LAKYJEVA MALA INTERNET SKOLA MUZIKE

Zbirka postova sa YUMIDI foruma.

Uvod ili kako se sve u pocetku zakuvalo
Kao i svim pocetnicima trebace ti vremena i dosta vezbanja.
Prvo moras nauciti da hvatas akorde i njihova imena.Kasnije ces shvatiti i razumeti njihove
funkcije u pesmi.
U pocetku ne bi bilo lose da nabavis vec skinute pesme i da ih navezbas.
nda probaj sam da skidas pesme.!e"de to zapisi kako si skinuo pa kad nabavis od neko"a
ori"inal mozes da uporedis da li si dobro skinuo.
I kao sto cevap rece najvaznije je da odredis intonaciju tj od koje" akorda pesma krece.#
akorda koji slede posle nama mno"o.$remenom ces vec steci iskustvo i slusanjem pesme ces
vec moci da odredis njenu harmoniju.
!emoj da se frustriras u pocetku ako ne mozes da skines pesmu tacno %&&' .(amo vredno
radi i napredak ce se pokazati.
Dakle dobro slusaj pesmu i probaj da osetis "de u pesmi ide promena akorda i tu ubaci
akorde.
)os jedan nacin skidanja pesme je da pevas melodiju i da onda sam trazis akorde za
pratnju.Moze se desiti da ne pratis kao na ori"inalu ali da muzicki bude ispravno.!ije lose i
tako nauciti pa ces kasnije promeniti.
(ada muzicari imaju olaksan posao oko skidanja pesama.!ekada se to radilo na "ramofonu i
vracala se i"la na ploci
*idjaz skala ili kako je mi zovemo +orijental+ skala je zastupljena u nasoj narodnoj muzici ali
ne bih mo"ao reci bilo da se radi o izvornoj narodnoj muzici ili o novokomponovanoj muzici.
na je ravnopravno zastupljena sa ostalim skalama.
Durska skala
Molska , prirodni mol
Molska , prirodni mol sa snizenim II stupnjem silazno
Molska , harmonski mol i izvedene skale iz nje
rijental , izvedena od $ stupnja
+!eznam kako bih nazvao skala+, izvedena od I$ stupnja
Mislim da ipak u orijentalu su funkcije na - stupnju dominantna i na . stupnju
subdominantna.
!ajlakse cemo to proveriti ako odsviramo pesmu i odpratimo je sa tri osnovna akorda.
Znas mislio sam onako kako je meni najlakse da shvatim skale a i kako se notno pise.
!aprimer/
# mol harmonski.0onovi # * 1 D 2 3 4is #.05 #m6(D5 Dm6D 52dur.
I sad samo prebacim prvi tetrahord7# * 1 D8 na dru"u stranu i pravim lestvicu od tona 2.
2 3 4is # * 1 D 2 i dobijam orijental lestvicu.
Mno"o mi je lakse i pre"lednije da to radim a tako sam radio i sa dur i paralelnim mol
lestvicama7 znas ono formira se od $I stupnja itd...8
2 sad ni jedna ova lestvica nema predznak na pocetku.
(to se tice harmonije tu imamo 2dur 6Dmol i najcesce #mol.(ad da li je #mol ovo ili ono ne
znam ali lepse zvuci od 3dura.Znas i sam da se koristi u mno"im pesmama 7(aban ,(anela6
Kako si majko6...8
# ovu lestvicu kojoj ne znam ime srecem u starim pesmama/j moja ruzo rumena6j javore
javore6$olim majko siroticu....
!ju dobijam od $II stupnja orijental lestvice 6 u ovom slucaju od tona D
D 2 3 4is # * 1 D
Kao sto rekoh za mene je ovo +izvodjenje + lestvica jedne iz dru"e mno"o lakse i pre"lednije.
9estvice bez ijedno" predznaka
Dur 1 D 2 3 4 7#8 * 1: od $i stupnja dobijam
Mol prirodni # * 1 D 2 3 748 # : povisujem $II stupanj i dobijam
Mol harmonski # * 1 D 728 3 4is #:od $ stupnja dobijam
rijental 2 3 4is # * 1 D 2 : od $II stupnja dobijam
+;ez imena+ D 2 3 4is # * 1 D
9estvice sa jednim predznakom
Dur 4.......................
# odavde pocinje....
E pa evo malo teorije 1
snovu od koje cemo poci cini lestvica.I to durska lestvica. # najjednostavnija je C dr
lestvica.0onovi te lestvice su
C ! E " # A $ C
(vaka lestvica dobija ime po prvom tonu.
Mesto na kome se ton u lestvici nalazi zovemo STU%ANJ.(tupnjeve obelezavamo
brojevima 6rimskim 7ako vam je lakse onda moze i arapskim 8
I mozemo reci sledece/
U 1dur lestvici na I stupnju nalazi se ton 16na II stupnju nalazi se ton D6 na III stupnju nalazi
se ton 26 na I$ stupnju nalazi se ton 36 na $ stupnju nalazi se ton 46 na $I stupnju nalazi se
ton #6 na $II stupnju nalazi se ton * i na $III stupnju nalazi se ton 1.
<azmak izmedju SUSE!NI$ tonova izrazava se u STE%ENIMA.
Postoje/polustepen6ceostepen6stepenipo6...7ovi su najcesci8.
<azmak izmedju tonova 1 i D je ceo stepen 7moze se ubaciti ton izmedju njih, crna dirka8.
<azmak izmedju tonova 2 i 3 je polustepen7nemoze se ubaciti ton izmedju njih8
U svakoj durskoj lestvici7pa i u nasoj 1dur lestvici8 stepeni su rasporedjeni ovako/
Izmedju III i I$ stupnja i izmedju $II i $III stupnja nalazi se polustepeni razmak6 a izmedju
svih ostalih je celostepeni razmak.
vo je 1 dur lestvica
1 D 2 3 4 # * 1
zato sto pocinje od tona 1 i ima polustepene razmake izmedju III i I$ 6 i izmedju $II i $III
stupnja.
Za sada toliko ako ima pitanja ili nejasnoca pitajte pa nastavljamo sutra.
O&'ove m(i)*e teorije+
$ideli smo dakle zasto se neka lestvica zove 1 dur 7zasto 1 i zasto dur8.
0o je osnovna lestvica i u njoj su sadrzana (9$# svih tonova.(ta to znaci =
Znaci da ne postoji ni jedan ton koji se zove K ili 9 ili ili P ili....
(amo sedam slova 1D234* i posle jos dodatak ;6 dakle ukupno osam.
U muzici 7ovde mislim na zapadnu8 postoji %> tonova.0o znaci da postoji i %> lestvica.
I evo kako cemo dobiti ostale lestvice.
Krecemo od lestvice koju vec poznajemo6 u ovom slucaju je to 1dur6 i od njeno" $ stupnja
redjamo tonove.
1 D 2 3 748 # * 1 odavde redjamo
4 # * 1 D 2 3 4 dakle zelimo da dobijemo 4 dur lestvicu.
Prvi uslov a to je da lestvica pocijne od tona 4 je zadovoljen.
Da vidimo dru"i uslov=
0rebaju nam polustepeni izmedju III i I$ 6 i izmedju $II i $III.
Izmedju III i I$ stupnja 6 tj izmedju * I 1 imamo polustepen.(uper
#li izmedju $II i $III stupnja imamo ceo stepen 3 i4.Da zlo bude jos vece dobili smo
polustepen izmedju $I i $II stupnja 6 tj izmedju 2 i 3.# to definitivno nije DU<(K# lestvica.
(ta da radimo=
)ednostavno povisimo $II stupanj tj to 3 za pola tona i dobijamo novi ton koji se zove 3is
(ta smo dobili
4 # * 1 D 2 3is 4
Dobili smo lestvicu koja pocinje od tona 4 i ima polustepene razmake izmedju III i I$6 tonovi
* i 1 6 i izmedju $II i $III stupnja 6tonovi 3is i 4.
0o je 4dur lestvica.
(ad mozemo opet ko pacici da ponovimo
!a I stupnju 4dur lestvice nalazi se ton 46 na II stupnju ton # 6 na III stupnj ton * .......na $I
stupnju ton 2 6 na $II stupnju ton 3is i na $II stupnju ton 4.
Zaboravio sam da kazem a si"urnoste vec primetili svaka lestvica pocinje i zavrsava istim
tonom.
Pitanja ili nejasnoca... ima ...nema=
!astavljamo sutra.
O&'ove m(i)*e teorije ,
Da bi nase majstorstvo pokazano prilikom pravljenja 4 dur lestvice bilo potpuno reci cemo i
ovo.
4 dur lestvica ima povisen jedan ton 6to je ton 3.Kada "a povisimo nje"ovo ime je 3is.U
notama to povisenje obelezavamo ovim znakom ?.Dakle kada "ovorimo kazemo 3is a kada
pisemo note onda koristimo znak ?.# kad pisemo za sebe ili nekom dru"aru ili na forumu
onda moze kako hoces 3is63I(63? svejedno je
I sto se neko dobro setio to povisenje se pise na pocetku nota.Dakle na pocetku notno" teksta
napises povisilicu ? i ona vazi za celu pesmu.Dobra stvar.
4de se pisu 7i brisu8 povisilice i o notama nekom dru"om prilikom
# sad bi mo"li da odradimo sledecu lestvicu.
#jmo pravila/
(vaka lestvica ima IME i TI%.Ime dobija po pocetnom tonu a tip lestvice odredjuje raspored
tonova unutar nje.
1dur znaci 6ime 1 a tip durska.4 dur znaci ime 4 6 a tip durska.
Ma samo durske i radimo6 za sada
# sta ih cini da su durske/ polustepeni razmak izmedju III i I$6 i izmedju $II i $III stupnja.
1 D 2@3 4 # *@1
4 # *@1 D 2 3is@4
# kako cemo sad dalje=Koristimo pravilo od juce.d $ stupnja lestvice koju znamo tj
prethodne pocnemo da nizemo tonove ...pa cemo onda videti sta dalje .
!a $ stupnju 4 dur lestvice nalazi se ton D. I sva je prilika da cemo praviti D dur lestvicu.
D 2 3is 4 # * 1 D
vde imamo istu situaciju kao i juce .Pocetni ton D ,dobar6 razmak izmedju III i I$ stupnja6
3is i 46 pola stepena , odlicno 6razmak izmedju $II i $III stupnja6 1 i D 6 ceo stepen , ne
valja.
#li nismo mi +od juce+.(amo povisimo $II stupanj6 ton 16 za pola tona i dobijemo ton 1is.
# lestvica
D 2 3is 4 # * 1is D
D dur lestvica6 prava.
# moze i pesmica/ !a I stupnju D dur lestvice nalazi se ton D6 na II stupnju se nalazi ton 2 6
na III stupnj se nalazi ton 3is..................
!aravno vidimo da ima dva povisena tona 1is i 3is. !jih isto pisemo na pocetku notno"
zapisa.Dve crne dirke na klavijaturi 71is i 3is8.
Prosto ko pasulj.I neka neko kaze da je ovo tesko
Ma sad slobodno napravite sledecu lestvicu.
# to je # dur.
Mala pomoc/imace tri povisena tona 3is 6 1is i 4is.Pa onda pesmica.....
(ta = Ima jos i hrabrijih da naprave 2 dur.
K 1ujemo se sutra.
1 D 2@3 4 # *@1
4 # *@1 D 2 3is@4
# * 1is@D 2 3is 4is@#
2 3is 4is@# * 1is Dis@2
* 1is Dis@2 3is 4is ;@* , #is
3is 4is ;@* 1is Dis 3@3is , #is A 2is
snove muzicke teorije .
4ledajuci nacin na koji smo dobijali durske lestvice6 imam utisak kao da ih je (vabo izmislio
.!emacka pedantnost i urednost6 ma po"ledajte samo/
Durske lestvice
1 dur 1 D 2 3 4 # * 1 predznaci &
4 dur 4 # * 1 D 2 3is 4 predznaci % 3is
D dur D 2 3is 4 # * 1is D predznaci > 3is 1Is
# dur # * 1is D 2 3is 4is # predznaci B 3is 1Is 4is
2 dur 2 3is 4is # * 1is Dis 2 predznaci . 3is 1is 4is Dis
* dur * 1is Dis 2 3is 4is #is * predznaci C 3is 1is 4is Dis #is
3is dur 3is 4is #is * 1is Dis 2is 3is predznaci D 3is 1is 4is Dis #is 2is
Ma brate moj ovakvu pedantnost samo (vaba ima. Dobro mozda !emci nisu ovo izmislili
ali me sve podseca na njih.;ez bri"e bice reci i o dru"ima
vo +predznaci+ znaci da se pise na pocetku notno" teksta i da vazi stalno.2 sad neko ce pitati
+# sta ako ocu ja u toku pesme da povisim neki ton=+
Moze slobodno 6 koji "od hoces 6 samo mu dodaj nastavak +is+ tj znak ?.
#ko povisim * dobijam *is6 ako povisim 2 dobijam 2is.
# sta ako hocu da povisim vec poviseni ton naprimer 1is ili 3is=
Pa lepo ti (vaba kaze dodaj samo +is+ i dobices 1isis ili 3isis.I ne moras dva puta pisati ??
ne"o neki znak kao +E+.
9estvice koje slede su 1is dur 64is dur6 Dis dur6 #is dur .....
Mozete probati da ih napravite.
)a o njima necu pisati jer se redje koriste a i bune se 3rancuzi jer i oni hoce nesto da kazu.
1ujemo se sutra.

#ko pazljivo citas moras uociti i zapamtiti pravila.Da te podsetim radili smo samo DU<(K2
lestvice koje imaju %OVISENE tonove.
I tri pravila tu postoje
% pocetni ton odredjuje ime lestvice to ti je lako.
> moras da imas polustepene razmake izmedju III i I$ 6 i $II i $III stupnja i to vidim da ti je
lako.
B mozes 6za sada posto radimo lestvice sa povisilicama6 samo da povisavas tonove.Dakle ako
sta radis tonovi moraju ici na "ore6 znaci tonove povisujemo samo da bi zadovoljili
pravilo.Znas da imamo - tonova 7za sada8 i njih sedam mozemo povisiti.Kada ih povisimo
dodajemo nastavak +is+ i dobijas
1is Dis 2is 3is 4is #is *is
(ta je ovo u +stvarnom+ zivotu.
1is je crna dirka izmedju 1 i D6 Dis je crna dirka izmedju D i 26 2is je poviseno 2 tj ton 3FFF6
3is je ........6#is je crna dirka izmedju # i *6 *is je povisen ton * tj 1FFF.
Kao sto je vec neko rekao to su EN$ARMONSKI tonovi6 isto zvuce a razlicito se pisu.
Prihvati to da jedan ton moze imati vise imena a sve u zavisnosti od to"a sta predstavlja.
2vo ti primer/ 1is6*isis6Des jedan ton a tri imena.
Kao i u fudbalu 6fudbaler ima svoje ime a trener mu odredjuje na kom mestu ce da i"ra 6bek 6
half 6centarfor 6krilo6...rezerva
I sad ako treba jos jednom da se povise dodas jos jednom +is+
1isis Disis 2isis 3isis 4isis #isis *isis
(ta su ovi tonovi u +stvarnom+ zivotu.
1isis je ton D6 Disis je ton 2 6 2isis je 0on 3is .....
!a prvu loptu sve to iz"leda malo zbunjujuce ali ima svoju svrhu.
2vo ti primer /Pesma je u #duru i ides onaj cuveni prelaz
2 3is 4is #
zasto ne moze
2 3is #s #
Pazi kada sviras isto je ali u teoriji nije.Znas da # dur ima na pocetku notno" teksta B ?
povislice na 1is 63is6i 4is.Dakle vec je ton 4 povisen i sto bi "a ti usred pesme
snizavao.Dru"a stvar ni"de nisam video da na pocetku stoje > povisilice i % snizilica
Znaci ne treba i ne sme se mesati +babe i zabe+ tj povisilice i snizilice.Kasnije cemo videti jos
jedan dobar razlo" zasto je to tako.
O&'ove m(i)*e teorije -
Izveli smo - durskih lestvica i videli u cemu se razlikuju.0o je bilo potrebno da bi smo
shvatili nacin na koji one nastaju.
!eko moze da pita i ovo/Da li mozemo direktno da dodjemo do neke lestvice postujuci
pravila= Da6 mozemo.
2 dur lestvica
Krenem od tona 2 koji mi je I stupanj6sad pravim celostepeni razmak6 2,3 je polustepeni 6
moram 3 povisiti za pola i dobijam 2,3is kao celostepeni6 dakle 3is mi je sada II stupanj.
d 3is pravim celostepeni razmak6 3is,4 je polustepeni6 moram povisiti 4 za pola 6i dobijam
3is,4is6 dakle 4is mi je III stupanj.
d 4is trazim pola stepena jer mi izmedju III i I$ stupnja treba polustepeni razmak6 a to je
4is,#.
# mi je I$ stupanj itd.................
2 sad jedan mali trik
U svakoj lestvici moramo imati sva slova koja imenuju tonove6 tj svih - tonova alfabeta
7posle cemo dodati i ;8.#ko samo jedan fali lestvica nije pravilno napisana.
2vo primera
* 1is Dis 2 3is 4is #is *
2vi jos jedna
1is Dis 2is 3is 4is #is *is 1is
Zato ne moze da se pise naprimer ovako
2 3is #s # * Des D 2 jer nam fale slova 4 i 1
# sad po"ledajte sta je ovo
2is 3isis 4isis #is *is 1isis Disis 2is
vo je 2is dur lestvica i ona ima %B povisilica
Kada je odsvirate videcete da je to obicna 3 dur lestvica.
2 sad se tu mesaju 3rancuzi.!isam si"uran da su bas 3rancuzi ali znam da su se oni stalno
kacili sa !emcima 6 a i 3 je auto oznaka za 3rancusku
Ma dobro ne moraju biti 3rancuzi ali su mi nesto sumljivi
2 sta je sad tu problem.
#ko probamo od tona 3 da pravimo lestvicu i krenemo
I,II6 3,46 ceostepen K
II,III6 4,#6 ceostepen K
III,I$6 #,* 6ceostepen a treba nam polastepena
I sta sad= # ne smemo da diramo 6a * moramo da (M#!)IM.
0ako dolazimo do dru"o" nacina za pravljenje DU<(KI* lestvica i to SNIZAVANJEM
tonova.
Pravila
% pocetni ton odredjuje ime lestvice
> polustepeni razmaci su izmedju III i I$ 6 i izmedju $II i $III stupnja
B svaki snizeni ton dobija nastavak +es+ i notnu oznaku za snizavanje +b+
Idemo
1 dur 1 D 2 3 4 # * 1 od I$ stupnja poznate lestvice pravimo novu
3 4 # * 1 D 2 3
Pocetni ton je 36 super.<azmak izmedju $II i $III stupnja6 tj izmedju 2 i 3 je pola stepena6
odlicno.<azmak izmedju III i I$ stupnja6 tj izmedju # i * je ceo stepen a treba nam pola6
nema problema sad cemo to da napravimo.(nizimo ton * i dobijemo ton *es.;ravo majstore
3 4 # *es 1 D 2 3
2 onda neko 7ma mora da su 3rancuzi ili mozda 2n"lezi8 kaze /!e mozeF
(to=
9estvica ti je dobra sve je super samo *es ce da se zove ;.
Ma ko je;e.Pardon ko je ;
Ima da se tako zove i "otovo.
Dobro da se ne svadjamo neka bude ;
3 4 # ; 1 D 2 3
jel sad dobro=
D9I1!
!a ovom mestu moram da kazem i ovo.
#merikanci kad su videli ove zajebancije oni su odmah ubacili ; u notni alfabet umesto * 6pa
su dobili
1dur lestvica U(# 1 D 2 3 4 # ; 1
# i lakse se uce poredjas ih ko u skoli ili ko vitamine
# ; 1 D 2 3 4
0ako da ako koristite americke note kod njih !2 P(0)I +*+6ako pise ; to znaci *.
# kako oznacavaju ovo nase ;= )ednostavno "a snizavaju po pravilima i ono "lasi ;es ili
+;b+.
3 dur lestvica U(# 3 4 # ;b 1 D 2 3
#jde nekako prezvacite ovo pa se cujemo sutra.
O&'ove m(i)*e teorije .
Dobili smo6 uz malo muke 6 3 dur lestvicu.
3 4 # ; 1 D 2 3
I sad bi mo"la pesmica 7nije odavno bila 8
!a I stupnju 3 dur lestvice nalazi se ton 36 na II stupnju se nalazi ton 46 na III stupnju se
nakazi ton # 6 na I$ stupnju se nalazi ton ;6 na $ stupnju se nalazi ton 16 na $I stupnju se
nalazi ton D 6na $II stupnju se nalazi ton 2 i na $III stupnju se nalazi ton 3.Uf
va lestvica kao sto smo videli ima jednu snizilicu6koja se pise na pocetku 6 i koja snizava ton
* u ; .
!ovu lestvicu pravimo od I$ stupnja poznate lestvice6 a to je od cuveno" ;.Dakle dobijamo ;
dur lestvicu.
; 1 D 2 3 4 # ;
Pocetni ton ;6 to je K.Polustepeni razmak izmedju $II i $III stupnja tj izmedju # i ;6 i to je
K.I problem jer imam celostepeni razmak izmedju III i I$ stupnja6 tj izmedju D i 2.Problem
resavam tako sto snizim I$ stupanj i dodam nastavak +es+
Pa dobijam
; 1 D 2es 3 4 # ;
)el valja=
(uper 6 odlicno6ne valja.
(ta sad ne valja=
Ma "lupo je da se ton zove 2es 6 ko da imas "ovornu manu
Pa kako da "a zovem=
Prosto 2s
Dobro 6 evo 3 dur lestvice koja ima dve snizilice i dva snizena tona6 ; i 2s
; 1 D 2s 3 4 # ;
Dobro je care 6 a pesmica=
!a I stupnju ; dur GGG GGG G GGG GGGGGG G GG G GGGG GGG
!e cujem nista.
Pa pevam u sebi
(ledecu lestvicu radimo od prethodne i to od njeno" I$ stupnja tj od tona 2s.Dakle pravimo
2s dur lestvicu.
2s 3 4 # ; 1 D 2s
Prvi 2s 6K.D,2s6 $II,$III pola tona6 K. III,I$ 64,# ceo ton 6 treba # sniziti.
(nizavam # i ....cekam...."ledam...kontam.
(nizavam # i ono postaje #es6 nema ponavljanja slova6 nema mucanja ...jel moze=
)ok.
Pa sto sad ne moze=
2to tako. !ece biti #es ne"o #s.
2 jeHo ja ovo pravilo. (vabo je bio majka. #ko me jos jednom predjes batalicu ja ovu teoriju.
2vo ti 2s dur lestvica
2s 3 4 #s ; 1 D 2s
0ri snizilice6 tri snizena tona 6; 62s i #s.
# pesmica =
Ma pevaj je ti sam ja odo..........
Daj mi jedno hladno.....da se malo smirim ....ne treba casa.....
O&'ove m(i)*e teorije /
!astavicemo tamo "de smo stali.
Poslednja lestvica koju smo uradili je 2s dur
2s 3 4 #s ; 1 D 2s
!ovu lestvicu cemo dobiti od I$ stupnja prethodne tj od tona #s
#s ; 1 D 2s 3 4 #s
<azmak izmedju $II i $III stupnja tj izmedju D i 2s je poluton6 K.
<azmak Izmedju III i I$ stupnja tj izmedju 1 iD je ceo stepen6 znaci moramo sniziti D.
(nizavamo D i dobijamo Des.
Konacno po pravilu.
#s dur lestvica
#s ; 1 Des 2s 3 4 #s
1etiri snizena tona ;6 2s 6 #s6 Des
(ledecu lestvicu trazimo od tona Des6 probajte sami i trebalo bi da dobijete
Des dur
Des 2s 3 4es #s ; 1 Des
Pet snizenih tonova ;6 2s6 #s6 Des6 4es
4es dur
4es #s ; 1es Des 2s 3 4es
(est sbizenih tonova ;6 2s6 #s6 Des6 4es6 1es
I na kraju poslednja lestvica koju cemo uraditi6 sad cu malo i ja
Krecemo od I$ stupnja poslednje lestvice tj od tona 1es
1es Des 2s 3 4es #s ; 1es
<azmak izmedju $II i $III stupnja 6 tj izmedju ; i 1es je pola stepena6 K.
<azmak izmedju III i I$ stupnja 6 tj izmedju 2s i 3 je ceo stepen.Znaci moramo sniziti
3.Dobijamo 3es
1es dur lestvica
1es Des 2s 3es 4es #s ; 1es
(edam snizenih tonova.
!ecemo vise raditi nove lestvice jer su ove dovoljne.# zasto su dovoljne videcemo u novoj
lekciji.
Ponovite sad sve durske lestvice
Povisene 46 D6 #6 26 *6 3is6 1is
(nizene 36 ;6 2s6 #s6 Des6 4es6 1es
O&'ove m(i)*e teorije 0
Do sada smo naucili durske lestvice.
Pocetni ton u lestvici daje ime lestvice.
Za durske lestvice je karakteristicno da imaju polustepeni razmak izmedju III i I$ 6 i izmedju
$II i $III stupnja.
(tupanj je mesto na kome se ton nalazi u lestvici.
$ideli smo da se one mo"u dobiti povisavanjem i snizavanjem tonova.
snovna lestvica je 1 dur lestvica.
