OPTA PSIHOLOGIJA V

LINOST, INTEGRITET,
IDENTITET
LINOST
LINOST
Olport:
Linost je dinamika organizacija u okviru individue onih
psihofizikih sistema koji odreuju njegovu jedinstvenu,
specifinu podeenost prema svojoj sredini

Teorije linosti: bihejvioristike, psihoanalitike,
Frojdova, Olportova, Katelova, Fromova itd.
LINOST
Strukturu linosti ini veliki broj raznih osobina ili crta

Osobine linosti mogue je grupisati na sledei nain:

1. Fizike osobine i osobine koje znae spoljanji
izgled
2. Karakterne osobine
3. Osobine temperamenta
4. Osobine sposobnosti
5. Ostale osobine
TEMPERAMENT
Temperament karakteristian nain reagovanja
pojedinaca u razliitim situacijama

Obino se misli na uestalost, brzinu, intenzitet i
kvalitet emocija

Najstarija podela Hipokrat:
Kolerini
Sangvinini
Flegmatini
Melanholini
HIPOKRATOVA TIPOLOGIJA temperamenta (i linosti)

Kolerik- jake, nagle i ceste reakcije sa sklonocu ka uzbudenjima
i konfliktima

Sangvinik- brze, ali ne tako snane i jake reakcije. Sklon lakim i
cestim promenama raspoloenja

Flegmatik- retka, spora i slaba reagovanja zbog kojih osoba
izgleda mirno, staloeno i pasivno

Melanholik- retke ali intenzivne reakcije, snano emocionalno
obojene, sa tendencijom neprijatnih i tunih osecanja koja dugo
traju

Kom tipu linosti vi pripadate?
KARAKTER
Posebnu grupu osobina ine karakterne osobine

Karakter neki psiholozi izjednaavaju sa pojmom
linosti, neki sa moralom i moralnim komponentama,
drugi sa konativnim/voljnim osobinama itd

Karakter integrisana linost, otporna na moralna i
druga iskuenja

Karakter je deo strukture linosti, obuhvata voljne, ali i sa
njima povezane dispozicije za moralno i nemoralno
ponaanje
KARAKTER
Karakterne osobine/crte su takve crte kojima se
izraavaju i voljne osobine i ostvarivanje odreenih
moralnih principa

Lino iskustvo i uenje kao vrlo znaajan faktor
oblikovanja karaktera

Naslee opta osnova za neke karakterne crte
poput, odlunosti, energinosti, upornosti,
istrajnosti..

ETIRI GRUPE KARAKTERNIH OSOBINA
1.Opte karakterne osobine:
Odlunost
Doslednost
Hrabrost ..

2.Karakterne crte koje se tiu odnosa prema drugima:
Humanost
Nesebinost
Potenje
Odanost
Iskrenost
Tolerantnost..
3.Karakterne crte koje se tiu odnosa prema radu:
Savesnost
Odgovornost
Marljivost
Aurnost
Predanost...

4.Karakterne crte koje znae odnos prema sebi
Skromnost
Kritinost
Promiljenost ..
INTEGRITET
MERILA INTEGRITETA
Integritet nije zasebna funkcija linosti, niti zasebna
crta linosti, ve proces kojim se objedinjavaju crte
linosti i funkcije koje su na njima zasnovane u
ponaanju

Dobro integrisana linost prihvata sebe, druge i
radno je efikasna

Olport: tri osnovna merila za procenu integriteta
linosti:
1. raznovrsnost autonomnih interesa,
2. objektivan stav prema sebi,
3. jedinstvena filozofija ivota
POREMEAJI INTEGRITETA
Kada dolazi do poremeaja integriteta?

Izraenije krize integriteta javljaju se onda kada
ovek ne uspe da ostvari neki vaan cilj (koji je u
funkciji jedne ili vie bitnih ovekovih potreba)
Student koji upie, a ne zavri fakultet, znaajni ivotni
neuspesi u profesiji, braku...

