1) FIZIKA ANTROPOLIGIJA ENEOLITA

--Eneolit je period 3.milenijuma pre nove ere

-dominira mediteranski tip stanovita u neolitu kod nas,mukarci su oko 160cm
visoki,ene oko 150cm.
-sahranjivanje je bilo ulavnom u okviru naselja,u ispruenom poloaju,kremacija
se javlja u !lascu " put.
-# eneolitu,sahranjivanje se obavlja u nekropolama i u naseljima.$ahrana sa
inhumacijom,kremacijom,i ono to je novo-sahranjivanje u tumulima,%emljanim
humkama koje predstvaljaju koncentraciju %emlje i kamena,pre&nika do nekoliko
desetina metara..'va novina je dola sa istoka.(a antropoloiju,tumuli su pora%na
stvar ,jer %emljani nanosi deluju ra%orno %a skelete,i oni se stoa loe o&uvaju.
# tumulima su prisutna i naknadna ukopavanja,a to je trajalo sve do srednje
veka.
-)od nas,u eneolitu,sre*u se novi antropoloki tipovi.+roj nala%ita i% eneolita koji
su dali antropoloki materijal je mala.
1,NOSA-kod $ubotice.-0-ih odina,.. veka,iskopano je ske!eta.)onstatovano
je nekoliko antropolokih tipova-n"rdi#ski$pr"t"n"rdi#ski$mediteransk"-
kr"man#"nski$at!ant"-mediteranski i mediteransk"-n"rdi#ski antropoloki tip.
/,K%&)AJSKA-u 0 ba&koj,i%medju 1unava i 2ostone,1366-136- odine
iskopano je ' ske!eta.45ih je obradio i publikovao madjar 6aka.# antropolokom
pro7ilu prisutan je n"rdi#ski,at!ant"-mediteranski i mediteranski antropoloki
tip.
3,&OJLO&I(A-kod 8an&eva,1365.iskopana je velika %emljana humka.9entralni
rob je sadrao #edan m)*ki ske!et koji po svojim antropolokim
karakteristikama uka%uje na ist"+n"-stepsk" p"rek!".4jea je obradila 2arica
:te7an&i* i% $lovenije.
;,GRO, SALK-(A K-LT-RE-sa <epensko vira,slabo je o&uvan i ima
prvenstveno katora7ski karakter.
5, GO.OLA&A-na obali $ave,tokom 13--,otkrivena je jedna manja rupa
skeleta,prvobitno datovana u eneolitski period,obradjuje ih madjarski antroppolo-
=ua 9o7man.
-1osadanja nala%ita eneolitsko-antropoloko karaktera poti&u i% vojvodjanske
ravnice.5unije nema eneolitskih nala%a.# poredjenju sa rumunijom,>rvatskom i
2adjarskom,vidimo da u eneolitu dola%i do velikih miracija i priliva novo
stanovnitva sa 4E-40 u 8anonsku ravnicu i prema centralnom
+alkanu?antropoloki nije potvrdjeno jo,
1
6,&-E/OL- nala%ite kod !ukovara,iskopano jo pre 00 "" .4ema&ki
arheolo :mit,naao je 11 skeleta !u&edolske i +adenske kulture u okviru naselja
i ovi nala%i su usamljeni antropoloki nala% to vremena.
0)FIZIKA ANTROPOLOGIJA ,RONZANOG /O,A
-2iracije stanovnitva su bitan antropoloki element.
MADJARSKA-1900-850 bc
-4eolitski mediteranci su ili nestali ili trans7ormisani u antropolokom
smislu.#o&ljiva je pojava jedno novo antropoloko tipa niskoa rasta,koje je
madjar +artuc na%vao @ALPSKI antropoloki A"8?ALPINA(,B.8ored pojave
ovo alpsko tipa,pojavljuje se i @ISTONO-,ALTIKI antropoloki
A"8B?E-ROPEI/NI A"8-%a koa se videlo da je n"si!a1 k)!t)re 2r"3"4a sa
"ker"m.8risustvo to tipa u 2adjarskoj potvrduje da je u pitanju jedan talas
naseljavanja i% oblasti $-ruskih stepa.4a nala%itima bron%ano doba,prisutno so
jo dva tipaCBT-RANSKI TiPB?A#DE4"1" i% stepa, i @!ISOKI ATLANTO-
.E/ITERANSKI TIPB-to ovori o prisustvu ljudi sa 40 Evrope.
RUMUNIJA-2200/1800 -1200bc
-antropoloki materijal je siromaan u poredjenju sa 2adjarskom njenim
nala%ima.'no to se uo&ava je to da nestaju 4eolitski 2editeranci.$a drue
strane,javljaju se novi antropoloki tipovi kao to su @NOR/I/iB i
@8ROTOE-ROPI/IB
BUGARSKA -2000/1900-1200/1100
-antropoloki materijal je siromaan .
