IVANAERCEGOVAC:

Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

437
UDK:004.738.5:070

ONLAJNNOVINARSTVO:
MOGUNOSTZANEZAVISNODELOVANJEPROFESIJE

ONLINEJOURNALISM:
OPPORTUNITYFORINDEPENDENTPROFESSIONALACTION

IVANAERCEGOVAC,masterand
FakultetzakulturuimedijeMegatrenduniverzitetauBeogradu

Apstrakt: Nezavisno novinarstvo u mnogim kulturama dananjice

predstavljasamomitkadasutradicionalnimedijiupitanju.Klasini
medijisveviepostajuveomaskupoglasniprostorukojemsevelikim
kompanijama, zahvaljujui odreenim medijskim sadrajima servira
segmentirana i spremna potrebna ciljna grupa u vidu masmedijske
publike, odnosno korisnika tih medijskih sadraja, to se kao ukupni
rezultat svodi na nepoverenje recipijenata, kada su klasini mediji,
odnosnoradio,televizijai tampaupitanju.Sdrugestrane,internet
kao jo uvek neistraeni prostor ostavlja mesta nezavisnim portalima
nakojimasemoeslobodnoizvetavatiibavitisenovinarskomprofe
sijombezpogubneautocenzure.
Utekstusepromiljaoidejipreduzetnikognovinarstvakojesenain
ternetu moe ostvariti zahvaljujui odreenim oglasnim servisima, a
koji svojim principom rada omoguava finansijski nezavistan rad
internet portala. Rad dalje upuuje na mogue greke i zamke novog
medija o kojima treba voditi rauna prilikom obavljanja novinarskog
posla.
Kljune rei: Onlajn novinarstvo, nezavisno novinarstvo, internet,
novimedij,internetservisi

Abstract:Independentjournalisminmanyculturestodaypresentsa
mythwhenitcomestotraditionalmedia.Classicmediaisbecominga
very expensive advertising space where segmented and readymade
targetgroupsintheformofmassmediaaudiencesandusersofmedia

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
438
content are served to large companies, thanks to specific media con
tents. The overall result is reduced confidence of the recipients when
the classical media, such as radio, television and the press is concer
ned. On the other hand, the internet as yet unexplored area leaves
somespacetoindependentportalswhereonecanreportfreelyanden
gageintheprofessionwithoutdetrimentalselfcensorship.
ThearticleargueabouttheentrepreneurialjournalismontheInternet
andtheideathatitcanberealizedthroughcertainadvertisingservi
ces that are enabling the financial independence of the internet por
tals. The paper further points to the possible mistakes and pitfalls of
new media to be taken into consideration when working as a online
journalist.
Keywords: Online Journalism, Independent Journalism, Internet,
NewMedia,InternetServices

1.Uvod
Borba za nezavisno novinarstvo neprekidna jejo od vremena kada je
ovaprofesijanastala.Uistorijiovepdelatnostioveanstvosesuretalosabro
jnim pokuajima guenja istine od, u poetku brutalne cenzure, do lukavih i
sofisticiranih manipulativnih tehnika koje se danas koriste.Istorijski gledano,
razliite centre moi, kojma je u manjoj ili veoj meri polazilo za rukom da
kontroliumedijemasovnogkomuniciranja,teorijajeodavnopodelilanapoli
tikuiekonomskusferu,alinikadanijeuspeladaponudikonkretnoreenjeu
kojem e urnalizam moi da se takvih uticaja rei. Uruavanjem dravnih
sistema,naroitoutranzicionimzemaljamameukojimasenalazeizemljeiz
naeg regiona otvara se prostor i za uruavanje medija masovnog komunici
ranja.Posledicanestabilinihsistemaidravnihinstitucijaunjimajesteidesta
bilizovanekonomskipoloajmedija,tesenatajnainstvaranjihovafinansij
skazavisnost,todaljerezultirapostojanjemvelikogbrojatelevizijskihiradio
stanicasnekvalitetnomprodukcijom,tabloidnomprogramskomkoncepcijom
i na kraju, autocenzurom, kao svojevrsnim vidovima dezavuisanja istine,
upravozaraunpomenutihcentaramoi.tampanimediji,takoenezaostaju
uovojdekadencijitesemoereidajepriaosmrtinezavisnognovinarstava
utradicionalnimmedijimanatajnainzaokruena.
Klasinimedijisveviepredstavljajuveomaskupoglasniprostoruko
jem se velikim kompanijama, zahvaljujui odreenim medijskim sadrajima
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

439
servira segmentirana i spremna potrebna ciljna grupa u vidu masmedijske
publike, odnosno korisnika tih medijski sadraja. Naravno, oglasna sekunda
ili centimetar su neodvojivi segment funkcionisanja bilo kojeg medija, ali di
rektnavezaizmeuoglaivaaiponuaaoglasnogprostorastvaraisvojevr
snu ekonomsku zavisnost medija u odnosu na kompaniju koja se oglaava. S
druge strane, zakonski okviri kojima se na odreeni nain ograniava delat
nostelektronskihitampanihmedijastvara,doduemanjevidljivuuodnosu
na ekonomski pritisak, zavisnu vezu i sa politikim iniocima jedne drave.
Naime, drava smatra da je njen zadatak da kontrolie mehanizme informi
sanja koje u oima svih predstavlja klju demokratije. Tako u ime informisa
nosti vladajui stavovi i preovlaujua izlaganja otvaraju vrata dezinformaci
ji(Bal,1997:114).Streestrane,optanetransparentnostvlasnikestrukture
medijskihorganizacija,usledkojejemoguplasmaneljenih(dez)informacija,
graane kao korisnike medija postavlja u prilino nezavidan poloaj kada je
informisanost o dogaajima i pojavama od opteg znaaja u pitanju. Takoe,
jo jedan od osnovnih problema lei i u injenici da novinarstvo nikada nije
doseglodrutvenistatusstruke,buduidajemoguebavljenjeovomprofesi
jom bez institucionalnog strunog obrazovanja i formalne drutvene potvrde
strunekompetentnostinovinara(Mileti,2012:224).
Sve ove injenice nameu opti zakljuak koji govori o pogubnom
poloaju nezavisnog novinarstva, a mazanje oiju javnosti zbog nedostatka
pravih vesti, jer se danas smatra otmenim da nas strano brine ili pogaa
neto na drugom kraju sveta. (Volkov, 2002: 233) ili zbog elje da se vane
injenice iz stvarnosti izbegnu, rezultira smanjenim tiraima u tampanim
medijimaiopadanjemgledanosti,odnosnosluanostiuelektronskim.Viese
ne govori o slobodi osnivanja odreenih novina ve o potrebi da se sauva
pluralizam(Bal,1997:111).Ukupnirezultatsvodisenanepoverenjerecipije
nata, kada su klasini mediji, odnosno radio, televizija i tampa u pitanju.
Meutim, nisu samo inioci javnog mnenja, odnosno graani, ti koji tradicio
nalnimmedijimaokreulea.PremaFransisuBalu,naunici,knjievnici,sve
tenici,paakipolitiaritakoeosuujumedijezaonotoineilineine.On
smatradajemoinformisanjaonotojemitologizovano,kaoidapostojepre
drasudeoklasinimmasmedijima.Ontakoesmatradasunerealnapredvi
anja budunosti komuikacija koja se odnose na razliite predstave koje usa
glaavaju veiti konzervatizam sa svim prolim sadanjim i buduim etatiz
mimakakobisesuzileautonomnostnovinarainezavisnostinformisanja(Bal,
1996: 110). Na ovaj nain se optuivanjem za iskrivljenje svake slike koju

