POJAM KVALITETA JOS UVEK NIJE JASNO DEFINISAN

Gradjevinski objekti cine znatan deo zivotne sredine ili covecijeg okruzenja, a gradjevinska
delatnost cini veliki udeo u privrednom sisetemu zemlje, te se shodno tome, kvalitetu izvedenih
radova i sagradjenih objekata mora posvetiti narocita paznja.

Kvalitet izgradjenog objekta zavisi od kvaliteta projekta, kvaliteta ugradjenih materijala i kvaliteta
izvedenih radova, koji u sebi zadrze: tehnoloski postupak, organizaciju, mehanizaciju...
Sta se podrazumeva pod pojmom kvaliteta ni u drugim oblastima, a narocito u oblasti gradjenja
nije uvek jasno definisano, ali kada je rec o objektima uglavnom se podrazumeva: stabilnost,
trajnost, sigurnost i udobnost pri upotrebi, lakoca odrzavanja, lep izgled, dobra izolovanost od
spoljnih uticaja (temperatura, buka, vlaga), cena, rok izgradnje, odrzavanje u garantnom roku i jos
stosta.
Zahtevi za kvalitet zavise od drustvenoekonomskih odnosa, stepena razvijenosti zemlje, kulture,
tradicije, licnih potreba koje opet zavise od socijalnih i drugih uslova, te su se prema tome, menjali
kroz vreme.Najstariji znani zapis sa zahtevima za kvalitet u
graditeljstvu datira jos od cara Hamurabija 2123 - 2081. p.n.e. Ovi zahtevi su danas veoma obimni
i slozeni po sadrzaju.

Odgovornost za kvalitet
Prema vazecem Zakonu o planiranju i gradjenju za kvalitet gradjevinskih radova odgovorni su:
odgovorni projektant (za izradu i
tehnicku kontrolu projekta), odgovorni
rukovodilac radova (za izvedene
radove), odgovorni nadzorni organ (za
kontrolu izvedenih radova), a uslovi za
sticanje prava na ovo zdanje propisani
su, takodje, ovim zakonom i znani su
svima koji se bave graditeljstvom.
S obzirom na multidisciplinarnost
procesa gradjenja, eksploataciju,
odrzavanje i uklanjanje objekata, u
sirem smislu reci, za pojedine
specificne faze radova odgovorni su:
planeri, urbanisti, istrazivaci,
odgovarajuca lica iz drzavnih institucija
i komunalnih sluzbi (javnih preduzeca),
korisnici i eksperti za rusenje objekta.

Kontrola materijala i proiz voda radi dokaza zahtevanog kvaliteta
Koncept i metodologija kontrole kvaliteta proizvoda menjao se razvojem tehnologije proizvodnje,
da bi se 30-ih godina XX veka pojavili tehnicki standardi koji su omogucili masovnu proizvodnju
ujednacenog kvaliteta.
U danasnje vreme raspolazemo sa oko 700 standarda iz oblasti gradjevinarstva, a ako se tome
pridodaju i standardi drugih bransi koje su u vezi sa gradjevinarstvom, zakoni, druga dokumenta
(pravilnici o tehnickim normativima, podzakonska akta, uredbe i sl.), moze se reci da se sa oko
1.500 dokumenata definise kvalitet u gradjevinarstvu.
Kontrolu tehnickih karakteristika materijala i proizvoda objavljuju registrovane i kompetentne
laboratorije za ispitivanje (ispitivanjem), a kontrolu postovanja zakona i ostalih propisa proizaslih iz
zakona, obavljaju inspekcijski organi.

Obezbedjenje kvaliteta
Sa pojavom naucne discipline o kvalitetu ugledne kompanije pocinju da donose i dokumentuju, niz
sistemskih i sistematskih medjusobno povezanih aktivnosti, za rukovodjenje i upravljanje
organizacijom u pogledu kvaliteta, usredsredjene na pruzanje uverenja da ce zahtevi za kvalitete
iskazani normativnim dokumentima, tehnickim specifikacijama ili koji se podrazumevaju, biti
ispunjeni.
Primera radi, navodimo slucaj, jedne francuske kompanije koja je izvodila kolovozni zastor deblji
od ugovorenog. Ovakav pristup obrazlaze visokim troskovima opravke i obezbedjenja vozacima za
koriscenje alternativnih pravaca. Takodje, navodimo slucaj, strozih zahteva za zastitu od pozara
koje nemacke kompanije za osiguranje postavljaju u odnosu na DIN norme svojim klijentima.
Medjutim, ovi uvecani troskovi preventive obracaju se klijentima kroz smanjenje premije
osiguranja. Mozemo zamisliti kakve se mere preduzimaju u viskim tehnolologijama (npr. kosmicki
programi) za ostvarivanje kvaliteta u odnosu na vazece tehnicke standarde.
Prema dosadasnjim saznanjima i stecenim iskustvima, trazeni kvalitet se moze ostvariti, odnosno,
zahtevi se mogu ispuniti, ako se poslovni sistem uredi prema standardu ISO 9001/2000.

