9

9

SPORT OSOBA SA
INVALIDITETOM








Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), ak
10% svetskog stanovnitva ine osobe sa invaliditetom. Raspoloivi
podaci pokazuju da slina struktura vai i za AP Vojvodinu, to praktino
znai da meu 310.000 stanovnika Novog Sada egzistira oko 31.000
osoba sa invaliditetom. U okviru ovog broja, procenjuje se da postoji oko
9.300 (ili 3 % ukupnog stanovnitva) osoba ometenih u mentalnom
razvoju, dok 21. 700 (ili 7 %) ine osobe sa telesnim invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su, dakle veoma brojne, a definiu se kao
pojedinci sa psihofizikim nedostatcima (sa kojima se raaju ili ih stiu
tokom ivota). Ovi nedostaci utiu na naruavanje njihovog integriteta
kao ljudskih bia i onemoguavaju im da se formiraju, ispolje i ostvare
kao ptpuno prihvaeni lanovi drutva. To nisu bolesne osobe koje bi
trebalo leiti, a nisu ni zdrave, jer je njihovo zdravlje dezintegrisano
njihovim psihofizikim nedostatkom. To dovodi do fizike i mentalne
neuravnoteenosti i onemoguava prilagoavanje drutvenoj sredini, te
vladanje vlastitim biolokim i socijalnim mogunostima.
Sport i telesne vebe odavno se koriste kao sredstvo leenja. Po
zavretku drugog svetskog rata, borake organizacije i udruenja ratnih
vojnih invalida uviaju znaaj sporta u osposobljavanju invalida i poinju
sa meusobnim takmienjima u pojedinim disciplinama. Vremenom su
se stvorili uslovi za formiranje Saveza za sport i rekreaciju invalida po
republikama, a 1966. godine osnovan je Savez za sport i rekreaciju
invalida Jugoslavije. Zadatak ovog Saveza bio je da koordinira rad, prua
strunu pomo, posreduje u razmeni iskustava izmeu republikih
saveza, da osposobljava i afirmie invalidne osobe, te da pomae njihovo
Strategija razvoja sporta

ukljuivanje u normalne tokove ivota kroz fiziku aktivnost. Raspadom
bive Jugoslavije, ukida se Savez za sport i rekreaciju invalida
Jugoslavije, a kao njeni nastavljai ostaju Savez za sport i rekreaciju
invalida Crne Gore, Sportski Savez invalida Srbije i Sportski Savez
invalida Vojvodine, koji su novim Zakonom o sportu preregistrovane
1998. godine u Ministarstvu za omladinu i sport republike Srbije. Danas
egzistiraju Sportski savez invalida Srbije i Sportski Savez invalida
Vojvodine.

9.1. STRUKTURA I RAD
ORGANIZACIJA

Analizom trenutnog stanje, dolo se do zakljuka da je delovanje
organizacija koje se bave sportom osoba sa invaliditetom na teritoriji
Srbije, prilino neusaglaen. Piramidalnim prikazom (od vrha ka bazi)
uoavaju se sledei subjekti organizacije:
Paraolimpijski komitet Srbije ( POKS )
Sportski savez invalida srbije (SSIS )
Sportski savez invalida Vojvodine ( SSIV )
Optinske organizacije registrovane za sport i rekreaciju invalida
Sportska drutva, klubovi, druine i sekcije
Osobe sa invaliditetom koje se samostalno bave sportsko-
rekreativnim aktivnostima

Osobe sa invaliditetom kao baza sistema, esto nemaju u matinoj
organizaciji informaciju o tome gde, kome, kada i kako de se obrati
ukoliko eli da se bave sportsko rekreativnom aktivnosti. Optinske
organizacije, registrovane za sport i rekreaciju invalidnih osoba, u veini
sluaja nemaju specijalistiki osposobljeno struno lice iji je zadatak da
organizuje, osmisli i sprovodi plan i program rada. Na teritoriji
Vojvodine, od 11 optinskih organizacija, samo u tri postoje zaposlena
struna lica za rad sa osobama sa invaliditetom (u Novom Sadu dva, a u
Panevu i Kikindi po jedno). Osim ovog, est problem je i obezbeivanje
sportskih terena na kojima bi se sprovodile svakodnevne sportsko-
rekreativne aktivnosti invalidnih osoba, kao i neposedovanje
prilagoenih rekvizita za pojedine sportske discipline, to je posledica
nedovoljnih materijalnih izdvajanja. Veina registrovanih organizacija
nije obuhvaena budetom optine.

