MinimalniStandardiinfrasturkture PDF

MINIMALNI STANDARDI
ZA ODRAVANJE
SPORTSKIH TAKMIENJA
praktini prirunik
Novi Sad/2010.
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA SPORT I OMLADINU
www.sio.vojvodina.gov.rs

Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine
Novi Sad, 2010. godine
MINIMALNI STANDARDI ZA ODRAVANJE
SPORTSKIH TAKMIENJA
Autor:
Miroslav Kovaev, struni saradnik za sportske objekte
Dr Milorad Dokmanac, savetnik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu
Aleksandra Babi, zamenik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu
Recezent:
Modest Duli, pokrajinski sekretar za sport i omladinu
Izdava:
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
Naslovna strana i kompijuterska obrada:
Milena Veleti, Dragan Velikovi
tampa:
tamparija Uprave za zajednike poslove pokrajinskih organa
Tira:
500 primeraka

SADRAJ
OLIMPIJSKI SPORTOVI
Sportovi na letnjim olimpijskim igrama
1. Atletika 8
2. Badminton 15
3. Biciklizam 17
4. Boks 20
5. Dizanje tegova 23
6. Fudbal 26
7. Gimnastika 28
a) Sportska gimnastika 31
b) Ritmika gimnastika 32
c) Akrobatska gimnastika 34
d) Trambulina 36
8. Hokej na travi 38
9. Jedrenje 40
10. Dudo 43
11. Kajak-kanu 46
12. Konjiki sport 48
a) Dresura 48
b) Preskakanje prepona 50
13. Koarka 53
14. Maevanje 55
15. Moderni petoboj 58
16. Odbojka 61
17. Rukomet 64
18. Rvanje 66
19. Stoni tenis 68
20. Streliarstvo 71
a) Streliarstvo na otvorenim terenima 71
b) Streliarstvo u dvoranama 74
21. Streljatvo 76
22. Tekvondo 78
23. Tenis 80
24. Triatlon 82
25. Veslanje 86
26. Vodeni sportovi 89
a) Plivanje 89
b) Vaterpolo 91
c) Skokovi u vodu 93
d) Sinhrono plivanje 95

Predgovor
Uvod
Praktini prirunik - Minimalni standardi za odravnje sportskih takmienja Praktini prirunik - Minimalni standardi za odravnje sportskih takmienja

SADRAJ
PRIDRUENI SPORTOVI PRI MEUNARODNOM OLIMPIJSKOM KOMITETU (ARISF)
34. Bandi 125
35. Bezbol 127
36. Bilijar 129
a) Osmica 130
b) Devetka 131
c) Desetka 132
37. Boanje 133
38. Bovling 135
a) Kuglanje 137
39. Brid 138
40. Dvoranski hokej 140
41. Golf 142
42. Karate 145
43. Korfbol 147
44. Kriket 149
45. Motociklizam 151
46. Motonautika 153
47. Nadvlaenje konopa 155
48. Netbal 157
49. Orijetiring 159
50. Pelota 161
51. Planinarstvo 164
a) Planinarstvo 165
b) Alpinizam 165
52. Ples 168
53. Podvodne aktivnosti 171
Sportovi na zimskim olimpijskim igrama
27. Biatlon 97
28. Bob 99
29. Hokej na ledu 101
30. Karling 105
31. Sankanje 107
32. Skijanje 110
a) Slalom 110
b) Spust 112
c) Veleslalom 114
d) Super G 116
e) Skijaki skokovi 118
f ) Nordijsko skijanje (tranje) 119
33. Klizanje 121
a) Brzo klizanje 121
b) Brzo klizanje na kratkim stazama 122
c) Umetniko klizanjem 123
Praktini prirunik - Minimalni standardi za odravnje sportskih takmienja

SADRAJ
54. Polo 173
55. Reketbol (Racquetball) 175
56. Ragbi 177
57. Roleri 180
58. Skijanje na vodi 182
59. Skvo 184
60. Softbol 186
61. Spasioci na vodi 188
62. Sportsko penjanje 190
63. Sumo 192
64. Surfng 194
65. ah 196
66. Vazduni sportovi 198
67. Vu-u 200
SPORTOVI PREPOZNATI OD MEUNARODNOG OLIMPIJSKOG KOMITETA (SPORTACCORD-GAISF)
68. Ameriki fudbal 202
69. Sportski ribolov 204
70. Sambo 206
71. Aikido 208
72. Bodi bilding 210
73. Diu dicu 212
74. Go 214
75. Kendo 216
76. Kik boks 218
77. Pikado 220
OSTALI SPORTOVI
78. Savate 222
79. Futsal 224
80. Sportski aerobik 226

PREDGOVOR
Ideja o izdavanju prirunika ovog tipa nastala je kao potreba, i nije sluajno to je ovako velik broj sportova
opisan u priruniku. Sport poslednjih decenija doivljava veliku ekspanziju, a to se naroito odnosi na broj
sportova koji se neprestano poveavaju, tako da je mnogima, ak i sportskim radnicima i strunjacima u
sportu, nemogue imati osnovna saznanja o tako velikom broju sportova.
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je poslednjih godina uloio znaajna sredstva u izgradnju novih
sportskih objekata kao i sanaciju postojeih sportskih objekata. Radei na ovim projektima stalno smo se
susretali sa problemima oko pronalaenja standarda sportskih objekata i terena. To je na neki nain bila
incijalna kapisla za pisanje ove knjige kako bi se na jednom mestu prikazale dimenzije sportskih borilita i
terena za sve sportove koji egzistiraju na ovom naem prostoru.
Prirunik predstavlja znaajan korak informisanosti kad su u pitanju normativi i standardi sportskih
terena i objekata koji su neophodni za odravanje sportskih takmienja. Isto tako svi oni koji upravljaju
sportom sa bilo kojeg nivoa vlasti, imae mogunost koristiti ovaj prirunik pri planiranju izgradnje
novih sportskih objekata, ili sanacije postojeih sportskih terena. Ovaj prirunik e im biti velika pomo
pri utvrivanju standarda kad su u pitanju dimenzijame sportskih terena i borilita koje su propisane od
strane meunarodnih sportskih federacija. Isto tako prirunik e sigurno postati sastavni deo literature
projektanata koji se bave projektovanjem i sanacijom sportskih terena.
Ovaj prirunik je i korak vie u uvoenju standarda kad su u pitanju sportski tereni i borilita na naom
prostorima, koji e se sasvim sigurno u narednom periodu morati da se potuju, kako u svrhu prilagoavanja
meunarodnim standardima, ali i podizanju nivoa kvalitete koje treba da pruaju sportski tereni i borilita
naim sportistima u svakodnevnom treningu i takmienju.
MODEST DULI
Pokrajinski sekretar za sport i omladinu

UVOD
Danas imamo situaciju u kojoj duh novog vremena i bri nain ivljena nau omladinu jednostavno udaljava
od sporta i sportskih aktivnosti. Da bi vratili kulturu sporta moramo pre svega ulagati u promociju istog, a to
moemo nabolje ostvariti promocijom pisane rei. Nakon dugogodinjeg radnog iskustva u Pokrajinskom
sekretarijatu za sport i omladinu, stvorila se potreba da podaci o dimenzijama sportskih borilita budu
opisana kroz knjigu, i da sadre to vei broj sportova koji su prisutni kako u AP Vojvodini tako i u dravi
Srbiji.
Prirunik Minimalni standardi za odravanje sportskih takmienja, pisan je u cilju informisanja iroke
populacije (sportski radnici, strunjaci u sportu, treneri, sportisti, projektanti, investitori...), tako da je sama
terminologija zastupljena u ovom priruniku prilagoena kako poetnicima, tako i strunom kadru u oblasti
sporta. Ova knjiga je usko strunog sadraja, te kao takva sigurno e biti od velike koristi irokom spektru
sportskih radnika koji rade u sportskim savezima, klubovima, kolama, itd. Nain izraavanja kojim su se
koristili autori je pojednostavljen upravo iz razloga da bi sadraj bio to bolje shvaen za primenu.
Pored detaljnog opisa sportskih borilita svih olimpijskih sportova, knjiga sadri i opis sportskih terena i
borilita sportova koji koji su pridrueni lanovi Meunarodnog olimpijskog komiteta (ARISF) kao sportova
koji koji su prepoznati sportovi od strane Meunarodnog olimpijskog komiteta (SPORTACCORD-GAISF). Isto
tako su date dimenzije i sportskih terena i borilita i nekih sportova koji nisu udrueni u ove meunarodne
sportske federacije a egzistiraju na ovim naim prostorima.
Jedan od osnovnih ciljeva zato se prilo izradi ove knjige jeste podizanje opte informisanosti irokog
spektra populacije o dimenzijama sportskih borilita. Sve to je navedeno u ovoj knjizi ima veliki znaaj za:
sportske radnike, strunjake u sportu, lica u dravnoj upravi koja rade u resoru sporta, trenere, profesore u
kolama, sportiste, projektante, investitore, novinare, kao i za obine graanine koje interesuje sport i prate
sportska zbivanja. Svima njima e ova knjiga pruiti osnovne podatke o sportskim terenima i borilitima na
kojima se odravaju sportska takmienja u toj grani sporta.
Budui da se danas nalazimo u vremenu brzih promena u svim podrujima, pa tako i u sportu, promene
u dimenzijama sportskih terena i borilita su isto tako mogue. Iz tog razloga ispod naslova sporta je dat
veb sajt meunarodne sportske federacije kao i nacionalne sportske federacije u toj grani sporta. Na ovim
veb sajtovima se nalaze kako pravila sportske grane tako i dimenzije sportskih terena i borilita. Svi koji
budu koristili ovu knjigu treba da se u narednom periodu obavezno informiu o eventualnim izmenama i
promenama.

ATLETIKA (athletics)
www.atletskisavez.rs (www.iaaf.org)
Praktini prirunik - Minimalni standardi za odravnje sportskih takmienja 8
Izvod teksta o sportu
Atletika je jedna od temeljnih i najrairenijih sportskih grana, a koja obuhvaa: trkake, bacake
i skakake discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti zovemo je, to atletika istinski i jest, kraljica
sportova! Atletskim vebama stie se fzika snaga, izdrljivost, brzina i okretnost, a uvruju se
svojstva volje kao to su hrabrost, odlunost i upornost...

1.Travnati deo 7. Disk
2. Atletska staza (trkalite) 8. Skok motkom
3. Skok u dalj 9. Kugla
4. Vodena prepreka 10. Skok u vis
5. Koplje 11. Ciljna crta
6. Disk i kladivo
Slika 1.Izgled atletskog terena
1. Dimenzije i obeleavanje terena (borilita)
Merenje atletske staze:
1. Standardna duina atletske staze je 400 m i ima osam traka. Stazu ine dva paralelna prava dela i dve krivine istog
poluprenika. Atletska staza je sa unutranje strane oiviena ivinjakom od pogodnog materijala, visine priblino
5 cm i irine od najmanje 5 cm. U sluaju da deo ivinjaka mora biti privremeno uklonjen zbog odravanja drugih
disciplina, njegovo mesto se oznaava belom linijom irine 5 cm, i kupama ili zastavicama visine najmanje 20 cm,
postavljenim na belu liniju tako da se ivica osnove kupe ili drka zastavice poklapa sa ivicom bele linije blie stazi,
a na meusobnom rastojanju od najvie etiri metra. Takvo obeleavanje se primenjuje i u trci s preprekama na
delu staze ispred i iza vodene prepreke. Kod travnatih staza bez ivinjaka unutranja ivica staze se obeleava be-
lom linijom irine 5 cm, na kojoj su postavljene zastavice na rastojanju od pet metara. Zastavice se postavljaju na
unutranju ivicu linije, pod uglom od 60 prema povrini terena van staze, tako da onemogue takmiarima tranje
po liniji. Najpovoljnije dimenzije zastavica su 25 cm x 20 cm, s drkom duine 45 cm.
2. Atletska staza se meri na 30 cm od ivinjaka, ili, ako nema ivinjaka, na 20 cm od unutranje ivice staze.
3. Duina staze se meri od ivice linije starta udaljenije od cilja do ivice linije cilja blie startu.
4. U svim trkama zakljuno s trkom na 400 m, svaki takmiar tri u odvojenoj stazi, irine najmanje 1.22 m, a najvie
1.25 m, oivienoj linijama irine 5 cm. Sve staze su iste irine. Unutranja, prva staza meri se na 30 cm od ivinjaka,
ostale staze 20 cm od blie ivice linije koja, s leve strane, oiviava svaku stazu.
Napomena: Linija koja oiviava stazu s desne strane uraunata je u irinu svake staze.
5. Najvei dozvoljeni popreni nagib staze je 1:100, a najvei dozvoljeni pad staze u smeru tranja je 1:1000.
Napomena: Preporuuje se da na novim stadionima poporeni pad staze bude prema unutranjoj ivici staze.
Start:
Start se obeleava belom linijom irine 5 cm. U trkama koje se ne tre u odvojenim stazama startna linija je luno
zakrivljena kako bi svi takmiari prelazili jednako rastojanje do cilja.
Cilj:
Cilj se obeleava belom linijom irine 5 cm. Da bi se olakalo precizno postavljanje ureaja za foto-fni i da bi se
omoguilo itanje foto-fni flma, presek linije cilja i linija koje oiviavaju svaku stazu obeleava se oznakom crne
boje odgovarajueg, najee kvadratnog oblika.
2. Vrste atletskih trka
Trke s preponama:
Standardne duine trka s preponama jesu:
Mukarci: 110 m, 400 m
ene: 100 m, 400 m
Trke s preprekama (stiplez):
Standardne duine trka s preprekama jesu 2000 m i 3000 m.
U trci na 3000 m, takmiari prelaze 28 puta suvu i sedam puta vodenu prepreku, a u trci na 2000 m, 18 puta suvu i
pet puta vodenu prepreku.
Trke tafeta:
Standardne duine trka : 4 x 100 m, 4 x 200 m, 4 x 400 m
Tranje na putu
Standardne duine za trke mukaraca i ena jesu 15 km, 20 km, polumaraton (21.098 km), 25 km, 30 km, maraton
(42.195 km), 100 km i tafetna trka na putu.
Hodanje:
Trke: 10 km, 20 km, 50 km.
S TA N DA R D I ME U N A R OD N I H T R K A K I H TA K MI E N J A
10
3. Unutranje karakteristike borilita
Obavetenja o vetru:
Pokaziva smera i jaine vetra treba da bude postavljen u blizini mesta odraza u disciplinama skokova i mesta
izbaaja u disciplini bacanja koplja i diska, kako bi takmiari mogli da procene smer i jainu vetra.
Merenja:
Na takmienjima, merenja se rade overenom elinom pantljikom ili metrom, ili odgovarajuim ureajem za me-
renje. Na ostalim takmienjima mogu se koristiti i pantljike od fberglasa. Tanost svih mernih ureaja i sredstava
mora biti potvrena atestom odgovarajue institucije za kontrolu mera.
Video snimanje:
Kada za to postoje tehnike mogunosti, na takmienjima se preporuuje izrada slubenog video snimka svih dis-
ciplina, koji slui kao potvrda ispravnosti rezultata ili eventualne povrede pravila, a koji postaje sastavni deo doku-
mentacije takmienja.
tafetna palica:
tafetna palica je glatka, uplja okrugla cev, napravljena od jednog komada metala, drveta ili drugog pogodnog
vrstog materijala, duine najmanje 28 cm a najvie 30 cm. Obim palice je izmeu 12 cm i 13 cm, a teina palice ne
sme biti manja od 50 grama. Boja palice mora biti takva da je ova jasno vidljiva tokom trke.
Startni blokovi:
Upotreba startnih blokova je obavezna u svim trkama zakljuno sa 400 m, kao i za trkae prve deonice tafeta
4 x 200 m i 4 x 400 m, a zabranjena u svim ostalim trkama. Nijedan deo startnog bloka postavljenog na stazi ne sme
da prelazi startnu liniju niti da prelazi u susednu stazu.
4. Sigurnosna zona
Minimum tri metra od staze.
5. Podloga terena (borilita)
Tartan, trava, vrsta podloga.
6. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
7. Odea sportista
Odea:
Odea koju koriste takmiari mora biti ista, dizajnirana i noena tako da ne izaziva primedbe. Odea mora biti
proizvedena od materijala koji nije providan ni kada je mokar. Takmiar ne sme nositi odeu koja moe da ometa
pogled sudijama. Takmiari nastupaju u jednoobraznoj odei koju odobrava nacionalna federacija.
Obua:
Takmiar moe nastupati bos ili sa obuom na jednoj nozi ili obe noge. Svrha takmiarske obue jeste da zatiti
stopalo i da mu prui stabilan i vrst oslonac o zemlju. Obua ne sme biti napravljena tako da prua takmiaru bilo
kakvu dodatnu prednost, u nju ne smeju biti ugraene opruge niti bilo kakav drugi mehanizam. Dozvoljen je kai
preko risa stopala.
Krug za bacanje kugle i kladiva:
Unutranji prenik kruga je 2.135 m (+/- 5 mm)
Krug za bacanje diska:
Obru kruga je bele boje, debljine najmanje 6 mm i prenika 2.5 m (+/- 5 mm). Bela linija, irine 5 cm povlai se na
tlu, u duini od najmanje 75 cm, od gornje ivice obrua, bono sa obe strane kruga. Linija moe biti nacrtana na tlu
ili napravljena od drveta ili drugog pogodnog materijala. Zadnja ivica linije predstavlja produetak zamiljene linije
koja prolazi kroz centar kruga, pod pravim uglom na sredinju liniju sektora za bacanje.
Bacanje koplja:
Duina zaletita ne bi trebalo da bude manja od 33.5 m. Zaletite je obeleeno s dve paralelne bele linije irine 5 cm,
na meusobnoj udaljenosti od etiri metra. Izbaaj se izvodi iza luka koji ini deo kruga prenika osam metara. Luk
je obeleen belom linijom irine 7 cm koja moe biti iscrtana na tlu ili izraena od drveta, metala ili drugog pogod-
nog materijala u nivou tla. Na tlu se, u duini od 75 cm, povlae bele linije irine 7 cm bono od krajeva luka, pod
pravim uglom u odnosu na paralelne linije koje oiviavaju zaletite.
2. Vrste bacakih takmienja
Bacanje kugle
Bacanje diska
Bacanje kladiva
Bacanje koplja.
3.Unutranje karakteristike borilita
Obavetenja o vetru:
Pokaziva smera i jaine vetra treba da bude postavljen u blizini mesta odraza u disciplinama skokova i mesta
izbaaja u disciplini bacanja koplja i diska, kako bi takmiari mogli da procene smer i jaini vetra.
Merenja:
U svim disciplinama bacanja merenje se vri u santimetrima (1/100 m). Ukoliko izmerena duina nije pun santi-
metar, rezultat se zaokruuje na vrednost manjeg punog santimetra.
Video snimanje:
Krug za bacanje:
Krug za bacanje je oivien obruem od gvoa, elika ili drugog odgovarajueg materijala. Gornja ivica obrua
mora biti u ravni tla izvan kruga. Povrina kruga za bacanje je izraena od betona, asfalta ili drugog pogodnog
tvrdog materijala koji ne sme biti klizav. Povrina kruga mora biti horizontalna, ravna, 1.4 2.6 cm nia od gornje
ivice obrua kruga.
Oznake:
Najbolji pokuaj svakog takmiara tokom takmienja moe biti obeleen jasnom oznakom ili zastavicom koje se
postavljaju du linije koja oiviava sektor za bacanje s njegove spoljne strane.
Kugla:
Kugla je izraena od gvoa, mesinga ili drugog metala ne mekeg od mesinga, ili moe imati kouljicu izraenu od
ovih metala koja pokriva jezgro od olova ili drugog metala. Kugla mora biti okruglog oblika, glatke povrine. Da bi
se povrina kugle smatrala glatkom prosena rapavost ne sme da prelazi 1.6 m, to jest indeks rapavosti mora biti
N7 ili manji.
Disk:
Telo diska moe biti masivno ili uplje, izraeno od drveta ili drugog pogodnog materijala oivieno metalnim
obruem zaobljene ivice. Popreni presek ivice obrua odgovara krugu poluprenika priblino 6 mm. U telo dis-
ka sa svake strane mogu biti ugraene krune metalne ploe. Disk moe biti i bez ovih ploa pod uslovom da
odgovarajua povrina tela diska bude ravna i da dimenzije sprave odgovaraju datim karakteristikama.
Kladivo:
Kladivo se sastoji iz tri dela: metalne glave, ice i drke. Glava kladiva je izraena od gvoa, mesinga ili drugog
metala ne mekeg od mesinga, ili moe imati kouljicu izraenu od ovih metala koja pokriva jezgro od olova ili
drugog metala. Glava mora biti okruglog oblika, prenika najmanje 110 mm za mukarce i 95 mm za ene.
S TA N DA R D I ME U N A R OD N I H B A C A K I H TA K MI E N J A
12
Koplje:
Koplje se sastoji iz tri dela: glave, tela i hvata obavijenog kanapom. Za telo koplja koje je izraeno potpuno od
metala ili drugog pogodnog jednoobraznog materijala privrena je glava koplja koja se zavrava otrim vrhom.
Povrina tela koplja ne sme imati nikakve izboine i udubljenja, ljebove, proreze ili rapavu povrinu, mora biti jed-
noobrazna i glatka.
Zatitna mrea za bacanje diska:
Zatitna mrea je najee oblika latininog slova U. Otvor mree treba da bude irine est metara, a na daljini od
pet metara ispred sredita kruga. Visina mree na najniem delu ne sme biti manja od etiri metra. Sama mrea
moe biti izraena od ueta upredenog od prirodnih ili vetakih vlakana ili od srednje ili jako rastegljive eline
ice. Dozvoljena veliina otvora na mrei je 50 mm za elinu mreu i 44 mm za mreu od ueta.
Zatitna mrea za bacanje kladiva:
Zatitna mrea je najee oblika latininog slova U. irina otvora mree treba da bude est metara, a ovaj postav-
ljen na 4.2 m ispred sredita kruga. Visina mree na najniem delu ne sme biti manja od 7 metara. Zadnji kraj mree
mora biti najmanje 3.5 metra udaljen od sredita kruga.
Tartan, trava, beton
5. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a
6. Odea sportista
Odea:
pogled sudijama. Takmiari nastupaju u jednoobraznoj odei koju odobrava nacionalna federacija.
Obua:
stopalo i da mu prui stabilan i vst oslonac o zemlju. Obua ne sme biti napravljena tako da prua takmiaru bilo
preko risa stopala.
U svim disciplinama skokova gde se koristi zaletite, takmiari mogu postavljati oznake uz spoljnu ivicu zaletita,
osim kod skoka uvis gde se oznake mogu postavljati na samom zaletitu. Takmiari mogu koristiti jednu ili dve
oznake (koje stavlja na raspolaganje ili odobrava organizator takmienja) kao pomo pri zaletu i odrazu. Ako orga-
nizator ne ponudi odgovarajue oznake dozvoljena je upotreba lepljive trake, ali ne i krede ili druge materije koja
na tlu ostavlja trag koji se teko uklanja.
Skok u vis:
Kada to uslovi dozvoljavaju, najmanja duina zaletita treba da bude 25 m. Da bi se olakala primena ovog pravila,
na tlu se (obino pomou lepljive trake) obeleava bela linija irine 5 cm, izmeu taaka udaljenih po tri metra od
spoljne strane stalaka, tako da kroz zaletitu bliu ivicu linije prolazi vertikalna ravan koju grade blie ivice stalaka.
Skok s motkom:
Najmanja duina zaletita je 40 m, a kada to uslovi dozvoljavaju 45 m. Najmanja irina zaletita je 1.22 m, najvea
1.25 m. Zaletite je obeleeno belim linijama irine 5 cm. Bela linija irine 1 cm povlai se pod pravim uglom na
uzdunu osu zaletita u produetku gornje ivice unutranje strane kutije za ubadanje motke. Ova linija se produava
do spoljne strane stalaka.
Skok u dalj, Troskok:
Duina zaletita je namanje 40 m, a najvie 45 m mereno od linije odraza do kraja zaletita. irina zaletita je naj-
manje 1.22 m, a najvie 1.25 m. Zaletite je obeleeno belim linijama irine 5 cm.
2. Vrste skakakih takmienja
Skok u vis
Skok u dalj
Troskok
Skok s motkom.
Merenja:
Merenje u celim santimetrima vri se vertikalno od tla do najnie take gornje strane letvice. Meri se svaka nova
visina pre nego to takmiari ponu sa izvoenjem pokuaja na toj visini. U sluaju rekorda sudije proveravaju
visinu kada se letvica postavi na visinu rekorda, i ponavljaju merenje pre svakog narednog pokuaja ako je neki od
takmiara dodirnuo letvicu u skoku posle poslednjeg merenja.
Napomena: Pre poetka takmienja sudije obeleavaju letvicu, tako da je pri ponovljenim nametanjima uvek istra
strana letvice okrenuta nagore i prema zaletitu.
Video snimanje:
Letvica:
Letvica se izrauje od fberglasa ili drugog pogodnog materijala, ali ne od metala. Osim na krajevima, letvica je
okruglog poprenog preseka. Ukupna duina letvice za skok uvis je 4 m (+/- 2 cm) a za skok motkom 4.5 m (+/- 2
cm). Najvea dozvoljena teina letvice za skok uvis je 2 kg, a za skok motkom 2.25 kg. Prenik okruglog dela letvice
je 30 mm (+/- 1 mm).
Doskoite:
Najmanje dimenzije doskoita su 5 x 3 m. Za takmienja, preporuuje se da dimenzije doskoita ne budu manja
od 6 x 4 x 0.7 m.
Napomena: Stalci i doskoite treba da budu tako postavljeni da izmeu njih tokom takmienja bude razmak od
najmanje 10 cm, da bi se izbeglo da pomeranje doskoita dovodi do pomeranja stalaka.
Daska za odraz:
Daska treba da bude etvorougaona, izraena od drveta ili drugog pogodnog tvrdog materijala, duine 1.21 m do
1.22 m, irine 20 cm (+/- 2 mm) i dubine 10 cm. Mora biti bele boje. Daica s plastelinom. Daica s plastelinom se
izrauje od drveta ili drugog pogodnog vrstog materijala, duine 1.21 m do 1.22 m i irine 10 cm (+/- 2 mm). Ona
se postavlja u ljeb ili udubljenje na zaletitu, uz ivicu odrazne daske bliu jami za doskok. Povrina daice se uzdie
od nivoa daske, koso, do visine od 7 mm (+/- 1 mm).
S TA N DA R D I ME U N A R OD N I H S K A K A K I H TA K MI E N J A
14
Daska za odraz u troskoku:
Za meunarodna takmienja se preporuuje da rastojanje izmeu linije odraza i blie ivice jame za doskok ne bude
manje od 13 m za takmienja mukaraca i ne manje od 11 m za takmienja ena.
Jama za doskok:
Jama za doskok iroka je najmanje 2.75 m, a najvie 3 m. Jama treba da bude postavljena tako da se sredinja linija
zaletita produava u sredinju liniju jame. Jama mora biti ispunjena sitnim vlanim peskom, tako da nivo peska
bude u ravni sa odraznom daskom.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
Tartan.
6. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
7. Odea sportista
Odea:
pogled sudijama. Takmiari nastupaju u jednoobraznoj odei koju odobrava nacionalna federacija
Obua:
stopalo i da mu prui stabilan i vst oslonac o zemlju. Obua ne sme biti napravljena tako da prua takmiaru bilo
preko risa stopala.

BADMINTON (badminton)
www.badminton.org.rs (www.internationalbadminton.org)
Badminton je igra slina tenisu i igraju je dva ili etiri igraa. Iako je badminton rairen vid
rekreacije, on je ujedno i standardni olimpijski sport. Igra je slina tenisu u kojoj se loptica sa
perima udara reketom, preko mree u protivniko polje...
76 cm 3.88 m 1.98 m
46 cm
530 mm
950 mm
13.4 m
5
.
2

m

-

t
e
r
e
n

z
a

s
i
n
g
l
6
.
1

m

-

t
e
r
e
n

z
a

d
u
b
l
m
r
e
a
LEVO SERVISNO POLJE
DESNO SERVISNO POLJE
DESNO SERVISNO POLJE
LEVO SERVISNO POLJE
Slika 2. Teren za badminton
15
S TA N DA R D I ME U N A R OD N I H TA K MI E N J A
1. Dimenzija terena (borilita)
Teren je dimenzija 5,18 x 13,40 m (za singl) i 6,1 x 13,40 m (za parove).
2. Obeleavanje terena (borilita)
Teren treba biti pravougaonik oznaen linijama irokim 40 mm. Crte koje oznaavaju igralite treba da budu lako
uoljive i po mogunosti bele ili ute boje. Sve su crte deo prostora koji omeuju.
3. Unutranje karakteristike
Stubovi:
Stubovi treba da budu visoki 1.55 m u odnosu na povrinu igralita. Stubovi ili njihovi nosai ne smeju ulaziti u polje.
Takoe, treba da budu smeteni na bone dubl linije bez obzira na to igra li se pojedinani ili dubl me.
Mrea:
Mrea treba da bude napravljena od tanke tamne niti jednake debljine sa otvorima ne manjim od 15 mm i ne veim
od 20 mm. Mrea treba da bude iroka 760 mm i dugaka najmanje 6.1 m. Vrh mree obeleen belom trakom
irine 75 mm, presavijenom tako da se kroz nju provue ue ili ica. Ova traka treba da lei na toj ici ili uetu. Ue ili
ica vrsto zategnuti i poravnati s vrhom stubova. Vrh mree je 1.524 m na sredini igralita, a 1.55 m iznad bonih
dubl linija. Ne sme biti nikakvih praznina izmeu krajeva mree i stubova. Ako je potrebno, mrea moe biti celom
irinom.
Loptica:
Loptica moe biti napravljena od prirodnih i/ili umetnih materijala. Od kakvog god materijala da je napravljena,
loptica mora imati opta svojstva letenja, slina onim koje ima loptica napravljena od prirodnih pera s plutanom
bazom prekrivenom tankom konom presvlakom.
Pernate loptice:
Loptica treba da ima 16 pera uvrenih u bazu. Pera se mere od vrha baze do kraja pera i svako pero mora biti iste
duine. Ova duina moe biti izmeu 62 mm i 70 mm. Vrhovi pera oblikuju krug prenika 58 mm do 68 mm. Pera su
vrsto vezana koncem ili drugim prikladnim sredstvom. Baza je prenika 25 mm do 28 mm te zaobljenoga donjeg
dela. Loptica treba da bude teka od 4,74 g do 5.50 g.
Reket:
Okvir reketa ne sme prelaziti 680 mm cele duine ni 230 mm cele irine. iani deo ne sme prelaziti 280 mm cele
duine, ni 220 mm cele irine.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 5 m od terena do gledalita.
Terafeks, guma, parket.
6. Temperatura
Temeperatura ne sme biti via od 25 C (77 F), niti nia od 16 C (61 F).
7. Osvetljenje
Na svetskim i zvaninim takmienjima osvetljenje prostora za igru mora biti izmeu 1000 i 1500 lux-a, mereno 1 m
iznad podloge prostora za igru.
16 Praktini prirunik - Minimalni standardi za odravnje sportskih takmienja
Biciklizam je rekreacija, sport i nain kretanja kopnom korienjem bicikla, prevoznog sredstva
na ljudski pogon. Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkrie bicikla nije vezano za odreenu
godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo vie primera vozila pokretanih ljudskom
snagom. Danas je biciklizam standardni Olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i odreen
broj biciklistikih disciplina koje nisu u olimpijskom programu. Lista biciklistikih sportova i
disciplina:
drumski biciklizam
brdski biciklizam
ciklokros
biciklizam na pisti

BICIKLIZAM (cycling)
www.bss.rs (www.uci.ch)
Slika 3. Drumska trka
min 25 km
17
18
Duina i trajanje etapa:
kros: krug od najmanje 5 km
drumska trka: staza ili krug od najmanje 25 km
kratka staza: krug od najvie 5 km s trajanjem izmeu 30 min i 60 min
pojedinani kronometar: izmeu 5 km i 25 km
ekipni kronometar: izmeu 5 km i 25 km
maraton: najmanje 60 km
Cilj trke:
Ciljna crta je crna crta irine 4 cm na belom polju irine 72 cm, tako da su dva polja od 34 cm sa svake strane crne
crte. Za brdske biciklistike trke belo polje je irine 20 cm, to znai da su bela polja po 8 cm sa strane crne crte.
Staza:
Organizator mora postaviti oznake koje oznaavaju:
nulti kilometar (pravi start),
pedeseti kilometar i nakon toga barem zadnjih 25, 20, 10, 5, 4, 3 i 2 km; u trkama koje se zavravaju na krugu treba
oznaiti zadnja 3, 2, i 1 km i broj krugova preostalih do kraja trke,
udaljenosti do ciljne crte: 500 m , 300 m, 200 m, 150 m, 100 m i 50 m,
poslednji kilometar mora biti oznaen crvenim trouglom; osim ciljne oznake nikakva visea oznaka ne sme biti
izmeu crvenog trougla i ciljne oznake,
organizator mora pre ciljne crte osigurati skretanje za sva vozila (ukljuujui i motore).
Ukoliko se trka vozi na krugu, krug mora biti dug najmanje 12 km.
3. Tehnike specifkacije
Bicikl ne sme biti dui od 185 cm niti iri od 50 cm. Tandem ne sme biti dui od 270 cm niti iri od 50 cm. Razmak
izmeu unutarnjih taaka prednje vilice ne sme biti vei od 10,5 cm. Razmak izmeu unutarnjih taaka zadnje vilice
ne sme biti vei od 13,5 cm. Vrh sedala (prednji vrh) treba biti najmanje 5 cm iza okomice koja prolazi kroz osovinu
pogona. Povrina sedala na kojoj se sedi treba biti vodoravna. Duina sedala je od 24 cm do 30 cm. Razmak izmeu
osovine pogona i zemlje je od 24 cm do 30 cm. Razmak izmeu okomica koje prolaze osovinom pogona i osovinom
prednjeg toka jeste od 54 cm do 65 cm. Razmak izmeu okomica koje prolaze osovinom pogona i osovinom zad-
njeg toka jeste od 35 cm do 50 cm. Dijametar toka moe biti od 55 cm do 70 cm ukljuujui i gumu.
Na ciklokros biciklima irina gume ne sme prelaziti 35 mm.
Teina:
Teina bicikla ne moe biti manja od 6,8 kg.
Oblik:
Za putna takmienja, osim kronometra i ciklokrosa, okvir bicikla treba da bude tradicionalnog izgleda, dizajniran na
bazi glavnog trougla. Okvir treba biti sastavljen od ravnih ili kupastih, ali pravocrtnih cevi (koje mogu biti okrugle,
ovalne, spljotene, u obliku kapljice ili u nekoj kombinaciji).
Delovi okvira:
Treba da budu izvedeni tako da su glavni delovi u skladu sa sledeim obrascem:
gornja cev spaja vrh prednje cevi s vrhom cevi sedala;
cev sedala (na koju se nastavlja lulica sedala) spaja se na kuite/leite pogona
donja cev spaja kuite/leite pogona s donjim krajem prednje cevi.
zadnji trougao oblikuju vilice lanca, vilice sedala i cev sedala gde je vilica sedala spojena s cevi sedala na taki koja
je u skladu sa ogranienjem za gornju cev. Najvea visina delova je 8 cm, a minimalna irina 2,5 cm. Najmanja irina
vilice lanca i vilice sedala je 1cm, a mogu biti ravne ili u obliku krivulje.
Gornja cev moe biti nagnuta, ali tako da svi elementi odgovaraju obrascu koji je odreen maksimalnom visinom
od 16 cm i minimalnom irinom od 2,5 cm.
N A P O M E N A Promene u standardima za nacionalna takmienja:
4. Sigurnosna zona
Pored postojeih pravnih mera i optih obaveza, organizator treba da se postara da staza i podruje trke ne ukljuuju
mesta ili situacije koje mogu biti posebno rizine za bilo koga (takmiare, pratnju, slubeno osoblje, gledaoce,
itd.).
Drum, trava, zemlja, drvena podloga.
6. Osvetljenje
Dnevno svetlo, a takmienja u zatvorenim objektima moraju imati najmanje 600 lux-a.
7. Temperatura
Nije propisana.
1. Dimenzija terena
Ukoliko se trka na hronometar organizuje na istom putu u dva smera sa okretitem, duina jednog kruga moe biti
kraa najvie do 50 % od propisane Pravilnikom UCI.
20
Boks, ili plemenita vetina (omiljeno ime meu njegovim ljubiteljima), je sport i borilaka vetina u
kojem dva uesnika sline teine udaraju jedan drugog svojim pesnicama u toku serije trominutnih
intervala koji se zovu runde. I u amaterskom i u profesionalnom boksu takmiari, koji se nazivaju
bokseri ili borci, izbegavaju udarce svoga protivnika, istovremeno pokuavajui da oni njemu
zadaju udarac. Bodovi se dobijaju za ist, vrst udarac (spoljnom stranom skupljene ake) u
dozvoljenu oblast prednje strane protivnikovog tela iznad pojasa, pri emu se udarci u glavu
i torzo posebno vrednuju i cene. Borac koji dobije vie bodova posle predvienog broja rundi
proglaava se pobednikom. Pobeda se takoe moe stei ako se protivnik obori na pod ringa i ne
uspe da se podigne dok sudija u ringu ne izbroji do deset (nokaut ili KO) ili ako je protivnik isuvie
povreen da bi nastavio borbu (tehniki nokaut ili TKO)...

BOKS (boxing)
e-mail: box.serbia@gmail.com (www.aiba.org)
Ring
6.1 m
Slika 4. Izgled ringa
85 cm
Veliina ringa:
Takmiarski ring je dimenzija 610 cm x 610 cm (mereno sa unutarnje strane konopaca). Veliina prostora oko ringa
je 85 cm od konopaca do kraja podijuma.
Visina ringa treba da bude 100 cm od zemlje.
Konopci:
Izmeu sunerom obloenih metalnih stubova postavljena su etiri (4) odvojena konopca sa svake strane ringa.
Debljina konopaca je 4 cm. Visina konopaca iznosi redom: I red - 40.6 cm, II red - 71.1 cm, III red - 101.6 cm i IV red
- 132.1 cm od podloge ringa. etiri konopca spojena su sa svake strane ringa, na jednakim udaljenostima, s dva
komada materijala bliskog teksturi cerade, 3 do 4 cm irine. Ta dva komada ne smeju kliziti uz konopce.
Stubovi:
Uz ring trebaju stajati tri stubita. Za boksere i sekundante trebaju stajati po jedan stub u suprotnim uglovima, a
jedan u neutralnom uglu za ringovne sudije.
Oprema ringa:
Sledea oprema se defnie kao dodatna oprema ringa koja je obavezna za sva AIBA takmienja:
Gong (sa udaraljkom) ili zvono.
U sluaju dva ringa, jedan ring treba da ima gong, a drugi zvono.
Dve pokretne stolice koje bokseri koriste u pauzama.
Dve plastine ae iskljuivo za pie i ispiranje usta.
Ni bokserima ni sekundantima uz ring nije doputeno da koriste nikakve druge boce za vodu.
Stolovi i stolice za slubeno osoblje.
Jedna toperica (po mogunosti dve).
Jedan pribor prve pomoi.
Jedan mikrofon povezan s razglasom.
Dva para takmiarskih rukavica.
Nosila.
Dva titnika za glavu (jedan plavi, jedan crveni).
Bokserske rukavice:
U svim AIBA takmienjima moraju se koristiti rukavice koje je proizveo jedan od AIBA licenciranih proizvoaa
bokserske opreme. Bokseri nose crvene ili plave rukavice, zavisno od boje njihovog ugla. Rukavice obezbeuje
organizator a potvruje ih tehniki delegat. Bokserima nije doputeno da nose vlastite rukavice.
Specifkacije:
Teina rukavica je 284 grama (10 unci) od ega koni deo ne sme teiti vie od polovine ukupne teine, a postava ne
sme teiti manje od polovine ukupne teine rukavica. Regularna povrina kojom se udara mora se na rukavicama
oznaiti vidno razliitom belom bojom. Postava rukavica ne sme biti oteena. U svim meunarodnim takmienjima
mogu se koristiti samo Velcro rukavice. Koriste se samo iste i funkcionalne rukavice.
titnici za glavu:
Noenje titnika za glavu je obvezno. titnik je oblikom prilagoen bokseru. AIBA takmienja mogu koristiti samo
titnike za glavu koje je proizveo jedan od AIBA licenciranih proizvoaa bokserske opreme. Bokseri moraju imati
svoj vlastiti crveni i plavi titnik koje moraju nositi u svim AIBA takmienjima. Bokseri stavljaju titnik tek nakon
ulaska u ring. titnici se skidaju odmah nakon zavretka borbe, a pre proglaenja pobednika. Domaini takmienja
moraju imati dovoljan broj titnika u svakoj boji u sluaju da bokserov titnik postane nefunkcionalan tokom bor-
be.
Bandae:
U svim AIBA takmienjima koriste se bandae jednog od AIBA licenciranih proizvoaa bokserske opreme. Na
meunarodnim takmienjima, u svakoj borbi, savez-domain treba da obezbedi nove bandae za boksere nakon
to oni stignu na mesto takmienja za boksersku seriju u kojoj se prema rasporedu bore.
22
Specifkacije:
Sva bokserska takmienja moraju koristiti AIBA licencirane bandae. Bandaa ne sme biti dua od 4.5 m i ne kraa
od 2.5 m. Bandae su 5.7 cm iroke. Moe se koristiti jedna lepljiva traka duga 7.6 cm i iroka 2.5 cm. Ni u kojem
sluaju irina ne sme prelaziti 5 cm. Ta traka se moe primeniti na gornji deo runog zgloba da se uvrsti bandaa.
titnici:
titnici za zube moraju se nositi. Treba da budu prilagoenog oblika. Zemlja organizator treba da osigura titnik za
zube svakom bokseru koji ga nema, na raun tog boksera ili njegovog saveza. Nije doputeno nositi crvene titnike
za zube. titnik za genitalije nose mukarci tokom svih borbi, a moe se dodatno nositi i suspenzor. titnik za geni-
talije ne treba da pokriva nijedan deo ciljnog podruja.
4. Broj borilita
2 borilita za takmienja OI; PS; kontinentalna prvenstva.
1-2 za meunarodne turnire
5. Sigurnosna zona
Publika mora biti udaljena najmanje 6 m od prostora za takmienje (platforme)
Pod je pokriven flcom, gumom ili nekim drugim odgovarajuim materijalom koji ima jednaku elastinost i debljinu
izmeu 1.3 cm i 1.9 cm. Preko njega treba rastegnuti ceradu i privrstiti je na krajevima. Cerada treba da pokrije celu
podlogu, a mora biti izraena od neklizajueg materijala.
7. Temperatura
Minimalno 16 C.
8. Osvetljenje
Minimalno 600 lux-a.
9. Odea sportista
Uniforma:
Takmiari nastupaju u bokserskim patikama (bez iljaka ili peta), arapama, orcu (duinom ne prelaze kolena) i
majici preko prsiju i lea. U svim AIBA takmienjima, bokseri mogu nositi majice i orceve bilo koje boje, koji e
biti njihova vlastita odgovornost. Na majicama mogu imati ime svoje zemlje i oznaku samo do one veliine i onih
specifkacija koje je odredila AIBA, ne vee od 100 cm2. Ako su majica i orc iste boje, linija pojasa mora biti jasno
naznaena uz pomo elastine pojasne trake iroke 10 cm (pojas je imaginarna linija od pupka do vrha kukova).