Krizu integriteta prati gubitak poverenja u vlastite
sposobnosti, pad samopotovanja, uznemirenost
Potreba za strunom pomoi
POREMEAJ INTEGRITETA
Ako je linost u stanju da sagleda prave uzroke
neuspeha i da iznae puteve za izbor nove aktivnosti i
postigne uspeh u njoj, kriza integriteta moe imati
pozitivno dejstvo na linost

Rogers: kriza koja je u granicama adaptivnih
mogunosti linosti podstie njen razvoj

Do krize moe doi i ako je nivo aspiracije pogreno
odreen
POREMEAJI INTEGRITETA KOD OSOBA
POREMEENOG MENTALNOG ZDRAVLJA
Dezintegrisana linost pojam iz psihijatrijske i
psiholoko klinike prakse

Dezintegracija linosti ispoljava se kroz:

1. Poremeaje u razvoju regresivnog tipa puzanje
kod dece koja su ve hodala, infantilne/detinje reakcije
odraslih osoba, napadi nekontrolisanog besa;
psihotine regresije na intelektualnom ili emotivnom
planu
2. Razne vrste situacionih i privremenih poremeaja
koji nastupaju u situaciji kada linosti iz nekog razloga
ne uspe da svoje potencijale iskoristi za reavanje
problema, tj za adaptivno ponaanje
POREMEAJI INTEGRITETA KOD OSOBA
POREMEENOG MENTALNOG ZDRAVLJA
Poremeaje integracije linosti prate dve vrste
promena:
1. Emocionalne prirode teskoba, neodreeni strah,
smanjena otpornost na neuspeh u zadovoljenju
osnovnih potreba
2. Promene u efikasnosti, kako na radu, tako i u
odnosima sa ljudima


Neurotski poremeaji integriteta preteno su izazvani
faktorima socijalne prirode serija neuspeha koja
pojaava osetljivost linosti na naredne neuspehe
NORMALNOST LINOSTI
Kakva je normalna linost?

Na osnovu ega postavljamo kriterijum
normalnosti i kaemo da je neko normalan?
NORMALNOST LINOSTI
DESKRIPTIVNI MODELI

Subjektivni model linost procenjivaa slui kao
model normalnosti. Drugi su normalni ako se ne razlikuju
znaajnije od onoga ko procenjuje

Normativni model polazi se od idealnog ponaanja,
pa se prema tom idealu vri poreenje. Kompletna
normalnost je bliska savrenstvu, idealu na osnovu kog
se vri poreenje
NORMALNOST LINOSTI
Statistiki model prosek je merilo
normalnosti. to je neko blii proseku, to je blii
normalnosti

Kulturni model normalno je ono to je usvojio
kao poeljan oblik ponaanja najvei broj ljudi u
jednoj kulturi najee se sree u psihijatrijskoj
literaturi

NORMALNOST LINOSTI
EKSPLANATORNI MODELI:

Model bolesti medicinski model, poremeaj linosti
posmatra se kao bolest, a ova kao nenormalnost

Psihodinamski model u centar stavlja nesvesnu
motivaciju, nesvesne konflikte i nesvesnu borbu da se
savladaju ti konflikti. Kada ta unutranja borba sa
konfliktima ne da eljeni ishod, pojavljuju se simptomi
poremeaja linosti
Model uenja akcenat je stavljen na nain na
koji se ivotno iskustvo oblikuje u ponaanju
individue. Anormalno ponaanje se objanjava
zakonima uslovljavanja i drugim oblicima uenja

Stres model poremeaj linosti je odgovor na
stres ili pritisak koji linost nije u stanju da
savlada na uspean nain. Stres je rezultat
fizikog, psiholokog i socijalnog pritiska ili
njihove kombinacije

IDENTITET
IDENTITET
Erikson: krize identiteta, najee se javljaju za vreme
adolescencije kada pojedinac sazrevajui mora
integrisati nove sposobnsoti, oseaje, uloge i fiziki
izgled u svoj raniji identitet deteta

Linost se razvija sledei unutranji plan po kojem
se odreene osobine i sposobnosti intenzivno
razvijaju u odreenim uzrastima, nezavisno od
kulture u kojoj se razvija.
Ovladavanje razvojnim stadijumima na odreenom
uzrastu je od kljunog znaaja za razvoj pozitivnih
ljudskih sposobnosti i identiteta osobe.
IDENTITET
Whitbourne: traganje za identitetom je proces koji traje
ceo ivot, a ne samo posebni stadijum ili faza

Nivo celovitosti identiteta menjae se sa drutvenim
ulogama i odgovaranjem na ivotne dogaaje

Neko moe imati jasno odreen identitet kao direktor na
poslu, ali moe imati tekoa sa svojim identitetom kao
suprunik

ZRELOST LINOSTI
ZRELOST LINOSTI
Neka obeleja zrelosti: optimalan nivo razvoja
sposobnosti, funkcija i osobina linosti
Usklaenost, celovitost sposobnosti, funkcija i osobina
linosti
Aktivan odnos prema sebi i sredini
Ravnotea izmeu osobe i sredine..

