UNIVERZITET U SARAJEVU

Fakultet za saobraaj i komunikacije

S a r a j e v o
Tema: NVE TE!N"#IJE U $"ANIRANJU SA%RA & AJN '
$REVZNI! SISTE(A
(seminarski rad iz predmeta:$"ANIRANJE SA%RA&AJN TRANS$RTNI! SISTE(A)
Predmetni nastavnik: Student:
Doc. dr Mustafa Mehanovi dip!. in". sao#. $smet %e&nirovi #ch'in(. sao#.i kom.
Sara&evo decem#ar )**+. "od.
*
SA)R*AJ
,. -./D 000000000000000000000000000000 )
). P/T1232 %4 P546$14672M S4/3148476/ T146SP/1T6/9
S$ST2M4 0000000000000000000000000000... :
:. 9$S T2;6/5/9$74 000000000000000000000000. <
:., P546$14672 T146SP/1T4 P-T2M 9$S T2;6/5/9$72 00000... =
:.) $6>/1M4?$/6$ S$ST2M$ %4 P/T1232 2@SP5/4T4?$72 P-T2.4 0. A
:.: $6>/1M4?$/6$ S$ST2M$ %4 -P14.574672 S4/3148472M 000.. A
:.:.,. Di"ita!ne putne karte 00000000000000000000.. A
:.:.). .ehic!e 6avi"ation SBstems (.6SCsistemi) 00000000000.. D
:.:.:. 14?SC4MT$?S C Japanski automobilski informacioni sistem 0000. D
:.:.<. T14>>$?M4ST21 C Saobraajni informacioni sistem za generalnu
logistiku 0000000000000000000000000.. D
:.:.=. T14.25P$5/T C Elektronski navigator firme Bosch/Blaupunkt .. D
:.<. P1$M7264 9$SCT2;6/5/9$72 - P1/72@T/.467- P-T2.4 000.. +
:.=. $6>/1M4?$/6$ S$ST2M $6E26721S@/9 /372@T4 - $%914D67$ 0 +
:.A. P1$M721 P1$M7262 9$S T2;6/5/9$72 0000000000000 +
<. .$S-M P1/914MS@$ P4@2T 0000000000000000000.. F
=. 1245CT$M2 M4P$69 S$ST2M ((iveG mape protiv "u(vi) 00000000.. ,<
=.,. P546$14672 74.6/9 P12./%4 P-T2M 1CTCM S$T2M4 .................... ,A
A. $6T2162T 4P5$@4?$72 @4/ 6/.4 T2;6/5/9$74 P546$14674
S4/3148476/CP12./%6$; S$ST2M4 ............................................................. ,A
D. ?4D T2;6/5/9$74 @4/ S/>T.21 %4 S$M-54?$7- $ .72HT4I2672
S4/3148476$; 62%9/D4 00000000000000000000. ):
D.,. P12D6/ST$ $ 62D/ST4?$ P1/914MS@/9 S/>T.214 00000... )=
+. %4@57-I4@ 000000000000000000000000000 )D
F. 5$T214T-14 00000000000000000000000000... )+
,
+, UV)
Sama Jin&enica da &e prostor (iv!&en&a na zema!&sko& ku"!i o"raniJenCkonstantan a da se
#ro& stanovnika sta!no poveava "ovori o tome da &e potre#no voditi raJuna o prostoru
odnosno p!anirati n&e"ovu nam&enu. P!aniran&e &e osmiK!&avan&e (ivota druKtvene
za&ednice za odreLeni period vremena na odreLenom prostoru. %a usp&eKno prostorno
p!aniran&e potre#no &e raspo!a"ati o"romnim #ro&em raznovrsnih podataka (katastarskih
demo"rafskih k!imatskih "eo!oKkih eko!oKkih pedo!oKkih i mno"ih dru"ih).
6a osnovu ovih podataka r&eKava&u se pro#!emi sao#raa&a vodosna#di&evan&a
odvodn&e ener"etike Kko!stva zdravstva ku!ture stanovan&a i dr. Pouzdano se mo(e rei
da r&eKen&e ovih pro#!ema !e(i u pravi!no osmiK!&eno& prostornoCsao#raa&no& komponenti.
$ndividua!ni i!i ko!ektivni korisnici cestovno" sao#raa&a ima&u potre#u da radi Kto
efikasni&e rea!izaci&e svo" transporta raspo!a(u deta!&nom i a(urnom informaci&om o
stan&u za n&ih znaJa&nih Jini!aca referentno" sao#raa&no" sistema:

,. Trenutno raspo!o(ivi kapaciteti sao#raa&ne mre(eM
). 4!ternativni koridoriM
:. Parkin" kapacitetiM
<. 5okaci&a i intenzitet sao#raa&nih za"uKen&aM
=. 5okaci&a i tip incidentne situaci&e i radovi na putuM
A. 1aspo!o(ive transportne opci&e za a!ternativnu rea!izaci&u p!anirano" kretan&aM
D. Meteoro!oKke oko!nosti itd.

/vi i niz dru"ih podataka mo"u #iti od ve!iko" utica&a na od!uJivan&e individua!nih
korisnika a potom se odraziti i na efikasnost funkcionisan&a sao#raa&no" sistema na
makro p!anu i na n&emu zasnovano" transporta.
/snova za p!aniran&e &este informaci&a odnosno izvor informaci&a. @va!itetna informaci&a
&e predus!ov kva!itetno" uprav!&an&a i p!aniran&a ko&a kao rezu!tat ima povo!&ne efekte i!i
stan&a uprav!&ano" sistema. 7edan od #ro&nih atri#uta kva!iteta informaci&e &e i n&ena
raspo!o(ivost. $nformaci&a mo(e #iti taJna korisna a(urna a!i ako donosi!ac od!uke do
n&e ne mo(e da doLe i!i &e ta& proces neraciona!no s!o(en onda se praktiJno ne rea!izu&e
kva!itet informaci&e i ne ostvaru&e n&ena puna upotre#na vri&ednost u funkci&i uprav!&an&a.
P!aniran&em sao#raa&noCtransportno" sistema nasto&i se:
,. Promi&eniti poJetno stanoviKte uzima&ui u o#zir Kiri opse" utica&a r&eKen&aM
). -zeti u o#zir indirektne i kumu!ativne efekte primi&en&enih m&eraM
:. 1azmotriti efekte uprav!&an&a mo#i!noKuM
<. Podr(ati prim&enu efikasni&ih transportnih sistema ko&i ima&u minima!ne
nepovo!&ne utica&e na ekosistem.
)
-, $TRE%E ZA $"ANIRANJE( SA%RA&AJN'
TRANS$RTN# SISTE(A
DosadaKn&a iskustva struJn&aka Kirom svi&eta ukazu&u na to da &ednoznaJno" i efikasno"
r&eKen&a pro#!ema sao#raa&no" za"uKen&a nema a!i se Jine raznovrsni napori da se on #ar
u Kto veo& m&eri u#!a(i. Du"oroJne strate"i&e su ori&entisane na mode!iran&e #udue"
sao#raa&no" zaht&eva u sk!adu sa raspo!o(ivim kapacitetima sao#raa&ne mre(e
korekci&om naJina koriKten&a i nam&ene prostora i kva!itativnim i kapacitivnim
unapreLen&em a!ternativnih transportnih sistema masovno" pri&evoza. @ratkoroJne
strate"i&e se zasniva&u na destimu!aci&i korisnika da se na u"ro(eno& sao#raa&no& mre(i
po&av!&u&u na naJin i u periodu kada doprinose za"uKen&u. 6a&efikasni&e m&ere u tom
smis!u su m&ere takozvane Nnap!ate individua!no" doprinosa za"uKen&uN (con"estion
pricin") i dinamiJko" informisan&a korisnika o re!evantnim Jiniocima sao#raa&no"
procesa ko&i doprinose n&e"ovom ispravnom od!uJivan&u o rea!izaci&i putovan&a uz
iz#&e"avan&e sao#raa&nih za"uKen&a.
Savremene informacione tehno!o"i&e su tokom pos!&edn&e deceni&e sao#raa&nom sistemu
ponudi!e niz reKen&a ko&a su podr(ava!a ide&u o dinamiJkom informisan&u i uprav!&an&u
sao#raa&em u rea!nom vremenu (si"na!izaci&a izmen!&ivo" sadr(a&a Ninte!i"entnaN
sv&et!osna si"na!izaci&a route guidance navi"acioni sistemi). @o!iJina informaci&a
raznovrsnost formi atraktivnost i NJit!&ivostN kao i odsustvo pose#nih tehno!oKkih
zaht&eva da #i se do informaci&e doK!o (ako ve posto&i P? i veza sa $nternetom) neki su
od znaJa&nih atri#uta ove tehno!o"i&e ko&i donek!e o#&aKn&ava&u n&en rastui an"a(man u
uprav!&an&u sao#raa&em i transportom.
Svakako &edan od na&veih i "!o#a!no univerza!nih pro#!ema sao#raa&a danaKn&ice su
sao#raa&na za"uKen&a. /na se po&av!&u&u prvenstveno na ur#anim mre(ama "otovo svih
ve!ikih "radova svi&eta a!i sve JeKe i na mre(ama autoCputeva u n&ihovo& #!izini #ez
o#zira na stepen ekonomske i tehno!oKke razvi&enosti !oka!ne sredine i na primi&en&ene
sisteme i strate"i&e uprav!&an&a sao#raa&em. Pos!&edica su ve!iko" porasta sao#raa&ne
potra(n&e izra(ene kroz ve!ik #ro& vozi!a na mre(i i nesrazm&erno ma!ih i o"raniJenih
kapaciteta mre(e ko&a &e na raspo!a"an&u za n&ihovo ops!u(ivan&e. -vean&e popu!aci&e
porast stepena motorizaci&e i pri&e sve"a mo#i!nosti u putniJkom i ro#nom transportu Jine
pro#!em sao#raa&nih za"uKen&a tokom vremena sve izra(eni&im kroz Kiren&e o#ima
mre(e ko&a za"uKen&ima #iva u"ro(ena i produ(avan&e perioda tokom ko&ih su za"uKen&a
na mre(i prisutna.
