D@MDD.
5II
Isto$ str. DD.
5I@
+ragan Bimeunovi*$ Nacionalisti!"e ideologije$ u =eorija politi"e$ str. 555.
5ID
+ragan Bimeunovi*$ Nacionalisti!"e ideologije$ u =eorija politi"e$ str. 555.
?>
"od prvog podrazumeva lojalnost naciji i otadbini$ "oja se izjedna!ava sa patriotizmom$ do"
lo& nacionalizam ozna!ava agresivan odnos prema !lanovima drugi( nacionalni( zajednica$
"ao i politi!"u "seno,obiju i netoleranciju$ "oje se naj!e&*e ispoljavaju u pravu na mrnju i tu/u
teritoriju
5I?
.
.zro" crno0belom ocenjivanju nacionalizma$ "ao !as vrlo poeljnog$ !as vrlo
nepoeljnog politi!"og pona&anja$ lei u !injenici da je od svi( ideologija nacionalisti!"a
ideologija najmanje situirana na "ompromisu. Njen nose*i princip je is"lju!ivost$ zbog !ega su i
ret"i njeni neutralni ocenjiva!i.
5@>
Bu&tins"e "ara"teristi"e nacionalisti!"e ideologije$ "ae Bimeunovi*$ su joj ve&tina
inicijacije i odranja du(a "ole"tivizma
5@#
$ "ao i elitizam$ "oji se$ po njemu$ re,le"tuje u s,eri
de,inisanja pozicije svoje nacije$ "ao i odnosa nacionalni( lidera prema sopstvenoj
nacionalnoj masi.
1a"o je ve* napisao Aareto$ da bi se elitisti!"i vladalo$ potrebna je saglasnost masa$ ali
nipo&to i nji(ovo u!e&*e u vlasti.
5@5
Nacionalisti!"a ideologija "ontinuirano potencira egzistencijalno prezentno mi&ljenje$
isti!e Bimeunovi* i obja&njava da ono "ara"teri&e siroma&ne nacionalisti!"e ideologije$ "oje$
zapravo$ nemaju drugo &ta da ponude ljudima izuzev strepnje o ugroenosti ili obe*anja da
*e postoje*i stra(ovi nestati stvaranjem novi( su"oba.
-ato ta"ve ideologije neprestano upiru pogled u pro&lost i preuveli!avaju njenu
vanost$ nagla&ava Bimeunovi*$ ali ne osporava stav 0 da bi se moglo i*i napred$ mora znati i &ta
je bilo ranije
5@;
0 "ao i da u slu!aju napredovanja sa pogledom stalno uperenim unazad$ moe
do*i do saplitanja ili$ pa"$ presporog "retanja$ u pore/enju sa ostalim u!esnicima
civilizacijs"o0te(nolo&"e tr"e
5@<
.
Insistiranje na a"centiranju budu*nosti$ umesto pro&losti$ ni"a"o ne sme podrazumevati
"ole"tivno zaboravljanje i neuvaavanje onoga &to je bilo$ u ime onoga &to *e biti.
5@%
5I?
Isto$ str. 55;.
5@>
Isto$ str. 55;.
5@#
Isto$ str. 55;.
5@5
Isto$ str. 55;.
5@;
Isto$ str. 55%.
5@<
+ragan Bimeunovi*$ Nacionalisti!"e ideologije$ u =eorija politi"e$ str. 55%.
5@%
Isto$ str. 55%.
?#
Bimeunovi*$ ta"o/e "ae da$ po njemu$ panju$ izme/u ostali($ zasluuju slede*i
elementi nacionalisti!"e ideologije 0 posebno oni "oji6 4iso"o vrednuju nacionalne zajedniceF
omogu*avaju autoritarizam 0 "ult vo/eF isti!u nunost pripadanja ne"oj nacijiF precenjuju
nacionalnu (omogenizacijuF o"renuti su iracionalnomF nagla&avaju mits"e sadraje politi"e i
istorijeF utopijs"i suF daju zna!aja veri i nacionalnoj izdajiF sa la"o*om radi"alizuju spoljnu i
unutra&nju politi"u.
5@I

Aored navedeni( elemenata$ Bimeunovi* nagla&ava da je najvaniji zadata" nau"e$
umetnosti i obrazovanja u odre/ivanju i oja!anju nacionalne samosvesti.
Nacionalizam "ao ideologija o!igledno doprinosi nastan"u novi( nacionalni( drava i
ta"o &to agresivnije nacionalne elite inspiri&u i osnauju i manje ambiciozne elite susedni( nacija
da s"lone ili zatvore svoje nacije u svoju dravu od narastaju*i( opasnosti od ve*
podravljeni( nacija "oje se nalaze u istoj geopoliti!"oj areni.
5@@

9!igledno je da Bimeunovi* ne ostavlja dilemu o"o uloge nacionalizma u stvaranju
novi( nacionalni( drava$ iz !ega se moe za"lju!iti njegov jasno izraen stav o nacionalizmu$
"ao pret(odnici i uslovu nastan"a (savremene$ nove$ prim.B.M.) nacionalne drave$ a ne obrnuto
0 obrazovanju nacionalne drave$ "oja te" onda postaje generator stvaranja i bujanja
nacionalizma.
Nacionalisti upotrebljavaju pro&lost u svr(e ru&enja sada&njosti
5@D
$ "ae Eli 1eduri$
izdvajaju*i ovaj element nacionalisti!"e ideologije$ "ao jedan od "rucijalni( i dodaje da
nacionalisti!"a istoriogra,ija uvodi$ u stvari$ suptilne$ ali nepogre&ive promene u
tradicionalne "oncepcije.
Arimenom nacionalisti!"e istoriogra,ije na pro&lost Evrope$ pi&e 1eduri$ stvara se
proje"cija nacija$ "oje se postepeno stvaraju i do"azuju$ "ao teritorijalne$ suverene drave.
