Mira Radojevi

Milovan ilas i srpska politika emigracija

(1954-1995)
Otvarajui raspravu iz naslova, moramo ve na poetku da
uinimo nekoliko ograda, neophodnih za bolje razumevanje
teksta koji sledi. Najpre bismo kazali da je M. ilas i u publi-
cistici, pa i u istorijskoj nauci mnogo bolje poznat no srpska
politika emigracija, pod kojom, ovde, pre svega mislimo na Sa-
vez Osloboenje, kao jedini njen deo sa kojim je prvi i najvei
disident Komunistike partije Jugoslavije ostvario politiku
saradnju. O M. ilasu napisano je, u Jugoslaviji i u inostran-
stvu, nekoliko desetina knjiga,
1
a o Savezu Osloboenje pos-
toje samo nekoliko neistoriarskih opaski i dva manja prilo-
ga.
2
Potom, njihovo politiko upoznavanje i dijalog poeli su
i pre no to je Osloboenje osnovano, a trajali i nakon nje-
1
Up. G. Bartsch, M. ilas oder Selbstbehauptung, 1971, M. Milenkovitch,
Parts of a Lifeime, 1973, A. Hetzer, Spotanneitat und Gewalt, 1980, D.
Reinhartz, M. ilas a Revolutionary as a Writer, 1981, S. Clissold, ilas,
the Progress of a Revolutionary, 1983, V. Kalezi, ilas, miljenik i otpadnik
komunizma. Kontroverze pisca i ideologa, 1986, M. orgovi, ilas, vernik
i jeretik, 1989, M. M. Hustig, Trotsky and ilas, Critics of Communist
Bureaucracy, 1989, G. Lazovi, ilas o sebi, drugi o ilasu, 1989, D. I.
Stankovi, Anatomija procesa M. ilasu, 1989, V. Dedijer, Veliki buntovnik
M. ilas. Prilozi za biografiju, 1991, B. Kovaevi, ilas heroj i antiheroj,
1991, M. ilas (1911-1995), zbornik radova, 1996, te M. Cemovi, ilasovi
odgovori, 1997, i Tajna suenja M. ilasu, 1997. godine (bibliografija ovih
najznaajnijih knjiga o M. ilasu preuzeta je iz najnovije: D. Toi, Ko je M.
ilas. Disidenstvo 1953-1995. godine, Beograd, 2003, 103).
2
Up. M. Doder, Jugoslovenska neprijateljska emigracija, Zagreb, 1989,
31-34, i B. Spasi, Lasica koja govori. Osnovne pretpostavke borbe protiv
terorizma, Beograd, 2000, 71-76, te M. Radojevi, Srpska politika emi-
gracija posle Drugoga svetskog rata (Savez Osloboenje, 1949-1990),
82 Milovan ilas i srpska politika emigracija
govog zvaninog rasputanja 1994. godine.
3
tavie, neemo
pogreiti ako kaemo da su pojedini lanovi Osloboenja,
naroito Desimir Toi, nastavili da razgovaraju sa M. ilasom
i posle njegove smrti 1995. godine, tumaei njegovo delo i
branei ga od svih zlonamernih kritiara.
4
D. Toi, jedan od prvih ljudi Osloboenja i Nae rei, i M.
ilas upoznali su se u prolee 1939. na Pravnom fakul-
tetu, na kome je potonji tada itao svoju pripovetku Na
pukomet od Mojkovca.
5
Ve u to vreme nalazili su se na su-
protnim ideolokim i politikim stranama. Meutim, omladi-
na Kraljevine Jugoslavije, suoena sa krizom nacije i drave te
unutranjim nacionalnim i politikim problemima, oteanim
spoljnopolitikom krizom i pregrupisavanjem Evrope, traila je
u: Velike sile i male drave u Hladnom ratu 1945-1955. godine. Sluaj
Jugoslavije, zbornik radova, Beograd, 2005, 265-274, i Savez Osloboenje
(1949-1990), u: Dijalog povjesniara/istoriara, 9, prir. H.-G. Fleck i i.
Graovac, zbornik radova s meunarodnog naunog skupa odranog 5.-7.
novembra 2004. u Vrcu, Zagreb, 2005, 381-396.
3
U formalnom smislu Osloboenje je osnovano u avgustu 1949. godine,
ali bi pravi njegov poetak mogao biti stavljen ve u 1946. u kojoj je grupa
njegovih buduih osnivaa objavila brouru Svim slobodnim Srbima Srpska
demokratska omladina, izjanjavajui se za ujedinjenje Evrope i Jugoslaviju
u njoj. Naredne, 1947. godine, u Parizu je formirana Srpska demokratska
zadruga Osloboenje, sa idejom da se stvori i u drugim zemljama i da
pone izdavanje svog biltena. asopis Naa re poeo je da izlazi krajem
iste godine, a redovno od 1. januara 1948. godine, najpre u Parizu, potom
od 1958. u Londonu. Savez Osloboenje rasformiran je u Beogradu 1994.
godine, ali je kao organizacija ve 1990. pristupio pre toga osnovanoj
Demokratskoj stranci (DS).
4
Up. D. Toi, Post scriptum, u: M. ilas (1911-1995), n.d., 69-76, Patuljci
ne mogu da vide dramu, Disident koga tek treba upoznati te ilas vizionar
postkomunistikog haosa i pomame, Danas, Beograd, 3. jun i 16. decembar
1998. te 5. jun 2000. godine, i M. ilas naa drama. Vanredni sluaj,
Politika, Beograd, 26. maj - 4. jun 2002. godine.
5
Up. Naa re u razgovoru s M. ilasom, Naa re, br. 391, januar 1988.
godine, 4-6, i D. Toi, Ko je Milovan ilas..., n.d., 208-217.
