3

3

ZDRAVSTVENI STATUS
STANOVNIKA VOJVODINE









3.1. DEFINICIJA ZDRAVLJA

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije zdravlje nije
samo odsustvo bolesti ve i potpuno fiziko, psihiko i drutveno
blagostanje, a poslednjih godina definicija je proirena da bi ukljuila
sposobnost da se vodi drutveno i ekonomski produktivan ivot.
Savremena nauka kvanititativno definie zdravlje kao sumu rezervnih
kapaciteta osnovnih funkcionalnih sistema. U tom smislu neophodno je
da svaki pojedinac razmilja da li svojim nainom ivota samo troi i
smanjuje rezerve zdravlja i da li dovoljno ini da ga ouva i unapreuje.
Duina ivota i rezerve zdravlja nisu opredeljeni iskljuivo nasleem. Na
njih umnogome utiu i drugi faktori, pre svega, nain i uslovi ivota i
rada. Zdravlje savremenog oveka najvie ugroavaju preobilna i
neadekvatna ishrana, nedovoljna fizika aktivnost, stresna preneprezanja,
zagaenja ivotne i radne sredine, tetne navike i sl.
Prekomerna ishrana praena hipokinezijom i velikim nervno-
emocionalnim optereenjima uzrokuje najvei broj savremenih bolesti
civilizacije: obolenja miino-kotanog sistema, bolesti srca i krvnih
sudova, organa za disanje, varenje i razliita nervno-emocionalna
oboljenja. Optimalne fizike aktivnosti su uslov za ouvanje zdravlja i
normalnog funkcionisanja organa, budui da kretanje predstavlja imanen-
tnu potrebu oveka koja je, od strane psihologa, svrstanu u sferu primar-
nih biolokih motiva.
Strategija razvoja sporta

3.2. OPTI EMPIRIJSKI PODACI

Dostupne informacije o stanju zdravlja stanovnitva Vojvodine,
znaajne za organizaciono programske aktivnosti u oblasti rekreativnog
sporta, prilino su oskudne. Mali je broj istraivanja koja su se bavla
ovim problemom, a praktino nema ni jednog proisteklog iz inicijative
sportsko-rekreativnih organizacija Vojvodine. Jedini dostupan relevantan
izvor informacija o stanju zdravlja stanovnika Vojvodine je studija
Instituta za zatitu zdravlja Vojvodine iz Novog Sada za 2005. godinu.
Analiza zdravstvenog stanja se dugo bazirala na podacima o
mortalitetu (umiranju), da bi tokom XX veka bili uvedeni i pokazatelji
morbiditeta (obolevanja) kojima se pratilo ne samo zastupljenost, ve i
posledice oboljevanja. Poslednjih decenija zdravstveni informacioni
sistem se proiruje i podacima o korienju zdravstvene zatite i o
uestalosti rizinog ponaanja u populaciji (puenje, gojaznost, upotreba
alkohola i dr.), ime je omoguen kompleksniji pristup u analizi
zdravstvenog stanja. Zdravstveno stanje stanovnitva predstavlja osnovu
za objektivnu identifikaciju prioriteta prilikom formulisanja zdravstvene
politike, strategije i tehnologije zdravstvene zatite, kao i preventivnog
delovanja primenom aktivnosti sportske rekreacije.
Zdravstveno stanje stanovnitva Vojvodine u drugoj polovini XX
veka trpi kvalitativne promene. Zarazne bolesti, koje su u prolosti
predstavljale vodei zdravstveni problem, zahvaljujui ubrzanom socio-
ekonomskom razvoju, rezultatima vakcinacije, realizacije programa
suzbijanja, eliminacije i eradikacije zaraznih bolesti, saniranjem ivotne
sredine, porastom zdravstvene kulture su pod kontrolom. Istorijsko
naslee i promene u privredi i drutvu uticali su i na demografski razvoj
Vojvodine. Ovaj proces karakterie laganim porast broja stanovnika. U
periodu 1921-2002. godine ukupan broj stanovnika Vojvodine je uvean
za 32%, dok je u poslednjoj dekadi XX veka i poetkom XXI veka rast
praktino zaustavljen. U posmatranom periodu udeo stanovnitva
Vojvodine u ukupnom broju stanovnika Srbije se smanjivao sa 31,9% u
1921. godini, na 20,6% u 1991. godini. Tokom 2002. godini Vojvodina je
uestvovala sa 27,1% u ukupnom broju stanovnitva Srbije (bez
pokrajine Kosovo i Metohije). U 2002. godini broj stanovnika Vojvodine
je 2.031.992, dok je u 2005. godini procenjen na 2.012.916.
Posebno je znaajna starosna struktura stanovnitva, predstavljena
tzv. starosnom piramidom. Ona pokazuje uoljive razlike izmeu dva

