Merne jedinice meunarodnog

sistema mernih jedinica (SI)

i simboli u oblasti hlaenja i klimatizacije (I)
D.Nikainovi
U ovomradu prikazani su klasifikacija, oznakei nazivi
veliina i mernih jedinica Meunarodnog sistema mernih
jedinica, SI (SystemInternational) koji senajeeprimenjuju u
oblasti hlaenjai klimatizacije.
Radi veepreglednosti i pogodnijegkorienja, osnovnei
izvedene merne jedinice razvrstane su u posebne grupe.
Napomene, komentari i brojni primeri navedeni neposredno iza
svakegrupejedinicatrebapresvegadapruepomo prilikom
praktinetehnikeprimenenovih jedinicau oblasti hlaenjai
klimatizacije, azatimdaistaknu mogueunifikacijeu sistemu
oznaavanja i izbora mernih jedinica u sluajevima gde su
moguealternative(primenajedinica: bar, C i sl.).
U potpunosti su korienemernejedinice, simboli i oznake
navedeneu ISO preporukamaR 786 (Units and Symbols for
Refrigeration ISO Recommendation R 786 1968).
Pregled sadri i nekoliko reduciranih grupa izvedenih
mernih jedinicakojesenenalazeu ISO preporukamaR 786, a
kojeseodnosenaelektrine, akustinei molarneveliine.
Klasifikacijagrupaizvedenih mernih jedinicaizvrenaje
po ugledu na projekt standarda po GOST-u (sovjetski
standardi).
Pojmovi masei teineizazvali su estenesporazumeu
tehnikoj primeni. Diferenciranjempojmovateinei sileteine
i uvoenjem iste merne jedinice (kilograma) za masu i
teinu, kako predvia
standard DIN 1305, odstranjuju setakvetekoei omoguava
primenapojmateineu svakodnevnomivotu nadosadanji
nain.
MernejediniceSI uporeivanesu samernimjedinicama
sistema koji su se do sada najvie primenjivali u oblasti
hlaenjai klimatizacije; zatoplotneveliineto jebio sistem
jedinica: metar, kilogram (masa), sekunda, kelvin; za
mehanikeveliine: metar, kilopond, sekunda. U odnosu na
iste sisteme izraeni su i faktori preraunavanja mernih
jedinica.
Nazivi i definicijemernih jedinicapredvienih zaprimenu
u oblasti hlaenja i klimatizaciji u potpunosti odgovaraju
mernimjedinicamau Zakonu o mernimjedinicamai merilima
(Slubeni list SFRJ br. 13/76), ukoliko Zakon sadri merne
jedinicetevrste.
Rok prestanka vanosti primene dosadanjih sistema
mernih jedinica, koji sadrei nekeveomarasprostranjenei
poznatemernejedinice, kao to su: atmosfera, konjskasnaga,
kalorija, mikron i dr. regulisan jerazliito zaraznezemlje. U
SFRJ taj rok je31. 12. 1980, uSaveznoj Republici Nemakoj,
31. 12. 1978. godineitd.
S obziromna tekoe koje se mogu oekivati u toku
prelaznog periodai kasnijeg komuniciranjaizmeu institucija
razliitih tipovai lokacija, bilo bi korisno dasepreko strunih
udruenja i drugih institucija, koje se bave hlaenjemi
klimatizacijom, definiu predlozi standarda koji e ovu
materiju regulisati jedinstveno zacelu SFRJ .
1. Osnovne merne jedinice SI
Red. V eli i n a Mernajedinica
broj N az i v Oznaka N az i v Oznaka
1.1. Duina l metar m
1.2. Masa
1)
m kilogram kg
1.3. Vreme
1)
t sekunda s
1.4. J ainaelektrinestruje I amper A
1.5.
Termodinamikaili apsolutna
temperatura
1)2)3)
, kelvin K
1.6. J aina svetlosti I kandela cd
1.7. Koliinamaterije
4)