DIZANJE TEGOVA (weightlifting)
e-mail: SSDT.Ofce@gmail.com (www.iwf.net)
Dizanje tegova je sport u kome takmiari pokuavaju da podignu veliku teinu smetenu na
elinim ipkama, za ta je potrebna fzika snaga, koncentracija, iskustvo, mo volje, kondicija,
tehnika, sve u svemu mentalna i fzika snaga
Muka platforma
enska platforma
Slika 5. Izgled muke platforme

Slika 6. Izgled enske platforme
23
24
Platforma mora da bude kvadrat, etiri (4) m na svakoj strani. Visina vrha platforme mora da bude maksimalno jedan
(1) m, mereno od nivoa na kojem se nalaze sudije i iri.
Kada platforma ima slinu ili istu boju, vrh ivice platforme mora imati razliitu boju linija od najmanje 150 mm. Jasna
oblast oko platforme obavezna je jedan (1) m. Ta oblast mora biti ravna i bez prepreka.
Diskovi:
Diskovi moraju da ispune sledee specifkacije:
a) Moraju pratiti sledee teine i boje:
25.0 kg crvena
20.0 kg plava
5.0 kg uta
10.0 kg zelena
5.0 kg bela
2.5 kg crvena
2.0 kg plava
1.5 kg uta
1.0 kg zelena
0.5 kg bela
b) Prenik najveih diskova: 450 mm s tolerancijom od 1 mm
c) Diskovi prenika 450 mm moraju biti pokriveni gumom ili plastikom i presvueni na obe strane, sa stalnom bo-
jom ili obojene barem na povrini oboda. Diskovi laki od deset (10) kg mogu biti od metala ili drugog materijala
d) Svi diskovi moraju imati jasan pokazatelj njihove teine.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 3 - 5 m od borilita.
Platforma moe da bude od drveta, plastike ili vrstog materijala i moe biti prekrivena pod uslovom da materijal
nije klizav.
6. Temperatura
Od 18do 24 C.
7. Osvetljenje
Najmanje 1.000 lux-a.
8. Odea sportista
Takmiari moraju nositi odeu koja je ista, dizajnirana u skladu sa sledeim kriterijumima:
Kostim (dres):
moe biti jednodelni ili dvodelni;
mora biti utegnut;
moe biti bilo koje boje;
ne mora pokriti laktove;
ne sme da pokriva kolena.
Majica se moe nositi ispod kostima. Biciklistiki dres moe se nositi ispod ili preko kostima. Takmiari moraju nositi
sportsku obuu (patike za dizanje tegova) kako bi zatitili svoje noge i dali im stabilnost i vrst stav. Duina pojasa
zavisi od struka takmiara, dok je irina pojasa limitirana na 10 cm, a debljina na 13 mm. Pojas ima dve glavne
namene. Jedna je da sprei hiperekstenziju lea u dizanjima iznad glave, a druga da smanji pritisak na donji deo
lea.
Takmiari moraju nositi odeu koja je ista, dizajnirana tako da je u skladu sa sledeim kriterijumima:
Kostim:
mogu biti jednodelni ili dvodelni ,
moraju biti utegnuti;
mogu biti bilo koje boje;
ne moraju pokriti laktove;
ne sme da pokrivaju kolena.
Majica se moe nositi ispod kostima. Hulahopke / biciklistike gae moe da se nose ispod ili preko kostima. Takmiari
moraju nositi sportsku obuu (patike za dizanje tegova / izme) kako bi zatitili svoje noge i dali im stabilnost i vrst
stav . Duina pojasa zavisi od struka dizaa, dok je irina pojasa limitirana na 10 cm, a debljina na 13 mm. Pojas ima
dve glavne namene. Jedna je da sprei hiperekstenziju lea u liftovima iznad glave, a druga da smanji stres na donji
deo lea.
25
26

FUDBAL (football)
www.fss.rs (www.ffa.com)
Fudbal je ekipni sport sa loptom u kojem dve ekipe od po 11 igraa nastoje postii gol, to jest ubaciti
loptu u protivniku mreu. Svaki tim ima jednog golmana i deset igraa. Danas se fudbal smatra
najrasprostranjenijim i najpopularnijim sportom na svetu. U fudbalu postoji 17 pravila koja se odnose na
teren, golove, igrae i utakmicu

11 m
16,5 m
5,5 m
5
,
5

m
1
1

m
9
,1
5
m
4
0
,
3

m
4
5
-
9
0

m
90 -120 m
9
,1
5
m
centralna taka
centralni krug
linija koja oznaava
polovinu terena
kazneni
prostor
taka za izvoenje
jedanaesteraca
gol
7,32 x 2,44 m
Slika 7. Izgled fudbalskog terena
Duina: 105 m
irina: 68 m
PO PROPISIMA UEFE
Igralite je omeeno 12 cm irokim poprenim i uzdunim linijama, a podeljeno je srednjom linijom (linija centra)
na dva jednaka dela. Sredina igralita je obeleena krugom (poluprenika 9,15 m). Ove due linije (uzdune linije)
nazivaju se aut-linije (kad lopta ode preko te linije izvodi se aut), a krae (poprene linije) gol-linije (na njima su
postavljeni golovi).
Na 5,5 m levo i desno od unutranje strana stative ucrtane su dve vertikalne 5,5 m duge linije, a njihove krajeve
spaja linija koja je paralelna sa poprenom stranom igralita.
Kazneni prostor je pravougaonik ucrtan oko golmanovog prostora. Njegove dve krae strane koje ulaze u teren
igralita, duge su 16,5 m, a isto toliko su udaljene i od unutranje strane stativa. Linija koja spaja njihove krajeve
paralelna je sa poprenom stranom igralita. U tom prostoru je takom obeleeno mesto sa kojeg se izvodi ka-
zneni udarac (11 m od gola). Sa spoljanje strane pravougaonika, ispred sredine kaznenog prostora je segment
poluprenika 9,15 m iji je centar u taki s kojeg se izvodi kazneni udarac.
Gol se sastoji od dve stative povezane prekom, na kojoj je privrena mrea. Stative i preka su okruglog (ranije
kvadratnog) preseka odnosno prenika 12 cm. Gol je duine 7,32 m i 2,44 m visine.
4. Sigurnosna zona
Minimalni razmak od terena do publike mora da bude 10 metara i da ima zatitnu ogradu
Travnat teren
6. Osvetljenje
Prema poslednjim preporukama FIFA i UEFA, neophodno je obezbediti nivo osvetljenosti od 2000 lux-a.
7. Odea sportista
orc, majica, kopake, kostobrani.
28

GIMNASTIKA (gymnastics)
e-mail: gss@arkayu.net (www.fg-gymnastics.com)
Gimnastika je sport, ije ime potie od grke rei koja oznaava vebanje (gr. ). Ona
ukljuuje izvoenje vebi koje zahtevaju fziku snagu, spretnost i koordinaciju. Gimnastiku
delimo na muku i ensku sportsku gimnastiku. Moderna gimnastika ukljuuje vebe na razboju,
dvovisinskom razboju, vratilu, gredi, parteru, karikama, konju sa hvataljkama i preskoku.
Slika 8. Teren za ensku sportsku gimnastiku
(Napomena: mere su u cm)
6000
400 350 1800 350 900 400 1800
4
0
0
9
0
0
3
5
0
4
0
0
1
3
5
0
3
4
0
0
4
0
0
4
0
0
4
5
0
3
5
0
1
8
0
0
400 1500 3700 400
Slika 9. Teren za muku sportsku gimnastiku
6000
400 350 1800 350 900 400 1800
4
0
0
4
0
0
4
5
0
3
5
0
9
0
0
9
0
0
3
4
0
0
400 1500 3700 400
4
0
0
9
0
0
3
5
0
4
0
0
1
3
5
0
3
4
0
0
30
1. Dimenzije hale
Takmiarska hala:
Duina: 70 m
irina : 40 m
Visina: 15 m
Dimenzije trening hale:
Duina: 48 m
irina : 30 m
Visina: 8 m.
2. Dimenzija borilita
Takmiarska hala:
Duina: 45 m - 50 m
irina : 32 m - 36 m
Visina: 9 m (u svakom sluaju)
Duina: 45 m - 50 m
irina : 32 m - 36 m
Visina: 8 m.
3. Gledalite (publika)
3000-5000 sedita, sa novinarskom tribinom kapaciteta minimum: 50 osoba.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m od borilita.
5. Temperatura
Minimum : 20 C .
6. Osvetljenje
Minimum: 1.500 lux-a
Preporuljiva: 2.000 lux-a.
7. Odea sportiste
Triko (m/), orc, gimastike pantalone, gimnastike patike, bele arape
1. Dimenzije hale
Takmiarska hala:
Duina: 34 m (minimum)
irina : 20 m(minimum)
Visina: 7 m ( minimum)
Za nacionalna takmienja nije obavezna trening hala
Promene u standardima za nacionalna takmienja:
N A P O M E N A
1. Parter
Dimenzije borilita: 1200 cm x 1200 cm
Tolerancija : +/- 3 cm
Diogonalna dimenzija: 1697 cm +/- 5 cm.
2. Konj sa hvataljkama
Visina: 115 cm
Duina: 160 cm
irina: 35 cm.
3. Karike
Visina: 580 cm
irina donja: minimum 260 cm
irina gornja: minimum 120 cm
Razmak izmeu dva zatezaa je: 400 cm.
4. Preskok
Visina: do 135 cm
irina: 95 cm
Duina hrbta: 120 cm.
5. Razboj
Visina: 200 cm
irina: 350 cm
Rastojanje izmeu pritki:
Minimum: 42 cm
Maksimum: 52 cm
Dimenzije pritke: 4 x 5 cm.
6. Vratilo
Visina: 280 cm
irina 240 cm
Razmak izmeu dva zatezaa je: 400 cm.
7. Dvovisinski razboj
Visina: 250 cm
irina: 240 cm
Rastojanje izmeu pritki:
Minimum: 130 cm
Maksimum: 180 cm
Dimenzije pritke: 4 cm.
8. Grede
Visina: 125 cm
Duina: 500 cm
irina: 13 cm.
Standardi sprava u enskoj i mukoj sportskoj gimnastici
32

RITMIKA GIMNASTIKA (rhythmic gymnastics)
Ritmika gimnastika je jedna od dve nove discipline koje su se razvile iz gimnastike i postale veoma
popularne. To je iskljuivo enski sport u kome gimnastiarke uz pomo trake, lopte, obrua,
unjeva ili vijae na primer, uz muziku izvode vebe u kojima se ocenjuje gracioznost i tanost.
Ova disciplina je uvrtena u program olimpijskih igara 1984. godine...
1800
1300 200
25 25 25 25
200
1
8
0
0
1
3
0
0
2
0
0
2
5
2
5
2
5
2
5
2
0
0
Slika 10. Izgled podijuma za ritmiku gimnastiku

RITMIKA GIMNASTIKA (rhythmic gymnastics)
1. Dimenzija borilita
Takmiarski podijum:
Duina: 18 m
irina : 18 m
Visina: 8 m .
2. Gledalite (publika)
3000-5000 sedita, sa novinarskom tribinom kapaciteta minimum: 50 osoba.
3. Temperatura
Minimum : 20 C
4. Osvetljenje
Minimum: 1.500 lux-a
5. Ozvuenje
Zvuni nivo 80 dB
Frekfencija 1000 Hertz (Hz).
6. Dimenzije propratnih rekvizita
Vijaa:
Boja: po volji
Lopta:
Teina: 400 grama (minimum)
Dimenzije: 180 - 200 mm
Boja: po volji
Obru:
Teina: 300 grama (minimum)
Dimenzije: 800 - 900 mm
Boja: po volji
Traka:
Teina: 35 grama
Dimenzije:
Rukohvat : 50 - 60 cm
Virbla: 7 cm
Duina trake minimum 6 metara
irina trake: 4 - 6 cm
Boja: po volji
unj:
Teina: 150 grama
Dimenzije: 40-50 cm
Boja: po volji.
34

AKROBATSKA GIMNASTIKA (acrobatic gymnastics)
Akrobatska gimnastika (poznatija kao Acro-Airs ili Sportska akrobatika) je nastala konkretno iz
sportske gimnastike i akrobatske veze koja je koreograf osmislio. Postoji pet tipova takmienja
(enski i muki parovi, ena i mukaraca u grupi, koje ukljuuju tri i etiri partnera respektivno, i
meoviti parovi)
1800
1200 200 100 200 100
1
8
0
0
1
2
0
0
2
0
0
1
0
0
2
0
0
1
0
0
Slika 11. Izgled podijuma za akrobatsku gimnastiku

AKROBATSKA GIMNASTIKA (acrobatic gymnastics)
1. Dimenzije terena (borilita)
irina : 18 m
Duina : 18 m
Takmiarski prostor:
irina : 12 m
Duina : 12 m
Potrebna visina hale od podijuma iznosi 7 m, a potrebna visina od poda je 8 - 10 m.
Borilite se postavlja na podijum visine 80 - 100 cm. Takmiarski prostor se obeleava linijama irine 50 mm. Takoe
preporuuje se da stopa zavretka partera bude u drugoj boji od borilita a njegova duina je 100 cm. Bezbed-
nosna zona na podijumu je 200 cm.
3. Sigurnosna zona
4. Temperatura
Min : 20 C
5. Osvetljenje
Min: 1.500 lux-a
Preporuljiva: 2.000 lux-a
6. Odea sportista
Triko, orc, gimnastike patike
36
Trambolina je sprava koja slui za sport ili rekreaciju. Sastoji se od vrstog elastinog platna
rastegnutog oko metalnog okvira okruglog ili pravougaonog oblika. Platno je za okvir privreno
vrstim elastinim trakama ili federima. Veba na trampolinu izvodi skokove najee sunonim
odrazima od platna, koje svojom elastinou daje dodatni impuls skoku. Skokovi na trambolini
su zabavni, ali potencijalno opasni zbog visine skoka koju je mogue postii snanijim odrazom.
Stoga je okvir trambolina esto zatien sunerom ili drugim mekim materijalom

TRAMBULINA (trampoline)
A: Trambulina
B: Akrobatska staza
C: Dupla trambulina
200 200 200
5
0
0

2
0
0

2
0
0

2
0
0

5
0
0
-
7
0
0

1600
5
0
0

C
B
A
Slika 12. Izgled podijuma za trambulinu
Napomena: mere su u cm.
1. Vrste trambuline
Dupla trambulina
Trambulina
Akrobatska staza.
2. Dimenzije
Dupla trambulina:
Duina: 285 cm
irina: 92 cm
Visina prve trambuline: 45 cm
Visina druge trambuline : 70 cm
Akrobatska staza:
Duina: 2500 cm
irina: 300 cm
Visina: 30 cm
Trambulina:
Duina: 505 cm
irina: 291 cm
Visina: 115,5 cm.
Dupla trambulina i akrobatska staza: potrebna visina hale od podijuma iznosi 6 metara a potrbna visina od
poda je 8 - 10 m. Zaletite i takmiarski prostor je dugaak 35 m i irok 3 m. Doskoite je veliine 600 x 300 x 30 cm
a markirana zona doskoita iznosi 400 x 200 cm. Obeleavju se linijama irine 50 mm
Trambulina: po+++trebna visina hale od podijuma iznosi 8 m a potrbna visina od poda je 10-12 m. Borilite treba
da bude 13 x 13 m. Doskoite sa boka iznosi 240 cm dok sa fronta iznosi 200 cm. Obeleava se sa etiri linije lini-
jama irine 5 cm i krstiem na sredini koji je takoe 5 cm irine i 70 cm duine.
4. Sigurnosna zona
5. Temperatura
Min : 20 C .
6. Osvetljenje
Min: 1.500 lux-a
7. Odea sportista
Triko, orc, gimnastike patike.
38
Hokej na travi je ekipni sport sa loptom. Igraju ga dve ekipe sa po 11 igraa (10 i golman). Hokej
na travi se smatra jednim od najstarijih sportova. Tragovi ovog sporta mogu se nai jo pre 2500
godina u Kini, Egiptu, Pakistanu i Persiji. Ipak, hokej na travi u modernom obliku kakvog ga danas
znamo, potie iz Engleske. ene su se bavile ovim sportom ve krajem 19. veka, ali tek od 1974.
godine se odravaju takmienja u ovom sportu u enskoj konkurenciji u svetskom kupu, a na
Olimpijskim igrama od 1980. godine...

HOKEJ NA TRAVI (hockey)
www.hockey.rs (www.worldhockey.org)
Slika 13. Izgled terena za hokej na travi
22,9 m
91,4 m
5
5

m
6,4 m
3
,
6
6

m
2,19 m
1
4
,
6
3

m
3,66 m
Duine: 91,4 m
irine: 55 m.
Igralite je podeljeno na dva jednaka dela. Podela je napravljena popreko, tako da je svaka polovina duga 40,7 m.
Ta sredinja linija je puna linija.
Svaka polovina igralita je opet podeljena na pola, na 22,9 m i oznaena je punom linijom. Ta linija se naziva linija
25 jardi.
Oko gola su ucrtana dva polukruga, a unutranji polukrug je oznaen punom linijom. Poluprenik je 14,63 m od
stativa (ne sredine gola), i naziva se utaki polukrug (poznat i kao D jer podsjea na latinino D i luk).
Spoljanji polukrug je 4,572 m dui od unutranjeg polukruga, i oznaen je isprekidanom linijom.
Taka kaznenog udarca se nalazi 6,4 m od gola.
Na kraim stranicama igralita, 4,572 m od gola, sa svake strane se nalazi oznaka za kazneni udarac iz kornera za
ekipu koja je u fazi odbrane, a 9,144 m sa svake strane od gola se nalazi oznaka za kazneni udarac iz kornera za ekipu
koja je u fazi napada. Na duim stranicama igralita, 4,572 m od kraja igralita, na svakoj polovini se nalazi oznaka za
dugi udarac iz ugla za ekipu koja je u fazi napada.
Palica kojom se lopta udara je duine oko 1 m, a teka je od 340 do 790 gr.
loptica, obima 23 cm.
Gol, koji je sledeih dimenzija:
visina 2,14 m,
irina 3,66 m.
4. Sigurnosna zona
Minimum 5 m teren da je udaljen od gledalita i da bude ograen sa zatitnom ogradom visine minimum 1 m.
Tradicionalno se igralo na travnatim igralitima, po emu je i ova vrsta hokeja dobila ime, kasnije se sve vie prelazilo
na vetake povrine, odnosno na vetake travnjake. Od 1970ih, davala se prednost igralitima sa vetakim travn-
jacima napravljenim na pesku, jer su strahovito ubrzavali igru. Zadnjih godina se vie daje prednost igralitima iji
su vetaki travnjaci napravljeni na vodi, jer omoguavaju jo bri prenos lopte nego peani vetaki travnjaci.
Zatim, tu su i sigurnosni razlozi: vodeni su manje abrazivni i zbog toga se smanjio stepen povreivanja igraa.
Ipak, FIH preporuuje upotrebu novih, kombinovanih vrsta podloga koje zahtevaju manje navodnjavanje, ime se
smanjuje negativni ekoloki uinak isto vodenih podloga koje zahtevaju velike koliine vode.
6. Osvetljenje
Minimum 600 lux-a
7. Oprema
Palica ima prosenu duinu izmeu 0,914 m i 0,939 m, mada se izrauje u razliitim veliinama, naroito za mlae
kategorije igraa. Tradicionalni materijal je drvo, ali se danas izrauju i palice od fberglasa, kevlara, i karbonskih
vlakana. Jedna strana palice je ravna i na dnu je zakrivljena. Upotreba metala u palicama je zabranjena. Oprema
koju nose golmani sastoji se od vie zatitnih delova. Na najviem igrakom nivou, hokej je veoma brza igra, iz-
razito tehnika, gde igrai koriste brze pokrete palicom, brza i precizna dodavanja, i jake udarce u pokuaju da
zadre posed nad loptom i premeste igru prema protivnikom golu. Kontakt telom, i generalno bilo kakva fzika
opstrukcija igre nisu dozvoljeni.
40

JEDRENJE (sailing)
www.sailing.org.rs (www.sailing.org)
Jedrenje je vetina plovidbe uz pomo vetra kao pokretake snage. Jedrenje danas moe biti
rekreativno ili sportsko. Jedriti se moe na dasci, u amcu ili brodu, na jezeru ili moru
Slika 14. Izgled jedrilice
jedro
jarbol
kormilo
krma
kokpit
kabina
kobilica
pramac
prednje
jedro
1. Vrste takmienja u jedrenju
1. Regate, postoje dva formata regata: grupna regata i duel (trka dve jedrilice).
2. Trka jedrilica.
3. Etapna trka.
2. Delovi jedrilice
Jedrilica, bez obzira na veliinu, ima etiri osnovna dela: trup, jedro, peraje i kormilo. Svaki od njih ima posebnu
ulogu u plovidbi odnosno omuguavaju kretanje u odreenom smeru. Rad jednog dela utie na druge, a njihova
uzajamna povezanost odreuje karakter broda.
Trup je namanjen za noenje posade i kao osnova za uvrivanje jarbola sa jedrom, peraje i kormila. Njegov ob-
lik mora omoguiti lagano kretanje kroz vodu bez obzira na nagnutost broda. Veina trupova ima iljat pramac
(prednji deo) i tupu krmu (zadnji deo). Trup mora da bude lagan i vrst, to znai dobra konstrukcija od kvalitetnih
materijala (drvo, stakloplastika i metal). U sastav trupa ulaze i vazdune komore koje obezbeuju plutanje i lako
ispravljanje jedrilice kod prevrtanja.
Jedra daju osnovnu potisnu snagu broda pretvarajui strujanje vazduha u potisak prema napred. Izraena su od
sastavljenih zakrivljenih delova plastinog platna (DAKRON) tako da se dobije trouglasti oblik koji daje najvei po-
tisak uz najmanji otpor. Veliina, oblik i broj jedra zavise od namene i veliine jedrilice. Jerda se dele u dve grupe;
ona to se koriste za pokretanje u eljenom smeru ( glavno jedro i fok ) i ona za poveanje brzine niz vetar (spinaker
i enova). Prednja ivica jedra privruje se za jarbol (vertikalnu metalnu cev koja je fksirana prednjom i bonim
elinim sajlama) a donja ivica za bum (horizontalna metalna cev zglobno vezana za jarbol) koji napinje jedro ali
i doputa njgovo pomeranje preko broda. Bum se kontrolie kanapom (kota) i sistemom koloturnika. Podizanje
buma regulie se zatezaem (vang). Prednje jedro (fok) uvruje se za prednju sajlu jarbola a kontrolie se ka-
napom (kota foka). Jedra se na jarbol podiu kanapima (podigai).
Peraja je deo jedrilice koji se nalazi na sredini donje povrine trupa a njena osnovna uloga je da sprei bono
klizanje i smanji naginjanje broda. Vei brodovi (krstai) imaju fksirane peraje sa ugraenim balastom dok male
jedrilice imaju peraje koje se podie i sputa kroz dno trupa.
Kormilo ima dve uloge da kontrulie smer plovidbe i da smanji bono klizanje broda. Sastoji se iz lista (aerodinamiki
profl duine oko 60 cm ispod dna jedrilice), rudera (dugaka ruica kojom se zaokree list i tako upravlja) i okova
koji povezuje ta dva dela sa krmom broda.
Pored osnovne opreme koja je privrena za brod (okovi koloturnici sajle i drugo) potrebno je imati sledei pribor:
kofu, suner, kanape za vez i sidrenje, sidro, veslo, pomorske karte i rezervnu odeu. Sva ova pokretna oprema mora
biti uredno sloena i osigurana da se ne tumba prilikom plovidbe.
3. Jedra
Svaka jedrilica neke klase mora isticati broj na jedru na obe strane svakog jedra. Oznaka klase i slovna oznaka na-
cionalnosti moraju se isticati na glavnom jedru.
Visina slova i udaljenost izmeu njih na istoj i suprotnim stranama jedra moraju biti kako sledi:
1. Oznaka klase: najmanje 20 mm.
2. Brojevi na jedru: Visina najmanje 100 mm; najvie 110 mm.
3. Najkraa udaljenost izmeu brojeva na jedru na suprotnim stranama jedra i izmeu brojeva na jedru i drugih
oznaka najmanje 60 mm.
4. Slovna oznaka nacionalnosti: Visina slova najmanje 60 mm; najvie 70 mm.
5. Najkraa udaljenost izmeu susednih slova na istoj strani jedra najmanje 13 mm; najvie 23 mm.
6. Najkraa udaljenost izmeu slovnih oznaka nacionalnosti na suprotnim stranama jedra najmanje 40 mm.
42
4. Obeleavanje terena
1.Regate se odravaju u ogranienom prostoru i vremenu. Jedrilice treba da obiu stazu koja je obeleena bo-
vama.
2. Trka jedrilica od take do take putanjama koje nisu obeleene.
3. Etapna trka, gde se svaka faza odvija na drugom mestu.
Voda (na jezeru ili moru).
6. Odea i oprema takmiara
a) Takmiari nee obui ili nositi odeu ili opremu kojom bi uveali svoju teinu.
b) Osim toga, odea i oprema takmiara nee premaiti teinu od 8 kg, izuzimajui pojas hajkinga ili trapeza i odeu
(ukljuujui obuu) noenu ispod kolena. Pravila klase ili uputstva za jedrenje mogu odrediti manju teinu ili veu
sve do 10 kilograma. Pravila klase mogu ukljuiti obuu i drugu odeu noenu ispod kolena u tu teinu. Pojas hajk-
inga ili trapeza bie nepotopiv i nee teiti vie od 2 kg, osim to pravila klase mogu uveati ovu teinu do 4 kg.
7. Temperatura
Nije propisana, jedri se i po svim vremenskim uslovima. Jedini problem predstavlja grmljavina (loe vreme).
8. Odea sportista
Po slobodnom izboru.

DUDO (judo)
www.judo.rs (www.ijf.org)
Dudo je borilaka vetina i olimpijski sport nastao kao skup probranih tehnika iz Dijudicua.
Dijudicu je u to vreme u Japanu bilo zajedniko ime za sve borilake vetine (udarake i rvake).
Tada je osniva dudoa - Digoro Kano, koji je savladao nekoliko stilova Dijudicua, odluio uzeti
ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno
14 do 16 m
8 do 10 m
1
4

d
o

1
6

m
8

d
o

1
0

m
3 m
1 m
Slika 15. Izgled dudo borilita
44
Teren : 16 x 16 m.
Unutranji prostor zovemo borilaki prostor koji mora biti od 8-10 m.
Na sredini tatamija - borilakog prostora, na udaljenosti od oko 4 m jedna od druge, treba zalepiti plavu i belu sa-
molepljivu traku irine: 10 cm i duine 50 cm. Plava se traka mora, zalepiti s desne strane glavnog sudije, a bela s
njegove leve strane.
Platforma
Platforma je ne obavezna i mora biti napravljena od vrstog drveta odgovarajue elastinosti, sa stranicama oko 18
m i ne sme prei 1 m visine.
Stolice i zastavice (boni suci):
Dvije lagane stolice moraju biti postavljene u zoni sigurnosti na dijagonalno suprotnim uglovima borilakog pros-
tora i u takvom poloaju da omoguuje nesmetani pogled bonih sudaca i zapisniara na semafor . Po jedna plava
zastavica i bela zastavica moraju biti postavljene u drae privrene na svaku stolicu.
Semafor:
Dva semafora pripadaju po borilitu koji vodoravno oznauju rezultate, ne via od 90 cm i ira od 2 m. Moraju biti
postavljeni izvan prostora za takmienje tako da su dobro vidljivi sucima, slubenim osobama i gledaocima.
toperice:
Mora biti osiguran sledei broj toperica:
- Trajanje borbe - jedna
- Trajanje osaekomi - dve
- U rezervi jedna
Zastavice (meritelja vremena)
Meritelji vremena upotrebljavaju zastavice za prekid borbe i trajanje osaekomia.
Vremenski signal (gong)
Pomou gonga ili slinog zvunog signala.
4. Sigurnosna zona
Publika mora biti udaljena najmanje 3 m od prostora za takmienje (ili platforme).
Mekana podloga (tatami).
6. Temperatura
Minimalno 160 C.
7. Osvetljenje
Minimalno 600 lux-a
8.Odea sportista
Judo odea ( judogi ):
Takmiari moraju nositi judogi ( judo odeu ) koji mora udovoljiti sledeim zahtevima:
a) vrsto izraen od pamuka ili slinog materijala, u dobrom stanju ( bez poderotina ili zakrpa ).
b) Plavi za prvo prozvanog a beli za drugo prozvanog takmiara.
c) Doputene oznake.
1) Kartice naziva zemlje (naziv koji upotrebljava Olimpijski odbor) na gornjem stranjem dijelu jakne kimona.
2) Dravni amblem (na prednjoj levoj strani jakne kimona) max. veliine 100 cm kvadratnih (10 x 10 cm).
3) Zatitni znak proizvoaa (na donjem delu jakne kimona i na donjem prednjem delu leve
nogavice) max. veliine 25 cm.
4) Oznake na ramenima (od okovratnika do zavretka ramena s obe strane jakne kimona) max. duine 25 cm i max.
irine 5 cm.
5) Oznake plasmana (1 mesto,2 mesto,3 mesto) na Olimpijadi ili Svetskom prvenstvu, veliine 6 cm x 10 cm na dnu
prednje leve strane jakne kimona.
d) Jakna kimona mora biti dovoljno duga da pokrije bokove i dovoljno velika da dospe do runog zgloba kada
su ruke sputene uz telo. Jakna mora biti dovoljno iroka da na prsima jedna strana moe preklopiti drugu stranu
najmanje za 20 cm.
Rukavi jakne kimona moraju biti dovoljno dugi da pokriju podlakticu do najmanje 5 cm od runog zgloba ali ne
smeju prei preko zgloba. Izmeu rukava I ruke mora postojati prostor od 10 - 15 cm (ukljuujui i bandae) po
cijeloj duini rukava.
Pantalone bez ikakvih oznaka moraju biti dovoljno duge da pokriju potkolenicu do najmanje 5 cm od skonog zglo-
ba ali ne preduge da prekriju skoni zglob. Izmeu nogavice i noge mora postojati prostor od 10 - 15 cm (ukljuujui
i bandae) po celoj duini nogavice.
vrst pojas 4 do 5 cm irok, treba nositi iznad jakne kimona u visini struka vezan u kvadratni vor zategnut na nain
da onemogui da se jakna kimona izvlai, dovoljno dug da dva puta opae struk i da 20 do 30 cm slobodno visi sa
svake strane vezanog vora.
46

KAJAK-KANU (canoe)
www.kajakss.org.rs (www.canoeicf.com)
Kajak i kanu na mirnim vodama je u programu olimpijskih igara jo od igara u Berlinu 1936. za
mukarce, te od igara u Londonu 1948. za ene. ene se takmie u kajaku, dok se u kanuu takmie
samo mukarci. Trenutno su na programu olimpijskih gara sledee discipline (slovom C se
oznaavaju discipline za kanu, a slovom K kajak)

Slika 16. Izgled regatnog polja za kajak
81m
200 m
500 m
1000 m
9 m
Kajak kanu na mirnim vodama:
Staza mora biti 9 m iste irine za svaki amac.
Linija cilja mora biti dugaka 81 m.
Kajak kanu maraton:
Seniori: minimum 20 km,
Seniorke: minimum 15 km,
Juniori: minimum 15 km
Gornja granica nije odreena.
Linije starta i cilja obeleavaju se crvenim bovama s crvenim zastavicama na mestima gde se seku spoljne linije
staza.
Kod sudije je postavljen vizir i linija cilja, a na suprotnoj strani staze uta ploa s vertikalnom crnom linijom irine
najmanje 15 cm. Na startu je uta ploa s crnim brojem 200, 500, odnosno 1000 m.
Rastojanje bova koje obelavaju stazu od starta do cilja je 25 m.
Bove s brojevima staze (bele sa crnim brojevima) postavljaju se dva metra iza linije cilja i to tako da broj staze bude
takmiarima s desne strane.
3. Karakteristike amaca (Konstrukcija)
Brojevi:
Svi kajaci i kanui moraju nositi vertikalnu ploicu bele boje s crnim brojem koji obeleavaju stazu. Ploice se postav-
ljaju u sredini krmene palube na kajacima, a na pramanoj palubi kanua. Veliina ploice s brojem iznosi 18 x 20 cm.
Takmiarski platneni brojevi, postavljeni su samo na leima takmiara (veliine 25 x 30 cm).
Kajak:
Za gradnju kajaka dozvoljene su sve vrste materijala. Preseci i uzdune crte trupa kajaka moraju biti bez prekida.
Dozvoljena su kormila. U sluaju da se kormilom poveava duina kajaka, najvea debljina lista kormila ne sme biti
vea od 10 mm za K-1 i K-2, odnosno 12 mm za K-4.
Kanu:
Za gradnju kanua dozvoljene su sve vrste materijala. Preseci i uzdune linije kanua moraju biti bez prekida. Kanu
mora biti simetrino graen u odnosu na uzdunu osu. Nisu dozvoljena kormila ni bilo koji drugi ureaji za
odravanje pravca kanua.
C-1 moe biti potpuno otvoren, a moe biti i pokriven palubom. Paluba moe biti dugaka najvie 15 cm na pramcu
i 75 cm na krmi, raunajui od spoljnog dela pramane, odnosno krmene strane, do najudaljenije take pramane
odnosno krmene palube.
C-2 moe biti potpuno otvoren ili s palubom. Najmanja veliina otvora iznosi 295 cm.
C-4 moe biti potpuno otvoren ili s palubom. Najmanja veliina otvora moe biti 410 cm. Ako postoji kobilica kod
kanua, ona mora biti ravna i ne sme striti vie od 30 mm ispod trupa kanua.
Voda.
5. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
Staza mora imati najmanje 5 m iste irine za svaki amac.
Linija cilja mora biti dugaka najmanje 45 m.
N A P O M E N A
48

DRESURA (dressage)
www.skss-ofd.org.rs (www.fei.org)
Dresura se smatra umetnou konjikog sporta i slui kao osnova treninga svim drugim
disciplinama. Osnovna svrha je razvoj, kroz progresivan trening, konjima svojstvene atletske
sposobnosti i elje za radom tj razviti do maksimuma njegove potencijale kao jahaeg konja.
Interes za dresurni sport nastavlja svoj rast u celom svetu kao sport i kao rekreacija. Sama disciplina
ima korene jo u klasinom konjanitvu Grke, veinom uticajem Xenophona, a tokom Renesanse
u Zapadnoj Evropi po prvi put prepoznata kao neophodna
Teren u dresurnom jahanju je pravougaonog oblika. Sa strane su postavljena slova A, F, B, M, C, H,
E, K, koja predstvljaju take kojima je defnisan tok dresurnih radnji.
C
G
I
X
L
D
A
6 m
12 m
12 m
12 m
12 m
6 m
6 m
12 m
12 m
12 m
12 m
6 m
20 m
6
0

m
Slika 17. Teren za dresurno jahanje
Teren za dresurno jahanje je pravougaonog oblika.
Dimenzija:
20 x 40 m ili 60 x 20 m
Teren za zagrevanje mora da bude 20 x 40 m.
Kontinuiranim belim ogradicama
Kontinuiranim belim motkama na zemlji
Belom linijom oznaenom na zemlji. U tom sluaju treba postaviti bele markere visine 1 m na okove arene.
Spoljne oznake moraju biti jasno vidljive sa crnim slovima na beloj podlozi. Moraju biti postavljene 0,5 m od
spoljne ivice arene. Unutranja slova postavljaju se 0,5 m od spoljne ivice sa iste strane arene.
Ulaz irine 2 m mora biti postavljeno na dovoljnoj razdljini od ulaza minimum 10 m da bi omoguilo konjima da uu
u arenu pravolinijski.
3. Sigurnosna zona
Minimum 13 m.
Peani ili travnati teren.
5. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
6. Oprema
Oprema jahaa i oprema konja strogo su odreena. Zabranjena je upotreba bia za dresuru,kao i stavljanje bilo
kakvih kamani ili traka konju na noge.
1. Crni frak sa peevimaili vojna uniforma
2. Cilindar ili vojnika kapa
3. Bela koulja sa kravatom i abo
4. Rukavice
5. Crne ili vojnike izme
6. Sedlo za dresurno jahanje
7. Uzde za em
8. em
9. vale
10. Uzde za vale.
1. Sigurnosna zona
Minimum 10 m.
N A P O M E N A
50
Preskakanje prepona je jedna od najzanimljivijih disiplina. Glavni cilj je da konj i jaha preskoe sve
prepone u odreenom vremenu, bez kaznenih poena, koji se dobijaju u sluaju ruenja prepone,
prekoraenja vremena ili otkazivanja poslunosti konja. Skakanje je nesumnjivo najpopularnija
meu FEI priznatim diciplinama konjikog sporta u kojoj se ene i mukarci takmie zajedno.
U 2005 godini odrana su oko 737 meunarodna takmienja. Preponsko jahanje je Olimpijska
disciplina. Cilj je testirati vetinu, tanost i istreniranost takmiarskog para.

PRESKAKANjE PREPONA (show jumping)
www.skss-ofd.org.rs (www.fei.org)
S
T
A
R
T
C
I
L
j
1
2
3
4
5
6
7
8 a
8 b
8 c
9
10
11
12 b
12 a
13
Slika 18. Teren za preskakanje prepona- manje
Arena za takmienje dimenzije: 70 x 90 m.
Arena za zagrevanje minimum dimenzije: 35 x 70 m.
Na terenu se obeleava startna linija i linija cilja, takoe mora postojati zatitna ograda oko terena.
Vrste prepona:
Visinska prepona - stacionata:
Visinskom preponom se moe smatrati svaka prepona kod koje se, svi elementi koji je ine, nalaze u vertikalnoj
ravni. Pri tome, na tlu ispred prepone ne sme stajati nita to bi olakalo odskok (motka na zemlji).
irinska prepona - oxer:
irinska prepona oxer je konstruisana tako da zahteva od konja napor da pri skoku savlada istovremeno njenu irinu
i visinu. Kod ove prepone se moraju koristiti provereni i sigurni nosai krajnjih motki, naroito onog dela prepone
koji pripada poslednjoj vertikalnoj ravni irinske prepone.
irinska prepona - triplebar:
irinska prepona triplebar je, to se zahtevnosti i konstrucije tie, slina irinskoj preponi oxer, s tim to su motke
postavljene u tri vertikalne ravni, sa blagim poveanjem visine i irine od prve ka treoj motki.
Vodeni rov:
Da bi se irinska prepona smatrala vodenim rovom, ne sme biti postavljana prepona neposredno ispred, u sredini,
kao ni iza rova sa vodom. Sa strane nailaska na vodeni rov, radi lakeg odskoka, moraju biti postavljeni elementi
(iblje ili mali zid), minimalne visine 40 cm, a maksimalne visine 50 cm.
Sanduk ili zid:
Sanduk ili zid je prepona napravljena iz delova, pri emu je donji deo, visine do 1m, fksan, a u zavisnosti od visine
prepone koju elimo da postignemo, ostali delovi se nadograuju na fksirani deo. Nadograeni delovi moraju biti
takvi da se mogu lako sruiti radi bezbednosti konja i jahaa. Ova prepona se koristi u utakmicama snaga skoka,
kao i u ostalim utakmicama preskakanja prepona.
4. Sigurnosna zona
Peana odgovarajueg kvaliteta.
6. Osvetljenje
Dnevno svetlo, ako se takmienja odvijaju u halama minimum 1500 lux-a.
7.Oprema sportista
Kaciga: koja je obavezni deo opreme, kako u manjeu za zagrevanje, tako i u parkuru. Postoji u razliitim veliinama
i modelima, braon, crne ili teget boje.
Sako (frak): Sako moe biti raznih boja, najee crni i crveni, raznih modela i veliina. Sudijski kolegijum, u sluaji
velikih vruina za vreme takmienja moe odobriti nastup takmiarima bez sakoa (u koulji), dok takmiari u sluaju
da pada kia, mogu nastupati u jakni ili kinom mantilu.
Koulja: Koulja je uglavnom bele boje u kombinaciji sa belom kravatom. Zamena za koulju i kravatu je koulja sa
veiom kragnom, tzv. polurolka.
Pantalone - Rajterice: Specijalne pantalone za jahanje, najee bele boje. Nainjene su od lasteks materijala sa
ojaanjem na unutranjem delu kolena radi boljeg i prijatnijeg kontakta sa sedlom.
izme ili epsovi za jahanje sa dubokom cipelom: Najee su crne ili braon boje. izme mogu biti gumene ili
kone. Vano je da to bolje odgovaraju obliku lista noge.
52
Ukoliko se koriste epsovi u kombinaciji sa jahaim cipelama, tada epsovi i cipele moraju biti iste boje.
Rukavice: Postoje letnje i zimske, napravljene su od tanjeg materijala, sa konim umecima izmeu prstiju radi
boljeg dranja i kontrole dizgina. Mamuze se koriste u cilju pojaavanja dejstva lista, primenjuju se kod manje tem-
peramentnih konja ili kod konja koji imaju usporeniji refeks na dejstva lista jahaa.
Korba : Moe biti razliitih modela, u zavisnosti od discipline. Koristi se kao pomono sredstvo za lake pokretanje
konja kao i za kanjavanje konja u sluaju neposlunosti.
8. Oprema konja
Sedlo: Sedlo je osnovni deo opreme za jahanje, izraeno uglavnom od kvalitetne koe, posebne konstrukcije u zavis-
nosti od discipline za koju je namenjeno. Sastavljeno od vie delova gde svaki deo ima svoju funkciju, u zavisnosti od
toga za koju vrstu jahanja je namenjeno, pa tako pored ovog preponskog, postoje i osnovno, dresurno,western...
Podsedlica: Moe biti napravljena od raznih materijala, u obliku sedla pravougaonog oblika. Slui kao zatita za
lea konja i doprinosi udobnosti kako jahaa, tako i konja. Moe biti raznih boja i pored osnovne, zatitne funkcije,
jahai ga esto koriste u dekorativne svrhe.
Uzda: Pored sedla spada u osnovni deo opreme za jahanje. U zavisnosti od karaktera i temperamenta konja, pri-
menjuju se adekvatne vrste uzda kao i vala i dizgina. Nalazi se na glavi konja i zajedno sa valom koja stoji u ustima
konja i dizginima koje drimo u rukama slui za upravljanje konjem.
vala: Deo opreme koja se nalazi u ustima konja, na mestu gde nema zuba (slika). Jednim delom je zakaena za
uzdu koja se nalazi na glavi konja, a drugim delom za dizgine koji se nalaze u rukama jahaa. Postoji veliki broj
modela i vrsta, u zavisnosti od discipline a izbor vale se vri individualno za svakog konja, shodno njegovom tem-
peramentu i karakteru. Cilj je odabrati adekvatnu valu koja konju nee smetati u ustima, a jahau omoguiti lako
upravljanje i saradnju sa konjem.
Kamane: Stavljaju se konjima na noge, u predelu podkolenice, sa ciljem da zatite od udaraca i istezanja tetiva kod
konja u toku treninga. Mogu biti raznih boja i oblika i takoe se, pored osnovne namene, koriste kao dekorativni
detalji.
Bandai: Imaju istu namenu kao i kamane. Elastini su i zahtevaju strunu primenu, tj. iskustvo pri bandaziranju,
kako nebi dolo do prekomernog ili nedovoljnog zatezanja bandaa to moe konju prouzrokovati izvesne prob-
leme kao to su otekline tetiva, rane i slino.