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
440
pokua da prikae, novinaru koji deluje u bilo kojem obliku standardnih
medija, pored direktnog uticaja i indirektno stvara dodatni oseaj teskobe i
neslobodeuizraavanjuiobavljanjuposla,amedijimaukojimaoniobavljaju
tu,reklobiseskuenu,delatnostdodeljujeseuloganeetvrtevlastikakose
sve ee govori, ve neka vrsta globalne telektarije, kako ju je nazvao Bal ili
premaVolkovuakpsihokratije.PjerNorpaksmatradaseumedijimaodvija
svojevrsnaverzijadopunskogrataizmeuvepomenutihcentaramoi.Te
centre nekada su predstavljale SAD i SSSR, dok se danas taj sukob odvija iz
meuvelikihglobalnihtj.multinacionalnihkompanija.
Iako je nezahvalno generalizovati situaciju, ali kad iskljuimo rad tra
dicionalnih medija kao mogui odraz nezavisnog urnalizma, preostaje istra
ivanje mogunosti koje nudi novi medij, odnosno, internet. Naime, injenica
jedadanaspreovladavamiljenjedanainternetukaoiunovinarstvunevae
nikakvistandardi,tedajeobjekivno,tj.nezavisnonovinarstvoskoroupotpu
nosti nestalo. Meutim, nasuprot takvom uverenju, neophodno je istai da
internetsvojomirinomidostupnouuravonapoljunezavisnognovinarstva
nudinesluenemogunosti.Vebilionlajnnovinarstvozapravonudidvostru
ku korist u odnosu na klasine medije. Prva je svakako mogunost rada bez
spoljnihpritisakaiuticaja,adrugaseogledaumogunostisamozapoljavanja
to,morasepriznati,nijenezanemarljivbenefit.

2.Informacionaprivreda
Iluzijadajenovinarstvoiskljuivopozivkojiobavezujenjegovedelat
nikedaizvetavajujavnostobitnimpromenamaudrutvu,prestalajedapos
toji onog istorijskog trenutka kada je prva vest prodata, kao bilo koji drugi
proizvodnatritu.Sjednestrane,tojerazumljivokolikoiplaanjepregleda
kod lekara, ali su u meuvremenu, kako je ve ranije reeno jednostavnu
ponudu i potranju za samom informacijom poremetili i izvitoperili drugi
interesi. Uprkos ovakvom optem stanju, za internet se moe rei da i dalje
nudi mnogobrojne mogunosti upravo na polju urnalistike, ali, ini se da je
taj potencijal ipak nedovoljno korien. Naime, onlajn novinarstvo kao mod
erni tehnoloki proizvod globalnog medija kakva je svetska virtuelna mrea
svakakomoebitiprimenjenoidostupnosvudaisvima,aipakje,naroitou
regionu,veomamalokorienutesvrhe.Objektivnonovinarstvouonojformi
ukojojgateorijazamiljanemoepostojatiilibaremneudovoljnojmeriak
ni u tako oroko dostupnoj mrei kakva je internet iz prostog razloga jer
ovek/novinar sam po sebi nije objekat ve subjektivno mislee bie sa odre
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

