UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

OSNOVNA GRUPA U DRUTVU

Mentor:
prof. Dalibor Petrovi

Student:

Beograd, Oktobar, 2014.

Sadraj:
Uvod

Pretee

Elton Mejo (Elton Mayo)

Moreno (Moreno)

Levin (Lewin) 5
Vodje i upravljanje 5
Komunikacije unutar grupe

Osnovna grupa i masovno drutvo 7

Masovne komunikacije

UVOD
Postoji vie sinonima za osnovnu grupu. Ona se esto naziva primarna grupa,
mala grupa , ograniena grupa, ili samo grupa.
Malom grupom" se moe smatrati neka malobrojna grupa koja osim malobrojnosti
mora da zadovolji jo neke kriterijume. Voza autobusa sa putnicima ne ini malu grupu.
Iako je ova grupa sastavljena od malog broja osoba mi ne moemo govoriti o maloj
grupi, osim ako voza dobro poznaje svoje putnike i sree ih svakodnevno. Da bismo
mogli govoriti o maloj grupi potrebno je da se, osim malobrojnosti njenih lanova,
imeu njih uspostavlja i odreeni tip odnosa.
Ua grupa znai ograniena u broju posmatrano u odnosu na iru celinu.
Moe se govoriti o postojnju neke ue grupe unutar jedne velike organizacije. Da bi se
razumeo pojam ua grupa nije samo bitan broj njenih osoba, ve i odnosi koji je
izdvajaju od ire grupe. Drutveni kontakti se najee vre izmeu pojedinaca. Da bi se
moglo govoriti o maloj grupi, potrebno je da odnosi imaju odreenu jainu, uestanost i
dozu prisnosti.
Primarna grupa oznaava grupe koje imaju poseban znaaj za ivot pojedinaca. U
njima je povezano postojanje uih grupa i oseaji zajednikog cilja i prisnosti. Postojanje
uih grupa i oblik odnosa ne moraju biti povezani. Meutim, ua grupa nas interesuje
kada se u njoj javlja neki oblik odnosa - prisnosti.
Tesko je odrediti granicu pojave male grupe. Sudija, optueni, advokat optuenog i
tuilac prema definiciji ne ine malu grupu. Ono sto se deava izmeu ovih osoba je
odreeno strogo propisanim pravilima, pa su to tipini sekundarni odnosi. Medjutim, ako
se izmeu pojedinaca jave intimni odnosi koji se ponavljaju tokom svake ceremonije,
moe se rei da ove osobe ine malu grupu.
Osnovna grupa je porodica koja slui kao polazna taka u ovoj oblasti, ali postoji i
mnogo drugih. Sociolozi se dugo interesuju kako za porodicu, tako i za kolu, grupe
drugova i prijatelja i kriminalne grupe.

PRETEE
Elton Mejo (Elton Mayo)
Elton Mejo (Elton Mayo) je specijalista za prouavanje industrije. Moe se rei da
je poznat po ponovnom otkriu male grupe u industriji. Bio je pozvan od strane Vestern
Elektrika jer inenjeri nisu razumeli deavanja u radionicama. Pokuavali su promenom
osvetljenja da utiu na obim proizvodnje. U poetku je ova mera donosila rezultate, tj. sa
poveanjem osvetljenja, poveavao se i obim proizvodnje. Medjutim, poto obrnutim
procesom nisu dobijali isti efekat, obratili su se psiholozima.
Mejo je shvatao da se neto deava, ali nije znao ta. Uzeo je jednu malu grupu od
est radnica i prouavao ih u eksperimentalnim okolnostima. Uz pomo aparata je beleeno
sve to se deavalo u prostoriji, do najsitnijih detalja.
Dosao je na ideju da uvede pauze da se ljudi odmore, kao i uinu da im se povrati
snaga. Menjao je broj i raspored uina i pauza, i sve je paljivo beleio, od ponaanja
radnika, obima proizvodnje pa sve do klimatskih promena i zdravlja radnika.
Poto je sakupio sve podatke, shvatio je da nema bitnih podudaranja medju njima.
Na kraju su psiholozi sve povukli i vratili se poetnoj situaciji. Sve to je zapisano nije
davalo nikakve rezultate.
Potom je formirana mala grupa radnica koje su imale dobre meusobne odnose,
koje nisu imale poslovodja ni strah da iznesu svoje miljenje. Stvorena je situacija jako
4