KOARKA (basketball)
www.kss.rs (www.fba.com)
Koarka je vrsta timskog sporta u kom dve ekipe sastavljene od pet igraa pokuavaju postii
to vie poena ubacivanjem lopte kroz obru koa po odreenim pravilima . Do poena se dolazi
ubacivanjem lopte kroz obru koa. Ekipa koja na kraju utakmice postigne vie poena je pobednik.
Ko postignut unutar luka vredi 2 poena, iza luka vredi 3 poena, a slobodno bacanje vredi 1 poen.
Loptom se upravlja njenim udaranjem o podlogu (voenje) ili meusobnim dodavanjem izmeu
saigraa. Telesni kontakt koji ometa igraa u igri nije dozvoljen. Postoje strogo odreena pravila i
naini na koje se lopta sme voditi...
3.6 m
6.75 m
8.325 m
28 m
1
5

c
m
Slika 19. Izgled koarkakog terena
1
5

m
54
Duina 28 m
irina:15 m .
Sve linije su nacrtane istom bojom (najbolje belom) iroke 5 cm i jasno vidljive. Teren je ogranien eonim linijama,
spaja sredine bonih linija i prelazi 15 cm preko obe bone linije. Luk poluprenika ispred koa iznosi 6,75 m.
elezni ko s tablom, mreom i obruom visi 1.2 m unutar terena po sredini. Centar obrua je udaljen od eone linije
1,575 m, s visinom gornjeg obrua od 3.05 m. Ove mere skoro su identine u svim ligama na svetu.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m od terena.
Veina terena ima parket izraen od drveta.
6. Temperatura
Od 180 do 260 C.
7. Osvetljenje
Za meunarodna takmienja rasveta ne sme biti manja od 1.500 lux-a.
8.Odea sportista
Sportski orc; pamuni s elastinim pojasom, dovoljno komotnim da butinama daju potpunu slobodu, ne preduge
da ne zapinju za kolena.
Majica; kvalitetna pamuna majica T-shirt
arape; vrlo vaan deo opreme, treba da su zategnute i ne smeju biti naborane.
Tenisice; su neosporno najvaniji deo opreme. Trebaju biti udobne i lagane za stopala. Nikako ne prevelike da se
stopalo u njima klie. Trebaju tititi igraa od ozleda i oteenja, npr. uljeva.

MAEVANJE (fencing)
www.mss.org.rs (www.fe.ch)
Maevanje u irem smislu oznaava borilaku vetinu u kojoj se dva protivnika bore hladnim
orujem (maem, sabljom) koje dre u ruci te njime pokuavaju ubosti protivnika. U uem smislu,
maevanje se koristi kao naziv sporta u kojem se dva takmiara bore propisanim orujem i zatieni
su odgovarajuom zatitnom opremom...
max. visina 50 cm
Slika 20. Borilite za polufnale i fnale
56
1. irina borilita je 1,5 m do 2.0 m.
2. Duina borilita je 14 m, tako da svaki od boraca kada stane na 2 m od centralne linije ima za povlaenje na raspo-
laganju ukupnu udaljenost od 5 m, a da pri tome ne mora prei zadnju liniju borilita sa obe noge.
Na borilitu mora biti jasno oznaeno pet linija, vertikalnih na duinu borilita, to su:
a) jedna centralna linija, koja mora biti oznaena isprekidano po celoj irini borilita.
b) dve linije za postavljanje u stav, svaka na dva metra od centralne linije. One moraju biti iscrtane po celoj irini
borilita.
c) dve granine linije borilita, koje moraju biti iscrtane po celoj irini borilita, na udaljenosti 7 m od centralne
linije.
d) pored toga, jasno moraju biti oznaene linije na udaljenosti 2 m od granine linije, po mogunosti u drugaijoj
boji od boje borilita, kako bi maevaoci bili svesni svog poloaja na borilitu.
3. Karakteristike
Floret:
Teina
Ukupna teina foreta spremnog za upotrebu mora biti manja od 500 g.
Duina:
Maksimalna ukupna duina foreta je 110 cm.
Ma:
Teina:
Ukupna teina maa spremnog za upotrebu mora biti manja od 770 g.
Duina:
Maksimalna ukupna duina maa je 110 cm.
Sablja:
Duina:
Maksimalna ukupna duina sablje je 105 cm.
Teina:
Ukupna teina sablje, spremne za upotrebu, je manja od 500 g.
4. Opti uslovi opreme i odee
Nacionalna odea sastoji se od arapa, pantalona, plastrona i elektrinog plastrona u foretu i sablji.
Zatita:
Oprema i odea moraju osigurati najveu zatitu i biti u skladu sa slobodom pokreta potrebnom za maevanje.
Sigurnost:
Ne sme postojati mogunost da se opremom onemogui ili povredi protivnik. Isto tako oprema ne sme sadrati
neku alku ili otvor u koji bi se mogao, osim sluajno, uhvatiti protivnikov vrh i biti zadran ili primoran na povlaenje.
Plastron i okovratnik moraju biti zakopani ili zatvoreni.
Svojstva odee:
a) ona mora biti od dovoljno vrstog materijala, ista i u dobrom stanju.
b) materijal od kojeg je napravljena odea ne sme imati glatku povrinu koja bi uzrokovala klizanje pokretnog vrha
ili pogotka protivnika,
c) odea mora u potpunosti biti i napravljena od tkanine koja moe podneti pritisak od 800 N.
Posebnu panju treba obratiti na avove ispod pazuha, ako takvi postoje. Obavezno je noenje donje zatitne odee,
koja pokriva vitalne delove gornjeg dela tela, otpornost od 800 N takoer je obavezna,
d) odea takmiara moe biti razliitih boja, ali ne crna,
e) ime maevaoca mora biti na leima bluze zajedno sa skraenicom njegove nacionalnosti, to
dolazi ispod imena, u nivou lopatica. Mora se pisati direktno na bluzu ili na tkaninu paljivo priivenu na bluzu. Ve-
lika slova moraju biti napisana u tamno plavoj boji, visine izmeu 8 cm i 10 cm, irine izmeu 1 cm i 1,5 cm, zavisno
od duine imena.
Bluza:
a) za sva oruja, donji rub plastrona mora pokrivati pantalone najmanje 10 cm, kada se borac nalazi u poziciji
stav,
b) plastron mora obavezno imati postavu koja ini dvostruku debljinu materijala za rukave do lakta i slabine do
pazuha. Kod maa, takmiar mora nositi propisan plastron, koji mora prekrivati celu povrinu trupa,
c) za ene je obavezno korienje titnika za grudi (od metala ili nekog drugog krutog materijala), za mukarce je
koritenje istog po volji. U foretu se taj titnik mora nositi ispod zatitnog plastrona.
Pantalone:
a) pantalone moraju biti privrene iznad kolena,
b) uz pantalone je obavezno noenje arapa koje pokrivaju noge tano do pantalone. arape se moraju drati tako
da ne mogu pasti,
c) takmiaru se dozvoljava nositi arape zavrnute 10 cm sa nacionalnim bojama ekipe.
Rukavica:
Kod svih oruja, maneta rukavice mora u svim sluajevima, pokrivati priblino pola podlaktice naoruane ruke
takmiara, kako bi se spreilo da protivnikovo seivo ue u rukav plastrona.
Maska:
a) maska mora biti napravljena od mree (razmak izmeu ica) od najvie 2,1 mm i ice minimalnog promera 1 mm.
Na zadnjoj strani maska mora imati sigurnosnu vezu,
b) maske kod svih oruja moraju biti napravljene u skladu sa sigurnosnim propisima opisanim u dodatku ovih
pravila i nositi oznaku kvalitete predvienu tim propisima,
c) podbradak maske mora biti napravljen od tkanine otporne na 1600 N.
5. Sigurnosna zona
6. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
7. Odea
Maevalaka odea se sastoji od maske, podplastrona, gornjeg dela odela, pantalonica, arapa i patika. Gornji
delovi odela za ene se razliito kroje i imaju depove za titnike za grudi. Koa se ne sme videti izmeu arapa i
pantalonica niti izmeu rukava i rukavice kod naoruane ruke. Nenaoruana aka i potiljak treba da su jedine oblasti
gde se vidi koa na telu maevaoca.
58

MODERNI PETOBOJ (modern pentathlon)
www.pentathlon.org
Moderni petoboj je takmienje pojedinaca i ekipa u 5 razliitih sportova: maevanja, strljatva,
jahanja, plivanja i tranja u trajanju od pet dana. Naziv moderni je dodat zato da se ovaj sport
jasno razlikuje od atletskog petoboja, koji ukljuuje sasvim druge discipline...
Slika 21. Borilite za petoboj
Maevanje:
Duina borilita je 14 m.
Streljatvo:
Koristi se teren duine 10 m i gaa se iz stojeeg stava.
Jahanje:
Takmienje se sastoji u kroskontri konjikoj trci na stazi duine 350 - 400 m.
Plivanje:
Koriste se bazeni od 50 m duine i minimum 21 m irine.
Tranje:
Duina 3000 m.
Maevanje:
Na borilitu mora biti jasno oznaeno pet linija, vertikalnih na duinu borilita.
Streljatvo:
Od priblino 1,2 m unazad od linije gaanja u svim smerovima.
Jahanje:
Na terenu se obeleava startna linija i linija cilja, takoe mora postojati zatitna ograda oko terena.
Plivanje:
Minimum 8 traka obeleenih sa prunim uadima.
Tranje:
Zatitnom ogradom oko terena ili obeleavajuom trakom.
Maevanje:
Ma: FLORET.
Odea: sastoji se od bluze, pantalona, rukavica, maska, arapa.
Streljatvo:
Koristi se vazduni pitolj kalibra 4,5 mm. Streljako mesto mora biti potpuno ravno (vodoravno) u svim smerovima.
Ostali deo streljakog mesta moe biti ili vodoravan ili nekoliko centimetara nii.
Plivanje:
Minimum 8 traka i bazen mora biti dubine 1,80 m.
Jahanje:
12 do 15 prepona.
4. Sigurnosna zona
Maevanje:
Streljatvo:
Prostor mora biti odvojen od prostora za strelce i slubenog osoblja odgovarajuom pregradom, najmanje 5 m iza
linije gaanja.
Jahanje:
Najmanje 10 m od borilita.
Plivanje:
Minimum 5 m od ivice bazena.
Tranje:
Minimum 3 m.
60
Maevanje:
Drvena konstrukcija.
Streljatvo:
Tvrda podloga kod streljakog mesta, ostalo je preporuljivo da bude zemlja.
Jahanje:
Peana odgovarajueg kvaliteta.
Plivanje:
Voda.
Tranje:
Tvrda podloga.
6. Temperatura
Maevanje:
Od 180 - 260 C
Plivanje:
260 C (+/- 10 C) .
7. Osvetljenje
Maevanje:
Minimum 1000 lux-a.
Streljatvo:
Cela povrina strelita mora biti ravnomerno osvetljena sa najmanje 300 lux-a. Mete moraju biti ravnomerno os-
vetljene s najmanje 1500 lux-a.
Jahanje:
Dnevno svetlo, ako se takmienja odvijaju u halama minimum 1500 lux-a.
Plivanje:
Min: 600 lux-a.
Tranje:
Dnevno svetlo.

ODBOJKA (volleyball)
www.ossrb.org (www.fvb.org)
Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mree na protivniku
stranu. Tim ine est igraa gde svako ima svoju funkciju. Tim se sastoji od tehniara, korektora,
dva primaa, srednjeg blokera i libera. Tehniar je mozak ekipe i on uvek stoji u blizini mree.
Blokeri takoe stoje kod mree i njihova uloga je da blokiraju protivniki sme. Korektor smeuje,
a primai i libero primaju servis. Moderna odbojka se igra na tri dobijena seta, do 25 poena. Kada i
jedna i druga ekipa imaju po dva dobijena seta, igra se trei set, tzv. TAJ-BREK do 15 poena. u timu
je 12 igraa, ali je samo 6 na terenu. Ostali su na klupi, oni su zamene. Libero nikada ne servira...
3

m
6

m
1
8

m
9 m
3 m
mrea:
2.43m (mukarci)
2.24 m (ene)
Slika 22. Teren za odbojku
62
Prostor za igru ini teren i slobodna zona. Teren je pravougaonik, dimenzija:
Duine: 18 m
irine: 9 m,
okruen sa svih strana slobodnom zonom irokom najmanje 5 m.
Slobodan vazduni prostor za igru podrazumeva vazduni prostor iznad prostora za igru u kojem nema nikakvih
prepreka. Slobodan vazduni prostor za igru mora da iznosi najmanje 12,5 m u visinu, raunajui od podloge za
igru.
Sve linije su iroke 5 cm moraju biti svetle boje,razliite od boje podloge i svih ostalih linija.
Granine linije:
Dve bone i dve osnovne linije oznaavaju teren. Obe bone i obe osnovne linije su ucrtane unutar dimenzija
terena.
Srednja linija:
Osa srednje linije deli teren na dva jednaka polja, dimenzije 9 x 9 m. Srednja linija, svom svojom irinom , rauna se
kao sastavni deo i jednog i drugog polja. Ova linija se prostire ispod mree od jedne do druge bone linije.
Linija napada:
Za svetska i zvanina takmienja linija napada je od bonih linija produena sa po pet isprekidanih linija, dugakih
15 cm i irokih 5 cm, koje su ucrtane na meusobnoj razdaljini od 20 cm, a u ukupnoj duini
od 1,75 m.
Zone i prostori:

Prednja zona:
Prednja zona, u svakom polju, ograniena je osom srednje linije i zadnjom ivicom linije napada. Smatra se da se
prednja zona van bonih linija prostire do kraja slobodne zone.
Zona za serviranje:
Zona za serviranje je prostor irine 9 m koji se nalazi iza svake osnovne linije. Bono je ograniena sa dve kratke
linije, duine po 15 cm, koje su ucrtane 20 cm iza osnovne linije, kao produeci osnovnih linija. Obe kratke linije su
ukljuene u irinu zone za serviranje. U dubinu, zona za serviranje se prostire do kraja slobodne zone.
Zona za zamenu igraa:
Zona za zamenu igraa je ograniena produetkom obe linije napada do zapisnikog stola.
Prostor za zagrevanje:
Za FIVB svetska i zvanina takmienja, prostor za zagrevanje je priblino veliine 3 x 3 m i nalazi se u uglovima, sa
strane obe klupe za rezervne igrae, izvan slobodne zone.
Kazneni prostor:
Kazneni prostor je pribline veliine 1 x 1 m i opremljen je sa dve stolice. Nalazi se u kontrolnom prostoru, izvan
produetaka osnovnih linija. Mogu biti ogranieni crvenom linijom, irine 5 cm.
Visina mree:
Mrea je postavljena vertikalno iznad srednje linije i njen vrh se nalazi na visini od 2,43 m za mukarce i 2,24 m za
ene. Njena visina se meri na sredini terena. Visina mree (iznad bonih linija) mora biti potpuno jednaka i ne sme
prelaziti propisanu visinu za vie od 2 cm.
Struktura:
Mrea je 1 m iroka i 9,50 do 10 m duga (po 25 do 50 cm sa svake strane bonih traka), napravljena od crnih
kvadratnih polja stranice 10 cm. Na njenom vrhu se nalazi horizontalna traka, irine 7 cm, napravljena od dvostruko
presavijenog belog platna, priivenog celom duinom mree. Na svakom kraju trake su rupe, kroz koje prolazi
kanap, koji vezuje traku za stubove i dri gornji deo mree zategnutim. Kroz traku je provuena savitljiva ica (sajla)
koja vezuje mreu za stubove i zatee njen gornji deo. Na dnu mree je jo jedna horizontalna traka, irine 5 cm,
slina onoj na vrhu mree kroz koju je provuen kanap.
Taj kanap vezuje mreu za stubove i zatee njen donji deo.
Bone trake:
Dve bele trake su uvrene na mrei vertikalno i nalaze se direktno iznad svake bone linije. iroke su 5 cm, duge
1 m i smatraju se delom mree.
Antene:
Antena je savitljiva ipka duga 1,80 m i prenika 10 mm, napravljena od fberglasa ili slinog materijala. Antena je
uvrena za spoljnu ivicu svake bone trake. Antene su postavljene na suprotnim, stranama mree. Gornjih 80
cm svake antene se prostire iznad mree i oznaene su trakama razliitih boja, najbolje crvenim i belim. Antene se
smatraju delom mree i bono ograniavaju prostor za prelaz lopte.
Stubovi:
Za sva FIVB svetska i zvanina takmienja, stubovi koji dre mreu su postavljeni na udaljenosti od 1 m izvan bonih
linija. Visoki su 2,55 m i najbolje je ako im se visina moe podeavati. Stubovi su okrugli i glatki, fksirani za podlogu
bez ica. Ne smeju imati delove koji predstavlju opasnost ili smetnju.
4. Sigurnosna zona
Minimum 5 m od terena do gledalita.
Za FIVB svetska i zvanina takmienja dozvoljena je samo drvena ili sintetika podloga. Svaka podloga mora biti
prethodno odobrena od strane FIVB. Za FIVB svetska i zvanina takmienja linije terene moraju biti bele boje. Teren
i slobodna zona moraju biti obojeni drugim, meusobno razliitim bojama. Na otvorenim terenima, dozvoljen je
nagib od 5 mm, radi drenae. Linije nainjene od vrstog materijala su zabranjene.
6. Temperatura
Za FIVB svetska i zvanina takmienja temeperatura ne sme biti via od 250 C (77 F), niti nia od 160 C (61 F).
7. Osvetljenje
Za FIVB svetska i zvanina takmienja osvetljenje prostora za igru mora biti izmeu 1000 i 1500 lux-a, mereno 1 m
iznad podloge prostora za igru.

1. Temperatura (borilita)
Najnia temperatura ne sme biti nia od 100 C (50F).
2. Osvetljenje
Za nacionalna od 600-1000 lux-a.
N A P O M E N A
64

RUKOMET (handball)
www.rss.org.rs (www.ihf.info)
Rukomet je ekipni sport sa loptom, u kom se takmie dve ekipe sa po 7 igraa (6 igraa u polju + 1
golman) na svakoj strani. Igra traje dva puta po 30 minuta, a cilj je dati vie golova od protivnika.
Rukometna lopta je takve veliine da je proseni igra moe drati u jednoj ruci prstima, sa dlanom
prema dole, iako naravno sme loptu drati i sa obe ruke. Standardno se kao materijal izrade koristi
koa, iako ima i lopti od vetakih materijala...
Slika 23. Izgled terena za rukomet
Duina: 40 metara
irina: 20 metara.
Linije su sastavni deo terena.
Linije na terenu su irine 5 cm sem linije izmeu dve stative koja mora biti irine kao i stative (8 cm).
Ispred svakog gola nalazi se golmanski prostor koji je obeleen na sledei nain:
a) tri metra duga linija povuena je na udaljenosti est metara paralelno s linijom gola, direktno ispred gola,
b) sa spoljnih strana obe stative povlai se etvrtina kruga prenika est metara od oba kraja linije od tri metra na
udaljenosti ispred gola od est metara, sve dok se ne spoji s linijom gola.
Linija slobodnog bacanja je isprekidana linija povuena paralelno s linijom golmanskog prostora, a udaljena etiri
metra od nje. Isprekidana linija duine je 15 cm.
Linija sedam metara je metar dugaka i iscrtana je direktno ispred gola.
Na devet meteara od gola nalazi se isprekidana polukruna linija, tzv. deveterac.
Golovi su postavljeni na sredini gol linije i moraju biti privreni za pod.
Dimenzije golova su:
a) visina: dva metra
b) irina tri metra
irina stative i preke mora biti 8 cm.
4. Sigurnosna zona
Iza linije gola dva metra (minimum)
Sa strane terena tri metra (minimum).
Podloga je tradicionalno bila drveni parket, dok se danas koriste vetaki materijali od tvrde gume. Postoje i
spoljanji tereni, uglavnom od betona ili asfalta, ali se oni uglavnom ne koriste za takmienja najvieg nivoa zbog
opasnosti od padova i povreda igraa.
6. Temperatura
Minimalno 160 C.
7. Osvetljenje
Rasveta ne sme biti manja od 600 luxa.
Osnovni cilj u rvanju je da se izvri bacanje protivnika razliitim tehnikama na tlo (strunjau), ili
da se protivnik tuira to predstavlja kraj borbe. Rvanje je jedan od najstarijih i najpopularnijih
sportova a razvijen je na svim kontinrntima. Najbolje rvake nacije su: Rusija, Turska, Amerika,
Iran.... Rvanje se nalazi na programu drevnih olimpijskih igara od 708. p.n.e., kao i od 1896 na
programu modernim olimpijskim igrama

RVANJE (wrestling)
www.wrestling-serbia.org.rs (www.fla-wrestling.com)
P L A V I
UGAO
C R V E NI
UGAO
zatitni
deo
strunjae
crvena zona
centralni deo
strunjae
12 m
12 m
9 m
7 m
1.5 m
1 m
Slika 24. Izgled borilita za rvanje
Duina: 12 m
irina: 12 m.
Strunjaa prenika 9 m, oko koje se nalazi dodatak iste debljine i 1,5 m irine, obavezna je na svim takmienjima.
Unutar kruga prenika 9 m, du itavog obima ucrtana je crvena traka crvene boje irine 1 m, koja ini sastavni deo
povrine za borbu. Da bi se oznaili razliiti delovi strunjae, koristi se sledea terminologija:
Centralni krug je centar strunjae (prenika 1 m),
Unutranji deo strunjae smeten je unutar crvenog pojasa i zove se centralna povrina borbe
Crveni pojas je zona pasivnosti (irina 1 m)
Dodatak je zatitni deo strunjae (irina 1,5 m)
Za Olimpijske igre, Svetska i kontinentalna prvenstva, strunjaa mora biti postavljena na izdignutu platformu ija
visina ne sme prelaziti 1,10 m. Ako je strunjaa postavnjena na podijum i kada je zatitni rub (dodatak i slobodni
prostor oko strunjae) manji od 2 m, strane podijuma moraju biti opremljene dodacima postavljenim pod uglom
od 45 stepeni. Zatitni dodatak mora biti druge boje od strunjae. Podijum pored strunjae mora biti obloen meka-
nim prekrivaem, paljivo uvrenim. U sredini strunjae mora biti ucrtan krug iji je unutarnji prenik 1 m okruen
trakom irine 10 cm. Boja ovog prstena, kao i onog to ograniava centralnu povrinu borbe (zona), moraju biti
crvene boje.
3.Broj borilita
3-4 borilita za takmienja: Olipijske igre; Prvenstvo sveta; Kontinentalna takmienja.
2 za meunarodne turnire.
4. Sigurnosna zona
Slobodan prolaz od 2 m od strunjae do gledalita.
Strunjaa dimenzije 2 x 1m sa ceradom u kompletu koja prekriva strunjae.
6. Temperatura
Minimalno 160 C.
7. Osvetljenje
8.Odea sportista
Na poetku svakog dana, takmiar mora biti svee obrijan ili da ima bradu od vie meseci.
Dres za takmienje:
Takmiari se moraju pojavoti na rubu strunjae obueni u dres, iji je uzorak odobrila FILA, iz samo jednog dela u
boji koja mu je odreena (crvena ili plava). Zabranjeno je meanje crvene i plave boje.
Rvai moraju obavezno nositi:
1. na grudima grb svoje zemlje,
na leima dresa skraenicu svoje zemlje, maksimalne veliine 10 x 10 cm,
2. takmiari ne smeju nositi grb ili skraenicu neke druge zemlje,
3. dozvoljeno je korienje lakih titnika za kolena bez metalnih delova,
4. maramicu od platna koju treba pokazati sudiji pre mea i imati (posedovati) je tokom trajanja mea.
Reklame na odei:
Pravila Meunarodnog olimpijskog komiteta, takmiari mogu nositi na nogavici ili poleini dresa naziv jednog
sponzora. Takmiari takoe mogu nositi na leima, rukavima ogrtaa ili trenerke nazive njihovih sponzora. Radi
identifkacije sponzora, slova i simboli ne mogu prei visinu od 6 cm.
titnici za ui:
Za rvae koji ele nositi titnike za ui, moraju nositi titnik odobren od strane FILA i ne smeju imati nikakve metalne
ili tvrde delove. Sudija je obavezan da primora rvaa koji ima vrlo dugu kosu da nosi titnike za ui.
Obua:
Takmiari moraju nositi rvaku obuu, koja obuhvata lanak noge. Zabranjeno je korienje obue sa potpeticom
ili onovima sa ekserima, obue sa kopama ili koja ima neki metalni deo. Obua moe biti bez pertli ili da pertle
budu zalepljene trakom za obuu, kako bi se izbeglo da se odree za vreme mea. Svaki takmiar je duan da si sam
nabavi traku, to e biti prekontrolisano pre izlaska na strunjau.
1. Broj borilita
1-3 borilita zavisno od veliine hale.
N A P O M E N A
70

STONI TENIS (tabletennis)
www.stss.rs (www.ittf.com)
Stoni tenis, poznat i kao ping pong, je sport u kome se takmie dva (ili etiri) igraa koji lopticu
udaraju reketom na stolu za stoni tenis. Razvoj stonog tenisa u svetu je zapoeo u Engleskoj od
1899. do 1904. godine. Nekoliko meunarodnih prvenstava odrano je od 1904. do 1912. godine, a
potom od 1912-1925. nisu odravana meunarodna takmienja u stonom tenisu. Prvi stonoteniski
savez u svetu osnovan je 1921. u Engleskoj. Prvo svetsko prvenstvo u stonom tenisu odrano je
1926. u Londonu, kada je i osnovana Meunarodna stonoteniska federacija ITTF...
3 mm
2.74 m
1
.
5
2
5

m
visina mree
15.25 cm
Slika 25. Teren i sto za stoni tenis
3 m
3

m
s
i
g
u
r
n
o
s
n
a

z
o
n
a
Prostor za igru mora da bude dug ne manje od 14 m, irok ne manje od 7 m i visok ne manje od 5 m. Prostor za igru
je ogranien ogradom visokom oko 75 cm, jednolino tamne boje koja ga odvaja od gledalaca i od drugih prostora
za igru.
Povrina za igru mora da bude jednolino tamne mat boje, sa belom uzdunom linijom irine 2 cm du ivica stola
od 2,74 m i belom krajnjom linijom irine 2 cm du krajnjih linija od 1,525 m. Za igru parova oba polja su podeljena
na dva jednaka polu-polja sredinom linijom irine 3 mm, koja je paralelna sa uzdunim linijama. Sredina linija se
smatra delom desnog polu-polja.
Sto:
Gornja povrina stola, povrina za igru, je pravougaonik duine 2,74 m i irine 1,525 m i mora da bude horizontalan
i na visini od 76 cm od poda. Povrina za igru ne ukljuuje vertikalne, bone i eone strane stola. Povrina za igru
moe da bude od bilo kog materijala uz uslov da na bilo kom delu povrine standardna lopta odskoi oko 23cm
ako je putena sa visine od 30 cm. Povrina za igru je podeljena na dva jednaka polja vertikalnom mreom koja je
paralelna sa krajnjim linijama stola i mora da bude neprekidna celom svojom duinom.
Mrea:
Pod mreom se podrazumeva mrea, delovi za njeno zatezanje, draci i delovi za njihovo pricvrcivanje za sto.
Mrea mora da bude zategnuta kanapom iji su krajevi privreni za vertikalne drae visoke 15,25 cm koji su
udaljeni od bonih ivica 15,25 cm. Visina mreice mora da bude celom svojom duinom 15,25 cm iznad povrine
za igru. Deo mree do povrine za igru mora da bude to je mogue blie povrini za igru celom duinom i to je
mogue blie nosaima mree.
Lopta:
Lopta je sfernog oblika prenika 40mm. Teina lopte je 2,7 gr. Lopta mora da bude napravljena od celuloida ili
slinog plasticnog materijala i mora da bude bele ili narandaste mat boje.
Reket:
Reket moe da bude bilo koje velicine, oblika i teine ali ploa reketa mora da bude ravna i kruta. Najmanje 85 % de-
bljine mora da bude od prirodnog drveta; unutarnji vezivni slojevi mogu da budu ojaani vlaknastim materijalom
kao to su karbonska vlakna, staklena vlakna ili presovan papir, ali ne sme da bude deblji od 7,5 % ukupne debljine
ili od 0,35 mm, ta god je manje od ova dva. Strana koja se koristi za udaranje mora da bude pokrivena obinom na-
zubljenom gumom sa zupcima okrenutim napolje ukupne debljine zajedno sa lepkom ne vie od 2 mm, ili sendvi
gumom sa zupcima okrenutim prema napolje ili unutra ukupne debljine ne vie od 4 mm ukljuujui i lepilo. Obina
nazubljena guma je jedan sloj nesuneraste prirodne ili sintetike gume sa zupcima ravnomerno rasporeenim po
povrini i gustinom ne manjom od 10 / cm2 I ne veom od 30 / cm2. Sendvi guma je jedan sloj suneraste gume
prekrivene spoljnim slojem obine nazubljene gume. Debljina nazubljene gume ne sme da bude vea od 2 mm.
Materijal koji pokriva plou (guma) mora da pokriva celu povrinu ali ne i preko ivica, izuzev dela blizu same drke
koji se obuhvata prstima. Ploa reketa,svaki sloj unutar ploe i svaki sloj obloge mora da bude ravnomeran, nepreki-
dan i svuda jednake debljine. Povrina materijala za pokrivanje (guma) ili sama ploa reketa ako nije pokrivena
mora da bude bez sjaja, svetlo crvena sa jedne strane i crna sa druge strane. Materijal za pokrivanje (guma) moe da
se upotrebljava za igru jedino i samo ako u potpunosti udovoljava uslovima u kojima je odobren od strane ITTF-a
bez ikakvog fzikog, hemijskog ili bilo kakvog drugog tretmana koji bi menjao svojstva gume kao to su brzina,
hvatljivost (trenje), izgled, boja, struktura, povrina itd. Neznatna odstupanja mogu da se dozvole ukoliko znaajno
ne menjaju osobine povrine. Na poetku mea i kada god promeni reket, igra je obavezan da pokae reket koji e
da koristi protivniku i sudiji da ga pregledaju.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
Na svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama pod mora da bude drven ili od sintetikog materijala odobrenog od
strane ITTF-a.
72
6. Temperatura
Minimalno 160 C.
7. Osvetljenje
Intenzitet svetla, mereno na visini povrine za igru, mora da bude ne manje od 1000 lux-a ravnomerno preko cele
povrine za igru i ne manje od 500 lux-a u bilo kom delu prostora za igru. Izvor svetlosti ne sme da bude nii od
5 m iznad poda.
8. Odea sportista
Uobiajena odea za igru se sastoji od majice sa kratkim rukavima (ili bez rukava), kratkih pantalona ili suknje, ili
jednodelne sportske odee, kratkih arapa i patika; ostala odea kao deo ili komplet trenerka moe da se nosi za
vreme igre iskljuivo uz dozvolu vrhovnog sudije. Osnovna boja majice, suknje i kratkih pantalona, sa izuzetkom
rukava i kragne mora da se jasno razlikuje od boje loptice koja se koristi. Na lenom delu majice mogu da budu
brojevi ili slova radi identifkacije igraca, saveza, kluba i reklamne poruke; ukoliko je na lenom delu majice ispi-
sano ime igraa ono mora da bude odmah ispod kragne. Brojevi odreeni od strane organizatora radi identifkacije
igraa imaju apsolutan prioritet na centralnom delu lenog dela majice; ovi brojevi mogu da budu na nosau (papir,
platno,...) koji ne sme da bude veci od 600 cm2. Oznake ili ukrasi na prednjoj strani odee ili nakit koji igra nosi ne
sme da bude upadljiv ili da odbija svetlost, tako da ometa protivnika na bilo koji nain.
Streliarstvo pripada grupi tzv. belih sportova zajedno sa tenisom, golfom itd. Streliarstvo
je, takodje, i Olimpijski sport. Na Olimpijskim igrama streliarstvo se prvi put pojavilo 1900.
godine (druge OI). Bilo je i na OI 1904., 1908. i 1920. godine, a onda je skinuto sa programa zbog
nejedinstvenih pravila (svaki organizator OI postavljao je sopstvena pravila, tako da se rezultati i
rekordi nisu mogli uporeivati i vrednovati). Temelji modernog sposrtskog streliarstva postavljeni
su 1931. godine kada je osnovana Meunarodna streliarska federacija (Fdration Internationale
de Tir l Arc) FITA

STRELIARSTVO NA OTVORENIM TERENIMA (outdoor archery)
www.strelicarski-savez-srbije.org (www.archery.org)
SIGURNOSNA ZONA
minimalno 50 m
LINIJA GAANJA
LINIJA EKANJA
S
I
G
U
R
N
O
S
N
A

Z
O
N
A
90 m
70 m
60 m
50 m
30 m
5 m
10 m
20 m 20 m
Slika 26 . Strelite na otvorenom prostoru
74
Meunarodna takmienja se odvijaju na udaljenosti mete 90, 70, 50 i 30 m za mukarce i tolerancija na terenu moe
biti 30 cm te 70, 60, 50 i 30 m za ene, tolerancija moe biti 15 cm.
Za Meunarodna takmienja treba da bude obezbeen i teren za vebanje pored takmiarskog.
Linija ekanja e biti obeleena najmanje pet metara iza linije gaanja.
Za Meunarodna takmienja centralna traka ne mora da bude ira od 10 m.
Taka na liniji gaanja koja je direktno nasuprot meti bie obeleena i numerisana istim brojem kao i ta meta. Ako
dva ili vie takmiara gaaju na istoj meti u isto vreme, streljake pozicije e biti obeleene na liniji gaanja. Treba da
budu povuene (obeleene) i linije pod pravim uglom na liniju gaanja, od nje do linije meta, a koje e sainjavati
trake koje obuhvataju jednu, dve, ili tri mete.
Postoje tri FITA lica za mete na otvorenom:
122 cm u preniku;
80 cm u preniku;
i 80 cm viestruko lice.
Opis:
Lica od 122 i 80 cm podeljena su na pet krunih, obojenih bodovnih zona poreanih od centra prema periferiji na
sledei nain: Zlato (uto), Crveno, Svetlo plavo, Crno i Belo (nema linija odvajanja izmeu Svetloplavog i Crnog;
Crnog i Belog). Svaka posebna boja je podeljena tankom linijom na dve zone podjednake irine, to daje deset
bodovnih zona podjednake irine, mereno od sredine Zlatnog:
6,1 cm na licu od 122 cm;
4 cm na licu od 80 cm.
Te linije podele bie smetene u potpunosti u vioj bodovnoj zoni u svakom sluaju. Svaka linija koja obeleava
krajnju ivicu Belog bie u potpunosti unutar bodovne zone. Debljina linije nee prelaziti 2 mm ni na licu od 122
cm ni na 80 cm. Centar mete se naziva pinhole (pinhol), i bie obeleen malim x (krsti) ije linije nee prelaziti
1 mm u debljinu i 4 mm u duinu. Unutranji prsten za desetku (obeleen kao x na bodovnim listama) prenika
6,1 cm na licu od 122 cm, odnosno 4 cm na licu od 80 cm, potreban je za odreivanje nereenih rezultata u ran-
giranju. Pored toga, mogu se koristiti viestruka lica (2, 3 ili 4)na distanci od 30 m (obavezan trougaoni raspored
na FITA ampionatima). Par od dva lica treba da ima Zlato na oko 42 cm jedno od drugog. Skup od tri lica bie u
simetrinom trou-gaonom rasporedu. Skup od etiri lica bie rasporeen kao kvadrat, sa centrima udaljenim 42 cm
po vertikali i horizontali.
4. Sigurnosna zona
Tamo gde je dozvoljen pristup publici, barijere bie udaljene najmanje 20 m od kraja linije meta postavljene na
90 m, mogu se po elji suavati u pravoj liniji do distance od najmanje 10 m od kraja linije gaanja. To e odravati
marginu od otprilike 13 m od linije meta kada mete budu pomerene na distancu od 30 m. Te barijere takoe treba
da budu najmanje 10 m iza linije ekanja, i onoliko daleko iza linije meta koliko je potrebno da se obezbedi da
pojedinci iz publike ne prolaze iza meta na razdaljini manjoj od 50 m. To e stvoriti bez-bednosnu zonu koja e se
poveati na 110 m kada mete budu pomerene napred na distancu od 30 m. Udaljenost od 50 m moe biti smanjena
ako se postavi odgovarajui grudobran, mrea ili slian objekat.
Travnati teren.
6. Oprema sportista
Luk:
Koji se sastoji od rukohvata (grip), rajzera i dva elastina kraka od kojih se svaki zavrava zarezom (nock) za tetivu.
Luk je namenjen za upotrebu putem jedne tetive direktno privrene samo izmeu dva zareza, a pri upotrebi se
dri jednom rukom za rukohvat, dok prsti druge ruke povlae, zadravaju i otputaju tetivu. Dozvoljeni su viebojni
rajzeri i oznake kompanija na unutranjoj strani gornjeg kraka.
Tetiva:
od bilo kojeg broja niti materijala odabranog za tu namenu sa centrom koji slui za prihvat prstima, a kome moe biti
dodat serving (oslonac) za nok strele. Da bi se oznaila ova taka mogu biti dodati jedan ili dva lokatora noka, a na
oba kraja tetive petlje koje se smetaku u zareze na luku kakda je on u upotrebi. Takoe je dozvoljen i jedan dodatak
na tetivi koji slui kao marker za nos ili usnu. Serving na tetivi ne sme se zavravati u vidnom polju takmiara kada je
luk potpuno nategnut. Tetiva ne sme ni na koji nain da slui kao pomo u nianjenju, putem gledanja kroz pip-hol
(peep-hole), oznake ili bili kojim drugim sredstvima.
Rest:
za strelu, koji moe biti podesiv, bilo koje pokretno dugme za pritisak (pressure button), taka pritiska (pressure
point) ili oslonac strele (arrowplate) moe se koristiti na luku, pod uslovom da nisu elektrini ili elektronski i da ne
daju dodatnu pomo u nianjenju. Taka pritiska nee biti smetena vie od 4cm unazad (unutra) od grla rukohvata
(pivot point) luka.
Nian:
Za ciljanje je dozvoljen, ali ni u kom trenutku se ne moe koristiti vie od jednog takvog ureaja. Nian privren za
luk sa namenom ciljanja, i koji moe dozvoljavati prilagoavanje vetru ako i podeavanje elevacije.
Strele:
Bilo kog tipa mogu se koristiti ukoliko podleu prihvaenim principima i znaenju rei Strela defnisane u sportskom
streliarstvu, i ako te strele ne oteuju nepotrebno lica ili mete. Maksimalni prenik strele nee prelaziti 11mm.
Strala se sastoji od afta sa sa glavicom (vrhom), noka, pera i, po elji, krestinga (ukrasa).
Zatita prstiju:
U vidu navlaka za prste, rukavica ili trake za gaanje (faster) dozvoljene su pri povlaenju, dranju i otputanju
tetive, pod uslovom da ne sadre nikakvo pomagalo za povlaenje, dranje i otputanje tetive.
Poljske naoare:
Teleskopi i druga vizuelna pomagala mogu se koristiti za primeivanje strela, ukoliko ne predstavljaju smetnju
ostalim takmiarima u smislu mesta na liniji gaanja.
76

STRELIARSTVO U DVORANAMA (indoor archery)
www.strelicarski-savez-srbije.org (www.archery.org)
Streliarstvo pripada grupi tzv. belih sportova zajedno sa tenisom, golfom itd. Streliarstvo
je, takodje, i Olimpijski sport. Na Olimpijskim igrama streliarstvo se prvi put pojavilo 1900.
godine (druge OI). Bilo je i na OI 1904., 1908. i 1920. godine, a onda je skinuto sa programa zbog
nejedinstvenih pravila (svaki organizator OI postavljao je sopstvena pravila, tako da se rezultati i
rekordi nisu mogli uporeivati i vrednovati). Temelji modernog sposrtskog streliarstva postavljeni
su 1931. godine kada je osnovana Meunarodna streliarska federacija (Fdration Internationale
de Tir l Arc) FITA
LINIJA GAANJA
LINIJA EKANJA
KONTROLNI PRISTUP
SIGURNOSNA ZAVESA
25 m
18 m
3 m
5 m
Slika 26 . Strelite u zatvorenom prostoru
Teren je pravougaonog oblika, imamo terene 25 i 18 m tolerancija +/- 10 cm.
Teren mora da se obelei jasnom startnom linijom irine 5 cm.
Lica mete:
Prenika 60 i 40 cm, Triangular i Triple lica.
Ivine linije moraju biti ucrtane na lice unutar vieg vrednosnog kruga maksimalne debljine 2 mm. Centar lica X
(pinhole) oznaen je linijom maksimalne debljine 1 mm, duine 4 mm. Za sloeni luk (CU) 10ka je prenika 3 cm kod
lica f 60, odnosno 2 cm kod lica f 40.
Vertikalna Triple lica 40 cm koriste se kod Svetskih prvenstva i Olimpijade. Centar single lica ili centar triple lica post-
avlja se na 130 cm +/ 5 cm iznad poda.
Kod triangular triple lica centar donjih lica je na 130 cm. Triple lica prenika 40 cm u paru na meti, minimalni razmak
izmeu dva bodovna kruga je 10 cm, a za lica prenika 60 cm je 2 cm.
Lukovi:
Lukovi su izradjeni od drveta, fberglasa, aluminijuma ili karbon / graftnih kompozitnih materijala. Struna luka je
obino od kevlara (materijal koji se koristi u izradi auto guma i neprobojnih prsluka) ili takozvani fast fajt FastFlight
- proizvod na bazi ugljovodonika).
Strele:
Strele su izradjene od aluminijuma ili karbon grafta.
4. Sigurnosna zona
Sigurnosne barijere postavljalju se oko terena, minimum 10 m od linije meta, i minimum 5 m iza linije ekanja.
Parket.
6. Temperatura
Minimalno 160 C.
7. Osvetljenje
8. Odea sportista
Recurve Bow (Olimpijski luk)
Compound Bow (Sloeni luk)
titnik za ruku
titnik za prste
titnik za grudi
Tobolci
Bow sling.
78

STRELjATVO (shooting)
www.serbianshooting.rs (www.issf-sports.org)
Streljatvo je sport u koje se korienjem razliitih tipova puaka i pitolja gaa u pokretne,
nepokretne i letee mete. Ovaj sport ne treba meati sa streliarstvom, sportom u kojem je takoe
cilj pogoditi metu. Streljatvo je standardni sport u programu modernih Olimpijskih igara. ISSF
(Svetska sportska streljaka federacija) danas broji preko 160 zemalja lanica i spada u najrairenije
sportove...
mete
grudobran
10 m
1.2 m
1
.
2

m
5 m
streljako
mesto
sigurnosna zona
Slika 28. Strelite za 10 metara
strelita na 300 = 303 m
strelita na 10 =13 m
strelita za pokretne mete na 50 = 53 m
strelita za pokretne mete na 10 = 13 m.
2. Dozvoljena odstupanja (borilita)
strelita na 300 m 1.00 m
strelita za pokretne mete na 50 m 0.20 m
strelita za pokretne mete na 10 m 0.05 m.
3. Broj streljakih mesta za odravanje takmienja
strelita na 300 m : 10
strelita na 25 m : Minimalno 4 ureaja sa po 5 meta
strelita za pokretne mete na 50 m: 20
strelita za pokretne mete na 10 m : 30.
4. Streljako mesto
Streljako mesto mora biti graeno tako da ne vibrira niti se pokree kada se druge osobe kreu u blizini. Streljako
mesto, do priblino 1,2 m unazad od linije gaanja mora biti potpuno ravno (vodoravno) u svim smerovima. Ostali
deo streljakog mesta moe biti ili vodoravan ili nekoliko centimetara nii. Streljako mesto mora biti opremljeno
sa: pokretnom ili podesivom klupom ili stalkom nivoa 0.7 m - 0.8 m. Tablom za rezultate, priblino veliine 50 cm
x 50 cm. Ako je streljako mesto izloeno jaem vetru, strelcima mora biti osigurana dodatna zatita zaslonima,
drvoredom ili drugim sredstvima.
5. Sigurnosna zona
Prostor mora biti odvojen od prostora za strelce i slubenog osoblja odgovarajuom pregradom, najmanje 5 m
iza linije gaanja. Ako je potrebno zbog sigurnosti, strelite moe biti ograeno zidovima. Zatita protiv rikoeta i
zalutalih zrna moe se takoe osigurati postavljanjem poprenih blendi izmeu linije gaanja i linije meta.
6. Oprema
Preporuuje se svim strelcima da za vreme gaanja nose streljake naoare otporne na rasprskavanje ili slinu zatitu
za oi. Strelci moraju koristiti samo opremu i odeu koja je u skladu s ISSF Pravilima. Sve ( pitolji, ureaji, oprema,
dodaci itd.) to moe dati strelcu nepotenu prednost pred drugima nije dozvoljeno. Strelac je odgovoran za preda-
ju sve opreme i odee na slubeni pregled i odobrenje od strane Tehnike kontrole pre poetka takmienja.

