Srbija lei na zlatu!

Da li su nova velika zlatonosna leita u Timokoj krajini, ansa za bri razvoj Srbije. Potencijal
nalazita kod agubice ravan stogodinjoj produkciji u Borskom rudniku


agubica

RUDE zlata u Srbiji ima mnogo vie nego to se doskoro pretpostavljalo, otkrila su nova detaljna geoloka
istraivanja u Timokom magmatskom kompleksu, u planinama na istoku zemlje. Strane kompanije koje istrauju
srpske zlatne ice kau da su dole do otkria koja se deavaju jednom u veku.
Nai geolozi kau da su ova bogata leita zlata oekivana jer je srpska nauka odavno obeleila ove prostore kao
zlatonosne. Meutim, drava se decenijama nije ponaala domainski i nije ulagala u geoloka istraivanja svojih
ruda, niti u osvremenjivanje eksploatacije. Zato smo sad sreni i kad gosti otkriju blago u naoj roenoj ostavi.
S obzirom na ogromnu potranju za zlatom na svetskom tritu dolazak stranih strunjaka, novih tehnologija i
investicija u rudarstvo moe da bude prekretnica za Srbiju, smatra prof. dr Milan Baevi, ministar prirodnih
resursa, rudarstva i prostornog planiranja.
On za Novosti otkriva da geoloka istraivanja zlata i drugih plemenitih metala u Srbiji trenutno izvodi 13
privrednih drutava, od kojih je osam sa stranim osnivakim kapitalom. Kompanija Avala risorsis, koja istrauje
zlato na devet istranih prostora, samo u 2012. investirala je vie od 20 miliona dolara u detaljna istraivanja.
- Najbolji su rezultati na lokaciji Potaj uka-Tisnica kod agubice. Ukupni rudni potencijal se ve u ovoj fazi
istraivanja procenjuje na nekoliko miliona unci zlata, to je ravno stogodinjoj produkciji zlata u Borskom rudniku!
Radi se o novootkrivenim, ranije nepoznatim mineralnim pojavama zlata u zapadnom obodnom delu Timokog
magmatskog kompleksa. U okviru ove zlatonosne formacije izdvaja se nekoliko veoma perspektivnih lokaliteta, kao
Kraku Peter, Korkan, Bigar hil... Sadraji zlata se kreu od 0,45 grama pa do 9,46, ak i vie grama po toni -
otkriva dr Baevi.
Iz rudarskog kompleksa Bor je tokom veka postojanja izvaeno oko 150 tona zlata, podseaju strunjaci, tako da je
agubiko leite s istom koliinom plemenitog metala prava senzacija.