83 Mira Radojevi
izlaz. eljna radikalnijih reenja, kretala se od leviarskih pog-
leda, preko postojanih demokratskih uverenja, do ipak malo-
brojnijih desniarskih, profaistikih opredeljenja.
U tom procesu... ilas je kao mlad ovek... priao jednoj radikalnoj...,
ekstremnoj, struji... Mi smo bili svedoci... jednog naraslog...,
imaginativnog i energinog radikalizma koji je bio optimistiki, pun
oduevljenja na kratku stazu, pun ruilake vie nego produktivne
energije. ilas je prototip toga vremena. Sav njegov revolucionarni
zanos bio je prototip angaovanog intelektualca pred Drugi
svetski rat u onoj irokoj masi depolitizovanih i asocijalnih. Ali
sva njegova strast nije bila strast vlasti nego strast za promenama,
strast za kretanjem napred, strast da se oslobodimo jedne vladajue
grupe ljudi koja se guila u neznanju, neenerginosti, politikoj
tupavosti i neliberalnim shvatanjima s jedne strane. A s druge,
pak, strane strast da se oslobodimo od atavistikog, palanakog,
neto feudalnog i neto od primitivistikog kako bi ilas rekao
sitnoposednikog pijanstva.
6
Dajui ovim reima oprost demokrata barem ponekom
ubeenom komunisti, D. Toi je i kasnije naglaavao kako de-
mokratska omladina i posebno njena matina, Demokratska
stranka, i same se zalaui za ideju socijalne pravde, nisu bile
antikomunistike organizacije u savremenom znaenju tog
pojma. Bile su, meutim, protiv svake diktature, pa i diktatu-
re proletarijata, mada nikada nisu, kao poneki njeni kritiari,
izjednaavale nacizam i kumunizam. Naprotiv, tvrdile su da i
komunizam i sm Karl Marks pripadaju prosvetiteljskom prav-
cu evropske kulture, bez obzira ta se dogodilo u realizaciji
njihovih zamisli, dok nacizam i sve to mu je slino predstav-
ljaju kanceroznu negaciju unutar svetske batine.
7
Ovo, pak,
nije znailo da demokratsku omladinu i komuniste nisu delile
6
D. Toi, ilas izmeu 1953. i 1968. godine. Od robije preko puta u
inostranstvo, Naa re, br. 200, decembar 1968. godine, 2-4, u: isti: Ko je
Milovan ilas..., n.d., 29-30.
7
Isto, 231.
84 Milovan ilas i srpska politika emigracija
teko pomirljive ideoloke suprotnosti, iako su omladinci iz DS-
a istupali protiv graanskog rata.
8
Graanski rat, u kome su se kako je kasnije pisao Dimitrije
orevi meusobno ubijala deca istog naroda, za dugo je
potpuno podelio mnoge koji su se pre rata sretali u pokreti-
ma studenata Beogradskog univerziteta. Razdvojeni politikom
i istorijom, jedni su, pretrpevi poraz, progonjeni i hapeni,
odlazili u emigraciju da iznova grade svoje pokidane ivote i
ekaju povratak. Drugi su, odnevi pobedu, postali graditelji
budunosti koju su zamislili, elei da stvaraju makar i silom
svet u kome e se ljudi raati ravnopravni pred ivotom.
Uloge su bile podeljene, a pojedinane sudbine, kao posledice
razliitih opredeljenja, odreene. Nadajui se da e se komuni-
zam slomiti, Osloboenje i Naa re su koliko je to bilo mogue
paljivo pratili ta se deava u zemlji, vrebajui ma i najmanji
pokazatelj krize i uruavanja jednog poretka. Ni pojava Nove
misli Milovana ilasa i njegovih saradnika na samom poetku
1953. godine nije mogla proi nezapaeno, kao ni sve ono to
je na njenim stranicama objavljivano, tim pre to se u emigra-
ciji vie no dobro znalo ta je u politici Komunistike partije
znailo njegovo miljenje. Isto je bilo i sa lancima objavljiva-
nim u Borbi poslednjih dana 1953. i prvih dana 1954. godi-
ne, ali se ozbiljnost i posledice nisu nasluivali. U tim godi-
nama poruenih mostova sa Moskvom i njenim satelitima,
pisao je Desimir Toi, sa otkazanim privrednim sporazumima,
8
Veina omladine DS-a pripadala je etnikom pokretu i nacionalnim
krugovima, ali je, za razliku od Ravnogorskog omladinskog taba 501,
bila nacionalno i ideoloki pomirljivija, to je proisticalo i iz njene pozicije
graanske levice. Izvrni odbor DS-a je podrao ravnogorski pokret, ali ne
i ideju graanskog rata. tavie, neki od demokratskih omladinaca su se
protivili neposrednom angaovanju u vojnoj organizaciji Drae Mihailovia,
zastupajui potrebu saradnje etnika i partizana (up. D. orevi, Oiljci i
opomene, I, Beograd, 1995, 284-286, i D. Toi, O ljudima, Beograd, 2000,
314).
85 Mira Radojevi
ostavi bez izvora ideolokih nadahnua, trebnika i uputstava
- jugoslovenski komunisti su se ljuljali, neto od straha, neto
od bolova, neto od konfuzije. Glasovi Milovana ilasa toga
trenutka bili su za vladajui sloj novi glas, ali i glas neizvesne
budunosti. U prvi as, dok su lanci ilasa digljali svake ne-
delje ili svakog drugog dana, nikome se nije priinjavalo da se
zbiva neto novo, ni u oveku koji misli i to objavljuje, ni u Sa-
vezu komunista.
9
Obraun komunistike partije sa Milovanom ilasom na Treem
plenumu, januara 1954. godine imao je otuda dejstvo oka.