Danas &e nemo"ue e!iminisati sve ne(e!&ene efekte sao#raa&noCtransportno" sistema a!i
se na po!&u raciona!izaci&e &oK mno"o to"a mo(e uJiniti. /dr(ivi razvo& se u danaKn&em
dinamiJnom vremenu a &oK dinamiJni&em sao#raa&noCtransportnom sistemu smatra
napredkom. /dr(ivi transportni sistem &e ona& Ji&i &e nivo potroKn&e "oriva emisi&e
si"urnosti za"uKen&a i socioCekonomskih pokazate!&i prihvat!&iv u #udunosti i ne izaziva
nepoprav!&ivu Ktetu narednim "eneraci&ama.
,
,
1ichardson (,FFF)
:
/dr(ivi razvo& takoLer podrazumi&eva transport ko&i ne u"ro(ava &avno zdrav!&e i!i
ekosistem i omo"uava zadovo!&en&e potre#a za kretan&em: pomou o#nov!&ivih resursa
ispod n&ihovo" stepena o#nav!&an&a i neo#nov!&ivih resursa ispod n&ihovo" nivoa
proizvodn&e kao i odr(ivo p!aniran&e predstav!&a kratkoroJno p!aniran&e u sk!adu sa
du"oroJnim strateKkim re"iona!nim i "!o#a!nim ci!&evima.
)
/dr(ivi razvo& &e nezamis!iv #ez odreLenih teme!&nih principa i to:
,. Sistemska ana!izaM
). StrateKko p!aniran&eM
:. >okus na ci!&evima performansama i iz!aznim rezu!tatimaM
<. Tr(iKni principiM
=. M&ere predostro(nostiM
A. 2ner"etska efikasnostM
D. Transparentnost i utica& &avnosti.
Prim&enom raznih raJunarskih paketa u sao#raa&nom p!aniran&u i simu!aci&i sao#raa&nih
tokova mo"ue &e ana!izirati i donek!e ri&eKiti pro#!eme u sao#raa&u prvenstveno
cestovnom o ko&ima e u nastavku #iti ri&eJi. %a p!aniran&e cestovno" sao#raa&noC
transportno" sistema na&JeKe se koriste s!i&edee tehno!o"i&e i pro"ramski paketi: 9$S
tehno!o"i&a (9eo"raphic $nformation SBstem) 4rc.$2O 5a#.$2O Mat5a# ?4D
tehno!o"i&a ?$TP543S T146S?4D T1$PS Microsoft Pro&ect ?!ipper .isum
$nternet ap!ikaci&e za p!aniran&e 1ea!Ctime mapin" sistem itd. - nastavku seminarsko"
e #iti pomenuta veina ovih pro"ramskih paketa a deta!&ni&e o#raLena tematika 9$S
tehno!o"i&e .isum $nternet ap!ikaci&e i 1ea!Ctime mapin" sistem.
., #IS TE!N"#IJA
9eo"rafski informacioni sistemi su veoma m!ada o#!ast primi&en&ene informatike. Svo&
izuzetan razvo& oni du"u&u pri&e sve"a razvo&u raJunarske tehnike perifernih ureLa&a i
pratee" softvera. /vi sistemi se intenzivno razvi&a&u u pos!&edn&ih )* "odina a
na&znaJa&ni&i prodori su posti"nuti u pos!&edn&ih ,* "odina. 3ez o#zira na izuzetnu
aktue!nost i na impresivan potenci&a! za r&eKavan&e aktue!nih pro#!ema u prostoru danas
Jak i u razvi&enom svi&etu ima vr!o ma!o informacionih sistema ove vrste ko&i su u puno&
eksp!oataci&i i!i ko&i su u komerci&a!no& upotre#i. 1az!ozi za ovo !e(e u viKe Jin&enica.
Prvo iz"radn&a svako" informaciono" sistema &e du" proces skopJan sa nizom
or"anizacionih i tehniJkih pro#!ema: veina podataka &e u ana!o"nom o#!iku a n&ihovo
prevoLen&e u di"ita!nu formu ni&e uvi&ek &ednostavnoM na&znaJa&ni&i podaci o prostoru su
u nad!e(nosti dr(avnih or"ana pa &e za n&ihovo prevoLen&e i distri#uci&u u di"ita!no&
formi potre#an Kirok Ndr(avni konsenzusN. %atim uvoLen&e informaciono" sistema Jesto
zahti&eva oz#i!&ne or"anizacione prom&ene: nekada &e potre#no osnivan&e potpuno novih
dr(avnih instituci&aM nekada su to izm&ene u sferi tehno!o"i&e rada ko&e za pos!&edicu
ima&u kadrovske i dru"e or"anizacione prom&ene prema ko&ima skoro po pravi!u posto&e
otpori. $ na kra&u ne tre#a zanemariti Jin&enicu da &e 9$S mu!tidiscip!inarna o#!ast u
ko&o& svaka zainteresirana discip!ina pokuKava da razri&eKi svo&e na&s!o(eni&e pro#!eme.
)
/2?DT i 5itman ()**=)
<
- (e!&ama se vr!o Jesto pre!azi "ranica mo"ue" pa mno"i pro&ekti informacionih
sistema o prostoru propada&u z#o" pream#icioznih p!anova n&ihovih tvoraca. $de&a (ko&a
se u poJetno& fazi razvo&a 9$SCa Jini!a rea!nom) da na naciona!nom nivou tre#a stvoriti
9$S ko&im e se r&eKavati pro#!em uprav!&an&a prostorom &edne zem!&e u ovom trenutku
&e &oK uvi&ek neostvariva. 6e posto&i univerza!ni 9$S. -niverza!na &e samo tehno!o"i&a
9$SCa ko&a omo"uava da se neki srodni prostorni pro#!emi r&eKava&u na s!iJan naJin.
Savremeni trendovi u ovo& o#!asti pri#!i(ava&u se &edno& mno"o rea!ni&o& koncepci&i ko&a
se zasniva na tome da se danas sve viKe "ovori o 9$SCu kao univerza!no& tehno!o"i&i (9$S
tehno!o"i&a) ko&u &e naJe!no mo"ue prim&en&ivati i separatno #ez o#aveze prethodne
iz"radn&e konkretno" informaciono" sistema. @oncepci&a iz"radn&e konkretnih
informacionih sistema zasnovanih na 9$SCtehno!o"i&i se naravno ne napuKta a!i se danas
o prim&eni 9$SCTehno!o"i&e mo(e "ovoriti i u sferi pro&ektovan&a i u sferi od!uJivan&a i u
sferi o#razovan&a pa Jak i u sferi o#iJno" (ivota. %#o" svih navedenih Jin&enica ova& rad
ne sa"!edava na&znaJa&ni&e mo"unosti prim&ene 9$S tehno!o"i&e u o#!asti putno"
in(en&erstva kroz vizi&u neko" #udue" univerza!no" 9eo"rafsko" informaciono"
sistema ve kroz konkretne mo"unosti prim&ene 9$S tehno!o"i&e koriKten&em
speci&a!iziranih informacionih sistema zasnovanih na nekim e!ementima 9$S tehno!o"i&e.
Pri tome &e identifikovano Kest podruJ&a prim&ene o ko&ima e u narednim po"!av!&ima
#iti ri&eJi.
- modernim tehno!oKki razvi&enim zem!&ama 9$SCom se nasto&i spri&eJiti mo"unost da
po&edinci dr(e i!i prisva&a&u po&edine &avne informaci&e o prostoru po&avama i
do"aLan&ima na prostoru. 9$SCom se nasto&i otvoriti mo"unost da na &ednom m&estu
putem $ntraneta'$nterneta i!i na neki dru"i naJin svaki potenci&a!ni investitor mo(e do#iti
re!evantne pokazate!&e ko&i mu mo"u pos!u(iti za donoKen&e investici&ske i!i po!itiJke
od!uke. 6a&va(ni&e &e to Kto razvo&em 9$SCsustava presta&e potre#a da se o#i!aze #ro&ne
#irokratske strukture i dodvorava po&edinim po!itiJarima i nosiocima informaci&a o
prostoru &er su svi re!evantni podaci prikazani &avno struJno i deta!&no.
.,+ $"ANIRANJE TRANS$RTA $UTE( #IS TE!N"#IJE
%a raz!iku od strate"i&sko" p!aniran&a sao#raa&a ko&e se mo(e smatrati kampan&skim
pos!om (donoKen&e prostornih p!anova donoKen&e investicionih od!uka) p!aniran&e
transporta i infrastrukturno uprav!&an&e ma"istra!nim putevima mo(e se smatrati
permanentnim pos!om u o#!asti sao#raa&a. $ma&ui u vidu ve!iki #ro& potenci&a!nih
korisnika potre#u svakodnevno" a(uriran&a podataka o prom&enama ko&e se deKava&u na
putnim dionicama zatim potre#u donoKen&a veoma #rzih od!uka namee se zak!&uJak da
se ovakvi pro#!emi mora&u r&eKavati unutar konkretno" instituciona!no" uprav!&aJko"
informaciono" sistema. 6a&znaJa&ni&i zadaci takvo" informaciono" sistema #i!i #i:
,. /dr(avan&e ko!ovoznih konstrukci&aM
). /dr(avan&e mostovaM
:. Si"urnost sao#raa&aM
<. -prav!&an&e transportomM
=. 6ap!ata putarineM
A. %aKtita koridora i putnih pravacaM
D. /dr(avan&e konstrukci&aM
=
+. Praen&e transporta riziJnih tovaraM
F. Dozvo!a transporta sa prekoraJen&ima u te(ini i!i "a#arituM
,*. 4na!iza sao#raa&nih nez"odaM
,,. -tica& sao#raa&a na (ivotnu oko!inuM
,). 4na!iza utica&a na pe&za( i ana!iza vri&ednosti an"a(ovano" prostora.
