Salijski zakonik

SALIJSKI ZAKONIK*)
I. O pozivanju stranaka na sud
1. Ako neko po propisima kraljevskih zakona bude pozvan na sud, pa ne doe, presudie se da plati 600
dinara, to iznosi 15 solida.
2. naj, meutim, koji dru!o!a pozove na sud, pa sam ne doe, a zato nema pravovaljanih razlo!a, presudie
se da onome ko!a je pozvao plati 15solida.
". A onaj koji neko!a poziva na sud treba da ode sa svedo#ima do nje!ove kue, pa ako ne bude kod kue,
treba pozvati $enu ili bilo ko!a od nje!ovih ukuana da mu saopti da !a je pozvao na sud.
%. &eutim, ako je neko spre'en slu$bom kralju, ne mo$e biti pozvan na sud.
5. Ali, ako je svojim poslovima bio zauzet van sela, mo$e da bude pozvan na sud, kao to smo napred rekli.
II. O krai svinja
1. Ako neko ukrade sisan'e, i to mu bude dokazano, presudie se da plate 120 dinara, to iznosi "
solida.
2. Ako neko ukrade prasen#e koje mo$e $iveti bez majke, i to mu bude dokazano, presudie se da plati %0
dinara, to iznosi 1 solid.
". Ako neko ukrade krma'u sa svom prasadi, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2(0 dinara, to
iznosi ) solida.
%. Ako neko ukrade nazime ili !odinjaka, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i
kamate, plati 120 dinara, to iznosi " solida.
5. Ako neko ukrade dvo!o#a, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15
solida.
6. *a sli'an na'in treba postupiti i pri kraama od najvie dve svinje.
). &eutim, ako neko ukrade tri ili vie svinja, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.%00
dinara, to iznosi "5 solida.
(. Ako neko ukrade prasen#e, koje se nalazilo meu svinjama, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi "
solida.
+. Ako neko ukrade prasen#e iz tree! prasenja, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
10. &eutim, ako je starije od !odinu dana, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara,
to iznosi 15 solida.
11. Ako neko ukrade nerasta ili predvodni#u krma'u, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati )00
dinara, to iznosi 1) i po solida.
12. Ako neko ukrade zavetnu svinju i svedo#ima se bude mo!lo dokazati da je bila zavetovana, presudie se
da, pored naknade tete i kamate, plati )00 dinara, to iznosi 1) i po solida.
1". Ako ukrade svinju koja nije bila zavetovana, presudie se da plati 15 solida.
1%. Ako neko ukrade dvadeset pet svinja iz 'opora u kome ih vie nije bilo, i to mu bude dokazano, presudie
se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
15. &eutim, ako je u 'oporu bilo vie svinja, pa ne budu sve ukradene, presudie se da, pored naknade tete
i kamate, plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida.
16. Ali, ako neko ukrade pedeset svinja, pa makar u 'oporu neke i ostale, presudie se da, pored naknade
tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
III. O krai goveda
1. Ako neko ukrade tele koje sisa, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
2. Ako neko ukrade dvo!odo ili jedno!odo !ove'e, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara,
to iznosi 15 solida.
". Ako neko ukrade vola ili kravu koja se ve telila, presudie se da plati 1.%000 dinara, to iznosi "5 solida.
%. Ako neko ukrade bika predvodnika koji nikad nije bio upre!nut u jaram, presudie se da plati 1.(00 dinara,
to iznosi %5 solida.
5. Ali ako je taj bik slu$io za voenje krava tri !azdinstva, to jest, ako je vodio krda, onaj koji !a je ukrao,
presudie se da plati tri puta po %5 solida.
6. Ako neko ukrade krdo od dvanaest !oveda, tako da od krda nijedno ne ostane, presudie se da, pored
naknade tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
). Ako neko ukrade vie, ili samo do dvadeset pet !oveda, pa neka u krdu ostanu, presudie se da, pored
naknade tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
IV. O krai ovaa
1,1%
Salijski zakonik
1. Ako neko ukrade ja!nje sisan'e, i to mu bude dokazano, presudie se da plati ) dinara, to iznosi polovinu
trianta.
2. Ako neko ukrade ilje!a ili dvize, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to
iznosi " solida
". Ali, ako neko ukrade tri ov#e, presudie se da plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida. -e sume treba se
pridr$avati sve do %0 ova#a.
%. &eutim, ako ukrade 'etrdeset ili vie ova#a, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 2.500
dinara, to iznosi 62
1
,
,
2 solida.
V. O krai koza
1. Ako neko ukrade tri koze, i to mu bude dokazano, presudie se da pored naknade tete i kamate, plati 120
dinara, to iznosi " solida.
2. &eutim, ako neko ukrade vie od tri koze, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara,
to iznosi 15 solida.
VI. O krai pasa
1. Ako neko ukrade ili ubije lova'ko! psa predvodnika, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
2. Ako neko ukrade ili ubije pastirsko! psa, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara,
to iznosi " solida.
VII. O krai ptia
1. Ako neko ukrade sokola sa drveta i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate,
plati 120 dinara, to iznosi " solida.
2. Ako neka ukrade sokola sa motke, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
". Ako neko ukrade sokola koji je bio pod klju'em, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade
tete i kamate, plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
%. Ako neko ukrade !usku, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
VIII. O krai p!e"a
1. Ako neko ukrade koni#u p'ela iz zatvoreno! i pokriveno! prostora, presudie se da plati 1.(00 dinara, to
iznosi %5 solida.
2. Ako neko ukrade jedinu koni#u, prema njemu treba primenti !ore navedeni propis.
". Ako neko sa otvoreno! prostora ukrade vie koni#a, a najvie est pa neke jo ostanu, presudie se da,
pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
%. &eutim, ako neko ukrade sedam ili vie koni#a, pa neke jo ostanu, presudie se da, pored
naknade tete i kamate, plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
I#. O $teti pri!injenoj usevi%a i"i za&rani%a
1. Ako neko u svojim usevima zate'e !oveda, konje ili bilo kakvu stoku, ne sme nikako da ih povredi. Ako to
ipak uradi i prizna, treba da za to naknadi tetu, a za sebe da zadr$i povreeno $ivin'e. Ako ne prizna, i to mu
bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
2. Ako neko u svojim usevima nae tuu stoku bez pastira i zatvori je, a nikome to ne javi, pa neka u!ine,
treba da naknadi tetu, a pored to!a presudie se da plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida.
". Ako neko svojom nemarnou povredi !ovedo ili bilo koju dru!u stoku, pa to prizna, treba da naknadi
tetu, a za sebe da zadr$i povreeno $ivin'e. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored
naknade tete, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
%. Ako neko 'ija je svinja ili dru!a stoka ula u tue useve to ne prizna, a bude mu dokazano, presudie se da
plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
15. Ako neko pokua da oslobodi ili izbavi stoku koju je oteeni zbo! pri'injene tete zatvorio ili je odvodio
svojoj kui, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
#. O pokradeni% ro&ovi%a i"i nes"o&odni% "ii%a
1. Ako neko ukrade roba ili konja ili !ove'e, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
2. Ako rob ili ropkinja ukradu neku stvar svo!a !ospodara, pa slobodan 'ovek primi ukradenu stvar,
presudie se da, pored povraaja roba i stvari, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
2,1%
Salijski zakonik
#I. O kraa%a i prova"a%a s"o&odni' "judi
1. Ako slobodan 'ovek ukrade stvar koja vredi dva dinara, a nalazila se van kue, presudie se da plati 600
dinara, to iznosi 15 solida.
2. &eutim, ako ukrade neto to vredi 'etrdeset dinara, a nalazilo se .an kue, i bude mu dokazano,
presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida.
". Ako slobodan 'ovek izvri provalu i ukrade netu u vrednosti od dva dinara, i to mu bude dokazado,
presudie se da plati "0 solida.
%. &eutim, ako ukrade neto to vredi vie od pet dinara, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored
naknade tete i kamate, plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida.