Obavetavajui se iz Borbe
10
i sa radia, Naa re je gotovo ceo
svoj broj iz februara te godine posvetila razdoru meu jugoslo-
venskim komunistima. U nekoliko lanaka svojih saradnika pre-
nela je najvanije stavove Milovana ilasa i njegovih kritiara,
podravajui zapoeti proces promena i liberalizacije kao put
osloboenja od dogmatinog komunizma. Nije, meutim,
proputena prilika, da se estoko udari po ideolokom protiv-
niku. Gotovo svi govornici na plenumu nisu samo kritikovani
ve i izvrgnuti ruglu, ukljuujui samog Milovana ilasa zbog
njegovih pokajnikih rei. Citirajui njegovu skruenu izjavu,
autor teksta Beda Saveza komunista Jugoslavije, K. Kosti,
zakljuivao je: Tako se zavrila poslednja re nekada slavnog
i nadmenog Milovana ilasa, a danas ve odbaenog, moral-
no unakaenog, nekadanjeg lana Izvrnog vea i Sekreta-
rijata Saveza komunista Jugoslavije. I dalje: pokazalo se
da jugoslovenski vodei komunisti predstavljaju jednu grupu
laljivaca, ubica, neznalica, degenerisanih primitivaca, grupu
ljudi koja nije valjala ni Sovjetskom Savezu, koja se za krat-
ko vreme izigrala i na Zapadu, a koju je narod ve u danima
9
Desimir Toi, ilas izmeu 1953. i 1968, Naa re, decembar 1968, br.
200, str. 2-4; Desimir Toi, Ko je Milovan ilas, n.d., str. 21.
10
Brojevi od 18, 19. i 20. januara 1954.
86 Milovan ilas i srpska politika emigracija
graanskog rata pravilno bio ocenio kao grupu zlikovaca kojima
nita nije sveto eto, ta grupa danas se svojim Treim plenu-
mom, kako bi se to reklo komunistikim renikom raskrinkala
sama jo i pred narodom i pred itavim svetom.
11
Trideset godina kasnije, piui za Novu re o godinjici ovih
zbivanja, Nenad Petrovi je morao da primeti kako je tada ipak
bilo teko shvatiti pravi znaaj onoga to se desilo i razumeti
kakve e posledice imati u buduim decenijama.
12
Na slinom
tragu razmiljanja bio je i Desimir Toi, potpuno drugaije
vrednujui dranje Milovana ilasa. Posmatrajui proteklo vre-
me i tokom njega steeno iskustvo, primeivao je kako su mno-
gi traili objanjenje za slab, konfuzan i pokajniki stav takvog
jednog mislioca i borca. To vrdanje i nesnalaenje u od-
brani od napada Partije, smatrao je, trebalo bi posmatrati
ne kao `ideoloko` nego kao trenutak kada se tu pojavljuje
osetljivi literata koji svoju patnju izraava na jedan neboraki
nain. Za oveka koji je sav svoj ivot i rad i pre robije 1933.
i posle 1936. godine posvetio Komunistikoj partiji, to je bio
prvi i poslednji put da reaguje kao to nikad nije ranije rea-
govao. Bio je to trenutak sloma vie nego slabosti. I to tre-
nutak koji traje nekoliko asova i nekoliko dana. Mislimo da se
tom trenutku pridaje previe vanosti, zakljuivao je Desimir
Toi.
13
U vremenu u kome je ovo napisao, gotovo pola veka nakon
Treeg plenuma, Desimir Toi nije vie posmatrao Milovana
ilasa kroz pojedinaan dogaaj ili detalj, ma koliko bio vaan i
ilustrativan, ve kao veliku istorijsku linost koja je na politikoj
pozornici u ilegali, u ratu, na vlasti, na robiji i u opoziciji
11
Citirano prema: Desimir Toi, Ko je Milovan ilas, n.d., 9-20.
12
Nenad Petrovi, Tridesetogodinjica Treeg plenuma, Naa re, januar
1984, br. 351, 2-3.
13
Desimir Toi, Ko je Milovan ilas, n.d., 116-117.
87 Mira Radojevi
trajala tokom nekoliko decenija.
14
Osim toga, te su dece-
nije bile ispunjene plodnom saradnjom u kojoj su se na istom
borbenom frontu nali nekada teko pomirljivi neistomiljenici.
Udruivalo ih je, meutim, kako je docnije isticao, pionirstvo u
pokuaju izgradnje civilizovanog drutva.
15
I jednoj i drugoj
strani bio je potreban saveznik, i jedna i druga imale su ih pre-
malo da ne bi oberuke prihvatile mogunost svake prihvatljive
saradnje, tim pre to su idejne osnove u mnogome bile sline
sistematski rad na evoluciji Jugoslavije i njenom postepenom
prelaenju u demokratsko, pluralistiko drutvo.
Nakon 1954. godine Naa re je nastavila da prati ta se deava
sa Milovanom ilasom, njegova dalja sukobljavanja sa bivim
partijskim i linim prijateljima, objavljene radove, tamnovanja.
Saradnja je ipak uspostavljena tek 1968. godine, kada se Milo-
van ilas, po povratku iz Sjedinjenih Drava sastao u Londonu
sa lanovima Osloboenja Desimirom Toiem i Ljubom Sir-
cem. Nekoliko godina kasnije, 1975, u London je doao i njegov
sin Aleksa, koji je postao stalan saradnik Nae rei. Od 1980.
godine i sam je Milovan ilas poeo da pie za ovaj emigrantski
asopis naglaene demokratske i jugoslovenske orijentacije.
Prvi njegov lanak bio je posveen upravo uzajamnom odno-
su emigracije i domovine. Smatrajui da je nemogue precizno
razgraniiti ekonomsku od politike emigracije, zakljuivao je
da je politika emigracija iz vremena graanskog rata ili izumr-
la ili da se raspala, izuzev nekih ekstremistikih i demokratskih
14
To to je bio komunist i revolucionar, partizan i jedan od nosilaca re-
presije i funkcioner vlasti, staljinist i titoist, nema bitnog uticaja na njegovu
intelektualnu sliku kao celinu. Ne moemo meriti ljude prema inima od
dve ili deset godina, ako su oni aktivni skoro sedamdeset godina. A ilas
je intelektualni delatnik od 1928. do 1995. godine, do svoje smrti (isto,
120).