Hta e se od spomenutih mo"unosti po&aviti u konkretnom informacionom sistemu u
Ji&o& e nad!e(nosti on #iti i iz kakvih podsistema e #iti sastav!&en di!eme su Ji&e e
r&eKavan&e zavisiti od konkretnih or"anizacionih formi putne privrede svake zem!&e kao i
od zateJeno" stan&a informatiJke podrKke.
.,- INFR(A/INI SISTE(I ZA $TRE%E E0S$"ATA/IJE $UTEVA
- ovu "rupu informacionih sistema spada&u konkretni informacioni sistemi ko&i ne
mora&u o#avezno da #udu 9$SCori&entirani. /ni se na&JeKe razvi&a&u kao autonomni
informacioni sistemi nekada samo kao autonomne #aze podataka. 6&ihov nivo deta!&nosti
&e pri!a"oLen konkretno& nam&eni a o#iJno proistiJe iz pos!ova ko&i su pov&ereni neko&
or"anizaci&i za eksp!oataci&u konkretne putne dionice. Time &e i o#uhvat informaciono"
sistema stro"o o"raniJen. $ma&ui u vidu &asno determinirane pro#!eme vezane za
eksp!oataci&u odreLenih kate"ori&a puteva posto&i tendenci&a razvo&a softverskih 9$S
ap!ikaci&a ko&e se uz neznatna podeKavan&a mo"u prim&en&ivati u raz!iJitim sredinama.
.,. INFR(A/INI SISTE(I ZA U$RAV"JANJE SA%RA&AJE(
1azvo& sao#raa&a &e izmi&enio karakter (ivota savremeno" Joveka a!i "a &e u isto
vri&eme doveo u svo&evrsnu zavisnost. @va!itet sao#raa&a se danas ne m&eri samo
konstruktivnim kva!itetom sao#raa&nica i!i n&ihovom sao#raa&nom optereenoKu ve
se u savremenom svi&etu ve!ika pa(n&a pok!an&a raspo!o(ivosti informaci&a o svim
re!evantnim parametrima za #rz i si"uran sao#raa&. /vi zaht&evi se r&eKava&u
formiran&em speci&a!izovanih informacionih sistema za putnu navi"aci&u u Ji&o&
imp!ementaci&i znaJa&nu u!o"u i"ra 9$S tehno!o"i&a.
.,.,+, )i1italne 2utne karte
Pov&eren&e u &edan Sao#raa&noCnavi"acioni informacioni sistem zavisi od pouzdanosti
n&e"ovih komponenata. 6a&znaJa&ni&a komponenta ovih sistema &este di"ita!na putna
karta ko&a mora da #ude istovremeno i visoko taJna i deta!&na a!i takoLer mora #iti i
uvi&ek a(urna. Pet vodeih sv&etskih or"anizaci&a se #avi komerci&a!nom produkci&om
putnih di"ita!nih karata:
,. 7D1M4 C 7apan Di"ita! 1oad Map 4ssociationM
). 2T4@ Q ?orporationM
:. 6avTech C 6avi"ation Techno!o"iesM
<. 2D14 C 2uropean Di"ita! 1oad Map 4ssociationM
=. 29T C 2uropean 9eo"raphic Techno!o"ies.
.,.,-, Ve3icle Navi1ation S4stems 5VNS'sistemi6
A
.6SCsistemi predstav!&a&u univerza!nu skraenicu za: 6avi"acione sisteme Sao#raa&ne
informacione sisteme Sisteme uprav!&an&a f!otom itd. Preko ,A* takvih sistema se u
ovom trenutku razvi&a i!i su u eksperimenta!no& prim&eni. 6eki od na&znaJa&ni&ih
predstavnika takvih sistema #ie predstav!&eni u ovom radu sa svo&im osnovnim
karakteristikama:
.,.,., RA/S'A(TI/S C Japanski automobilski informacioni sistem
14?SC4MT$?S &e tzv. 4utomo#i!ski informacioni sistem ko&i radi na N1oad matchin"N
principu pri Jemu &e di"ita!na putna karta memorisana na ?DC1/MCu. Pozicioniran&e
vozi!a se izvodi na #azi nezavisno" navi"aciono" ureLa&a sa korekci&ama putem radio i
mikroCta!asa ko&i do!aze sa preda&nika rasporeLenih du( sao#raa&nica. Sistem ko&i &e u
eksp!oataci&i od ,FF*. "odine u raz!iJitim o#!astima sao#raa&a omo"uava navi"aci&u
vozi!a i pri&em raznovrsnih informaci&a re!evantnih za sao#raa&. Sistem pru(a
informaci&e o stan&u na putevima vremenu s!o#odnim parkinzima sao#raa&nim
o"raniJen&ima pozici&i #enzinskih pumpi turistiJkim informaci&ama a omo"uava i
otvorenu individua!nu komunikaci&u. 1ezu!tati navi"aci&e i N1oad matchin"NCa prikazu&u
se na "rafiJkom ekranu automo#i!a. Sao#raa&ni senzori du( puteva povezani su sa
centra!om tako da se sao#raa&na do"aLan&a mo"u trenutno aktue!izovati.
.,.,7, TRAFFI/(ASTER C Saobraajni informacioni sistem za generalnu logistiku
T14>>$?M4ST21 &e informacioni sistem ko&i uJesnicima u sao#raa&u da&e trenutno
aktue!ne informaci&e o dozvo!&enim #rzinama sao#raa&nim pravcima i rasporedu
sao#raa&nih "u(vi. Sistem za komunikaci&u koristi &edan #ro& infracrvenih senzora ko&i
su postav!&eni na rasto&an&ima od oko : km du( sao#raa&nica pomou ko&ih se
neprekidno m&eri protok sao#raa&a. /vi podaci se prenose u kontro!ni centar odak!e se
radio putem u vidu aktue!nih sao#raa&nih informaci&a prenose uJesnicima u sao#raa&u.
PodeKeni pri&emnik u automo#i!u detektu&e prim!&ene informaci&e !ocira ih "rafiJki na
od"ovara&uo& putno& karti i pri tome da&e &oK i zvuJne si"na!e.
.,.,8, TRAVE"$I"T C Elektronski navigator firme Bosch/Blaupunkt
6avi"acioni sistem T14.25P$5/T zasniva se na autonomnom principu odreLivan&a
tra&ektori&e na osnovu 9PSCinformaci&a na podacima putnih senzora na podrKci
e!ektronsko" kompasa i na principu N1oad matchin"NCa pomou di"ita!ne putne karte
memorisane na ?DC1/MCu. TaJnost pozicioniran&a u ovom trenutku iznosi oko = m.
Trenutna pozici&a vozi!a prikazu&e se na monitoru u vidu is&eJka di"ita!ne karte. Sistem &e
u ovom trenutku operativan na veem di&e!u S1 6&emaJke i pokriva oko :**.*** km
sao#raa&nica. Deta!&ni&a mre(a puteva &e za sada o"raniJena samo na "radove preko
,**.*** stanovnika.
.,7, $RI(JENA #IS'TE!N"#IJE U $RJE0TVANJU $UTEVA
D
Prim&ena 9$SCtehno!o"i&e &e ti&esno povezana sa prim&enom ?4DCa. TaJni&e reJeno 9$S
i ?4D su dvi&e komp!ementarne tehno!o"i&e. %a&edniJko za o#&e &e da podrazumi&eva&u
potpuno di"ita!an naJin rada. DanaKn&i ?4D a!ati se od rani&ih raz!iku&u upravo po tome
Kto se po svo&im mo"unostima iz#oru funkci&a sve viKe pri#!i(ava&u 9$SCu. 6aravno
ri&eJ &e o redukovanim funkci&ama onim ko&e u odreLenom trenutku pro&ektantu
osi"urava&u o#&ektivizaci&u neke pro&ektne faze. 3ez o#zira na sve s!iJnosti ono Kto e
9$S i ?4D tra&no razdva&ati &este odnos prema podacima. 9$S kao informacioni sistem
operiKe tra&nim podacima za raz!iku od ?4DCa kod ko"a su podaci pod!o(ni radika!nim
prom&enama u postupku o#!ikovan&a dokumenta. >ina!ni produkt 9$SCa &e #aza podataka
dok se kod ?4DCa fina!nim produktom smatra dokument.
.,8, INFR(A/INI SISTE( IN*ENJERS0# %JE0TA U IZ#RA)NJI
$nformacioni sistem in(en&ersko" o#&ekta predstav!&a rea!izaci&u ide&e o potpuno
di"ita!no& tehno!o"i&i rada u pro&ektovan&u i praen&u izvoLen&a in(en&ersko" o#&ekta.
Povezivan&em sa informacionim sistemima za uprav!&an&e pro&ektima ova ide&a do#i&a
sve JvrKe uporiKte. /vd&e &e takoLer ri&eJ o redukovanim 9$S funkci&ama pose#no
pri!a"oLenim potre#ama &ednovremeno" praen&a pro&ektovano" i izvedeno" stan&a
o#&ekta. 3ez o#zira na izni&ete Jin&enice u prim&eni ovih speci&a!izovanih informacionih
sistema posto&e oz#i!&ni pro#!emi: 7edan pro#!em predstav!&a Jin&enica da &e veina
podataka ko&i se "eneriKu &endokratne prirode Kto direktno poskup!&u&e ovakve
informacione sisteme. Dru"i &e Jin&enica da se in(en&erski o#&ekti meLuso#no mo"u #itno
raz!ikovati Kto isk!&uJu&e mo"unost ope unifikaci&e.
