Vladika Nikolaj

Teodul
Umesto predgovora
Delo "Teodul napisao je vladika Nikolaj u toku zime 1941/2. godine u manastiru
ju!ostinji. "am vladika govorio je da delo nije zavr#eno i da tre!a jo# napisati nekoliko
poglavlja. $e%utim& kako je jednoga dana vladika prekinuo rad na "Teodulu"& tako je i
ostalo. 'n se do(nije nije vra)ao na to delo. *li se ne prime)uje da delo nije dovr#eno& jer
svako poglavlje tema je za se!e i (elina.
+ada su Nem(i okupirali ,ugoslaviju 1941. godine& oni su od prvi- dana po.eli pretresati
i prekopavati manastir /i.u i pokazivati puno nepoverenje prema vladi(i Nikolaju. 0rlo
su .esto dolazili u /i.u i satima saslu#avali episkopa Nikolaja& dok mu najzad nisu
otvoreno rekli da ga oni ne)e trpeti kao aktivnog episkopa na epar-iji& nego mora da se
povu.e i epar-ijske poslove prepusti drugome. 1osle odluke "vetog *r-ijerejskog
"inoda& kojom se za zamenika episkopu Nikolaju odre%uje iz!egli episkop
2letovskostrumi.ki 0ikentije& vladika Nikolaj je ta.no na 1etrovdan 1941. godine
pre!a.en u manastir ju!ostinju i tu kon3iniran.
Tu& u ju!ostinji& gde je vladika Nikolaj proveo godinu i po dana& odnosno do de(em!ra
mese(a 1942. godine& kada je pre!a.en u manastir 0ojlovi(u& u 4anat& episkop Nikolaj je
mnogo radio 5 pisao. +ako nije !io vezan nikakvim zvani.nim epar-ijskim poslovima&
on je (elo vreme upotre!io na pisanje. 6 pisao je i napisao je vrlo mnogo. ,a mislim da )e
se s punim pravom ju!ostinjski period o!ele7iti kao pose!no i veoma zna.ajno
poglavlje u 7ivotu i radu episkopa Nikolaja. Teodul je jedan od prvi- i najzna.ajniji-
vladi.ini- radova u manastiru ju!ostinji. 'vim svojim delom vladika je -teo& kako je to
sam govorio& da poka7e koliko je jevan%elska misao nesravnjeno vi#a i du!lja od
najtananije i najdu!lje dojevan%elske misli 5 indijske misli& a pogotovu koliko ,evan%elje
prevazilazi misao ostali- naroda. 2!og toga vladika Nikolaj u Uvodu "Teodula"& u
nekoliko poglavlja& iznosi ukratko "mudrost 6ndije& pa ka7e8 "Daj& Teodule& jednu
ora-ovu ljusku& da u nju sru.imo svu .ove.iju mudrost 6ndije kroz -iljade godina& sve
0ede& sav 4udizam& i sve Tantre i $antre& i (elu $a-a!-aratu i tajanstvenu re. *U$. U
jednoj ora-ovoj ljus(i mo)i )e stati .etiri osnovne i glavne ideje..." Drugim re.ima&
Teodul vladike Nikolaja je jedna vrsta istorije o 9ristu gledana kroz indijsku 3iloso3sku i
religioznu misao. +ao #to je do(nije vladi.ino delo ",:D6N6 ;'0:+'jU4*<& opet
istorija o 9ristu gledana iz :vrope& odnosno& kroz evropsku 3iloso3sku i religioznu misao.
Uvod
1. Praina
"edi& Teodule. *jd da sednemo o!oji(a& da se odmorimo od pra#ine. 1ita#& na #to da
sednemo= "ednimo !a# ovde na drumu& na pra#inu. "ednimo na ono #to odavno sedi na
nama& na dragu nam pra#inu& koja nas je i zamorila. "ednimo sami za se!e.
Ne mr#ti se& Teodule. 2ar ti je nemila ova drumska pra#ina= >le od te iste pra#ine
sa.injeno je i telo tvoje& najmilija ti od svi- pra#ina u svetu. 'd te iste pra#ine sazdana su
sva tela& sve o.i& sve ruke& sve glave& sva sr(a? od nje su i sve zvezde.
Nisi li .uo na opelu umrli- pesmu8 ""pomenu- se proroka koji vapija#e8 ja sam zemlja i
pepeo= Nisi li i ti -odio po nekom starom gro!lju pa gaze)i po ujedna.enim gro!ovima
pitao se8 "+oje li je (ar& a koje voin? ko li je !ogata# a koje siroma#ak= >ledao si u
pra#ini ujedna.eno sve #to je nekad !ilo iz pra#ine uzdignuto razjedna.eno.
Tom ujedna.enju gredimo i ja i ti? -itno& nezadr7ivo -ode)i "kuda sve 7ivo -odi& u
pra#inu& u pepeo& u pokoj !ez avaza& u podno7je novi- putnika& dvonogi-& .etvoronogi-&
stonogi-. 1ra#ina na#eg mozga ne )e misliti. 1ra#ina na#eg sr(a ne )e ose)ati. Niti )e
pra#ina na#i- o.iju gledati& ni pra#ina u#iju slu#ati& ni pra#ina jezika govoriti. 4i)emo
istovetni sa ovom drumskom pra#inom& na kojoj sad sedimo i na koju se ti tako mr#ti#&
Teodule moj.
2a#to se mr#ti# na ovu drumsku pra#inu& putni.e iz neznanog grada u neznani grad& za#to
se na nju zlovoljno mr#ti# a ne mr#ti# se na pra#inu tela svoga& li(a svoga& o.iju i usta i
jezika& i ruku i nogu svoji-= Nije li isto i jedno i drugo& !a# sve svejedno= Dosledan !i !io
kad !i one pra#ine podjednako ili voleo ili mrzeo& ili pak prema o!ojima ravnodu#an !io.
Uprlja)e# se& veli#= @ta )e# uprljati= 9aljinu tela svoga& -aljinu -aljine svoje=
Najspolja#nije mo7e da uprlja samo ono #to je najspolja#nije. 'no #to prlja& ono i pere.
*ko mast prlja& sapun od masti pere. 2ar i voda nije pra#ina= *ko ti drumska pra#ina
uprlja -aljine& voda )e i- oprati. *ko li se pak unutra u te!i ne#to uprlja& samo ne#to
unutra#nje mo7e to da opere. No sad za sad ne)emo govoriti o unutarnjem prljanju i
.i#)enju. To je ne#to visoko i daleko. Nego sedimo spokojno& pra#ina na pra#ini& i
razgovarajmo o pra#ini.
2.
aren grad
1ogledaj& Teodule& kako se #areni svet oko nas. +ako se sve #areni u raznim !ojama i
o!li(ima i merama i razmerama. 6 dole na zemlji i gore na svodu ne!esnom. @ta je sve to
do pra#ina& isto kao i moje i tvoje telo& i moje i tvoje o.i& i moje i tvoje sr(e=
0aistinu ovaj svet je @aren grad. +o ga sagradi= +ako ga sagradi= 2!og .ega ga sagradi=
To su tri mu.e)a pitanja& i .etvrto ne postoji. $i znamo jedino da ga sagradi iz pra#ine.
0isine i nizine su od pra#ine i pra#ina& ven(i planinski i ravnine podplaninske& #ume i
stene& trave i (ve)e& gradovi i dvorovi 5 sve je od pra#ine i sve je pra#ina. 6 ljudi? da& i
ljudi. "ede)i na ovoj pra#ini& ko zna na .ijem li(u sedimo& ili na .ijim o.ima& ili na .ijem
sr(u. 0etar je mogao di)i pra#inu od mrtvi- tela i razvejati po svetu. 6 to je svakako
u.inio? i neprestano .ini. 0etar je jedna sila& koja ni 7ive ni mrtve ne ostavlja na miru.
0etar spolja#nji i 5 vetar unutra#nji.
6 pra#ina je sila. Upravo sve sile prirodne nalaze se u pra#ini. U njoj je i zemlja i vetar i
oganj i voda. U njoj je i magnetizam i elektrina. U njoj su i molekuli i atomi i elektroni i
protoni& i jo# privla.na i od!ojna snaga. Neprimetno ona prima zrake iz vasionski-
svetila& i neprimetno sama zra.i. +ao da prima dar i daje uzdarje? ili prima pozdrav i
otpozdravlja. +a7u& ko !i razumeo jednu trun pra#ine razumeo !i vasionu.
Do sad niko nije razumeo. Da li )e ko ikad razumeti= Delenjem i usitnjavanjem ljudi su
-teli razumeti pra#inu. No #to god su dolazili do manji- delova& nailazili su na ve)u tajnu&
na ve)e .udo. Najsitniji delovi jedne truni pra#ine isto su tako veliko .udo kao i najve)e
zvezde u vasioni. 'no #to ljudi vide kroz teleskop i mikroskop podjednako zaprepa#)uje.
Aazdaljina izme%u znanog i neznanog ne smanjuje se nikako? ne& nego raste. Na lavirintu
7ivota i !i)a ljudi nisu mogli sami od se!e do sad napipati ni vrata ni prozor. Nailaze
neprestano na nove okuke i prevoje i vijuge? ovde u ovom lavirintu svetskom& ali nikako
na vrata ili prozor.
Da li @aren grad ima vrata i prozore= Da li ima klju.eve& i ko dr7i klju.eve @aren grada u
rukama= To su prastara pitanja& koja ni u jednom pokolenju nisu izlazila iz uma niti
silazila sa jezika ljudski-. ,edno je samo !ilo za sve jasno8 da se iz pra#ine di7emo i u
pra#inu sru.ujemo. +olevka nikad nije mogla zasititi gro!lje& niti se gro!lje moglo
odupreti vetru& da njegovu pra#inu digne i upotre!i za nova tela.
"un(e pokazuje razli.nost? mrak ujedna.uje sve. '!la.na no) ujedna.uje sve kao gro!. 6
u takvoj no)i @aren grad se ne #areni. Tako i !udan .ovek vidi razli.nost& dok .ovek
uspavan sve ujedna.uje kao no)& kao gro!. 2ar ne sluti#& Teodule& da i u .oveku ima ne#to
kao sun(e i kao mrak= +ako !i ina.e .ovek imao i oso!inu sun(a da razlikuje i oso!inu
no)i da ujedna.uje= @ta je to prvo a #ta drugo u .oveku= 6 ovo je prastaro pitanje 7itelja
@aren grada i putnika u lavirintu. 1itanje glodano no nesvareno? re#avano no nere#eno. To
pitanje z!unjuje sve koji& kao ja i ti do sad& govorimo o .oveku samo kao o pra#ini. ,er
izgleda da pra#ina !i)a ljudskog nije sve pra#ina& i da ona skriva ne#to u se!i #to nije
pra#ina. Ne#to #to se malko di7e iznad pra#ine kao davljenik iznad potopa? #to kontroli#e
pra#inu& #to .ak i vlada nad pra#inom.
*j& Teodule& moramo po)i u neku stariju pra#inu. 'va na kojoj sedimo sada izgleda da je
mlada& da je vetrom skoro navejana& i da su ljudi na njoj malo razmi#ljali& te malo njeni-
tajni doku.ili. 1o%imo dakle u 6ndiju& u zemlju majku svi- 3iloso3ija& svi- misaoni-
napora i svi- za!luda pre o.ekivanog $esije sveta.
3.
Indija
Aum, aum, om, om, om! va Indija a!"e ovu re#, danju i
no"u, gra$ani i %elja&i, 'ramini i !arija, mudra&i i !ro%(a&i, rii
i guri, jogi i )akiri, od *ejlona do +imalaja i !reko ovi,, i od
-enare%a do ara!%ke .a'e. Nema re#i u ljud%kim je/i&ima,
koju ljudi #e"e i/govaraju a manje ra/umeju.
0revni (uma#i Vedan(i %vakako %u /nali /na#enje (e re#i. 1anu
i Valmiki morali %u /na(i. Tako i -uda, koji je dane i no"i
!rovodio u i/govaranju ove re#i aum 2om3, i u#io %voje
u#enike kako da reguliu di%anje !ri i/govaranju re#i om. No
reka vremena, 'ujnija od %vake reke, !o(a!a u %voje virove ili
odno%i u /emlju nedo$iju i %mi%ao mnogi, re#i ljud%ki,. 4judi
!rodu5uju da i, i/govaraju, no 'e/ %mi%la, kao ma$iju, kao
(ali%man6 vie kao /vuk nego kao re#, da 'i (o'o5 (im /vukom
!rivukli neku %re"u %e'i ili od'ili ne%re"u. Tako i ve"ina
Indijana %ada i/govara re# om. No )ilo%o)i indij%ki i %avremeni
(uma#i Vedan(i daju naro#i(o o'janjenje re#i om. 7vako8
A o/na#ava %vaku (var.
U o/na#ava li#no%( #oveka, 9a, :go.
1 o/na#ava odri&anje, nega&iju.
0akle8 7vo 9a Ni%am. U (o god ja !ogledam, i %ve (o
#uv%(vima do(aknem, (o ni%am ja. I /a moje (elo ja ka5em 7vo
9a Ni%am. 9er je (elo Prakr(i, ma(erija, !raina. A ja ne
%!adam u !rainu. 9a %e %a%(oji uglavnom i/ onoga (o %e
%an%kri(%ki na/iva8 ;iva, A(ma i Prana, (j. 0ua, 0u, i Um. 9a
ne umire %a %mr"u (ela. <ada (elo umre, dua ula/i u drugo
(elo, %,odno %vojoj <armi, (j. %,odno %vojim delima i 5eljama i
#e5njama u ranijem (elu. I (ako jedna dua javlja %e u
'e/'rojnim (elima i 5ivi, mo5e %e re"i, ve#no u ovome ve#nome
%ve(u. 9er je ovaj %ve( 'e%krajan u vremenu i u !ro%(oru. Pa
!o(o na lavirin(u ovoga %ve(a nema ni vra(a ni !ro/ora, (o
dua #ove#ja nema kuda nego i/ (ela u (elo do 'e%krajno%(i.
am -uda je /a %e'e (vrdio, da %e dua njegova javljala i 5ivela
u ovome %ve(u =>.>>> !u(a! 9edini na#in, da %e dua o%lo'odi
ove am%are, ovoga !ro&e%a %ve(%kog i %eljenja, i 5ivljenja,
%ko!#ani, % (oliko jada i !a(nje, je%(e, !o -udinoj nau&i, da %e
#ovek /gadi na 5ivo(, i da u'ije u %e'i %vaku 5elju /a 5ivljenjem,
u ma kakvom (elu i u ma kom o'liku. Ako neko u%!e da !oga%i
u %e'i oganj %(ra%(i /a 5ivo(om i i#u!a i/ korena kli&u 5elje /a
ma #im u %ve(u, onda dua njegova !rela/i u Nirvanu, (j. u
'e%ve%no ni(a. To je na/va(o 1oka, ili 1uk(i, (o "e re"i
7%lo'o$enje. 7%lo'o$enje od 5ivo(a. 0o ovog o%lo'o$enja
dola/i %e (ekim a%ke(i/mom, ne#uvenim i nevi$enim u ma kom
drugom kraju %ve(a i u ma kom drugom %i%(emu vere ili
)ilo%o)ije. ?adi #ega (akav (eki a%ke(i/am i u5a%no )akir%ko
%amomu#enje@ <a5u radi 1oke, radi 7%lo'o$enja. A (o
o%lo'o$enje je%(e o%lo'o$enje od 5ivo(a, je%(e ve#no ni(a,
ve#na %mr(.
0aj, Teodule, jednu ora,ovu lju%ku, da u nju %ru#imo %vu
#ove#ju mudro%( Indije kro/ ,iljade godina, %ve Vede, %av
-udi/am, i %ve Tan(re i 1an(re, i &elu 1a,a',ara(u i
(ajan%(venu re# A U 1. U jednoj ora,ovoj lju%&i mo"i "e
%(a(i #e(iri o%novne i glavne ideje %ve indij%ke mudro%(i, a (o %u8
1. 0ua nije !raina ni od !raine, nego naro#i(o 'e%mr(no 'i"e
u !raini (ela6
2. ve( je ovaj 'e%krajan u vremenu i !ro%(ran%(vu6 u njemu %u
%ve due, %va (ela, %vi du,ovi i %vi 'ogovi6 i/ ovoga %ve(a nema
%e dakle kuda6
3. <arma o!redeljuje 'udu"u %ud'u due, i
A. A%ke(i/am je neo!,odni u%lov %(varanja nove karme i
!o'oljanja 'udu"eg 5ivo(a due i njenog kona#nog
o%lo'o$enja od (ela.
va veli#ina indij%ke mi%li %a%(oji %e u u!ornom (vr$enju, da
dua ljud%ka nije !raina nego da ona kao no%ila& 5ivo(a
go%!odari nad !rainom. am %an%kri(%ki na/iv due ;iva
ka/uje, da je 5ivo( u dui a ne u (ele%noj !raini. 7vo %a/nanje
indij%ko, koje %u no%ili do %ada milijarde ljud%ki, 'i"a u Indiji,
mo5e da !o%(idi one ,ri"ane evro!%ke, koji duu %a !rainom
i/jedna#uju. No indij%ko u#enje o ve#no%(i i 'e%krajno%(i ovoga
%ve(a !red%(avlja mrak do%(ojan !la#a i kukanja. Ta o%novna
/a'luda !rou/rokovala je %ve druge je/ive /a'lude Indijana.
9er ako je ovaj %ve( ve#an i 'e%krajan, onda nema me%(a /a
drugi %ve(. 7nda ni 'e%mr(na dua nema kuda da i/a$e i/
ovoga %ve(a, nego i/la/e"i i/ jednog (ela ula/i u drugo, i (ako
'e/ kraja. Ta /a'luda je -udin kamen %!o(i&anja, i majka
-udi/ma. A (u /a'ludu ra/'ija #ak i moderna nauka
(vr$enjem, da je ovaj va%ion%ki %ve( ograni#en i vremenom i
!ro%(ran%(vom, (j. da je !o%(ao i da "e !re%(a(i. 7d (oga %e ra$a
nada, da ovaj %ve(%ki lavirin( mo5e da ima vra(a i !ro/ore
!rema jednom drugom %ve(u, u koji 'i due ljud%ke odvojene
od (ela odla/ile i/ ove %ve(%ke am%are.
A.
4judi i 'ogovi kao %ko(ovi
Ne mo5e #ovek, Teodule, !oni/i(i %e'e a da ne !oni/i -oga
%voga, ni(i mo5e !oni/i(i -oga a da ne !oni/i %e'e. I%krivljena
mo(ika, kova#u !oruga6 /amu"en i/vor, mu(an i !o(ok. U
ne/na'o5nim narodima !oni5eni %u i ljudi i 'ogovi do %ko(ova.
4judi %u klani i %agorevani kao %(oka na 5r(vu /lim 'ogovima,
a /mije, 'ikovi, majmuni i (i&e o'o5avani %u kao !ravi 'ogovi.
7d ovoga %e re(ko mogao na"i i/u/e(ak ma u kome narodu na
kugli /emalj%koj !re +ri%(a. Bak ni mi%aona Indija nije u (om
#inila i/u/e(ak. Cemlja najdu'lje )ilo%o)ije na %ve(u,
naj%u!(ilnije !%i,ologije i najve"i, ljud%ki, na!ora,
in(elek(ualni,, in(ui(ivni, i moralni,, Indija je ki!ila i
!enuala %e od mnogo'o5a#ki, /a'luda ne manje nego mra#ni
:gi!a( i !ovrna 9elada, ili gro/na irija i +aldeja.
Nigde %e ljudi ni%u mogli u/di"i do %a/nanja o jednom
%vemo"nom i #ovekolju'ivom -ogu. Ako %e gde i /a%ve(lu&ala
vera u (akvoga -oga, odma, mu %e %(varao ravnomo"an
!ro(ivnik, 'og nemorala i ruenja, /lo(vor i nenavidnik ljudi,
!red kim %u %e 'edni ljudi morali o(ku!ljiva(i velikim 5r(vama.
Tako %e u Indiji javlja iva, 'og ruenja, kao ravno!ravan #lan
(ri!le(a8 Vinu, -rama i iva. U :gi!(u %u 7/iri% i I/i% u /avadi
/'og /lo#ina nad +oru%om. U 9eladi Cev% je #e%(o nemo"an
!red #i(avom gangom nemoralni, i !ako%ni, 'o5an%(ava.
9edva u%!eva da %e odr5i na vla%(i i in(riga &iganije olim!ij%ke.
U Per%iji 7rmu/d vodi lju(u 'or'u !ro(iv %vog %u!arnika
Arimana. U iriji #udovini 1olo, nena%i(o gu(a ljude kao
5r(ve. Na ameri#kom kon(inen(u i !o o%(rvima Ti,og okeana
%li#na %u 'o5an%(va %a %li#nim a!e(i(om. 7'o5avanje /mija
o!(a je !ojava kod %vi, ne/na'o5ni, naroda. 7naj (o %e kro/
/miju javio !rama(eri :vi, u%!eo je % -o5jim !o!u(anjem
da %e name(ne rodu #ove#jem kao neo!,odno 'o5an%(vo. 7n je
nau#io ljude ma$ijama i vrad5'inama. am !oni5en on je #inio
%ve da !oni/i -oga i ljude.
4judi %u !rimali /lo'na vnuenija /mije !rei%!odnje, i /avoleli
%u mrak vie nego %ve(lo%(, la5 vie nego i%(inu, vrad5'ine vie
nego do'ra dela6 !overovali %u vie u 5r(ve nego u milo%(, i u
kamene i drvene idole vie nego u -oga %vemogu"ega, i u /mije
i druge %ko(ove vie nego u %voga jedinoga Tvor&a i 7&a.
U nekim narodima ljudi %u u/di/a(i 2ako je (o u/di/anje3 u red
'ogova, naro#i(o vladari i ,eroji. 9er nije 'ilo nigde nekog
mnogo'o5nog !an(eona, kome %e ni%u mogli dodava(i novi
'ogovi. Domila $u're(a ne !ro(e%(vuje kad mu %e novo $u're
dodaje. amo i%(ina ne (r!i dodavanja i odu/imanja. Tako %u
neki "e%ari u ?imu !roglaavani od ena(a /a 'ogove, i une(i u
!an(eon rim%ki. -ogdi,an, &ar kine%ki, %ma(ran je oduvek kao
%in ne'a, kao 'o5an%(vo. 1ikado u 9a!anu i do %ada %e %ma(ra
'o5an%(vom i 'o5an%kog !orekla. I mnogi /nameni(i %amuraji,
kao rodolju'i uvr(eni %u u 'ogove, %a ,ramovima i
5r(vo!rinoenjem nad nji,ovim gro'ovima. Pa ako
o'ogo(vorenje ljudi i/gleda ne(o 'olje nego o'ogo(vorenje
/mija, i!ak je i ono kao i ovo %ve od Eo&a %vake la5iF i %vakog
na%ilja. ve je %ra#una(o i u!u"eno na !omra#enje ljud%kog
uma, na ra/vra"anje %r&a i na /lo#in6 u krajnjoj liniji na
o#ajanje i ludilo %vega #ove#an%(va.
I /ai%(a u vreme !ojave 1e%ije u %ve(u, %ve( je li#io na (amni&u
i ludni&u6 ne %amo li#io, nego 'io 'a !rava (amni&a o#ajnika i
'olni&a %uma%edi,. av je E%ve( u /lu le5aoF. A /a 'olji %e %ve(
nije /nalo. 9er ni indij%ka Nirvana ni jelin%ki +ade% ni%u 'ili
o#ajnim ljudima nikakva u(e,a. Ca(o %u i govorili neki jelin%ki
)ilo%o)i, %agla%no %a %i'ilama, !roro#i&ama rim%kim8 amo neki
'og mo5e %!a%(i %ve(.
1.
eme i %eme
"jeme je rije. 4o7ija
uka B& 11.
U ti#ini zimske zvezdane no)i? u glu-oj ti#ini jedne podzemne pe#tere rodio se $esija&
"pasitelj sveta.
Na 6stoku zvezde izgledaju !li7e zemlji& i du-ovni svet ose)a se !li7e ljudima& nego na
2apadu.
'd kakvog se semena rodio 9ristos= *ko od .ove.jeg& ne !i mogao !iti "pasitelj ljudi ni
lekar !olesnika. ,er je u semenu krv& a u krvi du#a. Du#a ljudska pak !ila je zara7ena
zlom& a od zle du#e zla krv& tlo i seme. Tvora( je u.inio od jedne krvi sav rod .ovje.iji.
CDela *p. 1D& 2E.F 2na.i& sve adamsko seme u krvi ljudskoj !ilo je kvarno i !olesno.
$esija od takvog semena !io !i !olesnik& koji ulazi u !olnisu da le.i !olesnike& i
sumas#ed#i koji ulazi u ludni(u da is(eljuje sumas#ed#e. Takvi- la7ni- $esija javljalo !i
se u svetu mnogo. +ao ku7nim me%u ku7nima njima se moglo doviknuti8 ekaru& izle.i
sam se!e.
$esija mora !iti zdrav? ne& nego samo zdravlje i izvor zdravlja. Ni u njegovoj krvi ni u
du#i ne sme !iti nikakvog trulog nasle%a& nikakvog adamskog i kainskog !remena zla&
zlo.ina& !ratou!istva& !ogo!orstva& la7i ni nasilja& nikakve odgovornosti& za roditeljske i
praroditeljske gre-e. 'd da-a Njegovog zdravlja tre!a da i#.ezavaju !olesti& od .istote
Njegove du#e tre!a da !e7e ne.isti du-ovi& od ozona (elog Njegovog !i)a da se osve7ava
(ela ku7na atmos3era& u koju se 'n spustio saviv#i ne!esa k zemlji.
'd kakvog se dakle semena rodio 9ristos& Teodule= Nesumnjivo od ne.ove.jeg i
nezemnog. +o !i to od !olesnika zemaljski- mogao znati i slutiti& po olenjenoj pameti
ljudskoj& da ne!esni vesnik >avril nije o!javio i o!jasnio=
+ada se upla#i sveta Devojka od pojave sjajnog ar-istratiga ne!esne vojske u Nazaretu& u
ku)i star(a ,osi3a& re.e joj >avril8 Ne !oj se $arija. ,er si na#la milost od 4oga. 6 evo
zatrudnje)e# i rodi)e# sina& i nadjeni mu ime 6sus. 'n )e !iti veliki& i nazva)e se "in
"vevi#njega& nazva)e se "in 4o7ji... <arova)e& i (arstvu njegovom ne )e !iti kraja.