15
Isto, 236.
88 Milovan ilas i srpska politika emigracija
gupa, a da se nova regrutuje iz ive jugoslovenske stvarnos-
ti. Trpljenje i nade su zajednike, poruivao je iz Beogra-
da, jer je i Jugoslavija svukud gde su sinovi njenih naroda.
Najzad, reimi i vlade dolaze i odlaze traju narodi i domo-
vine.
16
Ovom prvom lanku koji je Milovan ilas napisao za neki list
koji je na srpskom jeziku izlazio izvan Jugoslavije sledovali su i
drugi, svaki put posveivani ivotnim temama jugoslovenskih
naroda i njihove drave. Jedna od njih bila je tema Kosova
i Metohije i njihovih problema.
17
Zainteresovana za ilasove
politike tekstove i intervjue, Naa re je, u originlu ili u izvo-
dima, preuzimala i vei deo onoga to je objavljivao ili izja-
vljivao u stranoj tampi nemakoj, francuskoj, italijanskoj,
engleskoj, amerikoj, austrijskoj, ruskoj i drugoj. Tu su bili no-
vine i asopisi kao: Le Mond, Preuves, Der Spiegel, Die Welt,
Kontinent, Profil, The New York Times, International Herald
Tribune, Los Angeles Herald Examiner, The Wall Street Journal,
Politische Studien, Encounter, Libro Aperto, L` Express. Uglav-
nom su to bili lanci o aktuelnim temama Evrope i Jugoslavije,
kao i krai i dui intervjui.
Pored ovih tekstova, Naa re je objavila i nekolicinu ila-
sovih pripovedaka. im je otpoela njegova saradnja sa
Osloboenjem, objavljena je njegova pripovetka Prvo
priee,
18
potom Streljanje,
19
Zla kob kraljevskih pasa.
20

Zainteresovan za sve knjige Milovana ilasa, isti asopis ih je
16
Milovan ilas, Domovina i emigracija, Naa re, oktobar 1980, br. 318,
2-3.
17
Milovan ilas, Kosovo, danas, isto, jun juli 1982, br. 336, str. 2-3.
18
Isto, decembar 1980, br. 320, 12-15.
19
Isto, decembar 1981, br. 330, 10-12.
20
Isto, oktobar 1982, br. 338, 12-13.
89 Mira Radojevi
opirno prikazivao,
21
najavljivao mesecima unapred, a neke
donosio i u nastavcima. Tako su Susreti sa Staljinom objav-
ljeni u 16 nastavaka, od februara 1984. do avgusta-septembra
1985. godine.
22
Neke od knjiga izale su u izdanju Nae rei
Vlast (1983), Susreti sa Staljinom (1986).
Zahvalan na pomoi koja mu je pruana, Milovan ilas je pisao
urednitvu Nae rei:
Svakom piscu je drago da ugleda svoje delo odtampano. Pogotovu
meni, kojemu je to onemogueno, ve 30 godina, u vlastitoj zemlji.
Tu radost ste mi priredili vi. I to ne prvi put. Ali ovog puta utoliko
veu to je bilo u pitanju delo (`Vlast`) koje ima i poseban da
ne kaem i privatni znaaj za mene. A mogu samo da zamislim
kolikog truda i sredstava je to zahtevalo u vaoj svestranoj
oskudici, u tuini.
Niko, bar ne ja, nije u stanju da danas proceni znaaj tog vaeg
poduhvata. Ali treba da vas raduje, makar u mnogo manjoj meri
nego mene, to je zahvaljujui vama moje delo ugledalo svetla
na rodnom jeziku, to su time poruene zabrane i diskriminacije
koje se nada mnom vre u zemlji. Taj znaaj, taj domet ne mogu
izbrisati ni ljudi, ni vreme, bez obzira na vrednost samog dela i
mene kao `aktera` drame.
Jo jednom hvala. I najbolje elje za vae demokratske, patriotske i
humanistike napore
23
Izuzev ovog pisma zahvalnosti, nemamo druge znaajnije po-
kazatelje koji bi nam neto vie kazali o odnosu Milovana ilasa
prema ljudima okupljenim oko Saveza Osloboenje i Nae rei.
21
Videti, na primer, prikaz koji je u dva dela, pod naslovom Ratno doba
Milovana ilasa, objavio Nenad Petrovi o ilasovoj knjizi Wartime (Lon-
don 1977) Isto, februar 1978, br. 292, 2-4. i mart 1978, br. 293, 9-11.
22
Isto, februar 1984, br. 352, avgust/septembar 1985, br. 367.
23
Pismo od 3. septembra 1983 (Isto, oktobar 1983, br. 348, 5). U istom
broju je Nenad Petrovi objavio vei prikaz ove knjige, uoavajui njen
znaaj u borbi za demokratizaciju drutva (isto, 2-5).
90 Milovan ilas i srpska politika emigracija
Teko nam je da procenimo koliko mu je doista prijala saradnja
onih sa kojima je ratovao na Beogradskom univerzitetu pre
rata, potom tokom nekoliko ratnih godina i, napokon, u prvim
posleratnim godinama, u kojima je veina njih, upravo zbog
neslaganja sa reimom kome je i on uvrivao osnove, mo-
rala da napusti zemlju, birajui izgnanstvo. Sa druge strane,
moemo da pretpostavimo i da za nekog ko se zbog uverenja
raziao sa najbliim prijateljima ovo novo saveznitvo nije pred-
stavljalo nikakav problem.