104
AP Vojvodina

Sport osoba sa invaliditetom

Sportski savez invalida Vojvodina (SSIV) organizuje takmienja
na nivou Pokrajine u sportskim disciplinama: plivanje, kuglanje, atletika,
sportski ribolov, stoni tenis, pikado, streljatvo vazdunim i MK orujem,
golbal, ah i visea kugla. Ova asocijacija ima karakter udruenja
graana, te svoje aktivnosti zasniva na volonterskom radu. Osim
nedostatka brige drutva i nedostatka materijalnih sredstava, jedan od
problema sa kojim se susree SSIV je i taj to drutveno-humanitarne
organizacije na nivou Vojvodine, iako nisu registrovane za obavljanje
poslova iz oblasti sporta i rekreacije, organizuju takmienja na nivou
pokrajine samo za odreenu kategoriju osoba sa invaliditetom. Uesnici
tih takmienja, esto bez ikakvih prethodnih priprema, nastupaju u
nekoliko sportskih disciplina, to je suprotno programskom opredeljenju
da se na Pokrajinskim prvenstvima Vojvodine organizovano ukljuuju
osobe svih kategorija invalidnosti u odreenim sportskim disciplinama.
Sportski savez invalida Srbije (SSIS) okuplja 33 organizacije iz
ue Srbije i 11 organizacija iz Vojvodine. Na teritoriji Vojvodine, istina,
registrovano je daleko vie organizacija koje se bave problemima
invalida (oko 160), ali je samo njih 11 ue usmereno ka pitanjima sporta i
rekreacije ove kategorija stanovnitva (Bela Crkva, Zrenjanin, Inija,
Kikinda, Kula, Novi Sad, Panevo, Sombor, Stara Pazova, Subotica i
Baka Palanka. Sportski savez invalida Srbije organizuje dravna
prvenstva za sve kategorije invalidnosti u sledeim disciplinama:
plivanje, kuglanje, atletika, sportski ribolov, stoni tenis, streljatvo
vazdunim i MK orujem, ah i golbal. Kljuni problem na ovom nivou
je to optinske organizacije iz ne dobijaju sredstva za svoje aktivnosti,
nemaju struna lica za planiranje i sprovoenje aktivnosti.
Paraolimpijski komitet Srbije (POKS), kao krovna organizacija,
deluje u sastavu nacionalnog olimpijskog komiteta. On prvenstveno vodi
rauna o vrhunskim takmiarima koji nastupaju na najveim
meunarodnim takmienja. Jo od olimpijskih igara u Barseloni,
odranih 1992. godine, neposredno pre ili nakon odravanja pravih
olimpijskih igara, organizuju se Paraolimpijske igre na kojima uestvuju
samo osobe sa invaliditetom, podeljene u nekoliko kategorija. Na
olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, paraolimpijci bi trebalo da
svoja takmienja organizuju u isto vreme sa tradicionalnim olimpijcima.
Iako su srpski sportisti, meu kojima je bilo dosta onih sa teritorije AP
Vojvodine, na paraolimpijskim igrama redovno ostvarili zapaene
rezultate i osvajali brojne medalje, drava jo uvek nije pokazala
zadovoljavajui interes i odvojila dovoljno budetskih sredstava za

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
105

Strategija razvoja sporta

njihove pripreme i takmienja. Tako su funkcioneri paraolimpijskog
komiteta daleko vie zaokupljeni prikupljanjem novca kroz razne
donatorske i sponzorske akcije, nego li praenjem kompletnog sistema
rada u sportu osoba sa invaliditetom. Posledica toga je slaba
komunikacija sa opinskim organizacijama, nepostojanje zajednikih
programa i odsustvo dugoronog planiranja.

9.2. OSVRT NA NEKE SPORTSKO-
REKREATIVNE AKTIVNOSTI
OSOBA SA INVALIDITETOM

Osobe sa invaliditetom uglavnom su preputene same sebi.
Organizovane aktivnosti su prvenstveno u obliku povremenih takmienja
manifestacionog karaktera, a realizuju se sa velikim potekoama, uz
oslanjanje na dobru volju organa lokalne samouprave i sportskih foruma.
Kako nema uniformnog i stabilnog modela rada, u ovom elaboratu
prikazani su neki pojedinani primeri funkcionisanja na lokalnom nivou.