5. Ako neko polomi bravu ili katana# otvori i tako ue u kuu, pa iz nje neto ukrade, presudie se da, pored
naknade tete i kamate, plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
6. &eutim, ako nita ne ukrade i pobe!ne, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
#II. O kraa%a i prova"a%a ro&ova
1. Ako rob ukrade neto to vredi dva dinara, a nalazilo se van kue, pored naknade tete i kamate, treba da
ispru$en preka klupe primi 120 udara#a bi'em.
2. &eutim, ako ukrade neto to vredi 'etrdeset dinara, treba da bude ukopljen ili da plati 6 solida/
!ospodar to!a roba treba da na opravdani zahtev oteeno! naknadi tetu i kamatu.
#III. O ot%ii s"o&odni' "judi
1. Ako tri 'oveka poma$u pri otmi#i slobodne devojke, treba da plate po "0 solida.
2. stali, ako ih je bilo vie od troji#e, treba da plate po 5 solida.
". ni koji su bili naoru$ani strelama, presudie se da plate po " solida.
%. tli'ari, meutim, treba da plate 2.500 dinara, to iznosi 621,2 solida.
5. &eutim, ako otmu devojku koja je bila zaklju'ana ili se nalazila u $enskim odajama, presudie se da plate
otkup za devojku i napred navedenu kaznu.
6. &eutim, ako je oteta devojka bila pod kraljevom zatitom, kazna e biti 2.500 dinara, to iznosi 621,2
solida.
). Ako kraljev kmet ili lit otme slobodnu $enu, treba da od!ovara svojim $ivotom.
(. Ako slobodna devojka po svojoj volji poe sa robom, !ubi svoju slobodu.
+. -reba da se sli'no postupi i sa slobodnim 'ovekom koji se o$eni tuom robinjom.
10. Ako neko otme tuu vereni#u i s njom se ven'a, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621,2
solida.
#IV. O p"ja!ka$i%a
1. Ako neko oplja'ka slobodno! 'oveka, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi
621,2 solida.
2. Ako 0imljanin oplja'ka salisko! barbara, treba se pridr$avati pome1nuto! propisa.
". Ako 2ranak oplja'ka 0imljanina, presudie se da plati "5 solida.
%. Ako neko 'oveka, koji se sprema na put i za to ima kraljevu ispravu koju je javno pokazao, pokua da
protiv te kraljeve isprave uz pomo sve1doka zaustavi, presudie se da plati (.000 dinara, to iznosi 200
solida.
5. Ako neko napadne 'oveka na putu, svi oni koji su sa'injavali razbojni'ku bandu ili su sudelovali u
razbojnitvu, presudie se da plate po 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
6. Ako neko napadne tue imanje, svi oni, za koje se doka$e da su se nalazili u razbojni'koj bandi, presudie
se da plate 62 1,2 solida.
#V. O u&istvu i ot%ii tui' (ena
1. Ako neko ubije slobodno! 'oveka ili od $ivo! mu$a otme $enu, presudie se da plati (.000 dinara, to
iznosi 200 solida.
#VI. O pa"jevina%a
1. A3 neko zapali bilo kakvu z!radu u kojoj su se nalazili ljudi na spavanju, treba da !a optu$e svi slobodni
ljudi koji su se u njoj nalazili/ i ako je tu neto iz!orelo, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2
solida.
2. Ako neko zapali vajat, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara4 to iznosi 62 1,2 solida.
",1%
Salijski zakonik
". Ako neko zapali ambar ili ko sa hranom, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
%. Ako neko zapali svinja# sa svinjama ili staju sa !ovedima, i to mu bude dokazano, presudie se da plati,
pored naknade tete i kamate, 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
.5. Ako neko zapali tuu o!radu ili $ivi#u, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
#VII. O ranjavanju
1. Ako neko pokua neko!a da namerno ubije, pa promai, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500
dinara, to iznosi 621,2 solida.
2. Ako neko pokua da neko!a namerno ubije otrovnom strelom, pa promai, i to mu bude dokazano,
presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62
1,
2 solida.
". Ako neko neko!a rani u !lavu tako da se vidi mozak i odatle ispadnu tri kosti koje se nalaze nad samim
moz!om, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
%. Ali ako neko neko!a rani izmeu rebara ili u stomak, tako da je rana otvorena i dopire do utrobe, presudie
se da plati, pored le'enja od 5 solida, i 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
5. Ako neko udari 'oveka tako da krv iste'e, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to
iznosi 15 solida.
6. Ako slobodan 'ovek ko#em udari slobodno! 'oveka tako da krv ne pote'e, presudie se da do tri udar#a
plati za svaki udara# po 120 dinara, to iznosi " solida.
). Ako krv pote'e, za to od!ovara kao da !a je ranio oru$jem.
(. Ako neko neko!a udari pesni#om, presudie se da plati "60 dinara, to iznosi + solida, naime, da za svaki
udara# plati po " solida.
+. Ako neko pokua da neko!a na putu oplja'ka, a on mu pobe!ne i to mu bude dokazano, presudie se da
plati 2.500 dinara, to iznosi 621,2 solida.
#VIII. O ono%e koji nevinog !oveka optu(i pred kra"je%
1. Ako neko pred kraljem optu$i odsutno! nevino! 'oveka, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621,2
solida.
#I#. O trovanju
1. Ako neko nekome da trave da ih pije, pa taj umre, presudie se da plati 200 solida.
2. Ako neko nekome zamea vrad$binu, pa se onaj kome je vrad$bina zameana, spase, po'initelj zlo'ina,
kome se to doka$e, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621,2 solida.
##. O ono%e koji dodiruje $aku) ruku i"i prst s"o&odne (ene
1. Ako neki slobodan 'ovek uhvati aku, ruku ili prst slobodne $ene, i to mu bude dokazano, presudie se da
plati 15 solida.
2. Ako joj ste!ne ruku, treba da plati "0 solida.
". Ako joj dirne ruku vie lakta, presudie se da plati 1.%00 dinara to iznosi "5 solida.
##I. O krai !a%aa
1. Ako neko bez dozvole !ospodara odrei tui 'ama# i s njim se preveze, presudie se da plati 120 dinara,
ta iznosi " solida.
2. &eutim, ako ukrade 'ama# i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
". Ako neko ukrade 'ama# koji je bio pod klju'em, presudie se da plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida.
%. Ako neko ukrade 'un koji je bio pod klju'em i izvu'en na kraj radi o'uvanja, presudie se da plati 1.(00
dinara to iznosi %5 solida.
##II. O kraa%a u %"inu
1. Ako slobodan 'ovek u mlinu ukrade tue $ito, i to mu bude dokazano, treba da plati mlinaru 600 dinara, to
iznosi 15 solida. nome pak, 'ije je $ito, treba da plati dru!ih 15 solida.
##III. O ja'anju konja &ez dozvo"e gospodara
1.Ako neko pojase tue! konja bez dozvole !ospodara, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
##IV. O u&istvu dee
%,1%
Salijski zakonik
1. Ako neko ubije de'aka, mlae! od deset !odina ili do napunjene desete, i to mu bude dokazano, presudie
se da plati 2%.000 dinara, to iznosi 600 solida.
2. Ako neko ubije de'aka koji jo nosi du!u kosu, presudie se da
plati 600 solida.
". Ako neko zlostavi slobodnu i trudnu $enu, pa ona umre, presudie se da plati 2(.000 dinara, to iznosi )00
solida.
%. Ako neko ubije dete u maj'inoj utrobi, ili pre ne!o to dobije ime, i to mu bude dokazano, presudie se da
plati %.000 dinara, to iznosi 100
solida.
5. Ako de'ak ispod 12 !odina po'ini neki zlo'in, od nje!a se nee
zahtevati kazna.
6. Ako neko ubije slobodnu $enu koja mo$e da raa, presudie se da plati 2%.000 dinara, to iznosi 600
solida.
). Ako je ubije poto vie ne mo$e da raa, presudie se da plati (.000 dinara, 5to iziiosi 200 solida.
##V. O &"udu ro&inja
1. Ako neko siluje slobodnu devojku, presudie se da plati 62
l
,
2
solida.