* kada nevina i naivna $arija detinjski upita8 +ako )e to !iti kad ja ne znam za mu7a&
odgovori joj vesnik ne!esni8 Du- "veti do)i )e na te!e& i sila "vevi#njega osjeni)e te... U
4oga sve je mogu)e #to re.e.
Nisu li sva semena& Teodule& i !iljna i 7ivotinjska postala po re.i Tvor.evoj= Upravo&
praiskono seme i jeste re. Tvor.eva. 1o sili Njegove re.i postalo je i .ove.je seme u
prvom .oveku& prao(u roda ljudskog& *damu. 6 re.e 4og& i !i tako& stoji napisano na
prvoj strani +njige /ivota& koja jedina svetli u -rpama mra.ne i#arane -artije.
Tako re.e 4og& da sveta devi(a $arija rodi 9rista& i !i tako. @ta se mo7e odupreti re.i
4o7joj= Njoj se nije mogao odupreti mrak kada !og re.e8 Neka !ude svetlost? nego !i
svetlost. Niti joj se mogla odupreti zemlja& kada joj 4og zapovedi& da pusti iz se!e travu i
!ilje sa semenom. Niti joj se mogao odupreti vasionski mra.ni prostor kada 4og re.e da u
tom prostoru zasija sun(e i mese( i zvezde. Niti se voda i vazdu- usudi#e re)i8 Ne mo7e&
kada i- 4og ispuni ri!ama i ti(ama. Niti se pra#ina zemaljska uz!uni kada za!ruja
nared!a 4o7ja& da iz nje postanu 7ivotinje& i sva stoka& i sve zveri zemaljske po vrstama
nji-ovim. Niti pra- zemaljski uzma.e kada ga Umetnik nad umetni(ima uze za materijal
.oveka& najuzvi#enijeg stvorenja "voga na zemlji.
0aistinu& tako se ni#ta na ne!u i na zemlji nije moglo odupreti re.i 4o7joj8 Neka se od
pre.iste devi(e $arije rodi 6sus 9ristos& "pasitelj sveta. Nego .im 4og re.e& tako i !i. 6
za.e $arija po re.i 4o7joj& i rodi sina i nadenu mu ime 6sus. 4ez po-oti telesne i !ez
volje mu7a& nego od 4oga.
' Teodule& #ta poma7e i seme !ez sile i volje 4o7je= 1omisli& koliko je u svetu
nerotkinja& ne z!og oskudi(e semena nego z!og oskudi(e 4o7jeg !lagoslova& 4o7je sile.
2ar !i se ikad rodila deva $arija od stari- roditelja ,oakima i *ne !ez sile re.i 4o7je= 6
zar !i se ikad javio u svet veliki ,ovan +rstitelj iz prestarelog i isu#enog tela ,elisavetinog
!ez sile 4o7je re.i= Nikada. 6 koliko semena na njivama ostane !esplodno !ez re.i 4o7je&
!ez 4o7je zapovesti. +ad 4og re.e& onda svako seme& i !iljno i 7ivotinjsko i ljudsko&
donosi ploda. * kada 4og ne re.e& onda uzalud svako seme& i posti%en svaki seja.. 6 seme
dakle !ez 4o7je re.i ne daje ploda. * re. 4o7ja i !ez semena donosi 7eljeni plod. $o)nija
je re. 4o7ja od svakog semena. ,er ona jedina mo7e neodoljivo da dejstvuje i kroz seme i
!ez semena. Ae. 4o7ja je pravo seme& koje nikad ne ostaje !esplodno.
6 tako dakle& u ti#ini jedne zimske zvezdane no)i? u glu-oj ti#ini jedne podzemne pe#tere
rodio se $esija& "pasitelj sveta& po svemo)noj re.i 4o7joj& od Du-a 4o7jega i pre.iste
deve $arije.
* to !i u vreme rimskog )esara *vgusta& jednoga od "!ogova nezna!o7nog Aima& kada
"irijom vlada#e +irin a ,erusalimom 6rod krvavi& 6dumeja(.
2.
-og od -oga
:da li ja koji otvaram materi(u
ne mogu roditi= veli >ospod.
:da li )u ja koji dajem da se ra%a
!iti !ez poroda= govori 4og tvoj.
6saija EG& 9.
"amo neki !og mo7e spasti svetH To je poslednji krik 3iloso3a i proroka staroga vremena.
To je krik .ove.anstva u okovima "knjaza ovoga sveta& u lavirintu !ez vrata i prozora& u
7ivotu koji uvire u Nirvanu ili u 9ades.
Da se taj krik ranije .uo& ranije !i se i 4og javio svetu. *li ljudi su se uzdali u se!e& u
svoju pamet i svoju snagu. Nisu ni slutili da nji-ovom pame)u upravlja satana& i da on
upotre!ljava nji-ovu snage na slu7!u se!i. "va pamet i sva nauka i ve#tina i sva snaga
ljudska upotre!ljena je !ila na zidanje -ramova demonima& na veli.anje demona kao
!ogova. ;ovek se mora diviti veli.anstvenim pagodama u 6ndiji& piramidama i
-ramovima u $em3isu i +arnaku& svetili#tima po *siriji i ,eladi& i po ostrvima 6ndijskog i
Ti-og okeana& kao i onima po *meri(i? mora se diviti kao izvanrednim i monumentalnim
delima umetnosti ljudske. *li .ovek mora da se zapla.e od jada i stida kad .uje& kome su
ta svetili#ta posve)ena. 2mijama i krokodilima& majmunima i !ikovima& 3antazijama i
!asnama.
"va umetnost i sva kultura mogu !iti u slu7!i la7i onako isto kao i istine& i u slu7!i satane
isto kao i u slu7!i !oga. "va umetnost i kultura pre 9rista stajala je u slu7!i satane. 6
danas stoji ona tako kao i nekad u narodima nezna!o7nim. 2ato& znaj& Teodule& da
umetnost i sva kultura ma kog vremena& nema vrednosti sama po se!i nego po !o7anstvu
kome slu7i. 6 gle& ni u jednom od ti- veli.anstveni- svetili#ta nezna!o7ni-& tako !ogato
ukra#eni- i oki)eni-& nije se javio "pasitelj sveta& prore.eni $esija& nego u jednoj pe#teri.
*li ta pe#tera& podzemna i mra.na& skromna i prosta& ipak u mnogome je impozantnija od
svi- pagoda i -ramova nezna!o7ni-. ,er nju je stvorio u po.etku stvaranja sveta 'naj koji
se i rodio u njoj. 'na je nepromenljiva i trajna kao svet& dok su pagode i svetili#ta
nezna!o7na& ma koliko velika i .udna& nagri7ena zu!om vremena& i ukoliko se stalno ne
podupiru na-erena i dremljivo sklona padu i smrti. 0itlejemska pe#tera pak stoji danas
ista i istovetna kakva je !ila i pre 2GGG godina? onako isto kao #to stoje 9imalaji i *rarat.
,er je delo ruku 4o7ji- a ne .ove.ji-.
U tom praiskonskom -ramu 4o7jem& starijem od svi- ostali- rukotvoreni- -ramova i
trajnijem od svi-& u tom toru ov.ijem i jagnje)em& javio se 'naj koji je ja.i od ljudi& ja.i
od sveta& i ja.i od 9adesa i svi- adski- sila i svi- zala.
Teodule moj& javio se 4og. "in 4o7ji& ili 4og od 4oga.
Neka umukne svako svedo.anstvo ljudsko& i neka se zamrzne re. na usnama mojim&
Teodule. ;uj Njegovo svedo.anstvo& Njegovu re.8
,a si%o- s ne!a.
,a do%o- u ime '(a svojega.
Da svi po#tuju "ina kao #to po#tuju '(a.
Nijesam sam& nego ja i ota( koji me posla.
2a mene svjedo.i 'ta( koji me posla.
,a ne primam svjedo.anstva od .ovjeka.
'ta( koji me posla svjedo.i za mene.
"am od se!e ne do%o- nego ima 6stiniti koji me posla& kojega vi ne znate? ja ga znam& jer
sam od
ega i 'n me posla.
,a ne tra7im volje svoje nego volju '(a koji me posla.
1regledajte 1isma& i ona svjedo.e za mene.
"in ne mo7e .initi ni#ta sam od se!e nego #to vidi da ota( .ini? jer #to ota( .ini ono i sin
ini onako.
,a od se!e ne govorim.
+ao #to mene zna 'ta(& i ja znam '(a.
'naj koji me posla sa mnom je.
,a svagda .inim #to je Njemu ugodno.
0i ste od ni7ije-& ja sam od vi#ije-? vi ste od ovoga svijeta& ja nijesam od ovoga svijeta.
+oji mrzi na mene& mrzi na '(a mojega.
'ta( koji stoji u meni& 'n tvori djela.
Niko ne )e do)i '(u do kroza me.
Ti si '.e u meni i ja u te!i.
+oji vjeruje meni& vidje '(a.
,a sam u '(u i 'ta( u meni.
,a sam vrata.
,a sam pastir do!ri.
,a sam svjetlost svijeta.
,a sam put& istina i 7ivot.
+o vidi mene& vidi 'noga koji me je poslao.
,o# je rekao& da je on put. * ljudi su se lomili po !espu)ima i raskr#)ima iz pokolenja u
pokolenje.
,o# je rekao& da je 'n istina. * rod ljudski je sav zatrovan !io pilulama la7i od onoga koji
je nazvat "ota( svake la7i.
,o# je rekao& da je on 7ivot& ne nesvesan i ni#tavan 7ivot u indijskoj Nirvani& niti jezivo
neumiranje u gr.kom 9adesu& niti utopljenje li.nog 7ivota u etarni 7ivot nekog sveop#teg
etarnog stoji.kog !o7anstva& nego !a# pravi 7ivot& kakav 7eli svako sr(e ljudsko& u krilu
'(a svog ne!esnog& u Aaju slatkome& gde se pravedni(i sijaju kao sun(a.
,o# je rekao& da je 'n pastir. 0ukovi sa demonskim du-om a u .ove.jem o!liku nametali
su se za pastire narodima zemaljskim& ne da !i i- sa.uvali nego da !i i- zastra#ili& z!unili
i rastrgnuli. * 'n& kao pastir do!ri& do#ao je da ni stotoj ov(i ne da da se izgu!i& nego je
tra7i i spasava.
,o# je rekao& da je 'n lekar& i da je do#ao !olesnim a ne zdravim. U samoj stvari zdravi-
nije ni !ilo u svetu& ali je !ilo mnogi- koji su kao te#ki !olesni(i u vru)i(i uo!ra7enja
mislili da su zdravi.
,o# je rekao& da je 'n "in 4o7ji& da je stariji od prao(a *vrama& i da mu je ime 1o.etak.
Do#ao je k ljudima kao poslanik '(a svog ne!esnog& jedinog 7ivog 4oga& koji ima
o.insku lju!av prema ljudima i 7eli kroz Njega& svog preve.nog i jedinorodnog "ina& da
usini sve ljude po nji-ovoj veri i slo!odnoj volji i da i- uvede u "voje !esmrtno (arstvo
ne!esno.
,o# je rekao& da ko Njega veruje& ima 7ivot ve.ni? ko Njega prima& prima i '(a koji ga je
poslao& i ko za Njim ide taj spasava du#u svoju. * ko Njega ne po#tuje& ne po#tuje ni '(a
Njegovog& jer veli8 ,a i 'ta( jedno smo.
,a i 'ta( jedno smo.
Dok vidjelo imate& vjerujte vidjelo da !udete sinovi vidjela.
4ez mene ne mo7ete ni#ta .initi.
,a idem k te!i '.e.
Dao si mi vlast nad svakim tijelom.
Dade mi se svaka vlast na ne!u i na zemlji.
'vo je svedo.anstvo $esije o samome se!i? svedo.anstvo re.ima& koje se u punoj i
prevr#enoj meri potvrdilo delima Njegovim.
Nikad nijedan .ovek u istoriji sveta nije govorio s takvom silom i vla#)u kao 'n. 6 nikad
nijedan .ovek od pamtiveka nije pokazao takva mo)na dela kao 'n.
Ni angel ni .ovek nego "in 4o7ji i 4og od 4oga. ,er da je angel& zar !i veliki ar-angel
>avril& vojvoda angela& spu#tao se da o!javi Njegovo ro%enje= * da je .ovek& zar !i
,ovan +rstitelj& najve)i od ljudi "od 7ena ro%eni-& !io Njegov prete.a i sluga=
3.
Dla% % ne'a
Aaduj se& o TeoduleH Aaduj se i veseli se& jer se javio :manuil& 4og od 4oga& istinski
$esija i "pasitelj ljudi. Ni angel ni .ovek& niti od trulog semena .ove.jeg& nego
!ezsemeno ro%en od 4oga i pre.iste devojke $arije u podzemnoj pe#teri 0itlejemskoj.
,edino seme pri Njegovom ro%enju jeste .ista i sveta re. 4o7ja& i jedina sila u za.e)u
Njegovom jeste sila Du-a "vetoga.
Aekao je& da je do#ao s ne!a. * ljudi su jedino jo# od ne!a o.ekivali pomo) i spasenje.
Aekao je& da je 'n svetlost sveta. * ljudi su gr(ali u tami i ro!ovali knezu tame.
Aekao je jo#& da je 'n vrata. * ljudi su vekovima pipali po lavirintu 7ivota da !i na#li
vrata za neki !olji 7ivot.
,o# je rekao& da je 'n vaskrsenje? da )e se!e vaskrsnuti kad ga neverni(i u!iju& i da )e
vaskrsnuti i sve one koji Njega veruju i lju!e.
,o# je rekao& da je 'n po!edio svet& da je video satanu gde kao munja spada s ne!a u
ponor. * svetu je neop-odan !io 1o!edila( zla& la7i i nasilja& #to je od satane dolazilo i
kroz ljude dejstvovalo.
,o# je rekao& da )e na kraju vremena& na kon(u drame ljudske istorije& 'n opet do)i& u sili
i slavi& da sa!ere 7ive i mrtve& da i- razlu.i na desno i na levo& i da izrekne poslednji
pravedni "ud nad svima. "-odno tome pravedni(i )e u)i u ve.no !la7enstvo a nepokajani
gre#ni(i !i)e !a.eni u ve.nu muku.
,o# je rekao& da mu se od '(a dade sva vlast na ne!u i na zemlji. 1rema tome niko ne
mo7e !ez Njega i mimo Njega a najmanje protiv Njega u.initi neko do!ro ni se!i ni
drugima. 6 da je samo jedno ime pod sun(em dato ljudima za spasenje& a to je ime
>ospoda 6susa 9rista "ina 4o7jeg& $esije& "pasitelja.
' Teodule& evo sna7nog +rmano#a& koji je -vatio krmu na lutaju)oj la%i ljudskog 7ivotaH
:vo +apetana& koji do!ro poznaje svu pu.inu vremena i prostora& i zna kuda !rodi i kuda
umorne putnike vodi. Aaduj se dakle i veseli seH
1itaju se neverni(i8 +o ga je posvedo.io= Tako se pitaju oni koji idu putem propasti i na
tom putu o.ekuju svoje spasenje.
2aista& dela Njegova svedo.e za Njega. 6 sami krvni(i jerusalimski nisu mogli pre)utati
nego su govorili8 @ta )emo .initi= ;ovjek ovaj .ini mnoga .udesa. 6 potvrdili su Njegovu
re.8 Tvorio sam djela me%u njima kakva niko drugi ne tvori.
No osim "voji- stra#ni- i nevi%eni- .udesa& 'n se pozvao i na svedo.anstvo '(a svog
ne!esnog. 6 'ta( ga nije ostavio sama. 'n ga je posvedo.io glasom "vojim s ne!a.
Tri puta se .uo glas '(a ne!esnog. 1rvi put pri kr#tenju 6susa u ,ordanu8 'vo je "in moj
vozlju!ljeni koji je po mojoj volji. Tako na po.etku 9ristove misije u svetu.
Drugi put na Tavoru& kad se >ospod preo!razio& i kad se li(e Njegovo zasija kao sun(e a
-aljine mu posta#e !ele kao sneg. Tada je opet 'ta( posvedo.io glasom svojim "ina
svoga8 'vo je "in moj vozlju!ljeni& koji je po mojoj volji? njega poslu#ajte.
6 tre)i put& pred samo stradanje& kada 6sus uzviknu8 '.e& proslavi ime svoje& tada do%e
glas '.ev s ne!a8 6 proslavio sam i opet )u proslaviti. To je morao !iti zvu.an i stra#an
glas& po#to narod koji !ija#e tu oko 6susa govora#e8 >rom zagrmi.
No zar i angelski glasovi nisu glasovi 4o7ji i od 4oga= Nesumnjivo& jesu. *r-angel
>avril& od 4oga poslat u Nazaret Devi $ariji& posvedo.io je o Njemu& kao #to stoji
napisano8 'n )e !iti veliki i nazva)e se "in "vevi#njega... "in 4o7ji... i (arova)e i (arstvu
Njegovom ne)e !iti kraja.
* kada se 'n rodio u 0itlejemu& re.e angel 4o7ji pastirima i posvedo.i8 ,avljam vam
veliku radost& koja )e !iti CradostF svemu narodu. ,er vam se danas rodi "pas& koji je
9ristos >ospod u gradu Davidovu. 6 evo vam znaka8 na)i )ete dijete povito gdje le7i u
jaslima. 1osle ove isporuke i svedo.anstva jednog angela javi se8 mno#tvo vojnika
ne!esnije- koji -valja-u 4oga govore)i8 "lava na visini 4ogu& i na zemlji mir& me%u
ljudima do!ra volja.
Tako su ne!esni vesni(i& od '(a poslati& posvedo.ili glasom svojim najpre Njegovo
za.e)e u Nazaretu& potom Njegovo ro%enje u 0itlejemu& i najzad Njegovo slavno
vaskrsenje u ,erusalimu.
A.
.u(anje
U glasu je sila& Teodule. *li je sila i u )utanju.
Nije podjednaka sila ni u glasu ni u )utanju. 2avisi ko govori i o .em govori& i ko )uti i
za#to )uti. >las zlotvora i glas sve(a 4o7jega nemaju jednaku silu. 6 )utanje raz!ojnika
koji zlo smi#lja nije ravno )utanju do!rotvora koji o do!ru misli.
+ad je 4og 'ta( odgovorio 6susu8 i proslavio sam i opet )u proslaviti& upla#eni narod
povika8 grom zagrmi. * kad je proroku 6liji govorio 4og na 9orivu& govorio je ti-im i
tankim glasom.
+akav li je !io glas 6susov= 1onekad ti-& ponekad jak& ponekad stra#an n uvek proni(ljiv
do sr7i u kostima i .aro!an. 'd takvog glasa su#e se !esplodne smokve? od takvog glasa
raste (ve)e usred %u!reta i trnja. >las "ina 4o7jega kao i glas '(a.
Iutanje 6susovo najdu7e je poglavlje Njegovog 7ivota na zemlji. Trideset puni- godina
ispunio je 'n )utanjem.
'n je -teo ispuniti svaku zakonsku pravdu& kao #to je rekao ,ovanu na ,ordanu8 'stavi
sad& jer tre!a nam ispuniti "0*+U pravdu. Na 6stoku je zakon !io& da se niko ne javlja
kao u.itelj naroda pre navr#etka trideset godina. 6 ovu "pravdu -teo je 6sus ispuniti i zato
je )utao do svoje tridesete godine.
:vo govorljivom 2apadu pouke& kao -le! potre!ne. ,er na 2apadu nema toga
ograni.enja& nego i de.a(i i pre navr#eni- 2G godina name)u se za u.itelje& sudije i
knji7evnike. * kada nenau.eni i neiskusni po.nu u.iti narod& te#ko se mo7e o.ekivati
do!ro. Na 6stoku ljudi !r7e se razvijaju nego na 2apadu& i skorije dosti7u zrelost& telesnu i
du-ovnu. 1oznato je& da se u *ra!iji i 6ndiji !rak sklapa u 12 godini starosti. 6 mesto da se
i na 2apadu zadr7ala u sili ova isto.nja.ka norma& da niko ne mo7e u.iti narod pre svoje
tridesete godine& ili .ak da se srazmerno povisila& ona je sasvim ukinuta. 6 tako se
ostvarila na 2apadu re. !i!lijska8 6 dje(a )e vam !iti sudije.
"amo jednom u toku svoji- JG godina >ospod 6sus prekinuo je )utanje. +ad mu je !ilo
dvanaest godina& o prazniku pas-e u ,erusalimu& 'n se na#ao u -ramu me%u u.iteljima i
star(ima& slu#aju)i ove i stavljaju)i im pitanja. 6 svi koji ga slu#a-u divlja-u se Njegovom
razumu i odgovorima. Tri dana tra7ila ga je majka Njegova presveta Deva $arija sa
,osi3om& dok ga najzad nisu na#li u -ramu. 2a#to ste me tra7ili& re.e im 'n= 2ar ne znate
da meni tre!a u onom !iti #to je '(a mojega= * oni to ne razume#e. 6 si%e s njima i do%e
u Nazaret& i !ija#e im poslu#an& i napredova#e u premudrosti i u rastu i u milosti kod
4oga i kod ljudi.
Na #to ovaj prekid )utanja 6susova u 12 godini& Teodule= 6 na #to ova !listava s(ena u
-ramu& pred u.iteljima zakona i star(ima jevrejskim& kad ona nije imala nikakve vidne
veze sa Njegovom do(nijom u.iteljskom misijom= 6 za#to je to evangelist uka zapisao=
Tako je -teo 4og 'ta(& koji je promi#ljao o "inu "vom 6susu i gledao daleko u
!udu)nost. 1rovideo je 'ta( ne!esni& da )e ve.ni gonitelji i klevetni(i "ina Njegovog
ra#iriti la7i o 6susu& da je proveo u 6ndiji i da se tamo od joga i 3akira nau.io mudrosti kao
i ve#tini da .ini .udesa. 6li zar nisi& Teodule& video u ogromnoj klevetni.koj literaturi
protiv 6susa knjige sa naslovom8 "6sus u 6ndiji& ili "6sus me%u jogama indijskim& ili
"6sus u Ti!etu i tako redom= <ilj nevernika i klevetnika& ,udinoga kova& sasvim je jasan8
dokazati da 6sus 9ristos niti je #to novo rekao niti je #to originalno u.inio& #to pre Njega
nije re.eno i u.injeno u 6ndiji. 1rema tome 'n nije ni $esija& ni "pasitelj sveta& ni
vaplo)eni 4og& no u.enik 6ndije i jedan od !ez!rojni- indijski- 3iloso3a i joga.
Da !i se to unapred o!esna7ilo& i da se -ri#)ani ne !i z!unili pred ovakvim izmi#ljotinama
i klevetama& po 4o7jem 1romislu& javio se dvanaestogodi#nji 6sus u -ramu jerusalimskom
pred jevrejskim u.iteljima i star(ima da i- sve zadivi svojom mudro#)u. 6& opet po
4o7jem 1romislu& tu s(enu zapisao je sveti uka& u svom evangeliju. 2na.i& da je 6sus u
svojoj dvanaestoj godini !io u Nazaretu& u rodu svome i kod ku)e svoje& i da je jo# tada
!io mudar premudar& ne potre!uju)i nikakvu 6ndiju da ga u.i mudrosti. Da li nije !io u
6ndiji pre toga= To je nemislivo. ,er #ta !i dete ispod 12 godina .inilo u 6ndiji gde se u
manastire nisu primala de(a= Uz to jo# je jasno iz opisa ukinog& da je 6sus i pre svoje 12
godine i#ao u ,erusalim svake godine sa roditeljima o prazniku pas-e.
* da 6sus nije ni do(nije& izme%u 12 i JG godine& nigde putovao u tu%e zemlje& vidi se
opet iz evangelski- re.i. 0idi se prvo& da su $arija i ,osi3 mnogo !rinuli o Njemu& i da
nisu mogli lako podneti rastanak sa Njim ni za dva ili tri dana. 6 re.e mu mati8 "ine& #ta
u.ini nama tako= To jest& #to se odvoji od nas za nekoliko dana. :vo ota( tvoj i ja sa
stra-om tra7ismo te.
4ri7na i ne7na $ajkaH
2ar !i tako !ri7ni roditelji dozvolili& da 6sus ode u 6ndiju a da i oni sa Njim ne po%u 5 ako
se ve) moralo i)i= 'ni su sa Njim i u :gipat !egali ispred krvavog 6roda& i sa Njim u
:giptu 7iveli.
6 drugo& !ogonada-nuti evangelist pi#e& da posle one pojave 6susove u ,erusalimu& 'n
si%e s njima i po%e u Nazaret& i !ija#e im poslu#an& i napredova#e u mudrosti i u rastu i u
milosti kod 4oga i kod ljudi.
'stao je dakle u Nazaretu do JG godine svoje& poslu#an materi svojoj i star(u ,osi3u&
trude)i se kao zanatlija na poslu drvodeljskom i 5 )ute)i.
2aista& nije 'n imao #ta u.iti u 6ndiji& ni u :giptu& ni u ,eladi& niti u ma kojoj zemlji& pa
.ak ni u 1alestini& svojoj zemnoj domovini. Nego se u.io u zemlji Iutanja& u du#i svojoj&
u kojoj je stalno vejao Du- 4o7ji. 'naj isti Du- 4o7ji& pomo)u koga je 'n za.et telesno
u telu svete $atere svoje& nije ostavljao ni za trenut du#u Njegovu. Tako je 'n rastao u
premudrosti od Du-a "vetoga i ne tre!a#e niko da ga u.i. Nau.en od Du-a "vetoga 'n
zna%a#e #ta je u svakom .oveku& i zaista ne tre!a#e niko od ljudi da ga u.i.
6 #ta !i se 'n mogao nau.iti u 6ndiji= >le mnogi od nas znaju danas ono #to zna 6ndija& i s
tugom ose)aju da je to nedovoljno.