20
AP Vojvodina

Zdravlje stanovnika Vojvodine

poslednja popisa. Osnova piramide je znaajno ua u 2002. nego u 1991.
godini. Najbrojniju kategoriju, prema poslednjem popisu, ini populacija
starosti 40-45 godina, a na 11 godina ranijem popisu grupa 35-39 godina.
Sa blizu 16% osoba starijih od 65 godina, prosenom starou od 38,1
godine i indeksom starenja od 0,85 Vojvodina je u poodmakloj fazi
demografskog starenja. Mladi uzrasta do 20 godina ine etvrtinu ukupne
populacije, dok je svaki peti stanovnik stariji od 60 godina. Bioloki tip
stanovnitva Vojvodine je izrazito regresivan. Broj stanovnika starosti do
14 godina smanjen je sa 19,3% na samo 15,9% u 2002. godini (Tabele 3-
1 i 3-2).
Promene u zdravstvenom stanju stanovnitva uoavaju se i pri
analizi podataka o uzrocima umiranja stanovnitva koji se smatra
preciznijim indikatorom zdravstvenog stanja stanovnitva. Tokom XX
veka dolo je do kvalitativnih promena, tako da su vodei uzroci smrti
danas masovne nezarazne bolesti, meu kojima su najzastupljenije
kardiovaskularne i tumori (Tabele 3-3, 3-4 i Slika 3-1). Bolesti sistema
krvotoka su u stalnom porastu sa udelom od 56,8% u 2005. godini.
Grupa bolesti miino-kotanog sistema i vezivnog tkiva, prema
podacima slube opte medicine, nalazi se na treem mestu. Bolesti iz
ove grupe su esti uzrok radne nesposobnosti i odsustvovanja sa posla. U
okviru ove grupe vodea dijagnoza je oboljenja lea sa 6,3%, a prate je
degenerativno oboljenje zgloba i bolesti mekog tkiva.

Tabela 3-1 Bioloki tip stanovnitva Vojvodine, 1991. i 2002. godina

1991. 2002.
Starost
n % n %
0-14 god. 386.430 19,3 322.205 15,9
15-49 god. 976.022 48,7 1.003.376 49,6
50 i vie god. 641.464 32,0 697.840 34,5


Tabela 3-2 Pokazatelji starenja stanovnitva Vojvodine u periodu 1953-2002. godina

Godina
Prosena
starost
Zrelost
Indeks
starenja
Broj
mukaraca
Broj ena
1953. 31,3 6,0 0,31 823.574 889.045
1971. 32,9 6,4 0,65 951.152 1.001.381
1991. 37,7 11,7 0,71 980.731 1.033.158
2002. 38,1 15,9 0,85 984.942 1.047.050

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
21

Strategija razvoja sporta

Tabela 3-3 Struktura uzroka smrti u Vojvodini u 2004. godini
Grupa bolesti ifra
Broj
umrlih
%
Bolesti sistema krvotoka I00-I99 16108 54,1
Tumori C00-D49 5839 19,6
Simptomi, znaci i patoloki kliniki i laboratorijski nalazi R00-R99 1726 5,8
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora S00-T99 1339 4,5
Bolesti sistema za disanje J00-J99 1207 4,1
Ostalo - 3545 11,9
UKUPNO - 29764 100,0