.,9, $RI(JER $RI(JENE #IS TE!N"#IJE
%a potre#e 9rada 3eo"rada se razvi&a sistem 3eo$nfo kao komp!eksna informaciona
#aza zasnovana na 9$S (eographic !nformation S"stem) osnovi "d&e #ro&ne komuna!ne
i dru"e re!evantne profesiona!ne or"anizaci&e praktiJno Nna &ednom m&estuN sk!adiKte
eksp!oatiKu i a(urira&u podatke o od"ovara&uo& "radsko& infrastrukturi. Time &e osi"urano
kva!itetni&e i efikasni&e uprav!&an&e ci&e!im sistemom i svakim od n&e"ovih podsistema.
Podsistem sao#raa&a ima #ro&ne neposredne i posredne profesiona!ne korisnike ("radska
uprava sekretari&at za sao#raa& komuna!na or"anizaci&a za odr(avan&e sao#raa&nica
sao#raa&ne si"na!izaci&e i opreme pro&ektantske kue sao#raa&na po!ici&a interventne
s!u(#e vodovod i kana!izaci&a "radska Jistoa e!ektrodistri#uci&a PTT T4R$
prevoznici raz!iJite s!u(#e distri#uci&e ro#a itd.). Svaki od n&ih ima potre#u za raz!iJitim
nivoom pristupa &edinstveno& #azi podataka mo"unost a(uriran&a di&e!ova ko&i su u
n&e"ovo& kompetenci&i read#onl" pristup dru"im re!evantnim informaci&ama od n&e"ovo"
pos!ovno" interesa i!i nemo"unost pristupa po&edinim informaci&ama ko&e mu
o#&ektivno nisu neophodne. /vakvo s!o(eno povezivan&e i komuniciran&e Npo m&eriN
raz!iJitih korisnika sa #azom &e zasnovano na raJunarsko& mre(i zatvoreno" tipa.
Prvi pokuKa&i uspostave i prim&ene 9$SCa u o#!asti prostorno" p!aniran&a na podruJ&u
Sara&evsko" kantona poJin&u &oK u ,FF+. "odini kad &e u %avodu za p!aniran&e razvo&a
@antona Sara&evo definisan pro&ekt za podruJ&e Sara&evsko" kantona.
Tad &e naprav!&ena struktura podataka ko&a se #azira na pretra(ivan&u po katastarskim
cesticama. %a stvaran&e i koriKten&e 9$SCa nu(no &e posto&an&e raznih "eodetskih pod!o"a.
+
MeLu znaJa&ni&e "eodetske pos!ove na podruJ&u Sara&evsko" kantona svakako spada
izrada di"ita!no" mode!a terena rezo!uci&e = m na#avka sate!itskih snimaka rezo!uci&e ,
m 9PS= m&eren&a (oko =** taJaka) u svrhu ortorektrifikaci&e sate!itskih snimaka Kire"
podruJ&a Sara&evsko" kantona a ko&i su neophodni u prostornom p!aniran&u i prateim
d&e!atnostima a #itno nado"raLu&e prostornu #azu podataka.
S!ika: Sate!itski snimak di&e!a Sara&eva iz )**, "odina rezo!uci&e , m
7, VISU( $R#RA(S0I $A0ET
Mode!iran&e eko!oKkih parametara izvod!&ivo &e pomou pro"ramsko" paketa .$S-M
ko&i ima raz!iJite funkci&e. /va& pro"ramski paket se koristi vr!o usp&eKno u 3eo"radu za
oc&enu eko!oKko" stan&a "rada kao i dru"ih pokazate!&a kao Kto &e sao#raa&no
optereen&e. Pomou ovo" pro"ramsko" paketa u 3eo"radu se vrKe s!i&edee ana!ize:
,. 4na!iza utica&a #rzina kretan&a na a!ternativnim pravcimaM
). 4na!iza efekata od!uke vremensko" o"raniJen&a kretan&a teretnih vozi!aM
:. tranzitnim pravcima ko&i tan"ira&u centar "radaM
<. 4na!iza sao#raa&nih optereen&a u zoni unutraKn&e" ma"istra!no" po!uprstenaM
=. 4na!iza transportnih zaht&eva na prvo& !ini&i kapacitivno" Kinsko" sistema (@HS).
F
S!ika: Mode!iran&e eko!oKkih parametara pomou pro"ramsko" paketa .$S-M
na osnovu Transportno" Mode!a 3eo"rada

S!ika: 4na!iza utica&a #rzina kretan&a na a!ternativnim pravcima novo" savsko" mosta
sa TopJiderskim tune!om i mosta 9aze!a sa produ(etkom do 4utokomande
,*
S!ika: 4na!iza utica&a #rzina kretan&a na a!ternativnim pravcima novo" savsko" mosta
sa TopJiderskim tune!om i mosta 9aze!a sa produ(etkom do 4utokomande
S!ika: 4na!iza utica&a #rzina kretan&a na a!ternativnim pravcima novo" savsko" mosta
sa TopJiderskim tune!om i mosta 9aze!a sa produ(etkom do 4utokomande
,,
S!ika: 4na!iza efekata od!uke o vremensko" o"raniJen&a kretan&a teretnih vozi!a
tranzitnim pravcima ko&i tan"ira&u centar "rada
S!ika: 4na!iza efekata od!uke o vremensko" o"raniJen&a kretan&a teretnih vozi!a
tranzitnim pravcima ko&i tan"ira&u centar "rada
,)
S!ika: 4na!iza sao#raa&nih optereen&a u zoni unutraKn&e" ma"istra!no" po!uprstena
od -!ice /m!adinskih #ri"ada do PaKtrovieve u!ice prim&enom Transportno" mode!a 3eo"radaSS
S!ika: 4na!iza sao#raa&nih optereen&a u zoni unutraKn&e" ma"istra!no" po!uprstena
od -!ice /m!adinskih #ri"ada do PaKtrovieve u!ice primenom Transportno" mode!a 3eo"rada (?i&e!i dan)
,:
S!ika: 4na!iza sao#raa&nih optereen&a u zoni unutraKn&e" ma"istra!no" po!uprstena
od -!ice /m!adinskih #ri"ada do PaKtrovieve u!ice primenom Transportno" mode!a 3eo"rada ( 7utarn&i
vrKni Jas .S+ i Popodnevni vrKni Jas .S,A)

S!ika: 4na!iza transportnih zaht&eva na prvo& !ini&i kapacitivno" Kinsko" sistema (@HS)
8, REA"'TI(E (A$IN# SISTE( 5:;ive< ma2e 2rotiv 1u;vi6
StruJn&aci sa $nstituta za tehno!o"i&u iz 3ostona stvara&u prvi rea! ta&m mapin" sistem
nova tehno!o"i&a ko&a r&eKava pro#!eme u sao#raa&u sa konkretnim prim&erom koriKten&a
u 1imu. /va tehno!o"i&a nudi Kiroki spektar informaci&a a!i i r&eKen&a.
S!ika: Prikaz za"uKen&a u cestovnom sao#raa&u u "!avnom "radu $ta!i&eC1imu
,<
Iekan&e na semaforima u redovima su svakodnevnica za mno"e ve!ike "radove. 4 ako
se radi o "!avnom "radu neke dr(ave a uz to i turistiJko& atrakci&i ko&e" ops&eda&u
nepre"!edne ko!one turista pro#!emi mo"u #iti samo izraziti&i.
StruJn&aci sa $nstituta za tehno!o"i&u iz 3ostona na prim&eru 1ima stvara&u prvi rea! ta&m
mapin" sistem ko&i #i putem praen&a mo#i!nih te!efona !&udima omo"uio trenutnu
informaci&u o sao#raa&u "u(vama auto#usima a!i i recimo m&estima za iz!aske i
rekreaci&u.

Dak!e ide&a &e da se do#i&u informaci&e o "radu ko&e e s!u(iti svima kako 1im!&anima
tako i turistima a sve u ci!&u #o!&e" funkcionisan&a "rada. Prema ri&eJima pro&ektanta ove
mape @ar!a 1ati&a mo#i!ni te!efoni #ie upotre#!&eni za praen&e "rupnih si"na!a Kto
nee u"roziti pitan&e privatnosti. @orisnici e tako preko rea! ta&m mape putem si"na!a
raz!iJitih #o&a moi da prate p&eKake za"uKen&a sao#raa&a auto#uske !ini&e kao i
podzemni sao#raa&. Mape #i vremenom tre#a!o da #udu dostupne preko $nterneta na
monitorima u auto#usima i na stanicama kao i na mo#i!nim te!efonima.