24
Emigracija se, sem toga, u ovom
sluaju moe posmatrati kao prilino relativan pojam. Ako su
lanovi Osloboenja inili onu pravu, politiku emigraciju
koja iz inostranstva radi na promeni stanja u zemlji koju je na-
pustila, Milovan ilas je kroz nekoliko decenija bio unutranji
emigrant, esto u veoj izolaciji i usamljenosti no da je bo-
ravio u nekoj stranoj zemlji. Koliko su nam, meutim, njegovi
intimni stavovi nedovoljno poznati, ostajui ipak pod znakom
pitanja, toliko je sasvim sigurno da je Savez Osloboenje
potovao politiki znaaj Milovana ilas u svim naporima na
demokratizaciji Jugoslavije.
U tom smislu karakteristino je pismo Aleksandra Petrovia,
upueno Vladi Vladisavljeviu povodom vie neslaganja,
ukljuujui i stav prema Milovanu ilasu. to se tie onog
drugog dela Vae posvete, pisao je ovaj stari lan Saveza,
koja se odnosi na Milovana ilasa, neprijatelja DM (Drae
Mihailovia M.R), tu ste Vi u pravu: ilas je bio neprijatelj
i Drain i moj, za vreme naeg graanskog rata, pa i nekoliko
godina posle toga. Meutim, graanski rat je poodavno pres-
tao, iako se njegova psihologija zadrala u mnogim duama.
24
U novom talasu propagande protiv Milovana ilasa, u Borbi od 23. oktob-
ra 1981. citirana je i jedna ovakva njegova izjava: Ja se ne opredeljujem
za ovu ili onu grupu. Ja faktiki saraujem, ukoliko to moje mogunosti
dozvoljavaju, sa svakim (navedeno prema: isto, decembar 1981, br.
330).
91 Mira Radojevi
Da se razumemo, ja nisam ilasov advokat, ali bih hteo da
ukaem na neke ve poznate injenice. On sigurno nije bio za-
dovoljan sa svojim delom proisteklim iz graanskog rata. To to
je trebalo da bude realizacija svih onih uverenja i snova nje-
gove mladosti, pretvorilo se u jednu neprihvatljivu situaciju. I
tako je on posle velikih razraunavanja sa samim sobom, napus-
tio svoju `diktaturu proletarijata` i radikalno promenio svoje
miljenje. Pa i Vi ste svojevremeno promenili svoje miljenje,
koliko ja znam. Od zakletog na vernost kralju, mladog ofici-
ra, Vi ste postali ogoreni anti-monarhista! Naravno, Vi niste
zbog toga odleali 9 godina zatvora, lieni svih privilegija, lieni
porodice i najviih dravnih funkcija tadanje SFRJ. Recite mi
poteno, u svoj Vaoj poznatoj skromnosti, da li bi Vi bili u
stanju makar samo i da razmiljate o ovako velikoj rtvi, ako bi
to bilo do Vas? Pogotovo, kada imamo na umu Vae kolebanje
kada je trebalo ii kod Drae. Svakako, ovaj ovek pokuava
ve 30 godina da udari temelje reformama koje bi promeni-
le onaj drutveno politiki sistem, u ijem je stvaranju on ne-
sumnjivo bio glavni uesnik. Zahvaljujui njegovim lancima,
izjavama i intervjuima u stranoj tampi od kada je puten iz zat-
vora, kao i ogromnoj literaturi objavljenoj u inostranstvu, Ti-
tova Jugoslavija je izgubila umnogome od svoga nekadanjeg
ugleda. A pojava sve veeg broja disidenata i jaanje politikog
otpora jugoslovenskom reimu proistekla je dobrim delom iz
njegovog primera, upravo iz njegovog prisustva u zemlji i nje-
govog hrabrog dranja. Kao politiki ovek ja bih trebalo da
budem kreten da to ne uvidim i da ne pokuam da iskoristim
politiki. Naravno, Vi ste ovo u Vaoj vrlo znalakoj politikoj
filozofiji to oznaili kao `ilasovtina`, a to je u isto vreme i
renik reima. Primeuje se ve due vreme da Vaa politika
optika ne funkcionie. Samo dok tim pojmom reim nastoji da
deplasira ilavi otpor prema njihovoj jednopartijskoj vladavini,
najstarijeg jugoslovenskog disidenta, Vi, sa nabacivanjem izra-
92 Milovan ilas i srpska politika emigracija
za `ilasovtina` nama, verujete da ete time diskreditovati
politiki rad Osloboenja.
25
Citirano pismo sadri nekoliko najbitnijih postavki u odnosu koji
je prema Milovanu ilasu negovala Naa re, tih godina sasvim
sigurno neka vrsta slubenog lista jugoslovenskih disidenata
i politike opozicije. Na prvom mestu bismo mogli istai elju
asopisa da napokon budu pokopane aveti graanskog rata,
koje nisu dozvoljavale udaljavanje od prolosti, produavajui
moda najtraginiju podelu unutar jednog naroda. U toj osu-
di bratoubilatva i elji da ono bude zauvek uklonjeno, Naa
re se potpuno slagala sa Milovanom ilasom.
26
Istovremeno,
odavala mu je priznanje za odbranu nezavisnosti 1948. godi-
ne i jaanje opozicionog pokreta, dozvoljavajui mu potom,
kao i svakom drugom, pravo na greku, tim pre ako se nje-
no ispravljanje kretalo u istom, njenom politikom smeru i
ako je okajavanje greha bilo plaano tako skupom cenom
kao to je odricanje od vlasti, viegodinja robija i dugotrajna
izolacija. U srpskoj politikoj istoriji, u kojoj su mnoge genera-
cije u politiku gonjene koliko potrebom toliko velikom strau,
robijanje zarad politikih ciljeva, naroito sloboda, uvek je bilo
visoko vrednovano, te je i Naa re u tom pogledu potpuno
u nekim ve ukorenjenim tradicijama. Na nekoj drugoj ravni,
ispoljavali su se njen politiki pragmatizam i realizam, u kojima
se potpuno raunalo sa koriu koju je saveznitvo sa Milova-
nom ilasom moglo da donese u krajnjem cilju, bez obzira to
je desniarski deo srpske politike emigracije na to gledao kao
na izdaju, verujui ak da sukob unutar komunistikih redo-
va nije nita vie od politikog trika.