Tabela 3-4 Struktura uzroka smrti u Vojvodini u 2005. godini
Grupa bolesti ifra
Broj
umrlih
%
Bolesti sistema krvotoka I00-I99 17102 56,8
Tumori C00-D49 5945 19,7
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora S00-T99 1284 4,3
Bolesti sistema za disanje J00-J99 1228 4,1
Simptomi, znaci i patoloki kliniki i laboratorijski nalazi R00-R99 1107 3,7
Ostalo - 3458 11,5
UKUPNO - 30124 100,0

0
10
20
30
40
50
60
%
K
a
r
d
i
o
v
a
s
k
u
l
a
r
n
e

b
o
l
e
s
t
i
T
u
m
o
r
i
P
a
t
p
l
o

k
i

l
a
b
.

n
a
l
a
z
i
P
o
v
r
e
d
e

i

t
r
o
v
a
n
j
a
R
e
s
p
i
r
a
t
o
r
n
e

b
o
l
e
s
t
i
O
s
t
a
l
o
2004. god
2005. god.

Slika 3-1 Uzroci smrti stanovnika Vojvodine u 2004. i 2005. godini


22
AP Vojvodina

Zdravlje stanovnika Vojvodine

3.3. GOJAZNOST U VOJVODINI

Neki bitni statistiki podaci koji upozoravaju na ozbiljnost
problema gojaznosti u Vojvodini mogu se pronai u analizama Svetske
zdravstvene organizacije (WHO), koja je gojaznost klasifikovala kao
hroninu bolest i upozorila da bi uskoro mogla da prestigne neke od
tradicionalnih uzroka loeg zdravlja kao to su neuhranjenost i zarazne
bolesti. Prema izvetaju dravne revizije o borbi protiv gojaznosti u
Engleskoj iz 2001. godine, etiri najea zdravstvena problema vezana
za gojaznost su: visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova,
dijabetes tip 2 i neki oblici karcinoma. U najnovijoj anketi o zdravlju
sprovedenoj za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, navodi se da je u
2003.godini 43% mukaraca i 33% ena imalo prekomernu telesnu
teinu. Iste godine 22% mukaraca i 23% ena bilo je gojazno, a prema
sadanjim trendovima predvia se da e do 2010. godine biti gojazno
33% mukaraca i 28% ena. Rezultati istraivanja ukazuju na to da e do
2010. godine od gojaznosti patiti 19% deaka i 22% devojica u dobi od
dve do 15 godina. U Zelenoj knjizi (dokumentu koji zagovara raspravu i
predlae nove zakone), Komisije Evropskih Zajednica o Preporuci zdrave
ishrane i fizike aktivnosti istie se sledee: dijabetes tipa 2 povezan je s
gojaznou, sedentarnim nainom ivota i ishranom bogatom mastima i
zasienim masnim kiselinama. Procenjuje se da su inioci ishrane
odgovorni za priblino 30% svih karcinoma u razvijenim zemljama.
Istraivanje sprovedeno na podruju AP Vojvodine (Novakovi,
2004), koje se odnosilo na utvrivanje nekih uzroka masovnih nezaraznih
bolesti, dijabetesa, hipertenzije i metabolikog sindroma, ukazalo je,
izmeu ostalog, na veliki znaaj fizike aktinosti u oblasti prevencije
ovih oboljenja. Sa aspekta znaaja za razvoj i procese rekreativnog sporta
potrebno je istai neke delove i ove studije. U AP Vojvodini prevalencija
gojaznosti je uvek bila visoka i krajem 70. godina dvadesetog veka
iznosila je 51,60% (tada nije postojala klasifikacija gojaznosti WHO koja
je danas aktuelna, a razlikuje prekomernu telesnu masu od gojaznosti).
Noviji epidemioloki podaci za grad Novi Sad u oblasti gojaznosti potiu
iz 1997. godine i ukazuju da prekomernu telesnu mase ima 45,41%
odraslih mukaraca, a da je najvie zastupljena u starosnoj grupi od 35 do
44 godina. Zastupljenost prekomerne telesne mase kod ena je 32,64% sa
najviom prevalencijom u dobnoj grupi od 55 do 64 godine (38,82%).
Gojaznost je, u istom istraivanju, utvrena kod 19,7% osoba mukog