80
TaeKwonDo je olimpijski borilaki sport poznat po brzim, visokim i atraktivnim nonim udarcima.
Poreklom je iz Koreje, a danas se irom sveta praktikuje kao sport, samoodbrana i rekreacija.
TaeKwonDo (tekvondo) je dobio ime spajanjem tri korejske reci: tae - to u prevodu znai noga (ili
udariti nogom); kwon - to znai pesnica (ili udariti rukom); i reci do koja se javlja u flozofji veine
borilakih vetina i u irem smislu predstavlja put (nain, sistem). Prema tome, re TaeKwonDo bi u
bukvalnom prevodu znaila put noge i ruke , ili nain borbe nogama i rukama

TEKVONDO (taekwondo)
www.tas.org.rs (www.wtf.org)
2 m
1.5 m
8 m
12 m
8 m
12 m
takmiarski prostor
Slika 29. Izgled tekvondo borilita
Borilite ima povrinu od 10 m x 10 m i ravne je povrine. Borilite mora biti pokriveno elastinim strunjaama. Ono
mora biti postavljeno na platformu koja je 0,5 m - 0,6 m iznad povrine poda, a spoljni deo granine linije mora imati
nagib ne vei od 30 stepeni radi bezbednosti takmiara.
2. Pozicije i obeleavanje terena (borilita)
Pozicija sudije u borilitu (Referee):
Pozicija sudije u borilitu obeleena je na 1,5 m iza centralne take u borilitu u pravcu tree granine linije i oznaena
je kao mesto sudije u borilitu.
Pozicija bodovnih sudija (Judge):
Pozicija prvog bodovnog sudije obeleena je na 0,5 m spolja od ugla graninih linija 1 i 2. Pozicija drugog bodovnog
sudije obeleena je na 0,5 m spolja od ugla graninih linija 2 i 3. Pozicija treg bodovnog sudije obeleena je na
0,5 m spolja od ugla graninih linija 3 i 4. Pozicija etvrtog bodovnog sudije obeleena je na 0,5 m spolja od ugla
graninih linija 4 i 1.
Pozicija merioca vremena:
Pozicija merioca vremena nalazi se na taki koja je udaljena 2 m iza granine linije 1 i2.
Pozicija doktora:
Pozicija doktora nalazi se na taki koja je udaljena vie od 3 m udesno od granine linije.
Pozicije takmiara:
Pozicije takmiara nalaze se na dve suprotne strane udaljene po 1 m od centralne take borilita i 5 m od granine
linije 1 (crveni takmiar je okrenut ka graninoj liniji 2 a plavi takmiar ka graninoj liniji 4).
Pozicija trenera:
Pozicija trenera nalazi se na udaljenosti od 1 m od centralne take granine linije na strani svakog takmiara.
Pozicija kontrolnog stola:
Kontrolni sto se nalazi blizu ulaza u borilite radi kontrole zatitne opreme takmiara.
3. Sigurnosna zona
Minimalno 4 m od borilita.
Tatami.
5. Temperatura
Minimalna 160. C, maksimalna 260. C.
6. Osvetljenje
7.Odea sportista
Takmiar nosi tekvondo uniformu (Dobok) i titnike koje priznaje WTF. Takmiar mora da nosi zatitni oklop, kacigu,
titnike za prepone, za laktove i cevanice, rukavice i zatitnu gumu za zube pre nego to ue u borilite, a titnici za
prepone, laktove i cevanice nose se ispod Doboka i svaki takmiar treba da ima svoju zatitnu opremu koja je odo-
brena od strane WTF. Noenje bilo kakvih drugih predmeta na glavi osim kacige se ne dozvoljava.
Borilite moe da se smanji na 8 x 8 m. Nije obavezno dizanje borilita na platformu.
N A P O M E N A
82

TENIS (tennis)
www.teniskisavez.com (www.itftennis.com)
Tenis je sport sa reketima koji igraju dva igraa (singl) ili dva tima od po dva igraa (dubl). Igrai
koriste reket za tenis da bi prebacili lopticu u protivniki deo terena preko mree koja se nalazi na
sredini terena. Poeo je da se igra u Engleskoj u 19. veku. Vrlo brzo je poeo da se iri po zemljama
u kojima se govori engleski jezik, i to najvie meu viim staleom. Tenis je danas Olimpijski sport
i igraju ga svi ljudi, nezavisno od drutvenog statusa. Pravila igranja su ista jo od 90-ih godina 19.
veka. Izuzetak je uvoenje taj-brejka (eng. tie-break = prelom izjednaenja) 70-ih godina 20. veka.
Tenis je veoma popularan sport koji prate milioni ljudi, a posebno etiri Grend slem turnira...
1,37 m 1,37 m
8,23 m
10,97 m
2
3
,
7
7

m
0,914 m 0,914 m
Slika 30. Izgled teniskog terena
Za singl:
Duina: 23,77 m
irina: 8,23 m
Za dubl:
Duina: 23,77 m
irina: 10,97m.
Linije su sastavni deo terena. Linije na terenu su irine 5 cm.
3.Unutranje karakteristike
Mrea:
Visoka je 107 cm na krajevima i 91,4 cm na sredini terena.
Sudije :
Glavni sudija
Sudija na stolici
Sudija na mrei
Sudija na servisu
Sudija na sredinjoj servisnoj liniji
Linijski sudija.
4. Sigurnosna zona
U tenisu se koriste etiri vrste terena: ljaka, tvrdi tereni, tereni na travi i tereni za igranje zatvorenom prostoru.
6. Oprema
1. Teniska majica
2. Teniski orc ili suknja
3. Znojnice
4. Patike
5. arape
6. Reket.
84

TRIATLON (triathlon)
www.atletskisavez.rs (www.iaaf.org)
Triatlon je u programu Olimpijskih igara od 2000. godine, i od tada je standarni olimpijski sport.
Deonice triatlona propisane na Olimpijskim igrama su: 1500 m plivanje, 40 km vonje biciklom,
10 km tranje. Zato se i navedene duine staza u triatlonu jo nazivaju i olimpijski triatlon...
Slika 31. Triatlon
Juniori: 300 m i 750 m
Seniori: 1500 m, 3000 m, 4000 m.
Za vreme plivanja takmiar je duzan da pliva po oznaenoj stazi i svako skretanje sa staze u smislu skraivanja dis-
tance se kaznjava diskvalifkacijom.
3.Unutranje karakteristike
Dozvoljena oprema:
Plivaka kapa koju daje Organizator takmicenja/trke.Naoare za plivanje i kopa za nos.
Nedozvoljena oprema:
Vetaka pomagala za pogon; odela za plivanje debljine vece od 5 mm; samo donji deo odela/ nogavice
Upotreba plivakog odela:
Duina plivanja Zabranjeno iznad Obavezno ispod Maksimalno vreme u vodi
300 m 200 C 140 C 10 min.
750 m 200 C 140 C 20 min.
1500 m 200 C 140 C 30 min.
3000 m 220 C 160 C 1h 15 min.
4000 m 220 C 160 C 1h 45 min.
Voda.
5. Temperatura
Granica temperature za Olimpijski triatlon je 20 C, dok je za Ironman ta granica na 24 C.
6. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
Plivaki deo takmienja
750 m plivanja kod nas su takmienja na ovoj distanci dosta zastupljena.
N A P O M E N A
86
Juniori: 2 i 5 km
Seniori: 10, 20, 30 km.
Teren se obeleava sa stubovima i trakama visine 1 m.
3. Zona za izmenu
Zona za izmenu je prostor u kome takmiari presvlae opremu izmeu disciplina. U zoni za izmenu takmiar je
obavezan da koristi za smestanje svoje opreme samo prostor koji je obeleen njegovim brojem. Takmiar ne sme da
ometa druge takmiare u toku tranzicije. Takmiar ne sme da vozi bicikl u zoni za izmenu. Bicikl sme da vozi samo
posle linije na tlu koja oznacava pocetak biciklistickog segmenta odnosno do oznake za kraj segmenta. Kacigu
mora da stavi i da skine dok je u zoni za izmenu. U zoni izmene je dozvoljeno tranje.
4. Temperatura
Nije propisano.
5. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
6. Odea sportista
Dozvoljena oprema:
Dres
Takmiarski broj
printerice.
Slualice ili telefonske slualice;
Staklene fae i rezervoari;
Mobilni telefoni;
Uniformu koja nije u skladu sa ITU pravilima o uniformi.
Trkaki deo takmienja
.Kod nas su takmienja na 5 km tranja dosta zastupljena.
N A P O M E N A
Juniori: 8 i 20 km
Seniori: 40, 80,120 km.
2. Oprema
Dozvoljena oprema:
Bicikl
Dres
Takmiarski broj
Slualice ili telefonske slualice;
Staklene fae i rezervoari;
Mobilni telefoni;
Bicikle ili delove bicikla koji nisu u skladu sa pravilima
Uniformu koja nije u skladu sa ITU pravilima o uniformi.
Karakteristike bicikla:
Za trke sa dozvoljenom vonjom u zavetrini, okvir bicikla mora biti tradicionalnog oblika, npr. mora se sastojati
od glavnog trougla od tri ravna (ili po duini oblikovana) cevasta oblika, koji mogu biti okrugli, ovalni, spljoteni,
kapljasti ili drugaiji u poprenom preseku;
a) Okvir ne sme biti dui od dva metra, niti iri od pedeset centimetra za trke u kojima je dozvoljena vonja u
zavetrini. Za sve ostale trke, dva metra dug i sedamdesetpet centimetra irok okvir e biti doputen;
b) Okvir mora biti najmanje 24 cm, mereno od poda do sredine osovine lananika.
c) Vertikalna linija koja dira prednji vrh sedala ne sme biti vie od 5 cm ispred niti manje od 15 cm iza okomice koja
prolazi kroz centar osovine lananika i takmiar ne sme imati mogunost pomeranja/podeavanja sedala van tih
linija/granica za vreme takmienja.
d) Ne sme biti manje od 54 cm niti vie od 65 cm izmeu vertikalne linije koja prolazi sredinom osovine lananika i
vertikalne linije koja prolazi sredinom osovine prednjeg toka. (Izuzeti su samo vrlo visoki ili vrlo niski takmiari).
4. Zona za izmenu
Zona za izmenu je prostor u kome takmiari presvlae opremu izmeu disciplina. U zoni za izmenu takmiar je
obavezan da koristi za smestanje svoje opreme samo prostor koji je obeleen njegovim brojem. Takmiar ne sme da
ometa druge takmiare u toku tranzicije. Takmiar ne sme da vozi bicikl u zoni za izmenu. Bicikl sme da vozi samo
posle linije na tlu koja oznacava pocetak biciklistickog segmenta odnosno do oznake za kraj segmenta. Kacigu
mora da stavi i da skine dok je u zoni za izmenu. U zoni izmene je dozvoljeno tranje.
Drum.
6. Temperatura
Nije propisana.
7. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
Bicikistiki deo takmienja
20 km vonje bicikla.
Kod nas su takmienja na ovoj distanci dosta zastupljena.
N A P O M E N A
88

VESLANJE (rowing)
www.serbian-rowing.org.rs (www.worldrowing.com)
Veslanje je pojedinani i ekipni sport na vodi, u kojem pojedinac ili vie njih koji se nalaze u amcu
pokreu amac u kojem sede snagom svojih miia preko poluga koja se zovu vesla. Vesla su
dugake poluge koja na jednom kraju imaju rukohvat, dok drugi kraj koji je iri i pljosnatiji (lopata)
ulazi u vodu. Veslaka takmienja zovu se regate. Veslanje je standardni olimpijski sport, a vrlo je
popularan i kao akademski sport, posebno rairen na univerzitetima u Velikoj Britaniji i SAD
Slika 32. Izgled veslake staze
81 m
9 m
500 m
1000 m
1500 m
2000 m
250 m
zaustavna duina
Duina staze: 2000 m.
irina staza: 162 m (27+(8 x 13,5)+13,5)
Zaustavna duina: 250 m. Minimalna dubina: 3 m.
Duina staze za master veslae i adaptive rowing: 1000 m.
2. Obeleavanje terena (borilita) -Albano sistem (postavljanje bova du itave staze)
Bove: postavljalju se celom duinom staze sa razmakom od 12,5 m.
Prenik bove: 15 cm
Markeri: postavljalju se celom duinom staze sa razmakom od 500 m.
Sudije:
broj sudija: 21.
Starter:
startuje trku (na obali, ili na vodi u startnom tornju).
Sudija na startu :
poravnava amce, starter moe da startuje trku tek poto on dozvoli.
Vrhovni sudija :
u katamaranu (specifan amac koji ne pravi talase).
Sudija u fni tornju:
belei redosled amaca i vremena (zvanini rezultati se mogu objavljivati tek poto dozvoli sudija u fni tornju).
Kontrolna komisija:
sudije na pontonima, sudije u hangaru za merenje amaca, sudije u prostoriji gde se mere laki veslai i kormilari.
Medicinsko osoblje:
ekipa hitne pomoi sa celokupnom opremom.
Spasioci:
u brzim amcima na vodi, rasporeeni du itave staze.
Oprema za sudije:
startni toranj 40-50 m iza startne linije, u sredini staze, na visini od 3 - 6 m iznad vode; startni pontoni (6) blokovi
na kojima se nalaze drai amaca; prostorija (kuica) u liniji starta za sudiju na startu, 15-30 m od prve staze, idealno
ako je na visini od 1-2 m; katamarani (minimum 3); fni toranj betonska graevina u kojoj se osim sudija nalaze i
prostorije za organizatora, medije...; pontoni za izlaenje na vodu i vraanje sa vode (minimum 2) u blizini hangara
ili prostora za amce; hangari ili stalci za amce; prostorije za merenje veslaa i anti doping kontrolu;
Sudijski rekviziti:
2 velika sata vidljiva sa 100 m udaljenosti, velika tabla za pisanje, mikrofoni (minimum 6), radio veza (minimum 10
stanica), zastavice crvene i bele (minimum 6 kompleta), zvono (minimum 6), toperice (ukoliko ne postoji elektron-
sko merenje); foto fni sistem merenja i snimanja; vizir (ukoliko nema foto fnia).
4. Karakteristike amaca
Postoje dve vrste amaca i predstavljaju dve veslake discipline: rimen i skul.
U rimenu, svaki vesla vesla jednim veslom (duine oko 3.8 m), dok u skulu vesla sa dva vesla (svako duine oko
3 m).
Rimen amci (svaki vesla ima jedno veslo):
Ovi amci mogu imati kormilara - lice koje upravlja amcem pomou kormila i podstie veslae. Uz naziv amca
navedena je i oznaka (simbol) za svaki amac kao i dimenzije.
Dvojac sa kormilarom, oznaka 2+. Dva rimen veslaa i kormilar. Dvojci su dugi oko12 m i teki minimum 32 kg.
Dvojac bez kormilara, oznaka 2-. Dva rimen veslaa bez kormilara. Teina amca ne sme biti manja od 27 kg.
etverac sa kormilarom, oznaka 4+. etiri rimen veslaa i kormilar. etverci su dugi oko14 m i teki ne manje od
51kg.
etverac bez kormilara, 4-. etiri rimen veslaa bez kormilara. Teina amca ne sme biti manja od 50 kg.
Osmerac, 8+. Osam rimen veslaa sa kormilarom. Osmerac je dug oko 20 m i teak minimalno 96 kg.
90
Upravljanje u amcima bez kormilara (dvojac i etverac) je omogueno preko kormila koje je sistemom sajli pov-
ezano za on patike jednog od veslaa. Patike su privrene za specifan dra o koji se veslai u toku zaveslaju
odupiru (guraju) nogama.
Skul amci (svaki vesla ima dva vesla, po jedno u svakoj ruci):
Ovi amci na zvaninim trkama nemaju kormilara. Kormilara je mogue sresti u specijalnim skul amcima za obuku
i internu upotrebu. Upravljanje se najee ostvaruje primenom vee sile na veslo s jedne strane amca. Ruke se
ukrtaju, najee leva iznad desne, tokom ciklusa zaveslaja.
Skif (1 X) Jedan vesla - skuler. Skif je dug oko 8 m i irok 30-tak cm. Takmiarski amci ne mogu biti i laki od 14 kg.
Krae i ire izrade se esto vide kao skifovi za rekreaciju.
Dubl skul (2X) Dva skulera. Veina dublova se moe iskoristiti i kao dvojci bez kormilara uz prepravku dela za rimen
vesla. Ako se upotrebljava kao dvojac, obino se dodaje i kormilo. Postoje i verzije dublova a rekreaciju koji su
natno tei od takmiarskih, ali samim tim i stabilniji. Takmiarski dubl skulovi ne smeju biti laki od 27 kg.
etverac skul (4X). etiri skul veslaa. Engleski izraz je esto Quad. Obino ima kormilo slino kao etverac bez
kormilara, a uz prepravke za rimen vesla moe se koristiti i kao etverac bez kormilara. Teina takmiarskog etverca
skul ne sme biti manja od 52 kg.
5. Discipline
Olimpijske discipline:
za mukarce skif, dubl skul, etverac skul, dvojac bez kormilara, etverac bez kormilara, osmerac, dubl skul za lake
veslae i etverac bez kormilara za lake veslae;
za ene skif, dubl skul, etverac skul, dvojac bez kormilara, osmerac i dubl skul za lake veslaice.
6. Temperatura
Nije propisana, vesla se i po kii. Jedini problem predstavlja jak vetar.
7. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
8. Podloga terena
Voda.
Duina staze: 2000 metara
irina staza: 108 metara (13,5+(6 x 13,5)+13,5).
Zaustavna du: 150 metara (minimum).
Minimalna dubina: 3 metra
Duina staze za master veslae i adaptive rowing: 1000 m.
2. Karakteristike staze (prostor za sudije, broj sudija, broj staza, broj pomonog osoblja...)
Sudije:
Broj sudija: od 18 do 21.
N A P O M E N A

PLIVANjE (swimming)
www.serbia-swim.org.rs (www.fna.org)
Plivanje je poznato od davnina, ali tek na mozaicima ranih istonih civilizacija nailazimo na njegove
prve predstave. Prvo pisano delo o plivanju potie iz 1538. godine na latinskom jeziku. Od tada
pa do kraja 18. veka slede mnoga dela o plivanju i njegovom znaaju u telesnom vaspitanju. Prvo
plivako drutvo nastalo je u Upsali (vedska) 1796. godine. a polovinom 19. veka zapoinju i
prva takmienja i dolazi do razvoja plivakih stilova. Plivanje se pojavilo ve na prvim Olimpijskim
igrama modernog doba odranim 1896. godine u Atini i to u disciplinama na 100m i 1500m
slobodnim stilom za mukarce. Evropska prvenstva se odravaju od 1926. godine, a svetska od
1973. godine. FINA Meunarodna amaterska plivaka federacija (Federation Internationale de
Natation Amateur), osnovana je 1908. godine u Londonu.
92
Duina: 50 m
irina: 25 m.
Pruna uad:
Svako pruno ue sastoji se od plovka postavljenih od kraja do kraja I minimalnog promera 0.05 m do maksimalnog
0.15 m. Boja pruga u bazenu mora biti postavljena na sledei nain:
Dve zelene pruge za staze 1 i 8
etiri plave pruge za staze 2, 3, 6 i 7
Tri ute pruge za staze 4 i 5
Boja plovaka u duini od 5.0 m od svakog kraja bazena mora biti crvena. Ne moe biti vie od jednog prunog ueta
izmeu dve pruge. Na 15.0 m od svakog zida plovci se moraju razlikovati po boji od susednih plovaka.
Oznake za leni okret :
Konopci sa zastavicama zategnuti popreko bazena, minimalno 1.8 i maksimalno 2.5 m od vodene povrine, na
uvrenim stubovima postavljenim 5.0 m od svakog krajnjeg zida. Uoljive oznake moraju biti postavljene na obe
strane bazena i, gde je mogue, na svakom prunom uetu, na 15 m od svakog krajnjeg zida.
Konopac za ponitenje starta:
Treba biti zategnut popreko bazena na visini ne manjoj od 1.2 m od vodene povrine, na uvrenim stubovi-
ma postavljenim 15.0 m od starta. Konopac mora biti uvren brzo otpusnim mehanizmom. Nakon aktiviranja
konopac mora u celosti prekriti sve pruge.
Dubina:
Na delu bazena gde su startne platforme, i to 1.0 do najmanje 6.0 m od poprenog zida, zahteva se minimalna du-
bina od 1.35 m. U ostalim delovima bazena minimalna dubina je 1.0 m.
Zidovi:
Krajnji zidovi moraju biti paralelni i stvoriti pravi ugao sa prugama i povrinom vode, te moraju biti napravljeni
od vrstog materijala, sa hrapavom povrinom koja se protee do 0.8 m ispod vodene povrine, kako bi takmiar
mogao dodirnuti i odgurnuti se od zida bez ikakvog rizika.
Pruna uad:
Pruna uad mora se protezati itavom duinom bazena, osigurana na krajevima sa sidrenim kukama usaenim u
krajnje zidove. Kuke moraju biti postavljene tako da prvi poetni plovci sa svake strane bazena budu na povrini
vode.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
Bazen (voda).
6. Temperatura
250 280 C.
7. Osvetljenje

VATERPOLO (waterpolo)
www.waterpoloserbia.org (www.fna.org)
Vaterpolo je sportska ekipna igra dve ekipe u vodi kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol
protivnike ekipe. Pretea vaterpola je sportska igra koja se 1869. godine, u Velikoj Britaniji,
zahvaljujui nastojanjima sportskih strunjaka, da u jednolini program plivanja unese vie ivosti.
Uz fudbal, najstariji je ekipni sport koji se pojavio na programu Olimpijskih igara, jo 1900. godine
i odrao se do danas (osim 1904). Vaterpolo za ene prvi put je ukljuen na Olimpijskim igrama u
Sidneju 2000. godine
3
0

m
20 m
Minimalna
udaljenost
od gol linije
do zida
bazena:
1,68 m
Slika 34. Izgled terena za vaterpolo
94
Udaljenost izmeu golnih linija mora biti 30 m. irina mora biti 20 m. Dubina vode ne sme nigde biti manja od 1,80
m, a preporuuje se 2,00 m.
ene: dimenzije igralita moraju biti 25 x 17 m.
2. Oprema
Vidljive oznake moraju biti postavljene na obe strane igralita a oznaavaju sledee:
a) bele oznake - gol linija i polovina igralita
b) crvene oznake - linija 2 m
c) ute oznake - linija 5 m
Uzdune granice igralita od gol linije do linije 2 m moraju biti oznaene crveno, od linije 2 m do linije 5 m uto, te
od linije 5 m do centra igralita zeleno. Crvena oznaka mora biti na svakom kraju igralita, 2 m od ugla na suprotnoj
strani od zapisnikog stola, da oznai mesto za ponovni ulazak igraa u igru.
Golovi:
Dve stative i preka su rvste konstrukcije , pravougaonog oblika, veliine 0,075 m na strani prema igralitu, obojene
belo, moraju biti smetene na gol linijama na krajevima igralita, jednako udaljene od uzdunih stranica igralita
najmanje 0,30 m ispred granice igralita.
Unutranji razmak stativa mora biti 3,00 m. Donja strana preke mora biti 0,90 m iznad povrine vode. Mree moraju
biti sigurno privrene za stative i preku i zatvarati celi gol ostavljajui razmak iza gol linija ne manji od 0,30 m.
Lopta:
Mora biti okrugla sa vazdunom komorom koja ima samozatvarajui ventil. Mora biti nepromoiva, bez vanjskih
avova, bez premaza masti ili sline matrije.Teina lopte mora biti od 400 do 450 gr. Za muki vaterpolo obim lopte
mora biti od 0,68 do 0,71 m a pritisak u lopti od 90 do 97 kPa, a za enski vaterpolo obim lopte mora biti od 0,65 do
0,67 m, a pritisak u lopti od 83 do 90 WP kPa.
Kapice:
Moraju biti u kontrastnim bojama, osim potpuno crvene, i moraju se razlikovati od boje lopte. Sudije mogu zatraiti
od ekipe da stavi bele ili plave kapice. Golmani moraju nositi crvene kapice.Kapice moraju biti vezane ispod brade.
Ako igra izgubi kapicu za vreme igre, mora je zameniti kod prvog prikladnog prekida igre kada je njegova ekipa u
posedu lopte. Kapice se moraju nositi tokom cele utakmice.moraju imati brojeve s obe strane, visine 0,10 m. Gol-
man nosi kapicu s brojem 1, a ostale kapice moraju imati brojeve od 2 do 13. Rezervni golman mora nositi crvenu
kapicu broj 13. Brojevi kapica se ne smeju menjati za vreme igre, osim s dozvolom sudije. Za meunarodne utak-
mice kapice moraju na prednjoj strani imati meunarodnu slovnu oznaku zemlje (tri slova) i mogu imati nacionalnu
zastavu. Visina slovne oznake mora biti 0,04 m.
4. Sigurnosna zona
Minimum 4 m od bazena.
Bazen (voda).
6. Temperatura
Temperatura vode mora biti 26 +/- 1 C.
7. Osvetljenje
Za meunarodna takmienja rasveta ne sme biti manja od 1.500 lux-a.
1. Rasveta
Rasveta ne sme biti manja od 600 lux-a.

N A P O M E N A

SKOKOVI U VODU (diving)
e-mail: savezskokovi@nadlanu.com (www.fna.org)
Skokovi u vodu su takmiarski sport u kojem je cilj skakaa to efektnije, uz prezentaciju
akrobatskih gimnastikih elemenata tokom skoka, skoiti u vodu s povienog mesta. Skokovi u
vodu su standardni olimpijski sport iako se esto izvode i kao rekreacijska zabava na prirodnim ili
vetakim kupalitima
odskona daska 3 m
odskona daska 3 m
3 m i 7.5 m platforme
10 m platforme
odskona daska 1 m
odskona daska 1 m
1 m i 5 m platforme
Slika 35. Izgled bazena za skokove u vodu
Dimenzije bazena su 20 x 25 m. Dubina bazena je 4.80 m prema tri strane, osim prema strani gde se nalaze skakaka
mesta, smanjuje na 3.50 m to je dubina za skokove s visine od 1 m.
Oznake za bazene e biti tamno kontrastne boje.
irina: 0,2 m minimalno, maksimalno 0,3 metra.
Duina: 21,0 m na 25 m dugim bazenima.
Minimalne dimenzije platforme e biti:
0.6 - 1.0 M platforma duine 5.0 m irine 0.6 m
2.6 - 3.0 m platforma duine 5.0 m irine 1.5m
5.0 m platforma duine 1.5 m irine 6.0 m
Debljina prednje ivice platforme e biti 0,2 m, ali da ne prelazi 0,3 m. Povrine platforme mora biti neklizajua.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
Bazen (voda).
6. Temperatura
250 280 C.
7. Osvetljenje
Minimalni osvetljenje na nivou od 1 m iznad vode ne sme biti manja od 600 lux-a.
8. Odea sportista
Kupai koji je napravljen od laganih rastegljivih materijala te isti takav i dvodelni, koji se esto naziva i bikini..

SINHRONO PLIVANjE (synchronised swimming)
www.synchro-serbia.org.rs (www.fna.org)
Sinhrono plivanje je vodeni sport koji ukljuuje elemente plivanja, gimnastike i plesa. Iako je na
veini takmienja pravilima dozvoljen nastup i mukarcima, sinkronizirano plivanje se uglavnom
smatra enskim sportom te ga u velikoj veini praktikuju i u njemu se takmie samo ene. Tokom
takmienja pojedinac ili ekipa izvode program koji se sastoji od niza ritmiki povezanih plivakih
pokreta i fgura u vodi, i to sve u ritmu pratee muzike. Nastup ocenjuju sudije na osnovu ijih
ocena se odreuje poredak. Najee se na jednom takmienju izvode po dva programa, obavezni
i slobodni. Discipline su pojedinan, u paru (duo) i u grupi, koje najee imaju 4 - 8 takmiarki.
10 m 30 m 5 m 5 m
2
5

m
1
2
,
5

m
50 m
deo bazena koji
se ne koristi
platforma
Slika 36. Bazen za sinhrono plivanje
Duina: 50 m
irina: 25 m
Takmiarski prostor iznosi 12 x12 m , dubina bazena je 3 - 8 m.
Bazen moe da se obelei sa prunim uadima za deo terena koji se nee koristiti (prikazano na slici).
Muzika:
Za takmienja nivo zvuka mora da bude 90 - 100 decibela.
Platforma:
Platforme e biti vrsta. Visina platforme iznad vode mora biti od 0,5 m do 0,75 m. Povrina mora da bude prekrive-
na neklizajuim materijalom. Maksimalni nagib ne sme biti vei od 10 .
Bazen:
Voda mora biti bistra, a dno bazena vidljivo. Bazen mora imati podvodnu rasvetu, te nadvodne i podvodne
zvunike.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
Bazen (voda).
6. Temperatura
250 280 C.
7. Osvetljenje
Intenzitet svetla na nivou od 1 m iznad povrine vode ne sme biti manji od 1500 lux-a.
8. Odea sportista
Kupai mora da bude odgovarajui za sinhronizovano plivaka takmienja. Upotreba dodatne opreme, naoare ili
dodatne odee nije dozvoljena, osim ako to zahteva iz zdravstvenih razloga.

BIATLON (biathlon)
www.biathlon-serbia.org.rs (www.biathlonworld.com)
Biatlon generalno je termin kojim se oznaava sport koji se sastoji od dve discipline - kombinovane.
Biatlon, se meutim najee koristi da oznai zimski sport koji kombinuje cross-country skijako
tranje i gaanje iz puke. Postoji i letnja varijanta koja kombinuje gaanje sa tranjem kao i ona
koja kombinuje gaanje sa tranjem na roler-skijama. Prvi put takmiarski uvedena na Zimskim
Olimpijskim Igrama 1924, a zatim kao demonstracija na igrama 1928, 1936. i 1948, ali nije dobio
status Olimpisjkog sporta, obzirom da su postojale nesuglasice o pravilima. Sredinom 1950-ih,
biatlon se irio kao takmiarski sport u vedskoj i Rusiji i dobijao na popularnosti meu gledaocima.
Zahvaljujui irenju popularnosti vraen je na OI i postao jedan od prestinijih sportova, naroito
u disiplini tafeta...
Slika 37. Teren za Biatlon
1. Discipline biatlona i dimenzija terena (borilita)
Pojedinano takmienje:
Trka duga 20 km (15 km za ene) je najstarija disciplina. Gaa se 4 puta naizmenino u leeem i stojeem stavu,
ukupno 20 meta.
Sprint:
Sprint je 10 km dug za mukarce a 7,5 km za ene. Gaa se dva puta najpre iz leeeg pa iz stojeeg stava, ukupno
10 meta.
Potera:
Duina staze je 12,5 km za mukarce, odnosno 10 km za ene. Gaa se 4 puta ali prva dva gaanja su leea a pos-
lednja dva iz stojeeg stava.
Masovni start:
Duina je 15 km (12.5 km za ene, etiri su gaanja (2 leea pa 2 stojea).
tafeta:
Tim se stastoji od 4 takmiara, od kojih svaki tri 7,5 km (mukarci) ili 6 km (ene), sa dva gaanja; jedno u leeem
i jedno u stojeem stavu. Za svako gaanje (5 meta) takmiar ima 8 metaka, od kojih 5 idu u aner, a preostala tri
(ukoliko budu potrbni) moraju se runo napuniti. Predaja se vri dodirivanjem, na bilo kom mestu na telu, u zoni
predaje dugoj 50 m.
Meovita tafeta:
Najmlaa je disciplina biatlona, ima ista pravila kao tafeta ali je sastav timova meovitog sastava - dva mukarca i
dve ene. Prvo tre dame, a zatim gospoda. Svako tri po 6 km, a pravila gaanja su ista.
Starta i cilja:
Poetna i zavrna zona mora biti ravna najmanje 5 m irine. Posle poetka i cilja trke mora biti ravna povrina naj-
manje 50 m.
Kazneni krug:
Kazneni krug mora da bude od 70 m (+ ili - 5 m) duine
Gaanje:
Takmiari nose, na ramenima, svo vreme trke puku teine 3,5 kg. Puka je malog kalibra i koristi municiju .22 LR i
runo se repetira.
Mete:
Razdaljina do mete je 50 m ili 164 stope. Mete su krunog oblika i ima ih 5. Kada se gaa iz leeeg stava, meta je
prenika 45 mm ili 1,7 cola, a iz stojeeg stava 115 mm ili 4,5 cola. Meutim gaanje se odvija na istoj meti tako
to se prilikom gaanja iz leeeg stava unutranji krug, manjeg prenika, fziki odvaja (uvlai) i jedino je on tada
aktivan, dok se za gaanje u stojeem stavu krugovi spoje.
Oprema za merenje:
Na takmienja, raunarski podrana oprema za merenje vremena mora da se koristi. Oprema mora da bude kom-
patibilna za elektronski upotrebu i moraju da imaju elektrini ili elektronski senzor poetka i zavretka.
Skijako tranje:
Biatlon dopita tranje bilo kojom tehnikom, to znai da se u pravilu koristi slobodni stil, koji je najbri. Nije
doputena druga oprema osim skija i tapova. Minimalna duina skija je visina takmiara umanjena za 4 cm.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
Sneg.
6. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
7. Oprema takmiara
Ski odelo, skije, tapovi, rukavice, titnici za ui (kape), sunane naoare.

BOB (bobsleigh)
e-mail: radenov@eunet.rs (www.bobsleigh.com)
Bob je zimski sport u kom se takmiari pokuavaju u to kraem vremenu spustiti po dogovorenoj
zaleenoj stazi u specijalnim aerodinaminim sankama, koje se takoe nazivaju bob. Bob
je standardni sport na Zimskim olimpijskim igrama od 1924 godine. Bob kao sport je prvi put
prikazan u vajcarskoj, krajem 19. veka. Prva takmienja su se dravala na zaleenim putevima.
U poetku su se takmiila 5 - 6 lanova posade u jednom bobu, da bi kasnije bile propisane dve
discipline: bob etverosed i bob dvosed
Slika 38. Bob staza
Duina staze:
od 1200 do 1300 m
100 m ravno
Visina zidova:
od 2 do 7 m
max pad:
12 stepeni
R min 18 m
Duina staze je unifcirana: od 1200 do 1300 m, sa neto ravnijih poslednjih 100 m. Maksimalni pad je 12 stepeni
zbog sigurnosti takmiara. Radijus zavoja minimalno 18 m. Visina zidova u zavojima 2 do 7 m.
Boba:
Minimalna teina boba dvoseda, uljuujui takmiare (bez dodatnih optereenja) iznosi 170 kg, dok etvoroseda
210 kg. Maksimalna je 390 kg za dvosed (ukljuujui takmiare i dodatna optereenja) i 630 kg za etvorosed.
Start:
Startna ravan ne sme biti dua od 50 m, a na petnaestom metru od rampe obavezna je foto elija, od koje poinje
raunanje vremena. U toj ravni bob dostie brzinu od 35 Km/h.
Temperatura trkaa:
Temperatura trkaa koji su montirani na saonicama da bi se koristili u trci moe da prelazi temperature referentnog
trkaa od maksimalno 4 C. Trka na saonicama moe imati maksimalnu temperaturu od -10 C.
3. Sigurnosna zona
Minimum 2 m od staze.
Ledena povrina.
5. Temperatura
Nema propisane temperature takmii se po svim vremenskim uslovima.
6. Osvetljenje
Osvetljenje:
U sluaju da osvetljenje treba da bude potrebano za trening i takmienje, sledei uslovi moraju se potovati:
a) ujednaeni intenzitet svetla, bez senki i refeksija.
b) sistem osvetljenja mora biti napajnje dva nezavisna sistema
c) u sluaju nestanka struje, dovoljno osvetljenje se dobija iz nezavisnih izvora (solarno, prirodno) i ono mora biti
zagarantovano.
7. Odea sportista
Kaciga:
Tokom trka, svi sportisti moraju da nose kacigu sa punim licem koje su u skladu sa ECE, OKM ili
DOT o bezbednosnim standardima. Aerodinamiki elementi mogu biti dodatno privreni na kacigu.
Cipele:
Upotreba iljaka na cipelama sportista je dozvoljeno, oni su rasporeeni u obliku etke. Gornji deo iljaka ne moe
biti deblji od 1 mm dok iljci ne mogu biti dui od 4 mm.
Odela sa kratkim rukavima, kratkim pantalonama nisu dozvoljena. Nema aerodinamikih elemenata koji se mogu
pridodati bilo izvan ili ispod odela za trke. Odela za trke ne mogu biti plastifcirana, bilo spolja ili iznutra.