6ndijani govore8 vaplo)enje 4oga i javljanje kao .oveka nama nije nepoznato. 4og +ri#na
mnogo se puta vaplo)ivao i -odio me%u ljudima i u.io ljude. *vaj& .emu i- je nau.io= 6
od .ega i- je spasao& kad i dan danas 6ndija& zemlja +ri#nina gr(a u jadu i u o.ajanju&
uzdi#u)i na ovaj 7ivot i .eznu)i za Nirvanom& za ne7ivotom i ne!i)em= +akav je to 4og&
koji se tako .esto vaplotio i po zemlji -odio& kad nije mogao sud!u .ove.anstva na !olje
izmeniti=
1a& ka7u& i !og @iva se mnogo puta vaplotio i me%u ljudima 7iveo& i ljude u.ioH ;emu i-
je u.io= Ni.emu& sem o.ajnom uverenju& da ovaj svet& !eskona.an u vremenu i u
prostranstvu& jeste i ostaje lavirint !ez vrata i !ez prozora. 6 da su svi !ogovi onako isto
!espomo)na i o.ajna !i)a kao i ljudi. To je potvrdio i >autama 4uda& kad je rekao& da je
on do#ao da spasava i ljude i !ogove i demone Csa $arom ar-idemonomF od "amsare
!itisanja i 7ivljenja.
*j& Teodule& na#a majka 6ndija nema nas .emu nau.iti. 'na mora od!a(iti sve !asne o
!ogovima& koji ne mogu da spasu ni se!e ni ljude. "vi !ogovi njeni jesu demoni& koji
dr7e ljude u mre7i svoji- o!mana i u okovima svoje nemilosrdne vlasti.
Na#a majka 6ndija mora pri-vatiti onoga 4oga& koji je toliko mo)an& svemo)an& da mu je
dovoljno da se samo jednom javi u telu kao .ovek me%u ljudima pa da izvr#i spasenje
roda ljudskog. ,er nije pravi 4og kao .ovek guverner jedne o!lasti koji mora mnogo puta
posetiti jedan grad da !i popravio )upriju u tom gradu& pa da )uprija ipak ostane
nepopravljena. Nego 4og je 4og& jedan i jedinstven& svemo)an& svemudar& svepravedan&
svemilostiv& ve.an& neodoljiv& stra#an& pre.ist& .ovekolju!iv.
0aplo)enje takvoga 4oga u svetu jeste datum koji se ne ponavlja u istoriji .ove.anstva&
ne& ni u istoriji vasione.
Takav 4og& kome je sve mogu)e #to namisli i #to re.e& javio se u svetu pre !lizu 2GGG
godina. +ao "in 4oga "vevi#njega& i kao 4og od 4oga& n se vaplotio od Du-a "vetog i
Deve $arije& i rodio u pe#teri 0itlejemskoj. Trideset godina proveo je u )utanju& u
!ezprekidnom unutarnjem op#tenju sa "vojim '(em i Du-om "vetim dok se u odre%eno
vreme nije javio na svoju misiju u svetu.
To je jedini i pravi $esija i "pasitelj sveta. Niti je drugi do#ao niti se !olji mo7e
o.ekivati.
G.
<r(enje
+ako krasno ime nosi#& o Teodule& slugo 4o7ijiH $ogu ti pozavideti -iljade ljudi sa
!esmislenim i glupim imenima. * tvoje je ime sjajno. +od nas "r!a prvo se daje na
znamenju& kad se dete rodi. No to ime menja kum pri kr#tenju i daje detetu novo i trajno
ime. 4lagosloven neka je tvoj kum& koji ti dade ime Teodul& #to zna.i sluga 4o7ji.
>le& po su#tini to je ime i samoga $esije& >ospoda 6susa 9rista. ,er 'n je sam rekao za
se!e8 "in .ovje.iji nije do#ao da mu slu7e nego da slu7i. Do#ao je 9ristos ne kao indijski
+ri#na da samo nare%uje i preti i diktuje? i ne kao demonski @iva da spletkari i ru#i& nego
je do#ao da slu7i. Da slu7i '(u svom koji je na ne!esima i narodu 4o7jem na zemlji.
6stinski TeodulosH
6 vaistinu 'n je slu7io !ez da-a i preda-a. "lu7io je )utanjem i re.ima. "lu7io je
molitvom i delima. "lu7io je znojem i suzama. "lu7io je stradanjem i patnjama. Najvi#e
je slu7io svojim li.nim primerom.
6 Njegovo kr#tenje na ,ordanu jeste slu7!a ljudima primerom !ez re.i.
2a#to se 9ristos krstio= 2aista& to je tajna velika. +r#tenje zna.i o.i#)enje. 'd .ega se
.istio Naj.istiji= Ni od .ega #to se Njega ti.e? od planina %u!reta #to se .ove.anstva ti.e.
6 sam se ,ovan za.udio #to 'n dolazi da se krsti. Ti tre!a mene da krsti#& a ti li dolazi# k
meni= *ko ko tre!a nekoga da kupa& to tre!a .ist ne.istoga a ne ne.ist .istoga. ,a sam
smrtan .ovek& u gre-u za.et& od semena gre#noga& i ja tre!a da se krstim od te!e a ne ti od
mene. ,a nisam dostojan odre#iti remena na o!u)i tvojoj. ,a sam samo glas pustinje
ljudske& a Ti si "in 4o7ji& 0esnik s ne!a& ,agnje 4o7ije& koje uze na se!e grije-e svijeta.
Tu je o!ja#njenje. ,ovan je pogodio. Du- 4o7ji javio mu je to& 5 to #to je najva7nije i #to
o!ja#njava kr#tenje 9rista. 'n uze& dragovoljno pred '(em svojim& gre-e sveta. *j&
kakvo !reme i koliki teretH *j& kakav gad i kolika ne.isto)aH Tu je i :vina !ogoizdaja i
njena vera u re.i zmijine& kad se zmija o!avi oko njenog pasa i #apnu joj na uvo da 4og
la7e? tu !ratou!istvo +ainovo& tu i milioni drugi- !ratou!istava. Tu otpad od 4oga i sve
-ule na 4oga& mr7nja& kra%a& nemilost& nasilja i opet nasilja& la7i i opet la7i&
idolopoklonstva i opet idolopoklonstva& osvete i detoumorstva? tu trovanja i mu.enja
!rata i suseda& roditelja i do!rotvora? tu otmi(e i gra!e7i& i paljenja i ru#enja& oskvrnjenja i
o!esve)enja& surovosti i nemilosti& zluradost i pakosti? tu proganjanja pravednika pravde
radi& i krvo7edna klanja i zatiranja porodi(a i plemena? tu krivokletstva i mu.ke podvale i
spletke? tu me%uso!ne klevete i parni(e do istre!ljenja? tu !a(anje ljudski- !i)a pred
zverove& pred !ikove& na po!odena koplja& u rastopljenu smolu& u du!ine morske? tu
pogre!avanje 7ivi- ljudi u gro!ove& ve#anja i raspinjanja na krst? onaka7enja& oslepljenja&
o!ogaljenja .oveka od strane .oveka z!og vlasti ili z!og imanja? tu sre!rolju!lje&
pogru7enost u zemaljsku pra#inu i u prolazna !laga& pa slu7enje demonima kroz gatarije i
vra.arije i .ini i uroke? i prizivanje du-ova& spiritizam i magizam? tu !ra.no neverstvo i
lukavstvo i !lud& !lud osve#tan .ak i po idolskim svetili#tima& i neprirodna upotre!a
svoga tela& sodomija i malakija? pa tu tiranija jednoga nad mnogima& otimanje jednoga od
drugoga i mnogi-& otimanje -le!a& otimanje 7ene& otimanje zemlje& otimanje zlata&
otimanje de(e? pa !untovi jedni- protiv drugi-& de(e protiv roditelja& ro%aka protiv
ro%aka& slugu protiv gospodara? tu o-olost suseda pred susedom& pa luda.ka sujeta pred
zjape)im gro!om& pa samolju!lje& pijanstvo& pro7drljivost& isti(anje svoji- vrlina i tu%i-
gre-ova& pravdanje se!e u svemu i nepra#tanje nikome ni#ta? re.ju& tu rat .oveka protiv
.oveka& rat .oveka protiv 4oga i rat .oveka protiv du#e svoje. *j& Teodule moj& tu rat i rat
i rat& i samo plamen rata u kome sagorevaju gradovi i sela& porodi(e& plemena i narodi?
plamen koji smanjuju)i se na jednom mestu raspaljuje se ve)ma na drugom ali se nikad
ne gasi. U tom ratnom plamenu sviju protiv svakoga zlo!no su se radovali samo du-ovi
zlo!e paklene& dok su ljudi u o.ajanju i nemo)i svojoj dizali pesni(e poput ne!a i -ulili
na 'noga koji i- je stvorio.
U takav svet spustio se iz svoje ve.ne slave "in 4o7ji& koga dva velika ,ovana nazva#e
,agnjetom 4o7jim& ,ovan +rstitelj i ,ovan 4ogoslov& apokalipti.ni vizionar. 6 z!og takvi-
i toliki- gre-a do#ao je 'n na reku ,ordan da se krsti. "vaki od ti- gre-ova donosi smrt.
+oliko miliona miliona smrtni- kazni uzeo je 'n na le%a& uzev#i gre-e sveta na se!e& i to
ne samo *damovi- potomaka pre toga vremena nego i posle do skon.anja vremenaH "a
tim neizmerivim i neizra.unljivim !remenom pogruzio se 'n u vodu& i ,ovan +rstitelj
stavio je svoju desni(u na glavu Njegovu.
*ngeli Njegovi spu#tali su se s ne!a i tiskali oko Njega& sa trepetom i divljenjem. 2a#to
se .isti vodom 'naj koji daje .istotu vodi& i za#to se osve)uje kr#tenjem 'n koji sam
so!om osve)uje svaku tvar& pa i angele=
6 vr-ovi ne!esni savi#e se prema ,ordanu& i javi#e se 'ta( i Du- "veti nad "inom. Du-
"veti zalepr#a se u o!liku !elog i svetlog golu!a iznad glave 6susove& a glas lju!avi
odjeknu8 'vo je "in moj vozlju!ljeni koji je po mojoj volji.
Tako se 6sus krstio )utke& ne o!ja#njavaju)i re.ima kr#tenje& no daju)i primer svima
sled!eni(ima "vojim da se i oni krste i u%u u zasluge Njegovog kr#tenja. Iutao je
>ospod tada& ali je na kraju dao zapovest "vojim u.eni(ima8 6dite dakle i nau.ite sve
narode krste)i i- va ime '(a i "ina i "vetoga Du-a... +o uzveruje i krsti se& !i)e spasen.
+rsti se& 6ndijo& #ta .eka#= Ne poma7e !og koji samo grmi i zapoveda a ne daje li.ni
primer. Ne spasava ni +ri#na ni @iva& nego spasava 9ristos& koji sa o.i#)enjem po.inje& i
sam daje primer o.i#)enja. "tvoritelj& koji kao roditelj& iako .ist& ulazi u vodu i daje
primer uprljanoj de(i da se pre svega o.iste od pro#le prljav#tine& da !i mogli otpo.eti
nov 7ivot u .istoti. Ne mo7e .ovek& ma i najve)i mudra( i 3ilozo3& spasti svet. ,er svet ne
spasava dok se gresi sveta ne prime na se!e. * suvi#e je malen i najve)i .ovek da uzme
gre-e svega sveta na se!e. To mo7e u.initi samo ne!esni tao( i jema(. "amo "in 4o7ji&
4og od 4oga& veli.anstven i !esmrtni& mo7e primiti na "voja le%a milione miliona smrti
zaslu7eni- gresima ljudskim& svu u7asnu i te#ku +armu .ove.anstva.
H.
0u,ovi
0eruje# li ti u !eztelesne du-ove& Teodule& slugo 4o7ji=
U svojim pli)inama reka najvi#e larma& a u du!okim virovima )uti. U.ini smotru nad
svojom du#om i re(i& jesi li pli)ina ili vir. 1li)ina je jezik !ez pameti& vir je pamet !ez
jezika. 2aista ti ka7em8 !r!ljivi !ezver(i su pli)ina reke 7ivota a )utljivi mudra(i i sve(i
njeni virovi.
U -valisavoj pli)ini niti se mo7e# okupati niti #to za -ranu uloviti& osim ako voli# 7a!e da
jede#. ;istotu i -ranu mora# tra7iti samo u virovima.
4og je du- i istina. 4ezver(i dosledno odri.u sve du-ove pa i samoga 4oga. To je
nji-ovo luda.ko klokotanje u pli)aku 7ivota.
2ar su !olji mnogi takozvani -ri#)anski 3iloso3i i jereti.ki !ogoslovi& koji priznaju
postojanje samo jednog jedinog !estelesnog du-a 5 4oga& dok sve druge du-ove& i do!re
i zle& odri.u& poput drevni- i !edni- stojikaH *j& taj nji-ov osamljeni i o.ajni !ogH 6 drevni
stoji(i klokotali su u svojoj pli)ini& da postoji samo jedan du-& re(imo 4og& i da du-ovi
svi- ljudi po smrti rasplinjuju se i ulevaju u taj du-. Do te ta.ke mogli su oni dokora.ati
pre 9rista i !ez 9rista. 2ato nas nimalo ne .udi nji-ovo klokotanje u pli)ini.
*li je za veliko .udo& kako -ri#)anski 3iloso3i i jereti.ki !ogoslovi mogu se s njima
saglasiti& i svoje 7i(e naviti prema nji-ovoj paganskoj liri. 2aista sud je nad njima
izre.en. ,er odri.u)i du-ove do!ra i zla oni u stvari potpuno odri.u :vagelije 9ristovo?
da& odri.u i 9rista& od koga se -rane& oni i de(a nji-ova.
>le& :vangelije 9ristovo vri od du-ova do!ra i zla& od angela i demona& a oni odri.u
postojanje sveta du-ovnogaH "matraju za .ast da !udu jednomi#ljeni(i stojika $arka
*vrelija& (ara rimskog i krvnika -ri#)anskog.
*j& Teodule& gde si video na zemlji (ara !ez ijednog dvorjanina i sluge& samog sam(itog=
*ko !i i sam 4og !io takav (ar& ja i ti ne !i po7eleli njegovo dostojanstvo i njegov presto.
+ome da zapovedi= +ime da se okru7i= +o da ga poslu#a= Ta najmanji knez na zemlji
!io !i u sre)nijem polo7aju. * sve zemaljsko simvol je ne!esnog. 2naj Teodule& da je to
kamen spoti(anja svim tim -ri#)anskim stoji(ima i jereti(ima& na ime to #to nisu razumeli
iz :vangelija niti mogu da razumeju& da je sve zemaljsko slika ili simvol ne!esnog.
*ko je 4og du-& kao #to i jeste& onda je 'n kao <ar okru7en du-ovima stvorenim&
!ez!rojnim i nedomislivim. Du-ovi tame odstoje daleko od prestola !o7anstva& dok
du-ovi svetlosti stoje oko prestola i slave 4oga "tvoritelja svoga dan i no). +ao #to
svedo.i i jedan od glavni- ar-istratiga 4o7ji-& ar-angel >avril& govore)i 2a-ariji
prvosve#teniku8 ,a sam >avril #to stojim pred 4ogom i poslan sam da govorim s to!om.
Dakle& dvorjanin <ara nad (arevima i vojena.alnik vojski angelski-.
+ad se "in 4o7ji javio na zemlji kao $esija& (elo ne!o javilo se sa Njim i uz Njega. 'ta(
je progovorio na ,ordanu a Du- "veti pokazao se u vidu golu!a. *r-angel >avril saop#tio
je u Nazaretu Devi $ariji volju 4oga svevi#njega. *ngeli su o!javili 9ristovo ro%enje
pastirima 0itlejemskim i pevali $u programati.ni slavopoj8 "lava na visini 4ogu& mir na
zemlji& i do!ra volja me%u ljudima. *ngel se 4o7ji javio pravednom ,osi3u tri puta&
jednom da ne otpu#ta $ariju& drugi put da uzme !o7anskog $laden(a i !ega u :gipat& i
tre)i put& da se vrati iz :gipta u svoj zavi.aj. *ngel se javio mudrim zvezdarima sa 6stoka
i zapovedio da se ne vra)aju istim putem Ct.j. preko ,erusalimaF nego da drugim putem
idu svojoj ku)i& z!og 6rodova zloumi#ljaja protiv novoro%enog (ara 6susa.
'dma- po kr#tenju na ,ordanu odvede 6susa Du- u pustinju da ga satana ku#a. ;etrdeset
dana i .etrdeset no)i ku#a#e ga satana. 6 za to vreme 'n ne jede ni#ta& nego kroz molitvu
dr7a#e stalno vezu sa '(em svojim ne!esnim. * kada po!edi sva tri najve)e %avolska
isku#enja8 slastolju!lje& slavolju!lje i vlastolju!lje& onda odstupi od Njega satana i gle
angeli pristupi#e i slu7a-u mu.
*ngel 4o7ji te#i >a u Njegovoj agoniji u >etsimaniji pred stradanje.
+ad >a je jedan od apostola -teo no7em od!raniti od ,udini- pandura& 'n mu je rekao da
spusti no7 u kori(e govore)i8 $isli# li ti da ja ne mogu sad umoliti '(a svojega D* mi
po#alje vi#e od dvanaest legiona angela Ca to je oko 12G.GGGF=
Njemu vapiju zli du-ovi da i- po#tedi. No 'n i- !ezpo#tedno izgoni iz ljudi posednuti-.
Nji- je tako velika mno7ina& da se u jednog jedinog .oveka& onoga !ednika u >adari&
zgomilalo nji- (eo legion. "egion mi je ime". 6 tolika je sila nji-ova !ila& da kad su u#li
u svinje sjurili su 2GGG svinja u more i potopili. +olika li je tek sila 'noga koji i- je
jednom jedinom re.ju izagnao iz .ovekaH
Njegovo vaskrsenje o!javljuju angeli.
Njegovo vaznesenje o!ja#njavaju angeli apostolima.
'n se kre)e na zemlji izme%u gusti- redova nevidljivi- du-ova kao i izme%u ljudi. 'n
jedini vidi nevidljive kao i vidljive. 'n se !ori protiv nevidljivi- kao i protiv vidljivi-.
Njemu slu7e nevidljivi kao i vidljivi. Dok je samo jedan svet javan pred o.ima o!i.ni-
ljudi& pred Njim su podjednako javna dva sveta8 telesni i !eztelesni.
To su 7itelji tame i 7itelji svetlosti& oni isti koji su od po.etka drame ljudskog 7ivota
upleteni u tu dramu. 4ez nji-ove istorijske uloge istorija .ove.anstva ne !i !ila ono #to je
!ila i #to jeste.
Tu je onaj isti zli du-& !ogonenavisnik& koji je o!manuo :vu u Aaju? i onaj isti koji je
naveo +aina da u!ije !rata svog *velja? i onaj opet koji je podstakao ame-a da
podra7ava +aina i !ude jo# gori od +aina.
Tu su i svi oni zli dusi& koji odvrati#e ljude od 4oga i poseja#e seme svakog nevaljastva u
sr(a ljudska. 'ni prouzrokova#e 1otop& koji 4og popusti& da potopi sav gre#ni rod ljudski&
i da otpo.ne sa Nojem novo poglavlje istorije .ove.anstva.
Tu su i oni du-ovi !ogo!orni& koji navrati#e ljude da zidaju kulu 0avilonsku& da !i svi
ljudi 7iveli na jednom mestu nasuprot volji 4o7joj da ljudi 7ive po svoj zemlji i zavladaju
njome.
Tu su i gadni du-ovi omraze izme%u de(e i roditelja. 'ni navedo#e 9ama da se naruga
golotinji svoga o(a Noja& z!og .ega do%e prokletstvo na sina njegovog +anana i potomke
njegove.
Tu su i du-ovi razvrata i sodomije& koji u.ini#e ljude gorim od skotova& z!og .ega i do%e
propast "odomu.
Tu su i niski du-ovi idolopoklonstva& i gatarija i vra.arija po (elom svetu& naro.ito u
:giptu i u zemlji +ananskoj& lukavi du-ovi& koji su -teli usitniti jednoga 4oga u mnoge
!ogove& da !i najzad nau.ili ljude da ne veruju ni u jedno !o7anstvo te da !udu potpuni
!ez!o7ni(i& tj. sluge satane.
Tu je i onaj isti du- koji ku#a#e pravednoga ,ova& ali ga ,ov po!edi? tu je i onaj koji u%e u
(ara "aula i di7e "aula protiv nevinog Davida& dok najzad upropasti "aula? tu i la7ni
du-ovi idolski- sve#tenika i proroka& koje *-av i ,ezavelja slu#a-u& a koje slavni prorok
6lija izo!li.i i pogu!i.
Tu& !rate Teodule& i legioni i legioni zli- du-ova& koje seja-u seme svakog zla i du#e
ljudske& raspiriva-u mr7nju me%u ro%enom !ra)om i me%u plemenima i narodima& koji
udara-u ljude sujetom i rasla!ljava-u karakter ljudski poro(ima i strastima& i& jednom
re.ju& ratova-u protiv 4oga i zakona 4o7jeg svim gnusnim sredstvima i na.inima.
Na.elnik svi- ti- du-ova zlo!e podne!esne& sve te game7i paklene& dakle usudi se ku#ati
$esiju& "ina 4o7jeg& puni- .etrdeset dana i .etrdeset no)i. No !i po!e%en& i posti%en i
oteran.
Tada& a- kakva krasota tadaH 1o svr#enom dvo!oju angeli 4o7ji& du-ovi istine i svetlosti&
okru7i#e >ospoda 6susa& vojske !ez!rojne ne!esne& i stavi#e $u se na slu7!u 5 Njemu&
1o!edio(u vra7ije sile.
* o !eztelesnim du-ovima svetlosti& o slavnim angelima 4o7jim& pro.itaj& Teodule&
1isanije& i vidi kako !ez nji- ne !iva drama 7ivota nijednog ljudskog pokolenja od
postanja sveta.
*ngeli se javi#e *vramu vi#e puta.
*ngeli spaso#e pravednoga ota iz "odoma.
*ngel ute#i *garu.
,akov vide lestvi(u od zemlje do ne!a& niz koju sila7a-u i uz koju uzla7a-u angeli
>ospodnji.
*ngel 4o7ji i%a#e pred narodom 6zrailjskim na putu iz $isira u zemlju o!e)anu.
1rorok 6saija i ,ezekil vide#e stra#no vi%enje sera3ima i -eruvima i ostali- tajni- sila
svetlosti oko prestola "vevi#njega.
U Danilu nesta snage kad vide jednog angela 4o7jeg.
"lepoga Toviju vodio je na dalek put ar-angel Aa3ail.
,edan jedini angel >ospodnji udari vojsku (ara "ena-erima pod ,erusalimom8 jedan
angel& jedne no)i& jedan udar& i pogu!i odjednom 1BK.GGG vojnika nezna!o7ni-. ,edan
angel svetlosti dakle mo)niji je od osamnaest legiona ljudiH ;uje# li ti ovo& Teodule=
0idi# li ti& koliko je sila jednog angela svetlosti=
;itaj dalje #ta se ka7e o proroku 6liji& kako ga angel 4o7ji iz sna pro!udio i dade mu da
jede.
1a onda .itaj #ta pi#e o proroku ,eliseju& kako je otvorio o.i svome upla#enom sluzi da
vidi vojsku ne!esnu i da se uveri da je vi#e na#i- nego nji-ovi- Ct. j. neprijateljski-F.
6 od.itaj knjige $akaveja& i uveri se& kako angelski rojevi idu pred vojskom pravednika i
raz!ijaju neprijatelje nji-ove.
,o# .itaj& kako se angel >ospodnji javio $anoju i 7eni njegovoj !ezdetnoj i prorekao
ra%anje slavnog "amsona.
6 jo# .itaj& kako se angel >ospodnji javio >edeonu i pozvao ga da ustane protiv
$adijama(a.
6 jo# i jo#& mnogo i mnogo u "tarom 2avetu. * jo# vi#e u Novom 2avetu& u :vangeliju i u
Delima *postolskim. * najvi#e u toku istorije (rkve od 2GGG godina u 7ivotu sveti-
4o7ji-& ljudi i 7ena. Tamo je opisano iskustvo najsvetiji- i naj!olji- sled!enika "pasovi-&
iz koga se vide rojevi zli- du-ova& protiv koji- su se sveti ljudi morali !oriti& kao i
neprestana pomo) u patnjama od strane angela svetlosti.
9ri#)anski 3iloso3i i jereti.ki !ogoslovi& koji sve to odri.u& u stvari odri.u "veto 1ismo
4o7je. 6 ne samo to& nego odri.u i 9rista >ospoda& "pasitelja sveta.
* ti& Teodule moj& ostavi nji-& kao epigone paganske 3iloso3ije& pa zajedno sa mnom znaj i
veruj& da postoji !ezgrani.no veliki svet du-ova& svetli- i mra.ni-& i da je taj svet du-ova
ne manji .inila( u drami vasione i ljudske istorije od telesni- ljudski- !i)a. 6stori.ari& koji
.ine istoriju sveta zavisnom samo i jedino od telesni- ljudi& !ez u.e#)a sveta du-ovnoga&
sli.ni su ri!ama u vodi& koje ni#ta ne znaju o ljudima& o ri!arima i o mre7ama ri!arskim&
nego sve o!ja#njavaju vodom i vodenim strujama& i govore me%u so!om8 sve su to talasi
vodeni& i ne postoji ni#ta u svetu osim nas ri!a i vodeH Tako mogu da govore ri!e? i njima
je pro#teno& jer su ri!e? tako govore i ljudi .iji je mozak zatvoren ri!ljim krlju#tima& i
njima se ne mo7e oprostiti ni ovoga ni onoga sveta.
I.
Pro%(a&i i glu!a&i
1rosta(i su poznali i priznali "pasitelja sveta& glupa(i su ga od!a(ili.
Da li si ti ve#t& Teodule& praviti razliku izme%u prostaka i glupaka= 2aista& razlika je
velika& iako to mnogi ne vide& pa ne vide)i me#aju i izjedna.uju jedno s drugim. 1rostak i
glupak& vele& to je jedno isto. Tako govore oni koji su privikli& po lenosti uma svoga& da se
-rane za!ludama.
*ko je zdravlje isto #to i !olest& to je i prost .ovek isto #to i glup .ovek. 2nao je to !olje i
od mene i od te!e 'naj koji je iza!rao prostake za svoje apostole i !lagovesnike.
9ajte za mnom& re.e 6sus ri!arima& i oni ostavi#e mre7e ri!arske i po%o#e za njim. +ako
li je .aro!an morao !iti glas iz usta Njegovi-& kad je pokrenuo tolike ljude da ostave
svoje zanimanje i krenu za njimH U prostim du#ama 1etra i *ndreja i ,akova i ,ovana taj
glas je odjeknuo ne kao glas .ove.ji nego kao 4o7ji.