Povisene lestvice su
4%6 D>6 #B6 2.6 *C6 3isD6 1is-
brojevi oznacavaju broj povisenih tonova
(nizene lestvice
3%6 ;>6 2sB6 #s.6 DesC6 4esD6 1es-
brojevi oznacavaju broj snizenih tonova
!aravno da postoje lestvice koje imaju i vise od - snizenih ili povisenih tonova 6 ali ove koje
smo da sada naucili su sasvim dovoljne i najcesce se koriste.
Primeri
9estvica 4is dur ima I povisenih tonova a lestvica #s dur ima . snizena tona.Dakle
koristicemo #s dur lestvicu jer ima manje P<2DZ!#K# 7povisilica ili snizilica8 i samim tim
je pre"lednija.
Da ponovimo da su 4is i #s dur 2!*#<M!(K2 lestvice tj isto zvuce kad se odsviraju ali
se razlicito pisu.
2vo jos primera
* dur sa C povisillica umesto 1es dura sa - snizilica.3is i 4es dur imaju po D predznaka i tu se
obicno koristi 3is dur.
I da ponovimo jos jednom kako kontrolisemo da li smo dobro napisali lestvicu.
(vaka lestvica sa povisilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu.
Dakle mora imati 16D6263646#6*
primer 2 dur
2 3is 4is # * 1is Dis 2
(vaka lestvica sa snizilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu.
Dakle mora imati 16D6263646#6;FFFF 7ovo za ; smo ranije objasnili8
primer #s dur
#s ; 1 Des 2s 3 4 #s
Zavrsili smo sa durskim lestvicama.
9estvice su veoma vazne i one predstavljaju osnovu iz koje pravimo melodiju i harmoniju.
U(# Dodatak
U #merici se stupnjevi obelezavaju arapskim slovima.0ako ce oni reci +!a % stupnju 1 dur
lestvice je ton 16 na > stupnju je ton D i ....+
#merikanci rimske brojeve6 koje smo mi koristili za stupnjeve6 koriste za nesto dru"o.
Usa
stupanj 5 de"ree
stepen 5 step
polu,stepen 5 half,step
ceo,stepen 5 Jhole,step
lestvica6 skala 5 scale
toh * 5 ;
ton ; 5 ;b
Ponovite durske lestvice i cujemo se uskoro.
O&'ove m(i)*e teorije 1
<ekli smo vec da se mesto6 na kome se nalazi ton u lestvici6 zove (0UP#!) .(tupnjeve smo
obelezavali rimskim brojevima6 a u #merici ih obelezavaju arapskim brojevima.
!aprimer # dur lestvica
# * 1is D 2 3is 4is #
I II III I$ $ $I $II $III
% > B . C D - I
I naravno sledi pesmica/!a prvom stupnju # dur lestvice nalazi se ton #6 na dru"om stupnju
nalazi se ton * na trecem stupnju nalazi se ton 1is....
#li tu nije kraj maltretiranju
9estvicni stupnjevi imaju i svoja posebna imena i to latinska
0ako se prvi stupanj6 osim sto "a zovemo normalno +prvi stupanj+ zove i 0!IK#.
Da se ja pitam lepse bi bilo 0onka
(ta mu sad to dodje=
Pa ovako u # dur lestvici na prvom stupnju je ton #6 dakle u # dur lestvici 0!IK# je ton #.
2vo i imena ostalih lestvicnih stupnjeva.
II (upertonika
III 4ornja Medianta
I$ (ubdominanta
$ Dominanta
$I Donja Medianta
$II $odjica 7tipicno latinsko ime 8
(ta je tu je6 pokusajte ovo da naucite.I evo jedna mala pomoc.!ajvazniji su ovi +pravi+ 9atinci
/0onika 6Dominanta i (ubdominanta.
2 sad kad smo ovako fini sad ne ide pesmica vec recitacija.
U # dur lestvici 0onika je ton #6 (ubdominanta je ton D6 Dominanta je ton 2 i na kraju
vodjica je ton 4is.
Probajte 6bar ovi koji do sada nisu u"asili racunar 6 da ponovite sve durske lestvice i da
odredite koji tonovi u tim lestvicama predstavljaju 0oniku 6(ubdominantu6 Dominantu i
vodjicu.
Za one najhrabrije nastavak sledi.
P( Kao sto horor filmovi imaju svoje nastavke tako ce i ovo da se nastavi
Hvo je od"ovor jednom kole"i na nje"ovo pitanje oko transponovanja.
2vo Iko za tebe jedna melodija u 1 duru.
2 2 3 4 @4 3 2 D @1 1 D 2 @2 D D @
#ko si pazljivo proucio dosadasnje lekcije6 ne bi trebalo da bude problema da ovu melodiju
transponujes u bilo koji durski tonalitet.
2vo i male pomoci.Umesto tonova napisi stupnjeve na kojima se ovi tonovi nalaze.
Dakle u 1 dur lestvici to iz"leda ovako
1% D> 2B 3. 4C #D *- 1I
(ada ce nasa melodija iz"ledati ovako.
B B . C @C . B > @% % > B @B > > @
#ko zelis neki dru"i tonalitet naprimer # dur moras prvo odrediti stupnjeve u # duru a oni su/
#% *> 1isB D. 2C 3isD 4is- #I
0ako da melodija u # duru iz"leda ovako
1is 1is D 2 @2 D 1is * @# # * 1is @1is * * @
Prosto zar ne
(ad ti probaj da napravis transpoziciju za bilo koji tonalitet.
O&'ove m(i)*e teorije 12 I deo
Dosli smo i do najkomplikovanije ali ujedno i jedne od najbitnijih stavari a to su
I!02<$#9I.
<anije smo rekli da je (0UP#!) mesto u lestvici na kome se nalazi ton.<ekli smo i da je
(02P2! razmak izmedju bilo koja dva (U(2D!# tona u lestvici.
I!02<$#9 je razmak izmedju ;I9 K)# dva tona u lestvici.
Kako to sad iz"leda=
Intervali imaju svoja imena a to su67opet latinska 8 /
% P<IM#
> (2KU!D#
B 02<1#
. K$#<0#
C K$I!0#
D (2K(0#
- (2P0IM#
I K0#$#
;rojevi ispred imaju vaznu ulo"u i bice nam od velike pomoci u ucenju.
Dakle idemo redom.
Interval P<IM# je interval izmedju dva tona isto" #93#;20#.
U nasem slucaju to je 1,1.
Pitate se kakav je to interval izmedju istih tonova=U nasem slucaju su u pitanju isti tonovi ali
obratite paznju na rec AL"A3ETA tj moraju poticati od istih slova.!eka vas ovo ne zbunjuje
objasnicemo to kasnije.
Zapamtite % P<IM# i neka vas ovo % podseti da mozete imati samo jedno slovo.
(ta su jos P<IM2 u nasoj 1 dur lestvici=
D,D 6 2,26 3,3.......
(ledeci interval je > (2KU!D#.
U nasoj lestvici to je 1,D.$idimo da su to dva susedna tona i dva susedna alfabeta.Znaci
izmedju slova 1 i D ne mozemo ubaciti ni jedno slovo.
!aravno imamo jos (2KU!D# kao sto su D,26 2,36 3,4........
Da vas jos jednom podsetim sta smo rekli kod pravljenja lestvica.
(vaka lestvica mora sadrzavati tonove alfabeta i to sve tonove i to tonove po redu.
Dakle bez obzira sto se neki ton zove 3is on u sebi sadrzi slovo +3+.
0onovi muzicko" alfabeta su 1 D 2 3 4 # * i oni moraju biti sadrzani u lestvici.!aravno da
smo objasnili izuzetak kad * prelazi u ;. I rekli smo da su #merikanci to resili bolje pa su
njihovi tonovi muzicko" alfabeta 1 D 2 3 4 # ;.
Interval 02<1# nastaje kada mozemo izbrojati B tona.!aravno interval cine krajnji tonovi
prvi i treci.
2vo kako to iz"leda.Uzmimo ton 1 i izbrojmo B tona 1 6D i 2.Kao sto vidimo imamo B tona a
interval 02<1U cine tonovi 1,2.
2vo i dru"ih 02<1I
D6 2 i 3 terca je D,3
26 3 i 4 terca je 2,4
36 4 i # terca je 3,#
......................
Interval K$#<0U cemo dobiti ako izbrojimo . tona a naravno sam interval cine prvi i cetvrti
ton.
16 D6 2 i 3 kvarta je 1,3
D6 26 3 i 4 kvarta je D,4
vde cemo da zastanemo.Ko hoce neka pokusa sam da formira i dru"e intervale.!ajvaznije je
da se ovo polako i natenane +sazvace+.
O&'ove m(i)*e teorije 12 II deo
C K$I!0# je interval i zmedju C tonova.Dakle moramo izbrojati C tonova a prvi i peti cine
interval K$I!0U.
16 D6 26 36 4 kvinta je 1,4
D6 26 36 46 # kvinta je D,#
26 36 46 #6 * kvinta je 2,*
.................
D (2K(0# je interval izmedju D tonova
16 D6 26 36 46 # seksta je 1,#
D6 26 36 46 #6 * seksta je D,*
26 36 46 #6 *6 1 seksta je 2,1
.................
- (2P0IM# je interval izmedju - tonova
16 D6 26 36 46 #6 * septima je 1,*
D6 26 36 46 #6 *6 1 septima je D,1
26 36 46 #6 *6 16 D septima je 2,D
...............................
I K0#$# je interval izmedju I tonova
16 D6 26 36 46 #6 *6 1 oktava je 1,1
D6 26 36 46 #6 *6 16 D oktava je D,D
..............................
Znam sta hocete da pitate.
Posto je ovo tekst a ne notni papir moram dati objasnjenje.U notama se lepo vidi koji je ton
visi a koji nizi.Kada pisem tekst onda vas si"urno zbunjuje da je naprimer 1,1 interval prima6
a posle kazem da je 1,1 interval oktava.
Pa u pravu ste.
Postoji nacin da se ova zabuna izbe"ne i to tako sto se pored imena tona stavlja broj koji
oznacava kojoj oktavi pripada6tj "de se na klavijaturi ili klaviru nalazi pomenuti ton.
0aj nacin zahteva pisanje malih brojeva pored tona ali mi je to jako nez"odno da uradim na
kompjuteru i jos zahteva neka pravila itd....
Da se mi ovde ne bi previse zajebavali 6 u nasem daljem radu koristicemo tri oktave.Prvu
cemo obelezavati sa brojem %.0onove dru"e 6vise 6oktave sa brojem >.# verovali ili ne tonove
trece najvise oktave cemo obelezavati sa brojem B.
vo su tonovi6poredjani od najnize" ka najvisem6 koje cemo koristiti u daljem maltretiranju.
1% D% 2% 3% 4% #% *% 1> D> 2> 3> 4> #> *> 1B DB 2B 3B 4B #B *B 1.
2vo sad kako bi to iz"ledalo normalno7 cuj normalno 6sta je ovde normalno 8
!aprimer
Interval P<IM# je 1%,1%6 D%,D%6....
(2KU!D# je naprimer 1%,D%6 D%,2%6....*%,1>6 1>,D>6.....
02<1# je naprimer ........1>,2>6 D>,3>6.....*>,DB6....
K$#<0# 1%,3%.....#>,DB.....
K$I!0# ..........2>,*>6 3>,1B......
(2K(0# .....2%,1>...
(2P0IM# .....D>,1B....
K0#$# 1%,1>....4>,4B....
!adam se da je sad sve jasnije.
!ajprostije je da sebi napisete ove tonove
1% D% 2% 3% 4% #% *% 1> D> 2> 3> 4> #> *> 1B DB 2B 3B 4B #B *B 1.
i da lepo brojite unapred i tako mozete da odredite bilo koji interval.
Moram reci da su ovi intervali koje smo dosad pravili bili I!02<$#9I !# $I(2.(to znaci
da je dru"i ton intervala bio visi od prvo" ili ako vam je z"odnije prvi je bio nizi od dru"o".
(vestan cinjenice6 da cu iz"ubiti na popularnosti kod mno"ih clanova foruma 6 moram reci i
ovo. Intervali se mo"u posmatrati i !# !IZ2.(to znaci da je prvi ton posmatrano" intervala
sada nizi od dru"o".
Kako sad ovo da prezivite 9ako6 9akK je tu bez bri"e .2vo recepta.
% Prepisite na papir ponovo tonove tri oktave koje koristimo za ovo jelo.
1% D% 2% 3% 4% #% *% 1> D> 2> 3> 4> #> *> 1B DB 2B 3B 4B #B *B 1.
> Uzmite flasu zestoko" pica ili "ajbu piva
B Krenite unazad6 znaci sa desna u levo6 i isto pravite intervale.
2vo na primer nekih intervala koje mozete dobiti.
P<IM2 su uvek iste.7stala si uvjek ista8
(2KU!D2 D%,1%6...4>,3>6....1B,*>....
02<12 2%,1%6...D>,*%6....#B,3B....
#jde probajte sad vi ostale sami.
P( Dobro uocite razliku kada pravite interval !# $I(2 i kada pravite interval !# !IZ2
P(( no pice sto sam napisao pod brojem > sluzi vam da pocastite "oste kadL vam dodju u
posetu.
O&'ove m(i)*e teorije 12 III deo
<ekli smo da intervale mozemo posmatrati UZLAZNO 7na vise8 i SILAZNO 7na nize8.
Dru"a podela intervala je prema velicini.
Prema $29I1I!I intervali mo"u biti
)2D!(0#$!I
% Prima6 > (ekunda6 B 0erca6 . Kvarta6 C Kvinta6 D (eksta6 - (eptima6 I ktava
(9Z2!I intervali su veci od oktave i mo"u se posmatrati kao zbir oktave i prosto" intervala.
2vo kako to iz"leda
M !!# je interval izmedju M tonova.Dakle moramo izbrojati M tonova a prvi i deveti cine
!!U.
!aprimer 1% i D> cine !!U6 1%,D>.
# mozemo i ovako 1%,1> je K0#$# a 1>,D> je sekunda6 znaci K0#$# A (2KU!D#
5 !!#
)a cu sada samo nabrojati (9Z2!2 intervale a ko"a interesuje neka se potrudi da to malo
prouci.
I jos da kazem svako ko zeli da svira )azz ili ;lues ili pak 1i"aniju ovo mora ;#$2Z!
znati.
%& D21IM# interval izmedju %& tonova6 takodje i K0#$# A 02<1# 5 D21IM#
%% U!D21IM# %% tonova6 K0#$# A K$#<0#
%> DUD21IM# ......
%B 02<1D21IM#
%. K$#<0D21IM#
%C K$I!0D21IM#
I nema vise
Postoji i podela na K!(!#!0!2 i DI(!#!0!2 intervale 6 ali o tome necemo nista
pricati tek toliko da znate.
# za kraj ono najteze.
!ajvaznija podela intervala je prema $<(0I.
(ta je sad pa to=
#ko uporedimo dva intervala 1,D i interval 2,36 videcemo da su oba intervala
(2KU!D2.#li se razlikuju jer je prvi interval sacinjen od celo" tona a dru"i je sacinjen od
polu,tona.
1,D 5 1,1is i 1is,D 6ceo ton7dva polu,tona8
2,3 5 2,3 6jedan polu,ton
2vo jos jedan primer
Intervali 1,2 i 2,4 su 02<12 ali se razlikuju 6ne pripadaju istoj vrsti terci.
1,2 5 1,1is A 1is,D A D,Dis ADis,2 6imamo . polu,stepena
2,4 5 2,3 A 3,3is A 3is,4 6 imamo B polu,stepena
Pa kako cemo ih sad zvati=
Intervali prema $<(0I mo"u biti
1I(0I
$29IKI i M#9I
UM#!)2!I i P<2KM2<!I
!asi primeri bi u ovom slucaju bili
Interval 1%,D% je /prost6 uzlazni 6 velika sekunda
Interval 2%,3% je /prost6 uzlazni 6 mala sekunda
Interval 1%,2% je /.... 6 velika terca
Interval 2%,4% je /............ 6 Mala terca
Kako je sve ovo poprilicno zbunjujuce i kako postoji dru"a laksa podela koju koriste
#merikanci o ovome cemo nastaviti nekom dru"om prilikom.
40$
M2M# $I(2222222222222222
)os jednom savet za kraj.!e bi bilo lose da krenete od prve lekcije i polako da ucite.;ez zurbe
i bez velikih obaveza 6 ako nesto nije jasno slobodno pitajte.0reba da naucite desetak pravila i
malo stranih izraza a sve u svemi nije to bas tako komplikovano.I opet cu ponoviti ovo sto
smo do sada radili je tek jedan mali sitni delic muzicke teorije.Ulozeni trud ce vam se si"urno
visestruko vratiti.
Pozdrav do narednih lekcija 6 9akK
!a kraju 6poklon za sve.
!ajveca tajna u ucenju 02<I)2 MUZIK2
vo vam je pravilo nad pravilima.
UVEK MORATE IMATI SVA SLOVA MUZICKO# AL"A3ETA I TO SLOVA
%ORE!JANA RE!OM
(ta to znaci=
Morate imati 1 D 2 3 4 # * ili D 2 3 4 # * 1 ili .....4 # * 1 D 2 3 .....
a ako idete na dole onda
1 * # 4 3 2 D ili * # 4 3 2 D 1 ili .....3 2 D 1 * # 4 .....
Kada pravite lestvice 6kada trazite intervale bilo sta da radite.
primer *dur lestvica * 1is Dis 2 3is 4is #is *
!e mozete imati
1 D Dis 3 .... nedostaje slovo 2
ili
# * 1is D 2 4es... nedostaje slovo 3
<ekli smo vec da se u #merici umesto slova * koristi slovo ; pa imamo
1 D 2 3 4 # ; ili ako hocemo od slova #
# ; 1 D 2 3 4 sto cini pocetak abecede i sto znaci
($#KI K9I!#1 U P<$M <#Z<2DU K)I )2 !#U1I P120#K #;212D2 MZ2
D# !#U1I 02<I)U MUZIK2 6 P# Z#(0 0 !D# !2 ;I M49I I MI
O&'ove m(i)*e teorije 11
(ti"li smo i do +lepse polovine+ muzike a to su M9(K2 lestvice.
(a do sada stecenim znanjem bice nam mno"o lakse da naucimo M9(K2 lestvice.
<ekli smo da nam je za proucavanje muzike osnova i pocetak durska lestvica i to 1 dur
1 D 2 3 4 # * 1
2 sad6 ako od $I stupnja durske lestvice redjamo tonove dobicemo novu lestvicu.
Dakle $I stupanj u 1 dur lestvici je ton # i od nje"a redjamo tonove i dobijamo
# * 1 D 2 3 4 #
0o je P<I<D!# # mol lestvica.
Prosto da ne moze biti prostije.Uzmemo bilo koju dursku lestvicu i od njeno" $I stupnja
redjamo tonove i dobicemo %RIRO!NU MOLSKU lestvicu.
2vo jos nekih primera
4 dur 4 # * 1 D 2 3is 4 6 krenemo od $I stupnaj tj od tona 2 i dobijemo
2 mol 2 3is 4 # * 1 D 2 naravno radi se o 2 mol prirodnoj lestvici
D dur D 2 3is 4 # * 1is D 6 $I stupanj je ton * pa dobijamo
* mol * 1is D 2 3is 4 # *
...........
3 dur 3 4 # ; 1 D 2 3 6 $I stupanj je ton D i dobijamo
D mol D 2 3 4 # ; 1 D
; dur ; 1 D 2s 3 4 # ; 6 $I stupanj je ton 4 i dobijamo
4 mol 4 # ; 1 D 2s 3 4
..............
no sto mozemo primetiti je da se radi o istim tonovima i durske i molske lestvice.Znaci i da
su predznaci tj povisilice i snizilice iste.0ako naprimer 4 dur i 2 mol imaju jednu povisilicu.
; dur i 4 mol imaju dve snizilice itd.
Znaci ako na pocetku notno" teksta stoji odredjen broj povisilica ili snizilica znamo odmah o
kojim tonalitetima je rec.
# kako znamo da li je dur ili mol=
Pa vidimo na osnovu melodije 6harmonije i sl.
0o je prvi i najjednostavniji nacin da dobijemo M9(KU lestvicu.
Postoji i dru"i nacin.
#ko po"ledamo jednu molsku lestvicu
# * 1 D 2 3 4 #
primeticemo da se polu,tonovi nalaze izmedju II i III stupnja 6tonovi *,16 i izmedju $ i $I
stupnja tonovi 2,3.
Dakle za M9(K2 lestvice je karakteristicno da imaju polu,stepene izmedju
II i III stupnja i izmedju $ i $I stupnja
#ko to znamo mozemo uzeti bilo koju dursku lestvicu i snizavati ili povisavati tonove da bi
dobili takav raspored polutonova.
!a primer
1 dur 1 D 2 3 4 # * 1
kao sto znamo polutonovi su izmedju III i I$ stupnja 2,3 i izmedju $II i $III stupnja *,1
Da bi dobili poluton izmedju II i III stupnja snizicemo ton 2 i dobiti 2s.
Da bi dobili poluton izmedju $ i $I stupnja snizicemo ton # i dobiti ton #s.
Da nam !2 ;I (0# poluton izmedju $II i $III stupnja snizicemo ton * i dobiti ton ;
0ako da imamo
1 D 2s 3 4 #s ; 1 prirodna 1 mol lestvica
Pokusajte i sa ostalim lestvicama.
0reci nacin da sa"ledamo M9(K2 lestvice je da ih sistematizujemo kao i durske.
Kako=
Pocecemo od +osnovne+ molske lestvice 6prirodne # mol lestvice
# * 1 D 2 3 4 #
0o je lestvica koja nema ni jedan predznak 7povisilicu ili snizilicu8
Krenucemo od njeno" $ stupnja 6od tona 2
2 3 4 # * 1 D 2
vidimo da nam fali polu,stepen izmedju II i III stupnja i povisujemo ton 36 pa dobijamo
2 3is 4 # * 1 D 2 6 2 mol % povisilica 6ton 3is
K
Idemo dalje $ stupanj 2 mol lestvice je ton * 6pa trazimo * mol
* 1 D 2 3is 4 # *
3ali nam polu,stepen izmedju II i III stupnja 6pa povisujemo ton 1 i dobijamo
* 1is D 2 3is 4 # * i dobijamo * mol sa > povisilice 3is i 1is
i tako dalje kao sto smo dobijali i u durskim lestvicama
Probajte sami pa se cujemo
O&'ove m(i)*e teorije 1+
Postoje tri vrste M9(KI* lestvica.
P<I<D!#
*#<M!(K#
M29DI)(K#
<ekli smo da svaka P<I<D!# molska lestvica ima svoju %ARALELNU dursku lestvicu tj.
lestvicu od koje je nastala 7koja ima iste tonove8.
0akodje smo rekli da P#<#929!2 lestvice imaju isti broj predznaka.
!aprimer 3dur i Dmol imaju % snizilicu6 #dur i 3is mol imaju B povisilice itd...
2 sad dobra stvar je sto sve molske lestvice imaju isti broj predznaka kao i prirodna molska
lestvica.
!aprimer
#mol prirodna6 harmonska i melodijska lestvica nemaju predznake
*mol prirodna6 harmonska i melodijska lestvica imaju > povisilice
1mol prirodna6 harmonska i melodijska lestvica imaju B snizilice
itd...
2 sad dolazi i losa stvar .!iste valjda mislili da ce sve lako ici.
)a uporno pricam o osobinama *#<M!(K2 i M29DI)(K2 lestvice a jos ih nismo ni
radili.
2vo zasto.
*ocu odmah u startu da naucite da posmatrate M9(K2 lestvice kao jednu "rupu
lestvica.Zato sto sam M9 tj molske lestvice imaju svoju osobenost6 svoju boju ili vec zovite
to kako hocete .Kao sto i DU<(K2 lestvice imaju svoju osobenost 6svoju boju i sl...
Mozda ste vec culi onu staru frazu6 dur zvuci veselo 6 dok je mol tuzan .Mozemo i tako
posmatrati ali je bitno da zapamtite da su svi M9$I +tuzni+.
# evo kako to iz"leda.
$ARMONSKA mol&*a le&tvi)a u odnosu na prirodnu molsku ima povisen $II stupanj za
pola stepena.
# * 1 D 2 3 4 # dobijamo
# * 1 D 2 3 4is # *armonska molska lestvica 7*armonski mol8
$idimo da *#<M!(KI mol ima polu,stepen izmedju $II i $III stupnja ali i jednu
osobenost u odnosu na dru"e lestvice a to je (02P2!,IP razmak izmedju $I i $II stupnja tj.
izmedju tonova 3 i 4is.
Dakle *#<M!(KI mol dobijamo povisavanjem $II stupnja P<I<D!4 mola.
!2 MZ2 ovako # * 1 D 2 3 #s #FFFFF
# znamo i zasto fali slovo 4.
*#<M!(K# Dmol lestvica
D 2 3 4 # ; 1 D povisujemo $II stupanj tj. ton 1 pa dobijamo
D 2 3 4 # * 1is D
# sad jedan primer u kome se mesaju 2vropa i #merika
*#<M!(K# 1mol lestvica
1 D 2s 3 4 #s ; 1 povisujemo $II stupanj tj ton ; pa dobijamo
1 D 2s 3 4 #s * 1 harmonska 1mol lestvica.
Kao sto vidite ovo je bilo 2vropski imali smo ; pa *.
Zapamtite !IK#D ne mozete imati u lestvici ; i * 6ili jedno ili dru"o.