HOKEJ NA LEDU (ice hockey)
www.hockeyserbia.com (www.iihf.com)
Hokej na ledu jedan je od najdinaminijih zimskih sportova. Hokej je ekipni sport koji se igra na
vetakim ili prirodnim ledenim povrinama, a najpopularniji je u zemljama s dugim, hladnim
zimama. Najvie je popularan u ekoj, Finskoj, Kanadi, Rusiji, Slovakoj, vedskoj i Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Krovna organizacija hokeja na ledu IIHF (International Ice Hockey Federation)
ima 64 lanice, a lige spomenutih zemalja smatraju se najjaima. Na Zimskim je Olimpijskim igrama
hokej prisutan od 1924. godine. Najjaa je profesionalna liga amerika NHL (National Hockey
League) u kojoj igra 30 klubova, od ega 6 kanadskih...
60 m
3
0

m
Slika 39. Teren za hokej
Za ampionat IIHF klizalite mora biti:
Duina: 60 - 61 m
irina: 29 - 30 m .
Ledena povrina se uzduno deli pomou pet linija koje su obeleene preko cele irine klizalita i nastavljaju se
okomito do visine ograde.
Gol linije:
Linije obeleene 4 m od oba kraja klizalita, irine 5 cm i crvene boje, nazivaju se gol linije.
Plave linije:
a) Ledena povrina izmeu obe gol linije deli se na tri jednaka dela pomou linija koje su iroke 30 cm i plave boje,
te se nazivaju i plave linije.
b) Ove linije odreuju tri zone koje su defnisane na sledei nain:
- Za jednu ekipu je zona, u kojoj se nalazi njen gol odbrambena zona.
- Zona koja se nalazi u sredini naziva sa centralna zona.
- Najudaljenija zona od gola je napadaka zona.
Centralna linija:
Linija koja se naziva centralna linija nalazi se u sredini klizalita. Mora biti iroka 30 cm i crvene boje.
Centralna linija, crvena, 30 cm iroka
Taka ubacivanja, plava, 30 cm
Poluprenik 450 cm
Plava linija, 5 cm iroka
Taka ubacivanja i krugovi:
Sve take ubacivanja i krugovi koji su obeleeni na klizalitu slue da prilikom ubacivanja igai zauzmu mesta na
nain koji im odredi sudija na poetku utakmice, na poetku svake treine i nakon svakog prekida igre.
Srednja taka ubacivanja i krug:
Okrugla plava taka sa prenikom 30 cm obeleava se tano na sredini klizalita.
Iz ove take kao centra obeleava se krug poluprenika 4,5 plavom bojom irine 5 cm.
Take ubacivanja u centralnoj zoni:
U centralnoj zoni se 1,5 m od svake plave linije obeleavaju dve crvene take prenika 60 cm, kao to je prikazano
na suprotnoj strani.
Krajnje take ubacivanja i krugovi:
a) U obe krajnje zone obeleavaju se take ubacivanja i krugovi na obe strane gola, kao to je prikazano na suprot-
noj strani.
b) Take ubacivanja moraju biti crvene boje i moraju imati prenik 60 cm, kao to je prikazano na suprotnoj strani.
c) Na suprotnim stranama svake take ubacivanja obeleavaju se dva L, kao to je prikazano na suprotnoj strani.
d) Krugovi imaju prenik 4,5 m, mereno od sredine take ubacivanja, i obeleavaju se crvenom bojom irine 5 cm.
Prostor za sudije:
Povrina koja se naziva prostor za sudije obeleava se na ledu kao polukrug sa poluprenikom 3 m crvenom lini-
jom irine 5 cm neposredno ispred boksa pomonih sudija, kao to je prikazano na suprotnoj strani.
Golmanov prostor:
a) Golmanov prostor obeleava se ispred svakog gola crvenom linijom irine 5 cm, kao to je prikazano na suprot-
noj strani.
b) Povrina golmanovog prostora boji se svetlo plavom bojom. Povrina unutar gola od gol linije do zadnje strane
konstrukcije gola boji se belom bojom.
c) Golmanov prostor je ceo prostor, kao i linija koja odreuje golmanov prostor sve do visine od 1,27 m od povrine
leda do gornjeg dela konstrukcije gola.
d) Golmanov prostor obeleava se na sledei nain: obeleava se kao polokrug sa poluprenikom 180 cm i irinom
5 cm sa sredinom u srednjem delu gola. Dalje se na ledu obeleava oznaka u obliku slova L duine 15 cm i irine
5 cm (obe linije) i to na svaki prednji ugao. Stavljanje oznake u obliku slova L na zamiljenoj liniji 122 cm od gol
linije prema rubu polukruga. U ovoj taki stavlja se oznaka L .
1. Preka i stative gola i mree privruju se na nain koji onemoguava njihovo kretanje za vreme igre.
2. Za utakmice Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva IIHF seniora A mukaraca i ena, F lige, juniora do 20 godina,
juniona do 18 godina, obavezne su feksibilne preke i stative gola, a za ostale utakmice izrazito se preporuuju.
- Svaka klupa za igrae mora imati dvoja vrata, od kojih se jedna vrata moraju nalaziti u centralnoj zoni.
- Klupe za igrae moraju biti obezbeene protiv nasilnog ulaska drugih lica koja nisu igrai i est ekipnih funk-
cionera.
Konstrukcija gola, preke, stative i mree:
a) Golovi moraju biti smeteni na sredini gol linija.
b) Stative gola visoke su 1,22 m i uzajamno udaljene 1,83 m (mereno od unutranje strane stative). Stativa i preka
gola ine elinu cevnu konstrukciju i napravljeni su prema propisanom modelu. Unutranji prenik je 5 cm i imaju
crvenu boju.
c) Na stative i preke montira se konstrukcija mree, pri emu najdublja taka konstrukcije ne sme da prelazi 1,12 m
ili manje od 0,60 m. Unutranji deo konstrukcije je beo, a spoljni crven.
d) Mrea od belog najlonskog ueta vea sa tako da pokriva zadnji deo konstrukcije gola, da pak ne ispada i da uvek
ostane unutar gola.
e) Unutranji podupirai izuzev vertikalnih stativa i preke, pokrivaju se belim ispunama. Ispune na donjem delu
konstrukcije poinju minimalno 10 cm od stativa gola i treba da se privrste na nain koji ne spreava da pak celom
svojom zapreminom proe preko gol linije.
Klupe za igrae:
a) Svako klizalite mora imati dve istovetne klupe koje slue iskljuivo za igrae u dresovima, kao i za funkcionere
obe ekipe.
b) Obe klupe stavljaju se neposredno iza ograde u srednjoj zoni na istoj strani klizalita, nasuprot kaznenim klu-
pama. Uzajamno se odvajaju na dovoljnu razdaljinu ili pomou drugih sredstava. Potrebno je da se od njih osigura
lak pristup u svlaionice.
c) Svaka klupa poinje 2 m od srednje linije. Duga je najmanje 10 m, a iroka najmanje 1,5 m.
d) Na svakoj klupi je mesto za:
16 igraa i 6 funkcionera ekipe.
Kaznene klupe:
a) Svako igralite mora imati dve kaznene klupe. Na svakoj je potrebno mesto najmanje za 5 igraa.
b) Kaznene klupe stavljaju se pored obe strane boksova pomonih sudija, nasuprot klupama za igrae. Dugake su
najmanje 4 m, a iroke 1,5 m.
Boksovi golskih sudija:
Na oba kraja igralita iza ograde i zatitnog stakla u prostoru gola stavljaju se dovoljno zatieni boksovi koji
omoguavaju nesmetan rad golskim sudijama.
Boksovi pomonih sudija:
Boks pomonih sudija stavlja se izmeu kaznenih klupa. Dugaak je 5,5 m da bi na njemu bilo mesta za 6 lica.
4. Sigurnosna zona
Minimum 2 m od ivice klizalita.
5. Podloga terena
Klizalite (ledena povrina).
6. Temperatura
Minimalno 40 C; maksimalno 80 C.
7. Osvetljenje
Preporuljivo je 1500 lux-a.
Minimalna veliina:
Duina: 56 m
irina: 26 m .
N A P O M E N A

KARLING (curling)
www.curling.rs (www.worldcurling.org)
Karling je zimski olimpijski sport tek od Nagana 1998., iako njegove poetke moemo pronai
ve na slikama znamenitog Petera Brojgela (Peter Bruegel) iz 1565. U programu olimpijskih igara
kao demonstracioni sport karling se pojavio 1924. godine. Karling je kotski nacionalni sport koji
se proirio na Kanadu, SAD, vedsku, vajcarsku, Norveku, Dansku, Nemaku i Francusku, stoji u
napisu Klizee kamenje sedam decenija ekalo je olimpijsko priznanje
4,75 m
0,46 m
0,15 m
0,61 m
1,22 m
1,83 m
1
,
2
2

m
3
,
6
6

m
6
,
4
0

m
2
1
,
9
5

m
6
,
4
0

m
3
,
6
6

m
1
,
2
2

m
4
4
,
5
0

m
Slika 40. Izgled terena za karling
Duina staze mora biti 44,50 m. irina staze od jedne krajnje crte do druge mora biti 4,32 m.
U svakoj stazi moraju biti nacrtane tri vidljive linije od jedne krajnje linije do druge i to na sledei nain:
Svaka tee linija, irine 1,5 cm, mora biti nacrtana 4,88 m od hacka do centra tee linije, te mora biti dugaka 34,75
m od jednog centra tee linije do drugog. Presek tee linije i sredinje linije zove se tee (itaj ti).
Svaka stranja linija, irine 1,5 cm, mora biti nacrtana od spoljnog ruba 1,84 m do centra tee linije, tako da unutranji
rub (strana kruga) dodiruje spoljni rub kruga 1,83 m od tee-a.
Hog linija, irine 10,16 cm, mora biti nacrtana od unutranjeg ruba (strana kruga) 6,40 m do centra tee linije.
Sredinja linija, irine 1,5 cm, mora biti nacrtana po duini staze kroz centar tee linije 3,66 m iza svakog tee-a.
Hak linija duina 45,72 cm mora biti nacrtana u desnom uglu od sredinje linije. Unutarnji rub hak dasaka mora biti
smjeten na hak liniju.
Oko tee-a kao centra nacrtae se etiri koncentrina kruga na svakom kraju staze, tako da spoljni rub spoljnog
kruga ima radijus 1,83 m, sledei kruni radijus 1,22 m, sledei krug 60,96 cm i unutranji krug minimalno 15,24 cm
prenika. Crtanje sredinje linije i tee linije u unutranjem krugu moe se zanemariti.
Hak(ovi) koji se koriste za dostavljanje moraju biti oblika i veliine odobrene od strane CCA. Zadnja ivica hak(ova)
bie postavljen na hak liniju na takav nain da unutranja ivica hak(ova) nije udaljena vie od 7,62 cm od sredinje
linije. Hak(ovi) ne smeju premaiti duinu veu od 20,32 cm.
Stoneri:
Stoneri za karling moraju biti okruglog oblika. Stoneri za karling, ukljuujui ruku i eljezni klin, mogu imati maksi-
malnu teinu 19,96 kg, maksimalni opseg 91,44 cm i maksimalnu visinu merei od poda do vrha stonera 11,43 cm.
Dva seta od osam stonera moraju se osigurati po svakoj stazi na kojoj se igra.
Metlanje/etkanje:
Izmeu tee linija svi lanovi tima koji dostavlja mogu metlati/etkati bilo koji stoner tima koji dostavlja ili koji je u
pokretu. Sva metlanja/etkanja dogaa e se ispred stonera koji se dostavlja ili stonera koji je u pokretu u razmaku
do 1,83m od stonera.
Oprema za ravnoteu:
Koritenje pomagala za karling poznatih kao oprema za ravnoteu kod dostavljanja smatra se prihvatljivim. Opre-
ma za ravnoteu ne smije prelaziti 152,4 cm duine i 30,5 cm irine. Visina moe varirati.
4. Sigurnosna zona
Ledena povrina.
6. Osvetljenje
Preporuljivo 1500 lux-a.
7. Odea sportista
Oprema:
Nije potrebna posebna odea sem cipele - jedna ima gumenu podlogu koja se ne kliza na ledu, a druga tefonsku
ili podlogu od nekog glatkog materijala koji omoguava brzo kretanje na ledu. Igra ne sme koristiti opremu koja
moe otetiti ili uticati na kvalitetu igre na ledenoj povrini.

SANKANJE (luge)
www.fl-luge.org
Sankanje je nain prelaenja strmih zaleenih ili sneenih povrina korienjem sanki u svrhu
rekreacije ili zabave. Sankanje je ujedno i zimski sport u kojem je cilj prei zadanu zaleenu stazu
na propisanim sankama u to kraem vremenu. Pri vonji sanki sanka ili vie njih sede (ili u sluaju
takmiarskog sporta lee na leima) na sankama poloajem nogama prema napred.
Slika 41. Staza za sankanje
R min 7 m
max pad:
25 stepeni
duina staze:
od 800 do 1000 m
proseni pad:
13 stepeni
Duina: 800 m - 1200 m
Mogunost skraivanja staze na meunarodnim takmienjima moe biti uraena uz posebnu dozvolu FIL-a do
400 m.
irina: minimum 3 m.
Proseni pad: 13 %
Maksimalni pad: 25 %
Kriva radijusa: minimum 7 m.
Start:
Start mora biti opremljen sa svim potrebnim rekvizitima. Tokom takmienja, startna oblast mora biti zatvorena, tako
da samo osoba sa ovlaenim pristup moe ui u startnu povrinu koja je povrine 200 m . Upotreba voki-tokija,
zvunih flmova i mobilnih telefona je zabranjena.
Individualne komponente starta su:
- Horizontalna povrina sa koje sportista moe da sedne na svoje sanke.
- Duina povrine starta: najmanje 2000 mm
- Duina od ruke do poetka: 500 mm.
- Sputanja mora biti postepeno.
- Dve poetne ruke podesive po visini i irini sa obe strane koja sportisti moe koristiti za poveanje brzine.
- Od leda do gornje ivice drke visina mora biti: 230 - 250 mm
- Unutar rastojanje izmeu drke: podesivo od 700 - 760 mm
- Duina drke: najmanje 150 mm,
- Prenik drke: 27 mm
- Ruke moraju biti tako vrste da ne mogu biti savijene
- Oprema za merenje vremena mora biti instalirano ne dalje od 5 m posle poetka drke.
- Za paralelne takmienja, poetak ruice mora biti postavljeno u horizontalnu poziciju.
Cilj:
Zavrna sputanja treba da budu simetrini. Svaki cilj je obeleen barjakom izmeu dva stuba koji moraju da budu
najmanje irine 4 m.
Sanke (Luge):
Osnovni delovi saonica su:
2 trkaa
2 noa
Sling sedite ili sedite mahuna
Seiva moraju biti vrsta. Dimenzije noeva treba da budu maksimalne visine 30 mm i 15 mm minimalne irine.
Duina je slobodna od 120 do 135 cm.
irina sanki moe biti maksimalno 550 mm.
Temperatura lopatica:
Na poetku, 2 pirometra moraju biti dostupni za merenje. Jedan Pirometar koristi za merenje zvanini sudija na
poetku, a jedan je pirometar za kontrolu merenja od strane uesnika. Temperatura seiva ne moe biti vea od
+50 C iznad.
3. Sigurnosna zona
Minimum 2 m od staze (borilita).
Ledena povrina.
5. Temperatura
Mogu se odravati pod svim vremenskim uslovima sa temperaturom kao -25 C. U sluaju hladnije temperature,
direktor trke e odluiti o tome da li ili ne e takmienje posle konsultacija sa tehnikim delegatom da se nastavi.
6. Osvetljenje
Osvetljenje Luge staza:
Najmanje 80 luxa mora biti postavljeno za osvetljenje na stazama. U cilju zadovoljavanja tehnikih potreba tele-
vizije, osvetljenje i napajanje mora biti poveano na odreene lokacije u skladu sa tehnikim zahtevima. U sluaju
nestanka struje, dovoljno osvetljenje se dobija iz nezavisnih izvora i ono mora biti zagarantovano.
8. Odea sportista
Cipele:
Vozai (trke sleds) mogu da imaju svoje tablice na tabanima. Ploe se sastoje od fksiranja ugla i ploe. Ugao fksiran
na prednjoj i zadnjoj strani cipela je jedini i moe da prelazi strane najvie do 5 mm. Ploa mora da bude od elika,
i ne sme prei fksirani deo ugla. Cipela mora biti prilagoene obinim.
Kombinezon:
Odea treba da bude takva da obezbeuje savrenu zatitu organizma od hladnoe, a da pritom dozvoljava slo-
bodno kretanje i dobru ventilaciju, a samim tim i termoregulaciju u uslovima sniene temperature.

SKIJANjE (skiing)
www.skisavez.com (www.fs-ski.com)
Skijanje ili smuanje je nain kretanja snenim povrinama upotrebom skija koje su skijakim
vezovima privrene za noge skijaa. Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao nain transporta
odnosno kretanja po snegu, kroz 20. vek je preraslo u popularni nain rekreacije i sport...
SLALOM
12 - 18 m
min-maks.
6 - 13 m
min-maks.
6 -13 m
min-maks.
4 - 6 m
min-maks.
0,75 - 1 m
min-maks.
Slika 42. Izgled staze za slalom i veleslalom
Slalom:
180 - 220 m
Staze za ene:
140 - 220 m.
Slalom mora sadravati horizontalna (otvorena) i vertikalna (zatvorena) vrata, kao i minimum od jedne i maksimum
od tri vertikalne kombinacije koje se sastoje od troje do etvoro vrata i od najmanje tri nala - kombinacije. Slalom
treba imati minimalno 1 a maksimalno 3 luka (banana, lakat). Staza ne bi trebala da ima posebne tehnike tekoe.
Savitljivi tapovi moraju biti lagani tapovi ( radijusa 25 28.9 mm).
Start:
Dvoje zglobnih vrata svaka 100 cm iroka i 40 cm visoka. Startni blok (iza skija) mora biti pokriven tefonom da bi se
zatitile skije. Teina svakih zglobnih vrata je 30 kg.
Otvaranje vrata:
Elektrina kontrola (akumulator 24 v). Sistem za zatvaranje mora koristiti elektomagnet tako da startni pucanj ot-
vara istovremeno zglobna vrata (prema napolje). Ovim startnim sistemom moe se upravljati i runo.
Ciljna linija i njeno oznaavanje:
Ciljna linija je oznaena sa dva stuba ili vertikalnim trakama koji su povezani sa horizontalnom trakom sa znakom
Cilj i on mora biti irok u slalomu najmanje 10 m. U izuzetnim sluajevima, iri moe smanjiti ovo rastojanje na licu
mesta zbog tehnikih razloga ili zbog terena. Pod irinom cilja podrazumeva se razmak izmeu stubova ili traka.
Drai za montiranje ureaja za merenje vremena takoe moraju biti razdvojeni na ovoj udaljenosti. Drai ureaja
za merenje vremena obino se postavljaju iza ciljnih stubova ili traka, na nizbrdnoj strani. Ciljna linija mora biti jasno
oznaena sa sredstvom za bojenje.
Vrata:
Vrata moraju biti najmanje 4, a najvie 6 m iroka. Razmak izmeu dvoje vrata unutar kombinacije ( kratka i duga
vertikala) ne sme biti manji od 0.75 m. Razmak izmeu tapova oko kojih se okree kod uzastopnih otvorenih ili
zatvorenih vrata ne sme biti manji od 6 m, i ne vei od 13 m.
Staze:
Staza mora normalno biti iroka 40 m, ako se na istom terenu postavljaju obe vonje. Staza mora biti postavljena na
padini sa stepenom nagiba od 33 do 45 %. Pad moe biti ak i ispod 33 %, ali sme prelaziti 52 % samo na kratkim de-
lovima staze. Idealna slalomska staza, imajui u vidu gore specifcirani pad i stepen nagiba, mora ukljuivati i seriju
zavoja postavljenih tako da omogue takmiaru da kombinuje brzu vonju sa skladnim i preciznim okretima.
4. . Podloga terena (borilita)
Sneg.
5. Osvetljenje
Nivo svetlosti na bilo kojem delu staze ne sme biti manji od 80 lux-a, mereno paralelno sa terenom. Osvjetljenje
mora biti to je mogue ujednaenije.
6. Odea sportista
Takmiarsko - zahteva za svaku svoju granu usko specijalizovanu opremu.
Odea smuara treba da bude takva da obezbeuje savrenu zatitu organizma od hladnoe, a da pritom dozvol-
java slobodno kretanje i dobru ventilaciju, a samim tim i termoregulaciju u uslovima sniene temperature.
Pod opremom spadaju:
1. Kapa
2. Vetrovka
3. Pantalone
4. Koulja
5. Pulover
6. Potkoulja
7. Gae
8. arape
9. Smuarska obua
10. Smuke
Po nameni ih delimo na:
a) univerzalne ( turistike)
b) specijalne ( za pojedine discipline )
11. Vezovi
Delimo ih na dve vrste: parelelni i dijagonalni.
Najpoznatiji tipovi vezova su:
a) Huitfeld
b) Bildstajn
c) Sistem Kandahar
d) Specijalni vezovi
e) Rotafell-ov
f ) Langrimen
g) Sugurnosni vezovi
12. tapovi.
SPUST
3 2 1
3 2 1
1 2 3
Slika 43. Staza za spust
Spust:
800 m (u izuzetnim sluajevima 750 )
Staza za ene:
500 do 800 m.
Staze su oznaene crvenim ili plavim vratima.Za zastavice se koristi pravougaoni komadi tkanine, otprilike 0.75 m
iroke i 1 m visoki. Oni se moraju privrstiti na tapove tako da ih takmiari mogu to je lake mogue prepoznati.
Umesto crvene tkanine moe se koristiti tkanina svetlee narandaste boje. U sluajevima kada je sigurnosna mrea
iste boje kao zastavice na vratima (crvena ili plava) i gde se vrata ne mogu jasno videti zbog takve pozadine alterna-
tivna boja zastavica moe se koristiti (crvena ili plava).
Start:
Otvaranje vrata:
Cilj. U spustu, cilj mora biti irok najmanje 15 m. U izuzetnim sluajevima, iri moe smanjiti ovo rastojanje na licu
mesta zbog tehnikih razloga ili zbog terena. Pod irinom cilja podrazumeva se razmak izmeu stubova ili traka.
Drai za montiranje ureaja za merenje vremena takoe moraju biti razdvojeni na ovoj udaljenosti. Drai ureaja
za merenje vremena obino se postavljaju iza ciljnih stubova ili traka, na nizbrdnoj strani. Ciljna linija mora biti jasno
oznaena sa sredstvom za bojenje.
Vrata:
irina vrata mora biti najmanje 8 m.
Staze:
Ove staze moraju normalno biti iroke oko 30 m. Inspektor koji je zaduen za homologaciju staze odreuje da li
je ta irina dovoljna i ako je potrebno moe narediti njeno proirenje. On takone moe dozvoliti irinu manju od
30 m zavisno do linije i zahteva terena, sve dok prostor staze pre i posle suenja to dozvoljavaju. Prepreke na koje
mogu naii takmiari pri naputanju staze moraju biti to je mogue bolje zatiene sa visokim zatitnim mreama,
sigurnosnim ogradama, sunerima, snenim zidovima, slamom u vreama ili slinim prigodnim sredstvima ako je
potrebno, zajedno sa navlakama. Nezatiene vezane bale slame ne smu se koristiti.
Sneg.
5. Osvetljenje
6. Odea sportista
Takmiarsko - zahteva za svaku svoju granu usko specijalizovanu opremu.
Odea smuara treba da bude takva da obezbeuje savrenu zatitu organizma od hladnoe, a da pritom
dozvoljava slobodno kretanje i dobru ventilaciju, a samim tim i termoregulaciju u uslovima sniene temperature.
1. Kapa
2. Vetrovka
3. Pantalone
4. Koulja
5. Pulover
6. Potkoulja
7. Gae
8. arape
9. Smuarska obua
10. Smuke
b) specijalne( za pojedine discipline )
11. Vezovi
a) Huitfeld
b) Bildstajn
c) Sistem Kandahar
e) Rotafell-ov
f ) Langrimen
12. tapovi.

VELESLALOM
12 - 18 m
min-maks.
6 -13 m
min-maks.
6 - 13 m
min-maks.
4 - 6 m
min-maks.
0,75 - 1 m
min-maks.
Slika 44. Izgled staze za slalom i veleslalom
Veleslalom:
250 450 m
Staze za ene
250 400 m.
Vrata moraju biti naizmenino crvena i plava. Baneri trebaju biti najmanje oko 75 cm iroki i oko 50 cm visoki. Oni su
privreni izmeni tapova tako da je donja ivica banera najmanje 1 m izmad snega i moraju biti podloni cepanju
i kidanju. Veleslalom se mora postaviti na sledei nain: 11 15 % vertikalnog pada u metrima = broj promena
pravca zaokruen na celi broj.
Start:
Otvaranje vrata:
Cilj, i cilj mora biti irok u veleslalomu najmanje 10 m. U izuzetnim sluajevima, iri moe smanjiti ovo rastojanje
na licu mesta zbog tehnikih razloga ili zbog terena. Pod irinom cilja podrazumeva se razmak izmeu stubova ili
traka. Drai za montiranje ureaja za merenje vremena takoe moraju biti razdvojeni na ovoj udaljenosti. Drai
ureaja za merenje vremena obino se postavljaju iza ciljnih stubova ili traka, na nizbrdnoj strani. Ciljna linija mora
biti jasno oznaena sa sredstvom za bojenje.
Vrata:
Vrata moraju biti iroka najmanje 4, a najvie 8 m iroka. Razmak izmeu dva najblia tapa dve uzastopne kapije ne
sme biti manji od 10 m. Za zatvorena vrata, zastavice moraju biti oko 30 cm iroke i priblino 50 cm visoke.
Staze:
Teren mora biti talasast i brdovit ako je mogue. Staza bi trebala normalno imati irinu od oko 40 m. Inspektor
ovlaten za homogaciju staze odluuje da li je irina odgovarajua, i ako je potrebno, nareuje njeno proirenje.
On moe takoe dozvoliti irinu manju od 40 m zavisno od linije i zahteva terena, tako dugo dok to delovi staze pre
i posle suenja dozvoljavaju.
Sneg.
5. Osvetljenje
Nivo svetlosti na bilo kojem delu staze ne sme biti manji od 80 luksa, mereno paralelno sa terenom. Osvjetljenje
6. Odea sportista
Takmiarsko-zahteva za svaku svoju granu usko specijalizovanu opremu.
1. Kapa
2. Vetrovka
3. Pantalone
4. Koulja
5. Pulover
6. Potkoulja
7. Gae
8. arape
9. Smuarska obua
10. Smuke
11. Vezovi
a) Huitfeld
b) Bildstajn
c) Sistem Kandahar
e) Rotafell-ov
f ) Langrimen
12. tapovi.
SUPER-G
3 2 1
3 2 1
1 2 3
1
5

-
2
5

m
4
0
0

-

6
5
0

m
Slika 45. Izgled staze za Super-G
400 - 650 m
Staze za ene
400 - 600 m.
Vrata moraju biti naizmenino crvena i plava. Baneri trebaju biti najmanje oko 75 cm iroki i oko 50 cm visoki. Oni su
privreni izmeu tapova tako da je donja ivica banera najmanje 1 m izmad snega i moraju biti podloni cepanju
i kidanju.
U postavljanju staze za super G moraju se imati u vidu sledei principi:
Preporuuje se postavljanje vrata koje omoguava najbolje koritenje terena. Razmak izmeu uzastopnih tapova
oko kojih se okree u ovom sluaju moe biti manja od 25 metara, ali mora biti najmanje 15 m.
Super G mora sadravati raznovrsne duge i srednje okrete. Takmiar mora biti apsolutno slobodan da odabere
svoju liniju izmeu vrata. Nije dozvoljeno postavljanje samo niz liniju pada padine.
Gde teren to dozvoljava moraju biti postavljeni skokovi.
Start:
Otvaranje vrata:
vara istovremeno zglobna vrata (prema napolje). Ovim startnim sistemom moe se upravljati i runo
Cilj. U super G trkama, cilj mora biti irok najmanje 15 m, U izuzetnim sluajevima, iri moe smanjiti ovo rastojanje
na licu mesta zbog tehnikih razloga ili zbog terena. Pod irinom cilja podrazumeva se razmak izmeu stubova ili
traka. Drai za montiranje ureaja za merenje vremena takoe moraju biti razdvojeni na ovoj udaljenosti. Drai
ureaja za merenje vremena obino se postavljaju iza ciljnih stubova ili traka, na nizbrdnoj strani. Ciljna linija mora
biti jasno oznaena sa sredstvom za bojenje.
Vrata:
Vrata moraju biti iroka najmanje 6, a najvie 8 m iroka mereno od unutranjeg do unutranjeg tapa na otvorenim
vratima najmanje 8, a najvie 12 m za verikalna vrata. Baneri su privreni na nain da se mogu poderati i otki-
nuti.
Staze:
Teren mora biti talasast i brdovit ako je mogue. Staza bi trebala normalno imati irinu od oko 30 m. Inspektor
ovlaten za homogaciju staze odluuje da li je irina odgovarajua i, ako je potrebno, nareuje njeno proirenje. On
moe takoe dozvoliti irinu manju od 30 m zavisno od linije i zahteva terena, tako dugo dok to delovi staze prije i
posle suenja dozvoljavaju.
Sneg.
5. Osvetljenje
6. Odea sportista
Takmiarsko-zahteva za svaku svoju granu usko specijalizovanu opremu.
1. Kapa
2. Vetrovka
3. Pantalone
4. Koulja
5. Pulover
6. Potkoulja
7. Gae
8. arape
9. Smuarska obua
10. Smuke
11. Vezovi
a) Huitfeld
b) Bildstajn
c) Sistem Kandahar
e) Rotafell-ov
f ) Langrimen
12. tapovi.
SKIJAKI SKOKOVI
3 m
6 m 6,5 m
Slika 46. Izgled staze za skijake skokove
Takmienja u skijakim skokovima se odravaju uglavnom na tri vrste skakaonica, koje se razlikuju po veliini:
90 - m skakaonica obraunska taka je na 90 m, a skakai postiu daljine do 110 m u optimalnim uslovima
120 - m skakaonica obraunska taka je na udaljenosti od 115 do 145 m, zavisno od skakaonice
Skijaka letaonica - to su skakaonice sa obraunskom takom preko 180 m, takvih je samo 5 na svetu (Vikersund,
Oberstdorf, Kulm, Harahov i Planica) i na njima se mogu postii duine skoka ak do 240 m.
Teren za doskok treba da je obeleen jakim bojama sa rastojanjem od 5 m preporuuje se da oznake budu razliitih
boja.
Sneg.
4. Temperatura
Ako je temperature ispod -20 C, mereno na najhladnijem mestu, takmienje e biti odloena ili prekinuto. Ili tekim
vremenskim uslovima (naprimer, jak vetar, visoka vlanost vazduha, teke snenih padavina, odnosno visoke tem-
perature).
5. Oprema
Skije:
Vezovi
Odelo
izme
Kaciga i naoare.
NORDIJSKO SKIJANjE(TRANjE)
START
C
I
L
j
STAZA ZA ZAGREVANJE
Slika 47. Staza za nordijsko skijanje
1. Nordijske discipline
Osnovne nordijske discipline su:
Skijako tranje, Skijaki skokovi i Nordijska kombinacija.
Visinska razlika 100 do 250 m. Staza trasirana to vie kroz umu. Visina staze je do 1500 mnv, izuzetno 1800 mnv.
Princip je da se staza sastoji, naizmenino, od 1/3 ravnih delova, 1/3 uspona i 1/3 nizbrdice. Prvi deo staze je laki a
najtei deo je u sredini.
Duina staze 10, 15, 30, i 50 km kao i tafeta 4 x 10 km.
Sneg. Vrsta takmiarskog tranja na skijama u kojem se prema reljefu zemljita, takmiar kree ravnicom, usponima
i nizbrdicama.
4. Temperatura
Ako je temperature ispod -20 C, mereno na najhladnijem mestu, takmienje e biti odloena ili prekinuto. Ili tekim
vremenskim uslovima (naprimer, jak vetar, visoka vlanost vazduha, teke snenih padavina, odnosno visoke tem-
perature).
5. Oprema
Skije:
Vezovi
Odelo
izme
Kaciga i naoare.

KLIZANjE (skating)
www.klizackisavezsrbije.rs (www.isu.org)
Klizanje je sport koji zahteva svestranost i savladavanje vie vetina. I zato ono nije samo sport
ve prava umetnost. Prema sauvanim podacima, prve klizaljke nastale su u vedskoj u 9. veku i
napravljene su od ivotinjskih kostiju. Liile su na nazuvke za obuu. U decenijama koje su usledile
pojavile su se i klizaljke cipele, na on specijalno napravljenih dubokih cipela, pomou specijalnih
eksera, uvrivano je gvozdeno seivo. Ovaj vid ledene zabave bio je decenijama rezervisan
za imuniji stale, a u 19. veku rekreativno klizanje polako je preraslo u tri razliite sportske
discipline:
1. umetniko klizanje (idividualno (m), (), plesni parovi i sportski parovi)
2. sinhrono klizanje
3. brzo klizanje i brzo klizanje na kratkim stazama

BRZO KLIZANjE
CILJ
m
m
Slika 48. Teren za brzo klizanje
Kruna staza duine maksimalno 400 m, a minimalno 333 m, koja ima dve staze, spoljanju i unutranju. Uobiajene
deonice za slubena takmienja su 500, 1.000, 1.500, 3.000 (samo ene), 5.000 i 10.000 m (samo mukarci).
Krivine su radijusa 25-26 m na unutranjoj stazi, a irina svake staze je minimum 4 m.
3. Sigurnosna zona
Minimum 3 m od zatitne ograde.
Ledena povrina.
5. Temperatura
Minimalno 40 C; Maksimalno 80 C.
6. Osvetljenje
7.Odea sportista
Kombinezon za brzo klizanje sa titnikom za kolena, zatitne naoare, rukavice.

BRZO KLIZANjE na kratkim stazama
60 m
3
0

m
Slika 49. Teren za brzo klizanje na kratkim stazama
Dimenzije 60 x 30 m, duina jednog kruga staze iznosi 111,12 m.
Discipline:
m- 5000 m, 1500 m, 1000 m, 500 m.
- 3000 m, 1500 m, 1000 m, 500 m.
Zbog male staze i otrih krivina te velikih brzina, ograda klizalita obloena je strunjaama kako bi se povrede
smanjile na minimum. Cipele klizaljki za brzo klizanje na kratkoj stazi, za razliku od cipela klizaljki za brzo klizanje
na dugoj stazi, levaju se prema obliku stopala pojedinog klizaa i pojaane su u zglobovima kao protivmera cen-
trifugalnoj sili u naglim zavojima. Noevi klizaljki pomaknuti su iz sredinjeg poloaja da bi pruili bolji oslonac. Na
levoj klizaljki no je pomaknut prema napolje(u levo) a na desnoj prema unutra (takoe u levo). Klizai nose na sebi
zatitnu opremu kao to su kacige, rukavice, titnici za kolena i vrat.
3. Sigurnosna zona
Ledena povrina.
5. Temperatura
6. Osvetljenje
Minimalno 1000 lux-a
7.Odea sportista
Kombinezon za brzo klizanje sa titnikom za kolena, zatitne naoare, rukavice.
UMETNIKO KLIZANjE
60 m
3
0

m
Slika 50. Teren za umetniko klizanje
irina : 30 m
Duina: 60 m.
Ledena povrina bi trebala da bude ista bez ikakvih obeleja i ara.
Dvorana mora biti zatvorena.
Ozvuenje: minimum : 85 - 90 dB.
4. Sigurnosna zona
Ledena povrina.
6. Temperatura
7. Osvetljenje
8.Odea sportista
Odea za klizanje:
Odea za klizanje obuhvata haljinu i suknju za ene, pantalone i koulja za mukarce. to se tie takmienja ovi de-
lovi odee mogu biti komplikovano dizajnirani. Za vebu, klizai oba pola koriste gamane ili tanke feksibilne pan-
talone. Debele specijalne najlonke u boji mesa se takoe nose u kombinaciji sa suknjom ili haljinom zbog dodatne
toplote i bolje estetskoge izgleda. enski takmiari su najee oni koji praktikuju te najlonke a njihovi kostimi
otkrivaju mnogo manje nego to se u prvom utisku vidi.
Klizaljke:
Klizaljke umetnikih klizaa se vidno razlikuju od hokejakih. Osim to su mnogo manje i jednostavnijih seiva, one
na vrhu imaju takozvane zubce toe picks ili toe rakes koje se prvenstveno nalaze tu da bi olakali i omoguili
skokove i odreene fgure koje bi bile nemogue obaviti bez tog dela klizaljki. Seivo klizaljke je zaobljeno na vrhu
prstiju u radijusu od dva metra. Danas one su dizajnirane da odravaju to veu moguu klizaku stabilnost. Otrica
klizaljki je oko 4 mm tanka.

BANDI (bandy)
(www.internationalbandy.com)
Bandi je zimski sport igra se na ledu, u kome klizai koriste tapove u direktnom kontaktu sa
loptom da postignu gol suprotnoj ekipi. Pravila igre imaju mnogo slinosti sa onima iz Fudbala:
igra se na pravougaonom ternu ledene povrine iste veliine kao fudbalski teren. Svaki tim ima
jedanaest igraa, od kojih je jedan golman. Standardni bendijska me se sastoji od dve polovine
od 45 minuta. Ofsajd pravilo je takoe slina onoj posmatrano u fudbalu
5

m
12 m
1
7
m
5

m
90 - 110 m
4
5
-
6
5

m
g
o
l

3
,
5

x

2
,
1

m
Slika 51. Izgled terena za bandi
Veliina bendi polja u opsegu je 4.050 - 7.150 kvadratnih metara (45-65 x 90-110 m), otprilike iste veliine kao i fud-
balski teren i znatno vei nego klizalite u hokeju na ledu.
Polje e biti jasno oznaeno, sa kompletnim granicama, srednje i dve ciljne linije (crveno) i dve linije Ofsajdi (plava).
Igralite izmeu gol linija se deli na 3 jednake veliine .
Table:
Polje e biti okrueno tablama minimalne visine od 15 cm i maksimalno 122 cm. Sa krae strane osnovne linije su
postavljene table sa dimenzijama minimalnim 3.5 m i 4.5 m maksimalno iza gol linije. Nie table mogu da budu od
drveta, aluminijuma ili neki drugi prihvaeni materijal u duini od 4 m,15 cm visoki i 4 cm debeli. Stavljen na led uz
pomo kuke koji se privrsti na van borilita.
Kaznena povrina :
Kazneno podruje je od plave linije.
Gol :
Gol e imati sledee dimenzije: 3,5 m iroka i 2,1 m visok, dubine od najmanje 60 cm ili maksimalno 112 cm. Ispred
gola jepolukruni esnaesterac sa 17 m radijusa. Mesto penala se nalazi 12 m ispred cilja i ima dva slobodna mesta
u hod liniji esnaesterca, svaki okruen 5 m krugom.
Lopta:
Lopta mora biti odobrena od materijala lako vidljive crvene boje. Kada se pusti na led iz visina od 1.5 m, odskok e
biti 20 cm a ne vie od 30 cm. Prenika e biti 65 mm (+ / -1 mm), a teina treba da bude najmanje 60 g i ne vie od
65 g kada se ne-koristi.
4. Sigurnosna zona
Ledena povrina.
6. Temperatura
7. Osvetljenje
8.Odea sportista
lem:
Svi igrai i sudije moraju da koriste odobreni kacigu. Svi igrai moraju da koriste ureaj za zatitu usta. Golman
mora imati punu zatitu lica. Svi igrai na ledu mogu da koriste punu zatitu lica (IBF odobrio), ako oni izaberu.
tapovi:
tapovi mogu biti od drveta ili nekog slinog materijala. irinu tapa seiva (mereni od vrha do dole) ne moe biti
vii od 7 cm, sa ili bez trake ili uvezivanje. Duina tapa je merena du spoljnog dela savijanja i ne moe biti dui od
125 cm. Uglove i ivice tapa moraju biti zaokruena . Zakrivljene lopatice (kuke) ne mogu biti deblje od 40 mm.
Klizaljke:
Svi igrai i sudije na ledu treba da nose klizaljke. Na gornjem zadnjem delu klizne povrine mora postojati ruica od
plastike ili slinih odobrenih materijala.
Golman:
Golmanu nije dozvoljena upotreba tapova. Prsti rukavice treba da budu odvojeni jedni od drugih. Rukavice mogu
imati materijale zatite unutra, od debljine 1 cm. Opremu mora imati razliite boje nego saigrae. Golmani moraju
koristiti odobrene zatite za kolena.
Bejzbol (Baseball) je jedan od tri najpopularnija sporta u SAD, pored koarke i amerikog fudbala.
Ujedno je najpopularniji sport na Kubi i Dominikanskoj Republici, a igra se jo u Japanu , Kanadi
i drugim zemljama. Sastoji se od veoma uzbudljivih, dinaminih momenata igre i duih intervala
kada se vri priprema za akciju

BEJZBOL (baseball)
www.baseballsrbija.com (www.ibaf.org)
3. baza
2. baza
1. baza
2
7
.
4

m
9
8

m

m
i
n
9
8

m

m
i
n
2
7
.
4

m
2
7
.
4

m
2
7
.
4

m
bacaki prostor
kuna baza
Slika 52. Teren za bejzbol
Teren ima oblik lepeze i podeljen je na infeld i outfeld. Infeld (unutranje polje terena) ima oblik prelivnog kvadra-
ta sa stranicama duine od 27,45 m. Na uglu svake stranice se nalazi po jedna BAZA. Udaljenost od kune baze do
najblie ograde, tribina ili drugih objekata u fer teritoriji mora biti 76 m ili vie, a preporuuje se da bude 98 m po
faul linijama i 122 m po sredini igralita.
Moraju biti oznaene s kredom ili nekim drugim belim materijalom koji ne nadrauje i nije tetan po zdravlje. irine
5 cm.
Unutranje polje (infeld) je deo igralita koji ima oblik kvadrata u ijim se vrhovima nalaze baze: kuna baza, prva
baza, druga baza i trea baza. Udaljenost izmeu baza iznosi 27,45 m. Bacaevo brdo je brdace koje se nalazi u
sredini unutranjeg polja. Na njemu se nalazi bacaeva ploa tanka pravougaona ploa od gume koja je od vrha
kune baze udaljena 18,30 m. Spoljno polje je deo igralita izmeu faul linija, a faul linije su produeci stranica
unutranjeg polja izmeu kune i prve baze, odnosno kune i tree baze. Unutranje i spoljno polje, ukljuujui i
foul linije, ine fer teritoriju, dok je ostalo podruje faul teritorija. Iza kune baze nalazi se zatitna mrea.
Baze:
Kuna baza ima dve delimino zakoene stranice koje prave na njenom vrhu trougao. Ostale baze su kvadrat-
nog oblika. Izrauju se od poliestera i plastike, ispod se dodaje i metalna ipka za pobijanje u zemlju. Standardna
velieina baza je 15 x 15 x 3 cm.
4. Sigurnosna zona
Preporuuje da ona kao i svi drugi objekti (tribine, ograde i sl.) u faul teritoriji, budu udaljeni najmanje 18 m od
najblie baze.
Igra se na travi, na otvorenim stadionima.
6. Bejzbol oprema
Lopta:
Bejzbol lopta se sastoji od dva kona omotaa bele boje koji su snano spojeni sa izraenim crvenim avovima,
jezgro lopte je od plute ili gume i obmotano je koncem. Lopta se odlikuje tvrdoom, ali i elastinou dovoljnom da
se odbije od palice. Zbog svoje veliine, u promeru vie od 7 cm, i relativno velike teine od 142 g predstavlja jednu
od najtee ukrotivih lopti u sportu.
Rukavica:
Svaki igra u fazi odbrane koristi specijalnu rukavicu kojom hvata loptu. Rukavice se izrauju od koe i meusobno
se vrlo razlikuju zavisno od pozicije koju igra u odbrani igra. Tako je rukavica za hvataa debelo postavljena poto
on hvata najvie i to vrlo brzih lopti, dok je rukavica za igrae outfelda znatno laka sa velikim depom za hvatanje
visoko udarenih lopti
Maska, pancir i kostobrani:
Hvatai pored kacige koriste i masku obino privrenu na kacigu koja im titi lice i ui, zatim pancir koji je napun-
jen sunerom i titi im torzo od jako baenih loptica, kao i kostobrane koji im tite noge.
Palica:
Palica za bejzbol iskljuivo se izrauje od jasenovog drveta, no zbog lomljivosti drvene palice koriste samo pro-
fesionalci (MLB), a u poslednje vreme se koristi i u A evropskoj grupi, dok ostali igraju sa palicama izraenim od
aluminijuma i raznih legura. Prosena duina palice je oko 86 cm, a najvea doputena oko 109 cm. Prosena teina
palice je oko 850 grama
Kaciga:
U fazi napada igrai nose specijalne kacige, koje su izraene od plastike. Udarai kacige nose da bi se zatitili od
moguih udaraca loptice u glavu.