'edan broj teritorijalni( suvereniteta uspeo je da se uspostavi i da oja!a i u!vrsti na dui
ro"$ za(valjuju*i centralizaciji "raljeva$ "oji su bili u stanju da poraze parti"ularizme i da utvrde
svuda vlast svoji( zastupni"a i svoji( drava 0 ali$ ovi suvereniteti nisu ni izdale"a bili nacije$ u
5@I
Isto$ str. 55;M55<.
5@@
+ragan Bimeunovi*$ Novi svets"i poreda" i nacionalna drava$ str. ;?.
5@D
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. D?.
?5
nacionalisti!"om smislu te re!i.
5@?
Ao njemu$ pro&le politi!"e procese ne moe nacionalizam objasniti na zadovoljavaju*i
na!in$ "ao ni obezbediti jasan metod "ojim se nacije mogu me/usobno izolovati$ sa jedne i
"onstituisati "ao suverene drave$ s druge strane.
Bvet je zaista isuvi&e raznovrstan$ da bi se mogao u"lopiti u "lasi,i"acije nacionalisti!"e
antropologije$ opominje 1eduri i "ae da "ada se osobena antropologija i meta,izi"a "oriste
prili"om interpretacije pro&losti$ istorija poprima sasvim druga!ije obeleje.
5D>
Nezainteresovanost za realnost (o"renutost unutra&njem svetu$ opsednutost smr*u$
prim. B.M.) i e"splozivno nasilje jo& dva su elementa nacionalisti!"e ideologije$ "oje registruje
1eduri$ nagla&avaju*i da su oni posebno prisutni "od romanti!ars"i( autora$ (prevas(odno u
34III i 3I3 ve"u$ prim. B.M.)$ "oji su ispoljavali zna"e "rajnjeg meta,izi!"og nereda
5D#
i u
ivotu i u svojim delima. Ari tom$ navode*i "on"retne primere nema!"i( romanti!ara Jajnri(a
,on 1lajsta (autora "omada Jermanova borba iz #D>D. godine$ u "ome pri"azuje
nacionalisti!"o gledi&te odnosa izme/u politi!"i( ciljeva i sredstava i$ ta"ore*i$ preds"azuje
nezasitu glad za besmislenim i monstruoznim zverstvima "oju su nacisti "asnije ispoljili
5D5
) i
Klajerma(era$ "oji je odbacivao ivot i bio opsednut ljubavlju prema smrti.
. "rajnostima ljuds"e prirode$ gde su uas i us(i*enje$ ljubav i mrnja$ grubost i nenost
nerazlu!ivi$ nastojali su romanti!ari da trae uzvi&enu$ preobraenu nadljuds"u prirodu$ "oja
mora u"inuti ivot ona"av "a"av se a"tuelno iviF nacionalizam je politi!"i izraz ove udnje.
5D;
. svojim :ele&"ama o nacionalizmu iz #?<%. godine$ +ord 9rvel je izdvojio
ne"oli"o naj"ara"teristi!niji( elemenata$ "oji$ po njemu$ snano obeleavaju nacionalizam$ "ao
ideologiju$ po"ret$ pona&anje i stanje ljuds"e svesti.
9rvel "ae da je nacionalist onaj "o samo ili uglavnom "oristi termine ta"mi!ars"og
prestia 0 9n moe da bude pozitivni ili negativni nacionalist ) &to zna!i da svojom
5@?
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. ?#.
5D>
Isto$ str. ?;. i D?.
5D#
Isto$ str. ?D.
5D5
Isto$ str. ?D.
5D;
Isto$ str. ??.
?;
mentalnom energijom moe da se "oristi u podravanju ili "levetanju ) ali su$ u sva"om
slu!aju$ njegove misli$ uve"$ o"renute pobedama$ porazima$ trijum,ima i ponienjima.
5D<

=a"o$ tvrdi 9rvel$ nijedan nacionalist ni"ad ne misli$ ne govori i ne pi&e ni o !emu
drugom do o nadmo*nosti svoje zajednice ) !ime je zadovoljen element opsednutosti$ do"
mu je$ s druge strane$ svojstvena nestabilnost$ jer mu je stalno samo stanje uma ) predmet
njegovi( ose*anja se menja i moe da bude imaginarno
5D%
.
Bvi nacionalisti imaju sposobnost da ne vide podudarnost izme/u istog niza !injenica
(posebno istorijs"i($ prim. B.M.). Nijednom nacionalisti ne da mira uverenje da se pro&lost
moe izmeniti
5DI
$ &to je 9rvelu argument za postojanje ravnodu&nosti prema stvarnosti.
Istovremeno$ ravnodu&nost prema obje"tivnoj istini podsti!e potpuno zatvaranje jedne
strane sveta od druge.
Ne"i nacionalisti nisu dale"o od &izo,renije i sasvim zadovoljno ive u snovima o
vlasti i osvajanju (&to je$ po 9rvelu$ jo& jedna elementarna "ara"teristi"a nacionaliste i
nacionalizma$ prim. B.M.)$ "oji nemaju ni"a"ve veze sa ,izi!"im svetom
5D@
$ za"lju!uje +ord
9rvel u eseju$ "oji je$ ia"o je napisan #?<%. godine$ bez dileme a"tuelan i u na&e vreme po
originalnosti i promi&ljenosti stavova iznetim u njemu.
1oriste*i termin zapadnja!"i nacionalizam
5DD
Rabindranat =agora$ u"azuje na$ po njemu$
najzlo"obnije elemente nacionalisti!"e ideologije$ "oji se relativno la"o mogu uo!iti$ ia"o su$
uostalom "ao i celo njegovo delo "oje se bavi problemati"om nacija i nacionalizma$ izloeni na
speci,i!an i samo njemu svojstven misaoni na!in.
=a"o saznajemo da je zapadnja!"i nacionalizam$ od po!et"a i do svoje najdublje sri
5D<
+ord 9rvel$ :ele&"e o nacionalizmu0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #5#.
5D%
Isto$ str. #55.
5DI
Isto$ str. #5;.
5D@
Isto$ str. #5<.
5DD
Rabindranat =agora$ Nacionalizam$ str. #D.