mol mol
NAPOMENE
1) Uporedo saosnovnimmernimjedinicamaSI, dozvoljenajei
primenasledeih jedinicakojenepripadaju ovomsistemu:
zamasu: tona(oznaka: t) = 10
3
kg
zavreme: minuta(oznaka: min) = 60 s
sat ili as (oznaka: h) = 3 600 s
dan (oznaka: d) = 86 400 s
sedmica, mesec i godinaGregorijanskog kalendara;
zatemperaturu: stepen Celzijusov (oznaka: C) =
1 K. Temperatura od 0C jednaka je
temperaturi od 273,15 K.
2) Temperatureprostorija, sredinei spoljanjeokoline
izraavaju seu stepenimaCelzijusovim(C). U tomsluaju
temperaturaseoznaavamalimslovima: t ili .
Temperaturske razlike ili intervali izraavaju se uvek u
kelvinimai oznaavaju sa ili . Pri tomenijedozvoljena
upotrebaraznih skraenicakao to su: step., grad., deg., ().
Primer 1
Ranije:
= T
1
T
2
= 390K 365K = 25()
t = t
1
t
2
= 82C 40C = 42() ili 42 grad.
sada:
= T
1
T
2
= 390 K 365 K = 25 K
=t
1
t
2
= 82C 40C = 42 K
Od izvedenih jedinicatoplotnih veliinaprimenjujeseuvek
kelvinumesto C, () ili grad.
Primer 2
Ranije:
kcal kcal kcal
kgC mhc m
2
hC
sada:
kJ W W
kgK mK m
2
K
3) Neprimenjujesevieoznaka K ve samo K (bez
kruiakoji oznaavastepen, v. primer 1. i 2),
budui dajedinicukelvintrebasmatrati kao ve-
liinu anekao skalu.
Cilzijus, meutim, ostajeskalapai oznakaC.
4) NaXIV generalnoj konferenciji zamerei tegove
1971. godineodlueno jedaseskupu od 6 osnov-
nih mernih jedinicaSI dodai sedma, pod nazi-
vommol, kao jedinicazakoliinu materije.
2. Izvedene dopunske merne jedinlce SI
Red. V e1 i i n a Mernajedinica
broj N a z i v Oznaka N a z i v Oznaka
2.1. Ugao uravni
1)
radijan rad
2.2. Prostorni ugao steradijan sr
NAPOMENE
1) Zaugao u ravni, paralelno sadopunskimmernimjedinicama
SI, dozvoljenaje i primena sledeih jedinica koje ne
pripadaju ovom sistemu:
puni ugao 2 rad
pravi ugao (oznaka: L) = /2 rad
stepen (oznaka: ) = (1/90)L = (/180) rad
minuta(oznaka: ') = (1/60) = (/10800) rad
sekunda(oznaka: ") = (1/60)' = (/648000) rad