441
enimstavovima.FrancuskiteoretiarVolkovistiedainjenicanijeinforma
cija, ve da ona to postaje kada je informator prense onome ko se informie,
kao i da informacija nikada ne sadri stoprocentnu istinu (Volkov, 2002: 17
18). Kao i mnogi drugi teoretiari i on smatra da svaku informaciju koja pre
tendujedajeobjektivnatrebarazmatratispodozrenjem(Volkov,2002:18),pa
s tim u vezi treba rei da taj virtuelni prostor koji danas nazivamo internet
svoju prednost pronalazi u raznovrsnosti koju nudi i mogunosti da se jedan
dogaaj promatra sa razliitih strana i iz drugaijih uglova. Ipak uprkos toj
injenici, na domaem sajber terenu najvei broj internet portala, zapravo je
vezanzanekitipklasinogmedijaisluikaoteaserilidopunasvomtam
panom, odnosno elektronskom izdanju. Ureivaka politika takvih portala
nimalosenerazlikujenitiimabilokakvuautonomijuuodnosunamatinu
redakciju.Uzemljamaukojimajeprisutanveibrojnezavisnihportala,istra
ivanja pokazuju da se poverenje korisnika gradi upravo na pouzdanosti,
pravovremenostiiodsustvupristrasnostiuizvetavanju.
Pozivkojempripadajuikodeksikojiihobavezuju,upuuju naprona
laenje naina da se objektivno izvetava o kljunim pitanjima po drutvo su
odprimarnogznaajazapripadnikesedmesileionimorajubitiupoznatis
tominjenicom.Trebasepozvatinaslobodusavestinovinara.Samitrebada
odlue da li e izabrati pristup iji je jedini cilj medijski uspeh ili pristup koji
veubriguobraautiskukakavnagledaoceostavljajureislika.Samoodnjh
zavisidalieseopredelitizaodgovornostiprofesionalizam(Bal,1997:122
123), a pokretanje blogova ili samostalnih, nezavisnih internet portala reenje
jekojemseonikojiseizvetavanjemjavnostiodogaajimaodjavnogznaaja
bave bez drugih (zadnjih) namera osim onih propisanih tzv. Hipokratovom
zakletvomurnalizma.
U tekstu koji se nalazi na sajtu Europian Journalism Observatory (rs.ejo
online.eu)Onlajnmedijiansazanezavisnonovinarstvo
1
istiesedapos
tojemnogobrojniproblemiutradicionalnimmedijima,odpolitikihpritisakai
sveintenzivnijeguticajaekonomskihcentaramoi,dosveteihuslova radai
finansijske situacije u kojoj se nalaze novinari, koji sve vie primoravaju
medijskeprofesionalcedatragajuzanovimmodelimaposlovanjakakobiop
stali u medijskoj sferi. Tekst dalje upuuje je ovaj koncept preduzetnikog
novinarstva(entrepreneurialjournalism)poeodaserazvijakaoodgovorna
navedene izazove, u SAD je jo pre nekoliko godina, a koji je, meutim, jo

1
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansazanezavisnonovinarstvo

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
442
uveknedovoljnopoznatudomaojjavnosti,jerjeteknedavno,tanijekrajem
oktobra2013.odranprviseminarnaovutemu.Seminarjeokupionovinareiz
Jugoistone Evrope, koji su tokom tri radna dana uili kako da samostalno
pokrenu svoje medijske projekte na internetu kao i da obezbede njihovu fi
nansijskuodrivost.
Direktor Medijskog programa za Jugoistonu Evropu Fondacije Kon
radAdenauer,Kristijanparistiedajepreduzetnikonovinarstvonedovolj
no poznat termin u javnosti, ali da u osnovi podrazumeva razvoj nezavisnog
onlajn novinarstva, kao i rad novinara kao frilensera. U zemljama regiona
ovojevaanviddelovanjaurnalistikejertradicionalnimedijineobezbeuju
dovoljno raznovrsnosnog i uravnoteenog izvetavanja to je svakako neop
hodnozasvakudemokratiju.
Ovde se meutim s pravom postavlja i pitanje odrivosti nezavisnih
glasila na internetu, jer kako je ve reeno zavisnost i opstanak nekog medija
ne proizilazi samo iz privrenosti odreenim politikim ve i ekonomskim
interesnim grupama. Tako se osim vladajuim ili opozicionim politikim
strankamaizfinansijskihrazlogaurednitvookreeikompanijamakojemogu
bitipotencijalnioglaivai,tesenekenegativneinformacijeodjavnogznaaja
i u tom smislu skrivaju od javnosti. Budui da samo finansijski nezavisni
medijimogubitiupotpunostislobodni,reenjeoizlaskuizovakvezavisni
kesituacijemoesetraitiusistemufinansiranjapayperclickmodelomkak
vogjemeuprviminajrazvijenijimoformilakompanijaGuglusvojimGoogle
AdSenceiAdWordprogramima,kaoiregionalniEtargetservis.
Ovajsistemfinansiranjasajtovabaziranjenatzv.ciljanomoglaavanju
(targetiranju),kojejeupotpunostiufunkcijiobjektivnostiinezavisnostinovi
narskog izvetavanja. Sistem funkcionie na bazi rotiranja oglasa, gde oglai
vai i oni koji ustupaju oglasni prostor nisu u direktnoj vezi, te jedni druge
nisuumogunostinidauslovljavaju.Natajnain,onlajnnovinarikojiradeza
internetportalekojisuokrenutiizvetavanju,odnosnofunkcioniukaoglasi
la,mogunesmetanodaobavljajusvojudelatnost.Pozicioniranostservera,kao
i mogunost skrivanja identiteta, dodatna su prednost u odnosu na bilo koji
drugimedijgdelokacijaredakcijepraktinomorabitipoznata.Uzpayperclick
servise, preporuuje se i korienje Guglovih servisa Google Webmaster Tools i
Google Analytics tj. onlajn aplikacija koje e kreatorima internetskih stranica
pomoi u kreiranju sadraja prema kljuim reima. Uz rezultate dobijene
putem takozvanih crawlera, tj. puzaa uredniku sajta, odnosno informativnog
glasila na internetu bie jednostavnije da optimizuje stranicu i njen sadraj
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

443
usmeri prema ee traenim kljunim reima, to pospeuje poseenost stra
nicama,aliidaljeodravafinansijskunezavisnost,jeroglaivainemogubiti
u prilici da utiu na ishod krajnjeg plasmana njihovog oglasa. Takoe, treba
napomenuti da je potraga za nepodobnim sajtovima za oglaivae gotovo
nemogua ak i uz odreenu automatizaciju potrage, upravo zbog rotirajue
prirode oglasa, jer se prilikom svakog novog klika na odreeni link koji vodi
ka stranici na kojoj se nalaze oglasi jednog od navedenih servisa, na traenoj
stranicupojavinovioglas.
Trokovi odravanja glasila drugi su finansijski aspekt odrivosti
medija, koji su meu osnovnim i najvanijim iniocima kada je u pitanju
nezavisnost medija. Prednost internetskih nad bilo kojim drugim medijima
upravoleiudalekomanjimtrokovima,jerdoksefinansijskarealizacijakla
sinih medija (tampanje ili emitovanje), ne raunajui autorske honorare,
meridesetinamaistotinamahiljadaevra,jedaninternetportalmoesepokre
nutisamanjeodstotinuevra.Sdrugestrane,onlajnglasilazahvaljujuisvojoj
multimedijalnosti nude i potpuniji sadraj kombinujui tekst, sliku, video i
audioujednom.