MeLutim posto&e &oK mno"e funkci&e ovakvih mapa. 4 "!avni pro&ektanta 1ati za ove
mape ka(e:/va tehno!o"i&a ponudie Kiroki spektar informaci&a a!i i r&eKen&a. 1ecimo
ako (e!ite da izaLete ne"d&e uveJe preko vaKe" mo#i!no" te!efona moi ete da vidite
ko&a su to na&pos&eeni&a m&esta i kako da do n&ih na&#r(e da sti"nete. Putem ovakve
mape #ie dostupne i prezentaci&e inventara prodavnica kako do n&ih da sti"nete Jak i
"d&e da se parkirate. 6aravno da nee svi odmah pri!a"oLavati svo&e p!anove
informaci&ama do#ivenim sa ovakve mape a!i e se mno"i !akKe kretati kroz "rad. Poenta
&e u pos&edovan&u informaci&e i mo"unosti da promi&enite svo&e ponaKan&e. 6ekima e to
koristiti viKe nekima man&e a!i e svima informaci&a #iti dostupna.G
:
/va& sistem &e u 1imu ve do#io podrKku i ze!eno svi&et!o od strane zvaniJnika ta!i&anske
v!ade. 7edan od zvaniJnika ko&i &e svo& stav iznio pred &avnost &e Pao!o %oi. @o&i &e
iz&avio ski&edee: 6aravno da ete ovako do#iti neke osnovne informaci&e na prim&er C
kada mi sti(e auto#us...4!i mo(ete doi i do nekih komp!eksni&ih informaci&a recimo
ko!iko ima !&udi u auto#usu da !i u auto#usu ima k!imaCureLa&a i!i ko!iko vremena vam
tre#a od &edne stanice do dru"e... 1im &e idea!an za razvi&an&e ove tehno!o"i&e (ivihG
mapa. %#o" mno"o#ro&nih arheo!oKkih na!aziKta ko&a su pod zaKtitom podzemna
(e!&eznica &e re!ativno ma!a su(en &e prostor te &e potre#no iznai r&eKen&e za efikasni&e
kretan&e. Mis!im da e ita!i&anska v!ada pristati da investira u ova& pro&ekat. 6a&va(ni&e &e
da do "raLana sti"ne informaci&a i da uvide da im ovo mo(e po#o!&Kati (ivotG.
<

:
TTT."!asC&avnosti.com (izvor: DOCDeutsche Oe!!e)
<
TTT."!asC&avnosti.com (izvor: DOCDeutsche Oe!!e)
,=
8,+, $"ANIRANJE JAVN# $REVZA $UTE( R'T'( SITE(A
Pose#na po"odnost ovih mapa &e u pru(an&u mo"unosti p!aniran&a &avno" pri&evoza. Sa
monitora raJunara ko&i ima (ivuG mapu 1ima mo"ue &e doi do informaci&a i prikaza
ko&i e omo"uiti p!aniran&e &avno" pri&evoza. Pu!sira&ue (ute taJke predstav!&a&u
p&eKake narand(astim taJkama su predstav!&eni auto#usi u pokretu. Mo"ue &e uoJiti
m&esta "d&e nedosta&u auto#usi i!i ona "d&e nisu potre#ni.
Mno"o &e raz!o"a za upotre#u ovakvih mapa. S &edne strane one se mo"u koristiti kod
p!aniran&a auto#uskih !ini&a u zavisnosti od uoJenih potre#a i dinamike kretan&a "raLana.
TakoLer tu se mo(e postupati i na f!eksi#i!ni&i naJin na prim&er koriKten&em auto#uskih
!ini&a ko&e nisu potpuno fiksirane ve se pri!a"oLava&u trenutnom protoku !&udi.
9, INTERNET A$"I0A/IJE 0A NVA TE!N"#IJA
$"ANIRANJA SA%RA&AJN'$REVZNI! SISTE(A
$nformaci&a &e k!&uJni Jini!ac uprav!&aJko" d&e!ovan&a u sao#raa&u i transportu. $nternet
kao ve!ika i veoma pristupaJna #aza podataka predstav!&a tehno!oKki potenci&a! ko&i se
mo(e uspeKno an"a(ovati u procesu uprav!&an&a sao#raa&em i transportom. Sve &e vei
#ro& adresa na $nternetu ko&e sadr(e niz raz!iJitih podataka o sao#raa&nom sistemu i
n&e"ovom referentnom okru(en&u transportno& ponudi i potra(n&i informaci&u ko&a
podr(ava& prostorno i moda!no inte"risan transportni sistem. 6a $nternet kao rea!an
uprav!&aJki potenci&a! u o#!asti sao#raa&a i transporta se sve oz#i!&ni&e
raJuna. Pos!&edn&ih "odina se $nternet po&av!&u&e kao sve utica&ni&i Jini!ac informisan&a
korisnika i na ta& naJin kao sredstvo posredno" uprav!&an&a sao#raa&em.
$nternet kao praktiJno #eskra&an svet informaci&e predstav!&a i!i mo(e da predstav!&a
izvanrednu osnovu za niz uprav!&aJkih aktivnosti pose#no onih vezanih za sferu &avno"
(ivota i na&Kiru korisniJku popu!aci&u. 6a&znaJa&ni&i atri#uti ko&i mu osi"urava&u ve!iki
potenci&a! su izuzetno do#ra pristupaJnost i o#i!&e raspo!o(ivih podataka raz!iJito"
karaktera. Prema statistikama vezanim za $nternet za pri#!i(no sto dana se dup!ira ukupna
ko!iJina informaci&e raspo!o(ive na n&emu. %a raz!iJite (ivotne i pos!ovne zaht&eve sve &e
man&e pitan&e posto&i !i od"ovara&ua informaci&a na $nternetu ve &e zahva!&u&ui
masovnosti i #rzom uveavan&u n&e"ove #aze podataka rea!an pro#!em efikasno"
prona!a(en&a (e!&ene informaci&e se!ekci&om meLu #ro&nim adresama i izo#i!&em podataka
nereferentnih za konkretan zaht&ev korisnika.
3rzo se uveava i #ro& adresa na $nternetu posredno i!i neposredno vezanih za sao#raa& i
transport onih ko&e do!aze do izra(a&a pri!ikom p!aniran&a i rea!izaci&e putovan&a i!i
pri&evoza ro#e u drumskom i!i nekom dru"om vidu transporta. Skupa sa rastom ponude
ove vrste informaci&e sve su komp!eksni&i i or"anizovani&i naJini n&ene prezentaci&e na
$nternetu i sve vea upotre#na vri&ednost raspo!o(ivih podataka u raz!iJitim fazama
uprav!&an&a pri&e sve"a &avnim drumskim sao#raa&em i posredno" uprav!&an&a
transportom u okviru inte"risano" mu!timoda!no" transportno" sistema.
,A
- zavisnosti od stepena a(urnosti informaci&a ko&a se osi"urava korisniku sistema
posredstvom $nterneta mo(e #iti Jini!ac off#line i!i on#line uprav!&an&a putovan&em. @ada
su u pitan&u parametri sao#raa&no" i!i transportno" sistema ko&i su re!ativno sta#i!ni i sa
"!ediKta korisnika se neznatno mi&en&a&u tokom vremena ni&e u prvom p!anu a(urnost
(ona ni&e sporna i n&eno osi"uran&e ni&e pose#no zaht&evno) ve do izra(a&a do!azi
#ro&nost i raznovrsnost raspo!o(ivih informaci&a. 3udui da se radi o svo&evrsnom
inte"risanom informacionom sistemu korisnik u raz!iJitim #azama podataka (na
raz!iJitim adresama) mo(e pronai podatke re!evantne za p!aniran&e svo" putovan&a (p!an
putne i!i u!iJne mre(e raspo!o(ive kapacitete za parkiran&e ci&ene nap!ate po&edinih
us!u"a tokom procesa putovan&a redove vo(n&e vozi!a a!ternativnih i!i komp!ementarnih
transportnih sistema statistiku raspo!o(ivosti resursa sistema periode vrKnih i vanvrKnih
optereen&a sistema !okaci&u tra&an&e i intenzitet za"uKen&a pros&eJne #rzine vremena
putovan&a). /vi podaci mo"u #iti uzeti u o#zir pri!ikom optimizaci&e putovan&a prema
raz!iJitim korisniJkim kriteri&umima (du(ine puta vremena putovan&a troKkova
putovan&a vremenskih "u#itaka). 6a osnovu podataka o !okaci&i i pros&eJno&
popun&enosti parkin" prostora i "ara(a u po&edinim periodima dana korisnik mo(e
p!anirati svo&e putovan&e pri!a"oLava&ui vri&eme kada e "a rea!izovati putan&u na mre(i
ko&om e se kretati i #ira&ui povo!&ni&u mikroC!okaci&u zavrKetka svo" putovan&a (parkin"
prostor "d&e &e vea v&erovatnoa !ako" na!a(en&a s!o#odno" m&esta). 6a raspo!a"an&u
mo"u #iti i podaci o ci&eni parkiran&a i dru"im nap!atama koriKten&a e!emenata mre(e
korisnim pri!ikom minimizaci&e troKkova putovan&a.
Dru"a "rupa podataka raspo!o(iva na $nternetu i"ra sve znaJa&ni&u u!o"u u on#line
uprav!&an&u sao#raa&nim zaht&evom. 6aime niz informaci&a od znaJa&a za donoKen&e
od!uka korisnika o putovan&ima ko&a im neposredno s!i&ede mo"u se pronai u veoma
a(urnom o#!iku i predstav!&ati takorei aktue!no stan&e sao#raa&no" sistema i!i n&e"ovo"
referentno" okru(en&a. $zv&eKta& o vremenskim pri!ikama aktue!na vremenska pro"noza
rea!no stan&e putne mre(e (p!an rea!izaci&e radova na putu trenutna oKteen&a ko!ovoza i!i
o#&ekata) raspo!o(ivost po&edinih e!emenata mre(e incidentne situaci&e i sao#raa&na
za"uKen&a mo"u korisnicima #iti na raspo!a"an&u u interva!u od par sekundi do neko!iko
minuta nakon n&ihovo" aktue!no" prikup!&an&a Nsa terenaN. /va vrsta informaci&a se
svakako ve prikup!&a i o#raLu&e u uprav!&aJkim centrima za potre#e tekue" odr(avan&a
sistema hitnih intervenci&a i uprav!&an&a sao#raa&em. 6adzor odvi&an&a sao#raa&no"
procesa se sve viKe os!an&a na intenzivan monitorin" stan&a sistema na kritiJnim i man&e
kritiJnim e!ementima mre(e. 6iz kamera an"a(ovanih u tom ci!&u #iva posredstvom
$nterneta raspo!o(iv i na&Kiro& korisniJko& popu!aci&i. 6a mapi putne mre(e mo(e se
neposredno pred p!anirano putovan&e vizue!nim putem stei utisak o stan&u sao#raa&no"
toka i po"odnosti za skoru rea!izaci&u putovan&a po&edinim e!ementima sao#raa&ne
mre(e.