BILIJAR (billiards sports)
www.bilijar.rs (www.billiard-wcbs.org)
Biliar (ili bilijar) je izraz koji se odnosi na irok raspon igara vetine u kojima se koristi biliarski tap
(ke, od fra. queue odakle i eng. cue) za udaranje kugli, premetajui ih po biliarskom stolu koji
je u pravilu presvuen vunenim platnom, a uokviren gumenim rubovima. Istorijski pojam billiards
obuhvaao celi sport. Iako se to ime promenjivo koristi kao generiko ime za sve takve igre...
Slika 53. Sto za bilijar
OSMICA
1. Minimalni prostor za igru standardnim tapom
415 x 515.
2. Spoljne mere
od 254 do 261 x 144 do 147.
3. Igraka ploa
224 x 112.
4. Oprema
tapovi koji se koristite na takmienjima moraju da budu najmanje duine 1.016 m i maksimalne teine 708.75 g.
Savet ne sme biti iri od 14 mm.
5. Obeleavanje stolova
Pri nametanju kugli mora se koristiti trougao. Pre takmienja svaki sto i trougao koji se na njemu koristi, moraju biti
obeleeni kako bi bilo sigurno da se u toku takmienja uvek koristi isti trougao na istom stolu. Precizna i jasna linija
se mora videti na platnu:
1.) oko spoljanje ivice trougla kako bi bili sigurni da su kugle uvek precizno i na istom mestu nametene i kako bi
se omogucila precizna procena o poloaju kugli;
2.) du zadnje linije radi preciznog pozicioniranja kugli;
3.) du glavne linije da bi se lake utvrdilo da li su kugle iza nje.
Takoe se mora utvrditi poloaj i precizno obeleiti glavna, srednja i zadnja taka,bilo to diskretnim + oznakama
olovkom, ili standardnom oznakom ako je dostupna. U igrama u kojima nisu potrebne, srednja i glavna taka ne
moraju biti obeleene.
6. Pravila odevanja
Crne cipele, salonske ili sportske (obavezno cipele), i iskljuivo jednobojne(crne), bez ikakvih ara
Crne pantalone, tofane, vunene ili od nekog drugog materijala koji nije teksas, keper ili somot. Pantalone mogu
biti klasinog kroja ili kroj farmerica ali su klasine farmerice zabranjene
Klasina majica sa kragnicom, takozvana polo majica, sa klubskim oznakama ili bez njih, ili koulja. Gornji deo
odee (majica ili koulja) obavezno moraju biti uvuene u pantalone.
7. Osvetljenje
Minimalno 520 lux-a, mereno iznad stola.
DEVETKA
430 x 555.
2. Spoljne mere
od 284-290 x 157-164.
3. Igraka ploa
254 x 127.
5. Pravila odevanja
Crne cipele, salonske ili sportske (obavezno cipele), i iskljuivo jednobojne(crne), bez ikakvih ara.
biti klasinog kroja ili kroj farmerica ali su klasine farmerice zabranjene.
6. Osvetljenje
DESETKA
445 x 585.
2. Spoljne mere
od 314-320 x 172-180.
3.Igraka ploa
284 x 142.
5. Pravila odevanja
Crne cipele, salonske ili sportske (obavezno cipele), i iskljuivo jednobojne(crne), bez ikakvih ara.
biti klasinog kroja ili kroj farmerica ali su klasine farmerice zabranjene.
6. Osvetljenje

BOANjE (boules)
www.bocarisrbije.org.rs (www.cmsboules.com)
Boanje (ital. bocce fr. boules) je spotska igra koja se igra boama tj. kuglama na otvorenom igralitu.
Boanje je veoma strara sportska igra koja se ve vekovima igra u mediteranskim zemljama, i u
primorju bive Jugoslavije (igra na balote/bue, balotiranje/buanje i dr). FIB organizuje za svoje
lanove svetska (od 1947) i evropska (od 1954) prvenstva te odreuje i jedinstvena pravila za sva
boarska sportska takmienja
1. centralni pravougaonik
2. pravougaonik bacanja bulina
3. dodatni pravougaonik
4. zona dna igralita
2.-3. prostor za igru
7,5m
7 m
5 m
2 m
0,5 m
12,5 m
7,5m
7 m
5 m 2 m
0,5 m
2
,
5

m
-

4

m
27,5 m
1 2 3 4
Slika 54. izgled terena za boanje
Ukupna duina: 27,50 m.
Najvea irina: 4,00 m.
Najmanja irina: 3 m.
Uzdune i poprene linije igralita oznaene su linijama ( linije se obeleavaju ipkom). Iza poprenih granica
igralita obino se stablja ograda za zaustavljanje kugli (boa). Zadnja linija treba biti ograena rubom visokim
minimalno 20 cm.
Za sportska takmienja u boanju upotrebljavaju se iskljuivo uplje kugle od elika. Maksimalna teina kugle je
je 1.400 g promera od 90 do 110 mm. Promer je stalan, ali obino se izrauje tako da moe stati u aku. Bulin (ital.
pallino) je najmanja kugla u igri, istog oblika i grae samo znatno manjeg promera (2733 mm). U narodnom
boanju bulin moe biti iste veliine kao i bue, ali u sportskom boanju mora imati propisanu veliinu.
Boe:
Minimalni prenik 88 mm.
Minimalne teine 800 g.
4. Sigurnosna zona
Minimum 1 m.
Sitni tucanik.
6. Temperatura
Nije propisana.
7. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
Ukupna duina: 27,50 m.
Najvea irina: 4,00 m.
Najmanja irina: 2,50 m.
N A P O M E N A

BOVLING (bowling)
www.bowlingsavezsrbije.com (www.fq.org)
www.kuglanje.cilj.org (www.fqwnba-nbc.de)
Bovling je sportska grana u kojoj se koristi kugla za pogaanje unjeva, sa svrhom sruiti to
vie. U igri je deset unjeva koje igra pokuava da obori to vei broj od moguih deset unjeva
bacanjem kugle u okviru terena koji se naziva staza. Svaka partija se sastoji od deset rundi. unjevi
su postavljeni utvrenim rasporedom, na odreenoj udaljenosti, na posebno pripremljenoj
podlozi
1
8
,
2
9

m
11,07 m
30,48 m
Slika 55. Bovling staza
1. Dimenzije hale
Minimum:
Duina: 30 m
irina: 25 m.
2. Dimenzija staze
Duina: 18,30 m
irina: 1,07 m.
3. Takmiarski prostor
Duina: 6,50 m
irina: 1,70 m.
4. Dimenzije unja
Dimenzije svakog unja su 38,1 cm za visinu i 11,4 cm za irinu (irina stomaka unja) a teina je oko 1,5 kg. Kugla
mora imati glatku povrinu i ne sme biti tea od 7,2 kg. Ima tri rupe koje slue za prihvatanje pri bacanju.
Daska zaletita:
Duina: 5,50 m.
irina: 0,70 m.
Visina: 1-3 mm.
Postolje za unjeve (krst):
Duina: 1,35 m.
irina: 1, 07 m.
Rupa za unjeve:
Duina: 0,60 m.
irina: 1, 07 m.
Prostor za sudije:
Duina: 1,90 m.
irina: 9 m.
6. Sigurnosna zona
Podloga po kojoj se baca kugla napravljena je od drvenih ili sintetikih materijala i obino se sastoji od 39 uk-
lopljenih tabli.
8. Temperatura (min., max.)
Minimalne temperature:
svlaionice i prostorije za tuiranje +23 C
gledalite i prostorija za ftness +20 C
na stazama +15 C.
9. Osvetljenje
U takmiarskom prostoru treba da se postigne jaina od najmanje 100 lux-a i da ono do prostora za unjeve kon-
tinuirano opada do otprilike 60 lux-a neposredno ispred prostora za unjeve.
1. Dimenzija staze
Duine
a) takmiarski proctor: 6,50 m
b) staza od vrha daske do sredine prvog unja: 19,50 m
c) daska zaletita: 5,50 m
d) postolje od sredine prvog do sredine zadnjeg unja: 1,00 m
e) od sredine zadnjeg unja do zavretka staze: 0,25 m
f ) jama za prihvat sruenih unjeva do strunjae: 1,25 m
( kod automata samo 0,60)
g) ukupna duina staza kod runog postavljanja: 28,50 m
h) duina staze kod automata: 27,85 m
irine
a) tamiarski proctor: 1,70 m
b) daska zaletita: 0,35 m
c) staza do 18,30 m potrebna irina 1,50 m
d) staza od 18,30 do 19,30 ( sredina prvog unja )
postepeno se iri dijagonalno na 1,70 m
e) jama za prihvat sruenih unjeva: 1,70 m
f ) ljeb za kugle: 0,18 m
Visine
a) daska zaletita nalazi se 1 mm do 3 mm iznad nivoa staze
b) stranice staze moraju imati sa obe strane visinu koja ne sme biti nia od 15 cm
c) dno jame za prihvat sruenih unjeva i kugli mora biti nia od nivoa staze najmanje za 10
cm i u padu prema strunjai
d) visina odbojne strunjae mora biti najmanje 0,95 m
e) visina zatitnih zidova za postavljae s obe strane unjskog prostora mora biti najmanje 1,00 m.
2. Obeleavanje
Takmiarski prostor ( slobodan prostor i prostor za zalet igraa ) mora biti oznaen sa 5 cm
irokom belom linijom. Vrh takmiarskog prostora obeleen je belom poprenom linijom irine 5 cm, samo s obe
strane daske zaletita. Linija ne sme biti na samoj dasci zaletita.
3. unjevi
unjevi su izraeni od plastine mase raznih sastava i moraju da zadovolje sledee osobine i dimenzije:
PRENIK UNJA: 100 mm +/- mm
VISINA UNJA BR.5 430 mm +/- l,5 mm a OSTALIH 400 mm +/- 1,5mm
TEINA UNJA BR.5 1780 g+/- 30 g a OSTALIH 1750 g +/- 30 g
VISINA TEITA UNJA: 162 mm od unjske ploice +/- 3 mm
4. Sigurnosna zona
Minimum 4 metra od borilita
Povrina staze se izrauje od plastinih materijala raznih sadraja i boja.Povrina staze mora biti potpuno ravna, bez
odstupanja.Debljina staze zavisi od vrste plastine mase iz koje se izliva, ili vrste ploa koje se montiraju na ravnu
podlogu. Ako su postavljene martinele (odbojni zidovi) iste moraju imati ureaj za registraciju zabaenog hica, a
ukoliko su montirani kanali za zabaene kugle isti moraju imati izlaznu rampu (zaobljenu putanju) sa postepenim
uzvienjem kako bi zabaena kugla prola izmedju unjeva broj 4 ili 6 i odbojnih zidova unjskog prostora.
6. Temperatura
Takmienje se ne moe odrati na kuglani u kojoj je temperatura manja od 14C.
7. Osvetljenje
Osvetljenost kuglane u igrakom prostoru, nad stazama i u unjskom prostoru mora biti minimum 80 luksa/m2
KUGLANjE

BRID (bridge)
www.bridgeserbia.org (www.worldbridge.org)
Brid je kartaka igra koju s 52 karte igraju etiri igraa, po dva suprotstavljena para. Delitelj deli
karte po jednu u smeru kretanja kazaljke na satu dok ne podeli sve karte. Igra je podeljena u
dva dela: licitacija (izbor boje i broja osvojenih tihova) i odigravanje (realizacija dogovorenog
kontakta). Odnos izlicitiranog i napravljenog kontakta je osnov za izraun rezultata i dobijanje
nagradnih poena
Slika 56. Brid
karte
lista za
rezultate
1. Dimenzije terena
Igra se na klasinom stolu (kvadratnog ili okruglog oblika) dimenzije minimum 80 x 80 cm. Potreban broj stolova
zavisi od broja prijavljenih parova odnosno timova.
2. Metode
licitacija
odigravanje.
3. Pozicije za stolom
Pozicije za stolom su odreene po stranama sveta:
North (sever) i South (jug) su jedan par
East (istok) i West (zapad) su drugi par.
Igra se na klasinom stolu (kvadratnog ili okruglog oblika) i na njemu treba da bude sledei sadraj rekvizita:
Bord - se postavlja na sredini stola i on ima 4 depa sa po 13 karata.
Biding boks - posebna kutija u kojoj se nalaze kartice za licitaciju
Karte
Lista za rezultate (na velikim me. takmienjima koriste se Bridgemate za elektrosko prenoenje rezultata sudiji i
publici)
Screen zatitna ploa koja deli igrae kako nebi bio uspostavljen vizuelni kontakt izmedju partnera u cilju zatite
regularnosti takmienja.
5. Sigurnosna zona
Minimum 1 m sto od stola.
6. Temperatura
S obzirom da se brid igra u zatvorenim objektima podrazumeva se da temperatura bude od 18 do 24 C.
7. Osvetljenje
Minimum 200 lux-a.
8. Odea sportista
Po slobodnom izboru, na veim takmienjima praktikuju se polo majice ili koulje sa grbom zemlje koju predstavlja
takmiar (jednobrazne).

DVORANSKI HOKEJ (foorball)
www.foorball.org.rs (www.foorball.org)
Unihokej, hokej na parketu ili foorball dvoranski je timski sport razvijen u vedskoj u kasnim
1970-tim. Unihokej je popularan u Evropi, posebno u Skandinaviji, kao i u vajcarskoj i ekoj.
Stie popularnost i u vanevropskim zemljama kao to su Kanada, Japan, Australija, SAD i Singapur.
Svetsko prvenstvo se igra svake dve godine.
40 m
2
0

m
5

m
4 m
3,5 m
Slika 57. izgled terena za dvoranski hokej
1. Dimenzije terena
Teren ima dimenzije 40 x 20 m, i uokviren je ogradom zaobljenih uglova koji je odobren od strane Meunarodne
forbol federacije (IFF) i na odgovarajui nain obeleen. Najmanji dozvoljeni teren je 36 x 18 m, a najvei 44 x 22 m.
Sva obeleavanja vre se linijama, irokim 4 5 cm, u jasno vidljivoj boji.
Kazneni prostor ima dimenzije 4 x 5 m i udaljen je 2,85 m od krae ivice terena. Ovaj prostor je pravougaon, a
mere oznaavaju duinu x irinu ukljuujui linije. Kazneni prostor treba da bude postavljen tako da je podjednako
udaljen od duih ivica terena.
Golmanski prostor ima dimenzije 1 m x 2,5 m i postavljen je 0,65 m ispred zadnje linije veeg prostora koji ga
okruuje. Golmanski prostor je pravougaon, mere oznaavaju irinu x duinu ukljuujui linije. Golmanski prostor je
postavljen tako da je podjednako udaljen od duih ivica terena.
Zadnja linija golmanskog prostora treba da slui i kao gol - linija. Oznake za vratnice gola stoje na zadnjoj liniji gol-
manskog prostora, tako da razmak meu njima bude 1.6 m. Gol - linije su postavljene na podjednokoj udaljenosti
od duih ivica terena. Oznake za vratnice gola treba da budu predstavljane ili prekidima u zadnjoj liniji golmanskog
prostora, ili kratkim linijama normalno postavljenim na zadnju liniju golmanskog prostora.
Take za buli postavljene su na centralnoj liniji i na zamiljenim produecima gollinija, 1,5 m udaljene od duih
ivica terena. Take za buli oznaavaju se krstiima. Take za buli na centralnoj liniji ne moraju da budu oznaene,
odnosno mogu da budu zamiljene.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m od ograde.
5. Podloga za teren
Tvrda i ravna podloga (parket).
6. Temperatura
Od 24 - 26 C.
7. Osvetljenje
Minimum 600 lux-a.

GOLF (golf )
e-mail: golfsavez@yahoo.com (www.internationalgolfederation.org)
Golf je igra u kojoj igra nastoji lopticu sa to manje udaraca smestiti u rupicu, u skladu s pravilima.
Golf je nastao u kotskoj u 14. veku i pretpostavlja se da su prvi igrai bili pastiri koji su na prostranim
kotskim panjacima uvali ovce. Kao rupice su im sluile zeje rupe, a palice su izradili od drveta.
Igra je do 19. veka imala samo jedan oblik - match play, tj. igra za polje. Pobednik na svakom polju
bio je igra koji je s najmanjim brojem udaraca zavrio to polje. Godine 1854. osnovan je danas
najstariji golfski klub na svetu - The Royal and Ancient Golf Club of Andrews . Klub je sainio prva
pisana pravila golfa koja vrede i dan danas. Golf je jedan od retkih sportova koji je uspeo sauvati
razliku izmeu profesionalizma i amaterizma. Iako nije olimpijski sport (neko je vreme bio), golf je
uz fudbal i koarku najpopularniji sport na svetu
3
4
5
6
7
18
8
2
17
12
14
13
15
16
9
1
11
10
Slika 58. Golf teren sa 18 rupa
1. Dimenzije terena
Veliina i izgled:
Golf igralite (eng. Golf Course) je velika prirodna povrina od u proseku 50 hektara. Veina terena ima povrinu od
30 do 70 - 80 hektara. Igralite se standardno sastoji od 18 polja, ili rupa (eng. hole, ali moe imati i samo 9 rupa,
koje se onda prou / odigraju dva puta. Golf teren, se moe prostirati, kako na ravnoj, tako i na bregovitoj povrini.
Standardno golf igralite, ima ukupnu duinu od. 5 do 7 km.
Tee marker-i, su razliitih boja....S mesta koje je najudaljenije od jamice,oznaenog tee markerima bele ili plave
boje, - igru zapoinju profesionalci. Par metara blie jamici, smeteni su tee markeri ute boje, odakle igru na toj rupi
zapoinju - amateri. Malo dalje 10 - 30 m blie jamici nalazi se drugi Tee of - s crnim tee markerima za profesionalke,
a - najblii jamici, - nalaze se crveni tee markeri odakle igru zapoinju amaterke.
Delovi golf igralita :
Tee of - je malo uzvieno podruje povrine od 10-ak m2, s kojeg se zapoinje igra na toj rupi i s kojeg se ispucava
prvi udarac na tom polju.
Fairway - je najvei deo rupe / polja, povrine obrasle fnom, gustom travom, koja je pokoena na 2 do 3 cm visine.
fairway esto zapoinje tek nakon par desetaka metara od tee of a.
Semi rough, - poluvisoka trava, podruje je koje se nalazi na krajevima fairway, a tu je trava neto via,
Rough, - podruje visoke trave, koje se esto nalazi na samoj ivici pojedine rupe / polja. Trava je u Rough-y vrlo
visoka i iz nje je vrlo teko udariti lopticu, tako da ona iz Rough-a odleti precizno i daleko;
Sand trap, sand bunker, - je peana prepreka, podruje ispunjeno (najee kvarcnim) peskom, koje slui kao
prepreka igraima.
Water hazard, - je vodena prepreka, a moe se raditi o potoku, bari, jezeru, kanalu, ili ak samo o tako oznaenom
- podruju vodene prepreke. Podruje Water hazarda se oznaava utim i crvenim koliima.
Ground under repair, - je deo terena koji je u popravci. Oznaen je plavim koliima i/ili ogranien belom crtom. Za
razliku od loptice u vodenoj prepreci, loptica kada ovde padne - nema kaznenih udaraca (bodova )
Green, ili Putting Green - je zavrni deo polja / rupe. To je podruje povrine od priblino 50 m2, koje je obraslo
posebnom, briljivo negovanom i uvanom travom, koja je pokoena na svega par milimetara, te je redovito izval-
jana.
Foregreen, - je usko podruje izmeu greena i fairaway.
Hole, - nazivamo je jamica (da bi se se razlikovala od rupe, u smislu polja) je plastina, ili metalna posudica, u ijem
sreditu je zabodena zastavica. Prenik jamice je 10,8 cm, a dubina jamice je 10 cm. Na zastavici. koja je visoka otpri-
like 2 m, obino je oznaen i redni broj toga polja ( rupe ).
Vrste loptica:
Wound je tradicionalna loptica - izraena od tvrdog jezgra koja je omotane sa 15 m kanapa, te zatvorena vanjskom
ljuskom. Solid je loptica s iskljuivo monolitnom jezgrom i surlynom kao ljuskom. Povrina ljuske je ispunjena
malim udubljenjima - Dimples, koja koriste za bolja aerodinamika svojstva loptice. Tvrdoa loptice, se oznaava
oznakama 80 i 90 - za meke, te oznakama 100 i vie - za tvre loptice. U zadnje vreme, esto je obvezno i dodatno
oznaavanje - markiranje svojih loptica vodootpornim fomasterom.
4. Sigurnosna zona
U zavisnosti od rupe do rupe kao poloaja terena.
5. Podloga za teren
Teren je prekriven veim delom dobrom travom, ali na njima ima i vodenih povrina (bare, jezera, potoci), ima
peanih povrina, grmlja, stabala, umaraka, to sve ini prepreke koje doprinose veoj zanimljivosti igranja.
6. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
7. Odea sportista
Za igranje golfa nije propisana neka posebna odea. Ali na pojedinim tereni esto organizatori znaju propisati
oblaenje majicom s kragnom i decentim pantalonama ( npr.bermudama ). Bitno je da je odea ugodna i da ne
ometa Swing - tj. golf zamahu ( udarac ). Za vreme kinog vremena je dobro u opremi imati i neku nepropusnu
vetrovku. Za vreme kinog vremena, a i za sunanog, zna se na torbi nalaziti privezan kiobran - suncobran. esto
se koriste eiri, kape, ili viziri.

KARATE (karate)
www.karateserbia.org (www.wkf.net)
Karatedo (japanski = put prazne ruke), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najee
koristi. Karate pripada takozvanim tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun
itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadaa, tvrdi stilovi istiu telesnu kondiciju, pre
svega brzinu i snagu iz brzine. Tehniki, karate koristi udarce pesnicom, akom, prstima, laktovima,
kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se ue i poluge, bacanja, bolni hvatovi, udarci u
vitalne take (u oi, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oruja - kobudo. Moderni karate je esto
sportski orijentisan, time takmienja imaju veliki znaaj.
12 m
8 m
2 m 3 m
1 m
2 m
crveni
plavi
sudija
Slika 59. Izgled karate borilita
1. Dimenzije terena
Borilite je oblika kvadrata, sa podlogom odobrenom od strane WKF-a, sa stranicama duine 8 m (mereno sa spoljne
strane) i sa dodatna 2 m kao sigurnosno podruje. Sigurnosno podruje od po 2 m sa svake strane borilita mora
biti isto, bez ikakvih prepreka.
Linija duine 0,5 m mora biti povuena 2 m od centra borilita i to je pozicija glavnog sudije (Referee). Dve paralelne
linije, svaka od po 1 m duine, povuene su pod pravim uglom u odnosu na sudijsku liniju i udaljene 1,5 m od cen-
tra borilita i to su linije za takmiare.
Pomone sudije sede u sigurnosnoj zoni: jedan direktno okrenut licem prema glavnom sudiji, a dvojica iza takmiara
i 1 m od sredine prema glavnom sudiji. Sve pomone sudije su opremljene plavom i crvenom zastavicom. Arbitrator
(kontrolor) sedi za malim stolom izvan sigurnosne zone iza sa leve ili desne strane glavnog sudije. On je opremljen
crvenom zastavicom ili nekim drugim znakom i pitaljkom.
4. Sigurnosna zona
Sigurnosno podruje od po 2 m sa svake strane borilita mora biti isto, bez ikakvih prepreka. U zoni od 1m
udaljenosti od spoljnjeg dela sigurnosne zone borilita ne sme biti nikakvih prepreka, reklamnih panoa, zidova,
stubova i sl.
5. Podloga za teren
Podloga koja se koristi za borilite treba da vrsto prijanja za pod (ne sme klizati), a sa gornje strane mora imati mali
koefcijent trenja i ne sme biti klizava. Ne treba da bude debela ka+o strunjaa za Judo, sobzirom da to usporava Ka-
rate kretanja. Glavni sudija (Referee) mora osigurati da se delovi borilita (tatamija) ne razdvajaju tokom takmienja
poto ti razmaci mogu prouzrokovati povrede i stvoriti opasnost. Podloga (tatami) mora biti dizajna odobrenog od
strane WKF.
6. Temperatura
Od 18 do 24 C.
7. Osvetljenje

KORFBOL (korfball)
www.korfbol.rs (www.ikf.org)
Korfbol je jedini meoviti sport, nastao u Holandiji na poetku 20. veka. Njegov idejni tvorac je bio
Nico Broekhuysen, amsterdamski uitelj koji je eleo da svi uenici njegovog razreda uestvuju u
igri, bez obzira na pol. Danas se korfbol igra u preko 50 zemalja na svetu, a na svake etiri godine
se organizuju svetsko i evropsko prvenstvo...
Slika 60. Teren za korfbol
40 m
20 m
6
.
6
7

m
2
.
6

m
2
.
6

m
2.50 m
2
.
5
0

m
2.50 m
2
.
5
0

m
2.50 m
2
.
5
0

m
2.50 m
2
.
5
0

m
1. Dimenzije terena
40 x 20 m.
Preporuljiva visina je 9 m a ne sme da bude manja od 7 m.
Teren je podeljen na dve polovine koje se zovu zone. Centralna linija terena i linije koja predstavlja kraj zone
obeleene su belim linijama 3.0 - 5.0 cm irine.
Korfs (korpa) :
Korfs mora biti okrenut ka centru polja i sve njegove ivice vrha moraju biti 3,50 m iznad zemlje. Korpa mora biti
cilindrina bez dna, ona bi trebalo da bude 23,5 - 25,0 cm i ima unutranji prenik od 39,0 - 41,0 cm na gornjoj strani
i 40,0 - 42,0 cm na dnu strane. Obod (gornji rub) od korpe ima irinu od 2,0 - 3,0 cm.
Lopta :
Korfbol se igra sa loptom po mogustvu bela / crno. Njegova obim treba da bude 68,0 - 70,5 cm, a teina lopte mora
biti u opsegu 445 gr do 475 gr. Lopta mora biti naduvane na propisani pritisak kada se lopta pusti sa visine pao od
oko 1,80 m, mereno od dna lopte, treba imati povratno dejstvo na visinu, mereno od vrha lopte, izmeu 1,10 m i
1,30 m.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
5. Podloga za teren
Parket ili neka druga ne klizajua podloga.
6. Temperatura
Od 16 do 24 C.
7. Osvetljenje
Minimalno 600 lux-a a preporuka je 1000 lux-a.

KRIKET (cricket)
www.serbiacricket.com (www.icc-cricket.com)
Kriket je timski sport nalik bejzbolu koji igraju dva tima od po jedanaest igraa. U igri se koristi
loptica koja se udara palicom odnosno batom, a teren je travnato polje priblino elipsoidnog
oblika. Baca snano zabacuje tvrdu konu loptu veliine pesnice sa jednih vratnica ka suprotnim
gde se nalazi igra sa drvenom palicom. Pre nego to stigne do udaraa koji brani svoje vratnice
lopta najee jednom udari o tlo. Jo jedan udara stoji pored bacaa ali on nema aktivnu ulogu
dok njegov tim napada
13,7 m
27,4 m
Slika 61. Izgled terena za kriket
1. Dimenzije terena
Podruje prenika 140-160 m (130-150 m), su uobiajni.
Mora biti oznaen s kredom ili nekim drugim belim materijalom koji ne nadrauje i nije tetan po zdravlje. irine 5 cm.
Kriket pitch:
Kriket pitch je centralna traka za kriket oblasti izmeu uickets. Pitch je 20,12 m dug i 3 m irok. Povrina je veoma
ravna i obino prekriven veoma kratkom travom.
Palica:
Palica ili slepi mi je napravljen od drveta (najee bele vrbe) i ima oblik otrice na vrhu strane cilindrinog regula-
tora. Seivo ne sme biti vee od 108 mm i irok ne vie od 970 mm.
Lopta:
Lopta je napravljena od tvrde koe izmedju 155,9 i 163,0 g uz obim od 230 mm.
Vratanca:
Vratanca se sastoje od tri drvena tapa koja su 71 cm visoki. Oni se pozicioniraju tako da su 23 cm iroki. Dve drvena
bails-a se nalaze na vrhu tapova. Bails ne sme biti vii od 1,3 cm iznad tapova.
4. Sigurnosna zona
Minimum 5 m od terena.
5. Podloga za teren
Travnati teren.
6. Temperatura
Igra se po svim vremenskim uslovima sem to velik problem predstavlja to je jako nevreme.
7. Osvetljenje
Tereni treba da su osvetljeni sa refektorima minimum 1500 lux-a.
8. Odea sportista
Batsmen nose zatitnu odeu, ukljuujui uloke (dizajnirane da zatite kolena i shins), batting rukavice za ruke,
kacigu za glavu i okvir unutar pantalone (da se zatiti podruje prepone). Nose se i dodatni delovi odee i opreme
unutar svoje koulje i pantalone, kao to su jastuii butine, jastuii ruku, rebra i protektori ramena jastuiima.

MOTOCIKLIZAM (motorcycling racing)
www.moto-berza.com (www.fm.ch)
Moto sport je grupa sportova koji podrazumevaju upotrebu motornih vozila odnosno vozila
na motorni pogon. Na Olimpijskim igrama 1900. godine u Parizu jedno od demonstracionih
takmienja je odrano upravo u moto sportu. Moto sport ukljuuje sve oblike moto trka kao i
moto sportove koji nisu iskljuivo trkaki
START
CILj
2-6 km
Slika 62. Motociklistika staza
1. Dimenzije terena
Duina trke moe se razlikovati od strane Meunarodnog irija
Duina mora biti u principu izmeu 2 i 6 km.
irina staze : irina ne moe biti manja od 9 m.
Oznaavanje sa svake strane staze, stalno belu liniju izmeu 8 i 10 cm, mora da bude slikana na samom rubu ili na
ivici ivinjaka. Boja se koristi za bele linije i ivinjake du staze, za markiranje bilo kog drugog dela na stazi, moraju
biti odobreni od strane CCR / FIM.
Poetna zona mora da bude ravna od minimalne duine 250 m. Startne linije moraju biti locirani na udaljenosti od
najmanje 200 m od prve krivine.
Udaljenost znakova:
Pred krivinom moraju biti oznake na daljini od 50 m pre poetka geometrijskih zavoja.
Maksimalne dimenzije znakova (cm): vertikalnu 50 x 150, horizontalne 130 x 60.
Minimalne dimenzije fgura (cm): 30 x 40.
Boje: crna ili tamno plava fgure na beloj pozadini.
Ivinjaci:
Sve ivice moraju biti na nivou sa stazom. Sve vegetacije moraju biti uklonjeni, a posebno u krugu.
Signalna platforma:
Platforma za signalizaciju mora da bude izgraena izmeu pit-trake i na ivici staze. Dimenzije treba potovati: -
irina strane ivice broja: 2 m - irina platforme: 1,2 m.
4. Podloga za teren
Asfalt.
5. Temperatura
Vozi se po svim vremenskim uslovima.
6. Osvetljenje
Najmanje 1000 lux-a.
7. Odea sportista
Zatitni kombinezon
Rukavice
Kaciga
Steznik za lea
Dodatni titnici za kolena i laktove.

MOTONAUTIKA (powerboating)
(www.uimpowerboating.com)
Motonautika je sportska disciplina koja ukljuuje trke otvorenih klasa brodova, turizma motornog
amca i skijanje na vodi, jedrenje, razliku izmeu motornih amaca i jahti na moru je motor i
konstrukcija; klase sportske i trkake amce e navesti: kapacitet motora i dimenzije broda
1
2
3 8
4
9
5
6
7
200 m
100 m
450 m
400 m
450 m
50 m
200 m
dok za start
kontrolni toranj
550 m
Slika 63. Motonautika staza
1. Kategorije
F1H2O (F1H2O)
Klasa 1
Klasa 2
Akvabajk (Aquabike)
Powerboat P1.
Trke se prostiru na povrinie ne vie od dve (2) milje od obale i ne vie od deset (10) milja od obale do kraja. Mini-
malna potrebna duina kruga iznosi 2 milje a ne moe biti vea od pedeset (50) milja.
3. Obeleavanje borilita
Bovama koje e biti jasno vidljive.
Brod:
Minimalna duina trupa je 6.70 m, a maksimum 15,20 m.
Bove:
Visina bove mereno od nivoa vode mora biti minimum 1,5 m.
Startna pozicija:
Minimalno 20 m iroka.
5. Podloga terena
Voda.
6. Sigurnosna oprema
Aparat za gaenje poara ( najmanje 2 kg)
Privez dve linije;
Odgovarajue sidro za brod i sidro liniju odgovarajue duine;
Dva vesla;
Motor Cut out prekida
Narandasta zastava minimalne veliine 60 cm x 40 cm;
Signalni pitolj (najmanje dve potrone)
Prsluk
Pogodna kacigu
No.
7. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
8. Odea sportista
Pogodno zatitno odelo, kaciga, rukavice.

NADVLAENjE KONOPCA (tug of war)
e-mail: twfserbia@ptt.rs (www.tugofwar-twif.org)
Nadvlaenje konopca je stara, jednostavna, grupna igra u kojoj se dve grupe od po osam ljudi
takmie u fzikoj snazi. Nadvlaenje konopca spada u sportove, od 1900. do 1920. godine je bilo
zvanian sport na olimpijskim igrama, ali je kasnije ukinut. Igra se sastoji od toga da svaka grupa,
sa lanovima poreanim jednim iza drugog, uhvati jedan konopac i u datom trenutku pone
da ga vue svaka prema sebi. Pobednika grupa je ona koja uspe da prevue konopac na svoju
stranu
A
B
D
T
R
I
B
I
N
E
T
R
I
B
I
N
E
70 m
VRATA VRATA
VRATA VRATA
SEMAFOR
VI P
I
R
I
-
S
U
D
I
J
E
1
0
0

m
Slika 64. Teren za nadvlaenje konopca
C
1. Dimenzije terena
Takmienja se mogu odvijati u halama i na otvorenom:
Dimenzije hale:
Minimalne dimenzije za takmienje u areni su 100 m duine i 70 m irine. Dimenzije hale mora biti dovoljno velika
da primi najmanje 4 podloge za povlaenje. Dimenzija samog borilita mora da bude najmanje 40 m duine i 34 m
irine.
Na otvorenom:
Vae dimenzije kao i za takmienje u halama.
Za takmienja u halama koristie se takozvani tepisi koji e biti od gume . Duina prostirke je 36 m i irine izmeu
100 i 120 cm . Obeleava se centar prostirke sa tri margine tako da budu vidljive i za sudije i za gledaoce.
Hale:
Uad
Najmanje 30 uadi moraju biti na raspolaganju. Konopci e biti dobrog kvaliteta i nekoriteni. Uad moraju biti odo-
breni i obeleeni u skladu sa Pravilima TUIF-a. Poeljno je imati LED ekran veliine od 3 do 4 m, kao zamena moe se
koristiti i ne-elektronski bilbord iste veliine.
Vaga
5 elektronskih vaga.
Na otvorenom:
atori
Mora se osigurati prostor u blizini borilita za svaku reprezentaciju ne manju od 25 kvadratnih metara.
Uad:
Najmanje 30 uadi moraju biti na raspolaganju. Konopci e biti dobrog kvaliteta i nekoriteni. Uad moraju biti odo-
breni i obeleeni u skladu sa Pravilima TUIF-a. Poeljno je imati LED ekran veliine od 3 do 4 m, kao zamena moe se
koristiti i ne-elektronski bilbord iste veliine.
Vaga
5 elektronskih vaga.
4. Sigurnosna zona
Sigurnosni pojas se mora obezbediti sa metalnim ogradama visine 120 cm. Minimalno 5 m od borilita.
Hale:
Takozvani tepisi koji e biti od gume
Na otvorenom:
Zemljana podloga specijalno pripremljena 2 (dve) godine pre odravanja meunarodnog takmienja.
6. Temperatura
Hale:
Od 18-24 C
Na otvorenom:
Nema propisano velik problem prestavljaju vremenske neprilike (kia, jak vetar).
7. Osvetljenje
Hale:
Na otvorenom:
Dnevno svetlo, ali treba pripremiti i vetake izvore svetlosti ako takmienja se ne zavre po danu.

NETBAL (netball)
(www.netball.org)
Netball je sportska igra izmeu dve ekipe od po sedam igraa. Sport deli mnoge slinosti sa
koarkom, to je izvedeno iz rane verzije enske koarke. Razvija se kao poseban sport u 1890 u
Engleskoj, odakle se proirio u druge zemlje. Netball je popularan meu Commonwealth nacijama
i igraju je preteno ene
4
,
9

m
0,9 m
3,05 m
10,17 m
30,5 m
1
5
,
2
5

m
Slika 65. Teren za netbal
Duina : 30.5 m.
irine: 15,25 m.
2. Obeleavanje borilita
Teren se obeleava sa belim linijama ne irim od 50 mm.
Teren:
Teren je podeljen na treine koje reguliu gde pojedinci svakog poloaja dozvoljavalju da se premestite. Centralni
krug 90 cm prenika nalazi se u centru terena. Na svakom kraju postoji polukruna gol linija 4,9 m radijusa. Koevi
su postavljeni na 3,05 m i nemaju tablu. Prstenje ili ko imaju unutranji prenik 380 mm.
Lopta:
Lopta lii na koarkaku, ali je laka, neto meka u izgradnji, i uglavnom bela. Netbol lopte esto imaju are ugra-
virane ili proivene u svom dizajnu.
4. Sigurnosna zona
Minimum 3 m.
5. Podloga terena
Parket.
6. Temperatura
Do 25 C.
7. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista
Haljina ili orc, koulja, arape i patike.

ORIJENTIRING (orienteering)
www.orijentiring.rs (www.orienteering.org)
Orijentiring je sport gde takmiar(ka) treba uz pomo karte i kompasa da za najkrae mogue
vreme pronadje na terenu odredjeni broj kontrolnih taaka (kontrola) i to onim redosledom kako
je nacrtano na karti. Postoji nekoliko tipova orijentiring trka:
Sprint trka
Kratka trka (kratka distanca)
Klasina trka (klasina distanca)
Park trka
Slika 66.Teren za orjentiring
1. Staze
1. Sprint trka predstavlja najkrai i najbri vid orijentiringa u kojoj je vreme pobednika izmeu 10 i 20 minuta.
2. Kratka trka (kratka distanca) u kojoj je vreme pobednika izmeu 30 i 50 minuta.
3. Klasina trka (klasina distanca) u kojoj je predvieno vreme pobednika izmeu 80 i 100 minuta.
4. Park trka je tip orijentiring trka koje se odvijaju u urbanim sredinama, najee parkovima (otuda i ime) zbog
manjka saobraaja i najee je duina sprint trka.
2. Obeleavanje terena i unutranje karakteristike
Kontrolna taka zadata na karti, mora biti jasno oznaena na terenu i opremljena tako da omogui takmiaru da
dokae svoje prisustvo na istoj. Svaka kontrola mora biti obeleena kontrolnom zastavicom koja se sastoji od tri
kvadrata 30 x 30 cm povezanih u trougaonu formu. Svaki kvadrat mora biti podeljen po dijagonali, gde je jedna
polovina bele a druga narandaste boje. Kontrolna zastavica mora u prirodi biti postavljena na objektu naznaenom
na karti a u skladu sa opisom kontrole. Kontrolna zastavica mora biti vidljiva kada takmiar ugleda oznaenu pozici-
ju. Meusobni razmak izmeu dve susedne kontrole ne sme biti manji od 30 m. Ako se radi o kontrolama na istovet-
nim ili slinim objektima, razmak ne sme biti manji od 60 m. Kontrola mora biti postavljena a zastavica okaena tako
da prisustvo osobe koja overava kontrolni karton nemoe znaajno pomoi drugim takmiarima u pronalaenju
kontrole. Svaka kontrola mora biti identifkovana kodnim brojem, koji mora biti privren za kontrolu tako da je
takmiar koji upotrebljava opremu za obeleavanje (perforator) moe jasno videti. Brojevi manji od 31 kao i 66, 68,
86, 89, 98, 99 ne smeju se upotrebljavati. Brojke moraju biti crne na beloj podlozi, veliine 5 do 10 cm a debljina linija
izmeu 5 do 10 mm. Kao dokaz da je takmiar posetio kontrolu, mora biti dovoljno opreme za obeleavanje (per-
foratora ili elektronskih jedinica) u blizini kontrolne zastavice, imajui u vidu moguu frekvenciju dolaska takmiara
na kontrolnu taku. Sve kontrolne take moraju biti snabdevene i dovoljnim brojem papiria na kojima je upisana
kodna oznaka dotine kontrolne take.
3. Podloga terena
Tokom trke takmiari se suoavaju sa svakakvim preprekama na terenu (potoci, reke, rupe, kameni odseci, bodljik-
ave ograde, gusto ipraje, ).
4. Temperatura
Nije propisana.
5. Osvetljenje
Dnevno, nono svetlo.
6. Odea sportista

PELOTA (pelote basque)
(www.fpv.net)
Pelota je stari baskijski sport odbijanja lopte (bas: pilota ; p. pelota ; fr. pelote; katal. Pilota ; od
latinskog pila to znai lopta) koja je najpoznatija u severnim delovima panije (Baskija, Navara,
Rioha, Aragon i Kastilja i Leon), francuskoj Baskiji i Americi. Igra se tako to se lopta udara rukom,
reketom, drvenom palicom ili korpicom-izbacivaem o zid koji se zove frontis (p. frontis), ili izmeu
dve ekipe koje su podeljene ili linijom na zemlji ili mreom. Igra se na terenu koji se zove fronton
(p. frontn), mada postoji i varijanta koja se zove trinkete (p. trinquete)
P
4
10 9 8 P 6 5 4 3 2 1
Slika 67. Izgled terena za pelotu
Kratki, 30 m front:
Front ine prednji zid, levi zid, i zadnji zid (sprat). Duina fronton iznosi 30 m. Igre za ovu vrstu frontova su sledee:
- Frontenis (muke i enske)
- Paleta goma (muke i enske).
Kratki, 36 m front:
Duina fronton je 36 m. Igre za ovu vrstu frontova su sledee:
- Mano (singl i dubl) (mukarci).
- Pala corta (mukarci).
- Paleta with a leather pelota (mukarci).
Dugi, 54 m, ili Jai Alai:
Front je 54 m. Igre za ovu vrstu frontova su sledee:
- Cesta Punta (mukarci).
- Remonte (mukarci).
- Pala larga (mukarci).
Ustavljaki:
Front sledee karakteristike:
Duina Ustavljaki je 28,50 m koji ima etiri zida. Igre za ovu vrstu frontova su sledee:
- Mano (mukarci).
- Paleta goma (mukarci i ene).
- Paleta cuero (mukarci).
- Xare (mukarci).
2. Obeleavanje terena i unutranje karakteristike
Obeleava se sa 10 (deset) poprenih linija irine do 5 cm.
Lopta:
Lopta moe biti od koe ili od kauuka, i u zavisnosti od modaliteta ima razliitu teinu. Na primer, ako se igra ru-
kom, lopta treba da tei izmeu 90-100 gr, ako se igra palicom ili remonte, izmeu 110 i 117 gr, ili ako je u pitanju
korpica, onda izmeu 115 i 125 gr.
Pelota rukom (bas: eskuzka; p. Pelota a mano):
Se igra tako to se lopta udara golim dlanom, bez ikakve vrste zatite, tako da nije retko da ruka otekne od udaraca.
Lopta koja se koristi u ovom modalitetu je teka izmeu 100 i 105 gr, i prava su remek-dela zanata: sastoje se od
jezgra od kauuka, prekrivenog koncem od vune kojeg opet prekriva koa]. Igra se na kratkom terenu ili jedan na
jedan ili u parovima.
Pelota s korpicom (bas: txistera; p. Cesta punta):
Se igra tako to se lopta baca uz pomo korpice od prua ili tkanine. Konkavnog je oblika, dugaka i uska, i izgleda
kao modifkacija starinske istere. Na ruku se navlai kao rukavica i ima kesu kojom se lopta zaustavlja. Ova mod-
erna varijanta se u paniji zove sesta punta (p. Cesta punta) a u Francuskoj gran istera (fr. grand-txistera).
Remonte (bas: erremontea; p. Remonte):
Je varijanta pelote s rukavicom od koe. Instrument koji se koristi je od kompaktnijeg i tvreg materijala od korpice,
ima kanal i zakrivljeno je, ali nema kesu za zadravanje lopte. Duga je oko 82 - 83 cm.
Pelota s palicom (bas: palaz; p. Pala):
Je vrsta pelote gde se lopta udara drvenom palicom koja je obino napravljena od bukve ili jasena i dugaka je oko
52 cm. Debljina se poveava od baze ka kraju kojim se udara lopta, koji u najirem delu ima 105 cm. Teina se kree
izmeu 800 i 900 gr.
4. Sigurnosna zona
Obino parket.
6. Temperatura
Od 18-24 C.
7. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista
Uniforma igraa je uvek bele boje. Polo majica mora da bude bele ili crvene boje. Pantalone, suknja, suknja ili orts
za ene, su bele i uglavnom se igra u belim patikama i belim arapama. Svi lanovi tima, moraju biti u polju u istoj
odei.