-LO&E i TARNA su nala%ita sa po 10-ak bron%anodobskih skeleta a na ostalim
nala%itima su nadjeni pojedina&ni skeleti.+uarski antropolo%i smatraju da tokom
druo milenijuma bc dominira @GRA(ILNI .E/ITERANA(5 t#
6(RNO.ORSKI .E/ITERANA(B-koj je varijanta mediteransko tipa,koji je
bio rasprostranjen u toj %oni.'n predstavlja kontinuitet od 4eolita do Ara&ana.Au
teoriju je %astupao 8etar +ojev,buarin.
GRKA-ranoheladski-3000-1300,srednjeheladski-1300-1600,mikenski1600-1100
-r&ka ima samo jednu repre%entativnu antropoloku seriju,a to je LERNA.'stali
nala%i poti&u i% pojedina&nih robova,i to su skeleti repre%entativno stanovnitva.
->eteroenost je %a njih karakteristi&na,%na&i,mnotvo antropolokih tipova.
HRVATSKA-
-postoji jedna nekropola-,EZ/ANJAA pe*ina ,kod !rhokina u <ici.'na je
vana %a antropoloiiju.
/
3) FAKTORI RAGRADNJ! "#$%&'&(&)*+H NA,AA
T)m)! je nasip od %emlje,kamena ,poluloptasto oblika de se slabo o&uvaju
antropoloki nala%i.
-8ostoje brojni 7aktori na koje arheoloija ne moe uticati.Ai 7aktori doprinose
propadanju i nestajanju antropoloko materijala,i mou da i%mene demora7sku
sliku.
-/e+#i skeleti najpre pr"pada#) u %emlji %bo ma!" k"*tane mase.Eli,ako se oni
ni u traovima ne konstatuju na lokalitetima,onda se moe misliti da ta populacija
nije imalu visoku smrtnost dece.
-Fakt"ri k"#i )ti+) na "+)4an"st !#)dski7 k"sti#) m"2) 3iti-
1,6aktori na koje arheolo%i ne mou uticati-
.-modeli porebne prakse,ubitak kostiju %bo destrukcije podloe u kojoj su
skeleti ukopani
/,6aktori ve%ani %a tehniku i strateiju iskopavanja?arheolo%i mou
uticati,Ctretman skeleta nakon %avrenih iskopavanja.na naim prostorima,
antropoloki materijal se posle obrade ponovo pokopa na nala%itu.8rimer %a to je
!iminacijum.1o 1330.odine,iskopano je oko 11 000 robova,preko -00 sa
inhumacijom i preko 3 000 sa kremacijom.13F6.po&ela su najnovija iskopavanja
jer je velika nerkopola 2unicipijuma uroena povrinski oleno kopomGGGGGG
Au je velika termoelektrana,i%medju 1330 i /000 arheoloka iskopavanja su
staniarala,a u %adnjih par odina su nastavljena.4ijedna nekropola sa teritorije
carstva nije dala ni priblian broj skeleta.2aterijal je slabo o&uvan i ponovo je
pohranjen.$a&uvan je samo repre%entativan materijal,&ime se ubi mou*nost
dodatnih anali%a.
-8rosejavanje %emlje sa svake nekropole je vamo,jer se moe do*i do ra%li*itih
re%ultata ,4otiranje prisutnosti skeleta novorodjen&di,u%imanje u%oraka %a
antropoloke anali%e,mou se na*i bubreni kamen&i*i.
-"ma 7aktora slabe o&uvanosti na koje arheolo%i ne mou da uti&uC
ra%arane usled dejstva mikroorani%ama.4akon smrti,bakterije se ra%vijaju i%
stomaka dalje i ra%vijaju proces ra%rade,u% eluda&ne bakterije.$va tkiva se ne
ra%araju istom br%inom?kosa se te&ko i sporo ra%radjuje,"ndikator o&uvanosti
moe biti i sanduk-ukoliko je postojao naravno.
-$matra se da je 10-ak odina potrebno %a raspadanje ostalih tkiva-osim
kotano.4a to uti&e ki$elost %emlje?ph,ona je ravirana skalom od 1 do 1;.1o -
su alkalne sredine,a i%nad - su kisele.# kiseloj sredini do raspadanja bre dola%i.#
naim uslovima kiselost %emlje varira i%medju 3.5 i F.5
-Daspadanje antropoloko materijala posle iskopavanja je takodje veliki 7aktor.