- te(n&i za u#!a(avan&em sao#raa&nih za"uKen&a informaci&a sa $nterneta ima svo&u &asnu
u!o"u. 6e(e!&eni efekti sao#raa&a mo"u imati raz!iJit karakter u smis!u pravi!nosti
po&ave: mo"u NpoKtovatiN odreLenu periodiJnost vezanu za ritam aktivnosti korisnika
tokom dana sedmice sezone (off#line informaci&a istori&ska i statistiJki o#raLena
formu!isana u o#!iku preporuka) a!i ima&u i komponentu nepredvidivosti pose#no u
s!uJa&u kada su rezu!tat incidentnih situaci&a na mre(i i!i do"aLa&a ko&e se sa aspekta
,D
korisnika po&av!&u&u u nepredvidivim periodima: radovi na putu pose#an transport
manifestaci&e ops!u(ivan&e prioritetnih zaht&eva (on#line informaci&a Nsa !ica mestaN i sa
ma!im vremenskim pomakom). Prim&eri konkretnih $nternet ap!ikaci&a ko&i s!i&ede
i!ustru&u neke od navedenih mo"unosti ove komunikacione tehno!o"i&e u p!aniran&u i
uprav!&an&u sao#raa&nim i transportnim sistemom.
$ta!i&anski "rad Padova ima ve par "odina $nternet adresu posveenu p!aniran&u ur#ano"
sao#raa&no" i transportno" sistema (prikazano na s!ikama). @rstarei po pose#no
priprem!&eno& ap!ikaci&i nai!azi se na podatke o stacionarnim e!ementima sistema (mre(i
sao#raa&nica re(imu sao#raa&a k!&uJnim unutar"radskim i tranzitnim koridorima
rutama teretno" sao#raa&a !ini&ama &avno" masovno" pri&evoza tarifama !okaci&i tipu i
kapacitetu parkin" prostora termina!ima T4R$ pri&evozu itd.). 4(uriran&e informaci&e se
vrKi u sk!adu sa prom&enama ko&e se povremeno do"aLa&u na nekom od pomenutih
e!emenata sao#raa&no" i!i transportno" sistema. 6a dnevno& osnovi se a(urira&u podaci o
p!aniranim radovima na mre(i i!i dru"im unapri&ed sa"!edivim do"aLa&ima ko&i su od
utica&a na uo#iJa&ene sao#raa&ne tokove. 6a osnovu istra(ivan&a sao#raa&a na osnovno&
u!iJno& mre(i raspo!o(ivi su ta#e!irani statistiJki podaci o kritiJnim periodima tokom
svako" dana u sedmici kada na oznaJenim dionicama po&edinih sao#raa&nica mo"u da se
oJeku&u intenzivni&i sao#raa&ni tokovi (vremenski interva!' vri&eme putovan&a' pros&eJna
#rzina putovan&a' intenzitet toka' kva!itet us!ova u sao#raa&nom toku). @orisnici nema&u
na raspo!a"an&u a(urni&u on#line informaci&u o trenutnom stan&u sao#raa&no" procesa &er
Padova ne raspo!a(e od"ovara&uim uprav!&aJkim sistemom ko&i #i mo"ao tu informaci&u
da pros!i&edi $nternetu.
S!ika: $z"!ed internetske stranice za ur#ani sao#raa& u Padovi
,+
S!ika: Podaci o sao#raa&nom optereen&u u po&edinim vremenskim interva!ima
S!ika: Podaci o sao#raa&nom optereen&u
,F
/d&e!&en&a za transport dr(ava iz Kire" re"i&e "rada Iika"a osi"ura!i su korisnicima
sao#raa&no" sistema i $nterneta adresu na ko&o& se prona!aze mape autoCputske mre(e
raz!iJitih di&e!ova re"iona i raz!iJitih razm&era (prikazano na s!ici). 6a svako& od mapa su
pored &asno oznaJenih Jini!aca za ori&entaci&u raz!iJitom #o&om i de#!&inom po&edinih
dionica puta predstav!&eni aktue!ni us!ovi u sao#raa&nom toku (stepen zasien&a). /va
informaci&a &e rezu!tat deta!&no" nadzora odvi&an&a sao#raa&a na mre(i iz uprav!&aJko"
centra a a(urira se svakih desetak minuta. 6a mapi su oznaJene i !okaci&e kapacitivno
kritiJnih i!i privremeno zatvorenih di&e!ova mre(e. 5ako se uoJava&u potenci&a!ni
a!ternativni putevi a iz #aze podataka se za svaku od dionica mo(e pronai statistiJki
Nod"ovorN na pitan&e kada se mo(e oJekivati nastanak za"uKen&a ko!iko e ono tra&ati
ko&a &e pros&eJna #rzina tokom za"uKen&a na konkretno& dionici Kto su sve dra"oc&eni
Jinioci od!uJivan&a korisnika o rea!izaci&i n&e"ovo" putovan&a.
S!ika: Mapa sao#raa&no" optereen&a "rada Iika"a
$rizona %epartmant of &ransportation &e na&Kirem kru"u korisnika stavi!a na d&e!imiJno
raspo!a"an&e niz kamera nami&en&enim osmatran&u sao#raa&nih us!ova na mre(i autoC
puteva ko&u ova or"anizaci&a kontro!iKe (prikazano na s!ikama). 6a predstav!&eno& mapi
autoCputske mre(e se na!aze oznaJene !okaci&e insta!isanih kamera du( po&edinih putnih
dionica a iz#orom neke od n&ih (pomou NmiKaN) na ekranu se po&av!&u&e s!ika stan&a
sao#raa&no" toka za#i!&e(ena oda#ranom kamerom a(urirana svakih = do + minuta. 6a
s!iJan naJin &e mo"ue doi i do video snimka sa po&edinih kamera u rea!nom vremenu
tako da se mo(e &asno stei utisak o us!ovima u sao#raa&nom toku intenzitetu "ustini
#rzini i mo"u se uoJiti struktura toka eventua!ni zasto&i i!i m&esta incidentnih do"aLa&a.
)*

S!ika : 4rizona Departmant of Transportation sistem p!aniran&a sao#raa&a
Ministarstvo transporta dr(ave /ntario ima svo&u adresu na $nternetu na ko&o& su
zastup!&ene raznovrsne informaci&e vezane za sao#raa& i transport korisne za ori&entaci&u
i kretan&e sistemom autoCputeva i informaci&e od "enera!no" znaJa&a vezane za
administrativnu i pravnu re"u!ativu (prikazano na s!ici). Ponovo &e uprav!&aJki
na&zanim!&ivi&a veza sa sistemom kamera za nad"!edan&e us!ova u sao#raa&nom toku.
StatistiJki o#raLeni us!ovi u toku iz protek!o" perioda na raspo!a"an&u su za potre#e
p!aniran&a putovan&a i!i ana!ize sao#raa&a. P!anirana zatvaran&a i!i uman&en&a kapaciteta
po&edinih dionica us!i&ed radova na putu taJno su navedena uz preporuke kako
na&efikasni&e iskoristiti a!ternativne e!emente mre(e. Pored niza korisnih informaci&a
administrativne prirode vezanih za vozaJe vozi!a adresa &e iskoriKtena i za p!asiran&e
e!emenata propa"ande si"urnosti u sao#raa&u (sav&eti upozoren&a poruke) predstav!&eni
su ukratko po&edini pri&evoznici u putniJkom i ro#nom transportu sa svo&om ponudom i
kontakt adresama itd.
S!ika: $nternet stranica za potre#e p!aniran&a sao#raa&a u /ntariu
),
Pored informaci&a nami&en&enih na&Kiro& korisniJko& popu!aci&i i ponuLenih #ez ikakve
kontro!e pristupa servisi i podsistemi $nterneta se razvi&a&u u pravcu zadovo!&avan&a i
stro(i&ih profesiona!nih zaht&eva i osi"uran&a od"ovara&uih pos!ovnih ap!ikaci&a.
6eposrednom uprav!&an&u kretan&em uJesnika u sao#raa&u NprethodiN komp!eksan sistem
p!aniran&a iz"radn&e eksp!oataci&e i odr(avan&a sao#raa&ne infrastrukture uprav!&an&a
raz!iJitim resursima u to& o#!asti usa"!aKavan&a sa osta!im komuna!nim podsistemima
ko&i e"zistira&u u istom prostoru. /ve funkci&e zahti&eva&u s!o(enu cirku!aci&u o"romno"
#ro&a raz!iJitih podataka izmeLu raz!iJitih su#&ekata u o#!asti komuna!no" in(en&erin"a i
dru"ih or"anizaci&a ko&e su aktivni uJesnici kreiran&a sao#raa&no" i dru"ih referentnih
komuna!nih podsistema dak!e n&ihovu do#ru komunikacionu povezanost ko&u $nternet
nudi u pristupaJnom i &eftinom o#!iku. MeLutim $nternet tehno!o"i&a predstav!&a
po"odno r&eKen&e za praktiJno fiziJki neo"raniJeno Kiren&e i or"anizaci&u informacionih
mre(a. @od profesiona!nih upotre#a kritiJan Jini!ac &e kontro!a pristupa "d&e k!asiJan
$nternet ni&e pose#no efikasan. $ntranet kao Nvari&anta $nternetaN zatvoreno" tipa
predstav!&a u tom smis!u od"ovara&ue reKen&e a prova&deri 9$SCa razvi&a&u i ve nude
po&edine vari&ante softvera pose#no pri!a"oLene eksp!oataci&i u $nternet' $ntranet
okru(en&u. Do#ra raspo!o(ivost informaci&e o transportnim opci&ama omo"uu&e
p!aniran&e mu!timoda!no" transporta Jime se dodatno mo"u po#o!&Kati efekti i za
korisnika us!u"e transportera i za Kiri transportni i sao#raa&ni sistem u Ji&em se okviru
ci&e!i proces rea!izu&e. - po&edinim transportnim sistemima raz!iJito" karaktera i
prostorne o#uhvatnosti mo"u se nai adrese na ko&ima se nudi informaci&a o optima!no&
rea!izaci&i odreLeno" putovan&a prema nekom od raspo!o(ivih kriteri&uma. 1ecimo za
mre(e !ini&a metroa ve!iko" #ro&a "radova Kirom svi&eta mo"u se pronai spiskovi !ini&a
sta&a!iKta uda!&enosti izmeLu po&edinih sta&a!iKta vremena putovan&a meLu n&ima
interva!i kompozici&a mape !ini&a. /r"anizovan neposredan transport zasniva se na
do#rom sa"!edavan&u sao#raa&ne situaci&e i iz#&e"avan&u n&enih nepovo!&nih rea!izaci&a.