2a dokaz toga neka nam poslu7e Lilip i Natanail. Najpre Lilip8 kada .u glas -ajde za
mnom& on poznade da je to glas >ospodnji& pa odma- na%e svoga druga Natanaila i
saop#ti mu da mu se javio u svetu prore.eni i o.ekivani $esija& govore)i8 2a koga
$ojsije u zakonu pisa i proro(i 5 njega na%osmo Cupravo 'n nji- na%e a oni Njega
pozna#eF 6susa iz Nazareta.
;uv#i to Natanail malo s ironijom odvrati8 6z Nazareta li mo7e !iti #to do!ra= Lilip ne
-tede dokazivati& nego mu samo re.e8 Do%i i vidi. Do%i& Natanaile& pa sam vidi Njegovo
li(e i .uj Njegov glas& i !i)e# uveren kao i ja& kao i 1etar i *ndreja i svi ostali.
1oslu#a Natanail svoga druga& pa do%e 6susu& i vide i .u. 1a kad vide li(e Njegovo i .u
glas Njegov& i uveri se u prozorljivost Njegovu on nadma#i Lilipa u priznanju 6susa kao
>ospoda& jer uzviknu8 Aavi& Ti si sin 4o7ji& ti si (ar 6zrailjevH
'vo su prve dve proste du#e koje su& posle ,ovana +rstitelja& dale izraza svome u!e%enju&
da je 6sus zaista $esija& <ar nad (arevima i "pasitelj sveta. ,ovan >a je prvi poznao i
nazvao ,agnjetom 4o7ijim8 :vo& ,agnje 4o7ije koje uze na se!e grije-e sveta. * i ovaj
,ovan& lav pustinjski& u stvari !io je jedna prosta du#a prosta i kao kristal .ista.
Tek do(nije 1etar je iskazao #ta on misli o 6susu. 6 to onda kad je 6sus postavio pitanje
svima u.eni(ima& #ta oni misle ko je 'n8 * vi #ta mislite ko sam ja= Tada "imon 1etar
o!javi ono #to je od po.etka skrivao u du#i svojoj& i odgovori8 Ti si 9ristos& "in 4oga
7ivoga.
1roste je du#e !io i sav onaj narod& koji je -rlio u masama& u -iljadama i -iljadama& za
6susom& da ga samo .uje& da ga vidi i da se zadivi? da se na-rani Njime& da se napoji
Njime i da gorke 7ivote svoje zasladi Njime.
,ednom kada 'n govora#e narodu& podi7e glas jedna 7ena iz naroda pa mu re.e8 4lago
utro!i koja te je nosila& i sisama koje si sisao. Ck. 11& 2D.F Tako je uzviknula 7ena iz
naroda& ne 6rodijada i ne "alomija iz 6rodovi- salona& nego 7ena iz naroda& to jest prosta
du#a& ali ne glupa du#a.
1a i sami panduri jevrejski& koji !e-u poslani od svoji- stare#ina da u-vate 6susa& vrati#e
se i reko#e8 Nikad .ovjek nije govorio kao ovaj .ovjek. 2asikta#e na nji-& na te proste
du#e iz naroda& u.eni glupa(i jerusalimski8 2ar se i vi prevariste= 0jerova li ko od
knezova i 3ariseja= Nego ovaj narod koji ne zna zakona 5 proklet da jeH ' velikog
svedo.anstva protiv sami- oni- koji su ga izrekliH Narod koji nije znao zakon poznao je
2akonodav(a& a znal(i zakona nisu mogli poznati 2akonodav(aH 2aista& ono su prosta(i a
ovo glupa(i. ,er je va7nije poznati Tvor(a nego tvorevinu& i korisnije .uti zakonodav(a
nego zakone.
1roste du#e& prosto oko& !ez nao.ari predrasuda. U no)nom mraku mnogi (vetovi u
prirodi zatvaraju se& a kad sun(e o!asja otvaraju se& da se ogreju i na-rane svetlo#)u
sun(a ne!eskoga. To se isto dogodilo i sa !ez!rojnim prostim du#ama ljudskim& koje su
pre 9rista !ile zatvorene z!og mraka oko se!e i koje su se otvorile onda kad se javilo
"un(e pravde. $e%utim !a# ta !o7anska svetlost 9ristova !ila je suvi#e jaka za mnoge
izve#ta.ene du#e& te su se one pred njom zatvorile kao sparu#eni (vetovi. Dogodilo se ono
#to je 6sus sam rekao8 ,a do%o- na ovaj svijet& da vide koji ne vide& a koji vide da postanu
slijepi C,ov. 9& J9.F Ae. je ovde o prosta(ima zdravim i sposo!nim za veliku svetlost i o
glupa(ima sa #kiljavim du-ovnim vidom.
've poslednje 6sus& istina& nije nazvao glupa(ima& kao #to i- mi nazivamo. Nazvao i- je
slep(ima& #to je jedva !la7i izraz. 'n i- je nazvao jo# "premudrim i razumnim". +akva
otmena ironijaH To su oni sami se!e smatrali premudrim i razumnim& u stvari !ili su slepi
i glupi. 'vo su re.i 6susove8 9valim te '.e& >ospode ne!a i zemlje& #to si ovo sakrio od
premudri- i razumni- a kazao si prostima. C$at. 11& 2K.F
Tu istu misao iskazuje apostol 1avle pi#u)i +orin)anima& kako je 4og iza!rao ono #to je
u o.ima sveta ludo& i #to je sla!o& i #to je neplemenito& da postidi ono #to je 5 opet u
o.ima sveta 5 premudro& jako i plemenito. C6 +or. 1& 2D.F Naj!olju karakteristiku daje
opet 1avle kako o se!i tako i o drugim apostolima govore)i8 *ko sam i prostak u rije.i ali
u razumu nijesam. C66 +or. 11& E.F
>lupa(i su !ili oni koji kad se gra%a-u mudri poludje#e& po re.i istoga slavnoga 1avla. U
takve glupake spadali su 3ariseji& knji7evni(i& sadukeji i prvosve#teni(i& pa onda uz nji- i
nezna!o#(i 1ilat i 6rod. 6ako su oni me%u so!om !ili krvni du#mani& drug drugu so u
o.ima& ipak su se z!og 9rista postupno pri!li7avali jedan drugom& dok se najzad nisu svi
saglasili 5 svega jednom u svom 7ivotu i svega u jednoj stvari 5 da u!iju 'noga koga je
4og poslao i koga je prosti narod primio kao $esiju.
Dok narod o!o7ava 9rista& sladi se Njegovim re.ima i divi se Njegovim delima& dotle
stare#ine jevrejske& o!uzeti ognjenom zavi#)u i zverskom jaro#)u& trude se da ga u-vate
na re.i& pa mu stavljaju ovakva preglupa pitanja8
2a#to tvoji u.eni(i trzaju klasje u su!otu=
2a#to tvoji u.eni(i jedu neumiveni- ruku=
Tre!a li ili ne davati porez )esaru=
2a#to u.eni(i 6susovi ne poste kao #to .ine u.eni(i ,ovanovi=
2a#to 'n is(eljuje ljude u su!otu=
2a#to sa gre#ni(ima jede za jednom trpezom=
+oja je zapovest najve)a u zakonu=
+ad su sedmori(a !ra)e imali u ovome svetu jednu istu 7enu& .ija )e ona !iti u onome
svetu=
$i smo de(a *vramova& a 'n .iji je i odakle je=
>lupi 1ilat pak nalazi da 'n nije ni#ta kriv& ali pere ruke i izri.e $u smrtnu presuduH 6ma
li gluposti ve)e pod ne!om=
>lupi 6rod& koji je za lju!av igra.i(e posekao pravednog ,ovana& o.ekuje od 6susa da kao
neki indijski 3akir izvede pred njim neko .udo& neki -okus!okus& radi uveseljenja. * kad
mu $esija ne u.ini to zadovoljstvo& on ga o!u.e u !elu luda.ku ko#ulju.
Uzmimo samo jedan primer& jedan od mnogi-& koji jarkim !ojama predstavlja sliku i
prostaka i glupaka. ,ednog dana kad se .u da je 6sus do#ao u +apernaum& nagrnu svet da
>a vidi i .uje& a mnogi doneso#e svoje !olesnike da i- 'n is(eli. 1a mu nji- .etvori(a
doneso#e i jednog .oveka uzetog Cparalisanog (elim telomF& a kroz krov od ku)e s
mukom spusti#e preda Nj. Ae.e >ospod uzetome8 Ne !oj se& sinko& opra#taju ti se grijesi
tvoji. 6 .ovek ustade zdrav. 1azi sad& Teodule& kako se prosta(i i glupa(i podvoji#e kao
voda i ulje. 1rvo prosta(i8 * narod vidjev#i zadivi se i proslavi 4oga koji je takovu mo)
dao ljudima. 'nda glupa(i na to8 'vaj Ct.j. 6sus 6s(eliteljF -uli na 4oga. +o mo7e
opra#tati grije-e osim jednoga 4oga=
0idi# li& slugo 4o7ji& Teodule& u .emu je razlika me%u njima= 1rosti ljudi gledaju glavno
a glupi sporedno. 1rosta(i vide slavno delo 9ristovo& pa us-i)eni slave >a re.ima i
suzama radosni(ama& i uskli(ima8 Nikad se ovo nije videlo u 6zrailjuH >lupa(i pak
gledaju na to delo kroz nao.are zavisti& li.ne sujete i paragra3ski- predrasuda& pa
pomu)enim umom umuju)i i mutnim vidom gledaju)i stavljaju jedno glupavo pitanje8 +o
mo7e opra#tati gre-e osim jedinog 4oga=
1rigni u-o& Teodule& da ti ne#to #anem na u-o. "va istorija 9ri#)anstva od oni- dana do
danas jeste jedna ogromna pozorni(a na kojoj se vide samo dve vrste igra.a8 prosta(i i
glupa(i. ,a to mislim u odnosu ljudi prema 9ristu. ,er 9ristos se javio kao osovina to.ka
svekolike drame svetske od *dama pa do kraja vremena. Taj to.ak se kao pijan vrteo
tamo i amo& i ljudi su !asnoslovili o njemu prema svojoj 3antaziji. *li kad se javila
osovina& videlo se i saznalo kretanje to.ka. 1rema toj osovini sve se ravna& sve se meri i
sve se (eni. Nema drugog merila.
1roste du#e su one koje ne mogu da razdvoje od najve)i- stvarnosti ni sitna neznanja& ni
mnoga sitna znanja& ni !ogatstvo& ni siroma#tina& ni ma kakva zemaljska pretrpanost !ilo
du-ovna ili materijalna. 1roste je du#e !io i !ogati ,osi3 iz *rimateje& i u.eni Nikodim& i
lekar uka& i ugledni ,air knez jevrejski& i onaj kapetan rimske posade u +apernaumu&
.ak i veoma u.eni zakonik >amalil& pa i njegov u.enik "avle. 2a#to su oni !ili prosti a ne
glupi= 2!og sa.uvane sposo!nosti da razlikuju glavno od sporednog& i du-ovno od
!irokratskog& i !o7ansko od .ove.anskog.
*j& Teodule mili& priznajem ti& da i u na#e dane& u ovome dvadesetom stole)u& ja ne mogu
da vidim tre)u vrstu ljudi. 0idim samo prostake& !ogomoljni selja.ki svet& koji su za
9rista i glupake 5 anti-riste. 'no je ogromni narod 4o7ji& a ovo su sitni.ari i 5 u
odlu.nim trenu(ima izdajni(i 4oga i svoje du#e. ,ednomi#ljeni(i ,udiniH
B.
i(e 6susovo
+oje !i li(e najvi#e voleo da vidi#& Teodule= 'd svi- li(a ljudski-& koja su se od po.etka
sveta pokazala pod sun(em& .ije !i li(e 7eleo nenasito gledati& Teodule=
0eliki (ar i prorok drevni- vremena video je za 7ivota svoga milione .ove.ji- li(a. 0ideo
je& gledao je& i ostao je nezadovoljan. Nije ga mogla zadovoljiti prolazna lepota ljudska.
0arljivost njenu do!ro je on upoznao i na drugima i na se!i. 1a 7edan lepote nevarljive&
trajne i savr#ene& on je vapijao k 4ogu8 Tra7im li(e Tvoje& >ospodeH C1s. 2D.F 6 opet
drugom prilikom ponavlja8 2a jedno samo molim >ospoda... da gledam krasotu
>ospodnju. C1s. 2E& 4.F 6 opet uzdi#e i vi.e8 1oka7i svijetlo li(e Tvoje ra!u Tvojemu. C1s.
JG& 1DF.
1a jo# savetuje svoje8 Tra7ite >ospoda i silu Njegovu& tra7ite li(e Njegovo !ez prestanka
C1s. 1G4& 4.F
No ono #to je taj nada-nuti mu7 7eleo i tra7io& nije mu se dalo da vidi& kao i nikom
drugom do silaska "ina 4o7jeg na zemlju. +ao #to je >ospod sam rekao svojim
u.eni(ima8 2aista vam ka7em da su mnogi proro(i i pravedni(i 7eleli vidjeti #to vi vidite&
i ne vidje#e? i .uti #to vi .ujete& i ne .u#e. C$at. 1J& 1D.F
+akvo je moralo !iti 6susovo li(e& kad je moglo da razne7i 1rete.u ,ovana& onako
surovog prema se!i i strogog prema drugima& te je zaradovano uzviknuo8 >le& ,agnje
4o7ijeH
+akvo li je !ilo ono li(e& u koje svi u z!orni(i Nazaretskoj sa divljenjem gleda-u& kada
'n otpo.inju)i "voju u.iteljsku slu7!u uze da .ita iz proroka 6saije8 Du- je >ospodnji na
meni& zato me pomaza da javim jevan%elje siromasima=
2aista& neo!i.no je moralo !iti li(e $esijino& kad su mnoge -iljade ljudi po tri dana
netremi(e gledali u Nj& za!oravljaju)i na glad telesnu i na umor 3izi.ki?
i kad su mnogi ostavljali svoje poslove i jurili za Njim i preko jezera >alilejskog& samo
jo# i jo# da >a gledaju i slu#aju? i jo# i jo# da stoje u prisustvu Njegovom?
i kad se jedan izvikani gre#nik& !ogati 2ak-ej u ,eri-onu& osmelio se pred li(em naroda
koji ga je mrzeo& popeti na drvo samo da !i video to li(e?
i kad se (ar *vgar iz daleke 9aldeje na#ao po!u%en da po#lje svog slikara& da mu na
platnu naslika li(e 6susovo& da !i ga !ar na sli(i mogao gledati=
6z pri.e o (aru *vgaru mi do!ijamo vanredna o!ave#tenja o li(u 6susovom. 'vaj (ar
*vgar poslao !e#e iz svoje prestoni(e :dese naj!oljeg slikara po imenu *nanija u zemlju
6zrailjevu& da mu naslika 6susovo li(e i donese.
1osle dugog putovanja *nanija stigne tamo kamo je !io poslat od svog gospodara.
,ednoga dana na%e on 6susa usred velike gomile naroda. "tane izdaleka& razapne platno i
po.ne da slika li(e 6susovo. No posao mu nije i#ao nimalo lako. Tek #to !i on po.eo da
slika& li(e !i se 6susovo promenilo& i on je otpo.injao iznova na drugom platnu. No i tu&
.im je pomislio& da )e sad u-vatiti (rte i !oje li(a& li(e !i se opet promenilo. 'n je uzeo
tre)e platno& no to mu se opet isto dogodilo. 1latno za platnom on je !a(ao& i uvek na
novom otpo.injao posao& ali !ez uspe-a. i(e se neprestano menjalo& a 6sus je svaki .as
li.io na drugog .oveka. *nanija po.ne padati u o.ajanje. Doga%alo mu se ne#to #to mu se
nikad u njegovom slikarskom poslu nije dogodilo ni s jednim .ovekom.
0idoviti >ospod prozre u nameru slikarevu& pa ga prizove i po milosti svoje spase ga od
o.ajanja. Uzme od njega jednu krpu platna& stavi je se!i na li(e& i lik Njegov .udesno
poka7e se otisnut i naslikan jasno na platnu. "likar *nanija primi platno iz ruku
"pasiteljevi-& pokloni mu se i za!lagodari sa trepetom i divljenjem& pa se vrati doma. +ad
su ga u :desi pitali& kakav izgleda 6sus 9ristos& on je pri.ao& kako 'n li.i na svakog
.oveka& i kako svaki .ovek mo7e videti se!e gledaju)i u Njega.
'vo svedo.anstvo istina nije zapisano u ,evan%elju ali je sa.uvano u 1redanju
pravoslavne (rkve& u 7itiju velikog apostola Tadije i u 7itiju (ara *vgara. 'no nam mnogo
kazuje o karakteru >ospoda izra7enom na telesnom li(u Njegovom.
"vemo)ni !o7anski Du- proni(ao je kroz zemljanu gra%u tela 6susova i zra.io je prema
svakom .oveku onom vrlinom koja je !ila u svakom doti.nom pojedin(u. 'n je do#ao da
tra7i zagu!ljeno& tj. ono #to je u .oveku !ilo pretrpano zemljom i gre-om& ono #to je i sam
.ovek prestao da (eni i povra)a. Neka je to ma i stoti deo .ovekove du#e& 6sus )e poznati&
i ustremi)e se svojim du-om& da to iz!avi kao stotu ov(u zapletenu u trnje& ili kao jednu
dra-mu iz pra#ine& ili kao !lago skriveno u zapu#tenom polju. +ao sun.ana svetlost #to
padne na pesak u kome se nalazi jedno zrno kristala. 6 to jedno jedino zrno kristala u -rpi
tamnog peska zasja)e se od sun(a i pokaza)e od!lesak? kao neko malo sun(e zaronjeno u
pesku prema velikom sun(u ne!esnom 5 prima pozdrav i otpozdravlja.
Tako je i svaki .ovek pogledav#i u 6susa& osetio Njega u se!i i poznao se!e na li(u
Njegovom. ,er na li(u "ina .ove.jega video je svaki .ovek se!e u onome #to ga je jo#
.inilo .ovekom. Tako je 2ak-ej morao uzdr-tati od stra-a i radosti kada je u du#u
njegovu u#ao zrak svetlosti sa li(a >ospodnjeg i udario u onaj kristal .ove.nosti usred
zemljurine njegove (arini.ke se!i.nosti i gram7ljivosti 5 udario i !a# pogodio u taj
kristal.i) i izazvao odsjaj i od!lesak. Na jednom sva se ona tamna zemljurina se!i.nosti
svukla sa onog malog kristala& i oslo!o%eni kristal zasvetlio je svetlo#)u 9ristovom u
pokajanoj i rasplakanoj du#i 2ak-ejevoj. '!asjan uzviknu iz!avljeni .ovek8 >ospode&
evo pola imanja svojega da)u siromasima& i ako sam koga zanio Co#tetioF vrati)u onoliko
.etvoro. Tako govori i spaseni davljenik& govori kao od 9ristova du-a& a 9ristos opet
odgovaraju)i govori kao iz sr(a samoga 2ak-eje8 Danas do%e spasenije domu ovome.
/ena gre#ni(a& poznata gre#ni(a u gradu& naro.ito me%u 3arisejima& Ck. D& J9.F morala se
zgaditi na se!e kad je prvi put videla li(e 6susovo. Ne#to se zazelenelo na %u!ri#tu du#e
njene i po.elo da raste. 6 to joj vi#e nije davalo mira. "voje pra!i)e poznala je ona na li(u
6susovom. 'd tada ne#to se tesnilo u njenoj du#i? ne#to se rvalo8 %u!re sa ne.im #to se
zelenilo& #to je palo u du#u kao svetlo seme sa onoga !o7anskog li(a. Najzad nadvlada u
njoj ono novo& .isto i sveto& i ona uzme svoj nova(& gre-om ste.en& kupi najskupo(eniji
nardov miris& i ode ka 6susu& pa izlije na Nj taj miris zajedno sa suzama svojim. "lepi
3ariseji gledali su u tom jednu sa!la7njivu s(enu. Da je& reko#e& 'n prorok& znao !i ko i
kakva ga se 7ena doti.e? jer je grje#ni(a. 0aistinu znao je >ospod ono #to su oni znali& ali
oni nisu znali ono #to je 'n znao. 'ni su znali samo njen gre- i ni#ta vi#e& a 'n je znao i
ne#to drugo& #to je na %u!ri#tu gre-a raslo i u -rpi peska !listalo. 'ni su !ili kao mese(&
pod .ijom !ledom svetlo#)u i kristali ostaju tamni i !ez od!leska kao i prost pesak. * 'N
5 plamte)e "un(e pravde& #to deli i razlikuje& izazvao je od!lesak svetlo#)u li(a svoga na
skrivenom zrnu kristala u du#i 7ene gre#ni(e. 2ato ukori 3ariseje& !lede mese(e& a 7eni
re.e8 'pra#taju ti se grijesi Ctj. %u!re tvoje ja iz!a(ujem iz te!eF? vjera tvoja pomo7e ti& idi
s miromH
1a pogledaj na desnog raz!ojnika na krstu. U mukama prepirao se on sa svojim drugom
levi.arem. 'vaj je -ulio na >ospoda& a onaj ga !ranio govore)i8 2ar se ti ne !oji# 4oga?
mi smo jo# pravedno osu%eni& jer primamo po svojim djelima kao #to smo zaslu7ili& ali
'n nikakva zla nije u.inio. Ne pi#e& da je ovaj !lagorazumni raz!ojnik ikada ranije video
i .uo 6susa. 1rvi put sa krsta& uvijaju)i se od !olova& on se okrenuo ka srednjem krstu i
na#ao li(em u li(e sa Njim. 6 svetlost li(a Njegovog osvetlila je ne#to u du#i njegovoj&
ne#to potonulo& zapretano& za!oravljeno& #to se od postanja sveta& od kolena na koleno& od
pretka na potomka& !orilo& i uzalud mu.ilo& da iza%e na povr#inu. 1od uti(ajem toga li(a&
iako izmu.enog& iskrvavljenog i pomodrelog& on se setio ne.ega praiskonskog u se!i&
ne.ega .ove.anskog i !o7anskog& i !a# po tome osetio se srodan Aaspetome u sredini.
/ive)i on se ose)ao zlotvorom i 7ivotinjom& a umiru)i on se osetio .ovekom. 'luja 7ivota
izvalila je njegovo 7ivotno drvo iz korena& ali on je uspeo da svoj koren uvu.e u izvor
vode 7ive& te da otuda uvla.i -ranu i ne umre. "pomeni me se >ospode kad do%e# u
(arstvo tvoje. "atdva razmi#lja#e u mukama na krstu? satdva pokajanja i ga%enja na
proma#eni 7ivot svoj? satdva gledanja u li(e 6susovo& i 5 zado!ijena milost 4o7ja&
podmla%enje& o7ivotvorenje& i presa%enje u Aaj. 2aista ti ka7em& progovori mu "in 4o7ji
u agoniji& zaista ti ka7em& danas )e# !iti sa mnom u Aaju.
'vo su samo nekoliko klasi.ni- primera. * kamo mnoge -iljade oni- prostodu#ni-& ma i
gre#ni-& du#a koje se nisu mogle odvojiti od li(a 6susova= U.eni(i& koji po%o#e za Njim
!ez re.i. Nikodim& koji ne razumede ni#ta& ali z!og svetlosti li(a Njegova posta Njegov
potajni sled!enik. ,osi3 i >amalil i mnogi drugi od imena i ugleda isto tako. 1red takvima
>ospod 6sus izgledao je kao najkrasniji od sinova .ovje.iji-.
*li mnogi opet osta#e neo.arani li(em Njegovim. +o su ti= To su oni& u kojima se i
poslednje zrno kristala pretvorilo u pesak. To su kne7evi jevrejski& 3ariseji i sve#teni(i i
knji7evni(i& koji su otrovom li(emerstva i sujete i !irokratizma se!e !ili sasvim umrtvili.
'ni su gledali u to li(e& kao slep(i u sun(e& i mogli su za se!e ponoviti re.i proro.ke8 Ne
!i o!li.ja ni ljepote u njega& i vidjesmo ga i ne !je#e ni#ta na o.ima .ega radi !ismo ga
po7eljeli. To su !ile onda& to i sada me%u nama8 li(emeri& !udale slijepe& vo%i slijepi koji
o(e%uju komar(e a pro7diru kamile& .a#e spolja oprane a unutra pune ne.isto)e& okre.eni
gro!ovi& puni smrti i mrtva.ki- kostiju& u!i(e proroka i du-ovnika& zmije i porodi
aspidini& izrodi ljudski i de(a satanina. +aja3a& 6rod i 1ilat gledali su li(e 6susovo& no nisu
mogli na)i na tom li(u nijednu (rtu svoju& niti je ijedna 7draka toga li(a mogla na)i ijednu
ta.ku u nji-ovoj du#i na kojoj !i se zaustavila i koja !i je otpozdravila.
6zuzev nji- i takvi-& i onda i sada i do kraja vremena& li(e 6susovo predstavlja li(e
"ve.oveka. "vaki .ovek& u kome je ma i najmanji kuti) du#e ostao nesavladan smr)u
gre-ovnom mogao je se!e videti na li(u 9ristovome& i svetlost li(a 9ristova mogla je u)i
u nj i o7iveti mu svu du#u.
+a7i mi sada& o Teodule& koje !i li(e vi#e od svega 7eleo da vidi#= 6 nenasito da gleda# u
ve.nosti=
J.
Ti!ovi
+ako je .udno zvezdano ne!o& TeoduleH
+ako je krasno (ve)ano poljeH
+ako je milo stado ova(a ili jato pti(aH
+ako stra#iva !uka mora uskole!anog& i praska gromova u !uri& i klokot grada u de!elim
o!la(imaH
"ve se to spominje u ,evan%elju 4o7jem& ali kao sporedno& pomo)no i simvoli.no? nikako
kao glavno. >lavno je 4og i .ovek? sve ostalo je s(enarija na pozorni(i 7ivota.
+akvi su sve ljudi upleteni u 7ivot "pasitelja sveta 5 zaista& Teodule& i to je jedno od
mnogi- .udesa 4o7ji- iz koji- je sav 7ivot Njegov izatkan.
"ve tipovi& i svi tipovi ljudski.