Zrelost linosti proces koji se odvija itavog ivota
i od koga zavisi tanost u opaanju sopstvene linosti
(self concept), drugih ljudi i uspeh u svakodnevnim
situacijama
Zrelost uvek posmatramo u odnosu na uzrast,
sredinu, a delimino i u odnosu na profesiju
ZRELOST LINOSTI
Hrnjica: zrelost je stepen postignute ravnotee
izmeu identiteta i integriteta jedne linosti

Tri tipa nezrelosti:
Nezrelost konformistikog tipa prihvatanje normi
bez preispitivanja vrednosti; osnova ove nezrelosti je
strah od konflikta, anksioznost, oseanje zavisnosti i
manje vrednosti
Nezrelost osobenjakog tipa sutina ove nezrelosti
je u tome to se uvek polazi od sebe i samo od sebe i
to ne postoji razumevanje za druge
Nezrelost nerazvijenelinosti- nezrelost ovog tipa je
u nerazvijenom identitetu, to se odraava na asocijalno
i antisocijalno ponaanje
Koje osobine karakteriu zrelu linost?

Koje komponente zrelosti poznajete?
KOMPONENTE ZRELOSTI:

1. Fizika zrelost
2. Intelektualna zrelost
3. Emocionalna zrelost
4. Socijalna i moralna zrelost
5. Psihoseksualna zrelost
ta oznaava intelektualna zrelost?

Intelektualna zrelost zavidan nivo razvijenosti
intelektualnih procesa, samostalnost miljenja,
spremnost da se prihvate nove ideje, objektivnost i
otvorenost ka novom iskustvu, realistiko suenje,
stabilan i prihvatljiv vrednosni sistem, odgovarajui stil
ivota i ivotna filozofija...


Herlok: najvaniji kriterijumi odreivanja
intelektualne zrelosti su: zrelost interesovanja,
zrelost stavova, odsustvo sujetnih uverenja i
realnost procene
ta oznaava emocionalna zrelost?
Koje su znaci emocionalne nezrelosti?

Emocionalno zrelu osobu karakterie:
Odsustvo izrazitih i nerealnih stavova
Samostalnost u ponaanju i odluivanju
vrste emocionalne veze sa drugim ljudima
Emocionalna stabilnost
Odsustvo zavisti i ljubomore
Frustraciona tolerantnost
Emocionalna kontrola
Najei znaci emocionalne nezrelosti:

esti i neuobiajeni strahovi
Zavisnost
Nemogunost uspostavljanja dubljih emocionalnih veza
sa drugima
Poveana razdraljivost
Netrpeljivost
Produena i izraena ljubomora
Nizak nivo frustracione tolerancije
Emocionalna nestabilnost, ei afekti..
Socijalna zrelost
Koje osobine karakteriu socijalno zrelu osobu?

Socijalno zrela osoba uspeno sarauje sa drugima,
spemna je da preuzme odgovornost za sebe i druge,
socijalno je osetljiva osea potrebu i uspeva da
sopstvene potrebe usaglasi sa potrebama drugih ljudi
(Hrnjica,1990)
Kriterijumi socijalne nezrelosti: nostalgija, regresija,
uobraenost, snobizam, neodgovarajue reakcije u
odnosima sa ljudima
Moralna zrelost
ta oznaava moralna zrelost?

Dosledno manifestovanje moralnosti i pridravanja
moralnih normi

Kriterijumi moralne i socijalne zrelosti:
Kooperativnost sa drugim ljudima
Spremnost da se preuzme odgovornost za sebe i druge
Usklaenost sopstvenih potreba sa potrebama drugih
Osamostaljivanje od roditelja
Odsustvo sugestibilnosti
Brzo prilagoavanje u radnim i socijalnim situacijama
Odsustvo konformizma
Altruizam
Prihvatanje moralnih normi
Psihoseksualna zrelost
Psihoseksualna zrelost - pozitivni stavovi prema
suprotnom polu i dobro prilagoavanje na
pripadnike/ce suprotnog pola, to iskljuuje stav
dominacije i stav submisivnosti u odnosu na njih

Psihoseksualna zrelost - prihvatanje sebe i sopstvenog
pola, uspostavljanje dobrih emocionalnih odnosa sa
partnerom, prihvatanje partnera onakvim kakav jeste,
razumevanje potreba partnera, potovanje njegove
linosti i spremnosti da mu se pomogne
FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA
FRUSTRACIJU
FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU
Frustracija stepen otpornosti na jednu ili vie nezadovoljenih
znaajnih ovekovih potreba

Znaajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju

Znaajna razlika i u sposobnosti istog oveka da se odupre
frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije


Rozencvajg: frustraciona tolerancija sposobnost
linosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe,
spreavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba,
bez maladaptivnih reakcija

Individualne razlike u sposobnosti linosti da se odupre
frustracijama imaju, najee poreklo u porodinoj
situaciji (deca koja proive razvod, situaciju smrti jednog
roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl


FRUSTRACIJE I KONFLIKTI


FRUSTRACIJE: Velike ili teke spoljanje prepreke ili
nesposobnosti koje se ni dugotrajnim naporima ne
mogu lako savladati

KONFLIKTI: Sukobljavanje dva motiva.