-)FAKTORI OUVANOSTI .OS,! ISKO.AVANJA
3
-(ubi-?enamelum, su najtvrdji u orani%mu i ostaju najdue o&uvani.Hesto samo
%ubi ostanu o&uvani od celo skeleta.
-Hesto dola%i do ote*enja skeleta prilikom iskopavanja.
-8rilikom podi%anja antropoloki materijal ne sme se lomiti,dakle 7ramentarnost
se ne sme pove*ati,.
-kost se mora o&istiti od okolne %emlje,sredine u kojoj je leala.
8rva 7a%a je 7i%i&ka i ne sme biti ruba,a drua je hemijska i podra%umeva naj&e*e
pranje vodom.Fra2ment"4ane !#)dske k"sti ne sme#) se p"tapati ) 4"d),ve*
prati pod mla%om vode,dok se &etkice koriste %a dalje &i*enje kosti.8otapanjem u
vodu,sundjerasta masa bi akumulovala vodenu koli&inu i napunila je vodenim
sadrajem.Pri!ik"m s)*en#a na s)n1),deava se jo jedan proces ra82radn#e-tada
se sundjerasta masa ri i i%a%iva nove lomove kostiju.
4i ivotinjske kosti,koje su &vr*e,ne smeju se potapati u vodu i i%laati suncu.
-" evropski i ameri&ki antropolo%i napravili su mainu %a pranje kostiju.ta maina
prskanjem vri pranje a takodje obavlja i suenje kostiju.
" posle antropoloke obrade, antropoloki materijal mora da se &uva.
-<judska kost je tea %a &uvanje neo arheoloki materijal.(bo toa je potrebno
ljudske kosti kon%ervirati,pa tek onda deponovati.
-kada je u pitanju antropolooja meta!ni7 d"3a,u $rbiji je antropoloki materijal
po%nat sa /0-ak lokaliteta,od toa je svea / "3rad#en antr"p"!"*ki materi#a!.to
suC3e!a 1rk4a i ."krin.
Aih /0-ak lokaliteta sa kojih je i%ubljen antropoloki materijal suC
3are$3ari1e$3e!e2i*$3e!"ti9$3re"4i1a$d"3ra+a$2"m"!a4a$i!an":a$k"r2"4"$para9i
n$sta#i9$stapari$star+e4"$stra:a;s)r+in$4atin$4r*a1 i :a3ari;
-,ELA (RK&A-G"%")"#+# je iskopavao 1353.4a lokaciji +andera,prisutno je
nekoliko %emljanih humki,od kojih je nekoliko njih iskopavano.>umka br.1-je
sadrala robove i% bron%ano i vo%deno doba.>umka brIIIje sadrala samo
robove bron%ano doba.$vi skeleti su %ate&eni u %r&enom poloaju i ukupno ih
je 10-ak.$re*u se skeleti oba pola,uklju&uju*i i de&ju u%rast.'&uvanost ovih skeleta
je vrlo slava,tako da smo dobil samo polne i starosne podatke.(apaene su i neke
patoloke promene ,ali antropoloki tip nije moao biti utvrdjen.(bo svea
toa,lokalitet +ela 9rkva-bandera navodimo kao nala%ite malo broja ljudskih
skeleta ra%vijeno bron%ano doba,na kojima je ipak obavljena odovaraju*a
antropoloka anali%a.
-(a ske!ete ) ispr):en"m p"!":a#),nije teko utvrditi "ri#enta1i#).2edjutim,kada
su u pitanju 82r+en1i,tu je starija arheoloka metodoloija malo lutala.'rijentacija
kod opruenih skeleta se "dred#)#e prema !ini#i pr):an#a ki+men"2 st)3a.)od
%r&enaca,tehnika je ista,a simetrala se povla&i kro% vrh i dno ki&me.
-ima 6 termina %a individualnu starost.Ao suC
-in7ant "-"46 "-do - odina
-in7ant "" J"46 ""-1--1;
;
juvenis-5#!-1;-1FK//
adultusIE1-1FK//-;0
maturus-2EA-;0-60
senilis-$E4-60----
5)MOKRINSKA N!KRO.O,A-
-jedina u celini iskopana i publikovana nekropola i% bron%ano doba.nal%i se u 4
banatu,bli%u Dumunske ranice,u lesno-peskoitom tlu.iskopavali 66-
63,$mithsonian institut i% !aintona i mu%ej i )ikinde.
