Dr Goran irovi, dipl. gra. in.

Slavka Lazi-Vojinovi, dipl. gra. in.

Sistem upravljanja kvalitetom u graevinarstvu

Sistem upravljanja kvalitetom QMS (Quality Management System) predstavlja ureen
poslovni sistem, organizovan u svim njegovim delovima (od marketinga, preko projektovanja,
razvoja i proizvodnje, do ugraivanja servisiranja, pa ak i unitavanja proizvoda nakon
upotrebnog perioda) i dokumentovan, tako da prua uverenje za obezbeenje zahtevanog
nivoa kvaliteta, odnosno ispunjenje svih zahteva kupca ili korisnika usluge. Prema iskustvima
razvijenih zemalja u kojima kompanije posluju sa uspostavljenim sistemom upravljanja
kvalitetom prema standardima serije ISO 9000 ustanovljene su mnoge prednosti u odnosu na
kompanije u kojima nije uspostavljen QMS. Uz sistem upravljanja kvalitetom poveava se
dobit, ostvaruje se bolja koordinacija (i unutar kompanije meu zaposlenima i izvan
kompanije s partnerima i saradnicima), proces se lake kontrolie i stie se prednost na tritu.
Sistem upravljanja kvalitetom, sam po sebi, ne poboljava nivo kvaliteta ve omoguuje
sistematian pristup poslovanju, iz ega sledi vii nivo kvaliteta. Standardi serije ISO 9000
dopunjuju se odgovarajuim tehnikim standardima za proizvode i usluge, a zadovoljenje i
jednih i drugih daje kao rezultat zadovoljenje kupca, odnosno traeni nivo kvaliteta
proizvoda.

Istorijat
Graevinska delatnost je jedna od najstarijih ljudskih delatnosti, jer potie iz vremena
nastanka oveka. Po zadovoljenju potrebe za hranom, ovek je morao da obezbedi skrovite
ili utre put i premosti reku. Svi objekti iz vremena od pre nekoliko hiljada godina raeni su po
oseaju, bez unapred utvrenih pravila. Saznanja su prenoena s kolena na koleno usmenim
putem, a uilo se na grekama.
Zahtevi za kvalitet nisu bili eksplicitno izraeni, a prvi pisani dokument u kojem se
postavljaju takvi zahtevi datira od pre vie od 4000 godina. Vavilonski vladar Hamurabi (koji
je vladao od 2123. do 2081. godine pre Nove ere) sainio je Kodeks u kojem se nalaze i
pravila za graenje objekata. Ta pravila su vie pravnog, a ne tehnikog karaktera, i govore o
odgovornosti za izgraene graevinske objekte. Ako prilikom ruenja kue doe do unitenja
imovine vlasnika, graditelj je duan da sve to je uniteno u potpunosti vlasniku nadoknadi.
Ako kua nije bila dovoljno vrsto graena, graditelj je duan da je ponovo izgradi i to na
vlastiti troak.
Na naim prostorima graenje objekata vezuje se za poetak Nove ere. To je mrea puteva s
mostovima u vreme Rimskog carstva. U srednjevekovnoj Srbiji se grade putevi i znaajni
objekti koji predstavljaju nau kulturnu batinu. Car Duan (vladao od 1331-1355. godine) u
svom Zakoniku (Duanov zakonik Zakon blagovernoga cara Stefana) nekoliko lanova
posveuje graevinarstvu, koji se odnose na zatitu putnika i robe i odgovornost stanovnitva
okolnih naselja. I gde se grad srui, ili kula, da ga oprave graani toga grada i upa to je
toga grada.
U naem zakonodavstvu pitanje kvaliteta postavlja Knjaz Milo (1780-1860) koji u vie
zakonskih akata navodi: nastojavati da se po varoima i selima dobre i zdrave kue grade, i
sve po jednom planu ili zahteva da se kazni inenjer ijom se grekom zgrada kvariti
poela. Godine 1890. formirano je Udruenje srpskih inenjera koje je pokrenulo Srpski
tehniki list. U tom listu, izmeu ostalog, davane su preporuke za izgradnju zgrada osnovnih
kola s uporeenjem propisa o kvalitetu ovih zgrada sa propisima nekih evropskih zemalja.
Pojam kvaliteta ide zajedno s pojmom merenja; godine 1873. donet je u Srbiji prvi Zakon o
metarskim merama (izradio ga je matematiar i fiziar Dimitrije Nei, 1836-1904), a 1879.
2
godine Srbija pristupa Metarskoj konvenciji (koja je potpisana od strane 16 zemalja 1875.
godine). Potpisivanje Metarske konvencije, odnosno ustanovljenje jedinstvenih mera, bilo je u
to vreme ukidanje tehnikih prepreka u trgovini meu narodima razliitih zemalja, kao to se
stotinak godina kasnije, uvoenjem standarda ISO 9000 u poslovne sisteme, uklanjaju
tehnike prepreke u razmeni roba na tritu Evropske Unije.