25
Pismo od 17. jula 1984 (vlasnitvo Desimira Toia, koji nam ga je ustupio
na korienje).
26
Videti: Aveti graanskog rata, Naa re, februar 1980, br. 312.
93 Mira Radojevi
Nasuprot tome, politiki ljudi oko Nae rei smatrali su Mi-
lovana ilasa jednim od najveih, ako ne i najveim, istono-
evropskim disidentom, ne manje a moda i vie znaajnim
od Andreja Saharova ili Aleksandra Solenjicina. Po njihovom
miljenju, njegova prednost bila je u tome to je imao hrab-
rosti da ne napusti zemlju, birajui u svom disidenstvu najtei
put i rizikujui da izgubi ivot.
27
Desimir Toi je naglaavao
njegove velike kvalitete kao izuzetne istorijske linosti u srp-
sko-crnogorskoj, jugoslovenskoj, pa i evropskoj istoriji, izu-
zetnog politikog mislioca, beskompromisnog borca, pronic-
ljivog i iskrenog intelektualca, strasnog revolucionara, dobrog
knjievnika. Izrazio je uverenje po kome Milovan ilas predstav-
lja najvee ime Crne Gore u poslednjih skoro stotinak godi-
na, po svojim prorokim mislima, intelektualnoj delatnosti,
politikoj misli, nemerljivoj rtvi, stradanju za ideju. Posle
svrenog rata, tvrdio je, i nacionalnog i graanskog, niko se
ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, da ne govorim o drugim oblastima
nekadanje Jugoslavije, nije suprotstavio vremenu pomame i
antiherojstva kao Milovan ilas.
28
27
Po reima Desimira Toia, bilo je mnogo disidenata na Istoku Evrope,
i u Kini, od Trockoga i Kestlera preko Solenjicina, Saharova do Valense.
Trocki je pristao na izgnanstvo i izgubio ivot na najdivljiji nain, Solenjicin
i Kestler napustili su svoje zemlje, ostali su Saharov i Valensa. Ali, ni jedan
od njih izuzev knjievnog dela Solenjicina, nije ostavio onaj trag meu
disidentima irom Istone Evrope kao Milovan ilas. Vie ima razloga za to
stanje stvari, ali injenica ostaje da niko meu pomenutima nije bio tako
revolucionaran i nije tako bio radan i matovit i u disidenstvu kao Milovan
ilas. ilas je bio `celovit` kao revolucionar, bez milosti i dogmatian.
Takav je bio celovit i kao disident. Bez obzira na neka miljenja, koja su u
izvesnim trenucima bila protivurena ili ak i nesigurna u pojedinostima,
njegova osnovna vizija o jednom civilizovanom drutvu bez optereenja u
ideologijama bila je jasna i nepokolebiva, on se za nju decenijama zalagao
bez ostatka (Desimir Toi, Post scriptum, 75; Desimir Toi, Ko je Milovan
ilas, n.d., 85-86).
28
Isto, 120.
94 Milovan ilas i srpska politika emigracija
Verovatno je ovakvo uverenje inilo jedan od razloga to je taj-
ni sastanak izmeu Milovana i Alekse ilasa sa jedne, a lanova
Osloboenja sa druge strane, odran u Londonu 1987. godine,
zapoeo reima o susretu sa istorijom. Ne znamo da li su tako
oseali i drugi prisutni iz Saveza: Vlastimir Stojanovi, Bogoljub
Koovi, Mili Cvijanovi, Toma Mardaljevi, Stojanka Aleksi,
Nenad Petrovi, Mihailo Kojinovi i Aleksandar Petrovi. Tek,
za Desimira Toia to jeste bilo upoznavanje sa ovekom koji je
bio istorija istorija revolucije i istorija poratnog revolucio-
narnog reima.
29
Iz istog oseanja, praenog nezadovoljstvom
zbog ignorisanja i kritike kojima je u jugoslovenskoj i srpskoj
politikoj praksi bio izloen Milovan ilas, roena je sponta-
na misao da se sam, na ilasovski nain, obrauna sa svim
neprijateljima njegovog lika i dela. Po sopstvenom priz-
nanju, ponela ga je velika inspiracija protiv te masovne igno-
racije, ne-sasluavanja injenica i ne-ulaenja u debatu o prob-
lemu.
30
Tako inspirisan, Desimir Toi nije bio dovoljno oprezan i kritian
u nastojanjima da sa Milovana ilasa skine neke od krupnih sum-
nji i optubi isticanih od strane onih koji nisu odobravali sarad-
nju i politiko saveznitvo nekadanjih ljutih neistomiljenika,
ali i ilasovih kritiara uopte. Kao najproblematinije take pri
tome su se pojavljivali ilasova odgovornost za revolucionarnu
represiju, naroito u Crnoj Gori, uee u ozakonjivanju pos-
tojanja crnogorske nacije, sudelovanje u razgranienju izmeu
Srbije i Hrvatske. Strasno odbijajui sve optube, Desimir Toi
je to inio ponet fascinacijom ovom doista krupnom istorijskom
linou i otud inio ogreenja o istorijsku objektivnost o kojoj
istorijska nauka tek treba da kae svoj struni sud. Jedan od
vie puta iznoenih argumenata je i taj po kome je Milovan
29
Isto, 234-235.
30
Isto.