Time se doprinosi spr&eJavan&u da!&e" po"orKavan&a nepovo!&ne sao#raa&ne situaci&e
(povratna spre"a) a neposredno uprav!&an&e transportom &e istovremeno i posredno
uprav!&an&e sao#raa&em. 3ro&ni podaci sa $nterneta mo"u se po"odno iskoristiti u
funkci&i optimizaci&e transportno" zadatka r&eKavan&a !okaci&sko" pro#!ema
viKekriteri&umske ana!ize. /ni se na nizu adresa na!aze u raz!iJitim o#!icima: kao
#ro&Jane vri&ednosti !in"vistiJki deskriptori s!ikovni prikazi a odnose se na vremena
putovan&a vremenske "u#itke stepen zasien&a i!i iskoriKen&a kapaciteta po&edinih
!inkova sao#raa&ne mre(e troKkove po&edinih operaci&a transportno" procesa itd. Dio
korisnicima ponuLene transportne informaci&e mo(e ve #iti No#raLenN rezu!tat ana!ize
podataka i optimizaci&e uJin&ene za neke ope i masovni&e potre#e. Transporteri u
drumskom sao#raa&u uprav!&a&u f!otom svo&ih vozi!a u ci!&u optimizaci&e n&ihove
eksp!oataci&e #o!&e" od"ovora na transportnu potra(n&u i efikasni&e" kretan&a u
sao#raa&u 'fleet management). Mo#i!ne komunikaci&e sate!itski sistemi 9PS (lobal
(ositioning S"stem) su tehno!o"i&e ko&e su omo"ui!e efikasno uprav!&an&e i p!aniran&e
transporta u okvirima prevoznih kompani&a i!i n&ihovih Kirih asoci&aci&a. $nternet poJin&e
da preuzima u!o"u efikasno" komunikaciono" kana!a i u to& sferi. Tehno!o"i&a
takozvano" mo#i!no" $nterneta nudi neposrednu i sta!nu on#line vezu vozi!a sa svo&om
#azom standardnu komunikaci&u i razm&enu podataka inte"risan&e i!i koriKten&e podataka
iz #aza viKe" nivoa a sve to uz standardnu raJunarsku tehno!o"i&u i &ednostavne
protoko!e $nterneta.
))
=, /A) TE!N"#IJA 0A SFTVER ZA SI(U"A/IJU I
VJE>TAIENJE SA%RA8AJNI! NEZ#)A
Danas na tr(iKtu posto&i ve!iki #ro& raz!iJitih softvera za simu!aci&u dinamiJkih po&ava a!i
&e z#o" sveo#uhvatnosti i do#rih karakteristika za razvo& softvera za v&eKtaJen&e i
simu!aci&u S6 koriKten 4uto?4D sa .34 (.isua! 3asic 4pp!ication). /snovna ide&a
pri!ikom razvo&a ovo" softvera #i!a &e da se sav posao ko&i v&eKtak o#av!&a na k!asiJan
naJin t&. ruJnoG pri!ikom vremensko prostorne ana!ize S6 o!akKa i ko!iko "od &e to
mo"ue automatizu&e Kto #i u kra&n&o& !ini&i utica!o i na neKto veu preciznost do#i&enih
rezu!tata.
/snovu softvera za simu!aci&u i v&eKtaJen&e S6 Jini 4uto?4D i .34. Sav proraJun se
o#av!&a u okviru .34 pri Jemu su iskoriKtene izuzetne "rafiJke mo"unosti 4uto?4DCa
za vizua!izaci&u. 4na!iza S6 u stvari predstav!&a praktiJnu prim&enu zakona fizike uz
koriKten&e pose#nih metoda pri&e svih metode ravnote(e impu!sa ko&e su razvi&ene na
teme!&u o#av!&enih eksperimenata i od"ovara&uih matematiJkih metoda. Premda &e ve
zapoJe!a prim&ena trodimenziona!nih ana!iza iste &oK uvi&ek nisu dovo!&no pouzdane tako
da &oK uvi&ek prev!adava&u postupci raJunan&a u &edno& ravni. - praksi ta ravan
predstav!&a ko!ovoz i!i neku dru"u pod!o"u po ko&o& se uJesnici S6 kreu. - okviru
pro"rama za sada razvi&en &e mode! sudara vozi!a s o#zirom na to da &e ovo na&JeKi i
na&s!o(eni&i tip S6 za ko&e se od v&eKtaka tra(i da sprovede ekspertizu.
%a rad u ovm pro"ramu na&pri&e &e potre#no nacrtati pod!o"u za skicu m&esta S6 i uJitati
vozi!a ko&a su uJestvova!a u S6. %a pod!o"u &e dato neko!iko "otovih mode!a (prikazano
na s!ici) tako da korisnik ima mo"unost da ih mi&en&a i pri!a"oLava konkretno& situaci&i
&ednostavnim zadavan&em "eometri&skih karakteristika mada mo"ue &e da korisnik
nacrta komp!etnu pod!o"u po svo&im (e!&ama i potre#ama zaKtita 4uto?4D pru(a
izvanredne mo"unosti na&pri&e po pitan&u taJnosti i raznovrsnosti "eometri&skih o#!ika.
S!ika: Mode!i pod!o"a (puteva i raskrsnica)
):
S!ika: 3aza podataka vozi!a
S!ika: -Jitavan&e performansi vozi!a
S!ika: Situaciomi p!an m&esta S6 Q pod!o"a za simu!aci&u
)<
/snovne karakteristike ovo" softvera su:
,. 4utomatsko "enerisan&e video simu!aci&e na samom p!anu m&esta S6M
). 4utomatsko izraJunavan&e #rzine pri ko&o& #i vozaJ mo"ao da iz#&e"ne S6M
:. 4utomatsko pri!a"oLavan&e razm&ere i automatska m&eren&aM
<. Pouzdano definisan&e kretan&a uJesnika S6 (prim&enom "rafoana!itiJke i dru"ih
metoda)M
=. @oriKten&e a!ata za crtan&e situaciono" p!ana S6 uzima&ui u o#zir karakteristike
puta okru(en&a itd.M
A. @oriKten&e "otovih mode!a za po&edine tipove S6M
D. 7ednostavan unos u!aznih ve!iJinaM
+. Mo"unost koriKten&a !inka C veze za dostav!&an&e pro#!ema i pri&ed!o"a korisnika
softvera autorima isto" itd.
=,+, $RE)NSTI I NE)STA/I $R#RA(S0# SFTVERA
Softveri za simu!aci&u S6 pru(a&u do#re mo"unosti i o!akKava&u prezentaci&u toka S6
a!i na&#itni&e &e da #udu koriKteni u sk!adu sa pravi!ima struke nauke i etiJkim
principima. ?i!& u ovome di&e!u ni&e osporavan&e &edno" a propa"iran&e dru"o" softvera
ve da se na osnovu n&ihove komparaci&e i ana!ize utica&nosti po&edinih u!aznih
parametara demistifiku&e n&ihovo koriKten&e i v&eKtaJen&e na osnovu simu!aci&e. Po
pravi!u Kto &e pro"ram s!o(eni&i pouzdani&i i deta!&ni&i (npr. P? ?rash +.*) to &e i vea
mo"unost da z#o" (ne)nam&ernih propusta i "reKaka doLe do vee" ((e!&eno")
odstupan&a od rea!no" stan&a. /vo pose#no do!azi do izra(a&a kod v&eKtaJen&a onih S6
kod ko&ih nema dovo!&no pouzdanih podataka Q tra"ova na osnovu ko&ih #i se prim&enom
k!asiJnih metoda sprove!a v&eKtaJen&a ve se simu!aci&om ispitu&u odreLene a!ternative i
tako kroz viKe iteraci&a do#iva pri#!i(na s!ika toka S6 ko&a mo(e po nekad da pri!i Jno
odstupa od rea!no" stan&a. Samim tim poKto &e simu!aci&a netaJna #ie netaJna i
sao#raa&noCtehniJka o#i!&e(&a do ko&ih se doK!o na ova& naJin a na osnovu n&ih i sud o
oko!nostima pod ko&ima &e doK!o do S6.