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
23

Strategija razvoja sporta

pola sa najizrazitijom uestalou u uzrasnoj grupi od 55 do 64 godine
(26,74%). Utvrena prevalencija gojaznosti kod ena je 1997. godine
iznosila 27,12%, a najea je u dobnoj grupi od 45 do 54 godine.
Stalni pratilac gojaznosti je i porast krvnog pritiska (hipertenzija)
koja podrazumeva vrednosti sistolnog pritiska od najmanje 140 mm Hg
i/ili dijastolni pritisak najmanje 90 mm Hg. Prevalencija Vojvoana sa
nefiziolokim krvnim pritiskom, prema ovom kriterijumu, iznosi 46,5%.
Najvei broj hipertenzivnih osoba je u Bakoj (49,8%), a najmanji u
Sremu (46.4%). Razlike u prevalenciji hipertenzije postoje i unutar
okruga i optina. Prevalencija hipertenzije se kree u rasponu od 42%
(Severnobanatski okrug, Severnobaki okrug) do blizu 53% (Junobaki
okrug, Junobanatski okrug). Broj osoba sa hipertenzijom je vei u selu
nego u gradu.
Poslednji podaci o prevalenciji dijabetesa (diabetes mellitus) u AP
Vojvodini potiu iz 1979. godine kada je 6,8% stanovnitva imalo neki od
oblika ove bolesti. Noviji objavljeni podaci postoje za prevalenciju
hiperglikemije nate u oba pola starosti 25 do 64 godine u populaciji
grada Novog Sada. Ova pojava je u 1997. godine utvrena kod 30,22%
mukaraca sa najveom uestalou u starosnoj grupi 55 do 64 godine
(43,02%) i 20,86 % ena sa najviom uestalou u dobnoj grupi 55 do
64 godine (37,06%). Nastavi li se trend rasta hipokinezije, prema
procenama strunjaka dijabetes e u narednoj decenij ugroziti svakog
treeg stanovnika Vojvodine. Kao najefikasnije sredstvo u borbi protiv
ove bolesti preporuuje se dozirana fizika aktivnost koja sistemu sporta
za sve daje veliku vanost u godinama koje dolaze.

3.4. PSIHOFIZIKI STATUS DECE I
OMLADINE U VOJVODINI

Godinama se rezultati sporta i rekreacije procenjuju jedino po
broju osvojenih mealja, broju graana ukljuenih u organizovanje
fiziko vebanje i kakvi su materijalni uslovi za njihov razvoj. Uticaj
sporta i rekreacije na oveka, meutim, na njegovo zdravlje, radnu
sposobnost i kulturu ivljenja retko je evidentiran, a upravo su to aspekti
kojima se valorizuje sutinska vrednost sporta.
Provera fizikih sposobnosti uenika i odraslih graana oba pola
poslednjih godina nije obavljana sistematski. Povremene pilot studije