Proizvod i kvalitet
Proizvod je ishod ili rezultat aktivnosti i procesa i moe biti materijalne ili nematerijalne
prirode, ili njihova kombinacija. Savremena saznanja i nauna dostignua omoguila su
proirenje pojma proizvoda, odnosno ustanovljenje razliitih kategorija proizvoda. U
Meunarodnoj organizaciji za standardizaciju ISO (International Organization for
Standardization) date su sledee definicije za etiri osnovne generike kategorije proizvoda:
Hardver (hardware) proizvod koji se sastoji od izraenih delova i komponenti ili njihovih
sklopova;
Softver (software) proizvod koji se sastoji od pisanih ili drugaije zabeleenih
informacija, koncepata, ilustracija ili procedura;
Procesni materijali proizvodi ili poluproizvodi - vrsti, teni ili gasoviti, ili njihove
kombinacije, ukljuujui i pojedinane materijale;
Usluge - nematerijalni proizvodi koji su celoviti ili preteni deo ponude. Mogu se
odnositi na planiranje, prodaju, transport, obuku ili uslugu materijalnog proizvoda.
Nesumnjivo je da skoro svi proizvodi sadre neke ili sve ove elemente, ali se prema
dominantnom elementu svrstavaju u odreenu kategoriju. Graevinski objekat je, prema ovoj
kategorizaciji, hardver s kombinacijom velikog broja svih elemenata. Proizvod se moe
definisati s vie atributa: koliina, cena, rok isporuke, kvalitet, ... i svi su lako merljivi osim
kvaliteta.
ta znai re kvalitet? Re potie od qualis (latinski kakav) i qualitas (latinski svojstvo).
Prema tome, kvalitet je skup osobina kojima se neki predmet, rad ili pojava razlikuje od
drugih. Osobine kojima se odlikuje proizvod mogu biti: upotrebljivost, trajnost, bezbednost
pri upotrebi, mogunost odravanja, estetski izgled itd., i sve su one subjektivnog karaktera,
pa je teko nai optu meru da bi se iskazao stepen kvaliteta. Nivo traenih osobina ne moe
biti isti za razliite vrste proizvoda, jer postoje proizvodi koji se troe (hrana na primer) koji
ne zahtevaju trajnost, i proizvodi koji se koriste (npr. automobil) kod kojih je trajnost veoma
poeljna. Prema standardu JUS ISO 9000:2001 - Sistemi menadmenta kvalitetom: Osnove i
renik, kvalitet je nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.
Delatnosti, kao ljudske aktivnosti iji su rezultati kao ciljevi rada stvaranje proizvoda,
razvrstao je Tehniki komitet Organizacije ISO - Technical Committee TS / ISO 176 u
kategorije prema njihovim odlikama, odnosno vrstama. Pod pojmom proizvod podrazumevaju
se sve navedene vrste proizvoda i pruanja usluga. Prema ovoj kategorizaciji graevinarstvo
je usluna delatnost sa stvaranjem materijalnog proizvoda kao dela usluge i spada u
industrijsko-ekonomski sektor, zajedno s telekomunikacijama, zdravstvom, turizmom,
bankarstvom itd. Sam objekat je proizvod, a gradnja objekata u svemu prema eljama i
potrebama korisnika / investitora i zahtevima drutva (zakoni, propisi) je pruanje usluge.
Kvalitet proizvoda u ovom sluaju je ostvareni kvalitet usluge, radi omoguavanja kvaliteta
ivljenja tokom korienja proizvoda (objekta).
Ugovorne strane u nekom poslu su definisane i prema standardu 9000:2000 Meunarodne
organizacije za standardizaciju - ISO (International Organization for Standardization). To su
korisnik (engleski: customer) i organizacija (organization). U graevinarstvu se
organizacijom smatra graevinsko preduzee koje izvodi radove, ili projektantska firma, ili
firma za konsalting ili inenjering. Isporuilac (supplier) je preduzee koje isporuuje
materijal ili opremu. Ukoliko organizacija ima svog podizvoaa ili isporuioca, onda je
3
organizacija, praktino, korisnik u odnosu na podizvoaa / isporuioca, a isporuilac je
organizacija. Ovaj standard definie i jedan specifian termin - zainteresovana strana
(interested party). To su pravna ili fizika lica koja imaju interes u uspehu projekta (vlasnici,
zaposleni, akcionari, itd, ...). U konkretnom sluaju, kada se radi o graevinskim projektima,
to mogu biti npr. banke - finansijske institucije ili drugi ulagai sredstava u projekte. Kada se
radi o graevinarstvu, prema dobro poznatim uslovima ugovaranja koje propisuje
Meunarodno drutvo inenjera konsultanata - FIDIC (Fdration Internationale des
Ingnieurs-conseils), ugovarai su poslodavac (employer) i izvoa radova (contractor).
Neoficijelno, poslodavac se naziva investitor ili klijent (investor ili client). Investitor se
naziva i kupac.