Uzmimo prvu onu koja je prva strani(a ,evan%elja& i prva skrivni(a !o7anski- tajni& svetu
pre.istu 4ogomajku $ariju. "va predana volji 4o7joj8 :vo ra!e >ospodnje& neka mi
!ude po glagolu tvojemu. "va u 4ogu& kao #to je sav 4og u njoj. Ne.uvena predanost
volji 4o7joj& sud!i 4o7joj& stid devoja.ki& smernost& slavlje 4oga C0eli.a du#a moja
>ospodaF i )utanje C* $arija .uva#e sve rije.i ove 5 #to .u od angela i pastira 5 i slaga#e
i- u sr(u svojemuF. Tip& i prototip& prave i svete devojke.
,osi3 pravedni& tip .oveka zakonske pravde. +ada sazna& da je Deva $arija !remenita od
Du-a 4o7jega& namisli je tajno pustiti. 6 tako to!o7 da i nju javno ne izla7e sramoti i se!e
sa.uva od zakonski- posledi(a. $e%utim& promenio je nameru& kad mu se angel 4o7ji
javio i o!jasnio& da je Deva za.ela od Du-a "vetoga.
2a-arija prvosve#tenik& ota( 1rete.e ,ovana& !e#e .ovek istina po!o7an i !ez mane& ali
posumnja u vest ar-angela >avrila& da )e mu se roditi sin. ,a sam& veli& star i 7ena je moja
vremenita. 2!og takve sumnje u vesnika ne!esnog usred svetinje -rama& udari ga
ar-angel nemilom& te !i nem sve dok mu se sin ne rodi. 2a-arija je tip oni- sve#tenika&
koji uredno vr#e svoju slu7!u ali sla!o veruju u natprirodnu mo) svemogu)eg 4oga.
,elisaveta& pravedna supruga 2a-arijina i mati svetoga ,ovana& predstavlja !lagu stari(u i
srda.nu srodni(u svete Deve $arije. +ad do%e $arija da joj .estita #to je ponela .edo u
se!i& ,elisaveta se o!radova i zadr7a svoju mla%u ro%aku tri mese(a kao go#)u kod se!e.
$udra(i sa 6stoka& zvezdari& koji po neo!i.noj zvezdi do%o#e u 0itlejem na poklonjenje
novome <aru& tipi.ni su nau.ni(i misti(i& koji su od uvek po zvezdama i sazve7%ima
tuma.ili sud!e ljudi i naroda& gledaju)i u svima promenama prirodnim tajnu ruku
premudroga promisla 4o7jeg. Nikad svet nije !io !ez takvi- nau.nika& pa ni u na#e
vreme. "amo #to su to nekad !ili oz!iljni i po!o7ni mislio(i a ponekad opet astrolo#ke
gatali(e.
6rod (ar& nazvan 0eliki. Tip vladara zlo.in(a& koji se na vlasti dr7i lukavstvom i nasiljem.
Takvi- tiranski- vladara !ilo je i na 6stoku i na 2apadu& i ne zna se gde i- je vi#e !ilo&
iako su o-oli istori.ari evropski privikli da sve tirjanluke pripisuju samo isto.nim
tiranima. 4ez malo svi kesari rimski !ili su takvi tirani. Na glas o Novome (aru& 6rod se
pokazao i kao lukava lisi(a i kao krvo7edan vuk. +ao lisi(a govori on zvezdarima8 6dite i
raspitajte do!ro za dijete& pa kad ga na%ete& javite mi& da i ja idem da mu se poklonim. 1a
kako zvezdari& nau.eni od angela 4o7jega& ne vrati#e se u ,erusalim nego odo#e drugim
putem u svoju zemlju& raz!esni se 6rod kao !esan vuk i posla d7elate te pokla#e svu malu
de(u u 0itlejemu i po svoj okolini. $noga i mnoga nevina de(a& prvi mu.eni(i 9rista
radi. 4la7ene du#e nji-oveH
"veti ,ovan 1rete.a. "av je !io sveti? i od ro%enja do smrti sveti. +ao #to je sveta Deva
naro.ito pripremana 4o7jim promislom da rodi $esiju& tako je ,ovan u pustinji
pripreman da stavi ruku na glavu $esije i da ga krsti u ,ordanu. Niti je -le!a jeo ni vino
pio& niti ikad ijednu zapovest 4o7ju prestupio. ;ist kao pesak pustinjski& i gladan pravde
4o7je me%u ljudima kao gladan lav pustinjski& on je i smeo onako neustra#ivo da vi.e
ljudima8 1okajte se& porodi aspidiniH Niti ga je i#ta moglo u)utkati da ne vi.e na (ara
6roda z!og rodooskvrnjenja. +roz sve vekove -ri#)anske sveti ,ovan !io je primer i
nada-nitelj !ez!rojnim ot#elni(ima& pustinja(ima i isposni(ima kao i -ra!rim
izo!li.iteljima ljudski- nepravdi.
1a onda apostoli 9ristovi. "vi su tipi.ni za razne ljude i razne karaktere ljudske. *ndreja&
,akov i "imon 2ilot tipovi su ljudi& koji ne govore ali tvore. 1etar je tip ljudi& koji su !rzi
da se odu#eve za svako do!ro ali i ustra#e !rzo od svake napasti. $ladi ,ovan& )utljiv kao
i !rat mu ,akov& ali pravolinejan i dosledan do kraja. 'n stoji i pod krstom svoga U.itelja&
iako pod pretnjom smrtne opasnosti. Lilip je tip jednog otvorenog i komunikativnog
.oveka. 1reko njega -teli !i neki >r(i da do%u u dodir sa 6susom. 'n privodi Natanaila
>ospodu. Njega >ospod pita8 gdje )emo na)i -lje!a da ovi jedu& tj. nji- KGGG ljudi= U
poslednjoj !esedi 6susovoj on upravlja pitanje8 >ospode& poka7i nam o(a i !i)e nam
dostaH Na #to mu 6sus odgovara8 +oji vidje mene& vidje '(a. Toma je tip .oveka
neustra#ivog ali realnog. +ad je >ospod .uo za smrt azarevu& on odma- naredi da se
krenu iz >alileje& u koju tek #to !e-u stigli& za ,erusalim& gde mu je smrtna zamka ve)
!ila o.igledno spremljena& tada re.e Toma usred prepla#eni- u.enika8 9ajdemo i mi da
pomremo s njim. * kad su mu rekli& da je 6sus vaskrsao& on nije -teo verovati dok ne
vidim& veli& na rukama njegovim rane od eksera& i ne metnem prste svoje u re!ra njegova.
* kad se vaskrsli 1o!editelj smrti ponovo javi& i Toma se uveri& onda uzviknu8 >ospod
moj i 4og moj. *postol Toma je !io i ostao tip -ra!rog realiste. ,uda 6skariotski tipi.an je
izdajnik 4oga& du#e& du-a i svega idealnog i uzvi#enog. $aterijalist i sre!rolju!a(. 4io je
kao neki !lagajnik svete dru7ine apostolske? nosio je kov.e7i) za priloge& iz koga je krao
i se!i prisvajao. ukavo se pretvarao kao prijatelj siroma-a& ali su svi znali da je lopov.
C,ov. 12& 4F 2a trideset sre!rnika izdao je >ospoda svoga jevrejskim stare#inama& koji su
!ili kao i on.
+apetan rimski iz +apernauma i 7ena 9ananejka predstavljaju one nezna!o#(e koji su
imali jaku veru u mo) 9ristovu. 2!og takve nji-ove vere >ospod je is(elio kapetanu
!olesnog slugu a 9ananejki poludelu )erku. 6 u na#e vreme doga%a se neretko& da
ne-ri#)ani ja.e veruju u -ri#)ansku svetinju& nose svoje !olesnike u manastire& gde po
veri do!ijaju is(eljenje& !r7e i .e#)e nego mnogi -ri#)ani sa sla!om verom.
$arta i $arija sa svojim !ratom azarom predstavljaju jednu do!ru porodi(u sa
idealnom lju!avlju !ratskom i sestrinskom. $arta je vi#e doma)i(a koja se trudi da #to
!olje ugosti svoga !o7anskog gosta& a $arija je vi#e u.eni(a 9ristova& koja slu#a Njegove
re.i i tim re.ima kao slatkim jelom gosti svoju du#u. >ospod je po-valio $ariju vi#e
nego $artu rekav#i8 $arija je do!ar deo iza!rala. Ck. 1G& 4GF azar predstavlja odanog i
vernog prijatelja 9ristova. 6 ostao je takav i prema 4ogomateri do smrti& sli.no ,ovanu
apostolu.
Lariseji su tipi.ni li(emeri za sva vremena. 1rave se po!o7ni& a gra!e udovi.ka imanja.
+ad poste& naprave li(e 7alosno? kad se mole& mole se po uli(ama da i- ljudi vide? kad
.ine milostinju& tru!e na sve strane. 9o)e da kamenuju 7enu gre#ni(u a sami su u tajnosti
razvratni(i.
+nji7evni(i i sadukeji tipi.ni su sitni.ari i (ini(i. Nji-ova uo!ra7enost u svoju veli.inu
.ini i- pravim #arlatanima.
"ve#teni(i jevrejski& kao i 3ariseji& puni su li(emerstva& ali su oni uglavnom tipi.ni
zavidljiv(i. 2aslepljeni zavi#)u prema 9ristu& oni govore samo gluposti. +ad 9ristos le.i
!olesnike& oni vi.u8 'vaj -uli na 4oga. +ad 'n izgoni iz ljudi demone& oni pri.aju8
1omo)u demona izgoni demoneH +ad >ospod .ini velika i slavna dela na korist ljudi& oni
zavidljivo dre.e8 2ar u su!otu=
+nez ,air& koji moli 6susa da mu o7ivi )erku? 7ena krvoto.na& koja tra7i leka u dodiru
-aljine 6susove? gu!avi& slep(i& uzeti& nemi& gluvi& zgr!ljeni& su-i& grozni.avi& i !ez!rojni
drugi koji vapiju >ospodu za pomo) predstavljaju sve pa)enike i nevoljnike& od tada do
sada& kojima sav svet nije u stanju da pomogne i koji pri!egavaju 9ristu 4ogu za pomo)
sa punom verom i nadom.
Udovi(a koja prilo7i -ramu dve poslednje lepte svoje& tajno i stidljivo& predstavlja one
plemenite du#e& koje 7rtvuju svetinji ili sirotinji 4oga radi a ne radi po-vale ljudske. +ad
4og vidi& ne moraju ljudi videti.
+nez Nikodim& koji tajno pose)uje i slu#a 6susa& z!og stra-a od svoji- jevrejski-
drugova& predstavnik je one u.ene gospode srpske i tu%inske& da ne !i !ili ismejani ili
o#te)eni od svoji- !ezverni- drugova.
6rod $la%i& u!i(a ,ovana 1rete.e& predstavlja .oveka nenasita telesni- u7ivanja& koji u toj
svojoj nenasitosti !rz je pogaziti sve zakone 4o7je i .ove.je. Umro je izeden od (rvi.
6rodijada i )erka joj& igra.i(a "alomija& tipi.ne su !ludni(e iz takozvanog aristokratskog
sveta.
1ontija 1ilata& namesnika rimskog kesara u ,erusalimu& rukovodila su dva ose)anja u
poslovima8 mr7njom prema ,evrejima i stra-om od kesara. Tip svi- !irokrata& koji su
gotovi zgaziti sve manje od se!e da !i ugodili vi#em od se!e radi klase& .asti i
unapre%enja.
4ogata# koji pita 6susa #ta da .ini te da zado!ije (arstvo ne!esno& .uv#i odgovor
"pasiteljev idi i prodaj sve #to ima# i razdaj siromasima pa -ajde za mnom& o7alosti se
veoma& jer !e#e vrlo !ogat. Tipi.an primer ljudi& u .ijim se du#ama vodi !or!a izme%u
(arstva ne!esnog i zemaljskog& i koji pritisnuti teretom !ogatstva ostaju vezani za zemlju.
/ena "amarjanka& Lotina& predstavlja 7enu gre#ni(u koja pod uti(ajem 6susova li(a i glasa
postepeno se du-ovno .isti i prepora%a& dok najzad ne postane odu#evljena sled!eni(a
Njegova.
/ena 2avedejeva& mati apostola ,akova i ,ovana& tra7i od 6susa po.asna mesta za svoje
sinove u Njegovom (arstvu. Tipi.na je za sve majke& koje sujetljivo smatraju svoju de(u
!oljom od (eloga sveta& i tra7e za nji- prva mesta i prve po.asti.
/ena 1ilatova poru.i svome mu7u kad je sudio 9ristu8 Nemoj se ti ni#ta mije#ati u osudi
toga pravednika& jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. 1redstavni(a je
mnogi- 7ena& koje znaju za du-ovni svet i ose)aju ga& ali su prinu%ene pa)eni.ki
pokoravati se !ezvernim mu7evima.
$nogi od u.enika 9ristovi- napusti#e U.itelja svoga C,ov. E& K45EEF z!og toga #to ne
razume#e Njegove re.i8 +oji jede moje tijelo i pije moju krv ima 7ivot vje.ni? i stoji u
meni i ja u njemu. 'ni su predstavni(i takozvani- intelektuala(a svi- vremena& koji
od!a(uju nes-vatljive !o7anske tajne i !egaju od 9rista samo zato #to nji-ove mo7dane
vijuge ne mogu da o!u-vate stra-o!ne visine i du!ine ne!a i zemlje.
+nji7evnik neki re.e 6susu8 U.itelju& ja idem za to!om kuda god ti po%e#. Tip je oni-
ljudi koji povr#no i olako uzmu zakon 9ristov& kao i neki- koji po%u u manastir da kao
monasi !udu sa 9ristom& pa se posle upla#e i trgnu od trnja na koje nagaze. 2ato 6sus
opomenu onog knji7evnika na tego!u puta svoga& i re.e mu8 isi(e imaju jame i pti(e
imaju gnezda a sin .ovje.iji nema gdje glave zakloniti. 9teo mu je time re)i8 Aazmisli
do!ro& te7ak je put na koji se re#ava#& da se ne !i isto tako !rzo s puta vratio kao #to si i
po#ao. +ad uzme# ralo da ore#& ne osvr)i se natrag.
$arija $agdalena& koju is(eli 6sus od sedam !esova& sedam demonski- strasti& !i
odu#evljena i neustra#iva sled!eni(a 9ristova do smrti& i posle smrti. Tip 7enskog
odu#evljenja i !lagodarnosti.
/ene $ironosi(e& sve& kao i $arija $agdalena& slu7i#e 6susu za 7ivota& staja-u na >olgoti
pri Njegovom stradanju& i pove)ava-u gro! Njegov po smrti. "jajan primer predanosti
svome U.itelju i >ospodu? i sjajan primer 7enske -ra!rosti& kome tek do(nije sleduju
upla#eni apostoli.
Dva raz!ojnika na svojim krstovima oko 9rista& jedan pokajnik a drugi !ogo-ulnik
tipi.ni su primeri za dve vrste gre#nika8 za jedne koji se ni na samrti ne kaju nego -ule na
4oga& i za druge& koji se na samrti kaju za sve gre-ove svoje.
$aroderi su !ili rimski vojni(i pod krstom 9ristovim. Ne o!ziru)i se na Njegove muke
na krstu& oni su spokojno gledali #ta da uzmu od Njegovi- -aljina. 6 razdeli#e me%u
so!om ode)e Njegove i !a(a#e ko(ku z!og dolame Njegove. Tipi.an primer maroderstva
i zverske neosetljivosti prema mukama svoji- !li7nji-.
+apetan stra7e pod krstom kad vide kako pri izdisaju 9ristovom sun(e pomr.a& zemlja se
zatrese i stene popu(a#e& uzviknu8 2aista& ovaj !ija#e "in 4o7jiH To je !io do(niji mu.enik
za 9rista sveti ongin. 1rimer .ove.je osetljivosti& proni(ljivosti i du-ovnosti.
4iraj& Teodule& tipove koji te!i odgovaraju& tvome sr(u i tvome karakteru. 1o 4o7jem
1romislu sav svet se grupisao oko $esije u tipovima svojim& sve .ove.anstvo8
mikrokosmos u malenoj zemlji 6zrailjevoj. Da !i svi javili svoj odnos prema Njemu i
ozna.ili put posle se!e sli.nima se!i& !ilo do!rim ili zlim. Da !i i mi umeli raspoznavati
ljude prema tim tipovima.
1>.
Ti!ovi u !ri#ama
+akva je voda& Teodule& u velikom moru& takva je i u jednoj #koljki. 6sta i istovetna.
$alena je !ila zemlja 1alestina u vreme "pasitelja& veoma malena prema ostalim
(arstvima zemaljskim& i sasvim neznatna prema (eloj planeti zemnoj. *li su se u njoj
na#li svi tipovi ljudski na ovoj planeti onda kada se $esija javio u svet. 1ro#li put smo
razmotrili mnoge od ti- tipova& a sada )emo dopuniti i ispuniti do vr-a nji-ov !roj
tipovima ljudskim iz pri.a 9ristovi-.
,edni su ljudi kao drvo do!ro& a drugi su kao zlo drvo. Niti do!ro drvo daje zao rod niti
pak zlo drvo daje do!ar rod. Tako i ljudi8 do!ri javljaju do!ar rod& odnosno do!ra dela& a
zli javljaju zao rod& odnosno zla dela. 6 tako dakle po rodovima nji-ovim pozna)ete i-&
re.e >ospod. Ne !ere se gro7%e sa trnja& niti smokve sa .i.ka. Drvo koje ne ra%a do!ar
rod& su#i se kao ona !ezrodna smokva #to ju >ospod prokle& ili sekirom se.e i u oganj
!a(a. C$atej& D& 1EF
Dalje& jedni su mudri a drugi ludi. $udri su oni koji zidaju svoju ku)u na tvrdom temelju&
na kamenu. 1a kad udari da7d i nado%u vode i dunu vetrovi& ku)a stoji i dr7i se. Takav je
svaki onaj koji slu#a ove moje rije.i i izvr#uje i-& veli >ospod. udi su pak oni koji zidaju
svoju ku)u na pesku& pa kad udare !ure i oluje& ku)a mu pada i raspada se. Takav je svaki
onaj& veli >ospod& koji slu#a ove moje rije.i a ne izvr#uje i-. Ae. je ovde o zidanju du#e&
du-ovnoga doma& re(imo jo# i karaktera ljudskog. C$atej& D& 24F
;etiri vrste ljudi pokazane su u pri.i o "eja.u. Tako su razvrstani u odnosu prema re.i
4o7joj8 u prvu vrstu spadaju ljudi& na koju re. 4o7ja pada kao seme seja.evo na drum.
Aazne ti(e krilati(e& ili razne teorije svetske& !rzo pozo!aju !o7ansko seme iz ti-
povr#ni- ljudi& .ija je du#a kao kamen sa plitkim slojem zemlje& z!og .ega posejano po
njima seme !rzo usa-ne. U tre)u vrstu spadaju ljudi& .ija je du#a zarasla u !ujan korov od
!riga ovoga sveta& te !o7ansko seme u njima !i ugu#eno. U .etvrtu pak vrstu spadaju
ljudi& .ija je du#a kao zemlja do!ra i do!ro o!ra%ena& te prima re.i 4o7je u se!e i daje
o!ilat plod& po 1GG ili po EG ili po JG puta vi#e. C$at. 1JF
'va pri.a& 7iva i realna& potpuno je savremena i danas kao i onda kad se prvi put .ula iz
usta >ospodnji-. 've .etiri vrste ljudi mi mo7emo svaki dan videti oko se!e. 6 mo7emo
sami se!e lako razvrstati. ' Teodule& razvrstaj -itno se!e i mene. 6 po7urimo o!oji(a da
u%emo u .etvrtu vrstu& dok jo# >ospodar 7etve nije zamanuo srpom.
U pri.i o milostivom "amarjaninu o!javljena su tri tipa ljudi u odnosu prema nesre)i
svoga !li7njega. 1rvi tip je& na 7alost& sve#tenik& koji s druma pogleda na pre!ijenog
.oveka ukraj puta i .u njegovo zapomaganje& ali kao da ne vide i ne .u& pro%e i ode.
Drugi tip je levit& tj. opet sluga -rama i pomo)nik sve#teni.ki& koji vide i .u ranjenika& pa
mu pristupi i vidjev#i ga pro%e. "ve#tenik se pokazao tvrda sr(a& pa je namerno produ7io
svoj put. @ta ga se ti.e tu%a nesre)a= evit se pokazao radoznali(a8 pristupio je& video& pa
se vratio na put i oti#ao. 6 sve#tenik i levit su pravoverni 6zrailj(i& koji su se -valili
svojom verom? a ta nji-ova vera !ila je samo na re.i a ne i na delu. U tom je nai#ao jedan
"amarjanin& tj. .ovek iz "amarije& koju su ,evreji prezirali kao polunezna!o7a.ku i
idolopokloni.ku zemlju. 6 !a# taj polunezna!o7a( i idolopoklonik smilovao se na
ranjenika8 pristupi mu& zavi mu rane i odnese ga u gostioni(u.
<rveni li ti o!raz& o Teodule= +ako da ne (rveni& kad se seti# da i danas ima Turaka&
*rapa& 6ndijana& 1ersijana i drugi- ljudi ne-ri#)anske vere& koji se pokazuju milostiviji
prema stradalnom susedu svom nego li kr#teni ljudi=
1ri.a o .oveku jazav(u& >ospod 6sus nazvao je (ara 6roda lisi(om& a mi nazivamo
jazav(em onoga !ogata#a lakom(a& koji ne pomi#lja#e na smrt ni na sud 4o7ji. 'n
napravi nove am!are& pa i- napuni 7itom i re.e sam se!i8 ima# mnogo imanja na mnogo
godina& po.ivaj& jedi& pij i veseli se. * te no)i kad on re.e uze mu se du#a i on umre. To je
tip .oveka potpuno telesnog& lakomog i lakomislenog. 'n pati od svoje gluposti& a drugi
pate od njegove se!i.nosti. 6 onda& i sada.
U pri.i o milostivom (aru i nemilostivom du7niku o(rtan je jedan tip veoma
rasprostranjen u svetu. $ilostivi (ar velikodu#no oprosti svome slugi& koji mu dugova#e
ogromnu sumu od 1G.GGG talanata. Tako pro#ten i pomilovan taj opaki du7nik na%e svoga
du7nika koji mu dugova#e samo stotinu gro#a& i po.e tra7iti naplatu. Uzalud ga !edni
.ovek molja#e da ga po.eka malo& pa )e mu sve platiti& on ga u-vati i ste7e za gu#u& da ne
mo7e da di#e& vi.u)i mu8 daj mi #to si du7anH Najzad ga predade sudiji i !a(i u tamni(u.
$ilostivi (ar u ovom slu.aju jeste sam >ospod 4og& koji ljudima po molitvi nji-ovoj
opra#ta ogromne dugove& a nemilostivi sluga to su mnogi premnogi me%u nama& koji
nemilostivo postupaju prema sitnim du7ni(ima svojim& za!oravljaju)i preveliku milost
primljenu od 4oga. *li zato se na nji- sru.uje pravedni gnev >ospodnji. 6 razgnjevi se
gospodar njegov i predade ga mu.iteljima dok ne plati sav dug svoj. C$at. 1B& 2JF
U jednoga .oveka !e-u dva sina. Ck. 1K& 11F "tariji sin po#tovao je o(a i !io mu veran i
poslu#an& a mla%i sin potra7i deo!u& odeli se od o(a i !rata& uze svoje imanje pa rasu i
proko(ka& dok najzad kao gola) i !esku)nik najmi se za svinjara kod nekog .oveka. U
svome jadu i stidu on se pokaje& vrati se o(u svome i zamoli ga da mu oprosti i da ga
primi za poslednjeg slugu svoga. 'ta( mu oprosti i zagrli ga i primi ne kao slugu nego
kao za!ludelog ali pokajanog sina. Dva sina u ovoj pri.i predstavljaju dve vrste de(e8
de(u koja se nikad ne dele od svoji- roditelja i de(u koja se dele od svoji- roditelja. *
roditelj je roditelj8 i kad ga de(a uvrede& pa se pokaju i povrate& !rzo za!oravlja i prima i-
opet u naru.je svoje? tako i 4og .ini sa onima koji se po gordosti svojoj ili velikoj
u.enosti dele od Njega& pa kad nai%u patnje& oni se vra)aju 4ogu& priznaju ga& slave ga i
mole mu se.
'pet tako u jednoga .oveka !e-u dva sina. C$atej& 21& 2BF ,ednoga dana re.e ota(
prvome sinu8 sine& idi danas radi u vinogradu mome. * sin odgovori i re.e8 ne)u. *li se
posle raskaja i otide u vinograd. Tada ota( re.e drugome sinu to isto& a sin mu odgovori i
re.e8 -o)u& gospodaru& ali ne otide. +oji je od ove dvoji(e ispunio zapovest o.evu=
Naravno& onaj prvi. To su dva tipa ljudi& koje mi i danas nalazimo me%u so!om. ,edni su
!rzi da odreknu& ali su !rzi i da se pokaju i izvr#e volju stariji- svoji-? drugi su !rzi da
o!e)aju& ali& na 7alost& !rzi i da odreknu& te sla7u i se!i i drugima. Na istorijskoj
mesijanskoj liniji .ove.anstva to su nezna!o#(i i ,evreji. 1rvi su najpre od!a(ili jednoga
4oga& ali se posle pokajali i pri#li 9ristu pre nego ,evreji. Drugi su pak o!e)ali slu7iti
jednome 4ogu& pa su >a se odrekli i raspeli "ina 4o7jeg.