MEU 100 SRENIHNEMAJU svi sree da poseduju zlato, ni pojedinci ni drave. Srbija spada u 100 zemalja koje
poseduju zlatne rezerve. Sa 15,29 tona poluga u sefu Narodne banke naa drava je na 58. poziciji u svetu i na prvom mestu u
regionu. To i nije neki razlog za diku i ponos, ako se prisetimo da je Kraljevina Srbija 1913. godine imala 17 tona zlata, a 1915.
ak 19 tona. Srbija je od osamostaljivanja u 19. veku izuzetno ulagala u razvoj geologije i rudarstva, pa su njeni strunjaci bili
veoma cenjeni i u svetu. Sankcije su teko pogodile ove naune i privredne grane. Posle 2000, uprkos velikim oekivanjima,
nita se nije popravilo. Naprotiv, geoloki zavodi i instituti su sistematski razarani, a rudnici su zatvarani ili su radili s
minimalnom efikasnou zbog neulaganja u tehnologiju i pljake.
Zlato uspeno istrauje i privredno drutvo Rakita eksplorejn, koje su osnovale kanadska kompanija Rezervoar
kapital korporejn i amerika Friport-Mekmoran eksplorejn, jedna od najveih svetskih rudarskih kompanija.
- Oni su postigli veoma znaajne rezultate na podruju Brestovca kod Bora. Prema nezvaninim saznanjima, radi
se o vrednom pronalasku koji se, po reima istraivaa, dogaa jednom u sto godina. Detaljnije informacije
dobiemo u Godinjem izvetaju - kae Baevi.
On je upravo na osnovu ovih rezultata, tokom obeleavanja Dana rudara 6. avgusta, saoptio da novootkrivene
znatne rezerve ruda zlata i bakra ulivaju nadu i veru da je Srbija na najboljem putu da se pokrene preko rudarstva i
zaposli znatan broj ljudi.
Naime, zlato je valuta straha u vremenima krize, kakva je ova koja od 2008. trese svet. uti metal je jedina
sigurna moneta koja u poslednja dva veka ne gubi vrednost ni kada padaju vlade, ni kada se zatvaraju fabrike, ni
kada hara inflacija. Naprotiv, cena zlata tokom krize vrtoglavo raste. Od poetka globalne recesije potranja za
ovim plemenitim metalom skoila je 64 odsto, a njegova cena probila je granicu snova od 1.000 dolara za uncu
istog zlata.
Upravo zbog toga na 37 istranih prostora u okviru Timokog magmatskog kompleksa i jugoistone Srbije geoloki
timovi grozniavo trae zlato i druge plemenite metale.
- U prethodnih nekoliko godina najvee interesovanje je iskazano za istraivanje zlata, rude litijuma i bora, kao i
rude bakra, koja sadri i zlato i molibden. Istraivanja upravo ovih mineralnih resursa izvode se na oko 80 istranih
prostora. Na podruju Bora su postignuti najbolji rezultati u otkrivanju zlata, bakra i prateih metala. Zapaeni
rezultati su postignuti i na brojnim drugim, manjim istraivakim projektima. Na prostoru uka Kuruga - Crni vrh
naeni su bakar i zlato, u Makatici molibden, zlato i renijum, u Tularima kod Medvee bakar i zlato, u Piskanji kod
Baljevca na Ibru borni minerali - otkriva dr Baevi.
Ministar priznaje da Srbija sama danas nema novca ni tehnologije ni za osnovna geoloka istraivanja.
- Naa drava je siromana i prezaduena jer su nas prethodne vlade dovele u ovo stanje. Nita nisu izgradile i
nisu otvorile nijedan ozbiljan rudnik. Problem mora da se reava uvoenjem investicija iz inostranstva ili
nalaenjem stratekih partnera - objanjava Baevi zato su nekada visoko cenjenoj i profitabilnoj srpskoj
geologiji i rudarstvu danas neophodni stranci da bi ponovo stali na noge.
On naglaava da ministarstvo nadleno za geoloka istraivanja mora strogo da vodi rauna o tome da se ona
rade po zakonu i da se ne rasteu u beskonanost, kao to se esto deavalo u poslednjoj deceniji.
Naime, mnoge strane kompanije su posle 2000. dole da u Srbiji istrauju rudna leita, naroito zlatonosna. Brzo
su one koje vae za najbolje odustajale, zbog korupcije. Svetski giganti su gubili na tenderima za istrana prava,
koje su dobijale anonimne firme koje su dolazile do otkria pomou dokumentacije skupih istraivanja koje je
decenijama finansirala Srbija. Praktino, trgovale su dragocenom arhivom sa statusom dravne tajne i ucenjivali
ozbiljne ulagae pokuavajui da im preprodaju dravni resurs - istrani prostor.
Zato u Ministarstvu najavljuju da e novi Zakon o geolokim istraivanjima i rudarstvu, kao i nova dravna strategija
u ovoj oblasti, biti mnogi stroi od dosadanjih.