-2adjarski str&njaci uradili su antropoloku anali%u 13-1.odine
-# morkinu je iskopano 310 bron%anodobskih tobova.50 robova ostavljeno je %a
kasnije iskopavanje
-madjari 1jula 7arka i 8al <iptak Jprvi strani stru&njaci koji su radili na ovom
terenu posle 00 "".)od odredjivanja pola,oni su primenili 3 metode-
1,ORIJENTA(IJA SKELETA-svi skeleti su %r&enci.mukarci su sarhanjeni u
pravcu 4-$,sa poledom prema severu,a ene obrnuto,u pravcu $-4,sa poledom
prema juu.'ko 10 L skeleta je odstupalo od ve praMe./-3 skeleta je antropoloki
obradjeno,/6.skeleta je odstupalo.Da%lo lei verovatno u radji skeleta.
/)GRA/JA LO,ANJE I POSTKRANIJALNOG SKELETA
3,<E.IJSKI=LA,ORATORISJKI .ETO/-koli&ina citrata u
kostima.Da%likuje se koli&ina kod uko i kod ensko pola.3/L laboratorijskih
re%ultata slae se sa klasi&nim mor7olokim re%ultatima.
-=enskih ima 5,3 L vie.'vo se odnosi na odrasle osobe.
-)od dece,situacije je relativno sli&naCra%lika i%medju mukih i enskih skeleta je
%a 10L ve*a.
-utvrdjivanje individualne starosti je drua metoda koja se vrNi.1ala je re%ultate
koji poka%uju da su mukarci naj&e*e umirali u u%rastu adultus,kao i ene.1eca u
periodu "46 ""..
-tre*a anali%a su osteometrijske mere-time se odredjuje mor7oloki i%led i
antropoloki tipovi.
mere su u%ete po standardima Dudol7a 2artina.
)od tipi%acije osteometrijskih podataka,primenjeni su kriterijumi madjarske
antropoloke kole.na osnivu tih kriterijuma,%aklju&eno je da je ra%lika visine tela
i%medju 2 i = svea 3 cm,u proseku ene su bile visoke oko 153 cm,a mukarci
oko 16F cm.#obi&ajeno je da je ra%lika u to doba 10-1/ cm.2u&karci su bili
srednje rasta.
-6aka i <iptik su odredili da je to bila heteroena tj.ra%norodna rupa.najve*i
procenat,;3 L su 4'D1"1" i 8D'A'4'D1"1",13 L &ine ljudi sa kratkim
lobanjama,tj AE#D"1'!E rasa ili O<'>E4+E>ED,po starojj antropolokoj
5
literaturi-%na&i nosioci kulture %vonastih pehara,1F L &ine dva tipa-
2E1"AEDE4$)" " )D'2E45'4$)".?to se dovodi u pitanje,
-UTVRDJIVANJ! V!,IIN! HI.OT!TIKOG NAS!,JA-I,I MINU,!
.OO.U,A/IJ! PPpopulacija
/Pbroj sahranaKsmrti
P>/ ? E=t @ K%1AB) EPe%istencija,prose&na duina ivota
8P350 M 31K300N 10LP tPvreme trajanja nekropole
P 36.1N3.6P;0
kPkoe7icijent koji i%nosi 10L vrednsoti ra%lomka-sadri skelete koji nisu
o&uvani,koji nisu pedantno iskopani,poibije,i nestanke &lanova populacije &iji
skeleti nisu nadjeni,kao i nestanke kod enidbeno-udadbene populacije
-(na&i oko ;0 stanovnika je bilo u proseku,na svakih od 300 odina,koliko je
trajala 2okrinska nekropola.
8oto je prose&ni ivot bio oko 31 odina,mole su se sresti 3 eneracije
?31-otac,sin,unuk-;0K3P13 7amilija,dakle naselje od oko 13 ku*a,
0)TR!.ANA/IJA ,OBANJA NA MOKRINSKOJ N!KRO.O,I
-# 2okrinskoj enkropoli,nadjno je 10 lobanja sa trepanacijom.Arepanacija je
vrena struanjem.
-Trepana1i#a !"3an#a #e na#stari#a 7ir)r*ka inter4en1i#a.$a&uvane su
treparirane lobanje i instrumenti %a i%vodjenje ovo postupka.
-Aermin poti&e i% novije etnomedicine.Ao je neoloi%a staror&ko i 7rancusko
je%ika i %na&i probuiti.dakle,pod trepanacijjom se podra%umeva buenje
lobanjsko svoda i pristup spoljnoj modanoj opni.
-4ajstariji pisani pomen sre*emo u >ipokratovim %apisima?u polavljima o lavi
je detaljno opisana,
-# novijoj literturi pola%imo od 1F-3.odine kada je 8runije na sastanku u <ionu
re7erisao o praistorijskoj lobanji.'na je na &eonoj %oni imala otvor od /-3
cm.8runije je smatrao da je ta i%vadjena rondela amulet i da je to bila njena
prvenstvena namena.