2. Ako neko obljubi slobodnu devojku uz njen pristanak i obostrani sporazum, presudie se da plati 1.(00
dinara, to iznosi %5 solida.
". Ako slobodan 'ovek obljubi tuu robinju, i to mu bude dokazano, presudie se da !ospodaru robinje plati
600 dinara, to iznosi 15 solida.
%. Ali ako neko obljubi kraljevu robinju, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
5. &eutim, ako slobodan 'ovek javno $ivi sa tuom robinjom, osta1e zajedno sa njom u ropstvu.
6. 6li'no tako i slobodna $ena, ako se uda za tue! roba, ostae u ropstvu.
). Ako rob obljubi tuu robinju i zbo! to!a zlo'ina robinja umre, rob e ili platiti !ospodaru robinje 2%0
dinara, to iznosi 6 solida, ili e biti ukopljen. 7ospodar roba e naknaditi vrednost robinje.
(. Ako robinja od to!a ne umre, rob e ili primiti "00 batina ili !ospodaru platiti 120 dinara, to iznosi "
solida.
+. Ako rob otme tuu robinju protiv volje, platie !ospodaru robinje 120 dinara, to iznosi " solida.
##VI. O os"o&oenju "ita
1. Ako slobodan 'ovek bez dozvole !ospodara pred kraljem oslobodi tue! lita davanjem dinara, i to mu
bude dokazano, presudie se da plati %.000 dinara, to iznosi 100 solida. A lit e se po zakonu vratiti u
preanje stanje. .
2. Ako neko pred kraljem oslobodi tue! roba davanjem dinara, i to mu bude dokazano, presudie se da
!ospodaru plati #enu roba a pored to!a jo i "5 solida.
##VII. O razni% kraa%a
1. Ako neko ukrade prapora# sa svinje iz ne'ije! krda, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored
naknade tete i kamate, plati 600 dinara to iznosi 15 solida.
2. Ako neko ukrade klepetue sa stoke, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
". Ako neko ukrade puto sa konja, i tomu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati
120 dinara, to iznosi " solida.
%. &eutim, ako konji nestanu, treba da naknadi isto toliko.
5. Ako neko pusti svoju stoku u tue useve, pa tamo bude pronaena, presudie se da plati 600 dinara, to
iznosi 15 solida.
6. Ako neko ue u tui vrt i pokrade, presudie se da, pored naknade i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15
solida.
). Ako se neko nae u krai repe, pasulja, !raka i so'iva, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
(. Ako neko sa tue! polja po'upa lan i prenese !a na konju ili kolima, presudie se da, pored naknade tete i
kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
+. Ali ako po'upa samo toliko, koliko mo$e da ponese na leima, presudie se da plati 120 dinara, to
iznosi " solida.
10. Ako neko pokosi tuu livadu, !ubi svoj trud. A ako je seno sa livade odvezao svojoj kui, i istovario !a,
presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
11. &eutim, ako je ukrao samo toliko koliko je mo!ao da ponese na leima, presudie se da plati " solida.
12. Ako neko kradimi#e obere tu vino!rad, i bude pronaen, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi
15 solida.
5,1%
Salijski zakonik
1". Ali ako je odatle odvezao vino svojoj kui i istovario !a, presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5
solida.
1%. 8ri krai $etve treba se pridr$avati sli'nih propisa.
15. Ako neko u umi ise'e tuu !rau ili je zapali, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
16. Ako neko prisvoji tuu !rau koja je ve sa jedne strane otesana, presudie se da plati 120 dinara, to
iznosi " solida.
1). Ako neko u tuoj umi pokrade drva, presudie se da plati " solida.
1(. Ako neko prisvoji drvo koje je obele$eno pre !odinu dana, nee od!ovarati.
1+. Ako neko ukrade mre$u za je!ulje, presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
20. Ako neko ukrade koju napravi#u za hvatanje riba 9statuale, tre1maklu ili vertevolu:, presudie se da plati
600 dinara, to iznosi 15 solida.
21. Ako neko provali u $enske odaje koje nemaju klju'a, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15
solida.
22. Ako neko provali u $enske odaje koje imaju klju' presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
2". Ako neko poore tue polje bez dozvole !ospodara, presudie se da plati 15 solida.
2%. &eutim, ako !a zaseje, presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
##VIII. O potp"a*ivanju
1. Ako neko potplati 'oveka, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621,2
solida.
2. Ako onaj koji je potplaen pokua da ubije 'oveka, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500
dinara, to iznosi 621,2 solida.
". Ali, ako je potplaivanje izvreno preko tree!, koji je slobodan 'o1vek, presudie se da plati 2.500 dinara,
to iznosi 621,2 solida, tako e se i davala# i primala# i donosila# presuditi da plati svaki po 621,2 solida.
##I#. O saka*enju
1. Ako neko nekome odse'e ruku ili no!u, ili izvadi oko ili otkine nos, presudie se da plati %.000 dinara, to
iznosi 100 solida.
2. &eutim, ako nekome ruka, iako povreena, ne otpadne, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi
621,2 solida.
". Ako neko nekome otse'e pala# sa ruke ili no!e, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
%. &eutim, ako taj pala#, iako povreen, ne otpadne, presudie se da 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
5. Ali, ako neko nekome odse'e ka$iprst, tj. onaj prst kojim se oda1pinju strele, presudie se da plati 1.%00
dinara, to iznosi "5 solida.
6. &eutim, ako neko nekome jednim udar#em odse'e ostale prste, tj. ostala tri, presudie se da plati 50
solida.
). Ako odse'e dva prsta, presudie se da plati "5 solida.
(. Ali ako odse'e jedan, presudie se da plati "0 solida.
+. Ako neko ukopi slobodno! 'oveka, presudie se da plati (.000 dinara, to iznosi 200 solida.
###. O pogrda%a
1. Ako neko za neko!a ka$e dk je bestidnik, presudie se da plati " solida.
2. Ako neko za neko!a ka$e da je usranko, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
" Ako neko, bio mukara# ili $ena, za slobodnu $enu ka$e da je bludni#a, a to ne mo$e dokazati, presudie se
da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
%. Ako neko za neko!a ka$e da je lisa#, presudie se da plati " solida.
5. Ako neko za neko!a ka$e da je kukavi#a, presudie se da plati " solida.
6. Ako neko nekome preba#i da je odba#io tit i pobe!ao, pa to ne mo$e dokazati, presudie se da plati 120
dinara, to iznosi " solida.
), Ako neko za neko!a ka$e da je dostavlja' ili krivokletnik, pa to ne mo$e dokazati, presudie se da plati
600 dinara, to iznosi 15 solida.
###I. O spre!avanju putovanja
1. Ako neko pri putovanju spre'i ili zaustavi slobodno! 'oveka, pre1sudie se da plati 600 dinara, to iznosi
15 solida.
2. Ako neko pri putovanju spre'i ili zaustavi slobodnu $enu, presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5
solida.
6,1%
Salijski zakonik
###II. O okivanju s"o&odni' "judi
1. Ako neko bezrazlo$no okuje slobodno! 'oveka, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0
solida.
2. &eutim, ako neko tako okovano! 'oveka nekuda odvede, presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5
solida.
###III. O krai "ova
1. Ako neko pokrade i sakrije neto od raznih vrsta tue! lova, presudie se da, pored naknade tete i kamate,
plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida. -o!a propisa treba se pridr$avati i pri lovu i pri ribolovu.
2. Ako neko ukrade ili ubije obele$eno! domae! jelena, koji je bio priu'en za lov, pa se putem svedoka
doka$e da !a je !ospodar ve upotrebljavao u lovu ili da je pomou nje!a ubio dve ili tri divlje $ivotinje,
presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
". &eutim, ako neko ukrade ili ubije kakvo! bilo domae! jelena koji jo nije bio u lovu, presudie se da
plati 1.%00 dinara, to iznosi "5 solida.
###IV. O povredi za&rana
1. Ako neko otr!ne tri pruta koji povezuju i u'vruju o!radu ili od kolja tri ukrade ili i'upa, presudie
se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
2. Ako neko pree sa drlja'om preko tuih klijalih useva, ili preko njih tera kola, a nema puta, presudie se
da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
". Ako neko pree preko tuih izraslih useva, a nema puta ni staze, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi
15 solida.