?<
proet ratoljubivim du(om i po(lepom za osvajanjima i da njegova osnova nije dru&tvena
"ooperacija$ ve* da je do savr&enstva razvio organizaciju mo*i$ ali nije razvio ni"a"av du(ovni
idealizam.
5D?
Ao&to ta civilizacija (-apadna$ prim. B.M.) nije drugo no civilizacija sile$ ona tei da se
ogradi, i ni"a"o nije voljna da svoje izvore mo*i otvori onima "oje je odabrala da i(
e"sploati&e.
5?>
:orave*i u 'apanu$ =agora je$ "a"o "ae$ opominjao ovu$ tada mladu naciju$ da od -apada
ni"ada ne usvaja organizovanu samoivost Nacionalizma (=agora u svom delu za ozna!avanje
nacionalizma i nacije uve" "oristi veli"o po!etno slovo$ prim. B. M.)$ "ao religiju$ da se ni"ad
ne nasla/uje gledaju*i slabosti suseda, da ni"ad ne bude besavesna u svom pona&anju prema
slabima, gde se bez "azne i sa jevtinom slavom mogu da u!ine grubosti
5?#
.
Mudrost nacije ne sastoji se u veri u !ove!anstvo nego u njenoj apsolutnoj
nepoverljivosti. Nacija moe verovati Naciji samo dotle do" se nji(ovi interesi po"lapaju, ili se
bar ne su"obljavaju
5?5
0 upozorava =agora.
. politi!"om eseju Brps"o pitanje0demo"rats"o pitanje$ +obrica Yosi* literarnim
stilom razlae "ara"terologiju Brba i srpstva$ ,iligrans"i paljivo vode*i ra!una da mu se ni
etimolo&"i ni ,igurativno ne oma"ne srps"i nacionalizam$ za "oji je decenijama bio optuivan i
osu/ivan u vreme "omunisti!"e vlasti u =itovoj 'ugoslaviji.
=o$ naravno$ ne zna!i da se sa la"o*om ne mogu izdvojiti brojni "ara"terni elementi
nacionalizma$ ne*emo re*i srps"og$ ve* radije u Brba0 da se ne izdvajamo od autora i ne
remetimo s"lad njegovog misaonog to"a.
Brbi$ nagla&ava Yosi*$ egzistiraju na dualisti!"om na!elu. 4era i preverstvo snano se
uslovljavaju$ "ao i "ole"tivnost i individualnost. Aobeda i poraz su ravnopravni u zna!enju i
pam*enju. Rodoljublje i izdaja$ imaju mits"e paradigme. Jrabrost i "u"avi!lu"$ ta"o/e.
5?;

Govore*i o odnosu ne"og naroda prema vlastitoj pro&losti$ Yosi* priziva u pomo*
1ola"ovs"og$ "oji "onstatuje6 . izvesnom smislu$ odgovorni smo za svoje pret"e. 7"o
5D?
Isto$ str. #D.
5?>
Isto$ str. #D.
5?#
Isto$ str. ;;.
5?5
Isto$ str. ;<.
5?;
+obrica Yosi*$ Brps"o pitanje0demo"rats"o pitanje0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #5%.
?%
verujemo da je narod realnost "oja ivi i nastavlja svoje trajanje$ onda moramo verovati da
dana&nji narod odgovara za svoju pro&lost$ "ao &to pojedinac odgovara za svoju$ to zna!i da
danas mora brinuti o otplati ju!e u!injeni( dugova$ s uverenjem da su to njegovi vlastiti dugovi
"oje nije pozajmila istorija ili Ni"o.
5?<
9vo upozorenje poljs"og teoreti!ara$ inspirisalo je Yosi*a da za"lju!i6
Narod je du(ovno punoletan tada "ad ste"ne celovitu svest o svom istorijs"om
postojanju. Helovitu$ to zna!i ) istinituZ +o" se u &"olama ne bude prou!avala i nacionalna
istorija zlo!injenja$ zabluda i gluposti 0 sva"o rodoljublje bi*e nemoralno.
5?%

Na&a zla pro&lost svima postaje zlatno doba$ opominje +obrica Yosi* i "onstatuje da
su istorijs"e nacije nesre*ne i nepodno&ljive. 9ne i svoje poraze pretvaraju u slavu.
Istorijs"a ta&tina je nacionalno svojstvo sva"og misle*eg i nemisle*eg Brbina.
5?I

Izgradnja gra/ans"e svesti i gra/ans"og morala$ veruje Yosi*$ odgovor je na pitanje
"a"o u Brbinu stvoriti gra/anina i na*i izlaz iz istorijs"og *orso"a"a u "ome se na&ao. =o$ po
njemu$ zna!i da je neop(odno istorijs"i sadraj nacionalnosti i "ole"tivnosti trans,ormisati u
sistem individualni( vrednosti$ od "oji( je izvr&avanje dunosti0 prva vrednost.
Neodgovornost za svoju sudbinu$ osnova je sveu"upnog nemorala i pojedinca$
gra/anina i "ole"tiva$ nacije
5?@
$ pou!ava +obrica Yosi*.
,.1. Za)%"/4a)
Izbegavaj "ompromise$ uzvi"uje Cuzepe Macini$ rodona!elni" nacionalizma$ "oga
citira Eli 1eduri$ jer su oni gotovo uve" nemoralni i opasni0 pozivaju*i se na boans"i plan
po "ojem je !ove!anstvo podeljeno na nacije$ uveren da se ne sme trgovati sa zlom.
5?D
(Macini pod zlom podrazumeva stranog vladara$ protiv "oga se mora preduzeti bezobzirna
5?<
4idi$ +obrica Yosi*$ Brps"o pitanje0demo"rats"o pitanje0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #5%.
5?%
+obrica Yosi*$ Brps"o pitanje0demo"rats"o pitanje0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. #5%.
5?I
Isto$ str. #5?.
5?@
Isto$ str. #5I.
5?D
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. ##%.