-4a internacionalnom konresu u +udimpeti,8ol +roka je prika%ao ve*i broj
kranijalnih ondela.Aom prilikom je uveo / nova termina u antropoloijiC
POST<-.NA TREPANA(IJA I <IR-RCKA TREPANA(IJA.Are*i termin je
OSTEOPLASTINA REAK(IJA koji je upotrebljen u ve%i sa
preivljavanjem.Eko je ova reakcija prisutna na rubovima otvora,to %na&i da je
pacijent preiveo operaciju.'na moe da %atvori ceo otvor.
-8osle 8runijea i +roke,interesovanje %a trepanaciju krajem .". ipo&etkom ..
veka raste.
-4ajstarije trepana&ne lobanje poti&u i% 6rancuske,i% 1ordonje,pre oko 1/ 000
odina.'bavljene su kamenim instrumentom.)asnije se koriste metalni
instrumenti.
-EMtremni nala% predstavlja neolitska lobanja i% E 4ema&ke,ona je bila kamenim
instrumentom otvorena celim svoj hori%ontalnim delom.8acijent je preiveo
6
operaciju samo kratko,jer je u pojedinim %onama celo krua po&ela osteoplasti&na
reakcija.
-13;0-8io je obuhvatio u jednom radu oko /00 lobanja sa trepanacijom.
1366.odine,taj spisak je >ajn dopunio sa jo 350 lobanja.
-# 2adjarskoj,lobanje sa trepanacijom su po%nate na oko 50 lokaliteta.
-# +#arskoj,na srednjevekovnoj nekropoli u 'daru,od oko 350 lobanja,na oko
10L utvrdjena je simboli&na trepanacija.'va trepanacija vri se na ivom
stanovnitvu i to je %apravo KA-TARIZA(IJA-jedan vid spaljivanja,uarenim
metalom se vrio pritisak na lavu to je ostavljalo traa i na samoj kosti.
-)od nas su trepanacije po%nate sa 5 lokalitetaC
1,2okrinska nekropola i% bron%ano doba?10-ak lobanja,
/,"lirska lobanja i% )rive Deke sa 3 otvora
3,; lobanje sa anti&ko !iminacijuma
;,sa am%iraa,i% srednje veka
5,)od manastira 1avidovica,na <imu,sredjovekovna nekropola.
-Arepanacija lobanja kod $rba,9rnooraca?Ernauta, je prisutna od po&etka ..
veka.Aaj 7enomen do skora kod nas nije ni i%u&avan.$matrao se primitivnim pored
nau&ne medicine.$vea nekoliko radova trtira trepanaciju.
-1300-$ima trojanovi* je u 2inhenu objavio prvi rad na ovu temu.$lede*i &lanak
na srpskom,napisao je 13//-13;F-2irko +arjartarovi* objavio je &lanak.
13-1-2adjarski antropolo%i,rade*i na 2okrinskoj nekropoli obradili su 10-ak
lobanja,.
-Arepanacija je kompleMan 7enomen koji ne obradjuje samo jedna nauka ve*
najmanje njih 6.Ao suC
-Erheoloija-odredjuje uslove nala%ahronoloiju,robni inventar,statusne elemente
-Entropoloija-odredjuje pol i starost,osteometrijske imor7oloke podatke
-Etnoloija-daje elemente kulturne istorije i etni&ke pripadnosti
-2edicina-utvrdjuje anatomski element,radioloke i neoloke uslove,neurohirurke
elemente,patoloke i oren%i&ne elemente.
-"storija medicine-uka%uj na ra%voj trepanacije pa obradjuje tehniku i pribor,
postoperativni period,stopu mortaliteta.....
-8rirodne nauke-7i%ika,hemija i bioloija.
-Dad $.Arojanovi*a i% 1300 obuhvata .". vek.'n je tu pisao o svojim iskustvima
trepanaciji lobanja do kojih je li&no doao."%vor njeovih in7ormacija bio je dr
4iko 2iljani*.# radu su opisani i instrumenti i na&in obavljanja same
trepanacije,neki lekari i pacijenti.'bjanjava se i %ato se trepanacija obavlja kod
nas.4aj&e*i ra%lo su bili ra%ne povrede lave,odnosno padovi na lavu.drui
ra%lo su bile proresivne lavobolje.kod tih povreda lave,tipi&ne su pojave
hematoma?krvni podlivi,.'ni se javljaju i%medju kalitano pokriva&a i spoljne
modane opne,vre pritisak na modanu masu,stvaraju*i bol i remete*i 7unkcije
orani%ma?ubitak vida,druih 7unkcija,7atalni ishod,
Arojanovi&Cseljaci trpe bolove ;0 dana,a posle toa se podrvavaju trepanaciji..'n
je opisao jednu od / tehnike-burijanje.$tarija tehnika je struanje koje
-
podra%umeva i testerisanje .+urijanje kod nas ima poseban termin-arnje,jer se
instrument na%iva ara.)od starije tehnike koristio se kameni instrument koje je
sa metalnim dobom %amenio metalni instrument.(a buenje je uvek kori*en
kruni metalni instrument.(a struanje je kori*en strua&.