U pri.i o !ogata#u i azaru Ck. 1E& 19F jasno su oslikana dva tipa ljudi? tip !ogata#kog
raskala#luka i siroma-ovog trpljenja. 1rvi je pripijen za plodove i sokove zemlje kao (rv
za !urag& ne daju)i drugom (rvu ni da lizne ni da srkne. Drugi !espomo)no no s nadom u
4oga strpljivo je .ekao kraj svoga 7ivota i svoji- muka& da u onom drugom !esmrtnom
svetu likuje u slavi i gleda !ogata#a u tami i mukama. 2ar ti& Teodule& nisi imao u svom
kom#iluku takvi- ljudi=
Neki .ovek doma)in izi%e rano na pazar& pa najmi ljude i posla i- u svoj vinograd. 1otom
iza%e u 9 sati Ctre)i sat po isto.nomF& pa na%e i druge i posla i- na isti posao. Tako u.ini i
u podne C#esti sat po isto.nomF& i u tri sata po podne Cdeveti sat po isto.nomF& i najzad na
sat pred smiraj sun(a Cjedanaesti sat po isto.nomF. +ad !i uve.e naredi doma)in te svima
plati#e podjednako. Naljuti#e se oni& koji radi#e od ranoga jutra #to se njima ne dade vi#e
nego onima koji do(nije do%o#e i manje se trudi#e u vinogradu. 2avistH Tako !iva i danas
me%u ljudima. $e%utim pri.a ova ima tajanstveni smisao8 svima )e 4og darovati ve.ni
7ivot u (arstvu ne!esnom& kako onima koji su Njegovu volju ispunjavali od detinjstva&
tako i onima koji su po.eli 4ogu iskreno slu7iti tek u zrelom do!u& pa tako i onima koji
tek u starosti povrate se na pravi put& i tako najzad i onima koji se pred samu smrt pokaju
i 4ogu o!rate. Ne re.e li >ospod s krsta trenutno pokajanom raz!ojniku8 Danas )e# !iti
sa mnom u raju=
Neki .ovek (ar u.ini svad!u sinu svojemu pa posla sluge svoje da skupe zvani(e. C$atej&
22& 2? uka& 14& 1EF *li se tri vrste izgovori#e i otkaza#e da do%u. ,edan re.e8 kupi- njivu&
i valja mi i)i da je vidim. Drugi re.e8 kupi- pet jarmova volova& pa idem da i- ogledam.
Tre)i re.e8 o7eni- se& i zato ne mogu do)i. Aasrdi se onaj (ar pa posla sluge na raskr#)a
da dovedu za trpezu siroma-e i kljaste i !ogaljaste i slepe. 6 re.e8 $nogo je zvani- ali je
malo iza!rani-. 6 sada tako& Teodule& mnogi se izgovaraju za du-ovnu trpezu 9ristovu
zato #to im je milija zemlja ili stoka ili 7ena& nego goz!a du#e svoje.
U pri.i o deset devojaka& od koji- pet !e-u mudre a pet lude& istaknuta su dva tipa
po!o7ni- ljudi. $udri su ljudi oni koji dr7e sav zakon 9ristov& z!og .ega im se i daje
Du- "veti& te im osvetljava du#e. udi su oni& koji dr7e re(imo .istotu du#e ali nemaju
milosti i do!rote i drugi- vrlina& z!og .ega se Du- "veti u nji- ne useljava.
U pri.i o talantima govori se o tri vrste ljudi& raznoliko o!adreni-. ,ednima je Tvora(
pozajmio pet talanata& drugima dva i tre)ima jedan. 'ni prvi ula7u veliki trud te uspevaju
da udvoje talante u se!i? tako i oni drugi. 'ni tre)i pak& ljutiti na svoga Tvor(a #to i- je
manje o!dario& zakopavaju svoj talant u zemlju tela svoga te se nimalo ne trude oko du#e
svoje no 7ive samo telesnim 7ivotom. Dok ne do%e gospodar zajmodava( i ne potra7i
svoje& i to vi#e od oni- kojima je vi#e dao a manje od oni- kojima je manje dao. Tada
!iva sud8 nagrada i po-vala oni- prvi- i drugi- a osuda oni- tre)i-. 'va pri.a naro.ito je
pou.na za na#e vreme& u kome su preovladali oni tre)i& koji ne samo svoje talante
zakopavaju vi.u)i na Tvor(a svoga nego pritiskuju i one vi#e talantovane da !i i oni
zakopali svoje talante& s njima se u du-ovnoj lenosti izjedna.ili& i podigli sveop#tu graju
protiv 4oga.
1ri.a o zlim vinogradarima odnosi se uglavnom na ,evreje& koji iz!i#e& kamenova#e ili
u!i#e 4o7je proroke i izaslanike& poslane da prime plod od nji- kao 4o7jeg vinograda
rukosada. Najzad u!i#e i "ina 4o7jeg $esiju. 2!og toga !i#e od 4oga ljuto ka7njeni a
vinograd !i predat -ri#)anima. *li je ova pri.a tipi.na za svakog ne-atnog -ri#)anina&
koji ne daje 4ogu nikakva roda od du#e svoje& nego od!a(uje i prezire proroke& apostole&
o(e i u.itelje& pa najzad od!a(uje i "ina 4o7jeg svoga "pasitelja. 2!og toga !iva i on od
4oga proklet i od!a.en. Da ne !ude to s nama "r!ima& !rate TeoduleH No kako su kr#teni
narodi -ri#)anskog 2apada oti#li u razne jeresi i !ez malo od!a(ili 9rista sasvim& to )e se
od nji- uzeti vinograd >ospodnji& tj. (rkva 4o7ija& i dati nezna!o7(ima na 6stoku& 6ndiji
pre sviju& kao #to je nekad uzet od ,evreja i predat nezna!o7(ima kao savesnijim
vinogradarima.
11.
0oma"in
2na# li ti& Teodule& odkud proisti.u& najve)e nesre)e me%u ljudima= *ko ne zna#& ja )u ti
kazati8 otuda #to su ljudi izgu!ili du- doma)inski. 6zgu!ili su du- doma)inski& moj
Teodule& a zapojili se du-om najamni.kim. * najamnik niti ume svoju ku)u da ku)i niti
-o)e tu%u da ku)i.
"pasitelj sveta javio se sa du-om doma)inskim& naj#irim i najpotpunijim kakav je samo
4og mogao pokazati& i kakav je jedino mogao pomo)i da se rasku)ena ku)a .ove.anstva
opet sku)i.
1re svega 'n ispunjava zakonske propise manje va7nosti radi vi#e svr-e. 6z!egava
prepirke i suko!e z!og ti- propisa. '!rezuje se? to i nije ni#ta. 'n )e ustanoviti jedno
novo o!rezanje& koje )e zna.iti o!rezanje sr(a od zla. Ne javlja se kao u.itelj pre svoje
tridesete godine& mada je !io u stanju da u svojoj dvanaestoj godini zadivi sve star(e i
mudra(e jerusalimske. +r#tava se vodom na ,ordanu kao i drugi ljudi kr#tenjem
,ovanovim& dok 'n ne dopuni to kr#tenje du-om i ognjem. 1la)a porez kad mu tra7e&
iako nije !a# du7an da pla)a. C$atej& 1D& 2KF 1odvrgava se isku#enjima demonskim za
.etrdeset dana& s postom i molitvom& da kao doma)in poka7e primer svojoj .eljadi kako
se tre!a !oriti u isku#enjima i odoleti satani.
*j& Teodule& nisam po.eo od po.etka8 ra%a se u kamenoj pe)ini a ne u (arskoj palati& da
poka7e kako 'n (eni visoko i najjevtinije mesto na zemlji& jer je 'n stvorio to mesto.
Uzima male ri!are za velike apostole i evangeliste svoje spasonosne nauke& da poka7e& da
su njemu dragi i najmanji ljudi& koje je 'n stvorio. Dru7i se sa poslednjim gre#ni(ima i
(arini(ima& koje naduveni svet prezire i #to mu se upisuje u pogre#ku. *li on kao !ri7ni
doma)in uvi%a& da je prodrto re#eto& kojim svet re#eta razne vrednosti& i da kroz to
pokvareno re#eto pada u plevu mnogo .isto zrno. Ta od!a.ena zrna 'n doma)inski
skuplja i .uva.
Ne od!a(uje staro nego oda!ira i vezuje sa novim. Nisam& veli& do#ao da pokvarim zakon
i proroke nego da ispunim. Njegovo je staro i novo& i 'n& kao mudar doma)in& iznosi
svoje skrivni(e novo i staro. C$atej& 1J& K2F Na Tavoru kad se preo!razio pred njim stoje
apostoli a pored njega $ojsej i 6lija. Dakle !lagovesni(i novoga i nosio(i staroga& ali sve
u njegovoj 4o7anskoj i doma)inskoj svetlosti.
+ao doma)in 'n je primer trudolju!lja i vredno)e. 'n 7uri. 2na da mu je odre%en kratak
rok delatnosti na zemlji. a kome nije= 'n -itno pro-odi svu >alileju& "amariju i ,udeju&
po nekoliko puta u toku tri godine& a pose)uje predele 1rimorske& gde 7ive nezna!o#(i& a
>adarinske& s one strane jezera. 9o%a#e po svijem gradovima i selima& u.e)i i
propovijedaju)i :vangelije o (arstvu& i is(eljuju)i svaku !olest i svaku nemo) po ljudima.
C$atej& 9& JKF
+ao doma)in 'n se!e mu.i samo da !i !ilo do!ro svoj .eljadi njegovoj. >laduje .esto i
7e%uje& i umara se i znoji od duga puta& i no)u je tamo gde i omrkne& pod vedrim ne!om&
na zemlji& pod drvetom& sa kamenom pod glavom. 'd !rige za svoj narod 'n provodi
mnoge no)i !ez sna i odmora& u molitvi '(u svome& u !denju i razmi#ljanju.
Naj!olji doma)in& 'n je u isto vreme naj!olji lekar. Na njemu se potpuno ispunjava
proro.anstvo slavnoga 6saije proroka8 'n nemo)i na#e uze i !olesti ponese. C6saija& KJ& 4F
"lepima povra)a vid& gluvima slu-& nemima z!or. Aasla!ljene podi7e na noge& gu!ave
.isti od gu!e& !esne sti#ava& padavi.are is(eljuje& zgr!ljene uspravlja& ludima povra)a um&
posednute oslo!o%ava od zli- du-ova& mrtve vaskrsava& neute#ne te#i& upla#ene -ra!ri&
pokajanim pra#ta. "vima je sve& da !i sve spasao. +ao ota( jedne porodi(e? kao doma)in
jedne ku)e. "vi koji nisu smeli otvoriti svoja usta pred ljudima& ispovedaju se njemu& s
verom da )e i- 'n razumeti i pomo)i. "vi koji su uzalud tra7ili leka kod ljudski- lekara
pri!egavaju njemu i do!ijaju ono #to tra7e.
Naj!olji lekar& 'n je u isto vreme naj!olji pastir stada ljudskoga. +akva sre)na misao8
nazvati ljude ov(amaH 0aistinu dosta je .ovek !io .oveku vuk. Dosta su ljudi uzimali
vuka za ideal. +urja.kim poreklom ponosili su se Aimljani. Aimski )esari nadmetali su se
jedan s drugim u kurja.koj )udi. U :giptu su o!o7avani pro7drljivi krokodili& u 6ndiji
odvratni majmuni& na ostrvu ,avi i u mnogim drugim zemljama otrovne zmijurine& negde
opet divlji !ikovi& negde orlu#ine. "va je zemlja predstavljala jedan zverinjak& i to
zverinjak kao panteon ljudski i zverinjak kao dru#tvo ljudsko. Nigde u svetu nije ov(a
o!o7avana& nigde za ideal smatrana. 'v.ija krotost smatrala se za sla!ost i .ak za porok.
'n je poduzeo ne#to ne.uveno i ne!ivalo8 da zverinjak pretvori u tor ov.iji. Njega su
proro(i nazvali ,agnjetom 4o7jim& a 'n je se!e nazvao pastirom ova(a 4o7ji-. 2verski
panteon tre!alo je isprazniti od zverova& o.istiti i okaditi& pa u nj useliti ,agnje 4o7je& a
zversko dru#tvo ljudi prekratiti& i pretvoriti ga u stado krotki- ova(a 4o7ji-. Narod je to
pojmio i odu#evljeno pri-vatio. 1oznale su ov(e glas Do!roga 1astira i po-rlile su za
njim. Tri godine nije mu narod davao mira ni danju ni no)u. ,urili su za njim u -iljadama&
tiskali se oko njega i uz njega& kao dugo neosoljene ov(e na slanu ruku .o!anina. *
njemu se sa7ali na narod& jer !e-u kao ov(e !ez pastira. C$atej& 9& JEF 'n 7ali i za stotom
izgu!ljenom ov(om& pa doma)inski za!rinut ostavlja devedeset i devet ova(a i ide i tra7i
onu stotu dok je ne na%e. 'n kupa ov(e svoje od svake ne.istote a gu!ave pa7ljivo le.i od
gu!e. Ne kao najamni(i koji stri7u i muzu& do krvi i lipsanja. 'n du#u svoju pola7e za
ov(e svoje. C,ovan& 1G& 1KF
Ae.ima istine 'n -rani ljudske du#e& a li.nim primerom i .udesima potvr%uje re.i istine.
6 narod u gomilama& kao talas za talasom& -ita k njemu. 'n priziva k se!i sve kojima je
7ivot zemaljski& iako kratak& postao te7ak i prete7ak. 9odite k meni& govori Doma)in
svojim uku)anima& svi koji ste umorni i optere)eni i ja )u vas odmoriti.
*li 'n zna 5 'n sve zna 5 pa zna i to& da je telesnim ljudima potre!na i telesna -rana.
Njemu je 7ao naroda koji tri dana ni#ta ne jede nego samo njega slu#a. 2ato 'n stvara
-le!& u dva ma-a& i sam uzima -le! u svoje ruke i !lagosilja i daje narodu da jede.
Njemu je 7ao ljudi koji su u smrtnoj opasnosti na !uri morskoj& i 'n uti#ava !uru i
spasava ljude od smrti.
Njemu je 7ao #to ri!ari (elu no) love pa ni#ta ne ulove. 1a i- kao doma)in upu)uje na
du!inu& gde im se mre7e prepunjavaju ri!om.
Njemu je 7ao udovi(e u Nainu& koja ide za kov.egom svoga umrloga jedin(a i pla.e. 1a
joj govori8 ne pla.i. 6 vaskrsava joj sina.
/ao mu je i $arte i $arije& sestre umrloga azara& njegovog vernog prijatelja. 1a kad se
sestre rasplaka#e za umrlim !ratom& i 'n zaplaka& i vaskrse azara iz mrtvi-.
'n nije do#ao kao sudija. Do)i )e u svoje vreme kao takav. Nego je prvo do#ao ne da sudi
nego da spase& i da predlo7i spasenje svima ljudima. Do#ao je najpre kao "eja.& a u svoje
vreme do)i )e kao 0eja.. 2!og toga 'n opra#ta 7eni gre#ni(i& koja u pokajanju lije suze
na njegove noge. 6 dok je 3ariseji& prokleti najamni(i& osu%uju iako i- niko nije postavio
za sudije& 'n joj opra#ta& te#i je i -ra!ri. 6 kad -tedo#e isti 3ariseji da kamenuju 7enu
!ludni(u& u-va)enu u gre-u& 'n se javlja kao !ranila( te !edne 7ene i govori onima koji
dr7e kamenje u rukama8 +o je od vas !ez gre-a& neka se prvi !a(i kamenom na nju. *
njoj oprosti i re.e8 6di i ne gre#i vi#e.
'n spasava ljude od demona i ljude od ljudi gde god stigne i stane. Njegova su .eljad? 'n
je Doma)in.
>adarin(i 7ale svoje svinje? nije im stalo do jednog poludelog .oveka. *li 'n (eni
.oveka vi#e od svi- svinja. 6 da !i spasao jednog .oveka& 'n .ini da dve -iljade svinja
!ude potopljeno u more. 2lo.in(i z!og jedne svinje u!ijaju .oveka. * 'n mirno
upropa#)uje dve -iljade 5 upropastio !i i dva miliona 5 svinja za jednog jedinog .oveka.
'n te#i one kojima je neki srodnik umro ili je !olestan8 ne !oj seH 6 opet drugom prilikom
govori8 ne !oj se& samo vjerujH 'vaj 7ivot je u7as i grozota& mrak i o.ajanje& !ez
Doma)ina. *li 'n se javlja kao grudo!ran& kao sun(e i kao svemo)ni prijatelj ljudi& i sve
o!ra)a u radost.
$alu grupu svoji- stalni- sled!enika 'n -ra!ri govore)i8 ne !oj se& malo stado. Tuma.i
im volju '(a svog& #to je i njegova volja& da )e im se dati !esmrtno (arstvo ne!esno. 6
kad im opisuje stra-ote poslednjeg vremena& pred kraj sveta& 'n i- opet -ra!ri da se ne !i
sr(e nji-ovo upla#ilo kad nai%e to vreme i veli8 ni dlaka s glave va#e ne)e poginuti.
Cuka& 21& 1BF ,er i ono #to pogine i padne& pada u ruke 4oga "vedr7itelja& i 4og )e to
vaskrsnuti i vaspostaviti jo# u ve)oj slavi i krasoti.
+ao pravi doma)in& .ije je sve vreme i sve prostranstvo& 'n se !rine o svima ljudima do
poslednji- dana i do svog drugog dolaska. 2ato opominje8 "tra7ite dakle& jer ne znate kad
)e do)i gospodar od ku)e C.itaj8 Doma)in& a to je 'nF& da li uve.e ili u pono) ili u pijetle
ili ujutru. Da ne do%e iznenada i da vas zatekne a vi spavate. 1a zavr#uje ovom
opomenom& koja se i na nas odnosi8 a CovoF #to vama ka7em& svima ka7em8 stra7ite.
C$arko& 1J& JKF To jest8 !udite spremni i pripravni& da do.ekate kad ja ponovo do%em u
sili i slavi da sudim svakoga po delima njegovim. *j& kad ustane doma)in i zatvori vrata&
.uvajte se da ne ostanete na polju i ne .ujete stra#an glas iznutra8 ne poznajem vas od
kuda ste? odstupite od mene svi koji .inite nepravdu. Cuka& 1J& 2KF
+ao doma)in 'n nije ravnodu#an ni prema kome i ni prema .emu. +ada neki odgone
de(u od njega da mu ne smetaju& 'n odlu.no govori8 1ustite dje(u neka pri%u k meni? pa
opominje8 ako se ne povratite i ne !udete kao dje(a& ne)ete u)i u (arstvo ne!esno. 'n voli
i !lagosilja de(u. Ae)i )ete8 pa ko ne voli de(u=
*li 'n voli i onoga koga niko ne voli i na koga se niko ne osvr)e kao na sinji kamen. 'n
se osvr)e na onoga !ednika& koji uzet le7i ne manje nego trideset i osam godina& i o.ajava
u !anji 0itezdi& od!a.en i za!oravljen od sviju. 6 njemu prilazi Doma)in i oslovljava ga&
ne kao stvar nego kao .oveka. 9o)e# li da !ude# zdrav= 6znena%en i radostan #to se neko
i na njega osvrnu& on odgovori8 Da& >ospode& ali nemam .ovjeka da me spusti u !anju.
No evo na%e se ;ovek& ;ovek Doma)in& koji mu re.e8 Ustani& uzmi postelju svoju i idi. 6
.ovek ustade i !i zdrav.
Niti je 'n ravnodu#an prema oskvrnjenju -rama 4o7ijega& gde se prodavalo i trgovalo i
(enjkalo i vikalo kao na va#aru. 'n uze !i. i istera iz -rama i trgov(e i stoku i podviknu8
Nosite to odavde& i ne pravite od doma '(a mojega dom trgovine. C,ovan& 2& 1KF
Najmanje je 'n ravnodu#an prema ugnjeta.ima i zavo%a.ima naroda 4o7jeg. 'n !rani
stado svoje od opaki- stare#ina narodni-& li(emera& varali(a i pijani(a? protiv vukova u
ov.ijoj ko7i& koji nemaju lju!av prema narodu& niti i#ta osim prezrenja i apetita. 6ako
!ivaju posti%eni njegovim odgovorima u svakoj prepir(i sa njim& oni produ7uju do kraja
nesavesno plesti mu zamke slu7e)i se la7ima& podmi)ivanjem i nasiljem. Najzad ga
u!ijaju i navla.e prokletstvo na se!e i svoje potomke za navek.
*li 'n zna& da )e po!editi smrt i da )e ve.no 7iveti i 7ivot davati. 1red svoju smrt 'n
daje svojima telo i krv svoju kao ve.ni pe.at nerazlu.ne lju!avi. 6 o!e)ava !iti s njima do
kraja vremena. To jest8 'n )e i po odlasku iz ovog sveta ipak !iti u ovome svetu kao
jedini savr#eni i svesilni Doma)in sveta. "vi koji -o)e da 7ive kao ljudi a ne kao zverovi
moraju gledati u njega& Doma)ina& sledovati njemu i !iti zapojeni i odu#evljeni njegovim
doma)inskim du-om.
12.
Vera i /nanje
,e li ti -ladno& Teodule=
>le& i u vreloj 6ndiji !iva -ladno& u vreme dugotrajni- i neprestani- ki#a. U mese(ima
takvi- ki#a ljudi te#ko mogu da sa.uvaju ma koju stvar da se ne uplesnivi& ne u!u%a8 ni
pirina.& ni odelo& ni tkaninu& ni drvo& ni posu%e& ni ko7u& ni vunu& niti ma #ta organsko ili
neorgansko& naro.ito organsko. "ve pokrije plesan i !u%. 1rosto& zemlja plesni i !u%a.
judi se mu.e& i veoma mu.e& da sa.uvaju svoj imetak i se!e same od plesni i !u%e. *li
to im te#ko ide. $u.ili su se na#i ro%a(i 6ndijani& mu.ili su se te#kom mukom i trudom
-iljade godina& da i du#e svoje sa.uvaju od plesni i !u%e. $uke su nji-ove za divljenje&
trudovi su nji-ovi za po#tovanje& ali uspesi nji-ovi za sa7aljenje.
2aista& vidim da ti je -ladno& Teodule. Nalo7i vatru. "tavi tri drveta. ,edno drvo ne gori&
dva sla!o& tri naj!olje. To naro.ito va7i za 6ndiju. U 6ndiji ni#ta !ez tripleta. "va misao
indijska je u tripletima. "ve u tripletima& kao8
1rakrti 5 materija&
1uru#a 5 du-&
4raman 5 neiz!rojivost iznad o!ojeg C"ankijaF. 1rakrti& 1uruska& 4ra-man.
6li8 ;ita 5 razum&
0rti 5 modi3ika(ije& o!rti&
Nirod-a 5 nad o!ojim kontrola. <-itta& 0rtti& Nirod-a.
6li8 *sti 5 jeste&
Nasti 5 jeste nije&
*nasti 5 nije jeste. *sti& Nasti& *nasti.
6li8 1ramana 5 o.iglednost&
1ramija 5 3akt&
"am#aja 5 sumnja. 1ramana& 1rameMa& "ams-aMa.
6li8 /iva 5 du#a& li.nost&
$aja 5 iluzija&
4raman 5 nega(ija o!ojeg. ,iva& $aMa& 4ra-man.
6li8 "at 5 ak(ija&
;it 5 znanje
*nanda 5 nega(ija ili rela(ija o!oji-. "at& <-it& *nanda.
6li8 *tma 5 li.nost&
*natma 5 ne li.nost&
Ni#ed-a 5 odnos o!oji-. *tma& *netma& Nis-ed-a.
6li8 "atva 5 poznanje&
Aad7a 5 ak(ija Cili jogaF&
Tama 5 7elja. "atva& Aaja& Tama.
6li8 D-arma 5 du7nost&
*rtva 5 do!it& u7ivanja
+arma 5 rezultanta dela. D-arma& *rtva& +arma.
6li8 Nastika 5 ateizam&
*stika 5 teizam&
$astika 5 politeizam. Nastika& *stika& $astika.
6li8 "varta 5 se!i.nost&
1ararta 5 altruizam&
1aramarta 5 du7nost iznad o!ojeg radi $ok#e& oslo!o%enja od 7ivota. "varta& 1ararta&
1aramarta.
6li8 *varoda 5 uzdr7ljivost&
*nuroda 5 pro!a umerena&
*roda 5 neuzdr7ljivost. *varod-a& *nurod-a& *rod-a.
6li8 *tma 5 individualnost& :go&
$anas 5 nega(ija individualnosti&
4ud-i 5 srednje& me%u njima. *tma& $anas& 4ud-i.
'voliko samo primera radi? da ne duljimo. * kad !i duljili& mogli !i navesti #umu od
sli.ni- tripleta iz 0edanti& Upani#ada& Tantra& $antra i drugi- indijski- knjiga. No tre!a
da zna#& da svaki od navedeni- tripleta grana se u druge triplete i tako "do !eskrajnosti".
U te triplete spada i triplet indijski- !o7anstava8
0i#nu&
4rama i
@iva&
kao i nji-ovo grananje opet "do !eskrajnosti"& kako su ri#i& mudra(i 6ndije& smislili i
zapisali. * svi ti tripleti izviru iz one jedne tajanstvene re.i& i uviru u tu re.& 5 a ta re.
jeste * 5 U 5 $& '$& koju milioni sinova 6ndije posvednevno i posve.asovno sa
po#tovanjem izgovaraju s kraja u kraj te neo!i.ne zemlje gde su plesan i !u%a te7ak !i.
.ove.anstva.
@ta je sve ovo #to smo na!rojali= ,e li to vera= ,e li to religija= Ne& nego 3iloso3ija. *li
6ndijani to ne zovu ni 3iloso3ijom& jo# manje verom& nego znanjem. To je
/nani& ili
D7nani1
6 sama re. 0edanta& zapisani z!ir mnogi- ti- znanja2& zna.i8 2nanja. To su znanja 3izi.ka
i meta3izi.ka& teolo#ka i teoso3ska& medi(inska& i prakti.na svake vrste. *li znanja& samo
znanja& kako i- 6ndijani nazivaju& ne vera i ne religija.
2aita je veliko .udo& da u 6ndiji nema pojma vere. ,edva da ima i re. vera& izuzev u
odnosu verovanja .oveka .oveku u o!i.nom 7ivotu. 1ojam vere postoji u 6ndiji jedino
kod muslimana& z!og +orana& zasnovanog na veri. $e%utim muslimani su tako re)i
upadi(a u 6ndiji tek u potonja vremena. 6 sam 6slam ni#ta drugo nije do jedna verska sekta
9ri#)anstva.