3.Zakonskebarijereuklasinimmedijima
Poredpolitikihiekonomskihpritisakaokojimajevebilorei,zaza
medijsku (ne)raznovrsnost posebnu odgovornost snosi drava, odnosno za
konskiokviriukojimaonadelujekadajeupitanjuosnivanjenovihmedijskih
organizacija.Naime,zapokretanjeelektronskihmedijapoputTViliradiosta
niceizmeuostalogpotrebnesuidozvoledravnihorgana.Republikaradi
odifuzna agencija i RATEL izdaju licence za ije su dobijanje predviene izu
zetnovisokeadministrativnetakse,kojeprilinouveavajutrokove. Sdruge
strane,zapokretanjeinformativnogportalapotrebnojesamozakupitidomen
kodnekogodraspoloivihinternetprovajderaiprostornaserveru.Prednost
virtuelnihglasilauodnosunaklasineinjihovezavisnostiodustanovapoput
RRAiRATELa,takoejeiukontrolikojuoviorganimogudasprovode,to
opet, naroito u zemljama regiona koje su uglavnom drave u tranziciji sa
nedovoljno razvijenim i nestabilnim institucijama, mogu na neki nain biti
shvaeniikaoorganikontroleicenzure.
Zakonnaravnopokuavadaurediivirtuelniprostortetakotrebatre
ba biti upoznat i sa pokuajima da se sajber prostor osujeti u smislu slobode
govora i stavi pod odreeni vid kontrole. Ne samo u zemljama regiona ve i
na globalnm nivou. Tako je na primer poetkom 2012. godine, polemika oko

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
444
ACTA sporazuma dosegla vrhunac kada je Evropski parlament na kraju od
bacioovajdokument,zahvaljujuiprotestimairomEvropeupravozbogsves
ti da se pod okriljem borbe protiv falsifikata i piraterije, moe ak i sloboda
pisanereinaovajnainukinutinasvetskojmrei.Protivniciovomdokumen
tutvrdedajeosimblokiranjapiraterijenainternetu,doputagaenjeilibloki
ranje web stranica koje mogu praviti probleme vladi neke zemlje. Borbe za
ukidanjeovogsporazumauzemljamakojesunjegovepotpisniceidaljetraju,
apokuajuvoenjaovakvogdokumentasigurnonijeposlednji.Unekimzem
ljamasporazumiovogtipaaknisunipotrebnijerjeudravamapoputKine
ili Turske pristup internetu strogo kontrolisan tako to dravne institucije
korisnicima ukidaju pristup odreenim domenima i adresama. S tim u vezi,
trebaistaijojednuprednostnovog,tehnolokinaprednijegmedijanadkla
sinim, koja se ogleda u njegovoj dostupnosti. Naime, dok su tradicionalni
mediji ogranieni frekvencijom, zakupom kanala za satelitsko emitovanje,
odnosno distribucijom i tiraem, internetska glasila dostupna su svima i na
skoro svakoj (ako izuzmemo drave pod autoblokadom) geografskoj taki.
Otvorenpristupinternetujedinijesutinskipotrebanelementdabisepristu
piloodreenojwebadresinezavisnogportala.Poslednjiprimerpokuajablo
kade drutvene mree Tviter u Turskoj, kao i njeno uspeno zaobilaenje jo
jedanjepokazateljsutinskemoinovogmedija.
Volkov smatra da su tehnike dezinformisanja postale pristupane
svakome,specijalizovanapreduzeabrzosemnoe,tedaitoboenajdemo
kratskijezemljeulazeuigru,dajejavnomnjenjeprijemivo,adasukla
sina sredstva dezinformacije usmeno prenoenje, tampa, radio, film, tele
vizija dobila jo podmukliju dopunu: kompjuter, posebno opasan u okviru
interneta (Volkov, 2002: 233). Naravno, ne treba zaboraviti da internet kao
relativnonovilakodostupanmedijpredstavljaprostorukojemsepodjedna
ko mogu plasirati dezinformacije i neistine, koliko i informacije od znaaja.
Meutim,kakoiDonStjuartMilkaenatemuslobodegovoratoseovek
moenjompogrenosluititonedokazuje,dasenjomuopteinetrebaslui
ti,tekaoiurealnom,takoiuvirtuelnomsvetu,glasiladokazujusvojkredi
bilitet i verodostojnost sadrajem koji objavljuju, te se vremenom odvajaju
web portali od poverenja, kojima se itaoci/korisnici vraaju. Poenta dezin
formacijeuovomsluajuogledaseuVolkovojkonstataciji:Jokadbisezna
logdejeneprijatelj!
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