24
AP Vojvodina

Zdravlje stanovnika Vojvodine

realizovane u formi manjih istraivakih projekata, diplomskih,
magistarskih i doktorskih radova ipak dozvoljavaju da se izvedu izvesni
zakljuci. Na osnovu pomenutih izvora, u Vojvodini se uoava da
povoljan fiziki (telesni) razvitak, koji je najverovatnije posledica boljih
ekonomsko-socijalnih uslova ivota, ne prati odgovarajui porast
motorikih i funkcionalnih sposobnosti, naroito snage miia, brzine
kretanja i organske izdrljivosti. Motoriki i funkcionalni pokazatelji,
ak, u poslednjoj deceniji belee blagi, ali konstantan pad. Prema tome,
dok telesne dimenzionalnosti (visina i masa tela) dece i omladine rastu,
dotle snaga, brzina, izdrljivost i opta radna sposobnost opadaju. Tako
rezultati istraivanja pokazuju da su 2000. godine 15-godinji deaci iz
Novog Sada u proseku bili 3,1 cm vii i za 2,5 kg tei od svojih vrnjaka
iz 1970. godine. Istovremeno, proseni deak je 2000. godine na 800 m
trao 12 sekundi sporije, a u penjanju na konopac je zaostajao gotovo
itavu sekundu (0,97 sec).
Slini podaci naeni su i prilikom uporeivanja fizikog razvitka i
funkcionalnih sposobnosti odraslih zaposlenih graana. Kod njih je sa
godinama utvren znaajan porast telesne mase, potkonog masnog tkiva
i obima grudi, to jasno ukazuje na porast gojaznosti. Istovremeno je
konstatovano ubrzano smanjivanje funkcionalnih i motorikih
sposobnosti. Tako odrasli Vojvoani izmeu 30 i 45 godina u proseku
pretre 800 m za 26 sekundi sporije od deaka uzrasta od 11 godina, a
lopticu teine 200 grama bacaju u daljinu kao 15-godinji deaci.
Moe se rei da je fiziko vaspitanje dece predkolskog uzrasta
poslednjih godina takoe bilo zanemareno. Prema nekim procenama,
redovnim fizikim vebanjem u predkolskim ustanovama obuhvaeno je
svega 5-7% dece. Od obima aktivnosti vie zabrinjava kvalitet sadraja
koji se deci nude. Iako je u poslednje dve decenije uinjeno mnogo da to
vei broj vrtia dobije salu za vebanje i adekvatan prostore za igru, a u
nekim optinama su zaposleni i struni saradnici za predkolsko fiziko
vaspitanje, stanje deje motorike nije zadovoljavajue. Posebno brine
posturalni status najmlaih. Prema raspoloivim podacima zdravstvenih i
predkolskih ustanova, broj poremeaja statusa kimenog stuba je sa
60% iz 1987. godine porastao na ak 85-90%, a statusa stopala sa 35% na
60%. Kako pokazuju istraivanja, u oko dve treine sluajeva radi se
samo o loem dranju koje, ukoliko se zapusti, u starijim uzrastima brzo
prerasta u telesne deformitete. Prema istim izvorima, zastupljenost
tlesnih deformiteta u osnovnim i srednjim kolama iz godine u godinu je
sve vea. Prema grubim procenama oko 15% osnovaca i ak 20%

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
25

Strategija razvoja sporta

srednjokolaca danas ima vie ili manje formirane telesne deformitete
kimenog stuba, dok je broj deformiteta stopala kod oba uzrasta jo
izraeniji (25-35%). Sve to ukazuje na propuste u sistemu predkolskog i
kolskog fizikog vaspitanja i obavezuje da se tim segmentima posveti
daleko vea panja. Otuda bi u narednom periodu budetskim i
donatorskim sredstvima trebalo podrati programe preventivnog
vebanja, naroito u predkolskom i mlaem kolskom uzrastu.
Veina motorikih sposobnosti i navika razvija se i stie
iskljuivo u periodu detinjstva, a naroito se mogu razvijati i na njih se
moe povoljno uticati u predkolskom uzrastu kada se izgrauje struktura
motorikog prostora na osnovu genetskih i spoljanjih faktora koji utiu
na celokupan rast i razvoj dece. Veina istraivanja pokazuje da fizika
aktivnost dece nije na adekvatnom nivou. Deca su danas manje aktivna
nego njihovi vrnjaci iz ranijih generacija. Nivo fizike aktivnosti opada
sa uzrastom, a deaci su u svim uzrasnim grupama aktivniji od devojica.
Rodne razlike se sa uzrastom produbljuju. Takoe, postoje i sezonska
kolebanja fizike aktivnosti: deca su najaktivnija u prolee i leto.
Neadekvatan nivo fizike aktivnosti i porast sedentarnog ponaanja
vezuju se za porast gojaznosti i dijabetesa (tip II) kod dece, pojavu ranih
faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja, porast loih dranja i sl.
Znaaj usvajanja aktivnog i zdravog ivotnog stila ogleda se u injenici
da je upravo fizika aktivnost, uz zdravu ishranu i nepuenje, kljuni
faktor prevencije hroninih bolesti koje su glavni uzrok smrti i
invaliditeta u savremenom svetu.
Ispitivanje elemenata sedentarnog ponaanja kod predkolske
dece u Vojvodini, pokazalo je da ve u ovom uzrastu, 3/4 dece iz
vojvoanskih mesta obuhvaenih istraivanjem koristi raunar. Veina
dece slui se raunarom kod kue (64%). Upotreba raunara raste sa
uzrastom, tako da oko 54% etvorogodinjaka koristi raunar, da bi ve u
narednoj uzrasnoj grupi taj procenat skoio na 74%, dostiui 79% kod
sedmogodinjaka. Roditelji predkolske dece obuhvaene istraivanjem
procenjivali su koliko vremena dete provodi tipinim vikendom gledajui
tv, video, igrajui se igrica na raunaru ili videu (kod kue, kod
suseda...). Pokazalo se da najvei broj dece (46%) provede 1-2 sata
ispred ekrana, a jo 35% gleda tv/video 3-4 sata tokom vikenda.
Indikativno je da manje od 1% dece uopte ne gleda tv/video, a manje od
1 sat jo 14% ispitanika. Izmeu deaka i devojica nisu utvrene
znaajne razlike u sedentarnom ponaanju.