Ne postoji me%u 6ndijanima dakle pojam vere. Ne postoji ni pojam gre-a& niti pokajanje&
niti (arstva ne!esnoga& niti jednoga 4oga kao '(a& niti lju!avi prema 4ogu& niti
iskupljenja& niti svr#etka kao ni po.etka sveta& ni vaskrsenja mrtvi-& niti op#teg suda
4o7jeg& ni pravedne nagrade u ve.nom (arstvu 4o7jem. 'vi- deset osnovni- pojmova&
dakle& pored jo# i drugi-& uop#te nema u 6ndiji. * to su pojmovi& koje je >ospod 6sus kao
svoje :vangelije& kao svoju Aadosnu vest& o!javio svetu. 'vi pojmovi 5 svi- deset 5 novi
su za 6ndiju. 6 ni#ta tako ne odudara od indijski- "2nanja" kao ovi- deset pojmova. Niti
i#ta u svetu tako malo li.i na 6ndiju kao 6sus 9ristos i njegovo otkrovenje. ,er dok 6sus
zasniva sve na veri& dotle 6ndija zasniva sve na znanju? na to!o7njim znanjima& sa!ranim i
zapisanim od razni- njeni- 3iloso3a& teoreti.ara i asketa. Delimi.no to i jesu znanja&
ponekad neverovatno utan.ana i suptilna& ali delimi.no opet to su verovanja& teorisanja&
sanjanja i gatanja. U ostalom takva su znanja svuda u svetu& i njime se rukovode oni
narodi kod koji- nema 4o7ijeg otkrovenja& tj. gde govore samo ljudi a ne i 4og.1 2aista
ili glupost ili zlo!a ili o!oje zajedno govore iz oni- protivnika 9ri#)anstva& koji tvrde da
je 9ristos ne#to morao pozajmiti od 6ndijeH *ko je 6ndija mogla ne#to pozajmiti& ona je
pozajmila nezna!o7nim narodima& u +ini i ,apanu& u :giptu i ,eladi i drugde po svetu& ali
nikako 9ristu& 9ri#)anstvu? naravno mislimo na pravo 9ri#)anstvo& na isto.no
1ravoslavlje koje se od nje razlikuje kao vodeno jezero od pustinjskog peska.
*li #ta je s tvojom vatrom& Teodule= 1roze!o#e nam du#e. 0idim& stavio si tri drveta& no
nisi potpalio. :to plesan -vata se po tvojim drvima. "tavi jo# nekoliko tripleta od drva& da
vidimo -o)e li goreti. *j& potre!an je ne!eski oganj& da sagori plesan i da proizvede
toplotu i svetlost.
,a sam do#ao da nizvedem oganj na zemlju& Cuka& 12& 49F rekao je >ospod 6sus. '
>ospode& kad )e# tvojim ne!esnim ognjem zagrejati i osvetliti sinove i k)eri velike
6ndije=
* oganj ne!esni to je vera sa lju!avlju. 0era na prvom mestu. :vo re.i 9ristovi-&
ne.uveni- u 6ndiji i neslu)eni- od mudra(a vedantisti.ki-8
1okajte se i vjerujte :vangeliju Ctj. Aadosnu vest o (arstvu ne!esnomF?
Ne !oj se& samo vjeruj?
+o !ude vjerovao i krstio se !i)e spasen& a ko ne vjeruje !i)e osu%en?
Da ni jedan koji ga vjeruje ne pogine nego da ima 7ivot vje.ni?
+o vjeruje "ina ima 7ivot vje.ni& a ko ne vjeruje "ina ne )e vidjeti 7ivota nego gnjev
4o7ji ostaje na njemu?
+oji mene vjeruje ne )e nikad o7ednjeti?
'vo je volja 'noga koji me posla& da svak ko vidi "ina i vjeruje ga ima 7ivot vje.ni& i ja
)u ga vaskrsnuti u po#ljednji dan?
2aista zaista vam ka7em8 ko vjeruje mene ima 7ivot vje.ni?
6s(eljenog slep(a pita 6sus8 0jeruje# li ti "ina 4o7ijega=
,evrejima govori8 *ko meni i ne vjerujete& djelima mojim vjerujte& da poznate i vjerujete
da je 'ta( u meni i ja u '(u?
+a7em vam zaista? ako imate vjere koliko zrno goru#i.no& re)i )ete gori ovoj8 prije%i
odavde tamo i prije)i )e i ni#ta vam ne)e !iti nemogu)e?
+o vjeruje mene ako i umre 7ivje)e?
Nijedan koji 7ivi i vjeruje mene ne)e umrijeti va vijek? vjeruje# li ovo= Cupita 6sus
$artuF?
Ne reko- li ti8 ako vjeruje# vidje)e# slavu 4o7iju Cre.e $artiF?
Dok vidjelo imate vjerujte vidjelo& da !udete sinovi vidjela?
U.eni(ima8 Neka se ne pla#i sr(e va#e& vjerujte 4oga i mene vjerujte?
Lilipu8 zar ne vjeruje# da sam ja u '(u i 'ta( u meni= 0jerujte mi po djelima?
Upita#e ga8 #ta )emo .initi da tvorimo djela 4o7ija= * 6sus odgovori8 'vo je djelo 4o7ije
da vjerujete onoga koga 'n posla?
Tomi koji kad vide poverova i uzviknu8 >ospod moj i 4og moj 5 re.e 6sus8 po#to me
vidje povjerovao si. 4lago onima koji ne vidje#e a vjerova#e. * Toma je !io posle prvi
apostol 6ndije.
"veti ,ovan pri kraju svoga :vangelija pi#e8 * i mnoga druga .udesa u.ini 6sus pred
u.eni(ima svojim& koja nisu pisna u knjizi ovoj. * ovo se napisa#e da vjerujete da 6sus
jeste 9ristos& sin 4o7iji& i da vjeruju)i imate 7ivot vje.ni.
Nikad se u 6ndiji nisu .ule takve re.i. ,er nikad u 6ndiji nije govorio vaplo)eni 4og nego
ljudi? ljudi koji su sa!irali znanje kao #aren #ljunak& i -valili se znanjem& ali nisu imali
klju. od olovnog ne!a koje pritiskuje 6ndiju. Ne!o nad 6ndijom do danas je zatvoreno.
"amo 'naj koji s ne!a si%e mo7e ga otvoriti. "ada je 6ndija u lavirintu !ez vrata i
prozora.
' Teodule& kad !i 6ndija znala #ta je potre!no za njeno spasenjeH *j& ne gomile znanja&
ma koliko velikog i du!okog i sjajnog? zaista ne to& nego samo prosta detinja vera u 4oga
"ina 4o7jega& u $esiju i 1utovo%u& koji je s ne!a do#ao i zna put k ne!u. ,edno zrno vere
u 9rista vredi vi#e nego sve ogromno !reme znanja o svemu i sva.emu samo ne o onom
glavnom. 2aista se svim znanjem sviju ri#ija i gurua indijski-& .ovek ose)a kao konj u
vr#aju #to vezan za sto7er tr.i u krugu& a ne mo7e da se sam odre#i i ide doma. Tre!a da
do%e Doma)in da ga odre#i. 6 do#ao je Doma)in& ali to 6ndija ne zna? sveznaju)a 6ndija
sve zna samo to #to je najglavnije jo# ne zna. Njeno znanje o svima stvarima je
zaprepa#)uju)e. Njena 3iloso3ija stoji nad svim paganskim i evropskim 3iloso3ijama Cjer
sve su 3iloso3ije paganskeF? njeno samomu.enje& asketizam njeni- !ez!rojni- sinova
izaziva suze i angela ne!esni- a kamoli ljudi. *li sve uzalud. 2nanje ne spasava? vera
spasava. * samo je jedna vera u svetu& jedna u istoriji .ove.anstva. To je vera -ri#)anska.
"ve drugo #to se la7nim imenom naziva verom nije vera& nego li znanje& ili poluznanje ili
gatanje. 4ez!rojna znanja ljudi su dosegli& ali veru& jedinu pravu veru 4og je doneo
.ove.anstvu. 2nanja se menjaju& vera ostaje. 6 evropska i indijska znanja svaki .as mogu
se promeniti& ali 9ristos i njegova nauka nad7ive)e vreme i svu vasionu. ,edna je vera 5
9ristova. ,edan je "pas 5 9ristos. ,edan je (ilj 5 (arstvo ne!esno. ,edan je vaskrsitelj 5
vaskrsli 9ristos. ,edan sudija sveta 5 'n& uvek isti i jedini.
Teodule& ne duvaj vi#e i ne mu.i se. Tvoja drva !a# sasvim se uplesnivi#e. >omilanje
tripleta nije pomoglo da se vatra razgori. >omilanje znanja& po .oveku i od .oveka& nikad
nije dalo ni toplote ni svetlosti rodu ljudskom. 'ze!osmo o!oji(a. Nije uzalud srpski
narod& iako !lizak ro%ak 6ndijana& nazvao 6ndiju "zemljom 1rokletom". Ustanimo sa ove
prastare pra#ine indijske i !e7imo. 0rati)emo se opet u nju& kada Toma zidar& apostol i
prvi prosvetitelj 6ndije& !ude to izmolio od >ospoda 6susa 9rista. 6 kada Doma)in& 4og
lju!avi& koji nije za!oravio 6ndiju& !ude odredio i zapovedio.
1 4ag-avatN>ita je jedno sjajno pesni.ko delo& koje 6ndijani smatraju neposrednim
otkrovenjem !oga +r#ne. To otkrovenje o!javio je +r#na vojskovo%i *rd7uni prilikom
jednog plemenskog rata. Taj spev je samo mali deo ogromne $a-a!arate. 6zvanredno
lepa i misaona sama po se!i 4ag-avatN>ita& #to )e re)i 4o7anska pesma& ipak je samo
krasno delo ljudske misli i drago(enost literarna& a nikako -le! 7ivota poput :vangelija
9ristova.
13.
ve(a Troji&a
U ime '(a i "ina i "vetoga Du-a& u ime Troji(e jednosu#ne i nerazdelne i 7ivotvorne&
4oga jedinoga& zapovedam ti& Teodule& ustaniH
0idim& da si za.aran? vidim da si o.aran. 1rastara te mudrost indijska za.arala? pra#ina te
indijska o.arala. 1ogled ko!re za.arava mi#eve? te dr-te)i postaju njen zalogaj. "vetle)i
pogled lisi(e o!ara koko#i s grane. Tako i te!e staklene o.i 6ndije. No !udi .ovek& a ne
mi# i koko#. Ustaj& i !e7i odavde. 6ndijska 3iloso3ija i indijska poezija& dve ogromne sile&
savladale su mnoge premnoge& .ak i kr#tene& du#e. *li ni jednu pravoslavnu& nego samo
jereti.ke& povr#ne i pokole!ane? one trske koje svaki povijara( povija i savla%uje.
+a7e#& da te tripleti indijske misli zadivljuju. +a7e#& da te indijske triade o.aravaju. 6 da
pomo)u ti- tripleta i triada lak#e misli#. :vropa nije imala takav logi.ni putokaz u
o!ja#njenju stvari& veli#. U 6ndiji sve se gleda kroz trojstvo& ali ne kroz trojstvo sveto u
jedinstvu& nego kroz trojstvo u zavadi. ,edan triplet dro!i se u manje triplete? jedna triada
kruni se u druge triade. "ve !ez po.etka& i sve !ez kraja. ,er u 6ndiji ni.emu nema
po.etka i kraja. *j& ni.emu i nigde po.etka i krajaH U tome je ko! indijske misli& ko!
6ndije. Nigde poglavlja o stvaranju sveta i nigde es-atologije. "ve !ivanje odigrava se ne
pod sun.anom svetlo#)u nego pod avetinjskim !ledilom mese(a. 4urlanje okeana 7ivota
!ez po.etka& i !urlanje !ez kraja. 2!og toga je u 6ndiji samo jedna jedina nauka prezrena i
usa-nula. 6storija. ,er je istorijska nauka i nemogu)a tamo gde se odri.e po.etak i kraj
vremenu i prostranstvu. 6 nemogu)a i !eskorisna. 6storijska nauka pak nigde nije tako
(enjena i tako !ri7ljivo o!ra%ena kao u narodima -ri#)anskim& koji se dr7e 4i!lije& gde je
sve vezano sa po.etkom i svr#etkom. 2apamti to& Teodule& razmisli o tome& i ka7i
drugima.
4udi pak ostoro7an u pogledu indijski- tripleta i triada. "ve to !le#ti& ali ne svetlo#)u
dragog metala nego o!ojenog stakla. "ve to li.i na zlato& ali zlato nije? i zeleni se kao
smaragd& ali smaragd nije? plavi se kao sa3ir& ali sa3ir nije? (rveni se kao ru!in& ali ru!in
nije? !le#ti kao dijamant& ali dijamant nije. 1revarni sjaj o!ojenog i jevtinog stakla
prevario je i jednog jereti.kog 3iloso3a u :vropi& koji je prevario mnoge i vara do danas&
evo ve) (elo jedno stole)e.1
* ti se osvesti& Teodule& slugo 4o7ji& 'dvrati tvoj pogled od ko!rini- o.iju i pogledaj u
9rista ;ovekoljup(a. >le& i 'n o!javljuje triadu& ali ne varljivu nego istinitu.
'ta(& "in i Du- "veti 5 to je sveta triada& "veta Troji(a& koju je >ospod 6sus o!javio. "ve
troje u naj!li7em srodstvu& sve troje nerazdelno ali i neslijeno. Triipostasno ali ,edno.
0e.na -armonija& ve.na pesma i ve.na muzika u skladu opojnom. Naj!li7e& najte#nje
srodstvo. +akvo srodstvo mo7e !iti !li7e i te#nje nego 'ta( i "in i Du- "veti& isti Du-
kojim di#e i 'ta( i "in= Tu nema tri razna oso!na imena& kao 0i#nu& 4rama i @iva& nego
samo imena srodni.ka8 'ta(& "in i Du- "veti. "rodstvo je nagla#eno a ne ime. $e%utim u
indijskoj triadi ime je nagla#eno a ne srodstvo. Niti se igde u 0edantama spominje neko
srodstvo izme%u 0i#nu& 4rame i @ive. Ne ka7e se& da je 0i#nu rodio 4ramu niti da je @iva
kakav ro%ak !ilo jednom ili drugom. To su tri ortaka a ne tri srodnika& i to tri neslo7na
ortaka. ,er #to god 0i#nu tvrdi& 4rama u to sumnja& a @iva odri.e. 6 sve #to god 0i#nu
zida& 4rama ne odo!rava a @iva ru#i.
Takva je i triada egipatska. 6zis i 'ziris i 9orus predstavljaju egipatsku triadu& naravno
nesvetu i zava%enu. 'ziris je u!io 9orusa& te 6zis& ili 6zida& te7i da se osveti 'zirisu.
Takva je i triada jelinskorimska8 2evs& Neptun i 1luton 5 vr-ovni !og& i !og mora i !og
9adesa& podzemnog sveta. "va troji(a u zavadi& u spletkama i nepoverenju jedan prema
drugom kao i prema !ez!rojnim drugim !o7anstvima 5 raz!ludna (iganija olimpijska.
"asvim je ne#to drugo "veta Troji(a -ri#)anska. 'so!na imena tu se i ne znaju& ili se
skrivaju. '!javljena su .ove.anstvu samo imena srodni.ka8 'ta( koji ra%a "ina i Du-
koji is-odi od '(a. 'ta(& "in i Du- "veti. Ni pomena o tezisu& antitezisu i sintezisu. Ni
pomena o sudaru i razmimoila7enju. Ni pomena o nekom nepoverljivom ortakluku. Ne#to
ne.uveno i nezapam)eno 5 ili !ar za!oravljeno 5 u istoriji roda ljudskog. To je
otkrovenje& to otkri)e 9ristovo o "vetoj Troji(i. 6 nikad (rkva 9ristova ne spominje "vetu
Troji(u a da ne naglasi jedinstvo i jednosu#nost njenu. "veta Troji(a 5 jedan 4og& a ne tri.
Nasuprot tome triada indijska kao i egipatska i jelinska jesu tri !oga sa tri razna oso!na
imena& !ez srodni.ke veze i !ez jednog i istovetnog du-a. Tri razna !oga& tri razna imena&
tri razna du-a. Tako u 6ndiji& tako u :giptu& tako u ,eladi i u Aimu. Tako u (elom
paganskom svetu gde god se spominje neka !o7anska triada.
* sad& Teodule& evo ti putokaza da razlikuje# "vetu Troji(u u jedinstvu od nesvete triade u
zavadi& istinu od o!mane& svetlost od tame& 7ivot !ez smrtne plesni. Ae.e >ospod 6sus&
"in 1reve.noga '(a8
Niko ne zna '(a osim "in& niti "ina ko zna osim 'ta(.
,a sam "in 4o7ji.
,a i 'ta( jedno smo.
'ta( je u meni i ja u '(u.
+oji mrzi mene i '(a mojega mrzi.
"ve #to ima 'ta(& moje je.
6zi%o- od '(a i do%o- u svijet& i opet ostavljam svijet i idem k '(u.
* utje#itelj Du- "veti& kojeg )e 'ta( poslati u ime moje& i koji od '(a is-odi& on )e vas
nau.iti svemu i napomenu)e vam sve #to vam govori-.
@to god zai#tete u '(a u ime moje& ono )e vam u.initi& da sa proslavi 'ta( u "inu.
6 ja )u umoliti '(a& i da)e vam drugoga Utje#itelja& da !ide s vama va vijek8 Du- 6stine.
Djela koja tvorim ja u ime '(a svojega& ona svjedo.e za mene.
+ao #to mene zna 'ta(& i ja znam '(a.
'ta( je moj& koji me slavi.
Ne do%o- sam od se!e nego me 'n C'ta(F posla.
Ne ostavi mene 'ta( sama& jer ja svagda .inim #to je njemu ugodno.
Du- je ono #to o7ivljava& tijelo ne poma7e ni#ta.
Niko ne mo7e do)i k meni ako ga ne privu.e 'ta( koji me posla.
,a si%o- s ne!a ne da .inim volju svoju nego volju '(a koji me posla.
,a do%o- u ime '(a svojega.
'.e pravedni... neka lju!av kojom si mene lju!io& u njima !ude& i ja u njima.
,er si imao lju!av k meni prije postanja sveta.
1osle svoga slavnog vaskrenja javi se >ospod u.eni(ima svojim i re.e im8 $ir vam. +ao
#to 'ta( posla mene& i ja #aljem vas. 6 ovo rekav#i dunu i re.e im8 primite Du- "veti.
6dite dakle i nau.ite sve narode krste)i i- va ime '(a i "ina i "vetoga Du-a.
1o vaskrsenju re.e 6sus u.eni(ima svojim8 1rimi)ete silu kad si%e Du- "veti na vas& i
!i)ete mi svjedo(i 5 tja do kraja zemlje.
6 kad se navr#i pedeset dana... napuni#e se svi Du-a "vetoga i stado#e govoriti raznijem
jezi(ima kao #to im Du- dava#e te govora-u.
:vangelist ,ovan pi#e8 +o se god odri.e "ina& ni '(a nema.
Troje je #to svjedo.i na ne!u8 'ta(& "lovo i Du- "veti. 6 troje je #to svjedo.i na zemlji8
Du-& voda i krv? i troje je zajedno.
6 jo# mnogo sli.noga nalazi se i u :vangeliju i u pisanijama sveti- apostola 9ristovi-.
* sve #to je pisano i #to je predano svetoj (rkvi 4o7joj na spasenje ljudi svedo.i
jednodu#no& da je "veta Troji(a jedan i jedini 4og. 4ez suprotnosti u se!i. ,er #to misli
'ta(& misli i "in& misli i Du- "veti. 6 #to -o)e 'ta(& -o)e i "in& -o)e i Du- "veti. 6 #to
tvori 'ta(& tvori i "in& tvori i Du- "veti. 6 #to lju!i 'ta(& lju!i i "in& lju!i i Du- "veti. 4og
je lju!av. 'ta( lju!i "ina& lju!i i Du-a "vetoga. "in lju!i '(a& lju!i i Du-a "vetoga. Du-
lju!i '(a& lju!i i "ina. ,edan 4og& jedna lju!av& jedna misao& jedna volja& jedno dejstvo.
'd ve.nosti u ve.nost. +ako je to neizmerno razli.no od triade paganske& sa imenima
troji(e !ogova& sa imenima ali !ez pravog srodstva i prave saradnjeH
U istoriji sveta samo je 4og -ri#)anski 4og !ezimeni. Njegovo je jedino ime 'ta(. Neko
drugo njegovo ime Novi 2avet ne spominje. +ako je to divnoH 6 #ta )e nam drugo ime=
'n -o)e da mi !udemo Njegova de(a. * de(a 5 milioni de(e u svetu 5 ne znaju drugo
ime& jo# manje prezime& svoga roditelja osim8 ota( ili tata. U "tarom 2avetu jo# se
spominje ime 4o7ije& kao ,a-ve& ,e-ova& *donaj. U Novom 2avetu& u 2avetu srodstva i
lju!avi& ne imenuje se 4og druk.ije nego 'ta(. 0e.ni 'ta(& ve.ni "in i ve.ni Du- "veti.
,edan 7ivot i izvor 7ivota. *ko se "in imenuje imenom 6sus 9ristos& to tre!a razumeti kao
ime "ina vaplo)enog& koji se spustio kao glavni ,unak na pozorni(u svetske drame& stao u
reku istorije& u gomilu mnogoimeniti-& kao $esija i "pasitelj. U ve.nosti pak 'ta( je
samo 'ta(& i "in 5 "in u zagrljaju '.evom& i Du- "veti u svezi lju!avi '(a i "ina.
U indijskim 0edama nalazi se slede)e stra#no u.enje8 "6stina i la7 su relativne& i o!e su
neop-odne kao sastavni delovi iluzije". C1ranova 0eda& 6& 24.F 2aista stra#noH Demon je
dakle ravnomo)an 4ogu& @iva razoritelj ravnopravan sa 0i#nuom zidateljemH U vr-ovnoj
triadi indijskoj la7 sedi pored istine& i zlo (aruje pored do!ra. No i jedno i drugo& ka7u&
jeste iluzija. Dakle i vr-ovni !ogovi 6ndije jesu iluzijaH
Ustani& Teodule& i prekrsti se. 1omeni '(a i "ina i "vetoga Du-a& Troji(u jedinosu#nu&
nerazdelnu i 7ivotvornu& 4oga istine i svetlosti& kome se ni najmanja la7 ne sme pri!li7iti&
i na kome nema ni jedne tamne pege.
2naj& da ne mogu pomo)i 6ndiji ljudi o.arani 6ndijom& nego razo.arani. *ko si prijatelj
indijskog .ove.anstva& prvo se razo.araj pa onda pomozi.
1 9egel. "va njegova 3iloso3ija je u indijskom tripletu8 teNzis& anatezis i sintezis. >ru!o
s-va)ena& jo# gru!lje od drugi- primenjena& ta 3iloso3ija jednoga u.enika indijske
majstorske mudrosti napravila je rusvaj u evropskom .ove.anstvu& kako u miNsaonom
tako i u prakti.nom pogledu.
1A.
-lago%loveno &ar%(vo
4lagosloveno je (arstvo '(a i "ina i "vetoga Du-a. To jedino !lagosloveno (arstvo&
Teodule& otkrio je i o!javio svetu >ospod na# 6sus 9ristos. 6 to (arstvo o!javljuju
-ri#)anski sve#teni(i sa oltara na po.etku svake liturgije evo ve) !lizu dve -iljade godina.
1re sun(a i mese(a& i pre zvezdanoga svoda ne!esnoga& pre svake tvari svakog stvorenja&
te prema tome i pre svakog drugog (arstva i dru#tva ili srodstva& postojalo je to
!lagosloveno trojedino (arstvo. U ve.nosti& ne dodirivano vremenom? u !eskrajnosti&
neograni.avano prostorom. Nematerijalno& !eztelesno& du-ovno. U praizvornom i
prototipnom srodstvu Aa%aju)eg& Ao%enog i 6s-ode)eg. 1uno i savr#eno 4i)e. 1una i
savr#ena 6stina. 1una i savr#ena "ila. 1una i savr#ena ju!av. 1una i savr#ena "lava. 1uno
i savr#eno <arstvo. 2ato mi zavr#ujemo mnoge molitve& kako smo nau.eni od "pasitelja
u molitvi >ospodnjoj8 ,er je Tvoje (arstvo i sila i slava& '(a i "ina i "vetoga Du-a. *min.
6ndijani i muslimani ljute se na nas -ri#)ane. 6ndijani se ljute #to mi verujemo samo u
jednoga jedinoga 4oga a ne u nji-ov mnogo!o7ni panteon neiz!rojni- !ogova.
$uslimani se ljute pak #to mi verujemo to!o7 u tri !oga a ne u ,ednoga. '!e su ljutnje
sasvim !ez osnova. 1re svega mi verujemo kako nam je s ne!a od samoga 4oga
otkriveno a ne kako mi -o)emo. * otkriveno nam je onako kako je u Novom 2avetu
4o7jem zapisano i nama od ota(a predato& tj.8 ,edan 4og ali troji.an. Tri ipostasi ali jedan
4og& 'ta(& "in i Du- "veti 5 jedno 4o7anstvo& jedna sila i slava i vlast& jedno (arstvo i
gospodstvo. To je nama otkrio sam preve.ni "in 4o7ji& koji s ne!a si%e i na ne!o uzi%e i
koji )e& kako i +oran pi#e& !iti "udija svetu o "tra#nom "udu 4o7jem. * ko je otkrio
mnogo!o7ije 6ndijanima= judi& 3iloso3i& ri#i& guri& 3akiri& koji niti su s ne!a si#li niti na
ne!o uzi#li& nego !ili i ostali u ovoj svetskoj samsari& gde se du#e sele iz tela u telo. 6li&
upitajmo muslimane& ko je otkrio $u-amedu jednoga netroji.nog 4oga& koji nije ni 'ta(
ni "in ni Du- "veti. Niko& osim on sam tuma.e)i o!a -ri#)anska 2aveta& "tari i Novi& na
svoj samovoljan na.in& i& kako on tvrdi& angel D7e!riel. * mi ne primismo istinu& po re.i
svetoga apostola 1avla& ni od angela ni od .oveka nego od samoga 4oga& koji se javio
ljudima u telu& da im otvori (arstvo ne!esno i povede i- u to !lagosloveno (arstvo.