Razvoj sistema upravljanja kvalitetom
Razvoj teorije o kvalitetu i zahteva za kvalitet, shodno definiciji kvaliteta da zadovoljava
potrebe korisnika uslovljen je rastuim potrebama oveka. Istorijski gledano sve do
industrijske revolucije, zakljuno sa XVII vekom, u individualnoj proizvodnji nije postojala
funkcija kvaliteta. Zanatlija je sam proveravao i, eventualno, odbacivao neuspeli proizvod. S
industrijskom revolucijom javila se potreba za organizovanom kontrolom delova proizvoda,
iji je cilj bio da isporueni proizvod ne bude neispravan. Sve kontrole tog vremena svodile su
se na neka uporeivanja, a prvi programi za kontrolu kvaliteta poinju tek u XX veku i to,
koliko je poznato, u telefonskoj industriji (1916. god.), to je omoguilo masovnu proizvodnju
delova. Ta masovna proizvodnja stvorila je potrebu za standardizacijom. Prve standardne
metode merenja vezuju se za 30-te godine XX veka.
Upravljanje kvalitetom u XX veku prolo je kroz vie faza: od kontrolisanja gotovog
proizvoda alatom i kontrolnim priborom, preko praenja procesa proizvodnje sa primenom
statistikih metoda i obezbeenja kvaliteta kroz sve faze njegovog stvaranja, do sistema
upravljanja kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 i totalnog upravljanja kvalitetom
(TQM), koji je jo uvek samo krajnji cilj, ali retko gde ostvaren.