bitna za dobro organizovano preduzee u kome se vodi rauna o uslovima rada pojedinaca.
Doli su do zakljuka da je znaajnije imati dobre odnose u malim grupama, nego bilo
ta drugo.
Moreno (Moreno)
Moreno je smatrao da treba povesti vie rauna o pojavama male grupe . Da bi se
bolje razumeli problemi pojedinaca, smatrao je da ih treba povezati sa grupom u kojoj
rade. Morenovi radovi su dobili utvren oblik, koji je on nazvao sociometrija.
Sociometrija oznaava sve to se meri u sociologiji.To danas predstavlja metod analize
malih grupa, pomou koga se prikazuje sociogram koji predstavlja veze izmeu
pojedinaca grupe.
Sociogram se predstavlja pomou krstia (koji predstavljaju pojedince), i linija sa
strelicama (koje predstavljaju veze izmeu njih). Puna linija predstavlja naklonost, a
isprekidana nepodnoenje. Strelice predstavljaju smer u kome se odvija naklonost ili
nepodnoenje. Pomou sociograma je mogue analizirati situacije grupa, kao i da se
naprave predvianja u funkcionisanju neke male grupe. Sociogrami jedne grupe bie
razliiti u zavisnosti da li se radi o emotivnim odnosima ili o zadacima koje treba obaviti.
Levin (Lewin)
Levin se smatra ocem "dinamike grupe".
Za vreme rata u Sjedinjenim Dravama, Levin je traio najbolji nain da ljude
ubedi da su parad bubrenjaka hranljiva isto kao i biftek. Okupio je grupu domaica i
organizovao predavanja na kojima su uestvovali ekonomista, dijabetiar i kuvar. Svako od
njih je davao savete vezane za svoju profesiju. Kasnije je primenio drugu metodu koja se
sastojala u tome da su domaice postavljale pitanja, a predavai su na njih odgovarali.
Ogled je pokazao da je ljude mnogo lake ubediti kada sami postavljaju pitanja jer
se tada javlja interakcija, uestvovanje i formiranje suda. Fenomen grupe je veoma bitan,
jer grupa vri obradu informacija.
Moe se analizirati i uticaj kolektivnog miljenja grupe na pojedinca. A (Asch) je
u svom uvenom eksperimentu dao pojedincima da uporede tri linije sa osnovnom merom.
Kada su odgovarali pojedinano, svi su dali tane odgovore. Medjutim, kada su odgovarali
u grupama u kojima je bilo podmetnutih asistenata, koji su davali netane odgovore, mnogi
su odgovorili pogreno.
Jedan drugi ogled vezan je za porodilite. Odnosi se na mlade majke kojima su pre
odlaska doktori savetovali da od odredjenog uzrasta bebi u kasiici daju sok od
pomorande. Iako su mlade majke elele da im dete bude dobro hranjeno, one nisu
posluale savet lekara u koga su imale poverenje.
Levin je odluio da umesto pojedinanog savetovanja majki, omogui da one same
postavljaju pitanja, izmedju kojih im je govoreno i o soku od pomorande. Druga metoda
se takodje pokazala kao efikasnija.
ovek se pritiscima razliito odupire, u zavisnosti da li ima individualno uverenje
da je neto isravno ili se oseca pripadnikom grupe koja ima isto miljenje kao on. U
drugom sluaju promena je tea jer pojedinac ne eli da prekri normu grupe.
Iz ovih eksprimenata je proizaao tok istraivanja dinamike eksperimentalnih
grupa. Pomou istraivanja stvoreno je znanje koje koriste industrijski psihosociolozi.