9.2.1. MODEL GRADA NOVOG SADA

Prema optoj proceni, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom na
teritoriji grada Novog Sada, tek neto vie od 6% njihovog ukupnog
broja se na organizovan nain bavi sportsko rekreativnim aktivnostima,
to je poraavajui podatak. Njihove aktivnosti analizirane su u odnosu
na uzrast.
Od 9.300 registrovanih lica ometenih u mentalnom razvoju, njih
oko 900 je ukljueno u vaspitno-obrazovni i rehabilitacijski proces u
koli Milan Petrovi. U domu Veternik smeteno je 600 korisnika od
kojih se 300 bavi organizovanim sportsko-rekreativnim aktivnostima,
propisanim planom i programom za tu kategoriju. Realno se, meutim,
procenjuje da je samo 1.100 osoba ometenih u mentalnom razvoju (oko
12% od ukupnog broja) stvarno ukljueno u redovnu organizovanu
sportsku aktivnost. Deca koja ne pripadaju ovoj kategoriji invalidnosti,
nastavu pohaaju u redovnim kolama ili u posebnim odeljenjima u
okviru redovnih kola. Nastavni plan plana i program realizuju profesori i
nastavnici fizikog vaspitanja, od kojih mnogi nisu proli posebnu obuku
za rad sa invalidnom decom.

106
AP Vojvodina

Sport osoba sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom koje ne potpadaju pod kolski program,
svoja prava da se organizovano bave sportsko-rekreativnim aktivnostima
ostvaruju preko Saveza za sport i rekreaciju invalida grada Novi Sad. S
obzirom na to da grad Novi Sad ima 21.700 registrovanih osoba sa
telesnim invaliditetom, a da se 600 osoba bavi svakodnevnim sportsko-
rekreativnim aktivnostima, mogue je izvesti poraavajui zakljuak da
je svega 3 % osoba sa telesnim invaliditetom ukljueno u ove aktivnosti.
Savez za sport i rekreaciju invalida grada Novi Sad je sportska,
drutveno-humanitarna organizacija, koja okuplja osobe sa invaliditetom,
zainteresovane za bavljenje sportom, bez obzira na kategoriju
invalidnosti, pol i uzrast. Cilj Saveza je da ukljui to veeg broja osoba
sa invaliditetom, prvenstveno radi njihove socijalizacije i poboljanja
psihomotornog statusa. Ukoliko se tokom aktivnosti uoe pojedinci koji
ele i mogu svojim sposobnostima da postignu vrhunske rezultate,
ukljuuju se u trenani proces.
U Savez se ulanjuju sportska drutva invalida i druge sportske
organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom (druine, klubovi i sl).
Osobe sa invaliditetom imaju i mogunost ukljuivanja u organizovani
sistem takmienja od optinskog, preko pokrajinskog, do republikog
nivoa, kao i na meunarodnim takmienjima. Pored zvaninih, postoje i
brojna takmienja na kojima uestvuju osobe sa invaliditetom u okviru
matinog sportskog drutva ili druine (kluba) koji se ogledaju u
meusobnim susretima klubova ili optinskih Saveza, te tradicionalnim
susretima gradova i memorijalnim turnirima.
Savez za sport i rekreaciju invalida grada Novi Sad trenutno ini
7 sportskih drutava, jedna streljaka druina i dva kluba. Ukupan broj
osoba sa invaliditetom ulanjenih u lanice Saveza je oko 1.800 od kojih
se izmeu 450 i 600 osoba redovno bavi sportskim aktivnostima.
Uesnici sportsko-rekreativnih aktivnosti su uglavnom invalidi
rada, opti invalidi, paraplegiari, slepi i slabovidi, gluvi i nagluvi i
invalidi rata. Svaka navedena kategorija ima svoju organizaciju (Savez ili
drutvo). Na teritoriji Novog Sada postoji mnogo vei broj osoba sa
invaliditetom, kao i organizacija koje nemaju registrovano sportsko
drutvo invalida i time nisu lanice Saveza (na primer: paraplegiari i
kvadriplegiari, cerebralci, MNRO, multipleskleroza, dijalizirani i mnogi
drugi). Posledica toga je da nisu direktno ukljueni u program sportsko-
rekreativnih aktivnosti Saveza. Ovaj problem je do sada reavan tako to
su pojedinci koji ele da se bave sportsko-rekreativnim aktivnostima, a
nemaju u svojoj kategoriji sportsko drutvo, upuivani u sportska drutva