Izvori frustracija:

1. Fizika prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolai
na polici)

2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi,
njihova shvatanja (pr. roditelji dete)

1. Izvor moe biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost,
vetina...)


VRSTE KONFLIKATA
K. LEVIN, 3 tipa konflikata:

1. KONFLIKT DVOSTRUKOG
PRIVLAENJA: ovek treba da se
opredeli za jedan od dva privlana cilja. Od
dva dobra treba odabrati jedno.

2. KONFLIKT DVOSTRUKOG ODBIJ ANJ A:
Situacije u kojima se mora uiniti jedna od
dve neprijatne stvari. Od dva zla treba
izabrati manje. Beg iz konfliktne situacije u
bolest. Ratna neuroza


3. AMBIVALENTNOST ILI KONFLIKT
PRIVLAENJA I ODBIJANJA: Situacije
kada prema jednom istom objektu, prema
jednoj istoj osobi postoji istovremeno i
privlanost i odbojnost, tj, suprotna,
ambivalentna oseanja. Najtei tip konflikta


REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE
Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja:

a) Poveanje pozitivnih napora da se prepreka savlada
realistika reagovanja na konflikte i frustracije
b) Manje realistike reakcije, odbrambeni mehanizmi

Pozitivne posledice frustracije: Suoavanje sa
tekoama naprezanje snaga razvijanje sposobnosti i
linih osobina.

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE
Realistiko reagovanje na frustracije
Najzdraviji i najrealistiniji nain reagovanja na
frustraciju je:

poveano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili
da se lini nedostatak nadoknadi duim i kvalitetnijim
radom,
promena u nainu pristupanja problemu,
svesna zamena cilja,
Indirektna, posredna zamena cilja.

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE
Realistiki, ali negativni, neuspeni nain
reagovanja na frustracije:
Situacije kada dugotrajna i uporna frustracija dovodi
najzad do pojave agresivnog ponaanja.

Premetanje agresije, regresija, dezorganizovanost i
krutost u ponaanju...
VEBA
ERIKSON
FAZE RAZVOJA IDENTITETA
Stadijum Bazini konflikt Vani dogaaji Ishod
1. Stadijum
bebe- od
roenja do
18 meseci
Poverenje
nasuprot
nepoverenja
Hranjenje,
nega,
prihvatanje,
uzajamno
prepoznavanje
Pozitivan: Dete razvija
oseaj -poverenja u
druge i sebe i -
sposobnost da prima.
Vrlina koja se razvija je
Nada
Negativan:nepoverenje,
gubitak nade i vere.
Stadijum Bazini
konflikt
Vani
dogaaji
Ishod
2. Rano
detinjstvo-od 2.
do 3. godine
Autonomija
nasuprot
stidu
Trening za
istou
(navikavanje
na nou...)
Detetu je potrebno da razvije
oseaj line kontrole nad
fizikim vetinama i oseaj
nezavisnosti.
Uspean razvoj vodi do
oseanja nezavisnosti,
-neuspean razvoj vodi do
-stida i sumnje u sebe
(neodlunosti)
Vrlina koja se razvija:
-Volja, samostalno donoenje
odluka
Stadijum Bazini
konflikt
Vani
dogaaji
Ishod
3.
Predkolski
uzrast-3-5
god.

Inicijativa
nasuprot
krivice

Istraivanje
Dete ima potrebu da pone sa
izraavanjem oseaja kontrole i
moi nad okolinom.
Uspean razvoj vodi do
oseanja svrhe, radoznalosti i
inicijative
Deca koja pokuavaju da
nametnu previe moi okolini
doivljavaju neodobravanje i
razvijaju oseaj krivice
Neuspeh-oseaj krivice, gubitak
inicijative i radoznalosti
Vrlina koja se razvija:
Svrha, usmerenost ka ciljevima
Stadijum Bazini konflikt Vani
dogaaji
Ishod
4.
kolski uzrast 6-11
god.