VODJE I UPRAVLJANJE
Za re voa (eng. leader) u srpskom jeziku nema imenice koja oznaava ta on
radi, to bi u engleskom predstavljala re leadership (upravljanje, zapovedanje). Postoji
jasna razlika izmedju pojmova upravljanje i zapovedanje. Izrazi koji se koriste za
5

upravljanje u malim grupama, koriste se i u irim zajednicama, pa se samim tim razlikuje

prouavanje osnovne i institucionalne grupe. Na primer, postoji velika razlika izmeu
pojma demokratsko upravljanje, koje je vezano za malu grupu, i pojma politika
demokratija.
Nije pogreno da se pojedinci istiu i nameu drugima da upravljaju. Jako je bitno
da ef bude istaknut, jer to ga ini efom. Medjutim, problem nastaje kada je potrebno
odrediti individualne karakteristike efa. Kada se kae za nekog efa da je portvovan,
inteligentan, poten, na odreeni nain se konstatuje da ljudi samo priznaju superiornost
efa.
Da bi se odredila uloga voe, bitna je interakcija i odnos pojedinca sa grupom.
Drugo, to odreuje vou, nije samo to to ima dobru ideju i informaciju, ve i nain na
koji je njegov predlog primljen i prihvaen od ostalih. Bitno je da ideje voe ne budu
strane idejama lanova, jer se moe desiti da drugi preuzme njegovu poziciju.
Postoje dve teze vezane za ulogu voe. Jedni smatraju da je voa onaj ko uspeva da
kontrolie druge, tj. da oni ine ono to on eli. Za druge je voa onaj ko sledi miljenja
drugih. Meutim istina se krije negde izmeu ove dve teze, a na voi je, u zavisnosti od
situacije i vrste grupe, da se pridrava jedne ili druge.
Poto postoje razliiti ljudi, jedni koji vole da komanduju, drugi koji vole da
nagovaraju, kao i oni koji vole ili ne vole da uju miljenja drugih, mogu se utvrditi i
formirati meusobno povezani obrasci upravljanja. To su autoritarni, demokratski i
ne meati se tj. liberalni obrazac. Ovi obrasci se mogu precizno definistati pomou niza
ponaanja voe.
Odredivi ove obrasce, Lipit (Lippit) i Vajt (Whyte) su sastavili grupe dece za
slobodne aktivnosti, izjednaili ih koliko je bilo mogue, i menjali naine upravljanja nad
njima. Za rukovodioce su odabrani odrasli, koji su se menjali tako da svaki rukovodilac
upravlja svakom grupom. Ovo je bilo neophodno da bi se odstranio uticaj linosti
rukovodioca. U autoritarnoj grupi, rukovodilac odluuje, daje savete, odreuje etape,
rasporeuje zadatke i daje line ocene. U demokratskoj grupi rukovodilac postavlja pitanja
i trai saglasnosti u vezi svake odluke, kritika za rad se daje u objektivnoj formi a
rukovodilac i sam uestvuje u obavljanju zadataka, za razliku od autoritativne i pustite ih
grupe. U grupi pustite ih nema napora da se dobije jedinstvena odluka, a rukovodilac ne
intervenie. Niko ne donosi odluku o etapama, svako radi ta hoe, nema potrebe za
organizacijom.
Zakljuci ovog eksperimenta su da je autoritativna grupa najproduktivnija, a
demokratska je najkvalitetnije obavila posao. Osim toga, da bi autoritativna grupa bila
produktivna, rukovodilac mora biti stalno prisutan, dok to nije sluaj sa demokratskom.
Kod nje je moral vii, i stranci su bolje primljeni nego u autoritativnoj.
Jako je bitno nauiti poslovoe da se demokratski ponaaju. Reakcije ljudi dolaze
iz civilizacije u kojoj ive. Neki su nauili da se njima autoritativno upravlja, dok drugi
nisu.
Iako nije mogue zamisliti autoritaran obrazac upravljanja gde poslovoa uestvuje
u radu, po nekad je potrebno napraviti izuzetak. Prouavajui poslovoe moe se zakljuiti
da neke demokratske crte koje poslovoe izraavaju podstiu produktivnost radnika. Ipak,
najbolje su prihvaene poslovoe koji se ponaaju upravljaki (autoritativno), a ne
demokratski.