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
107

Strategija razvoja sporta

koja okupljaju opte invalide, da preko njih ostvare svoja prava i tako ne
budu iskljueni iz sistema i oteeni. Ovakav nain ukljuivanja invalida
u sportsko-rekreativne aktivnosti bi trebao da se promeni. Bilo bi
racionalno da se sve postojee kategorije invalida na teritoriji Novog
Sada organizuju u sportska drutva, odnosno da se ukljue u SSRIG Novi
Sad i tako omogue jedinstven sistem organizacije i komunikacije.
Poseban problem Novog Sada (kao i cele Vojvodine) predstavlja
ukljuivanje mladih osoba sa invaliditetom u sportsko-rekreativne
aktivnosti. Najei problemi u vezi sa ovim su:
Neinformisanost potencijalnih korisnka o mogunostima i
postojanju ovakvog programa u Novom Sadu
Deca kolskog uzrasta potpadaju pod kolski sport i sistem
kolskih prvenstava
Mnoge mlade osobe sa invaliditetom koje bi se bavile sportsko-
rekreativnim aktivnostima ne mogu da dolaze u postojee termine
Saveza zbog kole, posla ili poklapanja termina drugih sportskih
disciplina, na iju promenu Savez ne moe da utie.
Delimino reavanje problema lei, pre svega, u iznalaenju
naina da se evidentiraju mlade osobe sa invaliditetom i da se njihovim
edukovanjem kroz nastavu fizikog vaspitanja u toku kolovanja, ukljue
u sport. Nakon toga koordiniranim radom strunih lica u Savezu i
preofesora fizikog vaspitanja informisati decu o mogunosti da se nakon
zavretka i dalje bave sportom u Savezu, kao i da se talentovana deca
koja postiu zapaene rezultate na kolskim takmienjima ukljue u
postojei sistem takmienja osoba sa invaliditetom. Potrebna je bolja
koordinacija izmeu Saveza, organizacija i kola koje okupljaju ova lica,
kroz seminare, posete sportskim objektima, organizovanjem meusobnih
susreta i zajednikih aktivnosti.
Osobe sa invaliditetom iz svih lanica Saveza mogu da se bave
streljatvom, stonim tenisom, plivanjem, koarkom u kolicima, pikadom,
ahom, viseom kuglom, kuglanjem, atletikom, bacanjem ploica i
golbalom. Sve aktivnosti se sprovode po unapred utvrenom planu i
programu koji sprovode dva struna lica (profesori fizike kulture),
zaposlena u Savezu. Svakodnevne aktivnosti odvijaju se na sportskom
terenu u objektu Saveza (pikado, bacanje ploica, visea kugla i
streljatvo), na sportskim terenima JPSPC Vojvodina (plivanje, stoni
tenis, koarka u kolicima) i na Sajmu (kuglanje). Jedan od veih, meu
mnogobrojnim problemima na koje Savez nailazi u sprovoenju plana i

108
AP Vojvodina

Sport osoba sa invaliditetom

programa, je nedostatak termina za korienje sportskih objekata. Novi
Sad je, istina, jedini grad u Pokrajini koji osobama sa invaliditetom
obozbeuju termine za organizovane sportsko-rekreativne aktivnosti, ali
zbog previlikog broja korisnika svi lanovi nisu u mogunosti da ih
koriste u punom obliku (problem nedostatka termina najvie je izraen u
disciplinama kuglanje i plivanje).
Idealan naina da se ovaj, kao i veina drugih problema vezanih
sa organizovanje osoba sa invaliditetom, rei je da Savez, tj. osobe sa
invaliditetom, dobiju svoj objekat posebne namene u kome bi bilo
prostora za odravanje svih sportskih sadraja, kao i za smetaj svih
organizacija invalidnih osoba.