%. Ako neko u tue dvorite, u tuu kuu ili kuda bilo podmetne zlonamerno, tj. bez znanja !ospodara,
ukradenu stvar i pri tome bude uhvaen, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
###V. O u&istvi%a i p"ja!ka%a ro&ova
1. Ako rob ubije roba, !ospodari treba da meusobno dele ubi#u.
2. Ako slobodan 'ovek oplja'ka tue! roba, i bude mu dokazano da je oteo vie od %0 dinara, presudie se da
plati 1.200 dinara, 6to iznosi "0 solida.
". Ako je oteta stvar vredela manje od %0 dinara, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
%. Ako slobodan 'ovek oplja'ka tue! roba, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.%00 dinara, to
iznosi "5 solida.
5. Ako tui rob ili lit ubije slobodno! 'oveka, ubi#u treba predati roditeljima ubijeno! na ime polovine
krvnine, a dru!u polovinu krvnine treba da plati !ospodar roba.
6. Ako neko ukrade ili ubije domae! slu!u, ili kova'a, ili zlatara, ili svinjara, ili vino!radara, ili konjuara, i
to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
). ;avna i privatna krvnina, pored naknade tete i kamate, mo!u zajedno da budu do 1.(00 dinara, to iznosi
%5 solida. 6ve to zajedno iznosi )5 solida.
###VI. O u&istvu od strane (ivotinja
Ako 'ovek bude ubijen od bilo koje 'etvorono$ne domae $ivotinje, i to bude dokazano putem svedoka,
polovinu krvnine plaa !ospodar $ivo1tinje, a za dru!u polovinu ovlaenom li#u treba predati samo $ivin'e.
###VII. O pra*enju tragova
Ako nekome bude ukradepo !ovedo, konj ili bilo koje dru!o $ivin'e, i on !a , idui nje!ovim tra!om, u roku
od tri noi pronae, pa onaj, kod ko!a se nalazi, ka$e i izjavi da ih je kupio ili trampio, onaj koji je iao po
tra!u treba da imenuje tree li#e kome e biti poverena stvar. &eutim, ako onaj koji tra$i svoje stvari doe
do njih tek posle isteka roka od tri noi, pa onaj kod ko!a se stvari nalaze ka$e da ih je kupio ili trampio,
slobodno mu je da on imenuje tree li#e kome e biti poverena stvar. Ali, ako onaj koji je iao po tra!u tvrdi
da je prepoznao svoje stvari, pa dru!ome koji to odbija nee da imenuje tree li#e kome e biti poverena stvar,
niti mu po zakonu odredi rok do zalaza sun#a, a utvrdi se da je stvari odneo, presudie se da plati 1.200
dinara, to iznosi "0 solida.
###VIII. O krai konja i ko&i"a
1.Ako neko ukrade teretno! konja, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate,
plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
),1%
Salijski zakonik
2. Ako neko ukrade pastuva, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
". Ako neko ukrade pastuva sa nje!ovim 'oporom, tj. sa dvanaest kobila, presudie se da pored naknade
tete i kamate plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
%. Ako je 'opor bio manji i iznosio zajedno sa pastuvom najvie sedam !rla, presudie se da, pored naknade
<ete i kamate, plati 62 1,2 solida.
5. Ako neko ukrade $drebnu kobilu, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0
solida.
6. Ako neko ukrade $drep#a od !odinu dana, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to
iznosi 15 solida.
). Ako neko ukrade $drebe koje jo ide uz kobilu, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
(. Ako neko tuem konju odse'e rep, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi " solida.
###I#. O ot%i!ari%a
1. Ako neko pokua da preotme tue robove, i to mu bude dokazano, !resudie se da plati 600 dinara, to
iznosi 15 solida.
2. Ako neko otme slobodno! 'oveka, pa se to ne mo$e pouzdano dokazati, treba da da sakletvenike kao i u
slu'aju ubistva/ ako ne bude mo!ao nai sakletvenike, presudie se da plati (.000 dinara, to iznosi 200
solida.
". Ako neko otme 0imljanina, presudie se da plati 62 1,2 solida.
#L. Ako ro& &ude okriv"jen za krau
1. Ako se radi o stvari zbo! koje bi slobodan 'ovek morao da plati 600 dinara, tj. 15 solida, robu,
povaljanom preko klupe, treba dati 120 udara#a bi'em.
2. &eutim, ako rob pre mu'enja prizna, pa doe do sporazuma sa !ospodarom, !ospodar e isplatiti 120
dinara, to iznosi " solida.
". Ali, ako je krivi#a vea, a ako bi zbo! nje slobodan 'ovek morao da plati "5 solida, rob e primiti 121
udara#.
%. Ako rob ni tada ne prizna, onaj koji !a mu'i, ako hoe da !a protiv volje !ospodara mu'i i dalje, treba da da
zalo!u !ospodaru. Ako rob prizna, poto je izvr!nut veem mu'enju, nita mu se nee verovati o !ospodaru/
rob e pripasti onome koji !a je mu'io/ !ospodar roba primi'e za nje!a #enu od strane ono!a koji je ve dao
zalo!u. Ali, ako rob prizna za vreme prvo! mu'enja, tj. pre ne!o to je primio 120 udara#a, treba da bude
ukopljen, ili da plati 6 solida. 7ospodar roba u tom slu'aju treba da oteenom naknadi tetu.
5. Ako rob bude optu$en zbo! vee! zlo'ina, tj. zbo! takvo! za koji bi slobodan 'ovek mo!ao biti osuen na
%5 solida, pa na mukama prizna, treba !a kazniti smrtnom kaznom.
6. Ako rob bude uhvaen u bilo kakvom zlo'inu, oteenik treba da zatra$i od nje!ovo! !ospodara, ukoliko
je prisutan, da !a preda na zako1nom propisane muke, a sam treba da je pripremio ibe debljine najmanje
malo! prsta i sve jednake i klupu na koju e biti povaljen rob.
). Ako !ospodar odla$e da preda roba na mu'enje, a rob je prisutan, onaj koji to zahteva treba !ospodaru
odmah da da rok do zalaza sun#a i da inu odredi termin da od to!a dana posle sedam noi prea svo!a roba
na mu'enje.
(. Ako i posle sedam noi !ospodar odbije da preda svo!a roba, onaj koji to zahteva treba ponovo da
mu da rok do zalaza sun#a i ponovo da mu odredi termin od sedam noi, tj. od prve opomene treba da ukupno
proe 1% noi.
9. 3ad proe punih 'etrnaest noi, a !ospodar ne bude hteo da svo!a roba preda na mu'enje, !ospodar roba
od!ovara za vrednost #ene parni#e ili za #elu odtetu/ !ospodar se obavezuje da e izvriti sve propise, ne kao
da je to u'inio rob, ve kao da je to uradio slobodan 'ovek.
10. Ako rob, kome se u krivi#u pripisuje neki zlo'in, nije prisutan, tada onaj koji zahteva mu'enje roba treba
da pred tri svedoka posebno opomene !ospodara da svo!a roba u roku od sedam noi privede. Ako !a
!ospodar u roku od sedam noi ne privede, tada oteenik treba da pred svedo#ima odredi !ospodaru rok do
zalaza sun#a, i da mu odredi novi termin od sedam noi. Ako ni u vremenu tih dru!ih sedam noi !os1podar
ne privede roba, treba da mu po trei put da termin od sedam noi, tako da #elokupni rok iznese dvadeset i
jednu no. Ako i posle to! termina !ospodar ne bude hteo da vezano! roba privede na mu'enje, a oteenik je
pri svakom terminu davao rok do zalaza sun#a, tada !ospodar roba snosi sve posledi#e kao to smo napred
rekli, i to, obavezuje se da e platiti takvu odtetu kao da je to u'inio slobodan 'ovek a ne rob.