KOMUNIKACIJE UNUTAR GRUPE

U zavisnosti od strukture grupe informacije i ideje e bre ili sporije, odnosno lake
ili tee stizati do svih lanova. Zbog toga su one jako bitne zbog uinka na efikasnost i
moral grupe, kao i na tip upravljanja.
Moe postojati veliki broj ema struktura. Bavela (Bavelas) u jednoj klasinoj
studiji zadrava pet ema. To su:
1. Petougaona
2. Kruna
3. ema neprekidnog lanca
4. ema u obliku slova Y
5. ema u obliku krsta
Sve grupe se mogu uporediti po centralizaciji. Primer za centralizovanu strukturu je
krst, koji predstavlja dobru strukturu u pogledu brze razmene informacija, a samim tim i
breg reavanja problema. Manja je mogunost da doe do greke, ali istraivanja
pokazuju da je moral kod ovih osoba nii i da su manje zadovoljne. Nasuprot krstu, kruna
struktura predstavlja primer necentralizovane strukture. Za osobe u njoj je eksperiment
interesantan, ali su manje raspoloene da ponovo ponu. Naravno, uvodei razne varijable,
ne moemo tano odrediti koji je tip strukture efikasniji. Za razliite probleme najbolje je
koristiti razliit obrazac upravljanja unutar strukture.
Stil upravljanja se svodi na odredjenu strukturu grupe i uticanje na razmenu
informacija unutar nje. Tako e se, na primer, autoritarni voa truditi da centralizuje
komunikacije i smanji njihov broj.
Veoma je znaajno pravilno odrediti gde je potrebno koristiti centralizovanu a gde
necentralizovanu strukturu. Za radnike na gradilitu bitno je da postoji jaka centralizacija,
jer e ona imati najmanje tetnih posledica. Nasuprot njima, za radnike istraivake
laboratorije veoma je bitno da nisu povezani u centralizovanu strukturu, jer se njihov rad
svodi na stvaranje informacija, tj. neophodno je da svaki radnik moe da slobodno iznese
svoje miljenje i otkrije nepredviene okolnosti.

OSNOVNA GRUPA I MASOVNO DRUTVO

Nije jednostavno primeniti laboratorijska istaivanja na stvarni drutveni ivot. Da
bi ovo bilo mogue potrebno je prouiti funkcionisanje stvarnih grupa u strukturama i
organizacijama u kojima one svakodnevno funkcioniu.
Primena ovih istraivanja je, izmeu ostalog, vrena zahvaljujui ratu. To
prouavanje su napravili ils (Shils) i Janovi (Janowitz). Zakljueno je da na vojnike
imaju vei uticaj njihove stareine, meulini odnosi u vodu i njihova lina situacija nego
sama ideologija i rodoljublje. Posmatrajui birokratske strukture (u armiji, upravi,
fabrici...) mogu se potvrditi rezultati ankete iz Vestern Elektrika.
Mnogi su vrili prouavanje oblika elementarnih grupa izvan institucija. Traer
(Thrasher) je prouavao gangstersku sredinu u ikagu i pokazao razliite tipove strukture i
ivota u njima. Vajt (W. F. Whyte) je prouavao strukturu mladih radnika u predgrau
Bostona. Nakon etiri do pet meseci, koliko je proveo sa ovom grupom, on je video emu
strukture, iako je drugi nisu bili svesni. U toj emi je prikazana uloga voe, koja podsea
na demokratski tip, ali je mnogo sloenija jer se pored njega nalaze i osobe koje mu
prenose informacije.
Slinu situaciju je opisao i Bart (F. Barth) kod Basera, nomadskog plemena sa juga
Irana. Takoe, uloga voe nije samo da upravlja plemenom, ve da oseti vladajuu
tendenciju i da postupi u skaldu sa njom. Nepotovanje tueg miljenja moglo bi dovesti
do cepanja plemena.
7

Osnovna grupa ima veliki znaaj i u masovnim drutvima. Na promenu miljenja

neke osobe u masi vei uinak imaju promene linih odnosa unutar grupe, nego razliiti
vidovi propagandi kao to su novine, radio, televizija...
Primer za ovaj uticaj je ministar poljoprivrede u Sjedinjenim Dravama, koji je,
zahvaljujui savetnicima koje je postavio u razliite poljoprivredne oblasti, uspeo na brz i
efikasan nain da edukuje poljoprivrednike o korienju dobrih agrotehnikih sredstava.
Nije gubio vreme sa masom poljoprivrednika.