gradus ili gon (oznaka: g) = (/200) rad
3. Izvedene merne jedinice prostora i vremena SI
Red. V e1 i i n a Mernajedinica
broj N az i v Oznaka N azi v Oznaka
3.1. Povrina A kvadratni metar m
2
3.2. Zapremina
1)
V kubni metar m
3
3.3. Brzina w, v metar u sekundi m/s
3.4. Ubrzanje a metar u sekundi nakvadrat m/s
2
3.5. Frekvencija(uestalost) periodinog
procesa ,f herc Hz
3.6. Broj obrtaja
2
' (uestalost obrtaja) n sekundanaminus prvi stepen ili herc s-
1
, Hz
3.7. Ugaonabrzina radijanusekundi rad/s
3.8. Ugaono ubrzanje radijan u sekundi nakvadrat rad/s
2
NAPOMENE
1) Zazapreminu, paralelno saizvedenimjedinicama
prostorai vremenadozvoljenajei primenasle-
deejedinicekojanepripadaSI.
litar (oznaka: 1) = 1 dm
3
= 10
-3
m
3
2) Broj obrtajaili tanijeuestalost obrtaja(n)
predstavljabroj punihobrtajazajedinicuvremena
kojetelo uini prilikomobrtanja.
Period(T) nekogprocesapredstavljavremeutoku
kojegsezavri 1 puni ciklus togprocesa(jedan
puni krug, jednapunaoscilacijai sl.).
Primer 3
Izmeu uestalosti obrtaja(n) i perioda(T) vai relacija
n = 1/T. Stavljajui T = 1 s (1 sekunda) dobija se 1 jedinica
uestalosti obrtaja= 1/ls = ls
-1
= 1 Hz.
Ako telo ini 1 obrtaj za 1 sekundu, imae uestalost
obrtaja: n = 1 Hz.
Ako telo ini 1 obrtaj za1 minut, imaeuestalost obrtaja:
n = 1/60 Hz = 1,66710
-2
Hz.
Ako telo ini N obrtaja za 1 minut, imae uestalost
obrtaja: n = N/60 Hz = 1,667 10
-2
NHz.
4. Izvedene merne jedinice mehanikih veliina SI
Red. V e1 i i n a Mernajedinica
broj N az i v Oznaka N a z i v Oznaka
4.1. Sila
1)
F njutn N
4.2. Silateine
2)
F
G
njutn N
4.3. Zapreminska masa gustina
3)
kilogrampo kubnommetru kg/m
3
4.4. Specifinazapremina metar kubni po kilogramu m
3
/kg
4.5. Specifinateina
4)
njutnpo kubnommetru N/m
3
4.6. Maseni protok q
m
kilogramusekundi kg/s
4.7. Zapreminski protok q
v
kubni metar u sekundi m
3
/s
4.8. Pritisak
5)
P
njutn po kvadratnom metru ili
Paskal
N/m
2
(Pa)
4.9. Normalni napon
6)