QMS i Evropska Unija
Ujedinjenjem Evropskog trita 1992. godine, utvrena su i jedinstvena obavezujua pravila
za plasiranje i protok robe na tom tritu. Ta pravila svode se na sledee:
proizvod ima karakteristike proverene u ovlaenoj laboratoriji,
proizvoa ima (sertifikovan) sistem menadmenta (management engleski: upravljanje)
kvalitetom prema ISO 9000 od ovlaene institucije; i
ovlaene laboratorije i institucije za sertifikovanje QMS moraju biti akreditovane od
nacionalnog tela prema seriji standarda EN 45000.
Razvijene zemlje sveta (SAD, Velika Britanija, Nemaka i dr.) publikovale su svoje
nacionalne standarde sistema kvaliteta, jer se potreba za njima javljala u mnogim oblastima, a
naroito u industriji oruja, automobila, letilica itd. I u naoj zemlji su 1987. godine izraeni
standardi koji su definisali upravljanje kvalitetom.
Svi standardi sistema kvaliteta na nacionalnom nivou opisuju zahteve za kvalitet, prema
potrebama i tradiciji svake zemlje ponaosob. Mada ima slinih ili istih zahteva, ima i dosta
razlika meu tim nacionalnim dokumentima, to stvara prepreke u meunarodnoj razmeni
roba i usluga. Da bi se te prepreke uklonile i olakala meunarodna trgovina, Meunarodna
organizacija za standardizaciju - ISO, izradila je jedinstvene standarde za sistem upravljanja
kvalitetom - seriju ISO 9000 (1987. godine) u kojima je sadran skup zahteva za ostvarenje
kvaliteta proizvoda i usluga u poslovnom sistemu organizacije koja daje taj proizvod ili
uslugu. S obzirom na to da su svi ti standardi pretrpeli izmene i zbog toga stavljeni van snage,
ovde se nee ni nabrajati, zbog ogranienog prostora, ve e biti rei samo o sada vaeim
revidovanim standardima ove serije.
4

Standardi ISO 9000:2000
Tokom desetogodinje primene standarda serije ISO 9000, pored stalnih dopuna i izmena,
ustanovljeno je da je neophodna njihova radikalna promena radi boljeg prilagoavanja pravila
za upravljanje kvalitetom u poslovnom sistemu organizacija razliitih delatnosti i veliine.
Zbog toga se u 2000. godini, pristupilo preureenju ovih standarda. Ovaj poduhvat poznat je
revizija standarda ISO 9000:2000.
Domai revidovani standardi ove serije izdati su u 2001. godini i nose oznaku JUS ISO
9000:2001. Oni su identini sa ISO 9000:2000. To su:
JUS ISO 9000:2001 - Sistemi menadmenta kvalitetom: Osnove i renik
JUS ISO 9001:2001 - Sistemi menadmenta kvalitetom: Zahtevi
JUS ISO 9004:2001 Sistemi menadmenta kvalitetom: Uputstva za poboljanje
performansi
Standard JUS ISO 9000:2001 - Sistemi menadmenta kvalitetom sadri sve principe za
upravljanje kvalitetom i termine koji se koriste u ovoj oblasti. Radi lakeg razumevanja ove
problematike, navode se neki, npr.:
Zahtev potreba ili oekivanje koji su iskazani, u principu podrazumevani ili obavezni;
Procedura (postupak) utvren nain za obavljanje neke aktivnosti ili procesa;
Usaglaenost ispunjenost zahteva, itd.
U standardu JUS ISO 9001:2001 - Sistemi menadmenta kvalitetom: Zahtevi sadrani su
zahtevi koje kompanija treba doslovno da ispuni da bi se smatralo da ima uveden sistem
menadmenta kvalitetom. Za ureen poslovni sistem u svemu prema ovom standardu daje
sertifikat akreditovano sertifikaciono telo.
Standard JUS ISO 9004:2001 Sistemi menadmenta kvalitetom: Uputstva za poboljanje
performansi slui za ureenje poslovnog sistema sa poboljanim performansama kada se tei
totalnom upravljanju kvalitetom (TQM), ali se ovako ureen sistem, bar za sada, ne
sertifikuje.

Standardu JUS ISO 9001:2001, akreditaciji i sertifikaciji bie posveeni posebni lanci u
sledeim brojevima ovog asopisa.