11. Ako robinja bude uhvaena u takvom zlo'inu zbo! ko!a rob treba da bude ukopljen, tada ili !ospodar
treba, ukoliko pristane, da za nju plati 2%0 dinara, to iznosi 6 solida, ili ona treba da primi 1%% udara#a
bi'em.
#LI. O u&istvi%a s"o&odni' "judi
(,1%
Salijski zakonik
1. Ako neko ubije slobodno! 2ranka ili barbara koji $ivi po saliskom zakonu, i to mu bude dokazano,
presudie se da plati (.000 dinara, to iznosi 200 solida.
2. Ako !a ba#i u bunar ili u vodu, ili !a pokrije !ranjem ili ne'im dru!im u nameri da !a prikrije, presudie se
da plati 2%.000 dinara, to iznosi 600 solida.
". Ako neko ubije 'oveka koji pripada kraljevoj pratnji ili slobodnu $enu, presudie se da plati 2%.000 dinara,
to iznosi 600 solida.
%. Ako je ba#i u vodu ili u bunar ili je bilo 'ime pokrije, presudie se da plati )2.000 dinara, to iznosi 1.(00
solida. Ako je nije pokrio korovom, presudie se da plati 600 solida.
5. Ako neko ubije 0imljanina koji je $iveo na kraljevom dvoru, i to mu bude dokazano, presudie se da plati
12.000 dinara, to iznosi "00 solida.
6. &eutim, ako je 0imljanin bio zemljoradnik, a nije $iveo na kraljevom dvoru, onaj koji !a
ubije presudie se da plati %.000 dinara, to iznosi 100 solida.
). Ako neko ubije 0imljanina koji je bio obavezan na davanje da$bina, presudie se da plati 62 1,2 solida.
(. Ako neko na raskrsni#i naie na 'oveka bez ruku i bez no!u, su ostavili nje!ovi neprijatelji, pa !a
ubije, i to mu bude dokazano,
presudie se da plati %.000 dinara, to iznosi 100 solida.
+. Ako neko ba#i slobodno! 'oveka u bunar, pa on odatle izae $iv, presudie se da plati %.000 dinara, to
iznosi 100 solida.
#LII. O u&istvu izvr$eno% od &ande
1. Ako neko, skupivi razbojni'ku bandu, napadne slobodno! 'oveka u nje!ovoj kui i tamo !a ubije, pa jo,
ako je ubijeni pripadao kraljevoj pratnji, presudie se da plati )2.000 dinara, to iznosi 1.(00 solida.
2. Ako ubijeni nije pripadao kraljevoj pratnji, presudie se da plati 2%.000 dinara, to iznosi 600 solida.
". &eutim, ako je telo ubijeno! 'oveka imalo tri ili vie rana, troji#a iz te bande, kojima se ubistvo pripisuje
u krivi#u, morae da plate po !ore pomenutom propisu. =ru!a troji#a iz te bande morae da plate ".600 dinara
tj. +0 solida. 8ored to!a i trea troji#a iz te bande presudie se da plate 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
%. >a 0imljane ili lite i kraljevske kmetove bie presueni da plate polovinu od suma pomenutih u !ornjim
propisima.
5. Ako neko provali na tue imanje i odatle otme stvari, pa se to ne mo$e pouzdano dokazati, mo$e se
osloboditi pomou 25 sakletvenika. Ako sakletvenike ne mo$e pronai, presudie se da plati 2,500 dinara, to
iznosi 62 1,2 solida.
#LIII. O u&istvu na pijanka%a
1. Ako neko bude ubijen na pijan#i kojoj je prisustvovalo pet li#a, preostali treba da poka$u kriv#a ili e svi
zajedno od!ovarati za tu smrt. -aj propis ostaje na snazi na pijankama sve do sedam li#a.
2. Ako je na pijan#i bilo vie od sedam li#a, nee se svi smatrati krivima, ne!o e krivi#u morati da plate oni
kojima to bude dokazano,
". Ako neko bude ubijen van kue ili na putu ili na polju od razbojni'ke bande, pa bude imao tri ili vie rana,
tada e troji#a od bande kojima to bude dokazano morati da pojedina'no snose od!ovornost za tu smrt. A
troji#a, ako ih bude vie, platie 1.200 dinara, to iznosi "0 solida. 8ored to!a, i trea troji#a iz te bande
presudie se da plate 600 dinara, to iznosi 15 solida.
#LIV. O pok"onu za prstenovanje
1. Ako neki 'ovek, kao to to biva, umre i ostavi udovi#u, onaj koji hoe da je o$eni, mora pre ven'anja
da pred sudijom 9tun!inom: ili satnikom, tj. sudija 9tun!in: ili satnik treba da zaka$u ro'ite, a na tom
ro'itu treba da imaju tit, i tri 'oveka moraju postaviti tri !lavna za1hteva. -ada onaj koji hoe da o$eni
udovi#u, treba da ima tri jednako teka solida i jedan dinar. ? bie troji#a koji e izmeriti i ispitati nje!ove
solide, i posle to!a, ako im to od!ovara, neka je uzme.
2. Ako to ne uradi i uzme je, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida, i to onome kome
pripada poklon za prstenovanje.
". Ako sve uradi, kao to smo napred rekli, tri solida i dinar prima onaj koji ima pravo, na poklon za
prstenovanje.
%. Ako postoje sestrii1 najstariji sestri treba da primi poklon za
prstenovanje.
5. Ako nema sesria, poklon za prstenovanje primi'e najstariji sin
sestri'ine.
6. Ako sestri'ina nema sina, primi'e !a sin tetke sa materine strane.
). Ako tetka sa materine strane nema sina, poklon za prstenovanje primie ujak, maj'in brat
+,1%
Salijski zakonik
(. Ako nema ni ujaka, tada e poklon za prstenovanje primiti brat ono!a koji je bio ranije o$enjen sa tom
$enom, ukoliko !a nije nasledio.
+. Ali ako nema ni brata, poklon za prstenovanje primi'e najbli$i srodnik do esto! kolena, posle ovih
!ore pojedina'no navedenih, ukoliko nije i naslednik umrlo! mu$a.
10. Ako ne bi bilo srodnika, izuzimajui one posle esto! kolena, poklon za prstenovanje ili naknada koja
zbo! to!a nastane, pripae dr$avnoj bla!ajni.
#LV. O dose"jenii%a
1. Ako neko hoe da se doseli na tue imanje i jedan ili vie stanovnika to!a imanja hoe da !a prime, pa ako
se nae samo i jedan koji se tome protivi, nee smeti da se tamo naseli.
2. Ali, ako neko protiv zabrane jedno! li dvoji#e stanovnika preduzme da se naseli na to imanje, tada oni koji
su mu zabranili treba da to utvrde pred svedo#ima. Ako ne bude hteo da napusti imanje, oni koji su priveli
svedoke treba da postupe na sledei na'in@ ?zjavljujemo pred svedo#ima da se ove noi nalazi na podru'ju
!de va$i saliski zakon i zahtevamo da za iduih 10 noi napusti imanje. 8osle isteka roka od 10 noi,
ponovno dolaze k njemu i pred svedo#ima ponovno zahtevaju da imanje napusti kroz iduih 10 noi. Ako i
tada ne bude hteo da napusti imanje, ponovno mu odre1uju rok od 10 noi, tako da se u svemu napuni "0
noi. Ako ni tada ne bude hteo napustiti imanje, pozivaju !a pred sud. *a sudu treba da se prijave svedo#i,
koji su prisustvovali ranijim izjavama. Ako onaj protiv ko!a je pred svedo#ima iznesen zahtev, ne bride
hteo da doe, a nije !a spre'io kakav pravovaljani razlo!, pa bude posvedo'eno sve ono to smo napred rekli,
tada oni koji su pred svedo#ima postavili svoj zahtev zala$u svoje imanje i mole !ro<a da doe na li#e mesta i
da !a odatle istera. A zbo! to!a to nije hteo da se pokori zakonu, treba da ostavi ono to je tamo uradio, i
pored to!a e se presuditi da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
". Ako se neko doseli na tue imanje, pa u roku od 12 mese#i niko protiv nje!a ne podi!ne nikakav zahtev,
bie si!uran kao to su i ostali susedi.