njutn po kvadratnommetru ili

paskal
N/m
2
(Pa)
4.10. Tangencijalni napon
njutn po kvadratnommetru ili
paskal
N/m
2
(Pa)
4.11. Koeficijent stiljivosti metar kvadratni po njutnu m
2
/N
4.12. Povrinski napon njutnpo metru N/m
4.13. Rad
7)
W dul J
4.14. Specifian rad w dul po kilogramu J /kg
4.15. Energija E dul J
4.16. Snaga
8)
P
vat
paskal-sekunda
W
Pas
4.17. Dinamikaviskoznost
9)

ili njutn sekundapo

kvadratnommetru
(Nsm
2
)
4.18. Kinematikaviskoznost
10)
kvadratni metar u sekundi m
2
/s
4.19. Momenat sileili sprega
11)
M njutn-metar Nm
4.20. Impuls sile J njutn-sekunda Ns
4.12. Koliinakretanja K kilogram-metar usekundi kgm/s
4.22. Momenat koliinekretanja m
k
kilogram-metar nakvadrat u sekundi kgm
2
/s
4.23. Momenat inercije mase (dinamiki) J kilogram-metar na kvadrat kgm
2
4.24. Momenat inercijepovrine J metar naetvrti stepen m
4
4.25. Otporni momenat povrine W metar natrei stepen m
3
NAPOMENE
1) Nova izvedena jedinica za silu u SI je njutn (oznaka: N).
Njutn jesilakojatelo mase1 kilogramaubrzavaza1 metar
u sekundi na kvadrat (1 N = 1 kg. 1 m/s
2
).
Dosadanjajedinicazasilu u tehnikomsistemu merabio
jekilopond (oznaka: kp).
Izmeu ovih dveju jedinicapostoji sledearela-
cija:
1 kp = 9,81 N 10 N
1 N = 0,102 kp 0,1 kp
Kadasepri tehnikimproraunimadozvoljavagrekado
2%, tada se za pretvaranje kiloponda u njutne moe
koristiti faktor 10.
2) PremaDIN-u 1305 uvodesedefinicije:
a) Silateine: F
g
, = mg jesilakojaseizraunavana
osnovu ubrzanjazemljinetee; u SI izraavaseu istim
jedinicamakao svakasila, tj. unjutnima N.
b) Teina = masa; teina je pojamza masu odnosno
koliinu materije(anezasilu) i izraavaseu SI istim
jedinicamakao i sama, tj. u kg.
Nataj nain eliminieserazlikaizmeu pojmovamasei
teine, koja je izazivala mnogobrojne nesporazume u
tehnikoj primeni.
Primer 4
Teinatelaje2 kp (teinajeizraenaosnovnomiedinicom
sileu do sadaprimenjivanomtehnikomsistemu mera).
Odrediti masu telau SI.
Sve veliine koje ulaze u proraunsku formulu treba
izraziti u jedinicamaSI paimamo:
F
G
= 2kp = 29,81 N
g = 9,81 m/s
2
F
G
29,81 N Ns
2
kg ms
2
m=-------=---------------- =2-----------=2---------- =2 kg
g 9,81 m/s
2
m s
2
m
Odavdeproizilazi vaan zakljuak: brojnavrednost mase
u SI jednaka je brojnoj vrednosti teine tog tela u
tehnikomsistemu mera.
3) Zapreminskamasa gustina u kg/m
3
u SI i specifina
teina u kp/m
3
u tehnikomsistemu jedinica, imaju
jednake brojne vrednosti, to proizilazi iz jednakosti
brojnih vrednosti masei sileteineu ovadvasistema(v.
primer 4). Na taj nain mogu se bez izmena koristiti
postojei brojni podaci iz tablica specifinih teina i
drugih pokazateljasvedenih najedinicu mase, kao to su
npr.: specifinazapremina, maseni protok i sl.
4) Taniji naziv trebalo bi daglasi: specifinasilateineili
zapreminskasilateine.
5) Novaizvedenajedinicazapritisak odnosno napon u SI je
paskal (oznaka: Pa). Paskal je pritisak (napon) koji
proizvodi silaod 1 njutna, kojajeravnomerno rasporeena
i dejstvuje upravo na ravnu povrinu od 1 kvadratnog