PLANINARSTVO (mountaineering and climbing)
www.pss.rs (www.theuiaa.org)
Planinarenje je sport u kom je jedan od glavnih ciljeva penjanje na vrh neke planine. Veliki broj
planinara ima razliite motive, a uglavnom su to: izazov, uivanje u netaknutoj prirodi i druenje.
Planinarenje esto zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silaenje, noenje ranaca
itd.
Slika 68. Planinarstvo
Sportsko penjanje: Visina 30 m
Glonarenje: Visina 5m
Klasini alpinizam: Visina od 50-1000 m
Penjanje na velike stene: Visina od 500 do 2000 m
Ekspedicionizam: Visina 1000 m do >

PLANINARSTVO (mountaineering and climbing)
PLANINARSTVO
U svetu postoji 3.158 vrhova viih od 6000 m, od kojih je 14 viih od 8000 m (najvii vrh na svetu Mont Everest
visok 8848 m). Najvii vrh Srbije je Midor koji se nalazi na Staroj planini i visok je 2167 m. Najvii vrh Vojvodine je
Guduliki vrh koji se nalazi na Vrakim planinama i visok je 641 m.
2. Obeleavanje terena(borilita)
Planinarstvo je uspon na planinske vrhove po neobeleenom i obeleenim planinskim terenima.
3. Podloga terena
Kamen, sneg, led, trava.
4. Temperatura
Planinari se po svim vremenskim uslovima i svim godinjim dobima.
5. Osvetljenje
Prilikom uspona u nonim uslovima ili u uslovima smanjene vidljivosti svaki planinar koristi linu rasvetu.
6. Odea sportista
Osnovna planinarska oprema podrazumeva cipele, jaknu, ranac. Spisak opreme za ozbiljnije planinarske ekspedici-
je je dugaak. On pored hrane i vode podrazumeva penjaku opremu (pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze, lem,
tapovi...), opremu za prenoite (ator, vrea, podloga), ostalu opremu (naoare za sunce, ski naoare, baterijska
lampa, kompas...).
Alpinizam je uspon po neobeleenom i neosiguranom strmom planinskom terenu koji nazivamo
alpinistiki smer u kojem se za napredovanje koriste alpinistika oprema i tehnika. snovni smisao
alpinizma ostvaruje se izvoenjem alpinistikih uspona. Alpinistike ekspedicije su odlasci na
visoke planine sveta iji cilj po svetskim kriterijumima podrazumeva taj pojam, gde su uesnici
u duem vremenskom periodu izolovani od uobiajenih standarda ishrane i noenja, kada u
veem delu uspona i silaza koriste alpinistiku opremu i tehniku i koriste sopstvenu logistiku za
ostvarivanje uspona. Alpinisti su istovremeno i planinari. Alpinizam je ekstremni vid planinarenja.
ALPINIZAM
Duina (visina) alpinistikog smera:
alpinistiki smer u suvoj steni mora od poetka do kraja da ima najmanje 80 m duine / dve duine ueta / ili naj-
manje 50 m visinske razlike.
Zimski smer i smer u ledu mora imati najmanje 150 m visinske razlike.
U zamrznutom slapu najmanja visina mora biti 25 m.
Osim gornjih uslova alpinistikom smeri se smatra ona koja ima svoju ocenu po UIAA skali teine.
2. Obeleavanje terena(borilita)
Alpinizam je uspon po neobeleenom i neosiguranom strmom planinskom terenu koji nazivamo alpinistiki smer
u kojem se za napredovanje koriste alpinistika oprema i tehnika.
Povrine penjanja:
Povrine penjanja se medusobno razlikuju po svom obliku, uglu u odnosu na horizontalu, raspodeli oprimaka itd...
Svaka od ovih osobina uslovljava i odreeni nain penjanja i korienja oprimaka. Po svom obliku generalno se
povrine penjanja dele u tri grupe.
Konkavne:
Povrine penjanja ( udubljene ). Obino se preoznaju kao kamini, jaruge, zajede itd... Tu se koriste uglavnom boni
oprimci na oslanjanje kako za ruke, tako i za noge.
Ravne:
Povrine penjanja koje se u argonu nazivaju ploama. Tu se najee koriste normalni oprimci za kaenje ruke, a
normalni oprimci na oslanjanje kada su noge u pitanju.
Konveksne:
Povrine penjanja ( ispupene ). Najee se nazivaju grebenima, steberima, rebrima itd... U ovim povrinama pen-
janja prevashodno se trae boni oprimci na kaenje za ruke i normalni na oslanjanje za noge.
Prema uglu u odnosu na horizontalu, odnosno prema nagnutosti generalno se dele takoe u tri grupe.
Nagibi, odnosno one povrine penjanja kod kojih je ovaj ugao izmedu nula i osamdeset i pet stepeni . Ovde se
najee koriste normalni oprimci.
Vertikale, odnosno one povrine penjanja kod kojih se ovaj ugao kree oko devedeset stepeni . Ovde se najee
koriste normalni oprimci, ali se poveava udeo bonih i kontra oprimaka.
Previsi, odnosno one povrine penjanja kod kojih se ovaj ugao kree od devedeset i pet stepeni i vie. Ovde se
drastino poveava udeo kontra oprimaka a naroito onih koji se koriste hvatanjem i zaglavljivanjem. Previsi kojima
je nagnutost vea od 135o nazivaju se jo i stropovi ili plafoni.
Postoji generalna zavisnost izmedu tipa oprimaka koji se najee koriste u smeru i obliku povrine penjanja kao i
njene nagnutosti u odnosu na horizontalu.
4. Sigurnosna zona
Prilikom realizacije uspona penja naputa sigurnosnu zonu u trenutku kada zapoinje uspon i u nju se vraa po
izlasku iz smeri ili nakon povratka u podnoje. Sigurnosna zona kod ekpedicionog alpinizma je bazni ili visinski
kamp, a kod penjanja smeri to je podnoje smeri , tand i izlaz iz smeri.
Alpinistiki uspon u letnjim uslovima je penjanje smeri u suvoj steni u kalendarskom letu. Najpogodnije za pen-
janje se smatraju magmatske stene, pre svega granitne. Veoma se esto penju , naroito u Srbiji, krenjake stene.
Alpinistiki uspon u zimskim uslovima je penjanje smeri po snenim terenima ( sneg, stena, kombinovano ) u kal-
endarskoj zimi. Na visokim planinama penjanje u snegu i ledu je uobiajeno u svim godinjim dobima. Vrste snega
koje razlikuju alpinisti su: pranjasti sneg, perjasti sneg, pri, vlaan novi sneg, sodra, povrinski sre, krupnozrnasti
sneg, fnozrnasti sneg, srnec, sren, tekui sneg i druge vrste. Alpinistiki uspon u lednim uslovima je penjanje po
zaleenim terenima / slapovi i lednici /.
6. Temperatura
Alpinistiki uspon se vri u:
- letnjim uslovima / primena letnje tehnike i opreme /,
- zimskim uslovima / primena zimske tehnike i opreme /,
- lednim uslovima / primena ledne tehnike i opreme /.
Alpinistiki uspon se vri u prirodnoj sredini, esto u visokim planinama. U takvoj sredini esta su ekstermna kole-
banja temperature i drugih meteorolokih elemenata.
7. Osvetljenje
Prilikom alpinistikog uspona koji se izvodi u nonim uslovima ili u uslovima smanjene vidljivosti svaki penja ko-
risti linu rasvetu.
8. Odea sportista
Alpinistika odea treba stalno da odrava telesnu temperaturu i da je regulie, titi od vlage i vetra, da bude
praktina i jednostavna za rukovanje i da omogui slobodu pokreta. S vremenom se menja i postaje sve savrenija.
Obua se razlikuje u zavisnosti od podloge. U suvoj steni i na manjim visinama (u blaim klimatskim uslovima) ko-
riste se posebne patike za penjanje, penjaice. Za penjanje u uslovima dubokog snega i niskih temperature koristi
se obua sa dobrom termikom izolacijom. Za penjanje u ledu koristi se vrsta obua na koju se montiraju dereze.
Za penjanje u uslovima snega i leda, kao i u uslovima ekstremno niskih temperatura koriste se razliite vrste kapa i
rukavica.
Na velikim visinama i na snegu i ledu koriste se razliite vrste naoara. Specijalna oprema alpinista za penjanje je
veoma sloena. Upotreba odreene vrste opreme zavisi od naina penjanja i teine smeri. Najvaniju specijalnu
alpinistiku opremu ine: alpinistiko ue, klinovi (za suvu stenu, led i sneg), karabineri, cepin, frendovi, zatikai,
alpinistiki eki, penjaki pojas, alpinistiki lem, kompleti, linge, oprema za sputanje i drugo.

PLES (dance sport)
www.ples.co.rs (www.idsf.net)
Sportski dvoranski ples ima svojevrsnu i dugu istoriju koja je doprinela njegovoj sadanjoj
popularnosti kao rekreativnog i takmiarskog sporta. Ples u dvorani i balovi potiu iz Engleske sa
kraja 18. i poetka 19. veka na kojima su uestvovali pripadnici viih klasa drutva. Krajem 19. veka
ples je postao popularan i meu obinim svetom koji je odlazio na ples u javne plesne dvorane.
Plesna takmienja nastaju tokom 20-ih godina proslog veka
15 m
20 m
p
r
o
s
t
o
r

z
a

s
u
d
i
j
e
Slika 69. Teren za ples
Minimum 15 x 20 m.
2. Standardizirane forme plesa u kojima se plesni parovi takmie
Latino-ameriki plesovi:
Rumba
Samba
a-a-a
Mambo
Salsa.
Klasini plesovi:
Beki valcer
Engleski valcer
Tango
Fokstrot
Polka.
3. Sigurnosna zona
Nema propisano ali se obino publika smeta do podijuma za igru.
4. Podloga terena
Parket.
5. Temperatura
18- 25 C.
6. Osvetljenje
Minimum 600 lux-a.
7. Odea sportista
Uopteno:
Kostimi moraju da budu u skladu sa karakterom svake plesne discipline ( ST, LA )
Kostimi moraju da prekrivaju intimne delove tela.
Kostimi i minka moraju biti u skladu sa godinama, kategorijom i razredom plesaa.
Nije dozvoljeno korienje religioznih simbola u svrhu dekoracije ili nakita ( ovo se ne odnosi na lini nakit ).
Glavni sudija takmienja moe da zahteva od takmiara da ukloni odreeni komad nakita ili kostima koji moe da
ugrozi ostale takmiare.
Promena kostima u toku jednog kruga nije dozvoljena osim u sluaju nezgode koja bi uinila kostim neupotreblji-
vim ili neregularnim.
Dozvoljeno je plesati u kostimima predvienim za mlae kategorije.
Reklamiranje na plesnoj odei odreeno je Takmiarskim pravilnikom.
Starija omladinci i seniori:
Devojke:
Garderoba LA:
Plesni kostim sa ukrasima. Predeo izmeu linije kuka i linije trikoa kao i predeo grudi mora biti potpuno pokriven
( linija kuka se defnie kao poetak bedrene kosti ). Ako je kostim iz dva dela, gornji deo ne sme biti brushalter.
Razmak na kostimu izmeu grudi ne sme biti vei od 5 cm. Nije dozvoljeno noenje tanga donjeg vea niti gaica u
boji koe. Dozvoljena je bilo koja boja kostima i bilo koja kombinacija materijala. Ukoliko se koristi boja koe mora
biti prekrivena dekoracijom.
Cipele:
Latinoamerike cipele bez ogranienja za model, boju i visinu tikle.
Frizura, minka i nakit:
Preterana minka i komplikovane frizure nisu poeljne. Glavni sudija moe traiti od takmiara da uklone neki ko-
mad nakita ako on predstavlja opasnost za njega ili ostale plesae.
Garderoba ST:
Plesni kostim sa ukrasima. Nisu dozvoljeni kostimi iz dva dela. Haljina ne sme biti otvorena ispod struka, i ne sme
imati duboki dekolte. Predeo grudi mora biti potpuno prekriven. Dozvoljena je bilo koja boja kostima . Ukoliko se
koristi boja koe mora biti prekrivena dekoracijom.
Cipele:
Obavezne su cipele za standardne plesove bez ogranicenja za model, boju i visinu tikle.
Frizura, minka i nakit:
Preterana minka i komplikovane frizure nisu poeljne. Glavni sudija moe traiti od takmiara da uklone neki ko-
mad nakita ako on predstavlja opasnost za njega ili ostale plesae.
Mukarci:
Garderoba LA:
Pantalone, koulja ili bodi mogu biti u bilo kojoj boji. Ukoliko se koristi boja koe mora biti prekrivena dekoraci-
jom. Koulja ili bodi ne sme biti bez rukava. Moe biti otvorena najvie do pojasa pantalona. Centar otvora koulje
poklapa se sa centrom nale kaia. Dozvoljeno je korienje ukrasa.
Cipele:
Obavezne su cipele za latinoamerike plesove i crne arape.
Frizura i nakit:
Preporuuje se kratka kosa. Ako je kosa dua mora biti vezana u rep. Glavni sudija moe traiti od takmiara da uk-
lone neki komad nakita ako on predstavlja opasnost za njega ili ostale plesae.
Garderoba ST:
Za E , D i C razred, dozvoljene su crne pantalone. Obavezan je crni prsluk sa:
Belom konfekcijskom kouljom dugakih rukava sa crnom kravatom, metalna nala za kravatu je dozvoljena.
ili
Originalnom belom standard kouljom sa plastinom kragnom i belom leptir manom.
Dozvoljena su metalna dugmad za kragnu, rukave i koulju.
ili
Crni ili teget frak sa obaveznim svim dodacima (plastina kragna, bela leptir mana, dugmad, pojas, tregeri itd.)
Za B i A razred, dozvoljene su crne pantalone i frak sa obaveznim svim dodacima ( plastina kragna, bela leptir
mana, dugmad, pojas, tregeri itd. )
Ili
Crne pantalone , crni sako , bela koulja i bela leptir mana ili crna kravata.
Cipele:
Crne cipele sa niskom petom ( maksimum 2 cm ), od koe, laka ili prevrnute koe + crne arape.

PODVODNE AKTIVNOSTI(underwater sports)
(www.cmas.org)
Podvodne aktivnosti podrazumevaju boravak oveka pod vodom uz osiguranje fziolokih uslova
disanja (ronjenje s aparatom) ili bez osiguranja tih uslova (ronjenje zadravanjem daha). Poinju
kada ronilac zaroni i prestane disati atmosferski zrak, a prestaje kad ga nakon izronjavanja pone
ponovno udisati
max 42 m
Slika 70 . Podvodne aktivnosti
1. Kategorizacija ronilaca
Najvea dozvoljena dubina sportskog - rekreativnog ronjenja dahom iznosi 40 m.
Ronilac na dah (kadet)
Ronilac na dah
Ronilac poetnik (discovery)
Ronilac s jednom zvezdom
Ronilac s dve zvezde
Ronilac s tri zvezde
Ronilac s etiri zvezde
Instruktor s jednom zvezdom
Instruktor s dve zvezde
Instruktor s tri zvezde.
2. Ronjenje u oteanim uslovima
Ronjenjem u oteanim uslovima u smislu pravila smatra se ronjenje:
u struji broj od 1 m/sec
u vodi vidljivosti manjoj od 2 m
u vodi temperature nie od 12 C
ronjenje u piljama.
3. Obeleavanje terena
Podruje na kojem se obavlja ronjenje mora biti vidljivo obeleeno. Obeleavanje se obavlja postavljanjem signalne
plutae u sredini podruja ronjenja, narandaste ili crvene boje, prenika najmanje 30 cm ili ronilakom zastavicom
(narandasti pravougaonik s belom dijagonalnom crtom ili pomorska zastavica slova A Meunarodnog signal-
nog kodeksa ili visoko istaknuta ronilaka zastava na plovilu s kojeg se obavlja ronjenje). Plutaa nou mora imati
svetiljku-bljeskalicu, ute ili bele boje, vidljivu na udaljenosti od najmanje 300 m.
4. Podloga terena
More, reke, jezera, bazeni...
5. Sigurnosni uslovi
Hidrometeoroloki uslovi mogu oteati, a ponekad i onemoguiti ronjenje. U fazi planiranja treba uzeti u obzir
sve uslove koji mogu uticati na sigurnost, i to pre, u toku i nakon ronjenja. Hidrometeoroloke uslove treba deliti
na povrinske i podvodne. Voditelj ronjenja duan je da po dolasku na mesto ronjenja proceni hidrometeoroloke
uslove i na temelju toga donese odluku o mogunostima i specifnostima ronjenja.
6. Osvetljenje
Nije propisano jer se roni i po danu i nou (dnevna svetlost, pomono osvetljenje).
7. Oprema sportista
ronilaka boca
manometar
kompenzator plovnosti
ronilaki instrumenti za merenje dubine i vremena
ronilaka maska s disalicom
peraje
ronilaki no i slino
ronilako odelo.

POLO (polo)
(www.fppolo.com)
Polo (od tibetanskog pulu ili lopta), jeste igra konjanika s loptom i tapom pomou kojeg uesnici
guraju malu drvenu loptu u protivniki gol, nastojei da protivniku daju to vie golova, a prime
to manje
sudija
polje za igru
sigurnosna zona
275 m
145 m
Slika 71. Izgled terena za polo
1. Dimenzije terena
Dimenzije terena su 275 m x 180 m
Gol-vrata su na sredini kraih strana terena, obeleena stubovima s rasponom od 7,5 metara.
Takmiari udaraju loptu tapom od bambusa, koji na donjem kraju ima drvenu glavu u obliku deblje cigare, duine
20 do 23 cm. tap i glava ne ine pravi ugao i pri udaranju lopte manji ugao treba da je okrenut konju. Duina i
teina tapa zavise od telesne grae igraa. Duina je obino od 122 do 147 cm, i treba da je tolika da se iz pravilno
sedeeg poloaja tapom moe dodirnuti zemlja. Gornji deo drke obloen je koom i zavrava se konom omom,
koja se stavlja na ruku tako da visi na zglobu desne ruke. Lopta je od vrbova korena, prenika 8 - 8,5 cm, teka 125
do 130 gr.
Utakmicu sude trojica sudija, od kojih su dvojica na konjima (po jedan za svaku polovinu igralita), a odluke donose
sporazumno. Ako terenske sudije nisu saglasne, odluku donosi vrhovni sudija koji se nalazi pored bone linije ter-
ena ili na tribini.
3. Sigurnosna zona
S bonih strana najmanje 9 m, a sa zadnje strane 27 m.
Teren je iskljuivo pokriven travom.
5. Temperatura
Nije propisano.
6. Osvetljenje
Nije propisano.
7.Oprema
1. Kaciga
2. izme
2. Drveni malj
3. Lopta
4. Sedlo
5. Rep
6. Griva
7. Traka za nos
8. Martingal
9. Obloga za kolena
10. Zatita za noge
11. Zvona.
Dimenzije terena su 275 m x 160 m.
N A P O M E N A

RACQUETBALL (racquetball)
(www.internationalracquetball.com)
Racquetball je igra u kojoj igraju dva ili etiri igraa. Kada igraju dvoje igraa, ona se zove singl a
kada se igra u etvoro, dubl. Racquetball je takmiarska igra u kojoj se koristi napregnut reket. Cilj
je da se lopta vraa tako da protivnik nije u stanju da je zadri u igri. Servis je zavren kada igra
(ili tim u dublu) nije u stanju da udari loptu dva puta pre nego to dodirne pod, ili nije u stanju da
vrati loptu na takav nain da dotakne prednji zid pre nego to dodirne pod
457,2 cm 152,4 cm 152,4 cm 457,2 cm
1219,2 cm
6
0
9
,
6

c
m
Slika 72. Teren za racquetball
1. Dimenzije terena
Dimenzije :
irina: 609,6 cm,
Duina: 1219,2 cm.
Visina zida: 609,6 cm.
A) Preporuuje se da sve oznake u borilitu budu 30,48 cm iroke i obojene jarko crvenom bojom.
B) Maksimalno odstupanje bilo kog obeleavanja u bilo kom trenutku ne sme da prelazi 30,48 cm.
Obavezne oznake:
A Kratka linija negde na pola puta i paralelno s prednjim i zadnjim zidovima.
B Servis linija paralelno s kratkom linijom, a prednja ivica linije servisa je 152,4 cm od zadnje ivice.
C Servis zona zona servisa je prostor izmeu spoljnih ivica i kratke statusne linije.
D Servis kutije servis polje se nalazi na svakom kraju zone, 547,2 cm su duge i paralelno sa obe strane zida pov-
ezuju linije kratke i statusne linije.
E Linija primanja 152,4 cm od zadnje ivice.
F. Linije na ekranu van ivica linije (najblii centar borilita) jeste 91,2 cm sa strane zida.
G Ivica linije Povratak ivici je defnisan kao ivica na liniji najblia zidu; prednji rub je defnisan kao ivica na liniji
najblia prednjem zidu.
Poloaj i veliina vrata:
Preporuuje se da se nalaze u centru zida. Veliina vrata: 182,4 cm iroka i 212,8 cm visoka.
Lopta:
Specifkacije za standardne lopte su:
A) Plave gumene lopte.
B) Prenik 57 mm i teina 43.3 - 45.7 gr.
Reket:
A) Reket, ukljuujui sve vrste delove regulatora i okvir, ne sme da pree duinu od 55.8cm i irinu od 29.2cm .
B) Reket treba da ima narukvicu koja mora da bude osigurana oko zgloba igraa, kako bi se spreilo ispadanje iz
ake igraa.
V) Okvir reketa moe biti od bilo kog materijala, dok je u skladu s pomenutom specifkacijom.
4. Sigurnosna zona
Sigurnosnu zonu predstavljaju sami zidovi koji su postavljeni uz sam teren jer su oni deo terena.
Preporuuje se da podloga bude tvrda i glatka, a da ima stepen elastinosti. Igranje na golom drvetu ili ishoblova-
nom drvetu nije prihvatljivo.
6. Temperatura
18-22 C.
7. Osvetljenje
Mereno na metar od tla mora da bude minimum 600 lux-a.
8. Odea sportista
orc, majica kratkih rukava, patike.

RAGBI (rugby)
www.rugbyserbia.org.rs (www.irb.com)
Moderni ragbi potie iz Engleske s koleda Ragbi (Rugby). Ragbi je nastao evolucijom raznih igara
i njegovi koreni seu u daleku prolost. Za moderan ragbi se moe rei da je nastao na koledu
Ragbi u Engleskoj. Ovu (tada) novu igru prihvatile su i druge kole u Engleskoj, te je 1871. godine
osnovan Engleski ragbi savez koji je uveo i standardizovao prva pravila. Ragbi je bio na programu
Olimpijskih igara etiri puta u periodu od 1900. do 1920, a ponovo e se vratiti u program igara
2016. u Brazilu, ali kao ragbi 7...
Slika 73. Izgled terena za ragbi
linija mrtve lopte
gol linija
linija 22 m
linija 10 m
sredina linija
linija 10 m
linija 22 m
gol linija ne vie od 22 m
ili manje od 10 m
oznaeno 15 m
aut linija
oznaeno 5 m
linija mrtve loptene vie od 70 m
n
e

v
i
e

o
d

1
0
0

m

1. Dimenzije terena
Polje za igru:
Duina: 100 m.
irina: 70 m.
Linije na okruenju za igru:
Pune linije:
Linija mrtve lopte i linije auta gol-prostora, koje obe ne pripadaju gol-prostoru.
Gol-linije, u okviru gol-prostora, ali izvan polja za igru.
Linije 22 metra, koje su paralelne gol-linijama.
Sredina linija koja je paralelna gol-linijama i aut-linije koje su izvan polja za igru.
Isprekidane linije:
Linije 10 m, od jedne aut-linije do druge i 10 m sa svake strane sredine linije paralelno s njom.
Linije 5 m, koje idu od jedne gol-linije do druge paralelno sa aut-linijama.
Linije 15 m, koje povezuju crtiaste linije od 5 m, jesu 15 m od aut-linija i paralelne su s njima.
Crtiaste linije:
est linija, svaka duine 1 m, 5 m od svake gol linije, postavljene 5 m i 15 m od svake autlinije i po jedna ispred
svake stative.
Pet linija, svaka duine 1 m, 15 m od svake aut-linije koje presecaju gol-linije, linije 22 m, linije 10 m i sredinju liniju,
zavravaju se na gol-linijama.
Dve linije, svaka duine 1 m, 15 m od svake aut-linije, koja poinje i zavrava se na crtiastoj liniji 15 m.
Jedna linija duine pola metra see sredinu liniju.
Dimenzije stativa i preki:
Rastojanje izmeu stativa je 5,60 m
Preka je postavljena izmeu dve stative, tako da je gornja ivica 3 m od zemlje.
Maksimalna visina stativa je 3,40 m
Kada je na stativama postavljena zatita, rastojanje od gol-linije do spoljanje ivice zatite ne sme da prelazi 300
mm.
tapovi za zastavice:
Postoji 14 tapova sa zastavicama, svaki minimalne visine 1,2 m iznad zemlje,
tapovi sa zastavicama se moraju postaviti na preseku linija auta gol-prostora i gol-linija i na preseku linija auta gol
prostora i linija mrtve lopte. Ovih osam tapova sa zastavicama su van gol prostora i ne ine deo povrine za igru.
tapovi sa zastavicama moraju biti postavljeni u liniji s linijama 22 m i sredinom linijom, 2 m od aut-linija, a unutar
okruenja za igru.
Lopta:
Oblik:
Lopta mora biti ovalnog oblika sainjena od etiri krike.
Dimenzije:
Duina linijska: 280 mm-300 mm
Obim (s kraja na kraj): 740 mm-770 mm
Obim (po irini): 580 mm-620 mm.
Teina:
410-460 gr.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 5 m od okruenja za igru.
Povrina bi trebalo da bude travnata ali moe biti i od peska, snega ili vetake trave. Igra se moe odvijati na snegu
pod uslovom da su sneg i podloga ispod njega sigurni za igru. Povrina ne sme biti od permanentno vrstog ma-
terijala kao to je beton ili asfalt.
6. Temperatura
Nije propisana.
7. Osvetljenje
Preporuka 2000 lux-a.
8. Odea sportista i sudija
Igra moe da nosi titnike napravljene od elastinih i stiljivih materijala koji moraju biti takvi da se mogu prati.
Igra moe da nosi kostobrane koji odgovaraju IRB specifkaciji.
Igra moe da nosi titnike lanaka ispod arapa, koji nisu vei od jedne treine duine potkolenice i koji su, ako
su kruti, od materijala koji nije metal.
Igra moe da nosi rukavice bez prstiju.
Igra moe da nosi jastuie za ramena, odgovarajue marke odobrene od strane IRB.
Igra moe da nosi titnik za usta i zatitnik za zube.
Igra moe da nosi titnik za glavu koji odgovara marki odobrenoj od strane IRB.
Igra moe da nosi bandae i/ili zavoje da pokrije ili zatiti bili kakvu povredu.
Igra moe da nosi tanku traku ili drugi slian materijal kao zatitu i/ili radi spreavanja povrede.
U nacionalnom takmienju ne mogu uvek da se ispune norme jer su tereni za fudbal na kojima se igra ragbi kod nas
manjih dimenzija.
N A P O M E N A
Rolanje je poelo u vidu zabave i razonode da bi evoluiralo u konkretan sport, poevi od hokeja
na rolerima. Ovaj sport je postao dosta popularan, a bio je i demonstracioni sport na Olimpijskim
igrama 1992. Ovim sportom u svetu bavi se oko 2,5 miliona ljudi. Ostali rolaki sportovi su brzo
klizanje, umetniko klizanje, valjkasti derbi

ROLERI (roller sports)
(www.rollersports.org)
P
P
J
J
B
B
B
B
Slika 74. Kruna staza za brzo rolanje
Slika 75. Teren za hokej na rolerima
6
,
7
1

m
6
,
7
1

m
4,57 m
6,10 m
40 m
2
0

m
1. Dimenzije terena
Speed (brzo klizanje):
Za meunarodna takmienjima teren (otvoreni ili zatvoreni) mora biti standardnih veliina . Te staze moraju biti
200 m duine i 6 m irine.
Hokej na rolerima
Teren :
Minimum - 34 x 17 m
Maksimum - 44 x 22 m
Standardna - 40 x 20 m.
Startna i ciljna linija mora biti oznaena belom linijom, 5 cm irokom i ne sme biti na krivini.
Trkalite mora biti zatvoreno s polikarbonatskom ogradom visine 120 cm, koja treba da bude odvojena od zemlje
2 cm.
3. Vrste takmienja
a) trka eliminacije
b) masovna trka
c) trka izdrljivosti
d) taka-taka trka
e) trka tafeta
f ) trka faza.
4. Sigurnosna zona
Povrina moe biti od bilo kog materijala, pod uslovom da je potpuno glatka i nije klizava.
6. Osvetljenje

SKIJANjE NA VODI (water skiing)
e-mail: wswfs@wswfs.org.rs (www.iwsf.com)
Skijanje na vodi jedan je od vodenih sportova ija se takmienja odravaju na svim kontinentima s
vie od tri miliona registrovanih takmiara, a u mnogim zemljama se koristi kao zabava i rekreacija
tokom letnjih meseci u turistikim centrima...
A
B
Slika 76. A- teren za skokove B- teren za slalom
180 m
150 m
10 m
15 m
4 m
10 m
100 m
82m 41m
1. Discipline
U skijanju na vodi razlikuje se nekoliko takmiarskih disciplina: klasino skijanje, slalom i skokovi.
2. Teren (borilite)
Slalom:
Staza za slalom sastoji se od est fksiranih bova pozicioniranih na 11,5 m levo i desno od centralne staze glisera,
koja se pak sastoji od bova na meusobnom razmaku od 2,1 m. Zavisno o kategoriji skijaa i/ili mogunosti, duina
konopca za vuu moe varirati od 9,5 m pa sve do 18,25 m.
Skokovi:
Startna bova na stazi za skokove nalazi se oko 210 m udaljena od rampe, to omoguuje najboljim skakaima
da otponu sa sekvencom agresivnih prelaza preko vala iza glisera (s jedne na drugu stranu), kako bi viestruko
poveali svoju konanu naletnu brzinu na rampu. Visina rampe zavisi od kategorije skakaa i moe se kretati od 1,5
do 1,8 m. Brzina glisera takoe se odreuje prema kategoriji skijaa i kree se izmeu 48 i 57 km/h.
Voda (reke, jezera).
4. Osvetljenje
Dnevno svetlo.
5. Odea sportista
Specijalne skije namenjene iskljuivo za skokove, a oprema jo ukljuuje zatitnu kacigu i specijalno podstavljeno
zatitno odelo, te spasilaki pojas.

SKVO (squash)
www.squash.rs (www.worldsquash.org)
Skvo je kao sport defnisan 1907. godine, a do danas se proirio u vie od 180 zemalja sveta.
Prepoznat je od strane Meunarodnog olimpijskog odbora i nalazi se u konkurenciji sportova za
ukljuenje u olimpijski program. Skvo igraju dva igraa (etiri u sluaju igre parova), reketima i
lopticom, na terenu okruenom s etiri zida
4
.
3
5

c
m
1
,
3
5

m
4
,
5
7

m
2
,
1
3

m
6,4 m
1,6 m
1,65 m
2,61 m
9
,
7
5

m

Slika 77. Izgled skvo terena
1. Dimenzije terena
Visina: 5 640 mm (minimalno).
Duina: 9 750 mm.
irina: 6 400 mm.
Teren se obeleava linijama s 50 mm irine.
Servisna linija (front wall):
Visina: 1830 mm.
irina: 6400 mm.
Servisni boks:
irina: 1600 mm.
Duina: 1600 mm.
Zadnja linija (servisna linija):
Obeleava se na 4260 mm od zadnjeg zida, a irine je 50 mm.
Limena kutija (Tin):
Visina: 430 mm.
irina: 6400 mm.
Razdvajajua linija (Half Court Line):
Duina: 4260 mm.
4. Sigurnosna zona
Nije propisana jer se igra u zatvorenoj prostoriji koja sama po sebi predstavlja sigurnosnu zonu.
Parket.
6. Temperatura
Od 15 do 20 C.
7. Osvetljenje
Minimum 600 lux-a.
8. Odea sportista
orc, majica, patike i obavezne zatitne naoare.

SOFTBOL (softball)
www.softball.in.rs (www.internationalsoftball.com)
Softbol ( od engl. softball soft mekan i ball lopta) je ekipni sport u kojem se loptica udara palicom.
Osnovni cilj igre ekipe koja napada udariti baenu lopticu na nain da pre nego protivnika odbrana
lopticu uhvati igrai napada osvoje neku od etiri oznaene baze. Softbol je podvarijanta bejzbola
koja se igra na manjem terenu i s neto veom i mekom loptom, te je primerenija takmienjima
ena i mlaih kategorija od standardnog bezbola Sport je bio na programu Olimpijskih igara u
periodu 1996-2008. g. samo u enskoj konkurenciji
2,44 m
baca
druga baza
prva baza
trea baza
p
r
o
s
t
o
r

z
a
t
r
e
n
e
r
e
p
r
o
s
t
o
r

z
a
t
r
e
n
e
r
e
2,57 m
3
,
0
5

m
2
,
1
3

m
R=0,76 m
kuna baza
Slika 78. Izgled terena za softbol
1. Dimenzije terena
Igra se na terenu koji se naziva dijamant, udaljenost izmedu baza je 18.46 m.
Faul linije i ostale linije vane za igru propisane od strane ISF-a, moraju biti oznaene vlanim negaenim kreom,
kredom ili nekim drugim belim materijalom koji ne nadrauje ili je tetan po zdravlje. Visina trave mora biti ista na
celom igralitu, ne sme biti via od 8 cm.
Baze:
Baze su kvadratnog oblika i veliine: 38,1 cm. Dvostruka prva baza (sigurnosna baza) obavezna je za sva
takmienja.
Home plate (kuna baza): irina: 45 cm, duina: 22 cm .
First, second, thirdbase safety base (prva, druga, trea baza - sigurnosna baza) irina: 38 cm, duina: 38 cm
Pitchers plate (baca) irina: 60,96 cm, duina: 15,24 cm
Mesta (klupe) kod prve baze su rezervisane za gostujuu ekipu, a klupe kod linije tree baze su rezervisane za
domau ekipu, ukoliko se drugaije ne dogovori pre utakmice.
Loptica:
Loptica je verovatno najvaniji deo opreme u softbolu. Loptica je okrugla s promerom od 30.2 cm i teine od 166.5
g. Loptica je jako ute boje s crvenim avovima pa je tako udara lake vidi.
Palica:
Palice su najee napravljene od kvalitetnog grafta, ugljenika, magnezijuma, keramike ili od nekih kombinacija.
Palice ne smeju biti due od 86.4 cm i ne smeju biti tee od 1077 g.
Rukavica:
Rukavicu koriste igrai u polju (oni koji su u odbrani). Napravljene su od koe i imaju spojeno podruje izmeu palca
i kaiprsta koje omoguuje hvatanje loptice.
Oprema za hvataa (Catcher):
Opremu za hvataa nosi samo hvata, a slui za zatitu igraa od baenih ili udarenih loptica jer brzina baene lop-
tice moe iznositi i 112 km/h.
Kaciga za udaraa:
Kacigu koristi udara i svi trkai na bazama da bi se zatitili od zalutalih i svih krivo baenih loptica.
4. Sigurnosna zona
Celo igralite treba da bude ograeno ogradom visine 1.2 m 2 m, iza domae baze mora biti mrea koja mora biti
od 3.05 do 3.65 m. Sigurnosna zona od Home plate (kuna baza) i mree trebalo bi da bude minimum 7,62 m.
Softbol se igra na skoro svim podlogama, ali je trava najuobiajenija.
6. Temperatura
Igra se u svim vremenskim uslovima, najvei problem predstavljaju jak vetar i grmljavine.
7. Osvetljenje
Minimum etiri refektora (2000 lux-a).
8. Odea sportista
Svi igrai moraju nositi iste dresove s obzirom na boju, opremu i stil. Svi dresovi igraa moraju imati vidljive brojeve
na leima. Igrai (prema pravilima Tehnikog i proceduralnog kodeksa ISF-a) mogu koristiti ili kratke, ili duge donje
dresove. Kape, viziri, sportske marame ofcijelne su za enske igrae, ali moraju biti iste boje za celu ekipu. Kape za
muke ekipe su obavezne. Ekipa domaina nastupa u tamnoj boji dresova. Gostujua ekipa obavezna je da nastupi
u dresovima svetlije boje od dresova domaina.

SPASIOCI NA VODI (life saving)
www.spasioci.com (www.ilsf.org)
Kada se pomene spasilac na vodi, mnogima je prva asocijacija lep i interesantan posao, pored
vode, ali ne smemo zaboraviti da je to izuzetno ozbiljan, odgovoran i human posao. Spasioca na
vodi krasi odgovornost, odlunost, hrabrost i elja da pomogne osobi u nevolji. Spasilac je uvek
spreman da reaguje i da pravilnom i pravovremenom intervencijom pokua da spasi neiji ivot.
b
c
Slika 79. Spasioci na vodi: a) trka kepeca b) trka amaca d) surf trka
25 m
50 m
5 m
25 m
49 m
3 m 3 m
1 m
1
0

m

m
i
n
i
m
u
m
17 m
34 m
40 m

1
2
0

m

1
7
0

m

1
,
5

m
cilj
3 m
start cilj
1. Dimenzije terena
Spasavanje kepeca:
Standardni bazen 50 x 25 m.
Spasavanje amcom:
50 x 10 m.
Surf trka:
400 x 10 m.
Iron man:
1200 m.
Ski trka:
700 m.
Trka amcima:
700 m.
tafete:
400 m, 500 m, 600 m...
Trke na plai:
90 m.
U zavisnosti od trka, ali svaki start i cilj treba da je obeleen vidnom startnom i ciljnom linijom irine 5 cm a duine
10 m (spasavanje amcem, spasavanje kepeca, Iron man); 30 m (trka amcima, ski trka).
3. Sigurnosna zona
Bazen, more, reka, jezero.
5. Temperatura
Od 250-280 C.
6. Osvetljenje
U zatvorenom minimum 600 lux-a; napolju dnevno svetlo.

SPORTSKO PENjANjE (sport climbing)
www.pss.rs (www.ifsc-climbing.org)
Poput razliitih vrsta planinarenja (penjanje po stenama, snegu, ledu) i sportsko penjanje
podrazumeva savlaivanje manjih stena, kamenih litica, kamenih zidova (visokih i po nekoliko
stotina metara) ili zidova od vetakih materijala, golim rukama i s lakom opremom. Sport je
nastao krajem XIX veka i u poetku su se njime bavili ljudi u okolini velikih planinarskih centara.
Danas je daleko popularnije slobodno penjanje, i ono se razgranalo u vie disciplina (penjanje na
male visine, penjanje po vetakoj steni i solo uspon)
Slika 80. Izgled vetake stene za sportsko penjanje
sudije
Slika 80. Izgled vetake stene za sportsko penjanje
1. Dimenzije terena
1. Penjanje na male stene ili blokove (zid ne bi trebalo da bude vei od 4 m u visinu, ni manji od 2 m) uglavnom bez
konopca, zatitni jastuci nalaze se na zemlji i pomau spasilakoj ekipi koja je tu radi sigurnosti penjaa.
2. Uspon sa osiguranjem s vrha (takmiar je vezan za konopac i penje se uza zid koji je visok oko 25 m).
2. vorovi
Postoji mnogo vrsta vorova: oni koji su vani za bezbednost, kojima se kai, pridrava, povezuju druga uad, a to
su:
1. Osmica
2. Ersa
3. Leptir.
3. Sigurnosna zona
Najmanje 3 m od stene.
Vetaka stena, stena, blokovi, zidovi.
5. Temperatura
Minimum 200 C.
6. Oprema
1. Pojas za penjanje
2. Odea
3. Vreica za magnezijum
4. Gurtne
5. Uad.

SUMO (sumo)
(www.amateursumo.com)
Sumo rvanje se prvi put spominje u jednom zapisu iz 712. godine, koji opisuje kako je vlasnitvo
nad japanskim ostrvima odlueno izmeu bogova Takemikazuchi i Takeminakata u rvakoj borbi.
Ninoke (hronike Japana u pojedinanim zapisima) iz 720 godine belei prvu borbu izmeu
smrtnika u godini 23 p.n.e. Jedan ovek po imenu Sukune je na poziv cara Suinina u rvakoj borbi
porazio i ubio silediju Kehaua i tako postao otac sumo rvanja. U stvarnosti su se mnoge borbe
ak i u srednjovekovnom Japanu zavravale tek smru jednog od uesnika. Sumo jeste takmiarski
kontaktni sport u kojem rva (rikishi) pokuava da izbaci druge rvae iz krunog prstena , ili prisili
protivnika da dodirne podlogu nekim delom tela iznad kolena. Sport je nastao u Japanu i to je
jedina zemlja u kojoj se sprovodi profesionalno sumo rvanje. Sumo pripada vrlo staroj tradiciji, pa
ak i danas obuhvata mnoge sportske ritualne elemente, kao to je upotreba soli za preienje i
slino.
727 cm
4
5
5

c
m
visina
40-60 cm
Slika 81. Borilite za sumo
1. Dimenzije terena
Ukupan oblik dohy (tj. kvadrat zatvarajui prsten) jeste 7,27 m, a unutranji prenik dohy je 4,55 m.
Linije iza kojih rvai moraju da stanu da bi zapoeli borbu zovu se Crouch i one su duine 70 cm, a irina ovih belih
linija je 5 cm.
Unutranji prenik borilita (dohy) jeste 4,55 m. Granini prsten (tawara) ine perimetar na dohy od 4 cm u visinu
(deo iznad povrine dohy), irine od 8,5 do 9 cm i uvek je bele boje. Standardna visina zemlje dohy jeste 36 cm.
4. Sigurnosna zona
Pesak, u izgradnji dohy, idealna je Arakida glina (ista glina se koristi za podrku zidova ili za privrivanje, ali
obina crvena glina je prihvatljiva).
6. Temperatura
Do 260 C.
7. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista
Tkanina sumo rvaa:
Tkanina oko kukova je irine 40 cm, bez ikakve konkretne propisane duine, ali bi trebalo da bude takva da proe
etiri ili pet puta oko tela.