?I
borba$ "oja$ s druge strane$ nije blagona"lona prema politi!"im slobodama$ prim. B. M.).
9vim pozivom na totalnu is"lju!ivost$ ta"ore*i borbenim po"li!em$ Cuzepea Macinija$
zatvara se$ is"reno se nadamo$ smislen$ logi!an i "onzistentan "rug !ije opisivanje je zapo!eto u
uvodnim razmatranjima ovog rada u "ojima je$ tada$ podse*amo$ Isaija :erlin$ u traenju "orena
romantizma i njegovom de,inisanju$ "onstatovao6
7"o verujem u jednu stvar$ a ti veruje& u drugu$ onda je veoma vano da se ti i ja
su"obimo. 4erovatno je dobro da me ubije& ili da ja ubijem tebe$ moda u dvoboju. 8este najbolje
da se pobijemo. Najgore od svega na svetu jeste "ompromis$ zato &to on zna!i da smo obojica
izdali ideal "oji nosimo u srcu.
5??
9vim je$ verujemo$ bar delimi!no$ do"azana ispravnost namere da se ogromna$
sloena$ ne"o(erentna$ opasna i "on,uzna tema$ u "ojoj su se mnogi izgubili$ osvetli i
sagleda "ara"teristi!na osnova uticaja politi!"og romantizma na ra/anje "onzervativizma i u
"rajnjoj instanci i u odre/enim uslovima i vremenima 0 nacionalizma.
. celini posmatrano$ teilo se$ izdvajanjem najzna!ajniji( stavova i misli$ nji(ovom
prezentacijom i li!nim osvrtima$ da se sa!uva verodostojnost$ zaista$ vredne literature i
autenti!nost i originalnost njeni( autora. 9ni su svojim idejama$ stavovima$ misaonim
"onstru"cijama$ pa za&to ne re*i i ,iloso,s"im i politi!"im sistemima$ zauve" zauzeli zasluena
mesta u istoriji ljuds"e civilizacije. . ovom te"stu je po"u&ano da im ona budu "rajnje metods"i
odre/ena$ s obzirom na teinu teme.
4e* smo se na po!et"u saglasili i pri(vatili "onstataciju da vanost romantizma lei u
!injenici da je on najve*i po"ret$ "oji je$ u novije vreme$ preobratio ivote i na!in mi&ljenja
-apadne civilizacije
;>>
i da je poslednja veli"a smena u svesti -apada
;>#
i da svi drugi
zao"reti "oji su se pojavili to"om 3I3 i 33 ve"a$ u pore/enju sa romantizmom$ izgledaju
mnogo manje vani.
;>5
Aoliti!"i romantizam jeste dao pe!at brojnim istorijs"im doga/ajima$ bio i ostao$ ia"o ne
uve" u naj!istijem vidu$ izvorni "oren razni( ideologija$ po"reta i struja$ a sasvim (is"reno
verujemo i ovim radom) do"azano$ presudno uticao na ra/anje "onzervativizma i nacionalizma.
5??
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #>.
;>>
Isaia( :erlin$ =(e roots o, romanticism$ c(. #$ In searc( o, a de,inition$ p. #.
;>#
Isto$ str. #.
;>5
Isto$ str. #M5.
?@
1onzervativizam je$ pa"$ sa svoje strane$ "ao ideologija$ pogled na svet$ sistem vrednosti$ stil
ivota$ ali i "roz organizovanu i osmi&ljenu a"tivnost politi!"i( po"reta i partija$ udruenja$
zajednica$ organizacija i "on,esija$ nedvosmisleno ostavio dubo" trag i zna!ajno uticao na
sudbinu !ove!anstva$ u poslednja dva ve"a njegove istorije. 9gor!eno protivljenje 2rancus"oj
revoluciji$ uzrocima "oji su do nje doveli$ "ao i posledicama "oje je izazvala i uop&te liberalnoj
ideologiji 0 samo je deo njegove su&tins"e tradicionalisti!"o0romanti!ars"o0"onzervativne$
,ilozo,s"o0intele"tualne i politi!"o0pragmati!ne zaostav&tine.
9slobo/en ideologiziranja$ posebno u pra"ti!nim$ ivotnim a"tivnostima$
"onzervativizam se ne lomi mnogo &ta je ne!ije li!no mi&ljenje$ ve* jednostavno traga za
onim &to je potrebno i "orisno$ "ao i najpogodnijim na!inima da to i sprovede. . njemu
nema "rutosti "oja bi i najdisciplinovanije stran"e i nji(ove lidere primorala da uve" budu verni
ideologiji.
;>;
7"o tome dodamo da za "onzervativne lidere nije mnogo vano u "om pravcu ja&u$
samo pod uslovom da oni !vrsto dre uzde 0 mnogo jasnije se razume i pri(vata "onstatacija o
dubo"om tragu i presudnom uticaju "onzervativizma na ivote ljudi$ sve vi&e$ ne is"lju!ivo$
samo na -apadu.
=a"o/e se moe uo!iti$ da nije bio cilj da se iz mno&tva ideja$ radova i misli o politi!"om
romantizmu$ "onzervativizmu$ nacijama$ nacionalnim dravama$ nacionalizmu$ itd.$
opredeljujemo za pojedine$ "ao ni autore i pravce proiste"le to"om poslednji( ne"oli"o ve"ova.
'er$ razume se$ niti su svi predstavljeni$ niti je to pra"ti!no mogu*e$ niti$ pretpostavlja se$ svi
zasluuju na&u panju.
Namera je bila da se izdvoje ne"i od najzna!ajniji( teoreti!ara$ "oji su posvetili$ ne"i !a" ceo
svoj nau!ni rad i ivot nacionalizmu$ sa jedne strane i da se ilustruje veoma &iro" dijapazon misli i
stavova o ovom veoma zna!ajnom pitanju$ a"o ni zbog !ega drugog$ a ono zbog razaraju*i($
tragi!ni( posledica$ "oje je nacionalizam imao i ima po !ove!anstvo i ljuds"i rod u celini.