445
4.Novinarskikodeksii(n)etika
2
uvirtuelnomsvetu
Svaki drutveni kolektiv ima svoje norme i pravila, a kako je jedini
paralelni svet koji sa sigurnou koegzistira u prostoru i vremenu sa ovim
realnimvirtuelni,postavljasepitanjeikakogaurediti.Ovajetemacentralna
takavelikogbrojapolemikakojesevodeiromplanete,ajedanodosnovnih
elemenata ovih rasprava i koja se izmeu ostalog ponajvie tie novinarskog
poziva, jeste etika. Budui da internet kao prostor drutvenog okupljanja,
kakojevereeno,funkcionieizvandravnihgranicatj.globalno,tenepod
lee zakonima niti jedne drave, moe se rei da predstavlja zajednicu jo
uveknedovoljnorazvijenuukulturolokim,moralnim,tj.etikimaliizakon
skimokvirima.Zatemeljnoetikonaelokojetrebadarukovodisvimpostup
cimapremaljudima,dakleikomunikacijom,kakoispravnonaglaavajuMili
vojevi i Dragovi (2012: 98), treba uzimati drugi Kantov kategoriki impera
tiv:Postupajsamotako,daovenost,kakoutvojojosobitakoiuosobisva
kogdrugog,uvekvidikaosvrhu,anikadasamokaosredstvo.Autorkeisti
u da ova formula jasno odbacuje instrumentalizovanje oveka u bilo koje
svrhe,inaglaavaljudskostkaoglavnudimenzijumeuljudskogodnosa.
Kaoosnovnirezultatpromiljanjaoprihvatljivomponaanjuuvirtuel
nom svetu s tim u skladu, proizaao je internet bonton, ali i izraz netiquette,
odnosno netikecija. Ovaj izraz predstalja skup drutvenih konvencija kojima
se treba upravljati u toku interakcije putem mree, na razliitim drutvenim
platformama, portalima, forumima, blogovima i slino. Svaka podzajednica
(webportal,forum,blogilidrutvenamrea)unutarsvogmikrosvetaodreu
je pravila ponaanja pridravajui se netikecije, kao i sankcija ukoliko se ta
pravilanepotuju.
Komunikacija se na internetu ne odigrava samo u okvirima profesije
pa se tako ova pravila ne odnose samo na web novinare, ve na sve onlajn
korisnike,jerkaoinovinarstvonainternetu,takoibilokakvadrugainterakci
ja u virtuelnom prostoru podrazumeva postupak razmene informacija. Novi
narstvo moe da nema svoja pisana pravila, ali ima svoje norme ponaanja
(zabeleenih u kodeksima novinarskih udruenja), koje novinari moraju da
razumeju(Krejg,2010:305).Sdrugestrane,novinarujevanodaikaokoris
nik razume kulturu interneta koja e umnogome uticati na njegov rad ali i
prihvatanjenovinarskogonlajnproizvoda.

2
netiquettepravilaponaanjanainternetu

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
446
Za razliku od autocenzure u tradicionalnim medijima, sloboda koju
pruainternet,medijskeradnike,kakoreportere,takoiurednikeonlajnizda
nja, trebalo bi da podrazumeva samokontrolu i jaka, gotovo viteka naela
onih koji se bave ovom vrstom informative, a pesimisti, poput Sandre Mims
Rou,biveuredniceportlandskoglistaOregonian,tvrdedasepojavominter
netaotvaramogunostdasvakokoimamodemiinternetkonekcijumoebiti
novinar,tedanovimedijneeprihvatitistarestandarde.Routvrdidainternet
vie ceni brzinu i senzaciju naspram tanosti. Meutim, radi se o tome da
novavrstanovinarstvazahtevadrugaijipristupetici.Udigitalnojeri,mnoga
etikapitanjaostajukaokljunadoksepojavljujuinekanova,akredibilitetse
iuvirtuelnomsvetustienaanalogninain.Sdrugestrane,ulogagatekee
pera se pojavom opensource novinarstva znaajno promenila budui da
tradicionalnimedijivieneposedujuekskluzivitetobjavljivanja.Bazbogtak
vih promena, novinari ne smeju sniavati svoje standarde u urbi da stignu
onlajn,akodeksiinaelakojiihobavezujutrebalobidavaevienegoikad.
Neki teoretiari prvenstveno postavljaju pitanje prema kome je novinar
moralno odgovoran (Christians, 2001: 2223) i kau da se odgovornost pod
jednakousmeravakasamomautoru,itaocima,redakciji,kolegamaidrutvu.
Ovo je naravno pitanje za sve novinare, ali se uvoenjem onlajn delatnosti
dilemeviestrukouveavaju.
Onlajnizdanjadalekosuvidljivijaipristupanijaodtampanihiliak
elektronskih medija. Naime, internet adresi se moe pristupiti sa bilo koje
geografske take gde postoji konekcija na svetsku Mreu, pa na ovaj nain
distribuirana javna re ima daleko jai efekat od one napisane ili izgovorene
putem nekih drugih medija masovnog komuniciranja. ini se da sve dobre
strane interneta mogu biti ujedno i njegove mogue slabosti. Za novinare su
najznaajniji tanost i sveobuhvatnost, jer se bez zadovoljenja najmanje ova
dva elementa gubi poverenje publike (Krejg, 2010: 341). Kako Krejg navodi
ugled redakcije jedino je to prodaje izdanje, a novinar ima obavezu samo
prema svojim itaocima. On takoe istie i da su ispravnost i nepristrasnost
teme koje treba razmatrati u onlajn urnalizmu na naine koji se pre pojave
interneta bili praktino nezamislivi, jer pored teksta i drugi aspekti web pre
zentacijemoguitaocaodvestiupogrenomsmeru.Onlajnmedij,istieKrejg,
je naroito pogodno sredstvo da se uticaj izvri elementima koji prevazilaze
okviresadrajaprie.
Uovomsegmentu,takoejeveomavanogovoritikakooobavezama
novinara, tako i obavezama korisnika medija, odnosno uivaoca njihobih us
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

447
luga. Naime, i korisnici medija takoe imaju svoje dunosti o kojima se malo
govori, ali kako primeuje Daniel Korni, ako graani mogu imati priliku da
traeodmedijadaimpolaurauneupogleduodgovorakojedajunanjihova
oekivanja,ondanisupasivniinisusamouivaociusluga.Graanisuprema
ovomstavudunidaseinformiuikoristesloboduinformisanjakojaimjeu
liberalnim zemljama priznata. U tom smislu, i graani zemalja naeg regiona
takoeimajuovuobavezu.
Dunost da se informie omoguava svakoj osobi iz publike da stvori
sopstvenuslikustvarnosti.Ovojeujednoiinstrumentpluralizmaipodsticaj
na tolerantnost (Korni, 1999: 139). Istorija i sociologija nas poduavaju:
novinarstvojeroenou19.vekuizkonkurencijemeunovinamakojesutei
ledabudutoslobodnije(Bal,1997:115).Sistemvrednostijekljunopitanje
uetinomnovinarstvu,biloonoonlajniline,meutimporedistinitostiiobje
ktivnostiokojimavienetrebaniraspravljatikaoosnovnimprincipimanovi
narstva, pojavom onlajn verzije ove delatnosti pojavljuje se brzina kao novi
inilac o kojem treba govoriti kao etikom problemu profesije jer kako istie
Bal: od informacije se svuda u svetu zahteva isto: da potuje injenice i da
potujepubliku(Bal,1997:122).Brzinajesasvimsigurnoumodernomnovi
narstvuupotpunostizamenilapojampravovremeno.