#mericki bi bilo
1 D 2s 3 4 #s ;b 1 pa povisujemo ;b i dobijamo
1 D 2s 3 4 #s ; 1 *armonski mol
Zapamtite ovo. Uskoro cemo malo vise objasniti razlike izmedju americko" i evropsko"
pisanja.!ije na odmet znati.
Da zakljucimo.
*#<M!(KU molsku lestvicu dobijamo tako sto povisimo $II stupanj P<I<D!2 molske
lestvice.
!a pocetku notno" teksta to povisenje (2 !2 PI(2.no se pise ispred svako" tona u notnom
tekstu.
Uzmimo na primer Dmol harmonsku lestvicu.
D 2 3 4 # ; 1is D
!a pocetku notno" teksta stoji % snizilica za ton ;.
0on 1is u notnom tekstu svaki put 7tj u svakom taktu8 mora biti naznacen.
I ovo zapamtite postoje samo povisilice ili samo snizilice.
!2 P(0)2 lestvice koje imaju 7na pocetku8 i povisilice i snizilice.
vo na kraju sto sam vas mao davio je za one koji citaju note6 cisto da znaju .
1ujemo se uskoro.
Provezbajte i naucite *#<M!(K2 molske lestvice.ne se cesto srecu u staro"radskim
pesmama i romansama a za divno cudo u zadnjih par "odina mno"i 7zenski8 hitovi koje
cujemo na +4<#!DU+ su pisani sa *#<M!(KIM molom.
Pored ovo"a *#<M!(KI mol ce nam pomoci da dobijemo jednu +novu+ lestvicu.
# ako ne znate tu +novu+ lestvicu zaboravite (abana (aulica i narodnu muziku.
O&'ove m(i)*e teorije 1,
<ekli smo da postoje tri vrste molskih lestvica
Prirodna 6*armonska i Melodijska
!a melodijskoj lestvici se necemo zadrzavati samo cemo je napomenuti.
Dakle imamo # mol
Prirodna # * 1 D 2 3 4 #
*armonska # * 1 D 2 3 4is #
2 sad melodijska ide ovako
# * 1 D 2 3is 4is # i to UZ9#Z! tj navise
a kad ide (I9#Z! tj nanize onda se lestvica svira kao i prirodna
# 4 3 2 D 1 * #
Znaci MELO!IJSKA mol&*a le&tvi)a se svira ovako
# * 1 D 2 3is 4Is # pa na dole # 4 3 2 D 1 * #
!ecu vas sad daviti i objasnjavati zasto je to tako.)ednostavno naucite i prihvatite.
2vo jedno" mo" +recepta+.
Uzmite na primer kad ide prelaz od 2dura do #mola 6 tada se svira prelaz 2 3is 4is #.
$idimo da taj prelaz ide na vise.
# kada sviramao prelaz iz #mola na nize onda cesto imamo # 4 3 2.
U svakom slucaju ja M29DI)(KI mol tako najlakse pamtim.
Durske i molske lestvice su osnovne lestvice u muzici.
(ve ostale lestvice se +izvode + iz njih i posmatraju u odnosu na njih.
0ako smo dosli i do lestvice koju u zar"onu zovemo +rijental+.
vu lestvicu cemo dobiti pomocu *#<M!(K4 mola i krenucemo od nje"ovo" $
stupnja.
Uzmimo naprimer #mol harmonski
# * 1 D 2 3 4is # i sad krecemo od nje"ovo" $ stupnja tj. od tona 2 i dobijamo
2 3 4is # * 1 D 2 2,orijental lestvicu.
va lestvica je zastupljena u nasoj izvornoj i novokomponovanoj muzici.
no sto je karakteristicno za nju je da kao i lestvica od koje je izvedena tj. #mol6 nema ni
jedno" predznaka.Znaci na pocetku notno" teksta nema ni jednu povisilicu ili snizilicu.vaj
poviseni ton 4is se belezi u svakom taktu.
2vo jos nekih primera
d Dmola harmonsko" D 2 3 4 # ; 1is D krecemo od $ stupnja
i dobijamo #,orijental # ; 1is D 2 3 4 #
va lestvica kao i njena +izvorna+ lestvica Dmol ima jedanu snizilicu tj. jedan snizen ton a to
je u ovom slucaju ton ;.
vde mozemo jasno da uocimo zasto se kod *#<M!(K4 mola a samim tim i kod
<I)2!0#9 lestvice poviseni ton !2 MZ2 pisati na pocetku notno" teksta vec mora u
svakom taktu posebno.
Znaci D 2 3 4 # ; 1is D to je zato sto smo ranije rekli da na pocetku notno" teksta mo"u
stajati samo povisilice ili snizilice. I dru"i razlo" je zbo" ono" +staro"+ pravila da u lestvici
M<#M imati sva slova muzicko" alfabeta.
2vo jos jedno" primera
d 4mola harmonsko" 4 # ; 1 D 2s 3is 4 krecemo od $ stupnja
i dobijamo D,orijental D 2s 3is 4 # ; 1 D
!aravno obe lestvice imaju dva snizena tona 6; i 2s6 a ton 3 povisujemo u 3is u svakom
taktu.
Da bi upotpunili pricu recicemo i to da je za <I)2!0#9 lestvicu karakteristicno da ima
polu,stepeni razmak izmedju I i II stupnja
stepen,ipo razmak izmedju II i III stupnja
polu,stepeni razmak izmedju III i I$ stupnja
polu,stepeni razmak izmedju $ i $I stupnja
Da zakljucimo nasu pricu o lestvicama.
Iako postoji jos lestvica koje se mo"u sresti u nasoj narodnoj muzici ipak najvaznije i najcesce
lestvice su
DU<(K# lestvica
M9(K# P<I<D!# lestvica
M9#(K# *#<M!(K# lestvica
<I)2!0#9 lestvica
ve lestvice su medju sobom povezane i +izlaze+ jedna iz dru"e
Mozemo uzeti primer
1dur lestvica 1 D 2 3 4 # * 1 od njeno" $I stupnja dobijamo
#mol prirodnu lestvicu # * 1 D 2 3 4 # povisavanjem njeno" $II supnja dobijamo
#mol harmonsku lestvicu # * 1 D 2 3 4is # od njeno" $ stupnja dobijamo
2,orijental lestvicu 2 3 4is # * 1 D 2
sve ove lestvice nemaju na pocetku notno" teksta ni jedan predznak
3dur 3 4 # ; 1 D 2 3
Dmol prirodni D 2 3 4 # ; 1 D
Dmol harmonski D 2 3 4 # ; 1is D
#,orijental # ; 1is D 2 3 4 #
sve lestvice imaju jednu snizilicu6 ton ;
;dur ; 1 D 2s 3 4 # ;
4mol prirodni 4 # ; 1 D 2s 3 4
4mol harmonski 4 # ; 1 D 2s 3is 4
D,orijental D 2s 3is 4 # ; 1 D
sve lestvice imaju dve snizilice6 tonovi ; i 2s
4dur 4 # * 1 D 2 3is 4
2mol prirodni 2 3is 4 # * 1 D 2
2mol harmonski 2 3is 4 # * 1 Dis 2
*, orijental * 1 Dis 2 3is 4 # *
sve lestvice imaju jednu povisilicu6 ton 3is
Ddur D 2 3is 4 # * 1is D
*mol prirodni * 1is D 2 3is 4 # *
*mol harmonski * 1is D 2 3is 4 #is *
3is,orijental 3is 4 #is * 1is D 2 3is
sve lestvice imaju dve povisilice6 tonovi 3is i 1is
....................................................
Zasto je vazno da se ove lestvice posmatraju na ovaj nacin=
Mno"e pesme ili forspili 6jednom recju melodije su nacinjene od tonova jedne lestvice.
#li postoje i melodije koje su nacinjene od nekoliko lestvica.# upravo su to ove +srodne+
lestvice.
# to ce se kasnije najbolje odraziti kroz *#<M!I)U date melodije.
Dakle kada budemo radili harmoniju videcemo kako jedna lestvica prelazi u dru"u.
(a ovom lekcijom smo zavrsili 92(0$I12.
!aucite sve ove lestvice i provezbajte ih.ne se najcesce srecu u muzici koju sviramo.
I naravno one su nam +osnova+ za lekcije koje slede a to su #K<DI i *#<M!I)#.
P( Za nestrpljive.U pesmama (abana (aulica +(anela+ i +(am za stolom + smenjuju se
rijental i Prirodni mol.
U pesmi +Kole pije+ u pitanju je rijental.
U pesmi +stavi mi makar sina+ u pitanju je prirodni mol.
O&'ove m(i)*e teorije 14
Pre ne"o sto predjemo na akorde i harmoniju6 moramo jos neke stvari da razjasnimo.
# ostali smo duzni.
<ekli smo da postoji razlika izmedju americko" i evropsko" nacina obelezavanja.
2$<
1 D 2 3 4 # * 1 * se snizava u ;
U(#
1 D 2 3 4 # ; 1 ; se snizava u ;b
ovo je lako nema problema.
Kod obelezavanja lestvica
2$<
1dur 1 D 2 3 4 # * 1
1mol 1 D 2b 3 4 #b ; 1
U(#
1esto cete naci i ovakav nacin obelezavanja
Dur se uzima za osnovu pa imamo
Dur % > B . C D - I
Mol % > Bb . C Db -b I
Kao sto mozete primetiti durska lestvica je osnovna i u odnosu na nju se pisu dru"e lestvice.
U principu ovaj nacin obelezavanja ima u svom konceptu ono +pravilo + koje smo cesto
pominjali.
%1 >D B2 .3 C4 D# -;
znaci pravilo +slova tj alfabeta+.1isto da znate.
Meni se ovaj nacin ne svidja .2vropski nacin mi je nekako pre"ledniji i laksi.
Ili sam ja na nje"a naucio.
Dobra stara 2vropa.
26 a sad dolaze intervali.
0u mi se amerski nacin vise svidja.
Primetili ste da6 kada smo radili intervale6 da su neke stvari ostale nedorecene.
(ada cu vam malo pojasniti cisto da vidite koliko to moze biti "njavaza .
<ekli smo da je interval razmak izmedju bilo koja dva tona.Pa smo nabrojali sve vrste
intervala.
Prima6 sekunda6 terca6 kvarta6 kvinta6 seksta6 septima6 oktava.
#jde da vidimo sta su naprimer (2KU!D2.=
0o su razmaci izmedju bilo koja dva susedna tona.
2vo ih/ 1,D6 D,26 2,36 3,4is......
Da6 svi ovi intervali su sekunde ali <#Z9I1I02 sekunde.
Zasto=
1,D ima >polutona 1,1is i 1is,D
D,2 ima >polutona D,Dis i Dis,2
2,3 ima %poluton 2,3
3,4is ima Bpolutona 3,3is6 3is,4 i 4,4is
(ta to znaci=
U akustickom smislu znaci da ce te sekunde u +nasim usima+ izazvati razlicit +osecaj7utisak8+.
!aravno ove prve dve sekunde sa >polutona ce izazvati isti +osecaj+ .
# evo i kako se ove sekunde zovu.
1,D velika sekunda
D,2 velika sekunda
2,3 mala sekunda
3,4is prekomerna sekunda
Zajebano zar ne=
# kako to stoji sa tercama.
1,26 D,36 2,4is
1,2 ima .polutona 1,1is6 1is,D6 D,Dis i Dis,2
D,3 ima Bpolutona D,Dis6 Dis,26 2,3
2,4is ima .polutona 2,36 3,3is6 3is,46 4,4is
a evo i ovakav primer
*,Des ima >polustepena *,1 i 1,Des
2 pa lepi moji ovo su sve terce.
1,2 je velika terca
D,3 je mala terca
2,4is je velika terca
*,Des je umanjena terca
I zakljucak.
#ko vam neko odsvira *,Des7terca8 interval od >polutona i 1,D7sekunda8 interval od >
polutona imacete potpuno isti +osecaj+.
Ustvari da zabiberim jos vise.
#ko vam neko odsvira *,Des7terca8 i interval *,1is7sekunda8 cucete isto.
Kao sto smo rekli da postoje EN$ARMONSKI TONOVI5 tj tonovi koji isto zvuce a
razlicito se pisu 7naprimer 1is i Des86 takodje postoje i EN$ARMONSKI INTERVALI6 tj
intervali koji isto zvuce a razlicito se pisu.
Uf.
Da vam skratim muke.
(tvar se komplikuje jer svi intervali7ne bas svi 8 mo"u biti veliki6 mali6 prekomerni i
umanjeni.
# neki mo"u biti i 1I(0I.
(recom prljavi ne postoje.
Kao sto mozete videti tema dusu dala za +izbe"avanje+.
Dobro6 moze se sve to nauciti. 9judi koji se muzicki obrazuju u skolama to i uce i sve to ima
svoj smisao i svoju primenu.
Za nas ostale to je malo 6 malo vise komplikovano i nepotrebno .
(recom to je bilo komplikovano i za #merikance .
Zato su oni pronasli prostije resenje.
Posli su bas od to" +akusticko" utiska+ i od to"a koliko polutonova cini interval.Zatim su
malo dodali i elemente "radjenja akorda 7sto cemo mi kasnije obraditi8 i.....
2vo resenja.
Interval od
& polutonova7isti ton8 je U!I(!
% polutona je MI!< (21!D ,Molska sekunda
> polutona je M#)< (21!D ,Durska sekunda
B polutona je MI!< 0*I<D ,Molska terca
. polutona je M#)< 0*I<D ,Durska terca
C polutonova je P2<3210 3U0<* ,1ista kvarta
D polutonova je DIMI!I(*2D 3I30* ,Umanjena kvinta
- polutonova je P2<3210 3I30* ,1ista kvinta
I polutonova je MI!< (IN0* ,Molska seksta
M polutonova je M#)< (IN0* ,Durska seksta
%& polutonova je MI!< (2$2!0* ,Molska septima
%% polutonova je M#)< (2$2!0* ,Durska septima
%> polutonova je P2<3210 10#$2 ,1ista oktava
Znaci izbrojite koliko interval sadrzi polutonova u sebi i to je to.
(amo sad treba to sve nauciti i zapamtiti.....
!e mo"u vise dosta je za danas
O&'ove m(i)*e teorije 1-
Posto smo naucili lestvice sada mozemo da predjemo i na akorde.
Da kazem jos i da se u muzickoj teoriji6 kada su u pitanju akordi i harmonija koriste dve
lestvice/ durska i harmonski mol.
Mi cemo zbo" jednostavnosti koristiti 1dur lestvicu i #mol harmonsku lestvicu.
Da pocnemo.
0eorija kaze da je AKOR! istovremeno zvucanje najmanje 0<I tona razlicite visine i imena.
Da razjasnimo ovo +razlicite visine i imena+.U principu kada kazemo tri razlicita tona
mislimo na razliku u njihovoj zvucnosti..
#ko imamo naprimer tri tona 1%6 1> i 1B. 0o su tonovi razlicite visine ali su po zvucnosto
isti tonovi i nemamo akord.
#ko imamo naprimer *is6 1 i Deses imamo tri razlicita imena ali je u pitanju isti ton i opet
nema akorda.
Ma jasno vam je.
2 sad ovo sto kaze +najmanje 0<I tona+ 6 to znaci da ih moze biti i vise od tri.
Zato akorde po broju tonova koji ih cine delimo na
0rozvuke imaju B tona
1etvorozvuke imaju . tona
Petozvuke imaju C tonova
.....
Mi cemo proucavati i koristiti u M&' slucajeva TROZVUKE.
Kako nastaju akordi=
#kordi nastaju tako sto redjamo 02<12 jedna na dru"u.
Uzmimo 1dur lestvicu
1 D 2 3 4 # * 1
!a I stupnju je ton 1.Da bi napravili akord dodacemo mu tercu 6a to je ton 2. (ad imamo dva
tona treba nam jos jedan.Zato na ton 2 dodajemo tercu a to je ton 4.
Dobili smo 1 2 4 6trozvuk.
#ko zelimo da dobijemo cetvorozvuk onda na ton 4 dodajemo tercu tj ton * i dobijamo.
1 2 4 * 6 cetvorozvuk.Isto vazi i za petozvuk i sl.
<ekli smo na pocetku da cemo raditi sa trozvucima i zato u daljem tekstu kada "ovorim o
akordima mislim samo na trozvuke.
K=
*ajde sad da na svakom stupnju lestvice +sa"radimo+ akord.
Imamo vec 1 2 4
#ko krenemo od tona D dobicemo D 3 #.
#ko krenemo od tona 2 dobicemo 2 4 *.
d 36 dobijamo 3 # 1.
d 46 dobijamo 4 * D.
d #6 dobijamo # 1 2.
I od * 6 dobijamo * D 2.
Kao sto vidimo na svakom stupnju lestvice smo dobili po akord6 i to tako sto smo redjali
terce.
(ada moramo odrediti i karakter tih akorda.
(ta to znaci=
Uzmimo naprimer akord od tonova 1 2 4.Pocetni ton ovo" akorda je ton 16 i on ce dati ime
akordu.Dru"i ton akorda je ton 2 i on je treci stepen 1dur lestvice pa cemo ovaj akord nazvati
DU<(KI.Znaci dobili smo 1,dur akord ko"a cine tonovi 1 2 4.
Znaci svaki akord koji ima u svojoj osnovi veliku tercu7dursku tercu od . polu,tona8 je durski
akord.
Mozemo reci i ovo.Postoje dve terce 1,2 i 2,4.0erca 1,2 je velika7durska terca od . polu,
tona8 a terca 2,4 je mala7molska terca od B polu,tona8.
2vo i pravila/(vaki akord sacinjen od velike i male tj. od durske i molske terce6 naziva se
DU<.
#ko po"ledamo i ostale akorde videcemo da su i ovi akordi DU<(KI.
#kord 7trozvuk8 3 # 1 ima dve terce 3,# koja je durska i #,1 koja je molska6 znaci u pitanju
je 3dur.
Isto vazi i za trozvuk 4 * D koji ima 4,* veliku 7dursku8 i *,D malu 7molsku8 tercu.
Dobili smo tri akorda 1dur71 2 486 3dur73 # 18 i 4dur74 * D8.
#ko po"ledamo ostale akorde 7trozvuke8 videcemo da
#kord 7trozvuk8 D 3 # ima D,3 malu7molsku8 tercu i 3,# veliku7dursku8 tercu.I ovaj akord
nazivamo M9.U nasem slucaju u pitanju je Dmol.
Pravilo/(vaki akord sacinjen od male7molske8 terce i velike7durske8 terce6 naziva se M9.
Prema tome imamo i sledece molove
2mol72 4 *8 i #mol7# 1 28.
Zapamtite jos jednom da se akordi dobijaju (9#4#!)2M terci.
0erce mo"u biti durske i molske.Pa imamo kombinacije/
DurskaAmolska terca6 daju nam DU<.
MolskaAdurska terca6 daju nam M9.
Postoje jos dve kombinacije
DurskaAdurska terca i
MolskaAmolska terca6 ali o njima cemo kasnije.
(ada sami uzmite bilo koju dursku lestvicu.I na njenim tonovima slazite terce tj pravite
akorde 7trozvuke8.Uocite od kakvih se terci sastoje dobijeni trozvuci i kojim redom su te terce
slozene.
Prepoznajte DU< i M9 akorde.
Kao sto kazemo da se na I stupnju 1dur lestvice nalazi ton 16 tako isto kazemo da se na I
stupnju 1dur lestvice nalazi akord 1dur.
!a II stupnju 1dur lestvice6nalazi se Dmol
!a III stupnju 1dur lestvice6 nalazi se 2mol
!a I$ stupnju 6 nalazi se 3dur
!a $ stupnju6 nalazi se 4dur
!a $I stupnju6 nalazi se #mol
!a $II stupnju6 nalazi se ....
o tome cemo sledeci put.
O&'ove m(i)*e teorije 1.
Kao sto smo videli K#<#K02< akorda odredjuje III stupanj tj terca.
#ko je rastojanje izmedji I i III stupnja velika terca7durska8 dobijamo DU<.
# ako je rastojanje izmedju I i III stupnja mala terca7molska8 dobijamo M9.
U oba slucaja I i $ stupanj su nepromenjivi tj njihov intervala je cista K$I!0#.
primer
1 2 4 1dur
1 2s 4 1mol
$ideli smo ranije da postoje i sledece kombinacije
Molska terca A molska terca
Znaci dve molske terce od po B polustepena razmaka.
#ko uzmemo 1,2s tu imamo molsku tercu ali kod 2s,4 imamo dursku7veliku8 tercu sa .
polustepena.
Moramo ovu tercu smanjiti pa dobijamo 2s,4es.
(ad imamo ovaj akord 7trozvuk8
1 2s 4es
vakav akord zovemo UM#!)2!I na en"leskom DIMI!I(*2D.
U cemu se o"leda ta +umanjenost+=
!aravno u $ stupnju tj u umanjenosti K$I!02.
0akav je i slucaj kod trozvuka7akorda8
* D 3 pa kazemo da je ovo *,umanjeni akord.
1 2s 4es je 1,umanjeni.
Znaci nije ni dur ni mol jer mu nije K$I!0# cista.
Dru"a kombinacija je kada imamo dursku tercuAdursku tercu
1 2 4
vde imamo 1,2 dursku tercu i 2,4 molsku tercu.
2,4 moramo povecati pa dobijamo 2,4is tj dursku tercu.
(ada imamo ovaj trozvuk7akord8
1 2 4is
vakav akord zovemo P<2KM2<!I ili na en"leskom #U4M2!02D
U cemu se o"leda ta +prekomernost+=
!aravno u $ stupnju tj u nje"ovoj povisenosti.
1 2 4is je 1,prekomerno.
Znaci nije ni dur ni mol
)os jednom da ponovim.
!aucite prvo 92(0$I12.
Durske6 njihove paralelne molske7 prirodni mol86 od prirodnih molskih napravite harmonski
mol6 od harmonsko" mola napravite orijental.
Uzmite bilo koju lestvicu i "radite akorde.
#korde "radite tako sto na svaki lestvicni stupanj dodajete terce.
Za pocetak "radite akorde od B tona 7trozvuke8.
#kord dobija ime po prvom tonu.
Proverite razmak izmedju I,III i III,$ stupnja u akordu.
0i razmaci mo"u biti (#M B polu,tona5mala7molska8 terca ili . polu,tona5velika7durska8
terca.
Postoje cetiri kombinacije ovih terci.
Durska. A molskaB 5 DU< akord
MolskaB A durska. 5 M9 akord
MolskaB A molskaB 5 UM#!)2!I akord
Durska. A durska. 5 P<2KM2<!I akord
Znaci slazete terce i brojite polustepene razmake.
Probajte sad sami ovo sto sam vam napisao.
I jos ovo da dodam. (a poznavanjem ove . lestvice i sa poznavanjem ova . osnovna akorda
iz"radjujete 02M29) za profesionalni muzicki rad.
!aravno uz vezbe i nado"radnju.
#9IIIIIIIII FFFFFFF
$erujte mi i sa ovim znanjem mozete da radite kao muzicar i da zaradjujete *92;.
# sta to znaci=
Znaci da imate neki Z#!#0.
!ije mala stvar priznacete.
P( !aravno kao i u svakom zanatu treba da vam bude cilj da postanete M#)(0<6 sto bolji
majstor
snove muzicke teorije %-
2 pa majstori da vidimo sta mozemo da uradimo sa nasim majstorlukom.
Do sada smo naucili lestvice i kako da na tim lestvicama dobijemo akorde.U nasem slucaju to
su akordi od B tona ili trozvuci.Kasnije cemo uraditi i cetvorozvuke.
2vo sta bi trebali da provezbate i na papiru i u "lavi a i na instrumentu.
)a cu uzeti najlaksi primer.
Krenem od !URSKE lestvice. )a cu uzeti 1dur
1 D 2 3 4 # * 1 na njoj "radim akorde7trozvuke8
i kazem na
I stupnju se nalazi 124 1dur
II stupnju se nalazi D3# Dmol
III stupnju se nalazi 24* 2mol
I$ stupnju se nalazi 3#1 3dur
$ stupnju se nalazi 4*D 4dur
$I stupnju se nalazi #12 #mol
$II stupnju se nalazi *D3 * umanjeni
a sto je jos vaznije mo"u da kazemi i ovo
Za svaku DU<(KU lestvicu vazi pravilo da se U$2K na njenom
I stupnju nalazi dr
II stupnju nalazi mol
III stupnju nalazi mol
I$ stupnju nalazi dr
$ stupnju nalazi dr
$I stupnju nalazi mol
$II stupnju nalazi ma'je'i
d durske lestvice dobijamo %RIRO!NI mol u ovom slucaju od 1dura imamo paralelnu
lestvicu a to je
#mol prirodni
# * 1 D 2 3 4 #
i kazemo na
I stupnju se nalazi #12 #mol
II stupnju se nalazi *D3 * umanjeni
III stupnju se nalazi 124 1dur
I$ stupnju se nalazi D3# Dmol
$ stupnju se nalazi 24* 2mol
$I stupnju se nalazi 3#1 3dur
$II stupnju se nalazi 4*D 4dur
takodje i ovde mozemo da izvedemo jedno opste pravilo
Za svaku P<I<D!U M9(KU lestvicu vazi pravilo da se U$2K na njenom
I stupnju nalazi mol
II stupnju nalazi ma'je'i
III stupnju nalazi dr
I$ stupnju nalazi mol
$ stupnju nalazi mol
$I stupnju nalazi dr
$II stupnju nalazi dr
d prirodno" mola dobijamo $ARMONSKI MOL i to povisenjem $II stupnja
#mol harmonski
# * 1 D 2 3 4is #
i kazemo na
I stupnju se nalazi #12 #mol
II stupnju se nalazi *D3 * umanjeni
III stupnju se nalazi 124is 1 prekomerni
I$ stupnju se nalazi D3# Dmol
$ stupnju se nalazi 24is* 2dur
$I stupnju se nalazi 3#1 3dur
$II stupnju se nalazi 4is*D 4 umanjeni
a pravilo koje vazi za svaku *#<M!(KU M9(KU lestvicu kaze da se U$2K na njenom
I stupnju nalazi mol
II stupnju nalazi ma'je'i
III stupnju nalazi pre*omer'i
I$ stupnju nalazi mol
$ stupnju nalazi dr
$I stupnju nalazi dr
$II stupnju nalazi ma'je'i
d harmonsko" mola izvodimo paralelnu lestvicu 7znaci lestvicu koja ima zajednicke tonove8
i to <I)2!0#9 lestvicu.Procitacete da se ova lestvica i dru"acije naziva.)a sam ovako
naucio a vi naucite kako hocete bitno je da znate o cemu se radi.