-z ove softvere mo"u se do#iti i kata!ozi formirani na osnovu crash testova ko&i se
odnose na 22S (2ner"B 2Uuiva!ent Speed) preko ko&ih se mo(e odrediti ekviva!ent
#rzine ko&u &e vozi!o iz"u#i!o na deformacioni rad u procesu sudara a ko&u &e rani&e #i!o
&ako teKko pouzdano odrediti. 6aravno i u n&ihovom koriKten&u tre#a voditi raJuna o
o"raniJava&uim faktorima. 6eki od mo"uih naJina ne samo z!oupotre#e ve i Jin&en&a
nenam&ernih "reKaka su:
,. Definisan&em koefici&enta tren&a izmeLu pneumatika i pod!o"e odnosno po!i"ona
tren&a u s!uJa&u kada se nisu svi toJkovi kreta!i po isto& pod!ozi mo(e se uticati i
na putan&u vozi!aM
). Pored tren&a izmeLu pneumatika i pod!o"e #itan &e i koefici&ent tren&a izmeLu
samih vozi!a odnosno n&ihovih karoseri&a &er se n&ime mo(e uticati na mo"unost
k!izan&a &edno" vozi!a u odnosu na dru"o u procesu sudara a preko to"a i na
pravac d&e!ovan&aM
:. -darno" impu!sa a samim tim i na naJin n&ihovo" da!&e" kretan&aM
)=
<. Definisan&em ve!iJine u"!a #oJno" k!izan&a pneumatika utiJe se na intenzitet
#oJne si!e a samim tim i na kretan&e vozi!aM
=. .ri&ednost koefici&enta restituci&e utiJe na karakteristike sudara t&. n&e"ovu
e!astiJnost odnosno p!astiJnost Kto za pos!&edicu mo(e imati da vozi!a nakon
sudara pod identiJnim osta!im us!ovima ostanu na samom m&estu sudara da
nastave kretan&e u istim sm&erovima kao i pri&e trenutka sudara i!i da nastave
kretan&e u postsudarno& fazi u suprotnim sm&erovimaM
A. 4ko se koristi kinematiJki mode! simu!aci&e (za raz!iku od kinetiJko") vozi!o e
pratiti putan&u ko&u &e definisao korisnik #ez o#zira da !i takvo kretan&e od"ovara
zakonima fizike i!i neM
D. @od na!eta vozi!a na p&eKaka variran&em visine te(iKta p&eKaka znatno se utiJe na
da!&inu od#aJa&a pri istim sudarnim #rzinama.
Pored na#ro&anih posto&e i dru"i parametri na ko&e tre#a o#ratiti pa(n&u u ci!&u taJnosti
sprovedene simu!aci&e a &edan od n&ih &e i taJan po!o(a& po&edinih uJesnika S6 u
karakteristiJnim pozici&ama pa zato tre#a dati i m&ernu traku preko ko&e e se moi &asno
uoJiti razda!&ina a uz n&u tre#a prikazati i podatke o sta!no& prom&eni #rzine puta i
vremena tokom izvoLen&a simu!aci&e.
Simu!aci&a tre#a da predstav!&a rezu!tat sprovedene ana!ize S6 i izvrKeno" v&eKtaJen&a
prim&enom poznate i priznate metodo!o"i&e a nikako neKto Jemu se tre#a s!i&epo
v&erovati. Dak!e simu!aci&a tre#a da se zasniva na v&eKtaJen&u a ne da se v&eKtaJen&e
&edino i isk!&uJivo zasniva na simu!aci&i. Softveri ko&i su pomenuti nisu svemo"ui i nisu
proizvod Ji&im se koriKten&em "arantu&e nepo"reKivost Jak Kta viKe za e"zaktnost
sprovedene ana!ize ni&e dovo!&no samo poznavan&e nekih osnovnih funkci&a pro"rama
ve &e potre#no sa"!edati sve po&edinosti i mo"ue zamke ko&e mo"u znatno uticati na
kra&n&i rezu!tat.
)A
?, ZA0"JU@A0
/z#i!&na prim&ena 9$S tehno!o"i&e na naciona!nom nivou nemo"ua &e #ez uJeKa dr(ave
u zakonodavno& sferi u o#!asti standardizaci&e u osnivan&u naciona!nih direkci&a za
uprav!&an&e prostornim resursima u investiran&a u pi!ot pro&ekte itd. Pose#an pro#!em u
prim&eni 9$S tehno!o"i&e predstav!&a&u u ovom trenutku nedovo!&no razvi&ene #aze
topo"rafskih podataka. Tre#a oJekivati da se na naciona!om nivou formira&u #aze
di"ita!nih prostornih podataka sa prateim servisima ko&e #i omo"ui!e autonoman razvo&
9$SCa u po&edinaJnim o#!astima (ivota. 1ea!no &e oJekivati da e se prim&ena 9$S
tehno!o"i&e u putnom in(en&erstvu razvi&ati uz iz"radn&u separatnih informacionih sistema
sa stro"o fokusiranom nam&enom i da e se te prim&ene &av!&ati kao nad"radn&a nekih
posto&eih informacionih sistema i!i #aza podataka.
Tre#a &asno razdvo&iti potre#u za raz!iJitim o#!icima automatizaci&e od potre#e za
iz"radn&om 9$SCa. @ao i svaki dru"i $S tako i $S formiran 9$S tehno!o"i&om tre#a:
,. Da ops!u(u&e korisnikeM
). Da osi"ura permanentno a(uriran&e podatakaM
:. Da ima si"urne izvore finansiran&aM
<. Sa se referiKe na neku Jvrstu or"anizacionu formu ko&a e "a ops!u(ivati itd.
-!o"a $nterneta kao Kiroko rasprostran&ene i !ako pristupaJne #aze podataka u uprav!&an&u
i p!aniran&u sao#raa&a i transporta u poJetku &e #i!a spontana i zasnovana na
individua!nim inici&ativama i pos!ovnosti onih ko&i su raspo!a"a!i referentnom
informaci&om i na!azi!i interes da &e pri#!i(e Kirokom kru"u potenci&a!nih korisnika.
6akon poJetno" potvrLivan&a potenci&a!a $nterneta u ovim o#!astima nastupa faza
or"anizovani&e" pristupa n&ihovo& eksp!oataci&i u funkci&i p!aniran&a i uprav!&an&a
sao#raa&em i transportom. 6esum!&ivo &e da &e $nternet iz#orio znaJa&no i &asno
definisano m&esto i da se u #udunosti uprav!&an&a i p!aniran&a sao#raa&a i transporta ne
postav!&a pitan&e da !i $nternet ve kako na&efikasni&e an"a(ovati potenci&a!e $nterneta.
Prim&enom softvera za simu!aci&u i v&eKtaJen&e S6 dosta se mo(e o!akKati rad v&eKtaka i
poveati preciznost do#i&enih rezu!tata a vrKi se i edukaci&a korisnika. /vo naroJito
do!azi do izra(a&a kada su u pitan&u studenti sao#raa&a i Laci sao#raa&nih Kko!a &er
koriKten&em ovo" pro"rama u nastavi po#o!&Kava se kva!itet iste unapreLu&e se
o#razovan&e uJenika i o!akKava proces uJen&a. TakoLer po&edine pro#!eme i nedoumice u
praksi mo"ue &e ri&eKiti koriKten&em (!inka) u okviru prikazano" pro"rama a na ta& naJin
podii (uvesti) standard u ovo& o#!asti.
Da #i nove tehno!o"i&e u p!aniran&u sao#raa&noCtransportno" sistema #i!e funkciona!ne
neophodne su:
,. Preporuke na dr(avnom nivouM
). @onvenciona!ni i savremeni pristup u p!aniran&uM
:. -prav!&an&e mo#i!noKuM
<. 6ove tehno!o"i&e.
)D
A, "ITERATURA
,. 3atista M. @ru!ec 1.: 1azvo& raJuna!niKke"a vmesnika za pro"ram SM4? $4T
Portoro( )**:M
). Vori ..: (oBeliranje trans2ortni3 za3teva sa as2ekta oBr;ivo1 trans2orta i
ener1etske eCikasnosti Sao#raa&ni faku!tet -niverziteta u 3eo"radu
5a#oratori&a za p!aniran&e sao#raa&aM
:. @osti S.: Tehnike #ez#ednosti i kontro!e sao#raa&a >T6 6ovi Sad )**)M
<. Miha&!ovi D.: )i1italni 1eoBetski 2lan ' stanje i 2ers2ektive %#ornik radova
Prvo" &u"os!ovensko" skupa o 9$S tehno!o"i&ama P-9$S FA S46- 3eo"rad
,FFAM
=. /so#a M. Dimitri&evi 3.: Internet u Cunkciji u2ravljanja saobraajem
Sao#raa&ni faku!tet 3eo"radM
A. SWnke! ;.: Intelli1ent Ve3icle !i13nja4 S4stemsD International
Entnjicklun1en 9razer 9eoinformatikta"e F=: 9$S in Transport ud .erkrhr
Mittei!un"en der "eodXtischen $nstitutr der Technischen -niversitXt 9raz >o!"e
+* 9raz ,FF=M
D. .o&inovi M,D )i1italni 1eoBetski 2lan i /A) te3nolo1ija %#ornik radova $$
7u"os!ovensko" seminara o primeni ?4D tehno!o"i&e N?4D >orumN 6ovi Sad
,FF=M
+. Hotra D.: /dreLivan&e karakteristiJnih #rzina pri veKtaJen&u sao#raa&nih
nez"oda Dunav osi"uran&e 3eo"rad ,FF+M
$nternet stranice:
,. http:''TTT.azfms.com
). http:''TTT.compass."ov.on.ca
:. http:''TTT.citB.net'countries'unitedYkin"dom'en"!and'!ondon
<. http:''TTT."!asC&avnosti.com
=. http:''TTT.metro.ratp.fr:,***,'#in'cities'en"!ish
A. http:''TTT.prometnaCzona.com'"radskiC!iteratura
D. http:''TTT.trafficCinfo.it
)+