5.Pravovremenoilitobre?
Civilizacijski odnos prema ovom pojmu znaajan je pokazatelj ljudske
svestiimeusobnogponaanja.Moderno,anaroitodigitalnodoba,viesene
okreetolikovremenupersekolikobrzini.Malojedrugihpokazateljakulture
koji do te mere karakteriu njenu sutinu kao to je shvatanje vremena
(Gurevi, 1984: 111). Ritmovi prirode kojima se ovek nekada rukovodio,
zamenjeni su ritmovima tehnologije, jer danas, upravo zahvaljujui razvitku
informacionihtehnologija,aposebnointerneta,vremekakoprimeujeiantro
pologTomasHilanEriksen,posmatranokaonainstvaranjarastojanjaiblizi
nevienepostoji.OnpodseanazakljuakfrancuskogteorietiarabrzinePola
Virilija koji kae da u vremenu interneta ivimo u vremnu bez kanjenja
(Eriksen,2003:76).Eriksennavodidagobalnetelekomunikacijezasnovanena
istovremenosti stvaraju drugaije okvirne uslove ljudskog postojanja, vie
nego sve ranije tehnologije, ali da se elektronska revolucija mora posmatrati
kao neposeredan produetak ranijih inovacija. Istorijskotehnoloki sled od
industrijske revolucije do dananjih dana, neminovno je vodio ubrzanju i

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
448
paradoksu da ovek danas funkcionie u slubi tehnologije i njenog daljeg
razvoja,kojejeonostvorilo.
Novinarskadelatnostnaroitonijemoglaizbeiovajtend,buduidase
ona zasniva na brzini od samog svog poetka. Biti prvi na mestu dogaaja,
kaoiprviizvestitionjemujednojeodosnovnihpostulataprofesije.Pojavom
interneta, kao i mobilnih ureaja (od mobilnog telefona do tablet raunara),
brzinasejoviepoveala,adugaakkoraknovinaraproduio.
Tehnolokirazvojkojijedoprineorazvojuinformativneurnalistike,s
drugestranemoedoprinetiiuruavanjunovinarskogiredakcijskogkredibi
litetaukolikosebrzopreinaiubrzopleto.Ovaopasnostnaroitovrebaonlajn
novinarstvo, jer ono u procesu proizvodnje ne sadri vremenski odmak koji
poseduju tradicionalni mediji, budui da odreene redakcije onlajn glasila
izmeu ostalog doputaju trenutno objavljivanje, bez predhodne provere
verodostojnosti informacije. Iskuenje brzine novog medija, kao i velika kon
kurencija,novinarakaoiredakcijuucelostinekogonlajnportalastavitiepod
velikipritisak,teseveomaestodogaadaneproverenavestbudeobjavljena.
Ovonaravnonijeboljkasamointernetskihinformativnihizdanja,alise(ako
se zanemari bilo koja vrsta tabloida kao irelevantan faktor) takvi propusti
ipaknajeedeavajunaMrei.
Krejgtvrdidaveinaanalitiarasmatradajebrzina,odnosnobrzople
tost jedina prava pretnja onlajn novinarstva i istie da je pritisak da se dobro
pripremljene prie predstave odmah, zapravo saet u izrazu budi prvi, ali
uradi to dobro (Krejg, 2010: 348). On dalje kae da injenica da se u onlajn
izdanjimagrekemogubrzoispravljatiakiuveobjavljenomtekstuustvari
predstavljazavoenjepublikeprethodnoobjavljenimgrekama.

6.Blogovanjeurednitvo,novinarstvoiliamaterizam
Dananjim korisnicima interneta, pa samim tim i posetiocima infoma
tivnih portala sasvim lako moe da stvori konfuziju, prilikom pristupanja
ovakvim sadrajima, velika koliina samostalnih blogova i informacija koje
oninude.Dajlsusvojojstudijikaedajeakiterminblogosferazbunjuju
jermoepogrenodanavedenapomisaodapostojikonceptonlajnzajednice
(Dajls 2010: 196), te treba imati na umu da se ovaj izraz koristi iskljuivo za
delovesajberprostorakojisuposveeniblogovima.
Tehniki posmatrano, Dragan Varagi istie, da blog predstavlja vrstu
automatizovanogwebsajta,gdesesadraj(tekstovi,slike,multimedia)unosii
prikazuje hronoloki, to predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasian pri
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

449
kaz sajtova, gde se u kategorijama posebno izdvajaju (reaju) najvanije veb
stranice.Onkaedasenaovajnaindobijapravianprikazsvihlanaka(blog
unosa) koji se objavljuju, bez obzira na njihovu vanost. S druge strane, nap
rednijeblogplatforme,takozvaninaprednitemplejtiilitemeukrtajuovedve
mogunostiteomoguavajuunossadrajainjihovuklasifikacijupremapose
bnim odeljcima odnosno kategorijama. Razvojem blogosfere poslednjih
godinadolosedonezanemarljivetendencijedaovojvrstivizuelnogitehni
kog ureivanja pribegava sve vei broj informativnih internet portala. Koris
nikiinterfejsblogplatformeprilinojeintuitivanimoesekoristitiuzmini
malnu obuku, te se danas veina web novinara pored izvetavanja, odnosno
pisanjabaviiureenjemsvojestrance,rubrikeilisamostalnogbloga.
Olakan i potpuno pojednostavljen (user friendly) pristup pomenutoj
blogosferi,buduidasedanassasvimbesplatnomoeregistrovatiblogpozici
janainostranim
3
aliidomaim
4
domenimakojinudeovuvrstuservisa,veliki
brojpojedinacaamaterapristupaizradisvogwebdnevnikanakojemzatim
iznosisvojestavove,izvetajespojedinihdogaaja,kritikeislino.Zbogovog
trendamnogistrunjacikaotojeDejvidMaralspremnisudanablogovanje
gledajukaovidpolitikemoikojajevraenaljudima,kaoimestogdesebrie
granicaizmeumedijskihradnikatojestkreatoramedisjkihsadraja(profesi
onalaca)injihovihkonzumenata,odnosnopublike(naprimer:Marshall,2004:
1011) dok ga drugi posmatraju kao anarhiju koju je internet svojim bezako
njemdopustio.Istinajemeutim,kaoiuveknasredinijerkakosmatrajuini
Hils, veina blogera amatera nema dovoljno energije niti znanja da bi u pot
punostibilaposveenakontinuiranojizraditakvestranice,tedanemoepra
titizahtevanudinamikukojudiktirajuprofesionalci.iniHilstvrdedaama
teriveomabrzonaputajusvojeblogove.Ovojtvrdnjiuprilogpraksapokazu
jedavelikibrojblogovabilodasuinformativnogilidrugaijeg(politika,kul
tura,umetnost,ekonomija,paakimoda)karaktera,uglavnomvodeprofesi
onalni medijski radnici koji se u svojim matinim redakcijama ne mogu iska
zati na pravi nain usled pritisaka o kojima je ve bilo rei, ili potrebe za
samozapoljavanjem, to je u naem regionu jo uvek rea pojava, te da se
meuvelikimbrojemamaterskihblogova,uzmaloiskustvamogupronaioni
relevantniiprofesionalni.