Sistemi menadzmenta kvalitetom
Zahtevi, koji predstavljuju model za obezbedjenje kvaliteta. Ovako uredjen poslovni sistem pruza
uverenje i sigurnost kupcu i svim drugim
zainteresovanim stranama da ce specificirani
(ocekivani i iskazani) i podrazumevani zahtevi
za proizvod ili uslugu biti ispunjeni. Uredjenje
poslovnog sistema prema ovom standardu moze biti
zvanicno potvrdjeno, odnosno, sertifikovano od strane
akreditovanog sertifikacionog tela, ali i bez sertifikata
moze da funkcionise i osigurava trazeni kvalitet. U
tom slucaju, ako se to predvidja ugovorom, ugovorna
strana moze da proveri da li je sistem organizacije
koja daje proizvod (pruza uslugu) uredjen u skladu sa
standardom IS 9001/2000. Valja napomenuti da su
standardi serije ISO 9000 za uredjenje sistema za
upravljanje kvalitetom, opstepriznati u svetu i narocito
u zemljama Evropske zajednice predstavljaju jedan od bitnih uslova za izlazenje na zajednicko
trziste, ali to nije jedino moguce uredjenje poslovnog sistema za obezbedjenje kvaliteta. Primera
radi: vodece americke industrije automobila su izgradile svoje standarde za uredjenje sistema koji
obezbedjuju zahtevani kvalitet.

Sistem upravljanja kvalitetom
Sistem upravljanja kvalitetom (Quality management system) QMS je prema ISO 9000/2000 recnik
je skup medjusobno povezanih i medjusobno delujucih elemenata za uspostavljanje politike i
ciljeva i za ostvarivanje tih ciljeva, kojima sa stanovista kvaliteta, vodi organizacije i njome
upravlja". To znaci da se u poslovnom sistemu definisu aktivnosti i nacin njihovih izvrsenja,
povezane u lanac procesa stvaranja proizvoda. Elementi lanca su:
- odrgovornost rukovodstva,
- upravljanje resursima
- realizacija proizvoda (Planiranje, projektovanje i razvoj, nabavka, proizvodnja i servisiranje)
- merenja, analize i poboljsanja

Standardi serije J US ISO 9000/2001
Standardi za uredjenje poslovnog sistema koje garantuje ostvarenje trazenog kvaliteta su
standardi serije ISO 9000 koje je uradio tehnicki komitet TEm ISO 176 Medjunarodne organizacije
za standardizaciju (ISO) i u nas su usvojeni (prevedeni) i to je serija J US ISO 9000. Ova serija
standarda izdata je pre 15 godina i u proteklom vremenu je realizovana i prosiriva
na novim standardima iste familije", a u 2000. godini je pretrpela veliku reviziju i to su sada
standardi serije ISO 9000/2000, a u nas: J US ISO 9000/2001 (jer su izdati godinu dana posle
medjunarodnih).
Revizija je usledila posle uocavanja raznih poteskoca u impleraentaciji QMS, a nova verzija je
prilagodljiva organizacijama razlicitih velicina i razlicitih specijalnosti.
Kao sto se iz naslova standarda vidi samo se standardi J US ISO 9001/2001 odnose na model
obezbedjenja kvaliteta (u staroj verziji koji su bili J US ISO 9001/2/3) i on sadrzi zahteve koje bi
trebalo ispuniti da bi se mogao sertifikovati uvedeni sistem menadzmenta kvalitetom (QMS).
Dakle, sertifikat se izdaje (ili dobija) samo putem srandarda J US ISO 9001/2001.
Standard J US ISO 9004/2004/2001 ima prosirene zahteve u odnosu na J US ISO 9001/2001, ali on
sluzi za interno poboljsanje sistema i tezi ka TQM (totalno upravljanje kvalitetom), ali ne sluzi
sertifikovanju.