S1TROJANOVI2-TR!.ANA/IJA KOD NAS
-2E1"O-narodni lekar
-+'<EA"4-lek kori*en kod naih lekara u .". i . veku.
-+ED+ED"5EIcena koju je 7amilija pla*ala mediku.
-'peracija se obavljala sa pacijentom u sede*em poloaju,asistent a je drao,a
lekar operisao.)ao aneste%ija,kori*ena je rakija,kod mularaca ceo litar,a kod ena
manje.8re operacije se brijala kosa,a %atim se stavljao pove% koji je sluio da spre&i
krvarenje.>irurki re%ovi bili su u obliku slova Q ili u obliku N.instrument kojim se
operacija vrila %vao se ara.
1,AE>4")E $AD#OE45E2 )E2E4'2-najstarija tehnika
/,AE>4")E +#:E45E2 :ED'2-dobija se kruni otvor
3,AE>4")E +#:E45E2 4"('22E<"> 'A!'DE-retko se koristi
;,AE>4")E AE$AED"$E45E2-testerisanje u ; pravca
-8o %avretku operacije,trepanacioni otvor se %atvarao krui*em od tikve-ona je
i%a%ivala po%itivnu reakciju.(atim bi se ceo obrijani deo prema%ivao melemom-
boletinom.8rocenat preivljavanja je bio veoma visok.oporavak je obi&no trajao ;0
dana.4ije se preporu&ivlo jedenje svinjsko mesa nakon operacije.4eke osobe su
se i nekoliko puta odvravale trepanaciji,i doivljavale starost.
)od nas je trepanacija prisutna veoma duo.%abeleena je jo u bron%anom dobu.
ANTROPOLOCKA SLIKA G&OZ/ENOG /O,A
M ADJARSKA -
!eoma iscrpan prika% njihovo vo%deno doba ,jo pre /0 odina,dao je "tvan
)iseli.njeova kostatacija je da je kremacija pre sahrane,na teritoriji 2adjarske
vrlo &esta.'n se potom osvre na )elte,koji se na teritoriji 2adjarske pojavljuju
pre kraja 8raistorijsko perioda.)od njih se prakti&no sre*u svi antropoloki tipovi
srednje Evrope.'n kae da su prisutni i 4ordijci,racilni alpski tip i isto&ni tip
RUMUNIJA-
-1obar preled je dala 'la 4ekrasov.# Aransilvaniji je postojalo je%ro
brahike7ali%acije.'la pie da je ovaj 7enomen doao i% )arpatskih oblasti,i da je u
ve%i sa miracijama.)arakteristi&an je %a pojavu "lira,$kita i rka u rumuniji."liri su
u rumuniji imalo svoje enklave.ola smatra da su iliri i%vrili %na&ajan antropoloki
uticaj na ra%voj kasnijih populacija.# da&kom periodu,belei se i dola%ak
)elta.njihov uticaj antropoloiji nije najbolje preci%iran.
BUGARSKA-
8rika% je dao 8etar bojev.Entropoloki nala%i i% vo%deno doba su oskudni u
+uarskoj.njeovi podaci o tra&anima temelje se na 30-ak lobanja.$amim tim
interpretacija ne moe biti utemeljena.'ve lobanje su i antropolopki ra%novrsne.(a
poslednje vekove stare ere,%a teritoriju +uarske se ve%uje prela%ak )elta,a %atim i
F
+astarna i Oota.Etnocentri%am je bio moda u socijali%mu $E
Evrope.Entropoloija je bila shvatana kao dravna nauka koja je u% arheoloiju
trebalo da da etnoene%u svako veliko naroda.2adjari su prika%ivali svoje
uro7insko poreklo.# Dumuniji su to da&ani,a u +uarskoj,be% ob%ira to se %na da
su E%ijsko porekla,su ve%ivani %a Ara&ane.ista situacija je i u Elbaniji-"liri,a to to
su dolki oko 10.veka...nema ve%e.
A,BANIJA-
-"ma jako malo iskopano antropoloko materijala.Ao je nedovoljno %a
prika%ivanje antropoloko ra%voja. antropoloki tipovi na ovoj teritoriji u
vo%denom dobu su ra%li&iti.Aako sreemo 1inarski,4ordijski,Elpski i
mediteranski tip.