+Zovi je i 9!#1 samo je nemoj po"resno svirati+ .
<ekli smo vec da ORIJENTAL dobijamo od $ stupnja harmonsko" mola6 pa imamo
2 orijental
2 3 4is # * 1 D 2
i kazemo na
I stupnju se nalazi 24is* 2dur
II stupnju se nalazi 3#1 3dur
III stupnju se nalazi 4is*D 4 umanjen
I$ stupnju se nalazi #12 #mol
$ stupnju se nalazi *D3 * umanjeni
$I stupnju se nalazi 124is 1 prekomerni
$II stupnju se nalazi D3# Dmol
i na kraju pravilo za svaku <I)2!0#9 lestvicu kaze da se U$2K na njenom
I stupnju nalazi dr
II stupnju nalazi dr
III stupnju nalazi ma'je'i
I$ stupnju nalazi mol
$ stupnju nalazi ma'je'i
$I stupnju nalazi pre*omer'i
$II stupnju nalazi mol
(ada bi trebalo steceno znanje i pravila da primenite i na ostale lestvice.
!aravno ako naidjete na neko lestvicu koju mi ovde nismo pomenuli primenite ista pravila
kao i ovde.
Zasto=
Zato sto cete videti koje akorde cete dobiti i koje akorde mozete koristiti sa tom lestvicom.
)os jednom da ponovim da je potrebno savladati sve ove lekcije od % do %-.$erujte to je tek
jedan mali6 mali 6 mali deo ono"a sto se radi u muzickoj skoli.vo je samo (!$# za
dobar pocetak.
$erujte ulozeni napor ce se visestruko vratiti.
2 sad imam jednu dobru i jednu losu vest .
Dobra vest je 6 za one kojima sam vec dosadio 6 da je ovo poslednja lekcija u nizu +snove
muzicke teorije+.
9osa vest je6 opet za one kojima sam vec dosadio 6 da nastavljam ali sada ce se tema zvati
K#K (KID#0I P2(M2
Konacno ono sto je i tema ovo" topika +Kako skidate akorde+ .
(ve vas pozdravljam6 zahvaljujem na strpljenju i ako ima nekih pitanja slobodno....
$ec sam jednom rekao i ponovicu. vo sto sam do sad napisao iz teorije je jedan mali 6mali6
mali deo onao"a sto se uci u muzickoj skoli. !isam brojao ali mislim da nema vise od >& do
B& reci i pojmova koje treba nauciti. #ko svaki dan naucite po jedan pojam videcete da i nije
tako tesko.
I ja sam pola od to"a6 sto sam napisao6 prepisao iz knji"e . I ja +kontam+ po pola sata
intervale6 racunam na prste i koristim sve mo"uce trikove . Mozete i vi jer niko nas ne tera 6
mi ne od"ovaramo i ne ucimo za ocenu .
I opet ponavljam 6 ulozeni trud se visestruko isplati.
U prethodnom postu sam napisao da cu pokrenuti novu seriju tekstova koja ce imati za cilj da
od"ovori na ono kljucno pitanje +Kako skidati pesme+.
Kako sam vec rekao do sada sam6 u"lavnom6 prepisivao teoriju . (ada cu pisati i
objasnjavati6 svojim recima6 onako kako ja to mislim i razumem. # to podrazumeva da cu
mozda 7cuj mozda6 "arant 8 reci i nesto sto nije tacno ili je muzicki po"resno. Zato bih
zamolio i ostale kole"e da se aktivno ukljuce i da me slobodno isprave ili dodaju svoje
misljenje.
Moja zelja je da svoje skromno znanje podelim sa dru"ima i da od dru"ih nesto naucim.
!asem kole"i (vetislavu jedno veliko hvala za post. d"ovor na nje"ovo pitanje +#ko vam se
dopadne javite se za dalje+
"lasi/+ D#6 D#6 D#6......D#+
Ka*o &*idati pe&me 1
Iz mo" licno" iskustva6 postoje B nacina kako se skidaju pesme.
% Prvi nacin iz"leda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo i probamo da +ubodemo+ koji
akord ide. Matematika kaze ovako 6imamo %> polutonova plus mol i dur 6 znaci >. akorda6 pa
probaj.vaj sistem +Probam6 pa ako po"odim+ je prilicno zamoran i krajnje neproduktivan.
Moj predlo" je da ovaj nacin skidanja pesama eliminisemo u startu.
Istini za volju svi smo mi i poceli sa ovim nacinom ali je to kod neko"a trajalo % dan kod
neko"a % mesec a......#ko i dalje radite na ovaj nacin onda......
> Dru"i nacin iz"leda ovako. $ezbamo i ucimo harmonske pro"resije 7sklopove6 sablone8. 0e
sklopove vremenom naucimo da prepoznamo. Pustimo pesmu ili neki njen deo i sa velikom
tacnoscu prepoznamo harmonski sklop 7pro"resiju8. Zatim to i odsviramo. U pozetku su ti
harmonski sklopovi7pro"resije6 veze6 sabloni6 zovite ih kako hocete mrzi me da kucam 8
prosti a kasnije postaju slozeniji. vo je nacin na koji cemo mi pokusati da skidamo pesme.
B 0reci nacin iz"leda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo uzmemo instrument i odmah
odsviramo u ori"inalu ili jos "ore bez instrumenta6 uzmemo papir i notno zapisemo sve u
ori"inalu. vaj nacin za sada necemo raditi jer oni koji vec rade ovako si"urno ne citaju ovu
temu . Dobro6 pokusacemo da se priblizimo njima ali i ako ne uspemo nije smak sveta. !a
kraju krajeva6 kad sviramo neku pesmu6 ne pise nam na celu da smo skinuli sami ili nam je
neko pokazao ili smo citali note ili....
Pa da pocnemo.
Da samo predlozim6 a mozda cu biti malo dosadan7cuj malo dosadan 8 da svi oni koji jos
nisu najbolje naucili prethodno "radivo6 da se vrate malo unazad i pokusaju sto bolje da "a
savladaju.
<ekli smo da cemo prvo da naucimo harmonske sklopove i da ih kasnije koristimo kod
skidanja pesama.
!ajprostiji oblik je jedan akord.
Mi cemo za pocetak vezbati samo dur i mol.
dmah u startu da se podsetimo.na stara podela dur je veseo a mol je tuzan 6 ne vazi.
!emojte tako razmisljati .
dsvirajte bilo koji dur .!a primer #dur. Zatim odsvirajte neki dru"i dur 6naprimer 3is,dur.
va dva akorda se razlikuju #9IFFF postoji nesto slicno. #ko odsvirate bilo koji durski akord
probajte da (20I02 kako on zvuci. )ednostavno svaki dur ima neku svoju osobenost koja je
zajednicka za svaki dur.
(ada probajte da odsvirate bilo koji mol6 naprimer 4mol i probajte da (20I02 tu nje"ovu
osobinu koja je karakteristicna za mol. dsvirajte neki dru"i mol naprimer *mol. seticete da
je to sasvim dru"i akord ali da ima istu osobinu kao i 4mol i kao i svaki dru"i mol.
!apominjem i ovo. !emojte uciti napamet akorde ili pamtiti ili ....ne znam sta .
)ednostavno probajte da (20I02 taj ukus6 smek 6 boju6 osobinu ili vec kako "od to nazivali
a koja je karakteristicna za svaki dur i za svaki mol.
2vo i jedno" dijalo"a iz filma +U zmajevom "nezdu+ u kome raz"ovaraju ;rus 9i i nje"ov
ucenik. Dobar je primer a i prilika da se mi +matori+ malo vratimo u detinjstvo .
(cena ide ovako/
;rus 9i ispravlja ucenika koji izvodi udarac.
;rus 9i/ +Kazi mi sta osecas=+
Ucenik/ +Da razmislim.+
;rus 9i/ 7lupi "a po "lavi8+!emoj da razmisljas6 osecaj+
dprilike to je to . !emojte mno"o da razmisljate samo se opustite6 svirajte samo dur
akorde i polako6 vremenom cete (20I0I dur. Isto to vazi i za mol.
(ldeca faza je da u pesmi prepoznate tj osetite mesto na kome se nalazi dur ili mol.
)ednostavno cete vremenom moci da kazete +vde svira dur 7ili mol8+ Uzmete instrument i
proverite. I 6 to je to 6 dobar pocetak.
$ezbajte ovo do sledece" casa a ja idem malo da se raz"ibam. Pitam se samo da li jos mo"u
da uaradim mae,"eri ili mavasi,"eri u visini "lave .
2vo probao. Mae,"eri uradio u visini kolena a kad sam probao mavasi,"eri usinuo sam se u
ledjima .
doh da le"nem6 moram da mirujem par dana .
P( I nemoj neko da mi slucajno kaze da je Dzeki 1en jaci od ;rus 9ija. ;rus 9i je jaci i od
<amba i od (varcene"era zajedno. # Zan Klod $an Dama moze jednom rukom da pobedi
7 cuj pobedi6 da "a razbije 8.
Ka*o &*idati pe&me +
(ada cemo obraditi veze izmedju dva akorda. ;ilo koji skolop7semu6 pro"resiju8 akorda
mozemo uvek da podelimo na manje celine i da posmatramo odnos (#M D$# akorda.
Davor je na primer napisao ovaj sablon 4,dur62-6#,mol6D,-.1,mol6#-.D,dur.
I tu mozemo da posmatramo odnose izmedju svaka dva susedna akorda.
!a primer 4dur i 2-6 2- i #mol6 #mol i D- i ........
Kasnije mozemo da posmatramo i "rupe akorda i njihove veze
!a primer 4dur6 2-6 #mol6 D- i dru"a "rupa 1mol6 #-6 Ddur.
(ve ovo cemo raditi kasnije a sada da se vratimo "de smo stali.
Znanje steceno od ranije sada ce nam dobro doci.
#ko se secate rekli smo da svaki lestvicni stupanj ima i svoje ime.Da to su +ona+ imena /
I 0onika
II (upertonika
III 4ornja Medianta
I$ (ubdominanta
$ Dominanta
$I Donja Medianta
$II $odjica
)a cu uzet za primer 1 dur lestvicu 7opet najlaksu 8
1 D 2 3 4 # * 1
<ekli smo i koje akorde dobijamo
I 1dur
II Dmol
III 2mol
I$ 3dur
$ 4dur
$I #mol
$II * umanjeni
I sta vidimo 6sta dobijamo=
!a I stupnju je 1dur,0onika6 na II stupnju je Dmol,(upertonika......
1dur ,0onika
Dmol ,(upertonika
2mol ,4ornja Medianta
3dur ,(ubdominanta
4dur ,Dominanta
#mol ,Donja Medianta
* umanjeni ,$odjica
dmah da vam skratim muke 6 nas trenutno zanimaju samo I6 I$ i $ stupanj tj. 0onika 6
(ubdominanta i Dominant.
U ovom primeru 1dur lestvice to su akordi 1dur6 3dur i 4dur.
$eoma je vazno da znate u ($#K) DU<(K) lestvici da odredite tj pronadjete I stupanj
0oniku 6I$ stupanj (ubdominantu i $ stupanj Dominantu.
U daljem tekstu cu koristiti skracenice 0onika7086 (ubdominanta7(8 i Dominanta7D8
2vo nekih primera
4 dur
I 0 4dur6 I$ ( 1dur6 $ D Dur
D dur
I 0 Ddur6 I$ ( 4dur6 $ D #dur
..............................
3dur
I 0 3dur6 I$ ( ;dur6 $ D 1dur
; dur
I 0 ;dur6 I$ ( 2sdur6 $ D 3dur
...............................
!adam se da vam je jasno da rimski brojevi I6I$ i $ oznacavaju stupnjeve a da su slova 06 ( i
D skracenice od...6 kako sam vec rekao .
)os jednom napominjem da je jako vazno da dobro znate sve durske lestvice i njihove
stupnjeve a narocito I 6I$ i $.
$ratimo se na nasu 1dur lestvicu i po"ledajmo veze izmedju ovih akorda.
Pardon.
4ledacemo veze izmedju akorda ali ono sto je mno"o vaznije "ledacemo VEZE IZME!JU
STU%NJEVA6
Zapamtite dobro ovo.
MUZI1KI ;<#Z$#!I 9)UDI !2 P(M#0<#)U #K<D2 I $2Z2 IZM2D)U
#K<D#.!I P(M#0<#)U $2Z2 IZM2D)U (0UP!)2$#.
4ospodo dra"a zbo" to"a nas skolovani muzicari i +siju+ 6 zbo" to"a prosipaju harmonske
fazone kao novo"odisnje konfete 6 zbo" to"a maznjavaju bolje ribe od nas .
2 pa nece vise .
Da vidimo mi te veze.
!apominjem da jos uvek radimo sa durskim lestvicama.
Posmatramo harmonsku vezu
0onika , Dominanta tj I stupanj , $ stupanj
U slucaju 1dur lestvice posmatramo akorde 1dur,4dur
I naravno postoji i obratna veza
Dominanta , 0onika $,I
!e bi vas sada davio o tome kakva je to veza 6 koliko ima zajednickih tonova i sl. tome
nekom dru"om prilikom.
no sto vam predlazem je da provezbate ovu harmonsku vezu na instrumentu. Da pokusate da
je osetite6 slicno kao sto ste vezbali akorde.
Predlazem da vezbu radite ovako
I6 $6 I6 mala pauza
U nasem slucaju to ide ovako
dsvirajte 1dur6 pa 4dur i ponovo 1dur6 mala pazuza pa opet sve ponovo.U pocetku radite
la"ano da vam uho oseti tu promenu akorda.
Mozete cak i ponavljati u sebi ili na"las +prvi6 peti6 prvi+.
Kasnije probajte i dru"e durske tonalitete.
!a primer u #duru ce biti
I6 $6 I #dur6 2dur6 #dur
U 3is duru ce biti
I6 $6 I 3isdur6 1isdur6 3isdur.
....................................
no sto cete vremenom zapaziti je6 kao i kod akorda6 da su ovo razlocite akordske veze ali da
je to jedna I(0# *#<M!(K# $2Z#. ;ez obzira koji je tonalitet i koji akordi se koriste
veza I,$,I ima uvek isti ukus7smek6 boju6 osecaj6 ma zovite kako hocete 8
$remenom cete moci u pesmi da prepoznate tu vezu i da kazete +#ha ovde ide i I stupnja u $
stupanj i evo "a nazad vraca u I stupanj+. )er upravo tako razmisljaju skolovani muzicari. #
priznacete i lakse je 6naucis jednu harmonsku vezu umesto da pamtis %>E>5>.. Znaci umesto
>. akordske veze naucimo i zapmtimo jednu harmonsku vezu .
tome kolika je prednost ovakvo" nacina prilikom transponovanja pesme necu ni da vam
pricam6 da mi se slucajno ne uobrazite .
Ka*o &*idati pe&me ,
Kada sam vam prosli put savetovao da vezbate harmonsku vezu I,$,I tj 0,D,0 rekao sam da
bi bilo dobro da vezbate ovako/
+Mozete cak i ponavljati u sebi ili na"las +prvi6 peti6 prvi+
Kao pocetnicima jos bolje bi bilo da vezbate ovako/
+Prvi durski6 peti durski6 prvi durski+.
Zasto=
Zato sto su i akordi koje menjate durski akordi.Kasnije cemo imati i molove pa u pocetku nije
lose da ste svesni o kom tipu akorda je rec.$remenom necete morati "ovoriti7 na "las ili u
sebi8 naprimer +prvi durski+ ili +dru"i molski+ ili +sedmi umanjeni+ i sl. $remenom cete
osetiti koji je tip akorda u pitanju7dur6 mol 6 sedmica6 sestica6 maj6 umanjeni6 i sl....8 i
"ovoricete samo...Ustvari vremenom necete nista "ovoriti jednostavno cete to i osetiti .
1esto ponavljam reci +$reme+ ili +vremenom+ i rec +osetiti+. Pa da malo pojasnim .
Muzicka skola ili privatni casovi su pre sve"a oblik sistematsko" obrazovanja 7ucenja8. !a taj
nacin ucenici postupno sticu znanja i vestine i vremenom6 a da nisu ni svesni6 ovladaju
odredjenim znanjem i vestinom. !aravno taj vremenski period se meri "odinama.!as problem
je sto mi moramo u relativno kratkom vremenskom periodu da ovladamo tim znanjem i
vestinama. !a srecu ne bas svim 6 samo onim znanjem koje ce nam konkretno sluziti.
Dru"a stvar je +osetiti+. #ko pitate bilo ko"a da vam kaze kakav je secer6 svako ce reci da je
sladak a da je so slana . Zasto= Zato sto svaki dan nasa cula 7ukusa8 dolaze u dodir sa njima
i mozemo lako da ih razlikujemo. #ko pitate neko" sa muzickom skolom da kaze kakav je dur
ili mol on "a jednostavno prepoznaje7oseca8.Zasto= Zato sto nje"ovo culo sluha svakodnevno
na casovima dolazi u +dodir+ sa durevima i molovima i moze lako da ih razlikuje.
Mi koji smo +obicni+ muzicari ili tez"arosi 7kao ja 8 dolazimo svakodnevno u dodir sa
pesmama. )a nemam uciteljicu za klavirom koja ce . "odine da mi razlaze dur i mol. )a
moram sam da naucim da ih prepoznam prema nekom svom licnom dozivljaju.# to morate i
vi.
Uzmimo na primer nasu vezu I,$,I tj 0,D,0
)a uzmem "itaru i sviram naprimer u #duru.
I708#dur
$7D82dur
I708#dur
mala pauza
i sve ovo ponavljam nekoliko puta.
Kada posle #dura70onike8 odsviram 2dur7Dominantu8 imam osecaj kao da Dominanta bezi
od 0onike kao da hoce da ode ali nekako ne moze bez nje pa mora da se vrati.Kada se 2dur
7Dominanta8 vrati u #dur70onika8 osecam kao da je sve opet na svom mestu .
Probajte i ovo.
(tanite i rasirite no"e u sirini ramena. pustite se. vaj polozaj bih ja nazvao 0onika. Znaci
stabilan 6cvrst6 opusten. (ad se pola"ano spustite u polucucanj 7nikako dole u cucanj8. (ta
osecate =;ole vas no"e6 polozaj je nestabilan6 napeti ste i zelite da se vratite u pocetni polozaj.
2 ja bih ovaj polozaj nazvao Dominanta. I vratite se ponovo u stojeci polozaj6 u 0oniku6 "de
ste stabilni i opusteni.
0o je moj neki dozivljaj 0onike i Dominante i njihove veze I,$,I tj veze 0,D,0.
$i sami pronadjite vas licni dozivljaj.
!apomena/
Mislim da vam je jasno da ona +mala pauza+ treba da traje koliko i svaki akord koji svirate.I
nikako nemojte svirati bez te pauze ili jos "ora da menajte akorde 6naprimer #dur62dur6#
dur62dur.#dur...i tako par minuta. !2F 0ako nista ne dobijate i ne razvijate sluh. Drzite se
pravila I stupanj708 pa onda $ stupanj7D8 pa opet I stupanj708 i onda mala pauza. 2 ovako
mozete ponavljati par minuta .
Da se do"ovorimo jos nesto.
Znam da nam je svima 1I9) da naucimo kako da skidamo pesme.!a kraju krajeva tako se
zove i ovaj topik. Muzicka teorija i tehnika sviranja7 o kojoj ce pisati (vetislav8 su samo
(<2D(0$# da taj cilj i ostvarimo.
Meni je najlakse6 najpre"lednije a tako sam i naucio6 da pesme raspisujem po taktovima.
Pisanje akorda iznad teksta je malo +naporno+ i nije toliko muzicki pre"ledno.Kada se pesma
raspisuje po taktovima lakse se uocava harmonska struktura pesme.
Zbo" to"a predlazem da se ne pisu reci pesme a ako bas treba onda da se napisu iznad a ispod
da se napisu taktovi sa akordima.
Postoji jedan nacin pisanja koji se cesto srece u knji"ama i na internetu pa cemo "a i mi
koristiti.
0aktovi se obelezavaju uspravnom crtom +@+. #kordi i njihovo trajanje se obelezavaju kosom
crtom +O+6 "de jedna kosa crta oznacava jednu cetvrtinu.
!aprimer/
!ajcesce6 MM' slucajeva je u pitanju .O. takt.
#ko imamo 4dur u jednom celom taktu pisacemo ovako @4OOO@
#ko imamo pola takta 4dur a pola takta Ddur pisacemo ovako @4ODO@
#ko imamo na tri cetvrtine 4dur a na poslednjoj cetvrtini Ddur pisacemo ovako @4OOD@
#ko imamo na svakoj cetvrtini promenu pisacemo ovako @4D4D@
Mislim da vam je jasno kako se to radi.
2vo kako cemo u buducnosti pisati harmoniju.
!aprimer/
Pesma +(pomenar+ , (eki 0urkovic 6tonalitet 4dur
#ko te upita neko ...
@4ODO@4OOO@...
...
Pesma +Kako mi ne dostajes+ , *aris Dzinovic 6tonalitet 4dur
Zar sve ove "odine...
@4ODO@4OOO@...
...
)os je rano za pesme ali cisto da vidite kao ce to ici .
P( )este li mozda primetili da u obe pesme na pocetku imamo harmonsku vezu I,$,I tj 0,D,
0. U nasem slucaju u pitanju je tonalitet 4dur a vezu cine akori 4dur,Ddur,4dur.
Ka*o &*idati pe&me 4
<ekli smo da su I6 I$ i $ stupanj najvazniju stupnjevi u lestvici.ni predstavljaju 0!IKU6
(U;DMI!#!0U I DMI!#!0U.
Da vidimo sada vezu I,I$ tj vezu izmedju 0onike i (ubdominante. pet cemo koristiti 1dur
lestvicu. U ovoj lestvici 0onika je 1dur a (ubdominanta je 3dur.
Idemo isto kao i ranije6 sviramo/
I708 1dur
I$7(8 3dur
I708 1dur
mala pauza
i opet sve iz pocetka.
(ta primecujete6 osecate=
Probajte ovo/ (tanite i rasirite no"e u sirini ramena . (tojite opusteni6 ovo je 0onika. (ada
se ispruzite i stojte na vrhovima prstiju. Kakav je osecaj= Delujete kao da ste vislji6 vrat i
"lava vam se izduzuju6 delujete vazno6 kao da hocete nesto vazno da kazete. 2 upravo takva je
(ubdominanta6 ona zeli nesto vazno da nam kaze 6 zeli da se izdi"ne6 da bude zapazena. !a
prstima 7osim ako niste balerina 8 ne mozete ostati vecno a i ne moze covek stalno nesto
znacajno vazno da "ovori . Zato se spustamo i opet smo u stabilnom polozaju6 opusteni6
opet smo u 0onici.
(ubdominantu cete zbo" to"a cesto sretati u refrenima pesme6 "de se obicno +nesto vazno+ i
kaze. Da nije vazno ne bi se refren tri puta ponavljao .
!a primer pesma +Kako mi nedostajes+ *arisa Dzinovica6 tonalitet je 4 dur6 refren ide ovako
Kako mi ne dostajes...
@1OOO@DOOO@...
Probajte ovu harmonsku vezu i u dru"im durskim tonalitetima
Ddur
I,I$,I 6 0,(,06 D,4,D
#dur
I,I$,I6 #,D,#
3isdur
I,I$,I 3is,*,3is
.................
4dur
I,I$,I 6 4,1,4
vde je dobra prilika da nesto razjasnimo.
U prethodnom primeru imamo #K<D(KU vezu7vezu izmedju dva akorda8 4,1. Kako se
radi o 4dur lestvici to je onda *#<M!(K# veza7veza izmedju stupnjeva8 I,I$ tj veza 0,
( 6 u ovom slucaju akord 4dur je I stupanj6 0onika6 a akord 1dur je I$ stupanj6
(ubdominanta.
U prethodnoj lekciji smo imali dru"aciju situaciju. Posto se radilo o 1dur lestvici veza akorda
4,1 je predstavljala harmonsku vezu $,I tj D,06 jer je u ovom slucaju 4dur $ stupanj6
Domonanta6 a 1dur je I stupanj 6 0onika.
# recimo da se radi o #mol prirodnoj lestvici onda bi akordska veza 4,16 bila harmonska
veza $II,III6 jer je u prirodnoj #mol lestvici 4dur na $II stupnju6 a 1dur na III stupnju.
ovome cemo kasnije .