SURFING (surfng)
(www.isasurf.org)
Surfanje ili surf je povrinski vodeni sport. Uz dasku, surfer ili serfer moe da koristi dasku za kolena,
dasku za telo (boogie board), kajake, surf skije i vlastito telo. Sportovi slini ovom sportu kao
paddleboarding i kajakaenje na moru ne zahtevaju talase. Ostali slini sportovi kao kitesurfng i
windsurfng zahtevaju pogon vetra
uobiajena visina talasa
1,5-2 m
Slika 82. Surfng
1. Podela surfnga
Surfng se deli na dve osnovne vrste zavisno od dizajna daske za surf:
longboarding
shortboarding.
2. Surf daske
Shortboard, ili kratako surfovanje (izmeu 1,50 i 2,10 m) .
Longboard, surf daska vea od 2.75 m.
3. Delovi talasa
Zid je deo talasa koji se die na povrinu vode iznad horizontalne linije u raznim uglovima ili ak vertikalno.
Usana (LIP) je deo zida i pene pada odmah na vrhu se proteu od zida
Ruka je zapremina vode koji se nalazi uza zid, odnosno duina talasa surfable.
Holu su delovi zida i ruku.
Tuba je uplji prostor talasa.
Grb je vrh talasa.
4. Klasifkacija po veliini (u veini surfovanja)
Uobiajena visina: manji od 1.50 m / 2 m,
Srednji ili normalni talasi: do 2 m,
Veliki talas za surfovanje: od 2 m od zida.
Voda.
6. Temperatura
Letnji period.
7. Odea sportista
Zatitna odela (u zavisnosti od visine talasa), kupai ili biciklistike gae.

AH (chess)
www.serbiachess.net (www.fde.com)
ahovska partija se igra izmeu dva protivnika koji naizmenino pomeraju svoje fgure na
kvadratnoj ploi koja se zove ahovska tabla. Igra s belim fgurama zapoinje partiju. Za igraa se
kae da je na potezu kada njegov protivnik zavri potez. Cilj svakog igraa je izloiti protivnikog
kralja napadu na takav nain da protivnik ne moe ispravnim potezom izbei osvajanje svog
kralja u sledeem potezu. Za igraa koji to postigne, kae se da je matirao protivnika i da je
dobio partiju. Ostavljanje sopstvenog kralja pod napadom, izlaganje sopstvenog kralja napadu i
uzimanje protivnikog kralja nisu dozvoljeni. Protivnik iji je kralj matiran, izgubio je partiju
1
2
3
4
5
6
7
8
1
2
3
4
5
6
7
8

6 cm
6

c
m
Slika 83. Izgled ah table
1. Dimenzija ahovske table
ahovska tabla je 8 x 8 polja (irina i duina polja 6 cm).
2. Obeleavanje ahovske table
ahovska tabla se postavlja tako da se u desnom uglu svakom igrau nalazi belo polje. Kvadratna mrea koja se
sastoji od 64 polja naizmenino svetle (bela polja) i tamne (crna polja) boje. Na poetku partije jedan igra ima
16 svetlo obojenih fgura (bele fgure), a drugi igra ima 16 tamno obojenih fgura (crne fgure). Postoje razliite
boje polja kao to su:
1. crno-bela
2. zeleno-bela
3. svetloplavo-bela
4. braon-bela.....
ahovski sat (dimenzija najmanje 20 x 20 cm) podrazumeva asovnik koji ima dva pokazivaa vremena, povezana
zajedno tako da u jednom trenutku moe da radi samo jedan od njih. Sat podrazumeva jedan od dva pokazivaa
vremena, pad zastavicepodrazumeva da je vreme dodeljeno jednom igrau isteklo. U sali za igru, dozvoljeni su
ekrani, monitori ili demonstracione table koje pokazuju trenutnu poziciju na ahovskoj tabli, poteze i broj odigranih
poteza, kao i obini satovi koji takoe pokazuju broj poteza. Meutim, igra ne moe izvriti reklamaciju zasnovanu
jedino na informaciji prikazanoj na taj nain.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 2 m.
5. Podloga ahovske table
Drvena, vetaka koa (jelenska), plastina, metalna.
6. Temperatura
od 180 do 240 C.
7. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista

VAZDUNI SPORTOVI (air sports)
www.vazduhoplovnisavezsrbije.org (www.fai.org)
Vazduhoplovni sportovi (ukljuujui sportsko vazduhoplovstvo) deo su opte avijacije i odnose se
na sve vrste sportskih aktivnosti, bilo u avionu, bilo u pogledu njihove nabavke, rada i odravanja.
Pod vazduhoplovno-sportskom priredbom podrazumeva se svaka akcija, aktivnost ili takmienje,
s ciljem postizanja vrhunskih sportskih rezultata u vazduhoplovstvu, kao to su razna takmienja,
osvajanje/postavljanje uslova za sportske znake, pokuaji postavljanja rekorda i slino...
H
G
F
E
D
C
B
A
12 m
24 m
50 m
25 m
20 m
00
20 m
25 m
30 m
35 m
40 m
45 m
72 m
1. Klasifkacija vazduhoplova
Aerobatika (vazdune akrobacije)
Balonstvo
Opta avijacija
Vazduhoplovno jedriliarstvo
Zmajarenje (zmajarstvo, let sa zmajem)
Avioni s ljudskim pogonom
Modelarstvo (pravljenje modela maketa aviona)
Padobranstvo
Padobranstvo s krilo padobranom (jedrenje padobranom, paraglajding)
Ultralaka avijacija
Letenje sa odelom u obliku krila
Raketno modelarstvo
Slobodni pad.
2. Podela takmienja
Takmienja prve kategorije: Svetska prvenstva, Svetske vazduhoplovne igre i Evropska i druga regionalna prven-
stva.
Takmienja druge kategorije su sva dravna (nacionalna) prvenstva kao i takmienja za Svetski kup i druga
meunarodna takmienja, organizovana prema pravilniku FAI.
Takmienja tree kategorije su sva ostala takmienja (lige, kupovi, meuklupska i klupska takmienja...) .
3. Sigurnosna zona
Minimum 20 m od piste.
4. Odea sportista
Zatitna odela, kaciga (lemafon), radio veza, padobran.

VU-U (wushu)
e-mail: profmile@gover.us (www.iwuf.org)
Pojam Wu Shu obuhvata na stotine stilova (borilakih sistema) nastalih tokom istorije na podruju
NR Kine. Neki od ovih stilova su skoro potpuno izgubili svoj borilaki aspekt (kao npr. Tai i i
njemu slini stilovi), a daleko vea grupa borilakih stilova u okviru Wu Shu-a mnogo je poznatija
pod imenom Kung Fu (gong - vrlina, zasluga, dostignue; fu - mukarac, ovek). U cilju vee
popularizacije Wu Shu-a, NR Kina dananji Wu Shu svodi na praktino tri velike grupe:
1. Nan Quan (Nan uen juna pesnica), obuhvata junokineske borilake stilove.
2. Chang Quan (ang uen dugaka pesnica), obuhvata severnokineske borilake stilove.
3. Tai Ji (Tai i beskrajno veliko), stil prevashodno zasnovan na unutranjoj energiji (qi-i) i danas
veoma popularan kao nain za odravanje i popravljanje zdravstvenog stanja.
9 m
9

m
Slika 85. Borilite za Vu-u
1. Dimenzija terena
Borilite :
Za Sanshou borbe:
Platforma - ring izdignuta iznad zemlje najmanje 60 cm s postavljenim strunjaama sa strane borilita. Dimenzije
borilita 9 x 9 m.
Za Leitai-borbe:
Borilite je tatami na zemlji istih dimenzija kao platforma za Sanda borbe.
Za Taolu forme:
Borilite je tatami na zemlji veih dimenzija od borilita za Sanshou i Leitai borbe .
Ivica borilita e biti oznaena s 5 cm irokom trakom.
3. Sigurnosna zona
Tatami.
5. Temperatura
od 180 do 260 C.
6. Osvetljenje
Vertikalno osvetljenje nad borilitem e biti preko 1500 lux-a, i horizontalno osvetljenje vie od 800 lux-a.
7. Odea sportista
Taolu forme:
Nan uan forma se izvodi u svilenom kimonu s dugim rukavima razliitih boja. a uan se izvodi u svilenom kimonu
bez rukava, razliitih boja. Tai i uan se izvodi u svilenom kimonu dugih rukava razliitih boja. Win Cun forme se
izvode u crnim kimonima od ojaanog kepera, dugih rukava. Forme koje se rade sa orujem / ma , sablja , koplje ,
tap / izvode se u svilenim kimonima s rukavima i bez njih, razliitih boja u zavisnosti od vrste oruja /.
Sanshou borbe - pun kontakt.
Oprema za ove takmiare sastoji se od sledeeg:
kratki svileni orts crvene ili crne boje Zatitna kaciga za glavu / bokserska / crvene ili crne boje titnik za grudi
crveni ili crni
titnik iz jednog dela za stopalo i potkolenicu crveni ili crni. Bokserske rukavice 10 unci crvene ili crne. titnici za
kolena i laktove po potrebi crveni ili crni. Suspenzor beli ili druge boje. Bandaeri za ruke bilo koje boje. Guma
za zube bezbojna ili u boji.
Leitai borbe pun kontakt
Oprema za takmiare sastoji se od sledeeg:
Pantolone, svilene i duge crvene ili crne
Specijalna kaciga sa ojaanjima na licu crvena ili crna
Rukavice 6 unci s prstima, skraeno crvene ili crne
Patike crvene ili crne
titnik za potkolenice crveni ili crni
Suspenzor - beli ili druge boje
Guma za zube - bezbojna ili u boji
titnici za laktove ili kolena crveni ili crni
Bandaeri za ruke bilo koje boje.

AMERIKI FUDBAL (american football)
www.safs.rs ( www.ifaf.info )
Ameriki fudbal (engl. American football) jeste sport koji je nastao iz ragbija u SAD krajem 19. i
poetkom 20. veka. Punih 100 godina su se modifkovala pravila, tako da su danas to potpuno dva
potpuno razliita sporta, koje najvie povezuje oblik lopte s kojom se igra utakmica. Na amerikom
kontinentu se naziva jednostavno fudbal i igra se uz neto drugaija pravila u SAD i Kanadi. Igra se
jajolikim rekvizitom, na terenu od 120 jardi, a svaka ekipa na terenu ima po 11 igraa. Cilj igre je ui
s loptom u krajnju zonu (engl. end zone). Teren se osvaja tranjem, pasom ili utom na gol...
Minimum 91,44 m
73,152 m
9,144 m
1
8
,
2
9

m
8
,
2
2

m
2
1
,
4
1

m
2
1
,
4
1

m
5
,
6
4

m
4
8
,
4
6

m
1
8
,
2
9

m
Slika 86. Teren za ameriki fudbal
Ukupna duina sa end zonama ne sme biti kraa od 91,44 m; kao i irine 48.46 m.
Pravilno obeleen teren, to podrazumeva: aut linije; end linije; gol linije; poprene linije celom irinom terena na
svakih deset jardi (9,144 m); he mark linije, a to su uzdune linije duine 60,1 cm, sa obe strane terena, ija sredina
see sve poprene linije, i koje su udaljene 18,29 m od aut linije; linije u visini gornje ivice brojeva koji obeleavaju
jarde na terenu, a to su uzdune linije duine 30,5 cm, sa obe strane terena, ija sredina see poprene linije, i koje su
udaljene 8,23 m od aut linije; linije za pokuaj utem posle postignutog tadauna, a to su poprene linije udaljene
2,74 m od gol linija sa obe strane terena, po sredini terena po irini end zone, jasno obeleene mekim pilonima,
bezopasnim za igrae prilikom pada. Obeleene su timske povrine van terena za igru i to: od 22.860 m jardi jedne
do 22.860 m druge polovine terena po duini (na terenu kraem od 110 m, od 18,288 m jedne do 18,288 m druge
polovine terena po duini), na udaljenosti od aut linije terena najmanje 1,83 metra; lanovi oba tima, van terena za
igru, smeju se nalaziti samo u svojoj timskoj povrini.
Golovi stoje na sredini end linija, irina izmeu stativa je 5,64 m; preka gola moe biti postavljena najnie na visinu
preke fudbalskog gola (2,44 m). Prostor za igrae u njihovom boksu ima najmanje 20 mesta za sedenje (klupe,
stolice). Semafor (fksni ili improvizovani), na kom se vidi rezultat mea i period igre.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 5 m od terena.
Travnati teren, vetaka podloga.
6. Temperatura
Nije propisana.
7. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista
Kaciga, shoulder pad, titnici, kopake, dresovi su jednoobrazni za ceo tim.

SPORTSKI RIBOLOV (fshing)
www.ribolovci.org (www.igfa.org)
Sportski ribolov predstavlja lov na ribu dozvoljenim sportskim priborom, pri kojem se ribolovac
pridrava ribolovnih pravila i sportske ribolovne etike. Blizak kontakt s prirodom, zanimljivost
i masovnost svrstavaju ovu delatnost u istaknute rekreativne sportove. Za aktivno bavljenje
sportskim ribolovom osim za podvodni ribolov praktino nema starosne granice. Dok su ostali
sportovi vezani za ivotnu dob najbolje fzike kondicije, ribolovom se ljudi bave od rane mladosti
do kasne strosti. Dra ovog sporta je u njegovoj velikoj raznolikosti, te unoenju individualnih
sklonosti, prema vlastitim fzikim i psihikim sposobnostima...
sigurnosna zona
320 m
250 m
irina 129,40 m
irina 51,76 m
250 m
240 m
230 m
220 m
200 m
190 m
180 m
170 m
160 m
150 m
2,5 m
20 m sigurnosna zona
gledaoci
sudija
Slika 87. Teren za sportski ribolov
1. Podela sportskog ribolova
slatkovodni
morski
podvodni.
2. Tehnike
lov ribe udicom na plovak,
lov varalicom,
lov vetakom muicom,
lov ribe na dnu /dubinski/ metod,
savremeni lov arana
lov ribe hranilicom fder tehnika.
Takmienje ne sme biti dalje u radijusu od pet nautikih milja od slubene luke.
4. Duina tapova
Duina tapa je od 2.40 m do 3.30 m.
5. Sigurnosna zona
Na obali: minimum 20 m.
6. Ribolovaki pribor
tapovi
Mainice
Udice i plovci
Olova i sajlice
Najloni.

SAMBO (sambo)
e-mail: jkslavija@EUnet.rs (www.sambo.com)
Sambo (samozatita bez oruja, ruski sam(ozaita) b(ez) o(rui)) jeste ruska (sovjetska) borilaka
vetina. Nastala je u Sovjetskom Savezu 20-tih godina 20. veka spajanjem tradicionalnih, narodnih
borilakih vetina sa dudoom i dijudicuom. Tvorci samboa eleli su da stvore borilaku vetinu
koja se brzo i lako ui, pri emu bi se tradicionalne dalekoistone borilake vetine kombinovale
s modernim naunim saznanjima. Najveu korist od samboa trebalo je da imaju vojska i policija
(za vojsku postoji posebna verzija - borilaki sambo, ruski boevoe sambo, engl. combat sambo).
S raspadom Sovjetskog Saveza, uprkos injenici da su mnogi uitelji ove vetine emigrirali, dolo
je do porasta popularnosti samboa, budui da je ta, do tada tajna vetina, napokon mogla da se
javno prezentuje
Slika 88. Borilite za sambo
12 m
A
1
2

m
1m
9
m
7
m
Dimenzije borilita mogu da budu od 11 x 11 m do 14 x 14 m.
Borilite treba da je postavljeno na podijumu visine od 0,5 m do 1 m.
Granica (centralne povrine) mora biti jasno oznaena linija (ili zona pasivnosti). irina zone pasivnosti iznosi 1 m.
Ova zona pasivnosti je deo borilita.
Centralna povrina gde se sprovode borbe jeste krug i njegova veliina je od 6 do 10 m u preniku. irina sigurn-
osne zone ne sme biti manja od 2,5 m. Centar borilita je oznaen krugom u preniku od 1 m. Za meunarodna
takmienja postavljaju se 3-4 borilita, zavisno od broja uesnika, a rastojanje izmeu svakog borilita je najmanje
2 m.
4. Sigurnosna zona
Gledaoci se moraju nalaziti na udaljenosti najmane 3 m od borilita.
Strunjaa je napravljena od suneraste mase (najmanje debljine 5 cm). Prekrivka (cerada) mora biti glatka i jed-
nodelna.
6. Temperatura
Od 150 do + 250 C.
7. Osvetljenje
Minimum 100 lux-a.
Aikido je japanska vetina i flozofja. Takozvana borba bez borbe, oslanja se na snagu protivnika
to jest ekstenziju koju protivnik daje udarcem. U sutini, to su poluge i bacanja. Ima est Kyu-a
od estog do prvog kyu-a. Aikido su zapravo tri rei: AI KI DO, AI put, KI - ivotna energija koja
protie kroz nas, osnova svih istonjackih flozofja, DO - ljubav. To bi znailo put ljubavi ki-a

AIKIDO (aikido)
www.aikidounion.com (www.aikido-international.org)
12 m
1
2

m
Slika 89. Borilite za aikido
1. Kretanje:
1. tenkan
2. irimi tenkan
3. cugijasi
4. fumi komi
5. kaiten
2. Padanja
1. mai kaiten,
2. usro kaiten.
3. Tehnike aikidoa
Sve tehnike moemo podeliti na:
1. tehnike bacanja (nagewaza)
2. tehnike fksacije (katamiwaza)
3. kombinovane tehnike.
U zavisnosti od naina na koji ruka napada:
1. napadi spreda
2. napadi otpozadi (ushirowaza).
U zavisnosti od vrste napada:
1. napadi hvatovima
2. napadi udarcima
3. kombinovani napadi.
U zavisnosti od toga gde se izvode tehnike:
1. napada i onaj koji se brani na nogama (tachiwaza)
2. napada i onaj koji se brani na kolenima (suwariwazaza)
3. napada na nogama, onaj koji se brani na kolenima (hanmihantachiwaza).
Tatami.
5. Odea u kojoj se veba
Tenugui platnena marama, nosi se na glavi u kendou ispod kacige Keiko gi, do gi, gi odea u kojoj se veba, u ai-
kidou - beli kimono. Embu gi odea za sveane prilike (demonstracije). Hakama iroke japanske pantalone. Vezuju
se trakama oko struka.Nose ih imaoci dan pojasa, crne ili tamno plave. Haori kratki ogrta. Hera deo na hakami iza
lea koji se podvlai ispod pojasa. Kesa rever. Koshiita zadnji deo hakame koji dolazi na kukove. Sode rukav. Tabi
japanske arape sa odvojenim palcem. Tanomo dugaki sveani ogrta. Obi pojas. Matadachi deo sa strane na
hakami. Zekken izvezeno ili napisano ime ili ime dooa na odei. Zori japanske sandale. Slue nam da doemo do
tatamija istih nogu!
Bodi bilding je oblik telesne modifkacije, ukljuuje intenzivnu miinu hipertrofju. Pojedinac koji
se bavi ovom delatnou naziva se bodibilder. Na treningu u teretani, izvode se vebe s tegovima
na posebno oblikovanim spravama s ciljem stimulisanja rasta miine mase. Za rast i obnovu
miia je vana ishrana s dovoljnim brojem kalorija, s mnogo manjih obroka tokom dana, da se
podstakne metabolizam, olaka apsorpcija hrane

BODI BILDING (body building)
www.bbss.rs (www.ifbb.com)
8
0

c
m
prostor za 15 ljudi
Slika 90. Platforma za bodi dilding
1. Kategorije
Mukarci i ene bodi bilderi
Muki klasini bodi bilding
ene ftnes
Mukarci ftnes
ene bodiftnes.
Takmienja se odvijaju obino na pozorinoj sceni s podijumom podignutim na visinu od 80 cm.
Pozadina:
Pozornica bi trebalo da u pozadini bude neutralna neometajue boje, po mogustvu tamne, plave ili crne. Mora
biti prikazan IFBB logo i ime dogaaja.
Zvuk:
Kvalitet zvuka mora biti minimum 80 dB.
Frekvencija 1000 Hz.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 2 m od bine.
Itison ili neka druga podloga sive boje.
6. Temperatura
Od 18 do 24 C.
7. Osvetljenje
Dva refektora po 1000 W.
8. Odea sportista
Kupai kostimi.

DIU DICU ( ju jitsu)
www.jujutsu.org.rs (www.jjifweb.com)
Diudicu je sport koji je nastao kao rezultat inovativnog duha, a koji kombinuje ono najbolje
iz drugih borilakih vetina uz izgraen sistem sportskih pravila u kome su udarci rukom i
nogom, bacanja i parterna tehnika (zahvati dranja, poluge i guenja) dostigli izuzetno visok nivo
efkasnosti. Kao rezultat, dobijena je fenomenalna metoda takmienja u sportskim borbama i duo
sistemu (cilj je da se prikae odbrana od vie unapred odreenih i defnisanih napada), koja stie
sve veu popularnost u svetu i kod nas. Tehnike koje se koriste sline su tradicionalnim tehnikama
drugih borilakih vetina i zajedno pruaju neverovatan arsenal jake i mone tehnike izuzetne
efkasnosti.
12 m
1
2

m
8

m
8 m
Slika 91. Borilite za diu dicu
Slika 91. Borilite za diu dicu
Ukupna povrina borilita je 12 x12 m, od toga 8 x 8 m borilakog prostora, 1 m upozoravajuce zone i 1 m sigurn-
osne zone.
Upozoravajua zona obeleena je drugom bojom.
3. Sigurnosna zona
Tatami.
5. Temperatura
Od 18 do 26 C.
6. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
7. Odea sportista
Takmiari nose kvalitetan beli Diudicu kimono, koji mora da bude ist i u dobrom stanju. Takmiari nose crveni ili
plavi pojas tokom borbe. Kimono treba da izgleda ovako:
a) Gornji deo, kada se stegne pojasom, mora pokrivati kukove.
b) Rukavi moraju biti dovoljno iroki za hvatanje i dovoljno dugi da pokrivaju pola podlaktice, ali ne i zglob.
c) Donji deo treba da je dovoljno irok i dug da pokrije pola potkolenice.
d) Pojas se vezuje kvadratnim vorom, dovoljno vrsto da se gornji deo ne izvue, a treba da bude dovoljno dug da
se obmota dva puta oko tela i da visi oko 15 cm sa svake strane vora.
e) Takmiarke moraju da nose belu majicu ispod kimona. Takmiarima nije dozvoljeno da nose majicu.
f) Takmiari moraju da nose meke, kratke i lagane rukavice za ruke u boji pojasa, titnike za stopala i potkolenice (u
boji pojasa), suspenzor za genitalije i gumu za zube. Takmiarke moraju da nose titnike za grudi.

GO (go)
www.goss.rs (www.intergofed.org)
Go je misaona igra na tabli za dva igraa. Poreklo vodi iz Kine, gde se ova igra zove vei i. Ime go
kako se najee naziva u Evropi i svetu, potie od japanskog naziva igre igo. U upotrebi je i
korejski naziv baduk. Igra je u zavisnosti od izvora stara izmeu tri i etiri hiljade godina, to je ini
najstarijom igrom koja se i danas igra po neizmenjenim pravilima
Slika 92. GO tabla
Tabla od 19 horizontalnih i 19 vertikalnih linija, postoje i manje table (13 x 13 i 9 x 9); dimenzije table su obino
izmeu 45 i 48 cm, u duini i 42 do 44 cm, u irinu.
Visina postolja (table) jeste obino izmeu 10 i 18 cm.
Partija ima 180 fgura (kamenova). Kao teritorija raunaju se sve presene take, a vrednost svake je jedan poen.
Svaki kamen postavljen na tablu ima etiri susedna preseka koje igrai nazivaju slobode. Da bi neka grupa kamen-
ova bila iva mora da ima najmanje dva odvojena slobodna preseka koji se nazivaju oi.
Drvena.
4. Odea sportista

KENDO (kendo)
www.kendo.rs (www.kendo-fk.org)
Kendo je put maa, jedan od nekoliko oblika japanskog maevanja. Kendoke se kreu specifnim
klizeim korakom po glatkim podovima sala za treniranje (Dojo). Kendo se uglavnom trenira u
parovima s partnerom, ali u poetku, dok se ne savladaju osnovne tehnike i stavovi, trenira se bez
partnera i zatitne opreme. Kasnije se prelazi na rad sa opremom koja omoguava borcima da se
u potpunosti prepuste treningu i rade punom brzinom i snagom.
Osim vebanja kenda u oklopima veoma vaan deo vetine jesu kate tj. set vezanih formi koje dva
partnera rade drvenim Bokenima ili elinim maevima. Kendo je vetina maevanja tj. vetina
rukovanja katanom, japanskim lakim peadijskim maem, ne sadri druge elemente kao to je
borba bez oruja, samoodbrana, iako u kendo spada i borenje s dva maa kao i s naginatom,
orujem u obliku koplja sa zakrivljenim vrhom
1,5 m
9

-

1
1

m
Slika 93. Borilite za kendo
Prostor je kvadratnog ili pravougaonog oblika, dimenzija 9 - 11 m sa svake strane, ukljuujui i irinu trake za
obeleavanje terena.
Sredite borilita je obeleeno sa X, napravljenim od dva komada bele trake, po 30 cm duine svake. Granine linije
se obeleavaju belom trakom irine 5 - 10 cm.
SHINAI (ma):
Napravljen od etiri komada bambusa ili sintetikog materijala koji moe da zameni bambus, njegova duina ne
sme da pree 120 cm.
Takmiarske trake:
Trake za takmiare su dugake 70 cm i 5 cm iroke, crvene ili bele boje.
4. Sigurnosna zona
Neophodan je dodatni prostor izvan takmiarskog prostora, ako se jedan takmiarski prostor nalazi pored drugog.
Dodatni prostor trebalo bi da bude minimum 1.5 m od granine linije takmiarskog prostora.
Samo takmienje se odvija na drvenoj podlozi, parketu ili uglaanim daskama.
6. Temperatura
Od 18 do 26 C.
7. Osvetljenje
Minimum 600 lux-a.
8. Odea sportista
KENDOGU ili BOGU (oprema za Kendo) odnosi se na MEN (kaciga), KOTE (rukavice), DO (oklop za telo), TARE (titnik
za pojas), kao komplet opreme i kendo odeu koja se sastoji od KEIKOGI-ja (jakna) i HAKAME (suknja-pantalone).
Takmiar e nositi presavijenu traku, belu ili crvenu, na leima, na preklopu vrpci za vezivanje DO-a (HIMO). Takmiar
e nositi i etiketu (ZEKKEN) na centralnom jeziku TARE-a, koja prikazuje njegovo ime i ime dojo-a.

KIK BOKS (kickboxing)
www.kick.rs (www.ikfkickboxing.com)
Kik boks je nastao poetkom sedamdesetih godina prolog veka u SAD. Nakon velike ekspanzije
istonjackih borilakih vetina tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka, u nekim
krugovima vrhunskih amerikih karatista javila se potreba za stvaranjem nekog novog sporta, u
kome bi pravila borbe bila mnogo slobodnija i blia realnosti
Ring
8 m
8

m
Slika 94. Borilite za kik boks
Ring je izdignuti podijum 8 x 8 m, oivien s tri ili etiri konopca, debljina flca mora biti 3 - 4 cm, s jednim uglom
crvene a drugim plave boje.
Ring je prostor u obliku kvadrata, omeen sa svih strana s tri ili etiri reda konopaca prenika 3 do 5 cm, postavljenih
jedan iznad drugog tako da se prvi nalazi na 40 cm, drugi na 80 cm a trei na 130 cm visine raunajui od poda ringa.
Ukoliko je ring s etiri konopca, trei konopac se postavlja na 120 a etvrti na 150 cm od poda. Konopci moraju biti
omotani ili opiveni nekom tkaninom, dobro zategnuti i meusobno vertikalno povezani na dva mesta sa svake
strane ringa, na svakoj treini strane vrstim platnom irine 3 do 4 cm. Konopci na stranama ringa dugi su 610 cm. U
uglovima su privreni za stubove zavrtnjima za stezanje i to tako da je svaki konopac udaljen od stuba najmanje
30 cm. Vrhovi stubova su zaobljeni i obloeni mekim materijalom. Uglovi su obloeni jastuiima od koe, plastine
materije ili vrstog platna i obeleeni: dva dijagonalna ugla postavljena belom, a druga dva odreena za takmiare,
jedan crvenom a drugi plavom bojom.
Oko ringa mora postojati (biti dostupna) sledea oprema: po dve stolice u svakom uglu, dve pljuvaonice sa crevom,
dve pokretne stolice bez naslona na preklapanje za odmor boraca izmeu rundi, dve plastine fae vode, dve kofe
vode, stolovi i stolice za sudije, lekara i druga slubena lica, gong ili zvono, jedna ili dve toperice, oprema za prvu
pomo, mikrofon koji je povezan sa ozvuenjem.
Podijum:
Visina podijuma moe biti od 91 do 122 cm, kod uglova odreenih za takmiare nalaze se stepenice za pristup
takmiara na ring, a kod jednog neutralnog ugla stepenice za sudije i zvaninog lekara. U crvenom i plavom uglu
ringa nalaze se pokretna sedita za takmiare. Refektori za none pripredbe moraju biti postavljeni iznad sredine
ringa na visini najmanje 300 cm, raunajui od poda ringa.
4. Sigurnosna zona
Slobodan prostor oko ringa mora biti minimum 1,5 m.
Ring ili tatami.
6. Temperatura
Od 18 do 24 C.
7. Osvetljenje
Minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista
U svim disciplinama takmiari nastupaju goli do pasa. U disciplini ful kontakt takmiari su obavezni da nose
dugake pantalone za nastup, suspenzor za genitalije, titnike za potkolenice, zatitne papue, rukavice od 10 unci,
gumu za zube a u pionirskoj, kadetskoj i juniorskoj konkurenciji i zatitnu kacigu.
U disciplini lou kik takmiari su obavezni da nose orts, suspenzor za genitalije, titnike za potkolenice, zatitne
papue, rukavice od 10 unci, gumu za zube, a u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji i zatitnu kacigu.
U disciplini K-1 takmiari su obavezni da nose orts, suspenzor za genitalije (po mogunosti metalni), titnike za
potkolenice s produetkom za ris, rukavice od deset unci, gumu za zube.

PIKADO (darts)
www.pss-dart.rs (www.dartswdf.com)
Pikado (engl. darts, nem. Wurfpfeilspiel) jeste igra u kojoj jedan ili vie takmiara bacaju iz ruke male
strelice (pikada, na ijim krajevima su pera) u okruglu metu promera 45,1 cm. Meta je podeljena
na delove i svaki od njih nosi odreen broj bodova. Meta je od drveta, presvuena meavinom
mlevene plute i otre dlake

1
,
7
3

m
2
,
3
7

m
Slika 95. Pikado
Duina 2.93 m; duina od startne linije je 2.37 m.
Visina 1,73 m.
Obeleava se crvenom linijom debljine 25 mm a dugaka je 915 mm.
Takmiarski prostor nalazi se 1.5 m iza startne linije. Ovo je mesto gde igra mora stajati kao i njegov protivnik kada
ekaju svoje bacanje.
Tabla:
Dimenzija table iznosi 45 mm u preniku,
dupli i trostruki prsten je debljine - 8 mm
bull (centar) unutranji prenik - 12.7 mm
spoljni prenik bull-a - 31 mm
od centra do prve trostruke - 105 mm
od centra do duple - 168 mm.
4. Sigurnosna zona
5. Temperatura
Od 18 do 26 C.
6. Osvetljenje
Intezivno osvetljenje mora da bude minimum 100 vati, a alternativno jo najmanje 20 vati.
7. Odea sportista
Slobodan izbor.
Savate je kompleksan borilaki sport koji se moe praktikovati i rekreativno i takmiarski.
Karakterie ga veliki broj tehnika od samoodbrane, preko borbi s punim i polukontaktom do borbi
sa orujem. Na takmienjima u savateu insistira se na tehnikoj doteranosti izvoenja udaraca, a
svaki nepravilno izveden se strogo kanjava od stane sudija. Tok borbe je veoma dinamian, jer se
od boraca oekuje neprestana razmena udaraca. U borbi se insistira na podjednakom korienju i
rune i none tehnike, a takmiari koji ne potuju ovo pravilo mogu biti diskvalifkovani

SAVATE (savate)
www.savate - srbija.com ( www. fsavate.org)
Ring
6 m
8

m
Slika 95. Borilite za savate
Podijum:
Takmienja u assault savateu mogu da se izvode na borilitu sastavljenom od strunjaa debljine 4 cm, povrine
9 x 9 m, sa obeleenim crvenim delom 7 x 7 m i aktivnim delom 5 x 5 m.
Ring:
Unutranji deo izmedu konopaca 6 x 6 m, spoljni deo 8 x 8 m.
Pod ringa je prekriven ceradom, a ispod je flc debljine 2 cm.
Konopci se nalaze na razmaku od 40 cm, 80 cm i 130 cm od poda ako ih je tri, a etiri konopca su onda 40 cm, 80
cm, 120 cm i 150 cm od poda. Razmak od stubova do uglova mora biti najmanje 30 cm. U uglovima su sunerasti
jastuii vezani za konopce, koji prelaze iznad i ispod konopaca. Jastuii su crveni i plavi po dijagonali uz dva bela
za neutralne uglove. Konopci su debljine 5 cm, obmotani pamunom trakom debljine 3 - 5 cm. Konopci su spojeni
platnenom trakom sa svake strane s najmanje dve trake kako borci ne bi ispali iz ringa. Visina ringa je oko 110 cm.
Ring ima penjalice za crveni i plavi ugao i jednu za neutralni ugao do zapisnikog stola. Oko ringa nalaze se sudijski
stolovi i glavni sto.
3. Sigurnosna zona
Najmanje 3 m.
Ring:
prekriven ceradom.
Podijum:
Strunjaa.
5. Temperatura
Od 18 do 26 C.
6. Osvetljenje
Minimum 600 lux-a.
7. Odea sportista
Oprema za takmienja u combat savateu sastoji se od jednodelnog trikoa, slinog gimnastiarskom, od rastegljivog
materijala; patike na nogama od meke koe bez otrih ivica kao za boks, koje doseu do lanka tako da steu zglob
noge (na domaim takmienjima dozvoljene i boks patike); obavezna upotreba suspenzora za genitalije i gume za
zube i rukavice od 10 do 12 unci. U pre-combat savateu obavezni su i zatitna kaciga za glavu i titnici za potkolen-
ice (dozvoljen i titnik za kolena) kao i titnik za grudi za devojke; u assault savateu kao i za pre-combat, kaciga nije
obavezna.
Futsal je verzija fudbala koja se igra u dvoranama. Igraju ga dve ekipe od kojih svaka broji po pet
igraa, ukljuujui i golmana. Termin futsal je skraenica od portugalskih rei futebol de salao,
odnosno panskih fuebol de sala koje znae dvoranski fudbal...

FUTSAL (futsal)
www.fss.rs (www.uefa.com)
3 m
3

m
10 m 6 m
6

m
6 m
c
3

a
3

b
e
zona
zamene
zona
zamene
Slika 96. Teren za futsal
Duina: najmanja 38 m, najvea 42 m.
irina: najmanja 18 m, najvea 25 m.
Igralite je obeleeno linijama koje pripadaju prostorima koje omeuju. Dve due granine linije nazivaju se
uzdunim linijama. Dve krae granine linije nazivaju se poprenim linijama. Sve su linije iroke 8 cm. Igralite je
podeljeno na dve polovine sredinjom linijom. Sredite igralita oznaava se na sredini sredinje linije. Oko nje se
opisuje krug poluprenika 3 m. Kazneni prostor oznaava se na svakom kraju igralita kako sledi: etvrtine kruga
poluprenika 6 m obeleavaju se prema sredini sa spoljne strane svakog stuba vrata. etvrtine kruga obeleavaju
se od poprene linije da bi se sastale sa zamiljenim linijama izvuenim pod pravim uglom u odnosu na poprenu
liniju, sa spoljne strane stuba vrata. Gornji deo svake etvrtine kruga spaja se s linijom sto oznaava 3.16 m koja je
paralelna s poprenom linijom izmeu stubova vrata. Zakrivljena linija koja oznaava spoljnu granicu kaznenog
prostora naziva se linijom kaznenog prostora. Taka za izvoenje kaznenog udarca obeleava se na udaljenosti od
6 m od sredita izmeu stubova vrata i jednako je udaljena od oba stuba vrata. Druga taka za izvoenje kaznenog
udarca obeleava se na igralitu na udaljenosti od 10 m od sredita izmeu stubova vrata i jednako je udaljena
od oba stuba vrata. etvrtina kruga, poluprenika 25 cm, obeleava se od svakog ugla unutar igralita. Prostori za
zamene smeteni su na istoj strani igralita na kojoj se nalaze i klupe za igrae, neposredno ispred njih. Tamo igrai
ulaze i naputaju igralite radi zamena. Prostor za zamene smeten je neposredno ispred klupa za igrae i duine
je 5 m. Sa svake strane obeleen je linijom, pod pravim uglom u odnosu na uzdunu liniju, irine 8 cm i duine
80 cm, od ega je 40 cm obeleeno unutar igralita, a 40 cm izvan igralita. Udaljenost izmeu najblieg kraja sva-
kog prostora za zamene i mesta gde se seku sredinja i uzduna linija iznosi 5 m. Taj slobodni prostor koji se nalazi
neposredno ispred zapisnikog stola ostaje prazan.
Vrata se postavljaju na sredini svake poprene crte. Sastoje se od dva uspravna stuba (stativa) vrata koji su jednako
udaljeni od svakog ugla i na vrhu spojeni vodoravnom prekom. Razmak (mereno iznutra) izmeu stubova vrata
iznosi 3 m, a udaljenost od donjeg dela preke do tla iznosi 2 m. Oba stuba vrata i preka jednake su irine i de-
bljine 8 cm. Mree, izraene od konoplje, jute ili najlona, privruju se na stubove vrata i preke iza vrata. One su
u donjem delu poduprte savijenim cevima ili nekim drugim prikladnim podupiraima. Dubina vrata, opisana kao
udaljenost od unutranjeg dela stubova vrata prema spoljanjem delu igralita, iznosi najmanje 80 cm na vrhu i
100 cm na nivou tla. Igra se loptom br. 4, tekom izmeu 400 i 440 g, a pritisak joj mora biti izmeu 0,4 i 0,6 atmos-
fera. Lopta baena s visine od 2 m ne sme skoiti manje od 50 niti vie od 65 cm.
4. Sigurnosna zona
Najmanje 3 m.
Povrina podloge mora biti glatka, ravna i neabrazivna. Preporuuje se upotreba drvenog ili sintetikog materijala.
Beton i asfalt treba izbegavati.
6. Temperatura
Od 16 do 26 C.
7. Osvetljenje
Minimalno 600 lux-a, a preporuka je 1000 lux-a.
8. Odea sportista
Osnovna oprema:
- dres;
- orts (ako igra nosi biciklistike pantalone ispod dresa, boja biciklistikih pantalona mora biti ista kao osnovna
boja ortsa.)
- tucne;
- kostobrani;
- patike;
- upotreba patika i kostobrana je obavezna.

SPORTSKI AEROBIK (aerobic gymnastics)
Sportski aerobik (aerobic gymnastic) jeste takmiarska disciplina iz porodice gimnastikih sportova.
Defnicija pojma sportski aerobik moe se izvesti iz defnicije date u FIG-inom (Meunaeodna
gimnastika federacija) pravilniku za suenje sportskog aerobika za olimpijski ciklus 2009-2012.
Ona glasi: Sportski aerobik je sposobnost prikaza kontinuiranog kompleksa kretanja i pokreta
visokog intenziteta, usklaenih s muzikom, koji imaju za osnovu tradicionalni aerobik, s visokim
nivoom izvoenja elemenata teina. Veba mora da demonstrira kreativnost uz perfektnu
integraciju svih kretanja, pokreta, muzike i ekspresiju. Takmienja sportskog aerobika se odvijaju
u takmiarskim kategorijama: individualno ene, individualno mukarci, miks parovi, trojke i
grupe. Takmiarska veba traje 1:45+/- 5 sekundi. Takmiarska veba mora da sadri elemente
teina iz grupa A (dinamika snaga), B (statika snaga), C (skokovi) i D (gipkost i ravnotea), koji
nose vrednosti od 0,1do 1.0 poen
prostor za takmienje grupa
prostor za takmienje:
pojedinaca
mix parova
trojki
eliminaciona traka 5 cm
zatitna zona
minimalna veliina podijuma
7 m
10 m
12 m
podijum minimum 14 m
0,5 m
0,5 m
80-140 cm
podijum
Slika 97. Podijum za sportski aerobik
Takmiarske vebe se odvijaju na podijumu povrine 12 x 12 m, uzdignutom 80 cm do 140 cm od poda.
Podijum je obeleen trakama debljine 5 cm, koje ograniavaju teren za individualne vebe od 7 x 7 m odnosno za
miks parove, trojke i grupe 10 x 10 m.
Takmienje, kao i pripremni period i treninzi odvijaju se u zatvorenom prostoru (sportska sala). Takmiarska podloga
je glatka, ravna, elastina povrina, sertifkovana od strane Internacionalne gimnastike federacije. Iza takmiarske
povrine nalaze se paravan i zona za ekanje. Za kontinentalna i svetska prvenstva obavezne su tri takmiarske
podloge, jedna za samo takmienje i dve za treninge i pripremu.
4. Sigurnosna zona
Oko takmiarskog terena nalazi se sigurnosna zona irine 1m.
Mekana-elastina podloga (parter).
6. Temperatura
Temperatura u sali za takmienje, kao i u salama za pripremu jeste izmeu 18 i 26 C .
7. Osvetljenje
Osvetljenje na takmienju odreeno je pravilnikom za osvetljenje u fskulturnim salama: minimum 1000 lux-a.
8. Odea sportista
Takmiarska oprema mora biti u skladu s proflom sportiste jedne gimnastike discipline. Opti utisak koji takmiar
treba da ostavlja jeste uredna i skladna sportska pojava.
1. Kosa mora da bude uvrena uz glavu.
2. Takmiari moraju da nose bele patike za aerobik i svim sudijama vidljive bele arape.
3. Nije doputena upotreba boja i sjaja za telo. Diskretna upotreba minke dozvoljena je samo enama.
4. Na sportskoj opremi ne sme biti labavih detalja i naivenih delova.
5. Dozvoljen je faster boje koe.
6. Ne sme se nositi nakit.
Takmiarski dres:
1. Ispravan aerobik dres mora da bude od neprovidnog materijala, a donji ve se ne sme videti.
2. Dres za ene moe i ne mora da ima duge rukave. Dugi rukavi se zavravaju na runom zglobu.
3. Zabranjen je dres s temama rata, nasilja ili religije.
Sudijska uniforma:
ene: tamnoplavi ili crni sako sa suknjom ili pantalonama i bela bluza,
mukarci: tamnoplavi, ili crni sako, sive pantalone, koulja svetle boje i kravata.
CIP
,
796 . 093 : 006.3 / . 8 ( 497 . 113 ) ( 035 )
, M
Minimalni standardi za odravanje sportskih takmienja /
[Miroslav Kovaev, Milorad Dokmanac, Aleksandra Babi] . -
Novi Sad : Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu,
2010 ( Novi Sad: tamparija Uprave za zajednike poslove
pokrajinskih organa) . - 227 str. : ilustr. ; 30cm
Tira 500. - Str. 6: Predgovor / Modest Duli.
ISBN 978-86-81145-14-2
a) - b) -
- -
COBISS.SR-ID 255387399
MINIMALNI STANDARDI
ZA ODRAVANJE
SPORTSKIH TAKMIENJA
praktini prirunik
Novi Sad/2010.
www.sio.vojvodina.gov.rs

MinimalniStandardiinfrasturkture PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MinimalniStandardiinfrasturkture PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MINIMALNI STANDARDI

You might also like