26
AP Vojvodina

Zdravlje stanovnika Vojvodine

U istraivanju Madia (2006) analiziran je motoriki i posturalni
status 1.347 dece uzrasta od 4 do 7 godina iz cele Vojvodine. Dobijeni
rezulati su nedvosmisleno pokazali da deca sa bolju motoriku nisu imala
ili su imala daleko manje izraene posturalne poremeaje trupa i donjih
ekstremiteta. Osnovni razlog za pomenuto moe se sa razlogom pripisati
snanijoj muskulaturi celog tela.
Istraivanje na uzorku od 1869 vojvoanske dece, uzrasta 4-11
godina, pokazalo je da ni deca ni roditelji ne ispunjavaju minimalne
zdravstvene preporuke vezane za fiziku aktivnost. Takoe, postoje
znaajne razlike u tretmanu deaka i devojica: deaci se vie podstiu da
budu fiziki aktivni, roditelji ee vebaju zajedno sa njima i vie se
angauju u odvoenju (prevozu) do mesta gde mogu da budu fiziki
aktivni.
Procena mnogih istraivanja je da u Evropskoj uniji 10-30% dece,
uzrasta 7-11 godina i 8-25% adolescenata, uzrasta 14-17 godina, ima
viak masnog tkiva. Istraivanje sprovedeno tokom 2001. i 2002. godine
na uzorku od preko 100.000 ispitanika iz 35 zemalja Evrope i Severne
Amerike, pokazalo je da je ak 11.7% trinaestogodinjaka i 11.4%
etrnaestogodinjaka gojazno (WHO, 2005). Slina situacija utvrena je i
u AP Vojvodini. Tako su Obradovi i Miloevi (2007), sa ciljem da
utvrde morfoloki statusa tela dece predkolskog uzrasta, izvrili
prikupljanje podataka na uzorku od 613 deaka i 570 devojica na
podruju grada Novog Sada, Sombora, Sremske Mitrovice i Bake
Palanke. Rezultati ovog istraivanja ukazuju da je 10-15% deaka i 6-8%
devojica gojazno. Zabrinjava i injenica da je jo dodatnih 11-13%
deaka, odnosno 11-12% devojica veoma blizu prekomerne telesne
mase.
Osim na telesne i funkcionalne karakteristike, organizovanim
sportskim aktivnostima se efikasno deluje i na psihiko zdravlje dece i
omladine, posebno na razvoj konativnih i kognitivnih sposobnosti. O
bavljenju fizikim aktivnostima dece kao faktoru koji u znaajnoj meri
doprinosi ouvanju i unapreenju njihovog mentalnog zdravlja svedoe
rezultati brojnih istraivanja. Uporeivanjem dece koja su fiziki aktivna
i one koja to nisu utvrene su statistiki znaajne razlike u stepenu
samopouzdanja, opaanju sebe kao kompetentnih osoba u razliitim
sferama ivota, stavovima prema nastavi fizikog vaspitanja, podrci
roditelja za bavljenje fizikim aktivnostima, provoenju vremena tih
roditelja u fizikom vebanju i td. Osnovna zapaanja proistekla iz
studije kojom je obuhvaeno 1810 dece (941 deak i 869 devojica)