!eko ce se sa pravom pitati6 kada sviramo akord 4dur a posle nje"a 1dur6 zar nam to ne
stvara isti fizicki osecaj. Da6 kada bi se pesma sastojala od samo ta dva odsvirana akorda 6
ali u pesmi mo"u da budu i neki akordi pre njih i neki akordi posle njih i naravno melodija
koja ide preko njih. (ve to zajedno daje jednu zvucnu sliku koja nam docarava7 definise6
predstavlaj8 TONALITET.
D$# #K<D# (#M U K$I<U 0 ! # 9 I 0 2 0 # P<2D(0#$9)#)U
7D<2D)U)U8 *#<M!(KU $2ZU. ;ez odredjeno"7definisano"8 tonaliteta nema
harmonske veze izmedju dva akorda.
!adam se da je ovo jasno.
!a kraju postoji i veza izmedju (ubdominante i Dominante tj I$,$.
va veza se ne vezba harmonski6 sama za sebe6 jer nema smisla.Zato sto......
Kako da vam objasnim6 ajde opet stanite 6sada napravite polucucanj6 pa na prste6 pa dole u
polucucanj6 pa "ore na prste6 pa ...tako jedno C minuta.I=
(alim se naravno . $idimo da nam treba stabilnost 6 opustenost6 znaci fali nam 0onika.
2vo nekoliko harmonskih veza koje mozete vezbati
I,I$,I,$,I
I,$,I,I$,I
I,I$,$,I
I,$,I$,$,I
Imate li problema da odredite koji su to akordi=
2vo ja cu odrediti za 1dur lestvicu .
Pre to"a jedan do"ovor. d sada cu dur akord pisati samo velikim slovima6 znaci 1dur cu
pisati sa 16 4dur sa 4 a 3dur sa 3.
2vo kao iz"ledaju nase harmonske veze u 1 duru/
1,3,1,4,1
1,4,1,3,1
1,3,4,1
1,4,3,4,1
kao i ranije posle svake harmonske veze ide mala pauza pa opet....
Probajte i vi za dru"e durske tonalitete da napisete i odsvirate ove harmonske veze.
2vo ja cu napisati za jos jedan tonalitet6 da ne kazete da uvek biram najlaksi
*armonske veze I6 I$ i $ stupnja tj6 0onike6 subdominante i Dominante6 u 2s dur lestvici
2s,#s,2s,;,2s
2s,;,2s,#s,2s
2s,#s,;,2s
2s,;,#s,;,2s
Da ne bude zabune harmonskih veza ova tri stupnja moze biti jos ali za pocetak navezbajte
ove i ovo ce biti dovoljno.
!a kraju jedno upozorenje. Kada sam vam "ovorio kako ja +dozivljavam+ odnos 06( i D6 kroz
sve ono cupkanje i skakanje 6 to je bila samo jedna prica6 jedna metafora.!IK#K ne znaci
da ako na primer melodija ide na "ore da to vodi u (ubdominantu ili ako melodija ide na dole
da to vodi u Dominantu.!2FFF. Melodija moze da ide kako "od hoce. Koji ce akord pratiti tu
melodiju zavisi od dru"ih stvari a pre sve"a od tonova te melodije6 ali o tome nekom dru"om
prilikom
Provezbajte ovo pa nastavljamo.
P( Za sledeci cas pripremite patike6 bele carape6 sorc i atlet,majicu6 bice opet +"imnastike+
Ka*o &*idati pe&me -
Pre ne"o sto krenemo dalje do"ovoricemo se o daljem nacinu obelezavanja akorda.
Kada imamo durski akord onda cemo samo obelezavati rimskim brojem stupanj to"
akorda.!aprimer I6 I$ 6 $6....
Kada imamo molski akord onda cemo pored rimsko" broja koji oznacava stupanj6 dodati i
slovo +m+.!aprimer Im6 IIm6 I$m....
Kada imamo umanjeni akord pored rimsko" broja koji oznacava stupanj6 dodacemo +o+.
# kada je u pitanju prekomerni akord6 zmnak +A+.
$ideli smo da u 1 dur lestvici dobijamo ove akorde
I 1dur
II Dmol
III 2mol
I$ 3dur
$ 4dur
$I #mol
$II * umanjeni
0akodje smo rekli da ovakav raspored od"ovara ($#K) DU<(K) 92(0$I1I6 znaci/
I dur
II mol
III mol
I$ dur
$ dur
$I mol
$II umanjeni
#ko primenimo prethodno pravilo za obelezavanje akorda mozemo prikazati formulu akorda
na stupnjevima ($#K2 DU<(K2 92(0$I126 a ona iz"leda ovako/
I
IIm
IIIm
I$
$
$Im
$IIA
$erovatno cete sretati i dru"e iznake.!aprimer6 da se mol obelezava malim rimskim
brojevima6 tako da bi nas IIm bio +ii+ a recimo nas $Im bi bio +vi+. 1isto da znate da i takve
oznake postoje. Kada naucite jednu vrstu lako cete shvatiti i neki dru"i nacin obelezavanja. )a
cu koristiti ovaj koji sam pokazao6 jer sam naucio tako .
(ada cemo preci na harmonski mol. Primeticete da nece biti puno price6 kao pre 6 jer mislim
da bi trebalo do sada sve da je jasno.
Ko po"odi koji cu tonalitet uzeti6 ima pice .
!aravno da znate6 najlaksi6 #mol harmonski .
Pice za ceo forum .
Krecemo. #mol harmonska lestvica
# * 1 D 2 3 4is #
na njoj "radimo akorde
I #12 # mol
II *D3 * umanjeni
III 124is 1 prekomerni
I$ D3# D mol
$ 24is* 2 dur
$I 3#1 3 dur
$II 4is*D 4is umanjeni
0ako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima ($#K2 *#<M!(K2
M9(K2 92(0$I12.
Im
IIo
IIIA
I$m
$
$I
$IIo
$idimo da je u harmonskoj molskoj lestvici I stupanj tj 0onika molski akord6 I$ stupanj6
(ubdominanta takodje molski akord a $ stupanj Dominanta je durski akord.
U slucaju #mol harmonske lestvice to iz"leda ovako/
Im708 #mol
I$m7(8 Dmol
$7D8 2dur
$as zadatak je da odredite i u dru"im lestvicama7harmonski mol8 06 ( i D.
2vo ja cu uzeti .............4mol
U harmonskoj 4mol lestvici imamo
Im708 4mol
I$m7(8 1mol
$7D8 Ddur
2vo jos jedna lestvica6 3ismol harmonski
Im708 3ismol
I$m7(8 *mol
$7D8 1isdur
(ada mozete da provezbate slicno onim vezbama od ranije. (amo sada imamo harmonski mol
pa je veza
0,D,0 sada Im,$,Im 6 a veza 0,(,0 je Im,I$m,I$m
# pesmice idu ovako
+Prvi molski6 peti durski6 prvi molski+
+Prvi molski6 cetvrti molski6 prvi molski+
(ada6 u harmonskom molu nase vezbe ce iz"ledato ovako
Im,I$m,Im,$,Im
Im,$,Im,I$m,Im
Im,I$m,$,Im
Im,$,I$m,$,Im
# u slucaju # mola harmonsko" to ide ovako
#m,Dm,#m,2,#m
#m,2,#m,Dm,#m
#m,Dm,2,#m
#m,2,Dm,2,#m
Dobro da nebi platio jos jednu turu 7kosta a ima nas mno"o8 evo i za 1mol harmonski
1m,3m,1m,4,1m
1m,4,1m,3m,1m
1m,3m,4,1m
1m,4,3m,4,1m
Provezbajte sve ovo i koristite ranije steceno znanje.(ve je dozvoljeno pa cak i cupkanje "ore
dole .
1ujemo se
P( Imam za vas jednu losu i dobru vest. 9osa vest je da cemo se sa osnovna tri akorda druziti
jos najmanje par nedelja . Dobra vest je da cete tako steci dobru harmonsku osnovu a i
ako nista ne naucite bar cete steci dobru kondiciju od silno" +harmonsko"+ cupkanja "ore dole
.
Ka*o &*idati pe&me .
!adam se da ste provezbali ove harmonske veze.
Ubuduce cemo na taj nacin pisati i sablone tj skolopove akorda7pro"resije8 koje se srecu u
pesmama koje sviramo.
0ako je naprimer nasa harmonska veza Im,$,Im ustvari i jedan harmonski sablon koji cemo
cesto sretati u pesmama.
2vo naprimer forspil pesme +U meni jesen je+ , *alid ;eslic6 iz # mola
@#mOOO@2OOO@2OOO@#mOOO@
Ili na primer harmonska veza Im,I$m,$,Im u forspilu pesme +Prvi poljubac+ , *alid ;eslic6
iz # mola
@#mOOO@#mOOO@DmOOO@DmOOO@2OOO@2OOO@2OOO@#mOOO@
Kao sto vidite prvo odredjeni harmonski sablon napisemo kao stupnjeve6 zatim umesto
stupnjeva napisemo akorde od"ovarajuce" tonaliteta i na kraju sve to raspisemo po taktovima.
Kako ce se ti akordi rasporediti po taktovima zavisi od svake konkretne pesme7melodije8.
Kombinacija je jako mno"o i ponavljam 6 zavisice od svake pojedinacne pesme.
Dosli smo i do lestvice koja je najzastupljenija u modernoj 3olk produkciji6 a to je P<I<D!I
M9.
Uzecemo prirodnu # mol lestvicu.
# * 1 D 2 3 4 #
Znamo od ranije da postoji od"ovarajuca veza izmedju durskih i prirodnih molskih lestvica6 tj
ove lestvice su paralelne. (to znaci da imaju iste tonove. Znamo i da svaka durska lestvica
ima svoju paralelnu prirodnu molsku lestvicu i obrnuto. Prirodna # mol lestvica i 1 dur
lestvica su paralelne tj imaju iste tonove. Iskoristicemo tu osobinu da lakse sa"radimo akorde
na stupnjevima P<I<D!2 M9(K2 lestvice.
Kod 1 dura smo imali
I 1dur
II Dmol
III 2mol
I$ 3dur
$ 4dur
$I #mol
$II * umanjeni
sada cemo krenuti od tona # tj od $I stupnja i dobiti
I #mol
II * umanjeni
III 1dur
I$ Dmol
$ 2mol
$I 3dur
$II 4dur
Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima od"ovara ($#K) P<I<D!)
M9(K) lestvici
I mol
II umanjeni
III dur
I$ mol
$ mol
$I dur
$II dur
0ako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima ($#K2 P<I<D!2 M9(K2
92(0$I12.
Im
IIo
III
I$m
$m
$I
$II
(ada cemo posmatrati "lavne stupnjeve 06( i D tj I6I$ i $ stupanj i njihove harmonske veze.
#ko posmatramo vezu 0,(,0 tj u nasem slucaju Im,I$m,Im vidimo da je ta veza K. #ko se
opet vratimo na nasu +"imnastiku+ primeticemo da smo stabilni u 0onici znaci u Im
stupnju6 dizemo se na prste i idemo u (ubdominantu6 I$m stupanj6 tu +ostajemo+ neko vreme
i vracamo se ponovo u stabilnu 0oniku. Primeticete da je u sustini isti osecaj kao i kod ranijih
lestvica.
#ko sada posmatramo vezu 0,D,0 tj u nasem slucaju Im,$m,Im 6 videcemo da postoji
problem. !aime ovde je $ stupanj molski akord.#ko probamo opet +"imnastiku+ i odsviramo
stabilnu 0oniku Im6 a posle to"a idemo na Dominantu $m6 ili kao sto smo ranije rekli u polu
cucanj 6 videcemo da ova dominanta nije kao one ranije.!ema one napetosti koja je krasila
durske dominante6 ovo cak i ne bismo mo"li nazvati cucanj .# tek povratak iz ovo"
+cudno"+ polozaja u Im stupanj tj nazad u 0oniku6....<azumete sta hocu da kazem.vakva
harmonska veza sa ova tri molska akorda jednostavno nije ono sto nama treba 6 nije ono na
ce"a smo navikli. 3ali nam DU<.
(ada treba da pronadjemo akord tj stupanj koji ce da nam pruzi onu napetost i sve ono sto
nam ova molska dominanta nije pruzila.
# to je $II stupanj.U slucaju # mol prirodne lestvice6 to je akord 4 dur.
Zato sada imamo vezu Im,$II,Im.
(ve one harmonske veze od ranije treba provezbati sa akordima P<I<D!2 M9(K2
lestvice. (amo sto cemo sada umesto $m stupnja staviti $II stupanj.
0o sada iz"leda ovako
Im,I$m,Im,$II,Im
Im,$II,Im,I$m,Im
Im,$II,I$m,Im
Im,I$m,$II,Im
# u slucaju prirodne # mol lestvice to je
#m,Dm,#m,4,#m
#m,4,#m,Dm,#m
#m,4,Dm,#m
#m,Dm,4,#m
Uradite ovo i za ostale tonalitete prirodno" mola.)os jednom ponavljam ovo je ubedljivo
najzastupljenija lestvica u novokomponovanoj folk produkciji. I naveci broj pesama koje
sviramo su upravo u P<I<D!M M9U.
P( )a sam ovu pricu oko prirodno" mola ispricao na nacin kako ja to shvatam i
razumem.M9IM sve muzicki obrazovane kole"e ako ima kakvih netacnosti ili "resaka u
mom tumacenju da me slobodno isprave.!aravno i ako je potrebno da se nesto doda neka
slobodno kazu. *vala svima unapred.
Ka*o &*idati pe&me /
#ko vam je jasna lekcija i sve u vezi harmonsko" mola6 naredna lestvica ne bi trebala da bude
problem jer je ona nastala od harmonsko" mola. !aravno u pitanju je <I)2!0#9 lestvica.
Da se podsetimo od harmonske molske lestvice krecemo od $ stupnja i dobijamo
<I)2!0#9 lestvicu.
!aprimer6 #mol harmonski
# * 1 D 2 3 4is # krecemo od $ stupnja tj tona 2 i dobijamo
2 3 4is # * 1 D 2 <I)2!0#9 lestvicu
$idimo da su ove dve lestvice paralelne6 znaci imaju iste tonove6 pa cemo dobiti
I 2 dur
II 3 dur
III 4is umanjeni
I$ # mol
$ * umanjeni
$I 1 prekomerni
$II D mol
Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima od"ovara ($#K) <I)2!0#9
lestvici
I dur
II dur
III umanjeni
I$ mol
$ umanjeni
$I prekomerni
$II mol
0ako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima ($#K2 <I)2!0#9 lestvice.
I
II
IIIo
I$m
$o
$IA
$IIm
(ada cemo da trazimo veze kao i u prethodnim lestvicama.
$idimo da je veza 0,( u ovoj lestvici6 veza I,I$m6 a u slucaju 2 orijental lestvice to je veza
2dur,#mol. #ko probamo sada vezu 0,D6 videcemo da je $ stupanj ove lestvice umanjeni
akord i da veza I,$o nije ono sto nam treba i da moramo da potrazimo neki dru"i akord koji
ce imati ulo"u dominante.$idecemo da je to $IIm stupanj.
0ako dobijamo harmonske veze za <I)2!0#9 lestvicu.
I,I$m,I,$IIm,I
I,$IIm,I,I$m,I
I,$IIm,I$m,I
I,I$m,$IIm,I
U slucaju 2 orijental lestvice to iz"leda ovako
2,#m,2,Dm,2
2,Dm,2,#m,2
2,Dm,#m,2
2,#m,Dm,2
Uradite ovo i za ostale orijental lestvice. va lestvica je cesta u pesmama kako u starim tako i
novim6 zato dobro provezbajte sve ovo.!aravno pridrazavajte se i pravila koje je (vetislav
napisao.
Pozdrav.
P( (ledeci cas cemo nauciti !#)$#Z!I)2 pravilo kada je harmonija i skidanje pesama u
pitanju.
Ka*o &*idati pe&me 0
Proradili smo . lestvice koje najcesce srecemo u narodnoj muzici i nasli smo za svaku
lestvicu B stupnja tj tri akorda za koje cemo reci da su #LAVNI STU%NJEVI 7#K<DI8 za
datu lestvicu.
1ime su ovi akordi7stupnjevi8 zasluzili da ih nazivamo 49#$!I=
Da po"ledamo nase primere/
Durska lestvica 1dur
I 1dur712486 $ 4dur74*D86 I$ 3dur73#18
(ta je ovde interesantno=
#ko po"ledamo tonove koji cine ove akorde videcemo da u tonovima ova tri akorda imamo
SVE TONOVE 1dur lestvice. 124 4*D 3#1
Prirodna molska lestvica #mol
I #mol7#1286 $II 4dur74*D86 I$ Dmol7D3#8
I ovde vidimo da nam B "lavna akorda sadrze sve tonove Prirodne #mol lestvice.
*armonska molska lestvica #mol
I #mol7#1286 $ 2dur724is*86 I$ Dmol7D3#8
(vi tonovi *armonske molske lestvice se nalaze7pokrivaju ih8 B "lavna akorda7stupnja8.
2vo i rijental lestvice6 2 orijental
I 2dur724is*86 $II Dmol7D3#86 I$ #mol7#128
I ovde je isti slucaj.
Dosli smo do veoma vazno" otkrica a to je da su ($I 0!$I lestvice sadrzani 7nalaze se8 u
B 49#$!# #K<D#7(0UP!)#8.vo otkrice nam daje i jedno veoma vazno pravilo a to
je/
SVAKU MELO!IJU7%ESMA5 "ORS%IL I SL8 KOJA U SE3I SA!RZI SAMO9
TONOVE O!RE!JENE LESTVICE5 MOZEMO $ARMONIZOVATI 7%RATITI8
SAMO SA TRI #LAVNA AKOR!A TE LESTVICE6
(ta ovo znaci=
#ko je melodija naprimer napisana u 1duru6 mozemo je harmonizovati samo sa tri "lavna
akorda u 1duru a to su 1dur6 4dur i 3dur.
#ko je melodija naprimer napisana u #molu prirodnoj lestvici6 mozemo je harmonizovati
samo sa tri "lavna akorda #mol prirodne lestvice a to su #mol6 4dur i Dmol. Isto vazi i za
harmonski mol i orijental lestvicu.
I da objasnim onu H pored reci (#M.!aime u melodiji MZ2 da se nadje i neki
VANLESTVICNI ton tj ton koji ne pripada datoj lestvici ali taj ton moze biti samo kratak
7 prolazan8 i ne sme narusavati karakter melodije. #ko je taj ton izrazen i du" on tada
narusava karakter tj dati tonalitet i mora se harmonizovati nekim dru"im akordom.U svakom
slucaju vremenom cete nailaziti na ovakve situacije i lako cete ih prepoznati.
Kako vecina melodija sadrzi (#M tonove date lestvice to smo u mo"ucnosti da koristimo
ovo pravilo i svaku melodiju da harmonizujemo7otpratimo8 sa B "lavna akorda.
2 sad tu dolazi jedno #9IFFF
#li pre ne"o sto dojemo do #9IFFF da kazemo jos i ovo .
Postoji mno"o6 mno"o pesama koje su odsvirane sa samo ova B "lavna akorda.d
staro"radskih pesama6 romansi6 dalmatinskih pesama... pa sve do novokomponovanih
pesama.Medjutim6 verovali ili ne postoje i pesme koje su odsvirane samo sa > "lavna
akorda.2vo naprimer nekih/
Mali mrav7bez forspila8 , 0omislav 1olovic
9azes da si srecna , Kemal Malovcic
Plava ci"anka7bez forspila8 , Mile Kitic
!ekada smo ti i ja , 9juba #licic
Plus jos neke staro"radske pesme i decije pesmice .
(ve ovo nam "ovori da treba dobro prouciti lestvice i B "lavna stupnja na njima6 jer su to
upravo akordi koji ce se naci u pesmi.
2 sad dolazi ono #9IFFF
<ekli smo da svaku melodiju mozemo harmonizovati samo sa B "lavna akorda ali cemo
primetiti da smo sa ova B akorda nekako osiromaseni.!e mozemo uvek sa njima da
posti"nemo odredjenu lepotu i sklad harmonije i melodije i ne mozemo......U stvari sta ja sad
ovde rastezem imamo mi brate i dru"e akorde pa sto da i ostale akorde ne iskoristimo.
I sami znate da se u mno"im melodijama srece vise od B akorda.no sto je vazno da
zapamtite je da su to uvek B "lavna akorda plus akordi koji su nastali od date lestvice.
Znaci svi oni stupnjevi na kojima nisu 49#$!I #K<DI mo"u se koristiti u harmoniji i te
stupnjeve nazivamo S%ORE!NI STU%NJEVI a akorde na njima S%ORE!NI AKOR!I.
2vo kako to iz"leda sa nasim lestvicama/
Dur
"lavni akordi7stupnjevi8 I6 $6 I$
sporedni akordi7stupnjevi8 IIm6 IIIm6 $Im6 $IIo
Prirodni mol
"lavni akordi Im6 $II6 I$m
sporedni akordi IIo6 III6 $m6 $I
*armonski mol
"lavni Im6 $6 I$m
sporedni IIo6 IIIA6 $I6 $IIo
rijental
"lavni I6 $IIm6 I$m
sporedni II6 IIIo6 $o6 $IA
Provezbajte i proucite dobro ovu lekciju.
!a kraju da kazem i ovo. (ve ovo sto smo do sada radili6 lestvice6 akorde i harmonija je
ustvari jedan opsti +temelj+ za svako" muzicara bez obzira koji instrument svira ili iz koje je
zmelje.(ve ovo vazi i za muzicare iz !orveske6 (panije6 #merike .....(ve ovo vazi i treba da
znaju i harmonikasi6 klavijaturisti6 "itaristi6 basisti.....
Ka*o &*idati pe&me 1
!adam se da ste dobro proucili prethodnu lekciju .(ada vam je si"urno jasnije zasto se neki
akordi javljaju u pesmama. $ideli smo da prvo moramo da odredimo 7pronadjemo8 lestvicu i
tonalitet za pesmu a posle to"a samo da odredimo koja su to B "lavna akorda koji ce se
pojaviti u toj pesmi.
2vo jos nekih stvari koje bi trebalo da znate/
U vecini pesama prisutan je jedan tonalitet tj jedna od lestvica koje poznajemo.Znaci cela
pesma se svira 7peva 6 harmonizuje8 u jednom tonalitetu tj jednoj lestvici.Medjutim postoje i
pesme u kojima su prisutne dve ili vise lestvica. 0e promene mo"u biti kratke na primer samo
jedan takt ili par taktova ali i mo"u biti i odredjene celine6 kao sto su strofa 6 refren i sl.
Zasto je vazno da prepoznamo koji su to delovi= Pa zbo" to"a sto cemo na taj nacin lakse da
odredimo harmoniju tj akorde za pratnju.
Kako cemo prepoznati i kako da odredimo koje su lestvice u pitanju= 0u ce nam pomoci
dosadasnje znanje iz lestvica. !aime6 ako se secate kako smo dobili lestvice bice vam
jasnije.Da vas podsetim.
Krenuli smo od durske lestvice 1dur6 od nje smo dobili prirodnu molsku lestvicu #mol
prirodni6 od nje smo dobili harmonsku molsku lestvicu #mol harmonski i od nje smo dobili 2
orijental lestvicu.
Upravo to je i veza lestvica 1dur,#mol prirodni,#mol harmonski,2 orijental
0o znaci da se u okviru jedne pesme mo"u menjati ove lestvice.
Da jos jednom skrenem paznju ovde se ne mneja 0!#9I020 ne"o se menjaju 92(0$I126
koje su srodne.
Kada se menja tonalitet onda je to MO!ULACIJA a o tome cemo dru"om prilikom.
2vo jedan primer pesma +(anela , (aban (aulic+
strofa ima harmoniju 2,Dm,2 6 2 orijental lestvica
refren ima harmoniju Dm,#m,4,#m 6 #mol prirodna lestvica
Pesma +!e placi duso , (aban (aulic + BO. takt
strofa
@2-OO@#mOO@2-OO@#mOO@2-OO@#mOO@2-OO@#mOO@4OO@ vidimo da je u pitanju #mol harmonski i zadnji
takt "de je 4dur6 akord nas uvodi u novu lestvicu a to je #mol prirodni pa imamo
refren
@1O4-@1OO@1O4-@1OO@i sad ide deo "de se ponovo vraca u harmonski mol
@DmOO@2-OO@2-OO@#mOO@
Da malo pojasnimo sta se ovde desava.
Kao prvo ovi akordi 2- i 4- su takozvane +sedmice+ i njih cemo raditi kasnije6 ako ih ne
znate umesto njih svirajte obican 2dur i 4dur. ve dve pesme su dobar primer da vidite pre
sve"a da se moraju dobro nauciti lestvice6 akordi i harmonija. Kada sve to dobro znate onda
vam je lako da to primenite na pesmama. Primeticete i da smo ovde imali samo 49#$!2
akorde od lestvica koje smo koristili. )os jednom ponavljam vremenom ce vam sve to biti
lako i u delicu sekunde cete menjati akorde i lestvice ali u pocetku vezbajte polako ako treba i
na papiru da napisete harmoniju i svaki takt polako da +sazvacete+ .