Najbolja potvrda "onstataciji da je re! o veoma zna!ajnom pitanju su i "rajnje
suprotstavljeni stavovi me/u vode*im nau!nicima i misliocima u vezi sa polaznim odrednicama$ "ao
&to su ) da li je nacionalizam nastao iz nacija ili su nacije produ"t nacionalizma.
=a"o Eli 1eduri postavlja i odgovara na (za)"lju!no pitanje6
;>;
Robert Nizbet$ 1onzervativizam 0 san i stvarnost$ str. I.
?D
+a li *e se nacionalizam ) ili bilo "oja druga ideologija ) &iriti u ne"om posebnom dru&tvu i
postati politi!"a snaga u njemu$ to se ne moe unapred utvrditi. Ari!ati o &irenju$ uticaju i delovanju
nacionalizma u razli!itim zajednicama zna!i pisati istoriju doga/aja$ a ne ideja. =o je stvar
razumevanja "on"retne zajednice u terminima njenog posebnog vremena$ mesta i o"olnosti i
pra*enja a"tera "oji deluju u "onte"stu nji(ovi( speci,i!ni( i osobeni( uslova. 1o(erentnost
"ontigentni( doga/aja nije isto &to i "o(erencija "ontigentni( ideja i istori!ar mora da podesi svoju
strategiju prema o"olnostima.
;><
Mnogi autori$ a 1eduri se$ u ovom slu!aju$ poziva na +ona 7rmstronga i njegovu "njigu
Nacije pre nacionalizma iz #?D5. godine$ nastoje da prodru dubo"o u istoriju$ "a"o bi ot"rili
!inioce "oji su doveli do ,ormiranja i istrajavanja onoga &to se naziva etni!"im identitetom.
;>%

9vaj identitet$ smatra se$ jeste ne&to &to je bazi!no$ !vrsto$ trajno ) ne&to &to je postojalo
davno pre pojave nacionalisti!"e do"trine i nacionalisti!"i( po"reta i &to i( na ne"i na!in
obja&njava.
;>I
-ato$ u modernom svetu sa svim njegovim mogu*nostima za di,uziju ideja i
indo"trinaciju masa$ !esto se pre moe re*i$ nagla&ava 1eduri$ da je nacionalni identitet delo
nacionalisti!"og u!enja$ nego da je nacionalisti!"o u!enje izraz nacionalnog identiteta.
;>@

B druge strane$ "a"o Ernest Gelner vidi budu*nost nacionalizma 0 i u "om obli"uL
Ignori&u*i bezna!ajne i bezazlene izuzet"e$ nacionalisti!"i imperativ "ongruencije
politi!"e jedinice i "ulture i dalje *e se primenjivati. . tom smislu ne bi trebalo o!e"ivati da *e
do*i "raj dobu nacionalizma. Me/utim$ moe se o!e"ivati da *e o&trina nacionalisti!"og
"on,li"ta slabiti. Njega su u!inile a"utnim socijalne &izme "oje je stvorio rani industrijalizam$
"ao i neravnomernost njegovog &irenja.
;>D
(Gelner$ pored navedene$ "oristi i ,ormulaciju da *e
nacionalizam preivljavati$ ali u jednom prigu&enom$ manje virulentnom obli"u$ prim.
B.M.)
;><
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #<@.
;>%
.por. Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #<?.
;>I
Isto$ str. #<?.
;>@
Eli 1eduri$ Nacionalizam$ str. #<?.
;>D
Ernest Gelner$ Nacije i nacionalizam$ str. #@>.
??
Nacionalizam je i danas izrazito prisutan u svets"oj politici$ ali mnogo manje istorijs"i
zna!ajan$ nego u 3I3 i ranom 33 ve"u$ "ae Eri" Jobsbaum$ uz upozorenje da nije mogu*no
da se istorija !ove!anstva i dalje vrednuje politi!"im$ e"onoms"im$ "ulturnim ili jezi!"im
o"virima nacija i nacija0drava.
I ubudu*e *e nacije i nacionalizam imati svoju$ ali podre/enu i marginalnu ulogu
u istoriji$ ta"o da postoji mogu*nost da *e sa umiranjem nacije0drave 0 lagano nestajati i
nacionalizam$ smatra Jobsbaum.
Nacije0drave i nacije ili etni!"o0jezi!"e grupe$ bi*e s(va*ene$ primarno$ "ao one "oje
se povla!e$ pre nego "ao one "oje pruaju otpor$ prilago/avaju se$ bivaju apsorbovane ili
razme&tene u novom nadnacionalnom prestru"turiranju sveta.
;>?
:ilo bi apsurdno$ tvrdi Jobsbaum$ da je vreme nestan"a nacija i nacionalizma ve*
stiglo$ ali da se ono moe$ ve*$ predvideti$ pre svega$ zbog !injenice da su$ "ao pojave$ pre&li
svoj zenit.
Minervina sova mudrosti$ re!e Jegel$ izle*e u sumra". +obar je zna" da sada "rui nad
nacijama i nacionalizmom.
;#>
Edgar Moren u delu eseja Nacionalna drava$ ozna!enom 1a prevazilaenju
(nacionalni( drava i nacionalizma$ prim. B.M.) poru!uje da je do&lo do preo"reta u eri u "ojoj je
nacionalna drava odigrala emancipators"u ulogu u odnosu na "olonijalna carstva.
Bve danas upu*uje da je era plodnosti apsolutne mo*i nacionalne drave prevazi/ena. Aa
ipa"$ a"o je sasvim o!igledno da se agresivno0de,anzivni nacionalizam izvesnog broja evrops"i(
zemalja znatno uti&ao to"om procesa me/usobne "omuni"acije i razmene "oji su usledili posle
+rugog svets"og rata$ treba da bude vrlo jasno da je nacionalna drava dale"o od toga da postane
,osil istorije. 1ao nacionalna zajednica$ planetarna zajednica ima svog neprijatelja$ ali "orenita
razli"a je u tome &to je neprijatelj u nama samima i &to je te&"o raspoznati gde i suo!iti se s
njime.