#LVI. O odreivanju nas"ednika
8ri odreivanju naslednika 9a<atomiji: treba zahtevati da tun!in ili satnik odrede ro'ite. *a tom ro'itu treba
da se pojave sa titom, i da tri 'oveka postave tri pravna zahteva. 8osle to!a izabrae 'oveka sa kojim nije u
srodstvu, kome e ba#iti !ran'i#u u krilo/ onome u 'ije je krilo ba'ena, !ran'i#a treba re#i kolika je imovina,
koliko hoe ili kome hoe da ostavi elu svoju imovinu. >atim onaj u 'ije je krilo ba'ena !ran'i#a treba da se
nastani u kui ono!a koji ju je ba#io. 8osle e pozvati tri ili vie !ostiju i raspola!ae sa onoliko imovine
koliko mu je povereno. nda e onaj kome je to povereno uraditi pred sakupljenim svedo#ima sve ovo. 3ad
se nau pred kraljem ili na nje!ovom sudu, onaj kome je bilo nareeno da imovinu vrati, uzima !ran'i#u i na
tom sudu, u roku od 12 me1se#i, ba#a je u krilo onima, koji su odreeni za naslednike, i predaje im ni manje ni
vie od ono!a to mu je bilo povereno. ? ako tome neko neto pri!ovori, tada tri zakleta svedoka treba da
izjave da su bili na ro'itu pred tun!inom ili satnikom i da su videli 'oveka koji je hteo da za1veta svoju
imovinu kako je ba#io !ran'i#u u krilo ono!a ko!a je izabrao. >atim treba da poimeni'no ozna'e ono!a koji
je svoju imovinu ba#io u krilo, a tako i ono!a ko!a je imenovao za naslednika. ? druda tri zakleta svedoka
moraju izjaviti da je onaj, u 'ije je krilo ba'ena !ran'i#a, boravio u ku#i ono!a koji je zavetao svoju imovinu,
da je onde sakupio tri ili vie !ostiju, da su oni za nje!ovim stolovima po'aeni kaom, da su prizvali
svedoke i zahvalili mu na !ostoprimstvu. 6ve to treba da izjave zakleti svedo#i, a dru!i svedo#i treba da ka$u
da je na kraljevom sudu ili pred kraljem onaj koji je u svoje krilo javno primio imovinu, tj. koji je imovinu
primio pred kraljem ili pred tun!inom, tu imovinu javno i pred svima ba#io u krilo onima koji su imenovani
za naslednike. 6ve to treba da potvrdi devet svedoka.
#LVII. O prona"a(enju krad"jiva
Ako neko kod neko!a prepozna svo!a roba ili konja ili !ove'e ili bilo kakvu dru!u stvar treba zahtevati da
stvar bude predana treem li#u, a onaj kod ko!a se stvar nalazi, treba da to li#e imenuje. 8a ako obe stranke, i
onaj koji je stvar prepoznao i onaj kod ko!a se stvar nalazi, stanuju sa ove strane Abare ili 3arbonara, treba
odrediti termin od 'etrdeset noi. >a vreme to!a termina svi oni koji su to!a konja prodali ili promenili ili !a
mo$da dali za isplatu du!a, treba da budu obaveteni, tj. svaki od sau!ovara'a treba da obavesti dru!o!a, pa
ako neko o! sau!o1vara'a koji je obaveten ne doe na sud, a nema za to pravovaljanih raz1lo!a koji !a u
tome spre'avaju, tada onaj koji je sa njim zaklju'io posao treba da pomou tri svedoka izjavi da mu je javio
da doe na sud, i treba da pomou dru!e troji#e doka$e da je s njim, javno zaklju'io posao. Ako to uradi, nee
biti od!ovorail za krau. A onaj koji ne doe i protiv ko!a su se zakleli svedo#i, on e biti pro!laen za
kradljiv#a u odnosu na ono!a koji je prepoznao stvar, pa e #enu vratiti onome koji je s njim zaklju'io posao,
a odtetu e po zakonu platiti onome koji je prepoznao svoju stvar. 6ve to treba da se reava na sudu koji je
nadle$an za ono!a kod ko!a je stvar prvi put prepoznata i od ko!a je zahtevano imenovanje tree! li#a.
10,1%
Salijski zakonik
&eutim, ako onaj kod ko!a je stvar prepoznata stanuje preko Aoare ili 3arbonara, taj propis treba izvriti u
roku od osamdeset noi.
#LVIII. O "a(no% sveo!anstvu
1. Ako neko bude la$no svedo'io, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
2. Ako bude sumnjivo da se neko krivo zakleo, sakletni#i e se presuditi da plate po 5 solida.
". Ako nekome to bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete, kamate i trokova spora, plati
600 dinara, to iznosi 15 solida.
#LI#. O svedoi%a
1. Ako nekome budu potrebni svedo#i, pa oni mo$da nee da dou na sud, onaj kome su potrebni za
svedo'enje, treba da ih sa svedo#ima pozove na sud da pod zakletvom ka$u ono to znaju.
2. Ako ne budu hteli, a za to nemaju pravovaljanih razlo!a, presudie se da svaki od njih plati 600
dinara, to iznosi 15 solida.
". Ako za svedoke budu pozvana prisutna li#a, pa ne budu htela da pod zakletvom ka$u ono to znaju, i to im
bude sudski nareeno, presudie se da plate 600 dinara, to iznosi 15 solida.
L. O datoj rei
1. Ako se slobodan 'ovek ili lit sve'anom re#i obave$u nekome, tada onaj kome je data re' mora u roku od
'etrdeset noi, ili kako su se spo1razumeli u trenutku davanja re#i, da doe pred kuu ono!a koji se obavezao,
i to sa svedo#ima, ili sa onima koji treba da utvrde visinu obaveze. Ako tada ne bude hteo da isplati datu
oobavezu, presudie se da plati, povrh du!a, 15 solida.
2. Ako i posle to!a ne bude hteo da plati, izvritelj !a poziva na sud i na sledei na'in tra$i izvrenje@ ;a
izvritelj, molim te, tun!ine, da prisili izvrenika koji mi je zadao sve'anu re', da mi plati/ zatim treba da
navede kakav je du! zbo! ko!a mu je data sve'ana re'. -ada tun!in treba da ka$e@ ?zvritelju, sla$em se sa
propisima salisko! zakona prema izvreniku. -ada onaj kome je data sve'ana re' treba da pred svedo#ima da
nikome nita ne isplati niti da u zalo!u pre ne!o to ispuni ono na ta se obavezao, pa zatim $urno, jo to!a
dana, treba da ode pred du$ni kovu kuu, pre ne!o to zae sun#e, i treba da zahteva isplatu du!a. Ako to ne
bude hteo da u'ini, treba da mu da rok do zalaza sun#a. -ada, ako mu je odredio rok do zalaza sun#a, du!
narasta za 120 dinara, to iznosi " solida. 6ve to treba ponoviti do tri puta u roku od tri nedelje, pa kad je i po
trei put sve to uraeno, ako jo ne bude hteo da plati, du! narasta do "60 dinara, tj. do + solida, odnosno za
svaku opomenu ili za svaki rok do zalaza sun#a, du! narasta za " solida.
". Ako neko i posle zakonsko! termina ne bude hteo da iskupi sve'anu datu re', tada e onaj kome je data re'
otii do !ro<a ono!a mesta na 'ijem podru'ju boravi onaj koji je dao sve'anu re', uzee !ran'i#u i rei@ !ro<e,
imenovani 'ovek dao mi je sve'anu re', a nje!ova obaveza ve je po zakonu dospela i zato je po propisima
salisko! zakona bio pozivan na sud/ dajem za !arantiju sebe i svoje imanje da po zakonu uzimam nje!ovu
imovinu. ? neka ka$e zbo! 'e!a i na koju sumu mu je dao sve'anu re'. -ada neka !ro< skupi oko sebe sedam
prikladnih porotnika i s njima neka ide do kue ono!a koji je dao sve'anu re' i neka ka$e@ prisutni 'ove'e,
isplati dobrovoljno ovome 'oveku ono, na ta si dao sve'anu red i izaberi bilo koju dvoji#u od ovih porotnika
koji e presuditi koliko si du$an, te ono to du!uje isplati po pravednoj #eni. Ako se on tome ne odazove, pa
bio on prisutan ili odsutan, tada porotni#i odreuju koliko
iznosi du!, i za toliko mu plene imovinu. d te imovine dva dela po zakonu pripadaju onome kome je du$an,
a trei deo !ro< uzima na ime javne da$bine, ukoliko javna da$bina za tu svotu ve nije isplaena.