!adam se da vam je sada jasnije zasto se u nekoj pesmi koja je iz #mola mo"u naci akordi 2
dur i 4 dur iako ih zajedno nema ni u jednoj lestvici.d"ovor je6 da su u pitanju srodne
lestvice i da se u toku pesme one mo"u preplitati 7menjati8.
vakav primer mozete naci i u dru"im pesmama6 u sevdalinkama naprimer.Poslusajte stare
pesme +(nije" pade na behar na voce+ 6 +Mejra7 tekla voda od brije"a do brije"a8+.... i mno"e
dru"e. #ko te pesme svirate iz 2 orijental lestvice primeticete da se u pojedinim taktovima
pojavljuje akord 1dur6 ko"a nema u 2 orijental lestvici7ni u #mol harmonskoj lestvici8. 2 on
je tu upravo zato sto je melodija tu +presla+ u #mol prirodni7ili 1 dur6 jer su to paralelne
lestvice8.
)os jednom ponavljam6 ovde se radi o (<D!IM lestvicama. 1dur i #mol su paralelne
lestvice tj imaju iste tonove a #mol harmonski i 2 orijental su takodje paralelne lestvice jer
imaju iste tonove. # sve ove . lestvice se razlikuju (#M sto u prve dve imamo ton 46 a u
dru"e dve umesto 4 imamo ton 4is.
Da pojasnimo i sta je MDU9#1I)#. Modulacija je kada se iz jedno" 0!#9I020# prelazi
u dru"i.!a primer kada iz 1dura prelazimo u 1is dur ili D dur.Modulacija je najcesce
polustepena ili celostepena. Modulaciju cesto srecemo u pop pesmama i sla"erima. Pesme
+Put putujem+ , Ma"azin6 +prosti mi pape+ , liver Dra"ojevic6 +Zbo"om mi ostaj malena+,
*alid Muslimovic 7 tu je celostepena modulacija iz strofe u refren8 i sl....
)os jedna stvar na koju treba da obratite paznju i o kojoj da razmislite.
Pesme se mo"u svirati 7 kada kazem svirati mislim na harmoniju8 na dva nacina.
Pesma se moze svirati u <I4I!#9U6 znaci onako kako je i snimljena.
Ili se pesma moze svirati MUZI1KI I(P<#$! 7 harmonski ispravno86 znaci ne kao ori"inal
ali muzicki tacno.
Kada se pesma ne svira u ori"inalu ona se6 u principu6 moze svirati na dva nacina.
#ko je harmonija prosta6 ima samo par osnovnih akorda6 onda joj mi mozemo dodati novu
harmoniju6 uslozniti i ulepsati.0o je cest slucaj kod muzicara i to se cesto radi.(va ona
+harmonija+ i +ci"anija+ je upravo to sto cujemo na zivim snimcima .
#ko je harmonija slozena6 ima puno akorda6 onad je mi mozemo uprostiti. <azlo"a za to ima
mno"o6 mozda ne mozemo tehnicki to da odsviramo6 mozda sa aranzerom ne mozemo da to
odsviramo6 mozda smo umorni pa nas mrzi da sviramo 6 mozda ......
U svakom slucaju K<I(! je znati odsvirati pesmu na sva tri nacina.Zasto= Probajte pa
cete videti . I zapamtite6 B 49#$!# #K<D# su uvek prisutna bez obzira da li se radi o
jednom 0!#9I020U ili je rec o MDU9#1I)I ili se +preplicu+ (<D!2 92(0$I12.
Ka*o &*idati pe&me 12
!e znam da li sam ranije rekao 7ako jesam nije na odmet da se ponovi 8 ali cu probati da
vam +slikovito+ prikazem kako +razmisljaju+ dva muzicara.
Muzicar koji nema veliko muzicko znanje i iskustvo7nije vazno da li je skolovan ili ne8
pritisne na primer dirku # i razmislja/
+vo je dirka # tj ton #6 ona je bela6...da bela je6.....to je dirka #6...bela...i sta sad dalje=+
Muzicar koji ima veliko muzicko znanje i iskustvo7nije vazno da li je skolovan ili ne8 pritisne
na primer dirku # i u delicu skunde dok pritiska dirku # on svo svoje iskustvo +prenosi+ u taj
delic sekunde6 a to iskustvo je/
+vo je dirka #6 ona je bela dirka6prvi susedni ton navise do nje je ;6prvi susedni ton nanize
je 4is6 # je prvi stupanj u #mol lestvici6 #dur lestvici. # orijental lestvici6 on "radi akorde
#dur6 #mol6durska terca mu je ton 1is6 molska terca je ton 1....... +vako bih ja mo"ao da
pisem do sutra .
!adam se da osecate razliku i da shvatate poentu moje price. Znaci u jednom delicu skunde se
svo skupljeno znanje i iskustvo projektuje i zato je lako doneti odluku (0# D#9)2.
vim zelim da kazem6 pre sve"a pocetnicima6 da im u pocetku nece sve biti lako i odmah
jasno6 ali najbolji +lek+ za to je konstantno ucenje i vezbanje.# vreme ce uciniti svoje.
0ako je i sa nekim pravilima koje sam pomenuo.U pocetku cete morati da trazite6 da
proucavate pesme6 da ih rastavljate na +sitne komade+ ali vremenom cete te +sitne komade+
povezivati u vece celine i na kraju cete moci da sa"ledate celu pesmu odjednom.
Da ponovim jos jednom.
!ajcesce je jedna pesma napisana i izvodi se u jednom tonalitetu i sa jednom lestvicom.
Postoje i pesme u kojima se smenjuje nekoliko lestvica.0e lestvice su srodne 7povezane8 i
zato je vazno da ih poznajemo.
Pesmu mozemo svirati na vise nacina a da to bude muzicki ispravno.
Mozemo je svirati u ori"inalu.# mozemo je svirati i prostije ili slozenije od ori"inala.
2vo i trece stvari na koju treba obratiti paznju a koja je vazna i koju cemo sretati.vo ce na
neki nacin biti i od"ovor na neka ranija pitanja.
Kada su u pitanju pesme koje mi sviramo mozemo ih podeliti u dve "rupe.
Prva "rupa.
Pesma 7ili deo pesme8 !#)12(12 pocinje sa I stupnjem 7tonikom8.Moze poceti i sa nekim
dru"im stupnjem koji ima karakter Dominante ili (ubdominante. Znaci moze poceti i sa I$ i
sa $ ili $II stupnjem.
(ta to znaci=
Durska pesma6 naprimer iz 1dura6 najcesce pocinje sa 1durom ali moze poceti i sa 4durom6
3durom i dru"im akordima7o tome kasnije8.
Molska pesma6 naprimer #mol prirodni6najcesce pocinje sa #molom ali moze poceti i sa
4durom6 Dmolom i dru"im akordima7o tome kasnije8.
Molska pesma6 naprimer #mol harmonski6najcesce pocinje sa #molom ali moze poceti i sa
2durom6 Dmolom i dru"im akordima7o tome kasnije8.
Pesma u orijentalu6 naprimer iz 2orijental lestvice6 najcesce pocinje sa 2durom ali moze
poceti i sa #molom6 Dmolom i dru"im akordima7o tome kasnije8.
;ez obzira kako pocele ove pesme 7ili njihovi delovi8 O3AVEZNO se zavrsavaju sa I
stupnjem tj 0!IKM.
U ovu "rupu spadaju sev zive i nezive pesme na ovom svetu6 osim pesama iz dru"e "rupe .
Dru"a "rupa.
Pesma 7ili deo pesme8 !#)12(12 pocinje sa I stupnjem7tonikom8.Moze poceti i sa nekim
dru"im stupnjem koji ima karakter Dominante ili (ubdominante. Znaci moze poceti i sa I$ i
sa $ ili $II stupnjem.
(ta to znaci=
0o znaci da pocinju kao i pesme iz prve "rupe.
#9I ove pesme se zavrsavaju sa $ stupnjem.0o je ono +cuveno+ 1dur,D-,4 ili 4,#,D ili
#mol,*-,2 i td...
Kako i zasto je to tako6 u smislu muzicke teorije6 nemam pojma .#ko neko zna voleo bih da
nam objasni. Znam samo da to oduvek sviram. # sviram to u kolima6 dvojkama6 ci"aniji6
sevdalinkama.....
<azmislite malo o ove tri stvari koje sam napisao i pokusajte da ih primenite 7uocite u
pesmama koje svirate8.
Ka*o &*idati pe&me 11
!aucili smo 7nadam se 8 da u svakoj lestvici prepoznamo 49#$!2 stupnjeve7akorde8.
(tupnjevi koji nisu "lavni zovu se (P<2D!I stupnjevi7akordi8.
Po"ledajmo malo nase +dezurne+ lestvice.
1dur lestvica ima sledce akorde
1 Dm 2m 3 4 #m *o
4lavni akordi su 16 3 i 4
(poredni akordi su Dm6 2m6 #m i *o.
Znaci da cemo u pesmi koja je iz 1dura koristiti pored "lavnih akorda i ove sporedne.
(ada cemo da se do"ovorimo oko dva nova termina.
Za bilo koja dva akorda koji imaju zajednicki ton 7ili vise njih8 kazemo da su SRO!NI
akordi.
!a primer 171248 i 474*D8 su srodni akordi jer imaju zajednicki ton +4+.#kordi 171248 i
#m7#128 su takodje srodni akordi. #li ova dva akorda imaju dva zajednicka tona +1 i 2+ i
jos jednu osobinu6 # to je da su udaljeni za tercu jadan od dru"o".0akve akorde zovemo
TERCNO SRO!NI akordi.
Po"ledajmo sada kako su 49#$!I akordi 02<1! (<D!I sa (P<2D!IM akordima
7stupnjevima8
#m7#128517124852m724*86 kazemo da je 1dur tercno srodan sa #molom i 2molom6
Dm7D3#85373#185#m7#1286 kazemo da je 3dur tercno srodan sa Dmolom i #molom
2m724*85474*D85*o7*D386 kazemo da je 4dur tercno srodan sa 2molom i *umanjenim
!aravno i ostale kombinacije se mo"u posmatrati.
Primeticemo i da su sledeci akordi (<D!I.
474*D8 i Dm7D3#86 #m7#128 i Dmol7D3#86.......
Z#P#M0I02
Kada posmatramo dva akorda6 "ledamo da li imaju zajednickih tonova.#ko imaju zajednickih
tonova takve akorde nazivamo (<D!IM akordima7stupnjevima8.
#ko imaju dva ili vise zajednickih tonova i #K je njihovo rastojanje7rastojanje izmedju
stupnjeva8 02<1# onda te akorde nazivamo 02<1! (<D!IM akordima.
Zasto su nam vazni ovi tercno srodni akordi=
Kao prvo6 da ne bi ulazili mno"o u teoriju 7kako6 zasto i sl8 ove akorde6 tercno srodne6
cemo zvati jednim opstim imenom %ARALELNI. ni su nam vazni zato sto ce nam u
pesmama 7harmoniji8 zamenjivati "lavne stupnjeve. # oni to uspesno mo"u da rade jer smo
videli da imaju dva7ili vise8 zajednickih tonova.
Po"ledajmo sada #mol prirodnu lestvicu
#m *o 1 Dm 2m 3 4
4lavni akordi su #m6 Dm i 4
(poredni akordi su *o6 16 2m i 3
Pronadjite P#<#929!2 7tercno srodne8 akorde
373#185#m7#12851712486 kazemo da je #mol paralelan sa 3durom i 1 durom
*o7*D385Dm7D3#85373#186 kazemo da je Dmol paralelan sa *umanjenim i 3durom
2m724*85474*D85*o7*D386 kazemo da je 4dur tercno srodan sa 2molom i *umanjenim
#ko se prisetimo harmonskih veza od ranije
#m,Dm,#m,4,#m i ako sada umesto ovih akorda stavimo paralelne akorde koji ce zameniti
njihove funkcije6 dobijamo
#m718,Dm,#m738,4,#
1,Dm,3,4,#m
a recimo umesto harmonske veze
#m,4,#m dobijamo
#m738,4,#m
3,4,#m
#ko sada po"ledate pesme koje znate6 primeticete da pola pesama koje svirate imaju upravo
ovakvu harmoniju
strofa #m,4,#m63,4,#m
refren 1,Dm,3,4,#m
naravno uz razne kombinacije6 ali ovo je osnova .
(ada pored tri "lavna akorda koje prepoznajete u pesmama znate da prepoznate i sporedne
akorde6 pre sve"a paralelne6 koji zamenjuju "lavne akorde 7tj njihove funkcije8.
Pokusajte sami da odredite i pronadjete paralelne akorde.ni su vazni i nalaze se u
pesmama.Pomocu njih tj njihovim dodavanjem i koristenjem dobijamo nove harmonije.
!a kraju da skrenem paznju i na ovo.
U$2K morate imati na umu da sve posmatramo u odnosu na pomenutu lestvicu.
U slucaju #mol prirodne lestvice uocicemo da je Dmol njen I$ stupanj tj (ubdominanta. I
kao takav on ima paralelne akorde 3dur i *umanjeni.#liF Dmol7 u Dmol prirodnoj lestvici8
posmatran kao I stupanj tj 0onika6 ima paralelne akorde 3dur i ;dur7;D38.$idecete da cete
umesto Dmola moci da koristite i ;dur i *umanjeni. Kada i kako= (ve zavisi od lestvice6
melodije6 stila pesme i sl.
;ez bri"e vremenom cete sve to lako nauciti i automatski +razbacivati+ paralelne akorde kao
novo"odisnje konfete.
Ka*o &*idati pe&me 1+
#ko po"ledamo i uporedimo akorde koje dobijamo od lestvice 7naravno jos uvek radimo sa
0<Z$U1IM#6 akordima od tri tona8 mozemo ovo primetiti.
Postoje B "rupe odnosa izmedju dva akorda/
% #kordi koji nemaju zajednicke tonove
> (rodni akordi koji imaju jedan ili vise zajednickih tonova
B Paralelni akordi6 koji su takodje srodni i imaju dva zajednicka tona i za 02<1U su udaljeni
jedni od dru"ih.
#ko po"ledamo 1dur lestvicu i ako njen I stupanj stavimo u sredinu primeticemo
4 #m *o 1 Dm 2m 3
Da su6 u odnosu na 16 akordi *o i Dm6 susedni i da nemaju zajednickih tonova.
Da su akordi #m i 2m za tercu udaljeni i da su paralelni sa 1.
Da su akordi 4 i 3 za kvartu udaljeni i da su srodni sa 1.
vo malo proucite cisto da znate. Kasnije kada uvedemo cetvorozvuke imacemo i dru"e
kombinacije i dru"e odnose.
Da se vratimo na nasu pricu o paralelnim akordima.$ideli smo da koriscenjem paralelnih
akorda nase harmonske veze poprimaju jedan sasvim dru"i6 i naravno lepsi6 oblik.
#m,Dm,#m,4,#m : #m718,Dm,#m738,4,# : 1,Dm,3,4,#m
#m,4,#m : #m738,4,#m : 3,4,#m
evo jos jedne
#m,4,#m,Dm,#m : #m,4,#m718,Dm,#m : #m,4,1,Dm,#m
(ada je na vama da sve ovo primenite i na dru"e P<I<D!2 M9(K2 lestvice.
2vo kako bi sve ovo iz"ledalo u slucaju 1mol prirodne lestvice
Znamo da su "lavni akordi u 1mol prirodnoj lestvici 1m6 ; i 3m.
1m,;,1m : #b,;,1m
1m,3m,1m,;,1m : 2b,3m,#b,;,1m
1m,;,1m,3m,1m : 1m,;,2b,3m,1m
2vo kako ja sviram pesmu +(jecam se , *alid ;eslic+6 1mol priodni
(jecam se 6 prve noci i sastanka poljubaca i rastanka
@1m ; 1m O@1m O O O@; O O O@1m O O O@ ako sada ubacim paralelne akorda 1m:2b i ;:4m
dobijam
@1m ; 1m O@1m O 2b O@; O4m O@1m O O O@
vde moram nesto da na"lasim. (vi primeri koje sviram i koje cu pokazivati su plod i
posledica mo" +kafansko"+ iskustva i sviranja.#ko ne"de nesto kazem sto nije u skladu i duhu
sa pravilima muzicke teorije6 neka me kole"e slobodno isprave. (vaki savet je dobrodosao.
Kao sto smo videli i rekli6 paralelni akordi su nekada sastavni deo same pesme6 nekada ih
nema pa ih mi sami dodajemo a postoji i treci nacin.!aime pokusajte da oduzmete paralelne
akorde i da ih zamenite sa "lavnim akordima.dmah da kazem da ce rezultat sve"a to"a biti
dosta jadan 6 sto se tice harmonije i tako nikada nemojte svirati uzivo.vaj metod ce nam
samo dobro doci kao jedna vrsta vezbe da lakse uocimo i zapamtimo "lavne akorde6 paralelne
akorde i njihove veze.Kasnije cemo videti da se i dru"e vrste akorda i veza mo"u uprostiti i da
cemo to moci iskoristiti.
2lem6 evo primera.
Putuj putuj sreco moja srce mi se steze6 "ubio sam mno"o puta nocas je najteze.
@1 O 4 O@#m O O O@#m O 4 O@#m O O O@Dm O O O@1 O O O@4 O O O@#m O O O@
ako sada uprostimo pa umesto 1:#m imamo
@#m O 4 O@#m O O O@#m O 4 O@#m O O O@Dm O O O@#m O O O@4 O O O@#m O O O@
ci"ledno je da je prvi primer6 koji je ori"inalni6 mno"o lepsi
Da ne zaboravim6 na kraju mozemo dodati i ovu paralelu 4:2m
...nocas je najteze.
@4 O 2m O@#m O O O@
vde smo videli na primeru kako se pesma moze svirati u ori"inali6 kako je mozemo uprostiti
i kako je mozemo nado"raditi.
!eko ce mozda pomisliti da promena (#M )2D!4 akorda nije nista posebno.I zacini u
jelu kolicinski su jako malo zastupljeni ali svakako popravljaju ukus.
)os jednom da ponovim vazno je provezbati ove sablone kroz sve tonalitete.0akodje treba
znati da su sabloni napisani kao sled akorda a koliko ce ti akordi trajati u okviru takta zavisi
od pesme.
2vo uzecu na primer 2mol prirodni6 "lavni akordi su 2m6 D i #m
ako napisem 2m6D62m postoje mno"e kombinacije ta dva akorda
@2m O O O@D O 2m O@ ili @2m O D O@2m O O O@ ili @2m D 2m O@....kombinacija ima dosta
2vo jedna pesma da je malo analiziramo
strofa
@2m O 4 O@D O 2m O@#m O 1 O@D O 4 O@#m O O O@2m O O O@2m O D O@*m O 2m O@
refren
@2m O O O@D O 2m O@1 O D O@D O 4 O@#m O O O@2m O O O@1 O D O@2m O O O@
pesma je napisana u 2mol prirodnoj lestvici 2 3? 4 # * 1 D 2
na ovoj lestvici dobijamo akorde 2m 3?o 4 #m *m 1 D
"lavni akordi su 2m6 D i #m
paralelni akordi su 1:2m:4 6 *m:D:3?o i 3?o:#m:1
Prvo cemo da uocimo "lavne akorde to su 2m6 D i #m. (ada cemo da uocimo paralelne
akorde to su u ovom slucaju 4:2m6 *m:D i 1:#m. Primetite da je 1 paralelan sa 2m i sa
#m. U ovoj pesmi on je u 3U!K1I)I i 2m i #m akorda. Kada koje" menja videcemo u samoj
pesmi i to zavisi pre sve"a od melodije.
*ajde sada da uprostimo nasu pesmu
strofa
@2m O O O@D O 2m O@#m O OH O@D O 2m O@#m O O O@2m O O O@2m O D O@D O 2m O@
refren
@2m O O O@D O 2m O@#mH O D O@D O 2m O@#m O O O@2m O O O@2mP O D O@2m O O O@
(a H sam obelezio mesto "de je 1 kao paralelan akord zastupao #m6 a sa P sam obelezio
mesto "de je 1 imao funkciju 2m.
Probajte da pevate ovu pesmu i da je pratite sa ori"inalnom harmonijom.Posle to"a je otpratite
sa ovom uproscenom harmonijom.1ilj ove uprostene harmonije je da vidite i osetite kada i
zasto su upotrebljeni paralelni akordi.
Do sada smo "ovorili o prirodnoj molskoj lestvici.na je najzastupljenija u modernoj folk
muzici i kod nje su nekako6 zbo" njene strukture6 najzastupljenije mo"ucnosti paralelnih
akorda.
staje nam da vidimo kako cemo i u kojoj meri iskoristiti mo"ucnosti paralelnih akorda u
durskim6 harmonskim molskim i orijental lestvicama.
Do tada vezbajte.
Da ne zaboravim pesma koju smo radili je +dlazis6 odlazis 7ostavi mi makar sina8 , (aban
(aulic
Ka*o &*idati pe&me 1,
Kada je u pitanju DU<(K# lestvica prisustvo paralelnih akorda nije toliko zastupljeno kao
kod prirodne molske lestvice.!aravno ima ih ali ne toliko cesto.Kod durskih lestvica su neke
dru"e stvari prisutnije i o njima cemo kasnije "ovoriti.
2vo samo par primera
4 dur lestvica 4 # * 1 D 2 3? 4
akordi u ovoj lestvici su 4 #m *m 1 D 2m 3?o
"lavni akordi su 46 1 i D
paralelni akordi 2m:4:*m6 #m:1:2m6 *m:D:3?o
(eki 0urkovic , Po"ledaj me jednom nezno
Po"ledaj me jednom nezno6 da osetim da si zena....
@4 O O O @2m O O O@....
(eki 0urkovic , Poslednji boem
...za mojim stolom peva se i pije....
...@4 O *m O@1 O 4 O@...
(ledeca lestvica koju cemo posmatrati je <I)2!0#9 lestvica.
Uzmimo na primer # orijental # ; 1? D 2 3 4
akordi koje "radimo na ovoj lestvici su # ; 1?o Dm 2o 3A 4m
"lavni akordi su #6 4m i Dm
Kao sto mozemo videti ovde imamo . +normalna akorda+ #6 ;6 Dm i 4m.Pored to"a
imamo i > umanjena 1?o i 2o6 i jedan prekomerni 3A.
(ta nam sve ovo "ovori= #ko se setimo prirodne molske lestvice u kojoj smo imali cak D
+normalnih + akorda i "de smo dobili paralelne akorde6 ovde u <I)2!0#9U se bas necemo
usreciti.
#ko potrazimo paralelne akorde nasim "lavnim akordima dobicemo
3A:#:1?o6 ;:Dm:3A i 2o:4m:;
Primecujemo da imamo samo dve mo"ucnosti a to je ;:Dm i ;:4m
Zato cemo najcesce sresti ove harmonske veze
#,4m,# : #,;,4m,# ili #,4m,;,# .....
#,Dm,4m,# : #,Dm,;,4m,# ili ....
#ko je u pitanju 2 orijental lestvica imamo
2,Dm,2 : 2,3,Dm,2 ili 2,Dm,3,2 ...
2,#m,Dm,2 : 2,#m,3,Dm,2 ili ....
Probajte i sa dru"im orijental lestvicama.
2vo sad pesme +Kole pije , (aban (aulic+6 # orijental lestvica
Kole pije6 Kole pije6 vino i rakiju6 vino i rakiju
@# O Dm O@; O # O@; O 4m O@# O Dm O@; O 4m O@# O O O@
ovo je bio ori"inal6 a sad probajte da odsvirate uprosceno sa osnovnim akordima.Znaci umesto
akorda ; koji je paralelan sa 4m i Dm6 sviracemo 4m i Dm6 pa ce pesma iz"ledati ovako.
Kole pije6 Kole pije6 vino i rakiju6 vino i rakiju
@# O Dm O@4m O # O@Dm O 4m O@# O Dm O@Dm O 4m O@# O O O@
)os jednom ponavljam ovo radimo da bi smo kasnije mi sami mo"li da pojedine pesme6 koje
imaju prostiju harmoniju6 usloznimo i ulepsamo.
!a kraju nam ostaje *#<M!(K# M9(K# lestvica.
Uzecemo #mol harmonski # * 1 D 2 3 4?6
akordi koje dobijamo su #m *o 1A Dm 2 3 4?o
"lavni akordi su #m6 Dm i 2
paralelni akordi su 3:#m:1A6 *o:Dm:3 i 1A:2:4?o
i ovde nemamo neki veliki izbor paralelnih akorda tako da je najcesca ova veza
#m,Dm,2,#m : #m,Dm738,2,#m : #m,3,2,#m
#9IFFF
<anije smo pomenuli da se cesto u pesmama desava promena lestvica.Znaci u toku jedne
pesme smenjuju se nekoliko lestvica.<ekli smo da su u pitanju srodne lestvice dr:prirod'i
mol:;armo'&*i mol:orije'tal6I da one u toku jedne pesme mo"u da se menjaju.
2vo nekih primera
Dur,Prirodni mol,*armonski mol,rijental
1dur,#mol prirodni,#mol harmonski,2 orijental
3dur,Dmol prirodni,Dmol harmonski,# orijental
;dur,4mol prirodni,4mol harmonski,D orijental
4dur,2mol prirodni,2mol harmonski,* orijental
.....................
0o nam sada otvara nove harmonske veze
Kada cemo te veze koristiti zavisi od same melodije.U mno"im pesmama cemo sresti tu
promenu lestvica.!ajcesci slucaj je promena harmonski mol,prirodni mol6 zatim orijental,
prirodni mol.
Uzmimo sad prirodni mol i harmonski mol.