9.2.2. SISTEM TAKMIENJA
I AKTUELNI PROBLEMI

Sistem takmienja na teritoriji Pokrajine je vrlo jednostavan i
sprovodi se kroz kvalifikacije iz nieg u vii rang. Na alost i u ovom
segmentu postoje mnogobrojni problemi koji direktno utiu na kvalitet
takmienja osoba sa invaliditetom, meu kojima su dominantni:
Mali broj prijavljenih takmiara, pogotovo na viem nivou
takmienja, jer mnoge organizacije nemaju dovoljno materijalnih
sredstava da poalju svoje predstavnike na pokrajinska i
republika takmienja. Tako se dogaa da se u nekoj kategoriji na
republikom takmienju pojave samo jedan ili dva takmiara.
Ovaj problem se do sada reavao spajanjem nekih od kategorija
to je takmiare dovodilo u neravnopravni poloaj.
Deficit strunjaka specijalizovanih za rad sa invalidnim osobama,
to je posledica ne postojanja te vrste programa na akademskim i
strukovnim visokim kolama. U Svetu je odavno zaivela praksa
da strunjaci za rad sa invalidnim osobama i smi pripadaju nekoj
od kategorija invalidnosti i po pravilu su se ranije bavile sportom.
Svi ovo specijalisti (lekari ili treneri) pohaaju seminare na
kojima dobijaju odgovarajui sertifikat ili se pak specijalizuju u
visokokolskim ustanovama.
U naoj zemlji ne postoji specijalizovani sistem kategorizacije
usmeren ka sportskim zahtevima osoba sa invaliditetom, tako da svaki
takmiar sm pribavlja reenje o invalidnosti. Na osnovu ovog reenja,
sportisti sa invaliditetom se razvrstavaju u sledee kategorije: paraplegija,

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
109

Strategija razvoja sporta

kvadriplegija, amputacija donjih ekstremiteta, amputacija gornjih
ekstremiteta, opta kategorija (ne postoji minimum ili vidljivo telesno
oteenje). U specifinim sportskim disciplinama, kao to su koarka u
kolicima (paraplegija, paraliza, parapareza i amputacija donjih
ekstremiteta) i golbalu (slepi i slabovidi) kategorizacija je drugaija.
Veinu takmienja organizuju i njima rukovode nedovoljno
osposobljena lica, meu kojima dominiraju volonteri. Otuda se na veini
takmienja svih nivoa esto deavaju propusti (neadekvatano ureeni
prilazi objektima i toaletu, nedostatak volontera, nedostatak strunosti u
suenju usled neobuenosti sudija i dr.). Za prevazilaenje kadrovskih i
organizacionih problema neophodno je izdvajanje daleko veih novanih
sredstava i intenzivna saradnja sa zemljama koje su dostigle visok nivo
organizovanosti sporta osoba sa invaliditetom.
U sportskim organizacijama za sport lica sa invaliditetom, kao
stalno zaposlenih, je veoma malo strunih lica. Struni rad u Sportskom
Savezu invalida Novog Sada, na primer, u vidu organizacije i realizacije
sportsko-rekreativnih programa, sprovode samo dva stalno zaposlena lica
odgovarajueg profila. Njihov zadatak je: planiranje i sprovoenje
aktivnosti za osobve sa invaliditetom (sportista i rekreativaca), realizacija
programa na sportskim terenima i organizacija takmienja na gradskom
nivou. Praenjem rezultata sa gradskih takmienja, kao i rada na
sportskom terenu, struna lica selektiraju pojedince i ekipe za dalja
takmienja.
Veliki problem u praksi predstavlja i nemogunost istovremenog
rada sa selektiranim ekipama i pojedincima kojima su neophodne
pripreme za takmienja i rekreativaca zbog neadekvatnih uslova za rad.
Kao posledica ovakvog stanja belei se stagnacija naih invalidnih
sportista na meunarodnim takmienjima usled malog broja trenanih
sati, ali i stagnacija stalno aktivnih rekreativaca koji nemaju dovoljno
prostora i termina za vebanje.