metra:
1 Pa = 1 N/m
2
Zapritisak je, osimpaskala, dozvoljenai primenaposebne
mernejedinicekojanepripadaSI, akojajedefinisana
ovako:
1 bar = 100 000 Pa= 10
5
-Pa
U podruju rashladne i klimatizacione tehnike nalaze
primenui umnoci odnosno delovi ovihjedinica:
1 megapaskal (oznaka: MPa) = 10
6
Pa
1 milibar (oznaka: mbar) = 10
-3
bar
1 bar = 0,1 MPa= 1000 mbar = 100 000 Pa
Mada je primena jedinica bar i mbar odomaena i
dozvoljenaumnogimzemljama, potrebno jenapomenuti
dajebar samo specijalannaziv za0,1 MPai dasejedinice
bar i mbar primenjuju samo za kvalitativnu procenu u
pojedinimoblastima, kao to su: meteorologija, vakuumska
tehnika, posude i maine pod pritiskom, dok u svim
proraunimatrebaprimenjivati mernu jedinicu paskal (Pa).
Ubudue, pritisak ili pad pritiska, nemogu biti izraavani u
mernim jedinicama kao to su: 1 at (ata, atn, atu) = 1
kp/cm
2
ili milimetrima vodenog stuba (mmVS) ili
milimetrimaivinog stuba(mmHg).
Primer 5
Pritisci u rezervoarima, sudovima pod pritiskom i
mainamaizraavaju sepogodno u jedinicamabar.
Budui davienepostojeoznakekojeodreuju dali se
radi o nadpritisku, apsolutnomili atmosferskompritisku
(atn, ata, atm) neophodno je ispred brojne vrednosti
pritiskanaznaiti o kakvompritisku seradi.
Primer oznaavanja, ako uposudi podpritiskomvlada
radni nadpritisak od10 atmosfera:
ranije: radni pritisak 10 atn (ili 10 atm)
sada: radni nadpritisak 10 bar ili radni pritisak 10 bar
Ako nemadopunskih objanjenja, rei radni pritisak
oznaavaju da se radi o pritisku iznad atmosferskog,
daklenadpritisku. Primer oznaavanja, ako u posudi pod
pritiskomvlada apsolutni pritisak od 10 atmosfera:
ranije: pritisak 10 ata
sada: pritisak 10 bar ili
apsolutni pritisak 10 bar
Oznaka: pritisak 10 bar bez ikakvih dopunskih
objanjenjaoznaavadaseradi o apsolutnom
pritisku od 10 bar. Dabi seizbeglasvaka
mogunost zabune, umesto samo: pritisak, moese
napisati: apsolutni pritisak.
(
Primer 6
Nominalni pritisci za cevne vodove i armaturei
maksimalni dozvoljeni radni nadpritisci izraavaju se
pogodno u jedinicamabar.
Oznakom npr. 25 NP odreen jenominalni pritisak:
ranije: P = 25 kp/cm
2
sada: P = 25 bar
Primer 7
Padpritiska kroz cevi kroz kojeprotiu fluidi
u tenom stanju pogodno je izraziti jedinicom:
milibar (mbar).
Pad pritiska kroz cevi kroz koje protiu gaso-
viti fluidi pogodno jeizraziti jedinicom: paskal (Pa).
Primer oznaavanja, ako pri strujanju fluida
kroz neki elemenat sistemanastajepad pritiska
od0,0015 atmosfera:
ranije: = 15 mmVS
sada: = 150 Pa
6) U tehnikomsistemumeranaponseizraavao
obino u mernimjedinicamakp/mm
2
ili kp/cm
2
.
Dabi seoveveliineizrazileu SI jedinicama,
potrebno jeodrediti faktoreprerauna:
9,806 N
1 kp/mm
2
=---------------=9,81 10
6
N/m
2
10^m
2
9,806 N
1 kp/cm
2
=-------------- =9,81 10
4
N/m
2
10
-4
m
2
Za dozvoljene relativne greke do 2%, faktori
preraunavanjamogu biti jednostavniji:
1 kp/mm
2
= 10
7
N/m
2
1 kp/cm
2
= 10
5
N/m
2
Primer 8
vrstoanekog materijala