95 Mira Radojevi
ilas bio ovek istraivanja, traenja i pobune. Kao primer na-
vedeno je kako je njegova knjiga o Njegou iz 1952. godi-
ne predstavljala vie napad na romantiarsko prikazivanje
crnogorskog vladike u delu Isidore Sekuli (Njegou knjiga
duboke odanosti) nego na samu Isidoru Sekuli. U stvari,
pisao je Desimir Toi, Milovan odgovara na romantiarski
prikaz uze Radovia o Isidorinoj knjizi o Njegou. Milovano-
va reakcija nije toliko agresivna kao odgovor Radoviu koliko
je nai ljudi posmatraju kao in oveka na vlasti koji eli da ko-
manduje u knjievnosti. Tako je to verovatno shvatila i Isidora
Sekuli!
31
Teko je, meutim, bilo shvatiti drugaije sledee opaske Milo-
vana ilasa: A ta je uopte novo kod Isidore Sekuli? Ono
to je rekla o Njegou uglavnom nije njeno. A ono to kae i o
drugim `optim` pitanjima takoe je pozajmljeno i nadah-
nuto tuim mislima
Nov je samo nain kazivanja, opisivanja. Isidora se zakai za
neiju tuu misao ili neki detalj i oko toga pone da zie i ispre-
da, uvijek i uvijek ubacujui u to ispredanje tue misli. Ona
nema nikakvog filozofskog sistema, i kao idealistiki i religiozni
skeptik ne moe ni da ga ima Ona, razumije se, nije obian
plagijator, iako uvijek ne navodi tue ideje; ona je prosto neo-
riginalan, neinventivan, nestvaralaki duh. Ona je u stvari samo
ili gotovo samo obimno znanje, ali bez stvarnih inspiracija
Uena ena koja mnogo zna, nema sumnje; ali je i jednostra-
na, idealistika uenost Dakako, ona sama nije sasvim kriva
tome, - i ono poetskog dara to je imala izgubilo se u potpuno
mranim, proizvoljnim i plitkim ideolokim reminiscencijama,
preteno religioznog karaktera, koje joj je nametnulo njeno
doba i njena klasa.
32
31
Isto, 116.
32
Milovan ilas, Legenda o Njegou, Beograd, 1952, 119-123.
96 Milovan ilas i srpska politika emigracija
Na slian bi nain trebalo kritiki vrednovati i druge tvrdnje
o odgovornosti ili neodgovornosti Milovana ilasa i njegovoj
ulozi u istoriji Jugoslavije. U tom pogledu Desimir Toi je u pra-
vu kad nas upozorava da njegovo delo ostaje za istraivanje
i prosuivanje, nameui nam istovremeno za razmiljanje
nekoliko teza: da li je, gonei komunistike jeretike, gonio
samog sebe; moemo li prihvatiti stav da je on bio lenjinista
za razliku od Josipa Broza i Aleksandra Rankovia kao staljinis-
ta; da li je u njemu umrla predstava o jednoj revoluciji, ali ne i
revolucija sama; koliko je kontroverzna, a koliko konvertitska
linost. Za nau bi temu bilo jo vanije napraviti kvantitati-
vnu i sadrajnu analizu pisanja Nae rei o Milovanu ilasu,
to je s obzirom na nekompletnost njenih izdavakih godita
ve dovoljno teak zadatak. Isto bi tako trebalo videti kako se
Sluba dravne bezbednosti odnosila prema saradnji najpoz-
natijeg disidenta i najdemokratinije emigrantske organizacije.
Naa dosta oskudna saznanja o Osloboenju i Naoj rei nesum-
njivo bi dobila na kvalitetu, pogotovo ako imamo u vidu ko-
likom je panjom politika emigracija pratila disidentski pokret
u zemlji, traei saradnike koji su jedini mogli da joj pomognu
u ostvarivanju proklamovanih ciljeva o osloboenju naroda od
vladavine komunistike partije. Napokon, u linosti Milovana
ilasa i lanova Osloboenja susrela se opoziciona elita sa dve
strane, vaspitavana na razliitim ideolokim naelima i modeli-
ma, a potom postepeno usmeravana jedna ka drugoj. U sukob-
ljavanju i u saradnji imala je kontakte 50-60 godina, za vre-
me kojih su se deavale promene ne samo u politkoj evoluciji
pojedinaca nego u celim epohama, u stvaranju i nestajanju
drava. Pokuavajui da razumemo ivot i delatnost oveka u
istoriji ostajemo otud zapitani nad proimanjem uticaja, vre-
menski zajednikom, a opet politiki drugaijem sazrevanju ce-
lih generacija i biranju ponekad potpuno suprotnih ideolokih
puteva. U tom smislu eleli smo da ovim prilogom barem otvo-
rimo istraivanje jedne istorijski sloene, a za razumevanje ne
tako davne prolosti potrebne teme.
97 Mira Radojevi
Saetak
Politiki kontakti Milovana ilasa i buduih lanova Saveza Osloboenje
mogu se pratiti jo iz vremena predratnog studentskog pokreta na Beograd-
skom univerzitetu, preko otrog ratnog i poratnog ideoloki teko pomir-
ljivog sukobljavanja do perioda saradnje, zapoete nakon Treeg plenuma
Centralnog komiteta, januara 1954. godine, na kome se raziao sa svojim
partijskim prijateljima i doskoranjim istomiljenicima. Opredeljen demokrat-
ski i jugoslovenski, udaljen od svih ekstremistikih emigrantskih organiza-
cija koje su troile snage na besplodne razgovore o ruenju politikog siste-
ma u Jugoslaviji, Savez je podrao borbu Milovana ilasa protiv politikog
dogmatizma a za demokratsku evoluciju. Uvaavajui veliinu njego-
ve rtve za ideju demokratskih reformi i verujui kako je najpre svojom
desetogodinjom robijom, a potom jo duom politikom izolacijom u
otadbini, koju nije eleo da napusti, iskupio sve svoje greke protiv demo-
kratije od 1941. do 1954. godine, lanovi Saveza postali su njegovi branioci
i propagatori u inostranstvu i u zemlji, pre svega pred itaocima svog glasila
Naa re. Na stranicama ovog, po mnogim miljenjima najboljeg emigrant-
skog asopisa, koji je u isto vreme polako postajao gotovo slubeni list
jugoslovenskih disidenata, politike opozicije i emigracije, Milovan ilas je
objavio vie svojih politikih lanaka i knjievnih pripovedaka. Istovreme-
no, Naa re je redovno prenosila njegova javljanja u nizu evropskih novina
i asopisa, a u nekoliko se navrata pojavilla i kao izdava njegovih knjiga.