#m,4,#m i #m,Dm,4,#m prirodni mol
#m,2,#m i #m,Dm,2,#m harmonski mol
d ove . osnovne veze dobijamo razne kombinacije/
#m,Dm,4,#m718 A #m,Dm,2,#m : #m,Dm,4,1,Dm,2,#m
#m,4,#m718 A #m,Dm,2,#m : #m,4,1,Dm,2,#m
va dva sablona
#m,Dm,4,1,Dm,2,#m
#m,4,1,Dm,2,#m
su dobar primer kako iz prirodno" prelazimo u harmonski mol. 1esto se srecu u pesmama.
!ravno postoje i dru"e kombinacije ali ovo je osnova.
Pokusajte sada i sa dru"im tonalitetima ove sablone.
Dmol
Dm,4m,1,3,4m,#,Dm
Dm,1,3,4m,#,Dm
1mol
1m,3m,;,2b,3m,4,1m
1m,;,2b,3m,4,1m
..............
Pokusajte u pesmama koje svirate da prepoznate ove sablone.
Uzmimo sada orijental i prirodni mol
2,Dm,2 i 2,#m,Dm,2 orijental
#m,4,#m i #m,Dm,4,#m prirodni mol
kao i u prethodnom slucaju od ove . osnovne veze dobijamo razne kombinacije.
Kada budemo radili pesme videcemo na svakom pojedinacnom primeru kako te promene i
kombinacije iz"ledaju.
Provezbajte sve ovo pa idemo dalje a to ce biti cetvorozvuci.
P( 2vo sad mi nesto pade na pamet.!a primer ovaj sablon u 4molu
4m,1m,3,;,1m,D,4m juce sam svirao u B pesme
;olujem ja , romansa
)a te pjesmom zovem , *anka Paldum
pet si plakala za njim , #sim ;ajric
Dakle6 moze li pesma7 melodija8 napisana u 1 duru u sebi imati i dru"e tonove osim 1 D 2 3
4 # *=
Da dodam jos6 da se pitanje moze odnositi i na bilo koju dru"u vrstu lestvica6 mol6 orijental
itd.
4eneralni od"ovor je D#.
(vaka melodija u bilo kojoj lestvici napisana6 moze imati i $#!92(0$I1!2 tonove.#li tu
postoje dve opcije6 dva nacina na koji se to moze posmatrati.
Prvi nacin je da ti vanlestvicni tonovi nisu mno"o eksponirani6 ne menjaju mno"o karakter
melodije6 recimo "eneralno da ih nema mno"o i da kratko traju.Znaci postoje u melodiji ali
sustinski ne menjaju njen karakter i ne uticu na harmoniju.
Probaj da odsviras ovo kao sesnaestine6 @4 3? 4 #64 3? 4 #64 3? 4 #64 @.Znaci izmedju
za"rada su . sesnaestine6 to odsviraj tri puta i na kraju jedno 4 kao cetvrtinu.9evom rukom
drzi 1dur.Kao sto mozes da primetis iako 3? ne pripada 1dur lestvici6 on se moze koristiti u
melodiji i ne narusava karakter 1dura ko"a drzimo u levoj ruci.
)os bolji primer ti je forspil za pesmu +1i"anka sam mala+6 koji je u molu i koji ima nekoliko
vanlestvicnih tonova.
Dru"i nacin je da su ti tonovi upecatljivi i u mno"ome menjaju karakter melodije.Pored ovo"a
jako je vazno i K)I su to tonovi.!a primer ton ; u 1dur lestvici je vanlestvicni ton.#li ako
on6 a to je najcesci slucaj6 predstavlja uvod u I$ stupanj tj u 3dur akord6 onda se tu ne menja
karakter lestvice.
#ko odjednom u lestvici imas Db6 #b i ; 7kao sto ti je cevap napisao8 tvoja 1dur lestvica vise
nije durska ona je promenila karakter i postala 1 orijental lestvica.(amim tim dolazi i do
promene i harmonije tj akorda koji se koriste.
Zato je jako vazno poznavati lestvice i njihovu povezanost6 kako koja lestvica nastaje i kako
je povezana.
Ka*o &*idati pe&me 14
<anije smo radili 0<Z$UK26 znaci akorde koji se sastoje od B tona.!e znam jesmo li rekli
ali takvi akordi se zovu K$I!0#K<DI zato sto je razmak izmedju najnize" i najvise" tona
kvinta.
Znaci imamo naprimer 1dur 1246 interval 1,4 je kvinta.0ada smo jos i rekli da smo akorde
dobili tercnim sla"anje tonova iz lestvice.
2vo i sada cemo tercno da slazemo tonove lestvice i to . tona.
1 D 2 3 4 # * 1 dobijamo sledece cetvorozvuke
124*6 D3#16 24*D6 3#126 4*D36 #1246 *D3#
Kako je razlika izmedju najnize" i najvise" tona 1,* 6 sedam tonova to se ova "rupa akorda
zove (2P0#K<DI ili +narodski+ , (2DMI12 .
0ako da mozemo reci da se na stupnjevima 1dur lestvice nalaze sledeci akordi,cetvorozvuci.
I 124*,1maj-
II D3#1,Dm-
III 24*D,2m-
I$ 3#12,3maj-
$ 4*D3,4-
$I #124,#m-
$II *D3#,*m-,C
Da vidimo sta smo to dobili.
1maj- se jos zove i veliki durski septakord. !aravno isti je i 3maj-.Mi cemo ovu vrstu akorda
retko sretati u nasoj muzici6 vise u zabavnoj ne"o u narodnoj.
Dm-6 2m-6 #m- su molske sedmice. !acice se i poneko mesto za njih u nasoj muzici .
4- ili dominantni septakord.Posle dur i mol akorda NAJVAZNIJI i NAJZASTU%LJENIJI
akord u muzici uopste.
*m-,C molska sedmica sa umanjenim C stupnjem6 zato pise +,C+.(impatican akord .
#ko je neko"a zabolela "lava od ovo"a 6 bez bri"e nista se ovo ne mora ni uciti napamet a
ni posebno znati.1isto da znate6 eto mozda ne"de i sretnete ovakve akorde.;ez bri"e i bez
opterecenja .
!a internetu se mo"u naci razni sajtovi i pro"rami sa semama akorda pa ko"a interesuje neka
polako skida i uci.
# evo sta se meni desilo.
Pun sebe i samopouzdanja6 postavim ja sebi istorijsko pitanje/+# koji su ti sad tu "lavni
akordi=+ Pa da vidimo.Durska lestvica znaci I6 I$ i $ stupanj.Znaci 1maj-6 3maj- i
4-.Probam malo da povezem ove akorde u neku harmoniju 1maj-,3maj-,4-,1maj-. U jeHo
te pa ovo ko neki )azz.
(ada da sve to pretumbam na #mol prirodni.(ad su mi "lavni stupnjevi #m-6Dm- i 4-. )os
malo pa cu da se uobrazim .Dobro ne zvuci to bas onako kako bi trebalo ali ....... Kada
sam pokusao neke dru"e kombinacije ovih cetvorozvuka video sam da od pocetno"
odusevljenja nema nista .!ece to bas ici tako lako i prosto kako sam ja mislio.(trasno6
dodali smo samo jedan ton i od trozvuka dobili cetvorozvuke i odjednom se otvara jedan
savim novi svet6 neka nova muzika.
# sad sta me je dotuklo .
Probam sad ja da napravim cetvorozvuke na #mol harmonskoj lestvici.
# * 1 D 2 3 4? # i dobijem
I #124?,#mA-
II *D3#,*m-,C
III 124?*,1maj-AC
I$ D3#1,Dm-
$ 24?*D,2-
$I 3#12,3maj-
$II 4?*D3,4?dim
#ko i vas ovo zbunjuje6 to je sasvim normalno . Ko ce normalan koristiti ove akorde . I
sta sad to znaci #mA-.0o je kao sad mol sa povisenim - stupnjem6 to mu dodje ko onaj 1dur
sa sedmicom pa smo dobili 1maj-.Pa sto sad ovaj mol nezovemo molmaj- pa da dobijemo
#mmaj-.Ma ludnica 6vidite i sami.)os kada sam video da se neki akordi mo"u pisati na vise
nacina......... (vaka cast tim )azzerima treba to sve i drzati u "lavi.
Da ne zaboravim onaj 4?dim mi se svidja . Dim akorde mozemo cesto sretati po"otovo u
staro"radskim pesmama i romansama.
I sta sad=
Da ne bih odustao od koristenja cetvorozvuka a sa dru"e strane da ne bih zavrsio u ......
<esio sam da ja lepo napisem sve te nove akorde koji ce mi koristiti. Kako su oni nastali i
zbo" ce"a6 nije vazno 6ne"o da ja lepo njih +ubacim+ medju ove +normalne+7dur i mol8 i da
lepo sviram .
Pa "ospodo cetvorozvuci izvolite.
+-+, vec smo rekli to je najpoznatija i najkoriscenija sedmica6 naprimer 4-6 #-61-....dobijam
je tako sto durskom akordu dodam B polustepena7malu6 molsku tercu8 primer
4*DAD354*D354-
+Maj-+, dobijam kada na durski akord dodam . polustepena7veliku6 dursku tercu8.!aprimer
4*DAD3?54*D3?54maj-
+m-+, molsku sedmicu dobijam kada na molski akord dodam B polustepena7malu6 molsku
tercu8 primer 4;DAD354;D354m-
+m-,C+,molska sedmica sa umanjenim C stepenom.Dobijam je tako sto uzmem umanjeni
akord pa mu dodam . polustepena7veliku6 dursku tercu8 naprimer
4;DbADb354;Db354m-,C
+dim+,Dim akord dobijam tako sto umanjenom akordu dodam B polustepena7malu6 molsku
tercu8 naprimer 4;DbADb254;Db254dim
http/OOhome.online.noOQsmiticO
!eko ce sa pravom pitati +9akK na slici imas i neke D,sestice=+
Da i sestice su cetvorozvuci.(estice dobijamo kada na dur ili mol dodamo >
polustepena.(amo to=(amo to6 vidite da je lako 6 naprimer 124A4#5124#51D ili
12b4A4#512b4#51mD.
*ajdemo sad da napravimo semu kako da dobijemo cetvorozvuke
DurA. polustepena5Maj-
DurAB polustepena5-
MolAB polustepena5m-
UmanjeniA. polustepena5m-,C
UmanjeniAB polustepena5dim
DurA> polustepena5D
MolA> polustepena5mD
I sta kazete=Izvukli smo se nekako . d poznatih dur6 mol i umanjenih akorda pokusajte da
dobijete cetvorozvuke.
!a slici mozete da vidite i dva trozvuka.0o su akordi 13451sus. i 1D451sus>.0o su
takozvani +sus+ akordi tj akordi +sa unutrasnjim sa"orevanjem+ .(alim se naravno .0o su
akordi koji nemaju treci stupanj pa ne mozemo da odredimo da li su mol ili dur.Da izvinete na
izrazu6 nit su musko niti zensko 6 a mo"u i sa jednima i sa dru"ima .
#ko se pitate sta znaci ona ruka pored njih=
0o znaci za danas je D(0#.!e mo"u vise .!ajezzio sam se od ovih jazz akorda.
Ka*o &*idati pe&me 1-
Prosli put smo upoznali cetvorozvuke.<ekli smo da je najvazniji i najzastupljeniji dominantni
septakord ili narodski +sedmica+.Kao sto mu i samo ime kaze on je zastupnik dominantne
funkcije.
Zato cemo "a u harmoniji cesto sretati umesto dominantno" akorda.Znaci umesto naprimer 4
imacemo 4- i sl...Da vidimo i da se podsetimo malo nasih harmonskih veza 7pro"resija8.
Dur
1,4,16 1,4-,16 1,3,4,16 1,3,4-,16 1,3,1,4,16 1,3,1,4-,1 ...
Mol prirodni
#m,4,#m6 3,4,#m6 #m,Dm,#m6 #m,Dm,#m,4,#m6 #m,4,1,Dm,#m6 #m,Dm,4,1,
Dm,#m6...
Mol harmonski
#m,2,#m6 #m,2-,#m6 #m,Dm,2,#m6 #m,Dm,2-,#m6 #m,3,2,#m6....
Mol prirodni i harmonski
#m,4,1,Dm,2-,#m6 #m,Dm,4,1,Dm,2-,#m6 #m,Dm,4,1,3,Dm,2-,#m6.....
rijental
2,Dm,26 2,#m,Dm,26 2,#m,3,Dm,26....
!aravno ja kao i obicno koristim +dezurne+7najlakse8 tonalitete.$i svakako probajte sve
ovo i u dru"im tonalitetima.
Da se podsetimo i nekih +pravila+ koje smo ranije pomenuli.
,U svakoj pesmi7MM6MMMM'8 moramo imati B "lavna akorda.
,(vaku harmoniju mozemo uprostiti ili uslozniti.
,Pored "lavnih koristimo i sporedne stupnjeve7akorde86 do sada smo ih koristili kao
+paralelne+.
,U jednoj pesmi se mo"u smenjivati i srodni tonaliteti Dur,Pr Mol,*ar Mol,rijental
#ko ste sve ovo pokusali da primenite u pesmama koje znate onda su vam si"urno mno"e
stvari u harmoniji jasnije.
#li tu nije kraj idemo dalje.
1esto se dominantni septakordi7-8 koriste i kao vezivni,prolazni akordi. Kako mi neki dru"i
naziv trenutno ne pada na pamet 6 molio bih kole"e da pomo"nu6 ako postoji kakav dru"i
izraz
cemu se tu radi=
(edmice nam sluze da povezemo dva akorda i to na B nacina.
Prvi nacin je kada akord 7dur ili mol8 prelazi6 krece se za K$#<0U 7C polutonova8 navise.
Po"ledajte 1:3 znaci 1 dur se krece ka 3 duru6 ide napred za kvartu.(ta se tu radi=0u
dodajemo 1- i dobijamo
1,1-,3 6 nekad dodamo akord pa imamo 1,1-,3 a nekad i zamenimo akord pa imamo samo
1-,3
isto je i za sve dru"e situacije
#m,#-,Dm7ili samo #-,Dm86 4,4-,16 2,2-,#m......
Princip je isti znaci dur7ili mol8 prelazi u sedmicu i ide za K$#<0U na vise u dru"i akord6
dur ili mol.
Dru"i nacin je da posmatramo dva susedna akorda i to kretanje !# D92 7na nize8.
Uzmimo #m i 4 dur.# mol je po zvucnosti visi i zato kazemo da se #m,4 krece na dole.
(ta se ovde desava=
Zaboravio sam reci u proslom primeru da ovo vezivanje omo"ucava (<D!(0
akorda.$ratimo se malo unazad i po"ledajmo.
171248,1-7124;8,373#18 6 svi ovi akordi7izmedju sebe8 imaju po neki zajednicki ton i
zato su srodni i mo"u se povezivati.Uz"red da kazem postoji tu i nesto dru"o6 sedmica se
razresava u ......ma zaboravite 6 dovoljno je i ovo da naucite .
2 sad da vidimo nas primer
#m,4 ovde je vezivni akord D- i dobijamo #m,D-,4
$idimio da su ovi akordi srodni i da imaju zajednicke tonove
#m7#128,D-7D3?#18,474*D8
#ko zelimo da napravimo neko pravilo reci cemo da smo isli za K$#<0U navise do sedmice6
a od sedmice opet za K$#<0U navise do dura.
2vo nekih primera
Dm,1 : Dm,4-,16 *m,# : *m,2-,#6 4,3 :4,1-,36....
2vo jedna pesma od6 nazalost pokojno" ;oze !ikolica , Ikona.
Pesma u osnovi ima harmoniju 6 takozvani +spanac+6 koji je mesavina prirodno" i harmonsko"
mola
#m,4,3,2
#m,D-,4,1-,3,Dm,2
vde vidimo da smo koristili sedmicu kao vezivni,prolazni akord6 i koristili smo paralelni 3,
Dm.
+U srcu mom bila si ti6 ikona i svetac moje ljubavi...+
@#m O D- O@4 O 1- O@3 O Dm O @2 O O O@
Usupt da kazem provezbajte +spanac+ i u dru"im tonalitetima.
Dm,1,;,#
4m,3,2b,D
*m,#,4,3?
..........
0reca situacija je obrnuta6 sada posmetramo kretanje akorda navise 7na "ore8.
Znaci sada imamo situaciju 4,#m.vde6 ja recimo 7ne mora znaciti i da je u teoriji tako 8
posmatram kretanje I stupnja.Po"ledajte
4*D ako se krece na vise prema tonu #6 ton4 postaje 4? pa imam trozvuk
4?*D koji je ustvari umanjeni akord6 4?o.2 sad 6 posto smo naucili cetvorozvuke6 ja mo"u
da prepoznam da je ovo ustvari deo akorda 2-724?*D8.0akodje to je i deo 4?dim akorda6 ali
kako sada radimo sedmice6 ostavicemo dim akorde za kasnije.Pored to"a treba mi i veza do
akorda #m7#128 zanci jedan od ova B tona a to je upravo ton 2.
Znaci dobili smo
4,#m : 4,2-,#m : 474*D8,2-724?*D8,#m7#128
$idimo da smo dobili srodne akorde6 koje mozemo medjusobno povezati.
#ko zelimo da kazemo pravilo ono bi "lasilo.d prvo" akorda idemo za M#9U 02<1U7B
polutona8 nanize do sedmice6 a od sedmice za K$#<0U navise do sledece" akorda.
2vo nekih primera
1,Dm : 1,#-,Dm6 #,*m : #,3?-,*m6 3,4 : 3,D-,46..
Provezbajte ovo u raznim tonalitetima.
(amo da napomenem da sam ovde prevashodno zeleo da dam primere za vezu dur,mol6 tj 4,
#m6 1,Dm6 isl. Iako sam napisao primere i za dur,dur6 kao 3,46 ili 4,#6 vi ove primere
ostavite za kasnije.ni se takodje srecu ali se za nasu narodnu muziku oni posmatraju u
dru"om svetlu. tome vise sledeci put.
Ka*o &*idati pe&me 1.
#ko ste ikada pokusali na internetu da pronadjete neke lekcije6 knji"e i sl o jazz muzici6
si"urno ste primetili da u preko -&' slucajeva6 u naslovu6 stoji i nesto slicno ovome
IIm,$,I ili ii,$,I ili ii,$-,I ...
Kazu da je ovo najcesca pro"resija7harmonska veza u jazzu8. U nasem +normalnom+ svetu
to bi bilo nesto ovako
IIm,$,I naprimer Dm,4,1
2 sad6 ja u jazz nesto nisam bas ulazio ali sam malo razmisljao o ovome i kao to smestiti u
nasu muziku.Dakle ono sto nam kazu je da povezemo II stupanj sa $ i da se vratimo u I.
Proveravajuci pesme koje sviram primetio sam da tu ima . razlicite situacije.)a cu ovu jazz
pro"resiju malo promeniti pa cemo kretati od I stupnja.
I,II,$,I dru"a verzija je I,II,$
2vo te . situacije
Prva/ I7dur8,II7dur ili sedmica8,$7dur ili sedmica8
primeri 1,D,46 1,D-,46 1,D-,4-6
Dru"a/ I7dur8,II7mol8,$7dur ili sedmica8
primeri 1,Dm,46 1,Dm,4-6
0reca/ I7mol8,II7dur ili sedmica8,$7dur ili sedmica8
primeri 1m,D,46 1m,D-,46 1m,D-,4-6
1etvrta/ I7mol8,II7mol ili m-,C8,$7dur ili sedmica8
primeri 1m,Dm,46 1m,Dm-,C,46 1m,Dm,4-6 1m,Dm-,C,4-6
ve . situacije treba treba provezbati i u dru"im tonalitetima.
)os jednom ponavljam ja sam u nasim primerima !#M2<! uzeo I,II,$ stupanj da bi
krenuli od I stupnja i da bi lakse prepoznali ostale.
2vo jedan primer za cetvrtu situaciju/ pesma +9epa protina kci , Djordje ;alesevic+ 6 #mol
...Mesec sija nad vrbakom...
...@*m-,C O 2- O @#m O O O @...
# evo kako moze da se razvija dru"a situacija
@1 O O O@Dm O 4- O@...
@1 O #- O@Dm O 4- O@... ovo smo radili prosli put6 veza izmedju 1,Dm
@1 ; #- O@Dm O 4- O@... ovde je ubacen ;dur6 veza...kafana
.....
U prvoj i trecoj situaciji prepoznajemo elemente sablona6 +repa+6 +kraja+ ili kako "a vec ko
zove . Da se podsetimo jednom smo vec rekli da se vecina delova6 muzickih celina ili fraza
zavrsava na I stupanj ali i da u nasoj narodnoj muzici postoji i zavrsavanje na $ stupanj.
0ako da imamo I,II-,$ ili I,I$m,II-,$ 61,D-,4 ili 1,3m,D-,4
Kada je mol u pitanju imamo
1m,D-,4 ili 1m,3m,D-,4 ako ovde primenimo paralelne akorde 3m,#b dobijamo 1m,#b,
D-,4
I ove sablone treba provezbati u raznim tonalitetima.
2vo ja cu danasnje naucene sablone malo da provezbam u raznim tonalitetima
4,#-,D6 4,1m,#-,D6 4m,#-,D6 4m,1m,#-,D6 4m,2b,#-,D
#,*-,26 #,Dm,*-,26 #m,*-,26 #m,Dm,*-,26 #m,3,*-,26
.......
1,4-,16 1,Dm,4-,16 1,#-,Dm,4-,16 1,;,#-,Dm,4-,16
4,D-,46 4,#m,D-,46 4,2-,#m,D-,46 4,3,2-,#m,D-,46
.....
Provezbajte ove veze.!aravno od svake pojedinacne melodije zavisi koliko ce koji akord
trajati.
Kako sam je "itarista6 pozivam neko" kole"u6 ko je raspoleozen da ove7i sve prethodne8
harmonske veze napise za klavijaturu7 harmoniku86 znaci obrte i sl. !esto slicno onome sto je
(vetislav napisao za I,I$,I,$,I.
Ka*o &*idati pe&me 1/
U lekciji br%C zaboravio sam da napisem jos jednu vezu. Da se podsetimo.#ko imamo 4,#m
onda nam je veza 4,2-,#m. #ko imamo vezu #m,4 onda nam je veza #m,D-,4. 2 sad6
postoji tu jos jedna situacija koju nisam napisao a to je/
Kako vezati 1,#m 6 veza je 2-. I dobijamo 1,2-,#m. Pravilo bi bilo da sada od dura idemo
navise za veliku tercu do sedmice6 a od sedmice opet navise za kvartu do mola.
Primeri/
4,2m : 4,*-,2m
3,Dm : 3,#-,Dm
D,*m : D,3?-,*m
.............
2vo i pesme6 +Kako mi nedostajes , *aris Dzinovic+6 4 dur
Zar sve ove "odine tebi nista ne znace6 meni su bas...
@4 O D O@4 O O O@4 O O O@D O O O@D O O O@...a evo i sa zamenom
@4 O D O@4 O O O@4 O 2- O@#m O O O@D O O O@...
U refrenu isto tako
Kako mi nedostajes6 samo ruku da mi das ...
@1 O O O@D O O O@D O D- O@4 O O O@... sa zamenom
@1 O 2- O@#m O O O@D O D- O@4 O O O@...
Inace cete sretati izraz SU3STITUCIJA tj zamena.Znaci kad menjate jedan akord sa dru"im
onda vrsite substituciju.!ije opasno i nije protivzakonito . (amo vi slobodno substituisite
7polomih jezik dok ne iz"ovorim 8
Da vidimo sta smo do sada imali i da vidimo kako cemo to sebi naznaciti.
Paralelni akordi6 1,#m6 P#<
$eza II,$,I stupanj7. opcije86 Dm,4,16 $ezII,$
Prolazni,vezivni septakord,sedmica 7B opcije86 1,#-,Dm6 Dm,4-,16 1,2-,#m6 P$-
Znaci6 dobili smo sledece mo"ucnosti za substituciju
P#<6 $ezII,$6 P$-
)a sam ih ovako obelezio a vi mozete da ih obelezite i na dru"i nacin.
Po"ledajmo prethodnu pesmu imamo
4,D : $ezII,$ : 4,#m,D : P$- : 4,2-,#m,D 6prosto zar ne .
1,D : P#< : 1,#m,D : P$- : 1,2-,#m,D
2to6 to je cela mudrost.
(amo sa ova tri nacina (U;(0I0U1I)2 mozete mno"o da napravite.Postoje i dru"e
mo"ucnosti ali o njima dru"i put.
2vo recimo kako od ove harmonske pro"resije 3,1,Dm,4-,1 da dobijemo novu.
vo mislim da je ori"inal 7ali nisam si"uran jer sam vec i zaboravio kako ide ori"inal 8
2lem6 pesma je +Zasto su ti kose pobelele druze , Muharem (erbezovski+6 1dur
U svojoj mladosti ja sam ludo voleo ljubav me je opila dra"i druze moj
@1 O O O@1 O O O@1 O O O@1 O O O@Dm O O O@Dm O O O@4- O O O@1 O 1- O@
I zato ja osecam sve tvoje boli6 i ako te ne znam prijatelju moj
@3 O O O@3 O O O@1 O O O@1 O O O@Dm O O O@Dm O O O@4- O O O@1 O O O@
Krecemo od 3,1,Dm,4-,1 i menjamo
3,1,Dm,4-,1 : P#< 1,2m : 3,2m,Dm,4-,1 : P$-7$ezII,$8H 2m,#-,Dm : 3,2m,#-,
Dm,4-,1
Hovo mozemo posmatrati i samostalno 2m,Dm6 "de bi Dm bio I stupanj a 2m II stupanj.
(ada ce nasa harmonija iz"ledati ovako.