oznaavaseovako:
ranije:

= 78 85 kp/mm
2
sada:

=78 10
7
8510
7
N/m
2
ili satanijimfaktoromproraunavanja:

=73,6 10
7
=83,5 10
7
N/m
2
Primer 9
Modul klizanja G, npr. elikaza opruge, oznaava se
ovako:
ranije: G =8300 kp/mm
2
sada: G = 830010
7
N/m
2
7) J edinicazaenergiju, rad i koliinu toploteje
dul (joule) (oznaka: J ). Dul jejednak radu
koji izvri sila1 njutna, kadasenjenanapadna
takapomeri u pravcu i smeru sileza1 metar:
1 J = 1 Nl m
Dosadanjajedinicazaradutehnikomsistemumerabio
jekilopondmetar (oznaka: kpm). Izmeu ovih jedinica
postoji sledearelacija:
1 kpm= 9,81 J
1 J = 0,102 kpm
Kao mernajedinica zaenergiju, rad i koliinu toplote
naroito u elektrotehnici, moe se koristiti i merna
jedinicavatas (oznaka: Wh) kojanepripadaSI:
1 Wh = 3 600 J = 3,6 kJ
ili kilovatas (oznaka: kWh):
1 kWh = 103 wh = 3,6 10
6
J = 3,6 MJ (megadul)
1 MJ = 0,278 kWh
1 GJ = 278 kWh
8) J edinicazasnagu, energetski i toplotni fluks je
vat (watt) (oznaka: W). Vat jesnagakojom
seobavi rad od 1 dulau sekundi:
1 W = 1 J /s
Veajedinicakojaseesto upotrebljavajekilo-
vat: 1 kW = 10
3
W.
Dosadanjajedinicazasnagu u tehnikomsiste-
mu merabilajekilopondmetar u sekundi (oz-
naka: kpm/s).
Izmeu ovih jedinicapostoji sledearelacija:
1 kpm/s = 9,81 W
U dosadanjimsistemimamnogo sekoristilajedinica
konjskasnaga(oznaka: KS) pri emu je:
1 KS = 735,5 W
1 HP (britanskakonjskasnaga) =745,7 W
9) Do sada primenjivane merne jedinice za dinaminu
viskoznost su:
U tehnikomsistemu merakps/m
2
U CGS sistemu mera 1P (poaz) = 1 dins/cm
2
U CGS sistemu mera lcP (centipoaz) = 10
-2
P
Izmeu ovih jedinica i merne jedinice za dinamiku
viskoznost u SI N.s/m
2
ili Pa.s postojesledeerelacije:
1 kp.s/m
2
= 9,81 N.s/m
2
=9,81 Pa.s
10
-5
N.s
1 P(poaz) =---------------=0,1 N.s/m
2
= 0,1 Pa.s
10
-4
m
2
1 cP(centipoaz) = 0,001 N.s/m
2
=KhAPa.s
10) Do sadaprimenjivanemernejedinicezakinema-
tiku viskoznost su:
U tehnikomsistemu mera m
2
/s
U CGS sistemu mera 1 St(stoks) = 1 cm
2
/s
U CGS sistemu mera 1 cSt(centistoks) = 10
-2
St
Izmeu ovih jedinica i mernejedinice za kinematiku
viskoznost u SI m
2
/s postojesledeerelacije:
1 St (stoks) = KH m
2
/s
1 cSt (centistoks) = 10
-6
m
2
/s
11) U tehnikimproraunimatorzioni ili obrtni mo-
menat izraunavasepo obrascu:
P
ranije: M
t
= 716,2
n
gdesu: P snaga u KS, n broj obrtaja u
minutu;
M, momenat torzijeu kpm;
sada: M
t
= P/w
5. Izvedene merne jedinice toplotnih veliina SI
V e1 i i n a Mernajedinica Red.
broj
N azi v Oznaka az i v Oznaka
5.1. Koliinatoplote
1)
Q
dul
J
5.2. Entalpija
H ,, J
5.3. Unutranjaenergija
U ,, J
5.4. Slobodnaenergija
F ,, J
5.5. Slobodnaentalpija
G ,, J
5.6. Eksergija
E ,, J
5.7. Latentnatoplotatransformacijefaze
L ,, J
5.8. Specifinaentalpija
2)
h
dul po kilogramu J /kg
5.9. Specifinaunutranjaenergija
u ,,
i/kg
5.10. Specifinaslobodnaenergija
f ,,
J /kg
5.11. Specifinaslobodnaentalpija
g ,,
J /kg
5.12. Specifinaeksergija
e ,,
J /kg
5.13.
Specifinalatentnatoplota
transformacijefaze
l ,,
J /kg
5.14. Masena rashladna sposobnost
3)
q ,,
J /kg
5.15. Zapreminska rashladna sposobnost
4)
q
0 dul po kubnommetru J /m
3
5.16. Toplotni kapacitet
C
dul po kelvinu
J /K
5.17. Entropija S
,, J /K
5.18. Specifinaentropija
s
dul po kilogramkelvinu J /(kgK)
5.19.
Masenakoliinatoplote
specifinatoplota
5)
c ,,
J /(kgK)
5.20.
Masenakoliinatoplotepri
stalnompritisku
C
p
,,
J /(kgK)
5.21.
Masenakoliinatoplotepri stalnoj
zapremini
C
v
,,
J /(kgK)
5.22. Odnos masenih koliina toplote