Zahtevi za kvalitet prema direktivi EU 89/106EEC
Opsti zahtevi za kvalitet proizvoda koje postavlja Savet Evropske ekonomske zajednice i koji su
iskazani u Evropskim direktivama, odnose se na zdravlje i bezbednost ljudi i zastitu zivotne
sredine.
U skladu sa tim zahtevima treba da se izrade dokumenti pravne i tehnicke prirode da bi se u svakoj
oblasti ljudskih delatnosti zadovoljili uslovi bezbednog koriscenja proizvoda.
Direktiva koja se odnosi na gradjevinske proizvode, odnosno Direktiva o usaglasavanju zakona,
propisa i administrativnih odredbi koji se odnose na gradjevinske proizvode, doneta je decembra
1988. godine, pod brojem 89/106/EEC.(5)
Direktiva sadrzi 10 poglavlja koja se odnose na:
1. Oblast primene, definicije, zahteva, tehnicke specifikacije, slobodno kretanje dobara;
2. Harmonizovanje standarda;
3. Evropsko tehnicko odobrenje;
4. Dokumenta za tumacenje;
5. Atestiranje usaglasenosti;
6. Posebne postupke;
7. Ovlascene organizacije (tela);
8. Stalni komitet za gradjevinarstvo;
9. Mere zastite;
10. Zavrsne odredbe. Dodatkom I Direktive (5) dati su
nacelni zahtevi koje gradjevinski objekti moraju, uz normalno odrzavanje, zadovoljiti.

Mehanicka otpornost i stabilnost
Gradjevinski radovi moraju biti projektovani i izvedeni na takav nacin da predvidjena opterecenja
za vreme izgradnje i koriscenja nece dovesti do: a) rusenja svih ili dela radova, b) vecih
deformacija do nedopustivog stepena, c) ostecenja na drugim delovima radova ili instalirane
opreme kao rezultat vecih deformacija opterecene konstrukcije, d) slucajnih ostecenja u obimu
nesrazmernom sa osnovnim uzorkom.
Bezbednost u slucaju pozara
Gradjevinski radovi moraju biti projektovani i izvedeni na takav nacin, da u slucaju izbijanja pozara:
kapacitet opterecenja konstrukcije moze da izdrzi odredjeno vreme, stvaranje i sirenje plamena i
dima u okviru radova je ograniceno, sirenje plamena na susedne gradjevinske radove je
ograniceno, osoblje moze da napusti ili da se spase drugim nacinima, da je uzeta u obzir sigurnost
spasilackih ekipa.

Higijena, zdravlje i okolina
Gradjevinski rad mora biti tako projektovan i izveden da ne ugrozava higijenu ili zdravlje korisnika
ili suseda, posebno kao posledica bilo cega sledeceg: odavanja otrovnog gasa, prisustva opasnih
sastojaka ili gasova u vazduhu zagadjenja ili zatrovanja vode i tla, loseg uklanjanja otpadnih voda,
dima, cvrstih ili tecnih otpadaka, prisustva vlage u delovima radova ili na povrsinama u okviru
radova.

Bezbednost prilikom koriscenja
Gradjevinski rad mora biti projektovan i izveden na takav nacin da ne predstavlja neprihvatljivu
opasnost od nesrecnog
slucaja u upotrebi, kao sto je klizanje, padanje, sudar, opekotine, povreda od eksplozije.

Zastita od buke
Gradjevinski radovi moraju biti tako projektovani i izvedeni da se buka od stanara i suseda drzi na
stepenu koji nece ugroziti njihovo zdravlje i omogucice im da spavaju, odmaraju i rade pod
zadovoljavajucim uslovima.

Usteda energije i zadrzavanje grejanja
Gradjevinski radovi i njihove instalacije grejanja, hladjenja i ventilacije moraju biti tako projektovani
i izvedeni da kolicina potrebne energije bude mala, uzimajuci u obzir klimatske uslove lokacije i
korisnike.
Kao sto se vidi Direktivom su koncizno i veoma uopsteno opisani navedeni zahtevi. Zemljama
clanicama je prepusteno da svojim nacionalnim dokumentima blize odrede uslove za ispunjavanje
ovih zahteva.
Pored Dodatka I, u kome su navedeni osnovni zahtevi za gradjevinske objekte, Direktiva sadrzi jos
tri dodatka:
*Dodatak II: Evropsko tehnicko odobrenje
*Dodatak III: Atestiranje usaglasenosti sa tehnickim specifikacijama
*Dodatak IV: Ovlascenje ispitnih laboratorija, inspekcijskih tela i sertifikacionih tela.
Najzad, treba napomenuti da je Direktivom Saveta 93/68/EEC od 22. jula 1993. godine, donet niz
amandmana na ukupno 12 direktiva, medju kojima je i Direktiva 89/106/EEC.
Ovi amandmani se mahom odnose na ,,CE"-znak usaglasenosti sa direktivama.
Akreditacija laboratorija u gradjevinarstvu
Napred je receno da utvrdjivanje karakteristika materijala i proizvoda utvrdjuju ispitne laboratorije
ispitivanjem.
Prema st. 3 clana 27. Zakona 0 standardizaciji (2) ispitivanje proizvoda mogu vrsiti samo
akreditovane laboratorije, na propisan nacin".

izvor :Pregled Gradjevina