Umenost-
marljivost
(Kompetencija)
nasuprot
inferiornosti

kola

Detetu je potrebno da
ovlada socijalnim i
kolskim zahtevima.
Uspeh vodi do oseaja
kompetencije
Neuspeh vodi do
oseanja inferiornosti
Vrlina koja se razvija je
oseaj kompetencije
Stadijum Bazini
konflikt
Vani
dogaaji
Ishod
5.
Adolesce
ncija 12-
18 god.

Identitet
nasuprot
konfuziji
udentiteta

Socijalni
odnosi

Tinejderima je potrebno da razviju
oseaj sebe i linog identiteta.

Uspeh vodi do sposobnosti da se
bude iskren prema sebi-autentian

Neuspeh-konfuzija uloga i slab
oseaj sopstvenosti.
Vrlina koja se razvija je Vernost,
odanost
Stadijum Bazini konflikt Vani
dogaaji
Ishod
6.
Mlae odraslo
doba od 19-25

Intimnost
nasuprot
nepristupanosti
izolaciji

Veze

Mlade odrasle osobe
imaju potrebu da razviju
intimnu ljubavnu vezu sa
drugim ljudima.
Uspeh-vodi do duboke,
snane veze
Neuspeh- vodi do
oseanja usamljenosti i
izolacije.
Vrlina koja se razvija-
Afilijativnost, zrela ljubav
Stadijum Bazini konflikt Vani
dogaaji
Ishod
7.
Srednje doba od
25-40

Generativnost
(plodnost,
produktivnost)
nasuprot
stagnaciji
(sebinosti)

Rad I
roditeljstvo

Odrasla osoba ima potrebu da
kreira ili razvija, odgaja nekoga
ili neto to e nadiveti nju
samu. Generativnost je briga o
stvaranju i usmeravanju
sledee generacije. Najee
su to sopstvena deca ili
kreiranje pozitivnih promena
koje e pomoi razvoju i
dobrobiti drugih ljudi.
Uspeh vodi do oseanja
korisnosti i ostvarenosti.
Neuspeh vodi do plitke
ukljuenosti u svet i stagnacije
Vrlina koja prati produktivne
osobe je briga, staranje o
onome to treba razviti,
uraditi...Zatita.
Stadijum Bazini
konflikt
Vani dogaaji Ishod
8.
Zrelo doba-
40-do smrti

Integritet
nasuprot
oajanja

Refleksija o
ivotu

Starije odrasle osobe imaju
potrebu da se osvrnu na ivot i da
budu proete oseajem
ispunjenosti. Prave ivotni bilans i
integriu ivotna iskustva.
Uspeh: Oni koji su shvatili da
njihov ivot ima smisla u irem
kontekstu stiu oseaj Integriteta
Neuspeh: Razvija se oseaj
kajanja, proputenosti i
promaenosti, gorine, nemoi,
straha od smrti i oaja.
Vrlina koja se razvija je mudrost
Razmislite o tipinim linim i socijalnim
dogaajima koji karakteriu sledee faze
identiteta po Eriksonu:

-mlae odraslo doba
-srednje odraslo doba
-starost
MLAE ODRASLO DOBA
19 35
TIPINI RAZVOJNI ZADACI
SREDNJE ODRASLO DOBA
35- 59
TIPINI ZADACI
STAROST
65-
TIPINI ZADACI
Pitanja koja prate temu:
ta ini strukturu linosti?
ta je integritet?
ta je kriza integriteta i kako se manifestuje?
ta su po Hrnjici kriterijumi za procenu integriteta linosti?
Koje vrste dezintegracije linosti postoje?
ta je identitet?
ta je temperament?
ta oznaava karakter?
Koji faktori utiu na oblikovanje karaktera?
Koje grupe karakternih osobina razlikujemo?
Nabrojte i pojasnite deskriptivne modele normalnosti linosti
Nabrojte i pojasnite eksplanatorne modele normalnosti linosti

Koje promene prate poremeaje integracije linosti?
Koje aspekte zrelosti linosti poznajete?
Koja su merila zrelosti linosti po Hrnjici?
ta oznaava intelektualna zrelost?
ta oznaava emocionalna zrelost?
ta oznaava psihoseksualna zrelost?
ta oznaava socijalna zrelost?
Koje vrste razvojnih stadijuma razlikuje Erikson i koje vrste bazinih
konflikata?
ta je frustracija?
Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije?
Koji su naini razreavanja/odgovora na frustracije?
Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje?
ta oznaava termin frustraciona tolerancija?
U emu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na frustraciju?
Koji su oblici realistinog reagovanja na frustraciju?