%. Ako je !ro< bio zamoljen i nije ?mao pravovaljanih razlo!a ili nije bio u nekoj kraljevskoj slu$bi, ili je
oklevao da tamo ode ili da neko!a poalje, da po zakonu i pravdi zahteva izvrenje, od!ovarae svojim
$ivotom ili e morati da se otkupi za punu vrednost.
LI
1. Ako neko neopravdano zove !ro<a da pleni tuu imovinu i zamoli !a da doe, a za to nema zakonski
dospele tra$bine, niti !a je pozvao na sud, a nije mu data ni sve'ana re', presudie se da plati (.000 dinara, to
iznosi 200 solida.
2. Ako pozvani !ro< protiv zakona ili povrh du!a zapleni jo i neto vie, ili e se otkupiti za punu vrednost ili
e od!ovarati svojim $ivotom.
LII. O stvari%a dati% u zaja% i"i na pos"ugu
Ako neko nekome pozajmi ili da na poslu!u neke svoje stvari, pa on ne bude hteo da mu ih vrati, treba da !a
na sledei na'in pozove na sud. 6a svedo#ima dolazi pred kuu ono!a kome je stvari pozajmio ili dao na
11,1%
Salijski zakonik
poslu!u i izjavljuje sledee@ zato to nisi hteo da vrati stvari koje sam ti pozajmio ili dao na poslu!u, pripremi
ih do sledee noi tako kao to propisuje saliski zakon/ i tako mu daje rok do zalaza, sun#a. Ako ni tada ne
bude hteo da ih vrati, daje mu na sli'an na'in novi rok od sedam noi. 6edme noi isto tako pred svedo#ima
izjavljuje da do idue noi pripremi nje!ove stvari kao to propisuje saliski zakon. Ako ni tada ne bude hteo
da ih vrati, posle novih sedam noi ponovno i na isti na'in dolazi k njemu sa svedo#ima, pa zahteva da vrati
du!ovano. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, daje mu rok do zalaza sun#a. >ato to mu je tri puta dao rok
do zalaza sun#a, za svaki taj rok onome to je du!ovao prirasta po 120 dinara, tj. po " solida. Ako ni tada ne
bude hteo da vrati du!ovano, a ne da ni sve'anu re' da e to vratiti, presudie se da, pored ono!a to je du$an
i pored onih devet solida, koji su zbo! triju opomena prirasli du1!ovanome, poverio#u plati 600 dinara, to
iznosi 15 solida.
LIII. O otkup"jivanju ruke na &o(ije% sudu
1. Ako neko bude pozvan na bo$iji sud, pa mo$da doe do to!a, da pozvani otkupi svoju ruku i da
sakletvenike, tada e on, ako se radi o stvari na temelju koje bi, da je osuen, trebalo da plati 600 dinara, to
iznosi 15 solida, otkupiti svoju ruku sa 120 dinara, tj. " solida.
2. Ali ako za otkup ruke plati vie, !ro<u treba platiti takvu javnu da$binu, kakvu bi platio da je u parni#i
osuen.
". Ali, ako se radilo o stvari zbo! koje bi, da mu je dokazana, bio osuen da plati "5 solida, pa ako doe do
to!a da otkupi svoju ruku, za otkup ruke platie 2%0 dinara, to iznosi 6 solida.
%. Ali, ako za otkup ruke plati vie, !ro<u treba platiti takvu javnu da$binu kakvu bi platio da je u parni#i
osuen. -akav otkup primenjuje se u svim slu'ajevima do krvnine za 'oveka.
5. Ako neko optu$i neko!a zbo! krvnine i pozove !a na bo$iji sud, pa doe do to!a da da sakletvenike i da
otkupi svoju ruku, za otkup ruke platie 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
6. Ali, ako za otkup ruke plati vie, !ro<u treba platiti javnu da$binu, kakvu bi platio da je osuen na plaanje
krvnine.
LIV. O u&istvu gro+a
1. Ako neko ubije !ro<a, presudie se da plati 2%.000 dinaraB to iznosi 600 solida.
2. Ako neko ubije seosko! stareinu, ili !ro<ovo! zamenika, koji je bio kraljev kmet, presudie se da plati
12.000 dinara, to iznosi "00 solida.
". Ako neko ubije seosko! stareinu, koji je bio slobodan 'ovek, presudie se da plati 2%.000 dinara, to
iznosi 600 solida.
%. C pojedinim sudovima ne treba da bude vie pd tri seoske stareine. Ako oni neto presude u stvarima za
koje su nadle$ni, neka se ne tra$i da !ro< to osna$i.
LV. O p"ja!kanju "e$eva

1. Ako neko oplja'ka telo ubijeno! 'oveka, pre ne!o to se sahrani, presudi se da plati 2,500 dinara, to
iznosi 62 1,2 solida.
2. Ako neko iskopa i oplja'ka ve sahranjeno telo, i to mu bude doka1zano bie lien zatite zakona sve do
ono!a dana, dok se ne izmiri sa roa1
#ima mrtva#a i dok oni za nje!a pred sudom ne tra$e da sme doi meu ?jude. 3o njemu, pre ne!o to se
izmiri sa roa#ima, da hleba, ili mu pru$i !ostoprimstvo, pa bilo to roa#i ili nje!ova $ena, presudie se da
plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
". naj, meutim, kome se doka$e da je u'inio taj zlo'in, presudie se da plati (.000 dinara, to iznosi 200
solida.
%. Ako neko sahrani mrtvo!a 'oveka u drvenom kov'e!u ili u !robni#i preko dru!o!a, i to mu bude dokazano,
presudie se da plati 1.(00 dinara, to iznosi %5 solida.
LVI. O ono%e koji od&ije da doe pred sud
1. Ako neko odbije da doe pred sud ili nee da uradi pno na to su !a porotni#i presudili, a nee ni da zada
sve'anu re' da e isplatiti odtetu ili da e se podvri bo$ijem sudu ili kakvom dru!om zakonu, treba !a poz1
vati pred kralja. -amo treba da se pojavi dvanaest svedoka, od kojih e svaki put troji#a pod zakletvom izjaviti
da su bili na sudu pred porotni#i1ma, kad je osuen da ide pred bo$iji sud ili da zada sve'anu re' da e platiti
odtetu, a da je on to odbio. >atim e dru!a troji#a pod zakletvom izjaviti da su bili posle ono!a dana kad su
!a porotni#i presudili da ide pred bo$iji sud ili da plati odtetu, tj. da mu je posle termina od %0 noi
ponovo odreen rok do zalaza sun#a, i da nikako nije hteo da ispuni svoju obavezu. 8osle to!a, tj. u roku od
'etrdeset noi treba !a pozvati na sud pred kralja, pa tri svedoka treba da izjave da su bili kod nje!ove kue i
12,1%
Salijski zakonik
da su !a pozvali i da mu je dat rok do zalaza sun#a. Ako on ni tada ne doe, potrebno je da devet svedoka pod
zakletvom izjave sve ono to smo napred naveli. ?sto tako, ako ne doe ni to!a dana, treba mu dati rok do
zalaza sun#a i treba da pored sebe ima tri svedoka koji su bili prisutni kad mu je odredio rok. C slu'aju, kad je
onaj koji !a poziva sve to uradio, pa se onaj koji je pozvan ni na jedan poziv ne odazove, tada e !a kralj pred
ko!a je pozvan staviti van zakona. C tom slu'aju bie kriv on sam i sve nje!ove stvari. ? svaki onaj koji mu,
pre ne!o li namiri to je du$an, pru$i hranu, ili da !ostoprimstvo, pa bila to i nje!ova $ena, presudie se da
plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.