MAK!DONIJA3
-8o nekoj staroj tendenciji ve%uje se %a 8eonce.2alobrojnost nala%a i% Oevelije i
$uve reke ne do%voljava siurnije interpretacije.
BIH
-antropoloija je i% kolonijalnih?Eustrouarska, bila prisutna ve* u .". veku.4a
Olasina&koj visoravni,iskopavanja tumula po&ela su 1FFF i trajala sve do
1F3-."skopano je oko 1000 tumula a svea 63 lobanje su 1305 publikovali au
antropolo%i.)asnije su iskopavanja na ovom lokalitetu vrili arheolo%i i% mu%eja u
$arajevu,ali se videlo da je %bo situacije u tumulima antropoloki materijal slabo
o&uvan.# metalnom dobu imamo i sahranjivanje u ravnim robovima-nekropola
5E(ED"4E kod +iha*a.'va nekropola iskopavana je od 1FF5.Aom prilikom
iskopana su //3 roba sa inhumacijom i /3F robova sa kremiranim
ostacimaC1onja dolina kod Oradike na $avi iskopavana je od 1F33 do
130;.8otom se pojavila i antropoloka publikacija koja je obuhvatila 1F;
roba.'vaj materijal je o&uvan %ahvaljuju*i %emaljskom mu%eju u
$arajevu.'bavljene su i revi%ione antropoloke obrade.
HRVATSKA-
-nema sinhrono antropoloko materijala na E teritoriji koji bi davao %na&ajnije
in7ormacije.)od njih se u poslednje vreme %nantno ra%vila somatska
antropoloija,dok je 7i%i&ka antropoloija dosta siromanija materijalom.
9)ANTRO.O,O4KA NA,AI4TA GVOD!NOG DOBA SA KOJIH
NIJ! OBRADJ!N ANTRO.O,O4KI MAT!RIJA,-
-Aokom .. veka,u $rbiji je iskopavano oko ;00 nekropola,dok je obradjeno samo
-0.
-:to se ti&e vo%deno doba,takodje je vie neobradjenih nekropola-njih je /;-
1, +EA"4E F,O'D45E $ADE=E!E 15,'1(E9"
/, +E<EO": 3,O<'=1ED 16,DE1E<5
3,+E'ODE1 10,O#+EDE!E9 1-,DE=E4E
;,+DE$A'!") 11,"<E41(E 1F,$#DH"4
5,1'45E +D45"9E 1/,)EDEOEH 13,$#!E DE)E
6,H#D#O 13,)'$A'<E9 /0,!ED':
3
-,O'<#+"R 1;,4'!" 8E(ED /1,OED1':
Entropoloki materijal sa ovih lokaliteta je i%ubljen
ANTROPOLOCKE SERIJE G&OZ/ENOG /O,A - SR,IJI
-GO.OLA&A-jedna od najvanijih lokaliteta.5o 135;.iskopani su prvi nala%i i tu
se radilo o jednom kolektivnom robu sa 3/ skeleta.'vaj antropoloki materijal
nije obradjen.2edjutim kolektivni rob /. sadravao je ;F skeleta i njea je
obradio madjar 6aka.# svom radu on je dao demora7sku strukturu,podatke o
telesnoj visini dok pravi antropoloki pro7il nije jo publikovan.
-2ukarci su bili 163 cm,a ene 15F.to je preteno ni%ak rast.
K-PINO&O-je drui lokalitet .4ala%i se u $remu.5o 13/;.odine nadjena je
jedna enska lobanja sa veoma boatim robnim prilo%ima,%bo kojih je pripisana
)eltima.Entropoloki posmatrano,ona pripada dinarskom antropolokom tipu,to
%na&i da je ona starosedelac.# mladjem vo%denom dobu,i starosedela&ko
stanovnitvo ula%ilo je u nove kulturne s7ere i dobijalo nov etni&ki identitet.
-,ELA (RK&A-u 40 $rbiji jo 1353 je Oaraanin vrio iskopavanja.ispod
jedno tumula,nadjeno je /5 skeleta-taj materijal je slabo o&uvan,jer je redovno
antropoloki materijal i% tumula slabo o&uvan.
,ELOTID-1360,araanin je vrio iskopavanja,i materijal je 7ramentovan.$keleti
su ravnomerno %astupljeni i po polu i po starosti.