;##
Na samom "raju$ "ada se uzme u obzir sve navedeno$ svoje mesto u za"lju!"u ovog rada
sigurno je morao na*i i mudar savet Rabindranata =agore$ "oji opominje6
;>?
Eri" Jobsbaum$ Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost$ str. 5>%.
;#>
Isto$ str. 5>I.
;##
Edgar Moren$ Nacionalna drava0 u =eorija politi"e$ +. Bimeunovi*a$ str. ###.
#>>
Ni bezbojna neodre/enost "osmopolitizma$ ni strasno oboavanje "ulta nacionalnosti
nije cilj !ove!je istorije.
;#5
;#5
Rabindranat =agora$ Nacionalizam$ str. <.
#>#
LITERATURA5
#. 7nderson$ :enedi"t 0 Nacija6 zami&ljena zajednica 0 -agreb$ K"ols"a "njiga$ #??>.F
5. 7rent$ Jana 0 Istina i la u politici 0 :eograd$ 2ilip 4i&nji*$ #??<.F
;. 7rent$ Jana 0 Izvori totalitarizma0 :eograd$ 2I1$ #??D.F
<. 7rent$ Jana 0 9 nasilju 0 :eograd$ 7leTandria press 0 Nova srps"a politi!"a misao$ 5>>5.F
%. 7rent$ Jana 0 9 revoluciji 0 :eograd$ 2ilip 4i&nji*$ #??#.F
I. 7ristotel$ 0 Aoliti"a 0 :eograd$ :IG-$ #?@%.F
@. :auer$ 9to 0 7ustromar"sizam 0 -agreb$ Globus$ #?D5.F
D. :edot$ 4olter 0 Aostana" i razvita" naroda6 s obzirom na na!ela prirodnog odabiranja i nasle/a 0
:eograd$ B1-$ #?>5.F
?. :er"$ Edmund 0 Razmi&ljanja o revoluciji u 2rancus"oj0 :eograd$ 2ilip 4i&nji*$ 5>>#.F
#>. :erlin$ Isaija 0 1oreni romantizma (=(e roots o, romanticism) 0 :eograd$ Blubeni glasni"$ 5>>I.F
##. :erlin$ Isaija 0 Netiri ogleda o slobodi 0 :eograd$ Nolit$ #??5.F
#5. :erlin$ Isaija 0 Arotiv struje 0 Aan!evo$ -1A$ #??<.F
#;. Yosi*$ +obrica 0 Brps"o pitanje0demo"rats"o pitanje 0 :eograd$ Aoliti"a6 stru!na "njiga$ #??5.F
#<. +omena"$ Ean Mari 0 Ideje za "raj ovog ve"a6 pregled savremeni( ideja 0 :eograd$ 1njievne novine$
#??#.F
#%. Cor/evi*$ 'ovan 0 Aoliti!"i sistem 0 :eograd$ Bavremena administracija$ #?@@.F
#I. +en"ins$ Ri!ard 0 Etnicitet u novom "lju!u6 argumenti i ispitivanja 0 -emun$ :ibliote"a 33 ve" 0
:eograd$ Nigoja &tampa$ 5>>#.F
#@. Enci"lopedija :ritani"a 0 :eograd $ Narodna "njiga0Aoliti"a$ 5>>%.F
#D. Enci"lopedija politi!"e "ulture 0 :eograd$ Bavremena administracija$ #??;.F
#?. Engels$ 2ridri( 0 Gudvig 2ojerba( i "raj "lasi!ne njema!"e ,ilozo,ijeM=eze o 2ojerba(u 0 -agreb$
1ultura$ #?%>.F
5>. Engels$ 2ridri( 0 9 propadanju ,eudalizma i nastajanju buroazije 0 :eograd$ 1ultura$ #?%#.F
5#. Engels$ 2ridri( 0 Aore"lo porodice$ privatne svojine i drave 0 :eograd$ Arosveta$ #?@?.F
55. Eri"sen$ =omas Jiland 0 Etnicitet i nacionalizam 0 :eograd$ :ibliote"a 33 v.6 1rug$ 5>><.F
5;. 2i(te$ 'o(an Gotlib 0 9dabrane ,ilozo,s"e rasprave 0 -agreb$ 1ultura$ #?%I.F
5<. 2i(te$ 'o(an Gotlib 0 -atvorena trgova!"a dravaM Aet predavanja o odre/enju nau!ni"a0 :eograd$
Nolit$ #?@?.F
5%. 2ilipovi*$ 4ladimir 0 1lasi!ni njema!"i idealizam6 i odabrani te"stovi ,ilozo,a 0 -agreb$ Na"ladni zavod
Matice (rvats"e$ #?D5.F
5I. 2raj$ Nortrop 0 Mit i stru"tura 0 Barajevo$ Bvjetlost$ #??#.F
5@. 2ridri($ 1arl 'oa"im 0 1onstitucionalna demo"ratija6 teorija i pra"sa u Evropi i 7merici 0 Aodgorica$
HI+$ 5>>%.F
#>5
5D. Gadamer$ Jans Georg 0 Istina i metoda6 osnovi ,ilozo,s"e (ermeneuti"e 0 Barajevo$ 4eselin Masle&a$
#?@D.F
5?. Gelner$ Ernest 0 Nacije i nacionalizam 0 Novi Bad$ Matica srps"a$ #??@.F
;>. Golubovi*$ -agor"a 0 'a i drugi6 antropolo&"a istraivanja individualnog i "ole"tivnog identiteta 0
:eograd$ Republi"a$ #???.F
;#. Jegel$ Georg 4il(elm 2ridri( 0 Istorija ,ilozo,ije 0 :eograd$ 1ultura$ #?@>.F
;5. Jegel$ Georg 4il(elm 2ridri( 0 Aoliti!"i i pravni spisi 0 :eograd$ Nolit$ #?D#.F
;;. Jejvud$ Endrju 0 Aoliti!"e ideologije6 uvod 0 :eograd$ -.NB$ 5>>%.F
;<. Jerder$ 'o(an Got,rid 0 Rasprava o pore"lu jezi"a0 I1-B$ B. 1arlovci$ #?D?.F
;%. Jobsbaum$ Eri" 0 Nacije i nacionalizam od #@D>. 0 program$ mit$ stvarnost 0 :eograd$ 2ilip 4i&nji*$
#??I.F
;I. Juizinga$ 'o(an J. 0 Aatriotizam i nacionalizam u evrops"oj istoriji do "raja 3I3 v. 0 N.Bad$ Arometej$
#??I.F