LVII. O porotnii%a
1. Ako neki od porotnika koji se nalaze na sudu i vode raspravu izmeu stranaka odbiju da izreknu presudu,
onaj koji vodi parni#u treba da im ka$e@ pozivam vas da po saliskom zakonu izreknete pravi#u. Ako to ne
budu hteli da urade, sedam od tih porotnika presudie se da pre zalaza sun#a plate po 120 dinara, to iznosi "
solida.
2. Ako ni tada ne budu hteli da izreknu pravi#u, i ne budu dali sve'anu re' da e platiti po " solida, poto im
je dat rok do zalaza sun#a, presudie se da plate 600 dinara, to iznosi 15 solida.
". Ali kad porotni#i nisu sudili po zakonu, onaj protiv ko!a su doneli presudu, neka dalje vodi svoju parni#u,
pa ako doka$e da nisu sudili po pravu, svaki od njih e se presuditi da plati po 600 dinara, to iznosi 15
solida.
LVIII. O &aanju ze%"je
1. Ako neko ubije 'oveka i preda svu imovinu, pa ipak ne bude imao da isplati sve ono to zakon tra$i, treba
dovesti dvanaest sakletvenika koji e potvrditi da ni na zemlji ni pod zemljom nema vie imovine od ono!a
to je dao. 8osle to!a, on e u svojoj kui i u aku e sabrati zemlju iz sva 'etiri u!la@ zatim e stati na vrata,
na pra!, pa e, !ledajui u kuu, iz leve ruke preko svo!a ramena ba#iti zemlju na najbli$e! srodnika. Ako su
ota# i braa ve dali to imaju, zemlju e ba#iti na svoje, tj. na troji#u najbli$ih srodnika sa maj'ine i troji#u
najbli$ih sa o'eve strane. >atim e samo u koulji, neopasan i bos, sa tapom u ru#i presko'iti o!radu, sa
#iljem da polovinu, koliko je za krvninu du$an i koliko zakon nareuje, plate ta troji#a/ to isto treba da urade i
ona troji#a sa o'eve strane. Ali, ako neki od njih bude tako siromaan, i ne bude imao odakle da isplati eli
du!, taj siromani ponovno ba#a zemlju na bo!atije!a da on isplati elu svotu po zakonu. Ali, ako i taj ne bi
imao odakle da sve isplati, tada e onaj kome je ubi#a zadao sve'anu re', privesti ubi#u sudu i posle e !a
izvoditi 'etiri puta da otkupi zadanu sve'anu re'. Ako niko ne zada veru da isplati krvninu, tj. ako mu niko ne
pomo!ne da isplati to jo nije isplatio, tada e platiti svojim $ivotom.
LI#. O nas"eu
1. Ako neko umre i ne ostavi de#e, a $iva mu je majka, ona e !a naslediti.
2. Ako mu majka nije $iva, a ostavi brata ili sestru, oni e !a naslediti.
". Ako ni njih nema, nasledie !a tetka.
%. A dalje, nasledie !a najbli$i srodnik iz pomenutih loza.
5. >emlju, meutim, nikako ne mo$e da nasledi $ena, ne!o #ela zemlja pripada mukar#ima nje!ova roda.
L#. O ono%e koji 'o*e da se os"o&odi rod&inski' veza
naj koji hoe da se oslobodi rodbinskih veza treba da doe pred tun!ina i da pred njim prekine iznad !lave
tri vrbova pruta. >atim treba da ih na sudu ba#i na 'etiri strane i da izjavi da se odri'e njihove pomoi pri
zakletvi, nasledstva i svake veze sa njima. Ako posle to!a neki od nje!o1vih, roaka bude ubijen ili umre,
nee imati pravo ni na nasledstvo ni na krv1ninu, ve e to nasledstvo pripasti dravnoj bla!ajni.
L#I. O oti%anju iz tue ruke
1. Ako neko to!od otme dru!ome iz ruke, treba da vrati stvar, a povrh to!a. presudie se da plati 1.200
dinara, to iznosi "0 olida.
2. Ako neko oplja'ka mrtvo!a 'oveka, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida. 6li'no tako
ako oplja'ka to!od i od $ivo! 'oveka presudie se da plati 62 1,2 solida.
". Ali, ako neki 'ovek zahteva da neka stvar bude predata na 'uvanje treem li#u, i tu stvar silom otme,
presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi "0 solida.
L#II. O krvnini
1",1%
Salijski zakonik
1. Ako je ubijen ota#, polovinu krvnine dobijaju sinovi, a dru!u polovinu dele najbli$i roa#i sa o'eve i sa
materine strane.
2. Ako bilo sa o'eve, bilo sa materine strane nema nijedno! roaka, taj deo pripada dr$avnoj bla!ajni.
L#III. O u&istvu s"o&odnog !oveka koji se na"azi na vojno% po'odu
1. Ako neko ubije slobodno! 'oveka koji se nalazi na vojnom pohodu, a nije bio u kraljevoj slu$bi, presudie
se da plati 2%.000 dinara to iznosi 600 solida.
2. Ako je ubijeni bio u kraljevoj slu$bi, onaj kome se doka$e ubistvo presudie se da plati 1.(00 solida.
L#IV. O s"ugi ve$tia
1. Ako neko za neko!a ka$e da je slu!a veti#a, tj. da je njihov nosa', ili onaj za ko!a se pri'a da nosi kotao u
kome veti#e kuvaju, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1,2 solida.
2. Ako neko za slobodnu $enu ka$e da je veti#a, i ne bude to mo!ao dokazati, presudie se da plati tri puta
po 2.500 dinara, to iznosi 1() 1,2 solida.
L#V. O deranju tueg konja &ez pristanka gospodara
1. Ako neko bez pristanka !ospodara odere tue! konja, pa to, zapitan na sudu, prizna, treba da naknadi
konja.
2. &eutim, ako to ne prizna, i bude mu dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.%00
dinara, to iznosi "5 solida.
*) Salijski zakonik je jedan iz grupe varvarskih zakona leges barbarorum. Varvarski zakoni germanskih
plemena nastajali su od konca V veka n.e. kada su stvorene i prve drave germanskih naroda na teritoriji
bive Rimske mperije. Varvarski zakoni vaili su uglavnom za pripadnike odgovaraju!ih plemena. " ovim
zakonima zapisano je i sankcionisano postoje!e obi#ajno pravo, ali vremenom ovi zakoni dopunjavani su
novim pravilima koja su reguli$sala novonastale odnose. %akonici su mogli biti zvani#ne i poluzvani#ne
zbirke. zvorni tekstovi veoma su retko sa#uvam, postoji vie prepisa tekstova u koje su prepisiva#i ubacivali i
nove odredbe. &eki varvarski zakoni bili su po nekoliko puta i slubeno redigovani. 'ni sadre preteno
odredbe iz oblasti krivi#nog i procesnog prava, manje iz privatnog a najmanje iz ustavnog. (isani su
uglavnom latinskim jezikom.
Salijski zakonik nastao je krajem V veka n.e. u )rana#koj dravi, a vaio je prema principu personalnog
prava za Salijske )ranke. Salijski zakonik kao i
ostali varvarski zakonici, predstavlja zbirku obi#ajnog prava salijskih )ranaka, koje je bilo sankcionisano od
organa dravne vlasti. &apisan je na lntinskom jeziku* uticaj rimskog prava je minimalan, mada se u kasnijim
zakonima varvarskih plemena taj uticaj vie ose!ao +Ripuarski zakonik,. Salijski zakonik regulie razli#itu
pravnu materiju, no, najvie odredaba ima iz oblasti krivi#nog prava. "poredo s promenama nastalim u
)rana#koj dravi i Salijski zakonik se dopunjavao i menjao, to pokazuje i postojanje nekoliko prepisa
rukopisa ovog zakonika koji se izme-u sebe razlikuju. .roj #lanova Salijskog zakonika nije u svim rukopisima
isti* u nekim rukopisima ima /0 #lanova, u nekim 12, a u nekim 99 #lanova.
1%,1%