3
naprimer:www.blogger.comiliwww.wordpress.com
4
blogovanje se moe praktikovati i na blog odeljcima sajtova domaih medijskih organizacija
kaotojehttp://blog.b92.net/

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
450
7.Tvitovatiiline,pitanjejesad?
Poredbrzinekojasejavljakaoglavnapretnjaonlajnnovinarstva,even
tualnaopasnostkojabimogladaugrozionlajninformativnuzajednicuaktiv
nostnovinaranadrutvenimmreama.Naime,udigitalnomvremenu,pona
anje i delovanje naroito je primetno u sferi drutvenih mrea, a prisustvo
novinara na takvim virtuelnim platformama viestruko predstavlja predmet
promiljanja. S jedne strane, novinara treba posmatrati kao subjekt tj. kao di
rektnoguesnikauvirtuelnojdrutvenojzajednici,panainnakojiseophodi
premadrugimkorisnicima,stranicekojeposeujeifavorizuje,komentarikoje
daje, kao i statuse koje postavlja, treba sagledavati iz ugla novinara
korisnika, tj. aktivnog uesnika, dok je s druge strane on i posmatra takvog
vida ivota. Novinar, u prvom sluaju ima ulogu javne linosti, ija ne samo
iskazanajavnare,veisvakadrugaakcijaimasvojuteinu,tenovinarsnosi
odgovornost za svaku aktivnost na bilo kojoj drutvenoj mrei. U drugom
sluaju, novinar crpi veliki broj informacija upravo sa ovih platformi. Prate
ijavneidrugelinosti,kaoiorganizacije,umogunostijedanadgledaveli
kibrojdogaaja,praktinoizsvojekancelarijetj.sasvograunarailimobilnog
ureaja. Ovaj komfor koji nudi mobilnost i sam internet, ponekad ume da
bude preskupo plaen, ukoliko novinar zaboravi osnovna pravila meu koji
ma je i provera informacije iz barem jo jednog izvora. Najbolji primer ovak
vihpogrekikojesenaalostestodeavajuuonlajnzajednicijevestoDobrici
osiukao dobitniku Nobelovenagrade.Ovegreke,vraajunapromiljanje
o brzini/brzopletosti, ali i na injenicu da se ovom profesijom bave ne bave
samoonikojisuzatuprofesijustekliformalnoobrazovanje.
U svakom sluaju, ovo, kao i svako drugo iskuenje reava se izmeu
ostalogodreenimsetompravilnika,aliisegmentimamedijskogobrazovanja.
Takosuproblematinitvitoviistatusinovinaranafesbukukojisuobeleili
proteklihnekolokogodinainiciralidonoenjepravilnikaoponaanjunovinara
navebuumnogimveimredakcijamairomsveta.

10.Medijskapismenostmedijskihradnika
Medijska pismenots sve je ea tema na mnogim skupovima ak i u
naem regionu na kojima se istie neophodnosti te vrste obrazovanja kako
publike,takoisadanjih,aliprevashodnobuduihmedisjkihradnika.
Podizanjesvestiodviestrukejekoristidrutvuucelini.DejmsPoter
(2008:56)navodidasuprednostibrojne,alinaroitoizdvajaeljuzaraznoli
kou medijskih poruka, vee samoprogramiranje mentalnih kodova i ini se
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

451
najvaniju, a koja je u potpunosti u skladu sa dunostima recipijenata medij
skihporukaokojimajevebilorei,veakontrolanadmedijima.Porterdalje
istie da masovni mediji predstavljaju preduzea koja poseduju visok nivo
sposobnostidaprivukupanjupublikekaoidautiunastalnokorienjenji
hovihproizvoda.Onotomedijskapismenostmoeutomsmisludaomogui
jesteprepoznavanjetrenutkakadaseciljevipublikeimedijskogpreduzeane
poklapaju te nastaje svojevrsno ubeivanje. Volkov u tom smislu sugerie da
je potrebno graditi sopstveno miljenje, a ne kupovati gotovo i odbijati pre
svegaautocenzuru.(Volkov,2002:236),jersemedijskipismenpojedinaclako
semoeokrenutiiotiiudrugompravcu,nedopustividabudezaveden.
Medijsko opismenjavanje pogoduje publici u konzumiranju sadraja
svih oblika masmedisjkog komuniciranja, a ne samo komunikaciji u virtuel
noj sferi. Ova vrsta obrazovanja pomogla bi u uzdizanju kvaliteta medijskih
sadraja na svim nivoima, s tim da je oslobaanje od dravnih i ekonomskih
zvaninihi nezvaninihregulatornihtela,kaoiznaajfinansijskeodrivosti i
daljenastraniinternetportala,kadasegovorioinformativnimglasilima.
injenice, bez podvrgavanja negaciji, izmeni, zatamljenju, skrivanju
ili kamufliranju, mogu biti predstavljene i komentarisanena povoljan i nepo
voljan nain. Logomahija (borba reima) posebno omoguava da se izazovu i
rasplamsaju pozitivne ili negativne emocije u zavisnosti od izbora (Volkov,
2002: 133), a medijska pismenost omoguava svakom tvorcu ili konzumentu
medijskihsadrajadaprepoznaskriveneinteresepremanainunakojiseone
(injenice)tumae,odnosnointerpretiraju.