Jedna od njih, Susreti sa Staljinom, u nastavcima je objavljena i u samom
asopisu. lanovi Saveza i saradnici Nae rei potovali su Milovana ilasa
kao jednog od najvanijih disidenata u Istonoj Evropi, verujui da su ga
njegovi promenjeni politiki stavovi i celokupan politiki ivot uinili ve-
likom istorijskom linou XX veka. Na drugoj strani, posmatrajui njihov
odnos prema Milovanu ilasu, mada je to istraivanje tek u zaetku, mno-
go jasnije sagledavamo i jugoslovensku politiku emigraciju uopte.
Zusammenfassung
Die politischen Kontakte von Milovan ilas und der knftigen Mitglieder
des Verbundes Befreiung knnen schon seit der Zeit der Vorkriegsstu-
dentenbewegung an der Belgrader Universitt, von den scharfen, ideolo-
gisch schwer vershnlichen Auseinandersetzungen bis zur Zeit der Koope-
ration, die nach dem Dritten Plenum des Zentralkomitees im Januar 1954
begonnen hat und bei dem er sich von seinen Parteifreunden und den bis
vor kurzem noch Gleichgesinnten getrennt hat, verfolgt werden. Demokra-
98 Milovan ilas i srpska politika emigracija
tisch und jugoslawisch orientiert, entfernt von allen extremistischen Emi-
grantenorganisationen, die ihre Krfte an erfolglose Gesprche ber den
Umsturz des politischen Systems in Jugoslawien verbraucht haben, hat der
Verbund den Kampf von Milovan ilas gegen den politischen Dogmatis-
mus fr die demokratische Evolution untersttzt. Die Gre seines Opfers
fr die Idee der demokratischen Reformen achtend und berzeugt, dass
er zunchst mit seinem zehnjhrigen Gefngnisaufenthalt und darauf mit
der noch lngeren politischen Isolierung im Vaterland, das er nicht verlas-
sen wollte, fr seine Fehler gegen die Demokratie in der Zeit von 1941 bis
1954 gebt hat, sind die Mitglieder des Verbunds seine Verteidiger und
Frsprecher im Aus- und Inland, in erster Linie gegenber den Lesern ihres
Parteiblatts Unser Wort, geworden. Auf den Seiten dieser, nach Mei-
nung Vieler, besten Emigrantenzeitschrift, die zugleich allmhlich fast zum
Amtsblatt der jugoslawischen Dissidenten, der politischen Opposition
und der Emigration wurde, hat Milovan ilas mehrere seiner politischen
Artikel und literarischen Geschichten verffentlicht. Zugleich hat Unser
Wort regelmig seine Meldungen in einer Reihe europischer Zeitungen
und Zeitschriften verffentlicht und einige male erschien es auch als He-
rausgeber seiner Bcher. Eins von ihnen, Begegnungen mit Stalin, wurde
in Fortsetzungen in der Zeitschrift selbst verffentlicht. Die Mitglieder des
Verbunds und die Mitarbeiter der Zeitschrift Unser Wort haben Milovan
ilas als einen der wichtigsten Dissidenten in Osteuropa geschtzt, ber-
zeugt, dass seine genderten politischen Ansichten und sein politisches Le-
ben insgesamt ihn zur groen historischen Persnlichkeit des 20. Jahrhun-
derts gemacht haben. Andererseits, und obwohl diese Untersuchung erst in
Anstzen ist, kann bei der Betrachtung ihres Verhltnisses zu Milovan ilas
viel klarer auch die jugoslawische politische Emigration generell beleuchtet
werden.
Summary
Political contacts of Milovan ilas and the future members of the Allian-
ce Osloboenje can be tracked back to the time of the pre-war student
movement at the Belgrade University, through severe war and post-war
ideological conflicts all the way to the period of cooperation, which started
after the third plenary session of the Central Committee, in January 1954,
during which he parted with his party friends and until recently like-
minded persons. With its democratic and Yugoslav orientation, far from all
extremist emigrant organisations that wasted their resources on fruitless
discussions about the break down of the political system in Yugoslavia, the
99 Mira Radojevi
Alliance supported the fight of Milovan ilas against political dogmatism,
in favour of democratic evolution. Respecting the magnitude of his sacri-
fice for the idea of democratic reforms and believing that after ten years
of imprisonment, followed by an even longer political isolation in his ho-
meland, which he did not want to abandon he redeemed himself for all
his mistakes against democracy committed in the period 1941-1954, the
members of the Alliance became his defenders and advocates, both abroad
and inland, and primarily before the readers of their publication Naa re.
On the pages of this, in the opinion of many, best emigration magazine,
which at the same time almost turned into the official paper of Yugo-
slav dissidents, political opposition and emigration, Milovan ilas published
several of his political articles and short stories. At the same time, Naa
re regularly published his reports published in a whole range of European
newspapers and magazines, and on several occasions, it also published his
books. One of them - Susreti sa Staljinom (Encounters with Stalin), was
published in the magazine itself, in sequels. Members of the Alliance and
people working for Naa re respected Milovan ilas as one of the most
important dissidents in Eastern Europe, believing that his political attitudes
and his whole political life made him a great historic persona of the XX cen-
tury. On the other hand, by observing their relationship towards Milovan
ilas, although this research is only beginning, we can much more clearly
see the Yugoslav political emigration in general.