KRI&A REKA-takodje araanin, antropoloki materijal je takodje slabo
o&uvan."ma jedna lobanja na kojoj su konstatovana 3 trepanaciona otvora na
&eonoj i potilja&noj %oni.(a ra%liku od bron%anodobskih trepanacija koje su vrene
struanjem,ovde se vrila buenjem.'vi otvori u pre&niku imaju manje od
1cm.!reni su u ra%li&itim periodima ivota,a sama trepenacija se ne dovodi u
direktnu ve%u sa u%rokom smrti ove individue.1akleu vo%denom dobu,trepanacija
se radi buenjem.
GLO,O&IK-na 8etarskoj visoravni,iskopavao je od 13-6.odine
1.8removi*.$kupljeno je ekoliko desetina 7ramentovanih skeleta.Ai skeleti nisu
dali svoj antropoloki pro7il %bo slabe o&uvanopsti,ali su uka%ali na odredjene
bolesti-osteokoro%a kostiju,tuberkulo%ne promene,karijes %uba-bio je iroko
rasprostranjen.
RO.AJA-kod pri%rena,13-0-13-3-je mu%ej i% )osova iskopavao ,i pronadjeno je
;0-ak skeleta.'&uvanost je slaba,tako da nema antropolokih in7ormacija,prisutna
je i kremacija koja je uticala na ovakav %aklju&ak.
-PEDINE KO/ KOSTOL(A-sahrana je kombinovana.a antropoloki materijal je
solidno o&uvan.'ko 30 skeleta je sa&uvano. antropoloka anali%a je poka%ala
heteroeni sastav.)onstatovane su 1olihokrane i brahikrane lobanje.dolihokrane
imaju nalaenu duinu lobanje,a brahike7alne imaju nalaenu i irinu i visinu
lobanje.
1akle,stanovnitvo je bilo heteroeno.#klju&ivalo je brahikrrane starosedeoce i
dolihokrane doseljenike?u&estvovali u )eltskoj eMpan%iji,
10
-# starijem vo%denom dobu,na centralnom balkanu,uklju&uju*i obe strane
1rine,7ormirano je jedno je%ro brahikrani%acije koje stoji u najdirektnijom ve%i sa
postankom i ra%vojem dinarsko antropoloko tipa koji je autohton na ovom
prostoru.
10)BRAHIKRANIA/IJA5DINARIA/IJA-
-4a teritriji $rbije ima oko /00 skeleta."% veliko Evroa%ijsko prostora,imamo
ukupno 63 antropolokih serija koje se datuju u " milenijum bc.'ve serije
ispunjavaju sve kriterijume tj da bude o&uvano po 10 skeleta oba pola.(aklju&no je
da se to stanovnitvo deli na 8apadni e4r"pski k!aster,sa pod rupom koja ocrtava
autohtono stanovnitvo u koju spadaju svi balkanski nala%i vo%deno doba,i
ist"+ni a8i#ski k!aster.
-+rahikrani%acija je proces u% koji se odvija i proces 1inari%acije-dinarski
antropoloki tipCimenovanje ovo tipa krajem .". veka i%vrio je 7rancu%
1eniker,a konstatovao a je na ivom onovremenom stanovnitvu.'n a je opisao
kao brahikrani planokupitalni tip setle kompeMije i visoke stature.1akle,proces
brahikrani%acije &iji je krajnji e7ekat dinarski antropoloki tip ,odvijao se na
podru&ju centralno +alkana.8rostiranje ovo tipa i danas see od Elpa,u%du
1inarskih planina,do 4 Elbanije.# starijem vo%denom dobu,prvi put se
ustanovljava ovaj tip.
-$matra se da je brahikrani%acija nastala usled speci7i&no na&ina privredjivanja i
ishrane na odredjenoj nadmorskoj visini.$to&arstvo je dominantna privredna
rana,a mleko i mle&ni proi%vodi su dominantni u ishrani.
-8ostoji jo / je%ra brahikrani%acije i to su )avka% i Endi,:to jo vie uka%uje da
nastaje na preko 1000m nadmorske visine.
-8roces kontinuirano traje od staro vo%deno doba do danas.'metan je u
ra%li&itim periodima miracijama i prilivom novo stanovnitva.)rajem
praistorije,+alkan je pod udarom i / antropoloka procesa-eMpan%ija klta i
heleni%acija.)upinovo je boato keltskim nala%ima,kao i pe*ine kod
)ostolca.4ekropola na "si poka%ala e prisustvo ktala-tipa lobanja ljudi i%
4.Elbanije.
ETNO(ENTRIZA.-
# druoj polovini .. veka,postojala je moda da se ra%voj velikih naroda vee %a
jednobra%no poreklo?Dumuni-1a&ani,+uari-Ara&ani,Elbanci-"liri,Aa moda,%vana
etnocentri%am,%ahvatila je i nauku.
11