- U nacrtu novog Zakona o geolokom istraivanju i rudarstvu definisane su mineralne sirovine od stratekog
znaaja za Srbiju, to je proputeno u postojeim propisima. Ta promena je sutinska, jer su mineralne sirovine
neobnovljiv prirodni resurs i mi moramo da zatitimo svoje interese. Novim zakonom e geoloka istraivanja
obavljati samo ozbiljne kompanije, koje e morati da imaju bankarsku garanciju. Svakome ko ne radi po zakonu i
ne zavri predviena istraivanja po projektu oduzimae se dozvole, bez izuzetka - najavljuje ministar Baevi.
On ne eli da daje konane procene srpskog mineralnog blaga, naroito kad je re o zlatu, u situaciji kad geoloka
istraivanjima otkrivaju da su ona vea nego to se pretpostavljalo.
- Koliko god da ga ima, rudno blago Srbije je za privredu nae zemlje veoma znaajno. Upravo zahvaljujui novim
otkriima mineralnih resursa, kao i ranije pronaenom a jo neaktiviranom rudnom blagu, danas postoje dobri
prirodni uslovi za ubrzani razvoj rudarstva. Poto je re o baznoj privrednoj grani, njenim razvojem bi se stvorio i
dobar privredni ambijent za razvoj i ostalih privrednih aktivnosti. Pored poljoprivrede, rudarstvo predstavlja vrlo
znaajnu razvojnu ansu Srbije - uveren je ministar Baevi.
MIT O ZLATNOJ SRBIJI
SRBIJA je odvajkada poznata kao zemlja zlata. Procenjuje se da je ispiranjem svih naih zlatonosnih reka, od
praistorije do naih dana, dobijeno oko 50 tona zlata.
Na Peku i njegovim pritokama zlato su ispirali antiki Grci, a potom Rimljani. Nemanjii su privrednu i vojnu snagu
Srbije razvili na rudarstvu, pa u putopisu iz 1332. godine Francuz Bukar zapisuje da trenutno u Srbiji ima sto
rudnika zlata i isto toliko srebra, a njegov zemljak Kristoval 1454. izvetava:
- U Srbiji je najznaajnije to to se zlato i srebro mogu pronai kao to se voda nalazi u izvorima, a u ljunku uz
reke ima zlata koliko u Indiji.
Turski hroniar Dursun-beg u 15. veku zapisuje o Srbiji:
- Zemlja je ta sredite svih zemalja i sve je jedan majdan zlata i srebra...
Zvanini izvetaj dravne komisije iz 2010. navodi da bilansne rezerve zlata u rudi bakra Timokog magmatskog
basena iznose oko 153 tone, dok su u vanbilansne rezerve u nanosima istone Srbije procenjene na oko 27,3
tone. Na oko jednu tonu procenjena je koliina zlata u kvarcno-zlatonosnim icama. Rezerve srebra koje se nalazi
u navedenim bilansnim rezervama rude bakra, iznose oko 1.120 tona.

JADAR KAO BOR
PORED istraivanja ruda metala, prethodnih godina odobrena su i istraivanja nafte i gasa na celoj teritoriji Srbije,
ali i geoloka istraivanja uglja u zapadnom delu Kostolakog ugljenog basena, kao i Sjenikog basena.
- Prvi put su odobrena istraivanja retkih zemalja (RZ-iz grupe lantanida) i sepiolita, kao netradicionalnih mineralnih
sirovina. Istovremeno, u prethodne dve godine su znatno stagnirala istraivanja tehnikog graevinskog kamena -
kae ministar Baevi.
U Srbiji na osnovu vaeih odobrenja geoloka istraivanja bora i litijuma trenutno sprovodi pet privrednih drutava
sa stranim osnovakim kapitalom.
- Geoloka istraivanja litijuma se trenutno izvode na 25 istranih prostora uglavnom u zapadnoj i centralnoj Srbiji.
U okviru projekta Jadar, koji je prioritet kompanije Rio Tinto, postignut je izvanredno znaajan rezultat u
istraivanju litijuma i bora, iji se znaaj moe porediti sa otkrivanjem Borskog rudnika - kae ministar Baevi.