11.Zakljuak
Javnoinformisanje,kaoosnovnadrutvenafunkcijanovinara,pojavom
internetaumnogomejeolakana.Uvremekadajeinternetpoeodaserazvija
prvenstveno kao globalni medij masovnog komuniciranja ali i kanal za dis
tribuciju informacija, izgledalo je da e broj onih koji nude informacije biti
beskonaan.Meutim,iakojepristupMreislobodanisvakomoedaplasira
svoje informacije, ipak broj tzv. komercijalnih tekstova i zvanino nuenih
vesti ostaje ogranien (RusMol, 2005: 159), te su itaoci, odnosno korisnici
ve u mogunosti da filtriraju i kreiraju miljenje o odreenim portalima.
Takosepoverenjeikredibilitetgradipravovremenim,aktuelnimiobjektivnim
izvetavanjem,augledstieiizvaninterneta.Buduidadueodpolaveka,
negodovanje intelektualaca svih kategorija, upueno radiju i televiziji, a jo
ee onima koje igou imenom masmedija predstavlja jednu od omiljenih

MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
452
delatnostidananjihdemokratija(Bal,1997:109),moesereidainternetkao
sasvimnovimedijpruajojednuansunovinarstvukaonezavisnojprofesiji.
S druge strane, ne sme se zaboraviti ni injenica da se na ovaj nain
borbaozbiljnihitabloidnihglasilasamoprenosiu,figurativnoreeno,druga
ijeagregatnostanje,alidanaovompoljuobestraneimajupodjednakeanse,
buduidasumehanizmikontrolecentaramoinavirtuelnomnivousvedene
nanajmanjumoguumeru.Svakaredakcijabilodajevirtuelna,elektronskaili
papirna upravo svojim sadrajem cilja publiku kojoj se obraa. Internet je,
kako kae Nasim Nikolas Taleb, plodno okruenje za raznovrsnost, u kojem
mali ovek moe da dominira, a ve pomenuto opte medijsko obrazovanje,
zahvaljujui kojem e publika uspeti da s argumentima odabere razliitost
glasila kojoj pripada i o njoj nadalje kritiki promilja, definitivno moe biti
jedno od reenja, jer internet prua utoite onima koji nisu podlegli trendo
vima na tritu tradicionalnih medija na kojima dominiraju proizvodi poput
onih koji se zovu novina, odnosno tira ili gledanost i vest. Drugim
reima,etinoinezavisnonovinarstvomoebitisamoonokojepodrazumeva
finansijsku nezavisnost, to se, imajui u vidu trenutne drutvene sisteme,
moeiskljuivouvirtuelnomuniverzumu,odnosnonainternetu.

Literatura
Bal,F.(1997)Momedija,Beograd:Clio
Chin, B. Hills, M. (2008) Restricted confessions? Blogging, subcultural ce
lebrity and the management of producerfan proximity, Social Semiotics,
II/18,Cardiff,253272,Cardiff.
Deuze,M.(2003)OnlineJournalism,ModellingthefirstGeneration,Edin
burg:NapierUniversity.
Dajls,D.(2010)Psihologijamedija,Beograd:Clio
Dajls,D.(2010)Psihologijamedija,Beograd:Clio
Eriksen,T.H.(2003)Tiranijatrenutka,Beograd:BibliotekaXXvek.
Gocini,.(2001)Istorijanovinarstva,Beograd:Clio.
Gurevi, A. (1984) Kategorije srednjovekovne kulture, Novi Sad: Matica
srpska.
Jevtovi, Z i Bjelica, M. (2008) Novinarstvo u teoriji i praksi, Beograd:
Pressservis.
Korni,D.(1999)Etikainformisanja,Beograd:Clio.
Krejg,R.(2010)Onlajnnovinarstvo,Beograd:Clio.
IVANAERCEGOVAC:
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije

453
Kristjans, K. Fakler, M i dr. (2001) Media Ethics: Cases and Moral Reaso
ning,NewYork:Longman.
Marshall,P.D.(2004)NewMediaCultures,London:Arnold.
Mileti, M. i Mileti N. (2012) Komunikoloki leksikon, Beograd: Megat
renduniverzitet
Milivojevi,T.iDragovi,K.(2012)Agresivnostiasertivnostukomunika
cijinedostaciiogranienjateorijeasertivnosti,Beograd:CM,VII/23,Beograd,95
116
Poter,D.(2008)Medijskapismenost,Beograd:Clio.
RusMol,.iZagoracKerer,J.A.(2005)Novinarstvo,Beograd:Clio.
Varagi, D. (2013): Blog osnove, http://www.draganvaragic.com/pdf/
BlogOsnove.pdf20.12.2013.
Volkov, V (2001) Dezinformacija Od Trojanskog konja do interneta, Beo
grad:Nadom
Ward,M.(2002)JournalismOnline,Oxford:FocalPress.
ZakonoradiodifuzijiRepublikeSrbije

http://agencijapolis.org/2012/02/neobjektivnostmedija/11.7.2013.
http://www.albion.com/netiquette/5.7.2013.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/211703/Samofinansijskinezavisni
medijimogubitiobjektivni5.7.2013.
http://rjionline.org/ccj/speeches/leadingwayoutcredibilitycrisis
31.5.2013,
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansaza
nezavisnonovinarstvo2.11.2013.
http://www.paragraf.rs/propisi/strategija_razvoja_sistema_javnog_info
rmisanja_u_republici_srbiji_do_2016.html7.11.2013.