;@. 'eroti*$ 4ladeta 0 4era i nacija 0 :eograd$ 7rs libri 0 -emun$ Neven$ 5>>%.F
;D. 1ami$ 7lber 0 Aisma nema!"om prijatelju 0 :eograd$ Hlio$ #??D.F
;?. 1ant$ Imanuel 0 1riti"a !istog uma 0 :eograd$ 1ultura$ #?@>.F
<>. 1ant$ Imanuel 0 1riti"a pra"ti!"og uma 0 :eograd$ :IG-$ #??>.F
<#. 1aradi*$ 4u" 0 9 jezi"u i "njievnosti 0 :eograd$ Arosveta$ 5>>#.F
<5. 1arlajl$ =omas 0 9 (erojima$ (eroizmu i obrazovanju (eroja u istoriji 0 :eograd$ B1-$ #?>;.F
<;. 1arlajl$ =omas 0 Revolucija ,rancus"a6sa D> sli"a 0 I$ II 0 :eograd$ Narodno delo$ #?..F
<<. 1eduri$ Eli 0 Nacionalizam0 Aodgorica$ HI+$ 5>>>.F
<%. 1ola"ovs"i$ Ge&e" 0 Arisutnost mita 0 :eograd$ Rad$ #?D?.F
<I. 1oleti$ Gucio 0 Ideologija i dru&tvo 0 -agreb$ K"ols"a "njiga$ #?D5.F
<@. Genjin$ 4ladimir Ilji! 0 +rava i revolucija M -adaci proletarijata 0 :eograd$ :IG-$ #?@;.F
<D. Go"$ +on$ 0 +ve rasprave o vladi 0 :eograd$ Mladost$ #?@D.F
<?. Gu"a!$ Cer/ 0 Razaranje uma6 put iracionalizma od Kelinga do Jitlera 0 :eograd$ 1ultura$ #?II.F
%>. Gu"i*$ Radomir +. 0 Istorija politi!"i( i pravni( teorija6 od anti"e do "raja ,eudalizma 0 :eograd$ -.NB$
:IG-$ #??%.F
%#. Gu"i*$ Radomir +. 0 =eorija drave i prava 0 :eograd$ Bavremena administracija$ #?@I.F
%5. Macini$ Cuzepe 0 Macini 5>>%.6 zborni" radova sa o"ruglog stola povodom dvestagodi&njice od ro/enja
Cuzepea Macinija$ :eograd$ 5%. maj 5>>%.F
%;. Macini$ Cuzepe 0 Blovens"a pisma 0 Novi Bad$ Alatoneum$ 5>>%.F
%<. Ma"ijaveli$ Ni"olo 0 4ladalac 0 Aan!evo$ Enigma$ #??D.F
%%. Man(ajm$ 1arl 0 Ideologija i utopija 0 :eograd$ Nolit$ #?ID.F
%I. Mar"s$ 1arl 0 1lasne borbe u 2rancus"oj od #D<D. do #D%>. M 9samnaesti brumaire Guja :onaparte0
-agreb$ Naprijed$ #?@;.F
#>;
%@. Mar"s$ 1arl 0 1riti"a Jegelove ,ilozo,ije dravnog prava 0 Barajevo$ 4eselin Masle&a$ #?I>.F
%D. Mar"uze$ Jerbert 0 .m i revolucija 6 Jegel i razvoj teorije dru&tvaF
%?. Mati*$ Milan 0 Giberalizam$ populizam i demo"ratija6 tri eseja iz politi!"e teorije0 :eograd$ IAB$ 5>>%.F
I>. Mil$ +on Btjuart 0 9 slobodi 0 :eograd$ Aravni ,a"ultet .niverziteta u :eograduF #???.F
I#. Milosavljevi*$ Blavomir M Radosavljevi*$ Ivan 0 9snovi metodologije politi!"i( nau"a 0 :eograd$
Blubeni glasni"$ 5>>I.F
I5. Molnar$ 7le"sandar 0 Narod$ nacija$ rasa6 istorijs"a izvori&ta nacionalizma u Evropi 0 :eograd$
:eograds"i "rug6 7"apit$ #??@.F
I;. Ni!e$ 2ridri( 0 Bumra" idola 0 :eograd$ Gra,os$ #?@@.F
I<. Ni!e$ 2ridri( 0 4olja za mo* 0 :eograd$ +ereta$ #??#.F
I%. Nizbet$ Robert 0 1onzervativizam 0 san i stvarnost 0 Aodgorica$ HI+$ #???.F
II. Novalis$ Georg 2ilip 2ridri( ,on Jardenberg 0 Izabrana dela 0 :eograd$ Nolit$ #?I<.F
I@. 9rtega$ Jose U Gasset 0 Evropa i ideja nacije 0 :eograd$ 7rtist$ 5>>;.F
ID. Aa&i*$ Najdan 0 Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. Nacije i nacionalizamF
I?. Alaton 0 +rava 0 :eograd$ :IG-$ #??;.F
@>. Alaton 0 -a"oni0 :eograd$ :IG-$ #?@#.F
@#. Alezner$ Jelmut 0 Granice zajednice6 "riti"a dru&tvenog radi"alizma 0 B. 1arlovci0N.Bad$ I1-B$ 5>><.F
@5. Alezner$ Jelmut 0 -a"asnela nacija6 o politi!"oj povodljivosti gra/ans"og du(a 0 B. 1arlovci0N.Bad$
I1-B$ 5>>%.F
@;. Rat"ovi*$ Radoslav 0 Ideologija i politi"a0 :eograd$ IAB$ #?@<.F
@<. Renan$ Ernest 0 Kta je nacijaL 0 :eograd$ Brps"a nacionalna omladina$ #?>@.F
@%. Renan$ Ernest 0 Kta je narodL 0 :eograd$ Bveti Bava$ #DD;.F
@I. Ruso$ Ean Ea" 0 +ru&tveni ugovor ili principi politi!"og prava 0 :eograd$ 4.4aloi*$ #D?5.F
@@. Ruso$ Ean Ea" 0 +ru&tveni ugovorM 9 pore"lu i osnovama nejedna"osti me/u ljudima 0 :eograd$ 2ilip
4i&nji*$ #??;.F
@D. Bavinji$ 2ridri( 1arl ,on 0 -a"onodavstvo i pravna nau"a 0 Aodgorica$ HI+$ #??D.F
@?. Beton04otson$ Jju 0 Nacije i drave6 ispitivanje pore"la nacije i politi"e nacionalizma0 -agreb$ Globus$
#?D>.F
D>. Bimeunovi*$ +ragan 0 Iz riznice otadbins"i( ideja 0 :eograd$ NIH 4ojs"a$ 5>>>.F