MASOVNE KOMUNIKACIJE
U industrijskom drutvu se koristi igra znakova, simbola i stereotipnih predstava.
Da bi pojedinac mogao da odredi svoje mesto u svetu i drutvu u kome ivi,
neophodno je da poseduje odreenu predstavu o tom svetu. U tradicionalnom drutvu on tu
predstavu nee dovesti u pitanje, ona mu je dovoljna za ceo ivot.
U industrijskom drutvu se pomou medija dozvoljava pojedincima da odrede svoje
mesto u drutvu. Norme su tesno povezane sa stereotipima, pa manipulatori simbolima
prikazuju filmove i novine da lie na nain kako se ljudi ponaaju u stvarnom ivotu.
U masovnom drutvu veoma je vano da pojedinci razumeju jedni druge i da se
stave na mesto druge osobe (empatija) zbog uspostavljanja dijaloga. Kod tradicionalnog
drutva to nije sluaj, jer u njemu svi znaju sve o drugom. Odravanje ankete predstavlja
odgovarajui metod istraivanja u masovnom drutvu, dok kod tradicionalnog drutva
stvara osetljive probleme, upravo zbog problema empatije.
U tradicionalnoj civilizaciji je razgovor bio glavna drutvena razonoda, dok u
industrijskoj civilizaciji pojedinac u tampi i medijima nalazi stereotipe koji su mu
potrebni u njegovim meulinim odnosima.
Postoje znaajne razlike izmeu tradicionalne i industrijske osnovne grupe. U
tradicionalnom drutvu osoba provodi itav ivot u krugu porodice i grupe suseda, dok u
industrijskom osoba uestvuje u brojnim grupama (porodinim, profesionalnim,
politikim... ).
Informacija u masovnoj komunikaciji se od odailjaa (novine, televizija)
istovremeno prenosi do uobiajenih primaoca, kao i do osoba koje mogu imati veliki
znaaj za njeno irenje. Zahvaljujui njima uobiajeni primaoci formiraju miljenje i lake
donose odluku. Na formiranje miljenja pojedinca veliki uticaj ima osnovna grupa u kojoj
osobe od uticaja iznose svoja miljenja i stavove. U industrijskom drutvu uticajni ljudi
esto pripadaju istom sloju kao i oni na koje utiu.
U tradicionalnom modelu, u kom se pojedinci meusobno poznaju, veliki uticaj na
miljenja drugih ima osoba koja je na visem rangu u drutvenoj skali, tj. koja je uticajnija.
U zavisnosti od tipa uticaja i poruke, Amerika istraivanja su definisala dve vrste
uticajnog oveka: lokalnog i kosmopolitskog. Uticajni kosmopolitski ovek (eng. gate
keeper) se nalazi malo izvan grupe na koju eli da utie. Njegova uloga je da prikuplja
informacije, da ih razume i prenosi. On takoe odluuje koje informacije e proslediti u
grupu, a koje ne. Kontrola informacija je njegov instrument moi, i ona mu dozvoljava da
upravlja. Njegova situacija je bliska ugledniku tradicionalnog drutva.
Uticajni ovek lokalnog tipa malo kontaktira sa spoljnim svetom. On je zarobljen
u grupu, dobro poznaje njene lanove, i predstavlja sociometrijsku zvezdu. Daje malo
informacija grupi, ali joj pomae da protumai informacije i donese pravu odluku. U ovoj
grupi ne postoji kolektivno razmiljanje, ve se miljenje uticajnog oveka smatra
ispravnim.

Liberalni politiki mislioci su verovali da su uoili slabljenje uloge porodice u

"masovnim" drutvima. Istraivanja su pokazala da nema suprotnosti izmeu osnovne
grupe i "masovne" civilizacije. Svi uestvuju u udruenjima i grupama koje su sve brojnije.
One su veoma znaajne za prouavanje strukture drutva.

Literatura:
1. Mandra, A. (2001). Osnovi sociologije.

10