Toplotni fluks
6)

vat
w
5.24. Toplotno optereenje
7)

k
,, , w
5.25. Rashladni kapacitet
8)

o
,,
w
5.26. Gustinatoplotnog fluksa

vat po kvadratnommetru W/m
2
5.27. Toplotnaprovodnost
9)

vat po metru i kelvinu W/(mK)
5.28. Ekvivalentna toplotna provodnost
e

W/(mK)
5.29. Koeficijent prelazatoplote
,,
W/(mK)
5.30. Koeficijent prolazatoplote
10)

vat po kvadratnommetru i kelvinu W/(m
2
K)
5.31. Temperaturski gradijent grad T kelvinapo metru
K/m
5.32. Temperaturskaprovodnost
a
kvadratnih metarapo sekundi m
2
/s
5.33.
Temperaturski koeficijent
linearnogirenja

e kelvinnaminus prvi stepen
K
-1
5.34.
Temperaturski koeficijent
zapreminskog irenja

v
kelvinnaminus prvi stepen
K
-1
5.35.
Temperaturski koeficijent
porastapritiska

kelvinnaminus prvi stepen
K
-1
5.36.
Specifinavlanost
(apsolutnavlanost)
X
__ _________
5.37. Relativnavlanost
p
5.38. Stepen zasienja

-----------------
gdesu: P snaga u W, w ugaona brzi-na u
rad/s,
M
t
= momenat torzijeu N.m
1) Toplota, radi energijasuveliineisteprirodei
zato uSI imajuistumernujedinicu, dul (oz-
naka: J ) ili njeneumnoke: kilodul (oznaka:
kj), megadul (oznaka: MJ) i gigadul (oznaka:
GJ ).
Umesto do sadaprimenjivanih jedinica: kilokalorija(kcal),
megakalorija(Mcal) i gigakalorija(Gcal), primenjivaese:
kilodul (kJ), megadul (MJ) i gigadul (GJ), pri emu
vaesledei faktori preraunavanja:
1 kcal
IT
= 4,186 kj (tano) 4,19 kJ
1 kcal
15
= 1 fg = 4,1855 kj (tano) 4,19 kj
1 kJ = 0,239 kcal
1 Mcal = 4,19 MJ
1 MJ = 0,239 Mcal
Nemogu seubudueprimenjivati jedinice: kalorija(cal);
internacionalna kilokalorija (kcal
IT
), petnaestostepena
kilokalorija(kcal
15
), frigorija(fg) i umnoci ili delovi ovih
jedinica.
2) Specifinaentalpijah (ranijauobiajenaoznaka:
i) oznaavaentalpijusvedenunajedinicumase.
Isto vai i zaostalespecifineveliinenaznaene
pod 5.9 5.14.
Primer 10
Specifina entalpija suvozasiene pare amonijaka pri
temperaturi isparavanjat
0
= 10C oznaavase:
ranije: i
1
= 398,67 kcal/kg (podatak iz tabela ili
dijagrama)
sada: h
1
= 1673 kj/kg
Ovdejeprimenjen faktor prerauna:
1 kcal = 4,2 kj.
Primer 11
Toplota isparavanja 1 (ranija uobiajena oznaka: r) ili
specifina latentna toplota transformacije vode pri
isparavanjupri pritiskuod1 bar (~1 ata) oznaavase:
ranije: r = 539 kcal/kg
sada: 1 = 2257 kJ /kg
Ovdejeprimenjen faktor prerauna:
1 kcal = 4,2 kj.
3) Masenarashladnasposobnost q definisanajekao
odnos rashladnog kapaciteta
0
u W i masenog
protokaq
m
ukg/s ili kao rashladni kapacitet
po jedinici masenogprotoka:

0
q =--------
q
m
1 W 1 J/s
----------- =--------------=1 J /kg
1 kg/s 1 kg/s
4) Zapreminskarashladnasposobnost q
0
definisana
jekao odnos rashladnog kapaciteta
0
u W i
zapreminskog protokaq
v
u m
3
/s ili kao rashladni
kapacitet po jedinici zapreminskog protoka