9.3. ZAPAANJA I PREPORUKE

Podatak da se u AP Vojvodini samo 8% stanovnika kategorisanih
kao osobe sa invaliditetom bavi organizovanim sportskim aktivnostima je
poraavajui u poreenju sa nekim evropskim zemljama u kojima broj
fiziki aktivnih osoba sa invaliditetom iznosi i do 80%. To pokazuje ne
samo da smo siromano i nedovoljno ureeno drutvo, ve da nismo

110
AP Vojvodina

Sport osoba sa invaliditetom

dovoljno humana, niti sportska nacija. Ovi podaci nedvosmisleno
pokazuju da bi jedan od od stratekih ciljeva Pokrajine u narednom
periodu trebalo da bude stvaranje preduslova za ukljuivanje to veeg
broja invalidnih osoba u organizovane sportsko-rekreativne aktivnosti i
formiranje kvalitetnije materijalne osnove za njihov struni tretman. Za
ostvarenje ovog cilja nepohodno je uvaiti sledea zapaanja i preporuke:

U pokrajinskom budetu je neophodno planirati daleko vea
materijalna sredstva za sportsko-rekreativne aktivnosti osoba sa
invaliditetom. Stvaranjem iroke baze omoguie se ne samo
stvaranje veeg broja kvalitetnih takmiara koji promoviu zemlju
na meunarodnom planu, ve i bre sutinsko integrisanje osoba
sa invaliditetom u sve segmente drutvenog ivota. Dugoronim
planiranjem budeta trebalo bi predvideti sredstva za igradnju
kapitalnog namenski projektovanog objekta Pokrajinskog centra
za sport osoba sa invaliditetom. Osim prostora namenjenih
realizaciji kretnih (sportskih) sadraja (sale za rekreaciju, trening i
takmienje), u takvom objektu bili bi smetene i administrativne
prostorije strukovnih organizacionih jedinica.

Neophodno je sprovesti temeljnu reformu sistema organizacija
koje se bave sportom i rekreacijom invalidnih lica na svim
nivoima od lokalne zajednice do Pokrajine i Republike. Sistem
bi trebalo usmeriti ka osnivanju sportskih drutva za sve
kategorije invalidnosti i za sve uzraste. Objedinjavanjem svih
sportskih drutava u jednu celinu Savez za sport i rekreaciju
invalida Vojvodine, ostvarila bi se povezanost u radu svih
drutava, bolja komunikacija i stabilan sistem delovanja na duge
staze. Sportska drutva bi sredstva za svoje programske
aktivnosti, u ovom sluaju, dobijala preko Saveza koji bi ujedno
imao sliku o broju lanova svakog sportskog drutva, nainu
sprovoenja programskih aktivnosti i mogao sva objedinjena
potraivanja da usmeri kao pokrajinskom sekretarijatu i
republikom minstarstvu.

U sportskim drutvima koja okupljaju decu kolskog uzrasta, plan
i program planiraju bi realizovali profesori i nastavnici fizikog
vaspitanja iz njihovih kola. Kao lanice gradskog Saveza,
ostvarivali bi pravo na finansiranje svojih programskih aktivnosti,
a u saradnji sa stunim licima u Savezu najuspeniju decu iz svog

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
111

Strategija razvoja sporta

sistema takmienja direktno bi ukljuivali i u redovan postojei
sistem takmienja za osobe sa invaliditetom.

U saradnji sa visokokolskim institucijama (Fakultetom sporta i
fizikog vaspitanja i Fakultetom za sport i turizam) pokrenuti
specijalizovane katedre za kolovanje i osoposobljavanje
specijalista za rad sa invalidnim osobama. Osim standardnih
studenata, trebalo bi podstai osobe sa invaliditetom (pogotovu
aktuelne i bive takmiare) da se koluju za ovu vrstu posla.
Budui da se ne radi o atraktivnim, trino primamljivim
zanimanjima, ovu akciji bi fiansijski morali da podre pokrajinski
sekretarijati za sport i omladinu, socijalnu zatitu, kao i
sekretarijat za prosvetu. S ciljem pruanja to kvalitetnijih
informacija buduim strunjacima, neophodno je predvideti i
angaovanje proverenih eksperata iz zemalja sa visoko razvijenim
sistemom sporta osoba sa invaliditetom.

U akciju unapreenja stanja u sportu i rekreaciji osoba sa
invaliditetom, neophodno je ukljuiti to vie medijskih kua,
odnosno pokrenuti dugoronu sistematsku akciju medijske
promocije o znaaju reavanja navedenih problema.

112
AP Vojvodina