D#. Bimeunovi*$ +ragan 0 Novi svets"i poreda" i nacionalna drava 0 :eograd$ 2er"o$ #??%.F
D5. Bimeunovi*$ +ragan 0 Novove"ovne politi!"e ideje u Brba 0 :eograd$ IAB M Istorijs"i ar(iv :eograda$
5>>>.F
D;. Bimeunovi*$ +ragan 0 9snovi politi!"i( nau"a 0 :eograd$ 2er"o$ #??<.F
D<. Bimeunovi*$ +ragan 0 Aoliti!"o nasilje 0 :eograd$ Radni!"a &tampa$ #?D?.F
D%. Bimeunovi*$ +ragan 0 Brps"a "ole"tivna "rivica 0 :eograd$ Nolit$ 5>>@.F
DI. Bimeunovi*$ +ragan 0 =eorija politi"e$ rider I deo 0 :eograd$ Nau"a i dru&tvo$ 5>>5.F
#><
D@. Bmit$ Entoni +. 0 Nacionalni identitet 0 -emun$ :ibliote"a 33 ve" 0 :eograd$ Nigoja &tampa$ #??D.F
DD. Btaljin$ '.4. 0 Mar"sizam i nacionalno0"olonijalno pitanje 0 :eograd$ 1ultura$ #?<@.F
D?. Btaljin$ '.4. 0 Nacionalno pitanje 0 Na&a borba$ #?<<.F
?>. Btanov!i*$ 4ojislav 0 Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. 1onzervativizamF
?#. Btanov!i*$ 4ojislav 0 Aoliti!"a teorija$ tom I 0 :eograd$ Blubeni glasni"$ 5>>I.F
?5. Keling$ 2ridri( 4il(elm 'oze, ,on 0 2ilozo,ija mitologije 0 :eograd$ 9pus$ #?DD.F
?;. Kulce$ Jagen 0 +rava i nacija u evrops"oj istoriji 0 :eograd$ 2ilip 4i&nji*$ 5>>5.F
?<. Ku&nji*$ Curo 0 Enci"lopedija politi!"e "ulture$ odr. IdeologijaF
?%. =adi*$ Gjubomir 0 Nau"a o politici 0 :eograd$ Rad$ #?DD.F
?I. =adi*$ Gjubomir 0 =radicija i revolucija 0 :eograd$ B1-$ #?@5.F
?@. =agora$ Rabindranat 0 Nacionalizam 0 :eograd$ 7l,a$ #??>.F
?D. =o"vil$ 7le"sis 1lerel de 0 +emo"ratija u 7merici0 B. 1arlovci0N.Bad$ I1-B$ 5>>5.F
??. =o"vil$ 7le"sis 1lerel de 0 Btari reim i revolucija 0 B. 1arlovci0N.Bad$ I1-B$ #??<.F
#>>. =u/man$ 2ranjo 0 4eli"e ideje i mali narodi6 rasprave i ogledi 0 -agreb$ N- Matice Jrvats"e$ #??>.F
#>#. 4alentini$ 2ran!es"o 0 Moderna politi!"a misao 0 -agreb$ K"ols"a "njiga$ #?D5.F
#>5. 4i"o$ Covani :atista 0 Na!ela nove znanosti6 o zajedni!"oj prirodi nacija 0 -agreb$ Naprijed$ #?D5.F
#>%
B 7 + R E 7 '
.vod ............................................................................................................................. #
GG747 AR476
A9GI=IN1I R9M7N=I-7M 179 I-49R 19N-ER47=I4I-M7 I N7HI9N7GI-M7
#.#. . potrazi za de,inicijom .................................................................................. I
5.#. Elementi romantizma ...................................................................................... #>
;.#. 1oreni romantizma ......................................................................................... #5
<.#. 9d rezignacije do romanti"e .......................................................................... #I
%.#. 1onzervativizam 0 odrednica ......................................................................... 5%
I.#. 1onzervativizam 0 san i stvarnost ................................................................... ;%
@.#. 1onzervativizam 0 "ontrarevolucionarna ideologija ...................................... <%
GG747 +R.G76
B=R.1=.RNI NINI9HI I+E9G9GI'E N7HI9N7GI-M7
#.#. Ideologija .......................................................................................................... %I
5.#. Re"li su o nacionalizmu 0 de,inicije ................................................................ I>
;.#. +rava 0 nacionalna drava ............................................................................. II
<.#. Nacija 0 izvrsnost raznoli"osti .......................................................................... @I
%.#. Nacionalizam i ideologija 0 stru"turni !inioci ideologije nacionalizma ........... D5
I.#. -a"lju!a" .......................................................................................................... ?D
Giteratura ......................................................................................................... #>;
Badraj ............................................................................................................. #>@
#>I