I zato ja osecam sve tvoje boli6 i ako te ne znam prijatelju moj
@3 O O O@3 O O O@2m O O O@#- O O O@Dm O O O@Dm O O O@4- O O O@1 O O O@
Postoji i dru"a mo"ucnost
3,1,Dm,4-,1 : 3,1,#-,Dm,4-,1 : 3,1,;,#,#-,Dm,4-,1
I zato ja osecam sve tvoje boli6 i ako te ne znam prijatelju moj
@3 O O O@3 O O O@1 O ; O@# O #- O@Dm O O O@Dm O O O@4- O O O@1 O O O@
Kao sto vidite6 ako radite polako i postepeno onda ce vam se mozda uciniti i prosto .
#li zamislite sebe 7ja sam bio u toj situaciji8 kada ste pocetnik6 pevac vam peva ovu pesmu
iz * a kole"a pored vas "ovori 2,D?m,4?-,1?m,3?-,* .Muka brate6 muka...
Inace ova pesma se cela moze svirati sa ovim sablonima.
!a kraju da kazem i ovo.(U;(0I0U1I)# tj zamena akorda6 zavisi podjednako od dve
stvari.Prvo od melodije a dru"o od harmonije.<ecimo melodija moze biti +nez"odna+6
jednostavno ne dozvoljava da se menja harmonija.Ili6recimo6 harmonija moze biti na neki
nacin vec +popunjena+ i ne ostavlja nam puno prostora za menjanje.
Procena6 kad i "de mozete menjati6 naravno stice se vremenom i iskustvom.
Ka*o &*idati pe&me 10
Zamislite sledecu scenu. !a bini se nalazi %&& violinista.BB violine sviraju ton 16 BB violine
sviraju ton 2 i BB violine sviraju ton 4.(ta cujemo=1 2 46 jedan 1dur. I onda na scenu stupa
poslednji6 stoti violinista i odsvira jedan ton ;. djednom cujemo 1 2 4 ;6 tj akord 1-. #ko
slucajno odsvira ton #6 dobicemo 1 2 4 #6 akord 1D. <azmislite sta samo jedan jedini ton
moze da uradi.
(ada cemo nauciti kako da pojedine tonove iskoristimo kada je harmonija u pitanju.
Postoje dve situacije. Prva je kada posmatramo tonove instrumenata a dru"a je kada
posmatramo tonove melodije.
2vo prva situacija sa instrumentima. Pratnja6 ritam "itara i klavijatura sviraju akord #m
7#1286 a bas "itara svira liniju # 4 3? 3.(ta cemo mi cuti=1ucemo/
# #125#m6 4 #125#m-6 3? #125#mD6 3 #1253maj-
U notnom tekstu ce se ovo pisati na primer
#mO46 #mO3? ili #mO36 ova O crta znaci da se svira akord sa nekim dru"im tonom u basu.
vo nam "ovori da mi treba samo da drzimo #m a bas "itara7ili bas linija8 ce da naprave sve
ove akorde.(a dru"e strane niko nam ne brani6 kad se vec cuje to sto se cuje6 da i mi sami
sviramo pomenute akorde znaci #m6 #m-6 #mD i 3maj-.
Znaci sasvim isto zvuci #mO3 i 3maj-.
2vo jos jedan primer iz pesme +j )elo6 )elo6 )eleno+6 # dur
@# O O 2-@# ...R
;as vuce liniju # 4? 3? 2 #6 pa dobijamo #6 #O4?6 #O3?6 2-6 #
Pokusajte da na klavijaturi7harmonici8 uhvatite # dur #1?2 i sad palcem svirajte bas liniju i
dobicete
#1?26 4?1?251?m6 3?1?25#D73?m-86 2-6 #
@# 1?m #D 2-@# ... kako je #D5?3m-6 to se moze svirati 3?m-
@# 1?m 3?m- 2-@# ...
Postoji i situacija kada se svira prelaz koji u sebi sadrzi elemente razlozeno" akorda.
!a primer pesma +$erujem u ljubav , (aban (aulic+ 6 Dm
Kada svira dru"i put frazu forspila6 prelaz 2b 1 # 3? je 3?dim i posle nje"a ide 4m.
(ve u svemu postoji jos dosta razlicitih primera i situacija.
Dru"i6 mno"o veci i znacajniji primer6 je kada posmatramo samo melodiju.0o je jedan sasvim
novi svet za sebe.dmah da kazem da melodiju mozemo posmatrati i kao solo i kao terce ili
neki dru"i interval.
Prva situacija je kada ton melodije ne od"ovara datom akordu7 kao slucaj one stote violine8.
Uzmimo na primer pesmu +;eo"rad , 1eca+ 6 Dm
U poslednjoj strofi ona peva
vo secanje rusi meni sve6 moj ;eo"rade za"rli me
@4m O O O@#- O O O@Dm O O O@Dm O O O@4m O O O@#- O O O@Dm O O O@Dm O O O@
#ko svirate melodiju videcete da se u prvom taktu istice ton # koji preko 4mola daje neki
4mM6u trecem taktu je ton 3 preko Dmola6 daje DmM ili Dsus> a u petom taktu se istice ton 3
koji sa 4molom daje 4m-.I ako u cetvrtom taktu primenimo paralelne akorde pa iz Dm
dobijemo ;dur6 onda nasa harmonija iz"leda ovako.
@4mM O O O@#- O O O@Dsus. O O O@; O O O@4m- O O O@#- O O O@Dm O O O@Dm O O O@
2vo sad primer pesme +;olovala mlada $inka+6 4 dur
;olovala mlada $inka6 rodom Pivljanka
@4 O O O@4 O O O@D- O O O@4 O O O@
P#< 4:2m6 $ezII,$ #m,D-,4 i dobijamo
@4 O O O@2m O O O@#m O D- O@4 O O O@
<efren je jos zanimljiviji
(to je tebi kceri moja6 pita je majka.
@4 O D- O@4 O D O@4 O D- O@4 O #- O@D O O O@
Posmatrajmo prva dva takta. Melodija ima liniju D 1 * #.#ko dodamo donju tercu dobijamo
*D #1 4* 3?# sto su upravo akordi koje smo i koristili
*D748 #17D-8 4*748 3?#7D8
#ko dodamo "ornju tercu dobijamo D3?7D8 12718 *D748 #17D-86 sada refren iz"leda
ovako
(to je tebi kceri moja6 pita je majka.
@D O 1 O@4 O D- O@4 O D- O@4 O #- O@D O O O@
#ko spojimo donju i "ornju tercu dobijamo *D3?7*m8 #127#m8 4*D748 3?#17D-86 a
refren sada ide
(to je tebi kceri moja6 pita je majka.
@*m O #m O@4 O D- O@4 O D- O@4 O #- O@D O O O@
Pesma +( one strane Pive+ 63 dur
refren
Po njoj pasu ovce6 cuvalo ih momce
@; O O O@1- O 3 O@3 1- 3 ;@3 O 1- O@3 O O O@
vde vidimo da melodiji od"ovara "ornja terca.
Po"ledajmo sad treci takt i na tercu dodajmo jos jednu tercu6 dobicemo
3# 1536 4; D54m6 #1 25#m6 ;D 35;6 tako da sada harmonija iz"leda
@; O O O@1- O 3 O@3 4m #m ;@3 O 1- O@3 O O O@
(lican7ustvari isti8 harmonski sklop je i u refrenu pesme + jarane6 jarane , *alid
Muslimovic+
j jarane6 jarane6 jarani smo mi6 ne daj6 ne daj6 jednoj zeni da nas zavadi
@1 O O O@1 O 3 O@3 1- 3 ;@3 1- 3 O@
j jarane6 jarane6 jarani smo mi6 ne daj6 ne daj6 jednoj zeni da nas zavadi
@1 O O O@1 O 3 O@3 4m #m ;@3 1- 3 O@
Da samo skrenem paznju i na ovo.vi principi su tu da vam daju ideje kako da harmonizujete
melodiju.$i cete i dalje svirati melodiju7ili pevati melodiju8 samo ce pratnja biti
dru"acija.Dakle ovo sve ne znaci da vi morate da svirate6 ili da pevate terce i
trozvuke.Melodija je i dalje ista samo je pratnja dru"acija a ja sam samo dodavao terce da
biste shvatili principe i kako je sve to nastalo.!aravno mozete vi dodati i pevati tercu6 niko
vam ne brani 6 ali je pre sve"a bitno da shvatite principe.
Primeri ce biti na
http/OOhome.online.noOQsmiticO
Ka*o &*idati pe&me 11
2vo da i ja privodim kraju ovu seruju tekstova.
Do sada smo naucili neka osnovna pravila u vezi lestvica6 akorda i harmonije. Koristili smo
do sada . lestvice6 Dur6 Prirodni mol6 *armonski mol6 rijental7 ili kako je kole"a cevap
rekao *idjaz lestvicu6 ili kako ju je kole"a madd nazvao ;alkanski moldur8. ;ilo kako bilo
ovde vazi stara izreka +Zovi me i krca"6 samo me nemoj razbiti+ ili u muzickom prevodu
+Zovi me kako hoces samo me nemoj po"resno svirati+ .
Zato cu sada da vam pomenem jos neke lestvice koje se mo"u sresti u nasoj narodnoj muzici.
Malo cu se posluziti i terminolo"ijom koju je kole"a madd koristio u svom postu o
lestvicama.
Znate da sam do sada koristio +dezurne+ lestvice 1dur6 #mol i 2,orijental. <ekli smo da su
ove lestvice povezane6 tj izvedene jedna iz dru"e. Za mene je ovaj nacin6 pravljenja i
povezivanja lestvica6 prakticniji i pre"ledniji. Pre sve"a zbo" samih tonova 7koji su identicni86
akorda koji su isti 7 ali su na razlicitim stupnjevima8 i zbo" cinjenice da se ove lestvice
preplicu 7smenjuju u toku pesme8.
!emojte sad da mi se zbunite . 2vo sta sam hteo da kazem. (ecate se ono"/
1dur 1 D 2 3 4 # * : od $I stupnja 7ton #8 dobijam
#mol prirodni # * 1 D 2 3 4 # : povisujem $II stupanj 7 ton 4 u 4is8 i dobijam
#mol harmonski # * 1 D 2 3 4is # : od $ stupnja 7ton 28 dobijam
2,orijental 2 3 4is # * 1 D 2
Znaci ja samo pamtim jednu lestvicu i to dur a ostale izvodim 7pravim8 od nje. Postoji i dru"i
nacin da se lestvice dobiju6 a to je sa rasporedom polu,stepena6 celih stepena i stepen,ipo.
!a primer. (vaka durska lestvica ima polustepeni razmak izmedju III i I$6 i 6$II i $III
stupnja.
(vaka prirodna molska lestvica ima... !ema sanse da ja to ucim napamet.
Pa onda postoje formule6
Dur %c>cBp.cCcDc-pI 6 ne ovo nije formula za nitro"ensku bombu 6 ovo je formula za
durske lestvice6 "de brojevi oznacavaju stupnjeve a slova +c+,ceo stepen i +p+,pola stepena. #
na en"leskom bi to iz"ledalo ovako
Major %J>JBh.JCJDJ-hI 6 e ovo vec lici na formulu za bombu .
kreni6 obrni6 smuckaj pa prospi6 sve se to svodi na isto. (ami izaberite kako cete uciti6 dobiti
i obelezavati lestvice. !ajvaznije je da ih znate.
Po"ledajmo sada ove lestvice iz jedno" tonaliteta.
Dur # * 1is D 2 3is 4is #
Prirodni mol # * 1 D 2 3 4 #
*armonski mol # * 1 D 2 3 4is #
rijental # ; 1is D 2 3 4 #
#jmo sad da naucimo jos neke lestvice.
#ko od durske lestvice snizimo $II stupanj
# * 1is D 2 3is 4is # 7snizavamo 4is u 48 dobicemo
# * 1is D 2 3Is 4 # ova lestvica se zove MIK(9IDI)(KI modus
(ta nam ova lestvica daje u harmonskom smislu= 2vo koje akorde dobijamo na njenim
stupnjevima.
# Miksolidijski modus/
I #1is2 #dur
II *D3is *mol
III 1is24 1is,umanjeni
I$ D3is# Ddur
$ 24* 2mol
$I 3is#1is 3ismol
$II 4*D 4dur
4lavni stupnjevi u ovoj lestvici su I6 I$ i $II.U ovom slucaju #6 D i 4.
*armonske veze su #,D,#,4,#
!ajpoznatija pesma u miksolidijskom modusu je +<amo6 <amo6 druze moj+6 koja upravo ima
ovakvu harmoniju.
I za ovu lestvicu vazi pravilo da se moze naci sama u celoj pesmi ili jos cesce u kombinaciji
sa dru"im lestvicama6 a to je najcesce durska. Znci ako imamo # dur lestvicu6 mozemo imati i
# miksolidijsku lestvicu.
Primeri
Pesme6 +Zbo" tebe sam vino pio+,(erif Konjevic i +!e moze nam niko nista +,Mitar Miric.
#ko svirate ove pesme iz #6 onda cete imati ovu harmonsku semu #,D,#,2,#,4,#.
Proverite.
(ledeca lestvica je6 po Marku 0ajcevicu6 M9DU<(K# lestvica.
Za ovu lestvicu je karakteristicno da se dobija od durske lestvice i to snizavanjem $I stupnja.
#ko je u pitanju # dur onda bi snizavanjem $I stupnja6 3is u 36 dobili
# moldur # * 1is D 2 3 4is #
4 moldur 4 * 1 D 2s 3is 4
1 moldur 1 D 2 3 4 #s * 1
Iskren da budem ja je nesto bas i ne kontam "de bi se mo"la koristiti. #li mi harmonski pada
u oci sledeci detalj. #ko po"ledate I$ stupanj ove lestvice videcete da se dobija mol. Pa
dobijamo sledece harmonije #,Dm,#6 4,1m,46 1,3m,1 ...
vo je lep harmonski detalj a imamo "a cesto6 naprimer u pesmi +Kako mi nedostajes+,*aris
...Kako mi ne dostajes6 da li zna,a,a,a,s.
@1 O O O@D O O O@4 O 1m O@4 O O O@
Za ovu letvicu nisam nasao ime . Marko 0ajcevic je pominje kao +Molska lestvica sa
velikom 7+dorskom+ sekstom I,I$ stupanj8 i hromatski povisenim I$ stupnjem+.Uf6 muka .
!ema sanse da ja ovo zapamtim. $i je zovite kako hocete a ja sam je nazvao (0#<# lestvica
. 1uo sam je u nekim kolima od 1arevca i u nekim starijim pesmama6 sto mi je dalo lo"ican
naziv (0#<# .(alim se naravno .
2vo kako ovu lestvicu dobijam.
Uzmem orijental lestvicu
2 3 4is # * 1 D 2 i od njeno" $II stupnja "radim novu i dobijam
D 2 3 4is # * 1 D 6 tu ... lestvicu...
#ko ovo uradim sa #,orijental lestvicom dobicu
# ; 1is D 2 3 4 # :
4 # ; 1is D 2 3 4 4,stara lestvica
#ko sada harmonizujemo stupnjeve lestvice dobicemo sledece akorde/
I 4;D 4mol
II #1is2 #dur
III ;D3 ;dur
I$ 1is24 1is,umanjeni
$ D3# Dmol
$I 24; 2,umanjeni
$II 3#1is 3,prekomerni
Pesme u kojima se pojavljuje ova lestvica su +$olim majko siroticu+6 +j moja ruzo rumena+6
+j javore javore+6...Kao sto vidite stare i dobre pesme.
#jte vi sad ovo malo sazvacite6 pa cemo sledeci put da radimo mol.
Ka*o &*idati pe&me +2
(ada cemo jos da pomenemo i molske lestvice koje se koriste u nasoj novokomponovanoj
muzici.Ustvari ovo nisu +prave molske lestvice+ kao one koje smo ranije pominjali. vo su
lestvice koje nastaju od molskih i ciji je prvi stupanj molski akord. Da krenemo pa ce biti
jasnije.
Prvi je 3<I4I)(KI modus. n nastaje kada prirodnoj molskoj lestvici snizimo II stupanj.
#ko uzmemo prirodnu #mol lestvicu # * 1 D 2 3 4 # i snizimo II stupanj6 ton *6 dobicemo
3<I4I)(KI # modus # ; 1 D 2 3 4 #
(ta je interesantno kod nje"a= Pa6 interesantan je II stupanj "de dobijamo akord ;dur i $II
stupanj "de dobijamo akord 4mol.
va lestvica se cesto srece u pesmama )uzno" $etra 7Mile6 (emsa6 (inan6...8 naravno i u
mno"im dru"im pesmama. Karakteristicna je po tome da se mesa7preplice8 sa prirodnim
molom6 pa cesto u pesmama srecemo ovu situaciju/
Kada melodija ide na "ore onda idu tonovi # * 1 D 26 a kada melodija ide na dole idu tonovi
2 D 1 ; #. Zato i cesto imamo *armonsku vezu #m,4,#m,4m,#m ili #m,4,4m,#m.
d novijih pesama u fri"ijskom modusu6 najpoznatija je +!eke ptice nikad ne polete+.
(ledecu lestvicu kole"a madd je nazvao ;#9K#!(KI DU<M9
ona ide ovako # ; 1 Dis 2 3is 4 #. na nastaje kada u fri"ijskom modusu povisimo I$ i $I
stupanj.
Zajebano= Prilicno.
9estvicu u ovom obliku6 da se koristi6 video sam kod mo" klavijaturiste i to kad +przi+
improvizaciju .#li ova lestvica krije i neke harmonije i kad se kombinuje sa prirodnim
molom ili sa fri"ijskim modusom onda imamo....opet )uzni $etar .vde je sada
interesantan $II stupanj6 jer dobijamo akord 4;Dis5Dis dur.
Postoji i jedna malo bezbolnija varijanta a to je da fri"ijskom modusu povisite samo I$
stupanj i da dobijete
# ; 1 Dis 2 3 4 #
9estvica6 ko bombonica 6 jedini mi je problem kako da joj dam ime.)a cu je nazvati )$
7)uzni $etar8 lestvica .
vu lestvicu srecemo u ranijim pesmama )$.#ko po"ledate harmoniju pesme +Pevaj mi o
njoj+
#m,4m,#m i Dis,Dm,#m6 onda vam je jasno zasto se u pesmi koja je iz #mola koriste i
4mol i Dis dur.
Postoji jos i D<(KI MDU(.Inace lestvica koju su najcesce koristili *evi metalci i <okeri
u poslednjih >& "odina.na ide ovako
# * 1 D 2 3is 4 #
$idimo da nastaje od prirodno" mola kome je povisen $I stupanj. d ove lestvice na I$
stupnju dobijamo akord Ddur. 0ako da cesto srecemo i ovu harmoniju #m,D,#m. # od nje
dobijamo i cesto koriscenu melodijsku liniju # 4 3is 4 #.
(ve u svemu6 to vam je to.Ko ima kapacitet nek pamti imena6 ja bas nesto nisam.... 2vo
vam ove lestvice na "omili pa ih malo provezbajte i pokusajte da vidite koje akorde i na kom
stupnju "rade.!aravno mo"u6 sto je i cest6 slucaj da se i preplicu. #ko vam je do sada bio
problem da nadjete neki akord u pesmama )uzno" $etra ili pesmama koje stilski podsecaju na
nje"a6 ako ste mozda znali koji su to akordi a niste znali otkud oni6 eto vam od"ovora.
# * 1 D 2 3 4 #
# ; 1 D 2 3 4 #
# ; 1 Dis 2 3 4 #
# ; 1 Dis 2 3is 4 #
# * 1 D 2 3is 4 #
(ta reci za kraj=
(ve je pocelo u subotu %-,o" jula >&&. "odine6topikom +Kako skidate akorde+6 i jednim
prostim pitanjem +Da li mi moze neko objasniti kako skidati akorde6 zelio bi sam da pocnem
skidati akorde..+
Danas je nedelja 6 ali %,vi maj >&&C.
!eznam kome i koliko su ovi tekstovi pomo"li.Za jednu osobu si"urno znam6 to sam ja
sam.Pisuci i jos cesce prepisujuci 0ajcevica i sam sam video koliko znam ili ne znam.
Zahvaljujuci nasem vrednom kole"i (vetislavu koji je sve tekstove prebacio u Sord fajl6 moci
cete sve to da procitate ili cak i da kopirate.;ice to knji"a od sedamdesetak stranica.
*teo bih da se zahvalim svim kole"ama sa foruma na strpljenju6 na paznji i na interesovanju
koje su pokazali.
*teo bih da se zahvalim urednicima6 "ospodinu 0ihomiru pacicu vlasniku sajta
http/OOJJJ.Kumidi.comO
Dipl.in". Zlatku (ubasicu6 producentu6 kompozitoru6 aranzeru6 ton,majstoru6 sound dizajneru
i jednom od urednika
http/OOJJJ.Kumidi.comOforumO
na razumevanju i na pomoci koju su mi pruzali tokom rada6 editujuci tekstove tj. ispravljajuci
moje "reske.
Posebno bi hteo da se zahvalim Dr.(vetislavu Miticu6 vrsnom muzicaru i izvanrednom
peda"o"u6 koji je i pored profesionalnih obaveza6 nalazio vremena da mi pomo"ne i od ko"a
sam dobio iskrenu podrsku i pomoc.(erija ovih tekstova6 zahvaljujuci njemu naci ce se na
stranici.
http/OOhome.online.noOQsmiticO
Do neke nove teme6
sve $as pozdravlja
9akK
Dodatak6 jedan post o MDU(IM#6 na pitanje T(ta su to modusi=T
2vo ja cu da nastavim kviz ali prvo da dam od"ovor6 onako kako ja to sve +kontam+ jer kad
kazes +starocrkvene+ odmah mi se javi pomisao +# sta ce mi to+ .
Modusi su lestvice koje su nastale od obicne durske lestvice.
Za +kontanje+ modusa klavijatura je idealan instrument .# evo kako to ide.
Uzmemo lepo 1dur lestvicu6 sve bele dirke 6raj .
1 D 2 3 4 # * 1
2 sad6 od svako" tona7stupnja8 ove lestvice pravimo nove lestvice ali !2 M2!)#M tonove.
I dobijamo/
1 D 2 3 4 # * 1 )onski modus7inace obicna durska lestvica8
D 2 3 4 # * 1 D Dorski modus
2 3 4 # * 1 D 2 3ri"ijski modus
3 4 # * 1 D 2 3 9idijski modus
4 # * 1 D 2 3 4 Miksolidijski modus
# * 1 D 2 3 4 # 2olski modus7inace obicna prirodna molska lestvica8
* 1 D 2 3 4 # * 9okrijski modus 7retko se koristi8
Da bi +osetili+ kako zvuce modusi uradite sledece.(virajte moduse "ore dole 6kao i lestvice.
#li te moduse svirajte preko akorda6 znaci u levoj ruci drzis akord a u desnoj sviras modus
"ore dole kao lestvicu.
I sta se +cuje+=
Drzis 1dur i sviras )onski modus.!ista posebno to je obicna durska lestvica.
Drzis Dmol i sviras Dorski modus.vo je vec nesto smekerskije .U +normalnoj+ Dmol
lestvici postoji ton ; a ovde u D Dorskom modusu je ton * koji daje sasvim dru"aciji
smek.Ko ovo koristi=U poslednjih >& "odina "itaristi obavezno6 od (antane do hevi metala.U
nasoj muzici je z"odan u improvizacijama a u harmonskom smislu ima "a u pesmama od
(emse 6Mileta6 znaci )uzni vetar.
Drzis 2mol i sviras 3ri"ijski modus.U +normalnoj+ 2mol lestvici postoji ton 3is ali ovde
imamo ton 3.va lestvica je dosta melanholicna 7tuzna8 .# kod nas u muzici je ima
dosta.Dosta molskih pesama je napisano u ovom modusu ili se zavrsavaju sa njim.Uzmite bilo
koju pesmu iz #mola.#ko u sebi sadrzi onaj karakteristican kraj 1 ; # onda je to to.+Pevaj
mi o njoj prijatelju stari....+
Drzis 3dur i sviras 9idijski modus.Isto je i ovde umesto +normalno"+ ; imamo * i sasvim
dru"i +osecaj za filin"+
Drzis 4dur i sviras Miksolidijski modus.0u je umesto +normalno"+ 3is u 4duru6 u pitanju ton
3.U rok muzici "a ima dosta a nadje se i kod nas u pojedinim delovima pesama.+<amo
<amo+6 +Zbo" tebe sam vino pio+....
Drzis #mol i sviras 2olski modus.0o je poznato6 #mol prirodni.
Drzis * umanjeni7* D 38 i sviras preko nje"a 9okrijski modus.1rno6 tuzno 6depresija.Zato se
retko i koristi.
)os jednom da napomenem.
vi modusi su izvedeni iz 1dur lestvice.Mozemo ih izvesti i iz bilo koje dru"e durske lestvice
i u zavisnosti od pocetno" tona dobijaju ime.
0ako imamo iz # dura
# * 1is D 2 3is 4is # #,)onski modus
* 1is D 2 3is 4is # * *,Dorski modus
1is D 2 3is 4is # * 1is 1is,3ri"ijski modus
D 2 3is 4is # * 1is D D,9idijski modus
2 3is 4is # * 1is D 2 2,Miksolidijski modus
3is 4is # * 1is D 2 3is 3is,2olski modus
4is # * 1is D 2 3is 4is 4is,9okrijski modus
!e znam ja kratko pa to ti je .