0
q =--------
q
v
1W 1 J/s
----------- =------------ =1 J /m
3
1 m
3
/s 1 m
3
/s
5) PrelaskomnanovejediniceSI sistemamenjaju sebrojne
vrednosti masenih koliinatoplote(raniji uobiajen naziv:
specifinatoplota). Kalorini prorauni savodompostaju
sloeniji, asavazduhomjednostavniji:
Primer 12
Masenakoliinatoplotevodeoznaavase:
ranije: c = 1 kcal/kgC
sada: c = 4,19 kJ/(kgK)
Masena koliina toplote vazduha pri atmosferskim
uslovimaoznaavase:
ranije: c = 0,24 kcal/kgC
sada: c 1,0 kJ /(kgK)
6) Toplotni fluks izraavao sedo sadau mernim
jedinicamakcal/h ili cal/s.
Izmeu ovih mernih jedinicai mernejediniceSI
vata, postojesledeerelacije:
1 cal
IT
= 4,1868 W
4,186810
3
J
1 kcal
IT
/h =----------------------- =1,163 W
3,6 10
3
s
7) Toplotno optereenjejeposeban naziv zatoplotni fluks od
rashladnog ureajakadrugimtoplimtelima, npr. predaja
toplotevodi ili vazduhuzahlaenjeukondenzatorimai
prehlaivaima, ili sistemu zahlaenjecilindaraili glava
kompresora; gubitak toplote kroz potisne cevovode;
predajatoploteu meuhladnjacimai drugimpomonim
aparatima.
8) Mernejedinicezarashladni kapacitet
0
(ranijauobiajena
oznaka Q
0
), esto upotrebljavane jedinice u tehnici
hlaenja, bilesu: kcali
15
/h ili fg/h (frigorijapo asu).
U SI, merna jedinica za rashladni kapacitet jevat
(oznaka: W).
Izmeu ovih mernih jedinicapostojesledeerelacije:
1 kcal
IT
/h = 1,163 W
10
3
kcal
IT
/h = 1,163 kW
1 kW = 860 kcal
IT
/h
Primer 13
Oznaavanje rashladnog kapaciteta kompresoraod 100
000 kcal/h pri odreenimuslovima:
ranije: Q
0
= 100 000 kcal/h
sada:
0
= 116,3 kW
9) Toplotnaprovodnost izraavaseuSI mernom
jedinicomW/(mK).
Do sadasetoplotnaprovodnost izraavalamer-
nomjedinicomkcal/(mhC).
Budui daje1 kcal/h = 1,163 W postoji sledea
relacija:
1 kcal
IT
/(mhC) = 1,163 W/(mK)
ili:
10
3
kcal
IT
/(mhC) = 1,163 kW/(mK)
Primer 14
Oznaavanje toplotne provodnosti aluminijuma:
ranije: = 175 kcal/mhC
sada: = 204 W/(mK) ili
= 0,204 kW/(mK)
10) Koeficijent prolaza toplote K izraava se u SI mernom
jedinicomW/(m
2
K). Do sada se ovaj koeficijent
izraavao mernomjedinicomkcaI/m
2
'h-C.
Budui daje1 kcal/h=1,163 W postojesledeerelacije:
1 kcal
IT
/(m
2
hC) = 1,163 W/(m
2
K) ili
10
3
kcal
IT
/( m
2
hC) = 1,163 kW/( m
2
K)
1 W/( m
2
K) = 0,860 kcal
IT
/(m
2
hC) 1
kW/( m
2
K) = 860 kcal
IT
/( m
2
hC).
Primer 15
Oznaavanje koeficijenta prolaza toplote npr.
K = 600 kcal/ m
2
hC:
ranije: K = 600 kcal/ m
2
hC
sada: K = 698 W/( m
2
K).
(kraj u sledeembroju)
KGH broj 1/1978.