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
27

Strategija razvoja sporta

uzrasta od 4-10 godina iz Novog Sada, Sombora, Sremske Mitrovice i
Bake Palanke, su da se stepen ukljuenosti dece u vojvoanske sportske
klubove ne moe smatrati zadovoljavajuim, posebno na predkolskom
nivou, te da odnos izmeu devojica i deaka ukljuenih u sportske
klubove jo uvek trpi ire, kulturoloke uticaje, tako da je zastupljenost
devojica predkolskog uzrasta u sportskim klubovima primetno slabija.
Utvreno je da je 996 dece (55,03%) ukljueno u rad neke sportske
kolice ili kluba, dok 814 (44,97%) nije. Deca predkolskog uzrasta su
znatno manje ukljuena u sportske klubove u odnosu na decu
osnovnokolskog uzrasta (Tabela 4-5).

Tabela 3-5 Ukljuenost u sportske klubove deaka i devojica razliitog uzrasta

Deca koja su
ukljuena
u sportske klubove
Deca koja nisu
ukljuena
u sportske klubove

Deaci 205 335 540
Predkolski
uzrast
Devojice 216 287 503
Deaci 319 82 401
Osnovnokolski
uzrast
Devojice 256 110 366
996 814 1810

Na uzorku od 943 dece uzrasta od 4 do 7 godina (prosene
starosti 5,72 godina), iz predkolskih ustanova u Novom Sadu, Somboru,
Sremskoj Mitrovici i Bakoj Palanci, primenjen je upitnik za roditelje od
36 indikatora za procenu ponaanja njihove dece. Analiza je obuhvatila
ponaanje u odnosu na ukljuenost dece u organizovane fizike
aktivnosti. Dobijeni rezultati su pokazali da se pojedini oblici ispoljenog
ponaanja kao to su: agresivnost, ivahnost, nemir, ee ispoljavaju u
dece koja nisu ukljuena u fizike aktivnosti. Razlike se vie ispoljavaju
kada se ponaanje posmatra i u odnosu na pol dece, te se pol izdvaja kao
bitan faktor razlika u navedenim ispoljavanjima. Nezavisno od pola
ispitanika, manifestacije deijeg ponaanja koje su usmerene ka drugim
osobama su znaajno vie navoene, od strane roditelja, u odnosu na one
koje su usmerene ka samom detetu. Rezultati dobijeni u ovom
istraivanju mogu pomoi u odreivanju smernica u organizovanju
fizikih aktivnost u radu sa decom a u cilju unapreenja i ouvanja
mentalnog zdravlja dece. Na slian smer ukazuje i istraivanje Madia

28
AP Vojvodina

Zdravlje stanovnika Vojvodine

(2006) u kojem su praene relacije izmeu poremeaja u ponaanju dece
Vojvodine i delom njihovog motorikog statusa.
Na uzorku od 756 devojica i deaka predkolskog uzrasta
sprovedeno je istraivanje u kom je analizirana povezanost konativnih
karakteristika pri emu je tretirano njihovo neprilagoeno ponaanje i
rezultati u nekim testovima repetitivne i statike snage. Za procenu
aberantnog ponaanja ispitanika primenjen je upitnik koji su popunjavali
roditenji pomenute dece i koji je sadrao listu od 36 simptoma. Zakljuak
je bio da da pojaana usmerena fizika aktivnos doprinosi smanjenju
manifestovanja poremeaja u ponaanju.
Nivo fizike aktivnosti, na svetskom nivou, stalno se smanjuje i
to zdravstveno nepovoljno smanjenje e se nastaviti. Obim fizike
aktivnosti u razvijenim zemljama sveta je alarmantno jer najvei broj
profesionalnih aktivnosti zahteva malu fiziku aktivnost, a ostali,
neprofesionalni deo dana, ljudi provode neaktivno. U zemljama u
tranziciji profesionalana fizika aktivnost se naglo menja i znaajno se
smanjuje usled ekonomskog razvoja i urbanizacije. Otuda znaaj fizike
aktivnosti u institucionalnim uslovima vaspitno-obrazovnog sistema sve
vie dobijaju na vanosti. Predkolske ustanove, osnovne i srednje kole
moraju biti nosioci zdravstvene prevencije kroz sticanje znanja i navika
vezanih za zdrav nain ivota.

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
29