4lagosloveno je i (arstvo angela 4o7iji-. To su najsavr#enija stvorena !i)a. To su
uzvi#eni du-ovi& koji su stvoreni pre telesnog sveta& no koji- se ne doti.e ni vreme ni
!olest ni smrt& te su ve.no mladi& svetli i silni. U !ez.islenim mirijadama i mirijadama
oni stoje oko prestola ve.ne slave& -rane)i se svetlo#)u istine i poje)i se slado#)u lju!avi
od '(a i "ina& di#u)i jednim istim Du-om svetinje& svetog jedinstva i sveta sile od Du-a
"vetoga. *ngeli 4o7ji nazvati su zvezdama jutarnjim& zato #to su prvi stvoreni& te
predstavljaju jutro 4o7ijeg stvaranja& i zato #to ve.no sijaju istim sjajem koji od 4oga u
nji- ulazi i kroz nji- prosijava. ,o# su nazvati sinovima 4o7jim& iako su stvoreni a ne
ro%eni& zato #to imaju sinovsku lju!av i sinovsku poslu#nost prema Tvor(u svome kao
pravi sinovi prema roditelju svome. Upita >ospod pravednoga ,ova8 >dje si ti !io kad ja
osniva- zemlju= +ad pjeva-u zajedno zvijezde jutarnje i svi sinovi 4o7ji klikova-u=
C,ov. JB& 45DF
1rvo su -aldejski i persijski mudra(i& zvezdari& po zvezdi poznali& da se je rodio neki
veliki i pravedni (ar. 6 prvi su oni do#li u 0itlejem da mu se poklone. Nji-ova vera nije
!ila vera u jednoga 4oga nego u mnogo !ogova& zava%eni- me%u so!om kao i svuda po
mnogo!o7nim stranama. Niti su oni i#ta znali o nekom !lagoslovenom (arstvu ne!esnom&
kao ni 6ndija ni :gipat. *li svevi#nji 4og uputio i- je svojim promislom& da kroz nji-& kao
nezna!o7(e& postidi nadmeni "jedno!o7ni" ,erusalim& koji je na prvi glas o novom (aru
krojio plan da ga u!ije.
*r-angel >avril prvi je& jo# pre ro%enja Njegova& spomenuo presvetoj Devi $ariji
(arstvo Njegovo rekav#i8 u (arstvu Njegovom ne)e !iti kraja.
Trideset godina do(nije prvi je o!javio pri!li7enje (arstva ne!esnog ,ovan 1rete.a na
,ordanu vi.u)i u otupele u#i ,evreja8 1okajte se& jer se pri!li7i (arstvo ne!esno.
1ri tre)em ku#anju satana izvede 6susa na goru visoku i pokaza "sva (arstva ovoga svijeta
i slavu nji-ovu"& i o!e)a mu sve to dati ako se pokloni njemu. Dakle& i :gipat i 9aldeju& i
1ersiju i *ra!iju& i 6ndiju i +inu& i ,apan i *meriku& i :vropu i "laviju& sva ta
ne!lagoslovena (arstva i sve narode koje je du- pakla dr7ao u svojim lan(ima o!mane&
lukavstva i o.ajanja& pa i sam !ogo!orni 6zrailj. No sav taj tada#nji posed "kneza ovoga
sveta"& #to ga je on& nepomenik& samovlasno prisvojio i svojim zmijskim otrovom uprljao
i zatrovao& svu tu zlomirisnu plesan od!io je odsudno da primi "(ar ne!esni& koji se iz
.ovekolju!lja na zemlji javio" da otvori ljudima vrata svoga ve.noga (arstva na
ne!esima.
<arstvo moje nije od ovoga svijeta& odgovorio je 6sus svome sudiji 1ilatu& kad ga je ovaj
pitao8 ,esi li ti (ar= 6 kad ,evreji& zemljaniji du-om od zemlje i sleplji od pra#ine zemne&
videv#i .udesa Njegova -tedo#e ga postaviti za svoga (ara& 'n po!e7e i udalji se u goru.
C,ovan& E& 1KF
Ta zar je to neka po.ast za Njega !iti (arem nad jednom zemljom& kako su ,evreji -teli& ili
(ar nad svima (arstvima zemaljskim& kako mu je satana predlagao=
@ta je !ilo sa tolikim (arstvima i (arevima zemaljskim pre i posle Njega= @ta je sa
(arevima egipatskim& +eopsom& +a3rom& $enkeriom& Tutankamenom i Aamzesom
mo)nim= 1redav#i svoje du#e satani oni su zidali o!lakoderne piramide& da !ar svoja tela
o.uvaju u neraspadljivosti. $e%utim sada se nji-ovi sarko3azi sa !alsamiranim telima 5
kupljena ili pokra%ena iz piramida 5 pokazuju po muzejima evropskim kao majmuni po
mena7erijama.
@ta je sa !ogatim (arevima i ma-arad7ama iz $a-a!-arate i Aamajane& i sa -ra!rim
Aamom i *rd7unom& i sa mo)nim *k!arom i $ogulom& i ostalima& koji se peva#e i
slavi#e na zemlji= @ta sa nji-ovim !listavim vojvodama i !ez!rojnim pukovima= <arstva
su nji-ova preduzeli nji-ovi neprijatelji& telesa nji-ova skrunjena su u pra#inu& a du#e
nji-ove sada 5 po u.enju indijskom 5 ili govore u drugim ljudskim telima& ili !leje u
ov(ama ili ri.u u volovima ili #i#te u zmijama.
>de su (arevi (arstva #to i- prorok Danil vide u viziji= >de Navukodonosor& koji se!e
proglasi !ogom& i gde njegovo zlatno (arstvo vavilonsko= >de je sre!rno (arstvo persisko
sa (arem Darijem& +irom i +serksom= >de !akarno (arstvo *leksandra $akedonskog= 6
gde rimsko (arstvo od 7eleza i !lata& sa svima kesarima rimskim& zapojenim vu.i(om=
'd nji-ovi- mrtva.ki- lo!anja mogla !i se napraviti jedna Ielekula koliko gora *rarat.
>de su !ogdi-ani kineski& #to svilu nosi#e i po svili -odi#e= >de nji-ovi mudri mandarini
i mnoge knjige nji-ove& i umetni(i nji-ovi sa prekrasnim rukotvorinama svojim= >de
mikade& japanske& sinovi ne!a& i gde nji-ovi znameniti samuraji= >de stra#ni Timuri sa
svojim mongolskim armijama #to kao vi-or z!uni#e svu *ziju i :vropu= >u!er od
pra#ine sve i- je pokrio& a preko toga gu!era sada kamilar goni kamile& proklinju)i
pra#inu #to mu zasipa o.i i misle)i jedino gde )e na)i ve.eru za se!e i za svoje kamile.
@ta je sa !ogatim +rezom& (arem midskim= @ta sa majstorskom $ikenom= @ta sa
presitim "odomom= @ta sa *tlantidom= @ta sa pre!ogatim Tirom= 6 sa Linikijom&
(ari(om mora i njenim -ra!rim epigonom 9ani!alom= 6 sa tolikim (arevima $oavskim i
-ananskim= ;aro!nik pakla& po#to i- je uzdigao do najvi#e varljive visine& i po#to je
video kako mu se klanjaju& nasmejao se najzad nad strvi nji-ovoj i po-itao da i druge
7rtve -vata kao pauk u mre7e svoje.
"va takva (arstva 5 sva& ne jedno 5 ponudio je ku#a. "pasitelju sveta pod uslovom samo
da mu se pokloni. 6 "pasitelj je to od!io. * na pitanje sluge toga istog ku#a.a& 1ontija
1ilata& da li je 'n (ar& odgovorio je8
5 <arstvo moje nije od ovoga sveta.
"re)a je na#a i spasenje u tome #to je "in 4o7iji prvo od!io da od protivnika 4o7ijeg
primi sva tro#na (arstva zemaljska i varljivu slavu nji-ovu? drugo #to je po!egao kad su
ga ,evreji -teli postaviti za (ara svoje zemlje& i tre)e #to je dao onakav odgovor 1ilatu8
5 <arstvo moje nije od ovoga sveta.
@ta !i !ilo od Njega a #ta od nas& da se 'n& re(imo& primio za (ara svi- (arstava
zemaljski-= 2a kratka veka .ove.ijeg !io !i slavniji od Navu-odonosora i silniji od
*leksandra& a po smrti telo !i mu !ilo u pra#ini a du#a u paklu. ' Njemu !i ostao samo
jedan prazan zvuk isto kao o tolikim drugim (arevima pre Njega& vazalima knjaza pakla.
6li& re(imo& da se primio za (ara zemlje judejske= 4io !i& verovatno& !ogatiji od
"olomona& no prolazan kao i "olomon? vreme !i ga sasu#ilo kao #to sasu#uje ljiljane
poljske& a posle Njega do#li !i na Njegov presto kakve joguni(e kao Aovoam ili kakvi
konju#ari kao ,erovoam& pa po(epali Njegovo (arstvo i unesre)ili narod.
* #ta !i !ilo s nama= $i !i kao 6ndijani o!o7avali !ez!roj !o7anski- triada& razdeljeni- u
se!i& klanjali !i se zmijama i u krajnjem o.ajanju 7eleli ne!i)e& Nirvanu. 6li !i kao ,evreji
do dana#njeg dana progla#avali .as ovoga .as onoga #arlatana za $esiju i jo# uvek .ekali
dolazak $esije& i to ne prore.enog i sve.ove.anskog $esiju nego nekakvoga
#ovinisti.kog jataganliju& koji !i samo ,evrejima !io na korist a svima ostalim narodima
na propast.
U o!a slu.aja mi !i danas 7iveli u mraku& !ilo u mraku indijskom ili u mraku jevrejskom.
$i u7ivamo me%utim u svetlosti ne.uvenoj i neopisanoj. De(a smo svetlosti a ne tame.
1oznali smo i priznali pravoga $esiju& !esmrtnoga <ara nad (arevima i >ospoda nad
gospodarima& .ijem (arstvu ne)e !iti kraja& po svedo.anstvu prorokv i angelv 4o7ji-&
koje svedo.anstvo potvr%uje i istorijska stvarnost za poslednji- dvadeset vekova. ,er 'n i
sada 7ivi i (aruje& i Njegovo !lagosloveno (arstvo neprestano raste i pove)ava se. Toliko
je ve) poraslo& da je postalo !rojno ve)e od svi- (arstava na zemlji. *li se ono ne vidi& jer
je u du-ovnom svetu& i jer je (arstvo ne!esno a ne zemaljsko. "am po.etak toga (arstva
me%u ljudima !io je veoma skroman. Tako da je 6sus morao -ra!riti svoje malo stado8 Ne
!oj se& malo stado& jer !i volja va#ega '(a da vam da (arstvo. Cuka& 12& J2F No (arstvo
se ne do!ija !ez truda i !ez usilja. <arstvo ne!esno s usiljem se uzima& a usiljeni(i
do!ijaju ga. C$atej& 11& 12F
Najve)i trud i usilje primio je na se!e sam >ospod 6sus u o!javljivanju ljudima (arstva
ne!esnog. 6 pro-o%a#e 6sus po svoj >alileji u.e)i i propovijedaju)i evangelije o (arstvu.
@ta ima radosnije za ljude od Aadosne vesti o (arstvu& i to o (arstvu !lagoslovenom i
ve.nom=
6#tite najprije (arstva ne!esnoga? sve ostalo )e vam se dodati. To jest i#tite od <ara
ne!esnog najpre ono #to je najve)e i najva7nije a #to je <ar gotov da vam dade 5 i#tite da
!udete nasledni(i (arstva i (arevi)i& a za -ranu i pi)e i odelo ne !rinite& kao #to .ine
nezna!o#(i. ,er nezna!o#(i !rinu o ovome sporednome zato #to ne poznaju glavno?
otimaju se o (arstvo zemaljsko& jer ne poznaju (arstvo ne!esko? slu7e ne.astivom kao
(rni argati za koru -le!a ili za korenje kojim se svinje -rane& jer im je pomra.en vid za
<ara ne!esnoga i za '(a svetlosti.
6 kad se 4ogu molite& ne za!oravite da i#tete (arstvo8 Neka do%e (arstvo tvoje. Do%e li
(arstvo& do)i )e i <ar? do)i )e i useli)e se u vas trojedini 4og& 'ta( i "in i Du- "veti. 6
!lagosloveno (arstvo& koje je na ne!esima& !i)e !lagosloveno (arstvo i unutra u vama. 6
sr(a va#a !i)e ispunjena istinom& svetlo#)u i rado#)u. ,er )ete pojmiti za#to .ovek 7ivi?
vaistinu& pojmi)ete jasno (ilj i smisao 7ivota.
1utni(i na putu moraju izvr#avati zapovesti 1utovo%e. 6na.e )e se oma)i s puta i propasti.
Naro.ito moraju se neminovno slu#ati zapovesti 1utovo%e od najve)i- do najmanji- na
tesnom putu #to vodi u ve.ni 7ivot u (arstvu ne!esnom. Ae.e >ospod8 +o izvr#i i nau.i
Csve pa i najmanje zapovestiF& taj )e se nazvati veliki u (arstvu ne!esnome. C$atej& K& 19F
U ovoj jednoj re.eni(i izre.ena su dva na.ela. "vaki putnik ima du7nost prvo da sam
izvr#i zapovesti 9ristove i drugo da nau.i svoje saputnike kako da idu pravim putem.
"amo tako mo)i )e svi putni(i dosti)i 7eljenu metu& a to je !lagosloveno (arstvo ne!esno.
,er je put tesan i opasan& a na o!e strane puta na.i.kane su sa!lazni i mre7e anti-ristove.
"led!enik 9ristov mora se oprezno .uvati od svake sa!lazni& kojom zli du- 7eli da
odvrati .oveka s pravoga puta. 2!og toga >ospod strogo opominje govore)i8 *ko te i oko
tvoje sa!la7njava& iskopaj ga? !olje ti je s jednim okom u)i u (arstvo 4o7ije nego li s dva
oka da te !a(e u pakao ognjeni. C$arko& 9& 4DF "iroma#ni azar sav o!lo7en ranama u#ao
je u (arstvo ne!esno& dok je zdravi i uranjeni !ogata# !a.en u oganj pakleni.
"vaki gu!itak u ovome svetu radi (arstva ne!esnog zna.i)e stostruki do!itak tamo gde se
vi#e ne)e mo)i izgu!iti do!ijeno. Ae.e >ospod8 Nema ni jednoga koji !i ostavio ku)u ili
roditelje ili !ra)u ili de(u ili sestre ili 7enu (arstva radi 4o7ijega& koji ne)e primiti vi#e u
ovo vrijeme& i na onom svijetu 7ivot vje.ni. Cuka& 1B& 29F ,er )e 4og !lagosloviti
njegovu lju!av prema "e!i i 7rtvu& te )e mnogi !iti prido!ijeni za (arstvo ne!esno i
spaseni. Tako )e on vi#e do!iti i u ovom i u onom svetu nego #to je ostavio. Du-ovni
do!itak mnogostruko nakna%uje telesni gu!itak. $aterijalno o#te)en radi 9rista i (arstva
9ristova !i)e du-ovno nagra%en. ,er ko za 9ristom ide i Njemu slu7i& mo7e na kraju
imati samo do!it& i to !ogatu pre!ogatu& koja mu se ne)e nikad oduzeti.
No pre svega i sva.ega na putu za 9ristom tra7i se vera. Na svakom nepoznatom putu
za-teva se vera i poverenje u putovo%u ili vozara& ma oni !ili i nepoznati ljudi. 4ez vere i
poverenja ne !i se moglo nikako putovati na putovima nepoznatim. Najmanje se da
zamisliti putovanje u (arstvo ne!esno !ez vere i poverenja u 9rista& jedinog 1utovo%e&
koji zna put. 'vo je jasno svakome. 6 ni#ta jasnije nema od toga& jer se to posvednevno
potvr%uje iskustvom. 6 !a# ovo #to je svakome jasno& i jasnije od svega ko je ikad igde
putovao& za-teva 6sus od svoji- sled!enika zapovedno i !ezuslovno. 'n za-teva& da svi
koji -o)e za Njim da idu& moraju imati detinju veru u Njega. Ne veru po stara.kom
rezonovanju& merenju i ra.unanju& sa!iranju i oduzimanju& nego savr#enu veru i potpuno
poverenje koje imaju mala de(a prema svome roditelju.
2ato re.e 6sus u.eni(ima svojim& !radatim ri!arima& koji za!ranjiva-u de(i da prilaze
U.itelju8 1ustite dje(u neka dolaze k meni& jer je takovije- (arstvo 4o7ije. 1a onda s
velikim naglaskom govori8 2aista vam ka7em8 ko ne primi (arstva 4o7ijega kao dijete& ne
)e u)i u njega. C$arko& 1G& 1J? uka& 1B& 1KF Drugim re.ima8 ko ne veruje "vedoku
ne!esnom& 1utovo%i u (arstvo ne!esno& kao dete #to veruje svome roditelju& !ez
sumnjanja i razmi#ljanja& taj ne )e u)i u (arstvo ne!esko. ,er nema drugog spasenja do
vere u Njega. * drugog puta spasenja nema zato #to nema& niti je !ilo& niti mo7e !iti
drugog 1utovo%e& koji je iz (arstva ne!esnog do#ao da nas u (arstvo ne!esno povede.
4lago onima koji poverova#e "inu 4o7jem i po%o#e za Njim. +roz dve -iljade godina oni
napuni#e rajske o!itelji& i malo je ostalo koje jo# nisu napunjene.
*li 6ndija jo# govori8 Ne vera& nego znanje. Ne :vangelije& nego 0edante.
6 svi nezna!o7ni narodi ponavljaju re.i 6ndije8 Ne vera& nego znanje.
6 satana& protivnik 9ristov& dan i no) vi.e kroz sve paganske jezike i kroz sve
paganizirane univerzitete8 Ne vera& nego znanje. * to znanje& to indijsko 7nani& ne zna.i
drugo nego izjedna.enje do!ra i zla& i ravnopravnost 4rame sa @ivom& 4oga sa %avolom.
To je ostvarenje onoga #to prorok ,ezekilj govori za nezna!o#(e8 Ne razlikuju sveto od
oskvrnjenoga& i ne.isto od .istoga ne raspoznaju. C,ezekilj& 22& 2EF
6li to je kao kad !i slepa( na putu kazao okatom putovo%i svome8 Ne tre!a# mi. 6di od
mene& ,a )u mojim #tapom pipati& i sam )u napipati put. Na #to putovo%a odgovara
slep(u8 *li ja vidim put& a ti ne vidi#. ,a sam -odio ovim putem& a ti nisi.
U-vati se za moju ruku i -ajde slo!odno za mnom. 0eruj meni. *li uporni slepa( odvra)a
srdito8 6di& ne tre!a# mi. @tap mi je pouzdaniji putovo%a od te!e. 1ipanje )e me pre
dovesti (ilju nego vera u te!e. 'pet za!rinut putovo%a govori8 No ima raz!ojnika i
varali(a na putu& u-vati)e te i zavesti na la7an put. 2ato -ajde za mnom. No slepa( ostaje
pri svome i odgoni putovo%u8 6di od mene& moje pipanje po putu odve#)e me !r7e i
sigurnije u moj grad nego tvoje o.i. Tako se razilaze slepa( i njegov putovo%a. 1aganski
narodi pipaju svojim #tapom ne vide)i da taj #tap dr7i zli du- u ru(i& a -ri#)anski narodi
kre)u se slo!odno za svojim 1utovo%om& >ospodinom 6susom 9ristom& s punom verom i
detinjim poverenjem u Njega. * 'n ima lju!av prema onima koji Njemu slede sa verom&
nezapam)enu lju!av na zemnoj planeti& posvedo.enu krajnjim poni7enjem i mukama na
krstu.
'n je rekao& da je doneo ma.& da razdvoji. 6 razdvojio je oslepljeni svet. ,edni su slep(i s
verom u Njega po#li za Njim& za svojim 1utovo%om. Drugi slep(i pak s verom u svoj #tap
vi#e nego u 9rista ostali su da #tapom .ukaju i pipaju po neznanom putu& !ez putovo%e.
1G.
Vi%oki #arda&i
,esi li video& Teodule& sne7ne 9imalaje= ,esi li video !eloglavi 'limp= 6 jesi li video
ve.no zelenu "vetu >oru *ntonsku= 9imalaji su najvi#i& 'limp je ni7i& "veta >ora
najni7a. No sve tri te planine predstavljaju najvi#e visine do koji- se du- .ove.anstva od
postanja do sada mogao uzdi)i. U prva dva slu.aja sopstvenom snagom i varkom
demonskom& u tre)em pomo)u 9rista& vasionskog $esije "ina 4o7jega.
9imalaji su najvi#a planina na zemnoj planeti. 6 du- .ove.ji u zemljama -imalajskim& u
6ndiji i Ti!etu& uzdigao se svojom snagom do najvi#e visine. 'limp je mnogo ni7i& a
predstavlja daleko ni7u visinu& do koje se uzdigao du- nezna!o7nog ,elinstva. 0e.no
zelena "veta >ora *tonska ni7a je od o!oji-& ali predstavlja najvi#u du-ovnu visinu na
zemlji i u istoriji sveta& do koje je ne du- .ove.ji sam se!e uzdigao nego do koje ga je
javljeni i vaplo)eni 4og uzdigao. 'vaj isti javljeni i vaplo)eni 4og izrekao je svoj sud o
visinama ljudskim govore)i8 @to je u ljudi visoko ono je mrzost pred 4ogom. Cuka& 1E&
1KF
2ar 9imalaji i 'limp 5 mrzost pred 4ogom= Da& mrzost pred 4ogom. No ne mrzost z!og
svoje 3izi.ke visine. ,edan isti Tvora( stvorio je i 9imalaje i 'limp& i !ez ove visine
okitio krasotom neiskazanom8 #umom i (ve)em& izvorima i poto(ima& stra-otnim
klan(ima i proslopima& prete)om -ukom vodopada i !ezglasnom ti#inom pe#tera&
uspokojavaju)im visoravnima i livadama& raznovrsnim zverovima i razno!ojnim pti(ama&
a vr-ove ti- visina pokrio ve.no nemu#tim snegom. +rasota i tajanstvenost #to
nadma#uje i re. i misao.
1a ipak te dve visine su mrzost pred 'nim koji i- je stvorio. 2!og koga= 2!og ljudi.
2!og .ega= 2!og onoga #to su ljudi od ti- visina stvorili. 9imalaji su tvr%ava
nezna!o#tva azijskoga a 'limp tvr%ava nezna!o#tva evropskog. 2!og toga su o!e te
divne planine postale mrzost pred >ospodom. Ta kad mu je -ram "olomonov& jedno od
sedam .uda sveta i glavno svetili#te imena 4o7jega& postao mrzost te mu je potre!no
razorenje& kako da mu ne postanu mrzost ove dve 3izi.ke visine& na kojima je urezano
najve)e poni7enje Njega& 4oga i Tvor(a ti- visina= Najvi#e visine ljudske& najni7e
poni7enje 4o7je. 6 u +ananu 5 kao i svuda 5 nezna!o#(i su tr.ali na 3izi.ke& prirodne
visine& da slu7e idolima svojim. Na nji- se ugledao i sa!la7njeni 6zrailj. 2ato su svi
proro(i levali pretnje 4o7je8 '!ori)u visineH
*ko me pita#& Teodule& kako su one dve visine zemaljske& 9imalaji i 'limp& upotre!ljene
na poni7enje 4oga& jedinoga i 7ivoga& ja )u ti odgovoriti sa dve re.i8 za!luda i pesimizam.
1oznat je i .uven je pesimizam indijski. * pesimizam zna.i o.ajanje .oveka i
.ove.anstva. 6ndija je mati pesimizma zato #to je ona glavna tvr%ava nezna!o#tva. ,elada
je isto tako tvr%ava pesimizma na drugoj -emis3eri zemlje& premda su njen pesimizam
evropski tuma.i z!og simetri.nije i vedrije umetnosti nego #to je indijska tuma.ili kao
optimizam. U samoj stvari kako 6ndija tako i ,elada& tako i sve paganske zemlje svuda i
oduvek pre 9rista i !ez 9rista predstavljaju o.aj .ove.anstva& !ez(iljnost ovoga 7ivota i
!eznade7nost u pogledu !udu)eg 7ivota.
9imalaji predstavljaju usilje ljudi da se oslo!ode 7ivota& svakoga 7ivota& i sada#njeg i
!udu)eg? da u!iju 7elju za 7ivotom& da !i nekako pre#li u ne!i)e& u ne7ivot& u Nirvanu.
'limp predstavlja komediju izma#tani- !ogova& me%uso!nu komediju ti- !ogova i
komedijanje !ogova sa ljudima i ljudi sa !ogovima.
U 9imalajske pe#tere zatvarali su se isposni(i& jogi& -iljadama i -iljadama nji-& kroz
vekove i vekove& da te#kim uzdr7anjem od svega& ne.uvenom askezom i samomu.enjem&
u!iju u se!i i najmanju 7elju za 7ivotom& kako !i po smrti prestali ra%ati se i javljati u
novim telima 7ivota& i kako !i pre#li u Nirvanu. 2atvoreni u pe#tere prirode& ili u ozidane
kelije& u kojima su se!e 7ive pogre!avali& oni su danono)no ponavljali tajanstvenu re.
*U$& '$& '$ .ije zna.enje ni sami nisu znali niti znaju do sada. Na svojim zazidanim
pe#terima ili izidanim kelijama oni su ostavljali samo maleni otvor kroz koji !i mogli
primiti #aku pirin.a& ako !i im neko iz milosr%a doneo i pru7io. "vejedno im je !ilo& da li
!i se nji-ov 7ivot produ7io ili skratio. >odinama i desetinama godina tako su se mu.ili.
'vaj 7ivot oni su smatrali nesre)om od koje se tre!a #to pre iz!aviti& a u !udu)i !olji
7ivot nisu se nadali. <ilj svi- -imalajski- asketa& i ti!etski- i indijski-& i !udisti.ki- i
vedantisti.ki-& !io je 5 oslo!oditi se od 7ivota& i sada#njeg i !udu)eg& uop#te 7ivota kao
zla. ,er 7ivot je zlo& i svi napori razumnog .oveka tre!a da su upu)eni jednome (ilju 5
oslo!o%enju od 7ivota. 2na.i 5 smrt je !olja od 7ivota= Da& odgovaraju -imalajski asketi.
2na.i& ne!i)e je !olje od !i)a= Da& odgovaraju ti .udni i dosledni asketi samomu.eni(i.
2na.i& nema !oga koji mo7e spasti ljude od ovoga 7ivota i uvesti u !olji 7ivot= Nema&
odgovaraju ovi milioni isu#eni- kostura& sve dokle da- i jezik u njima radi& jer i !ogovi su
nesre)ni kao i ljudi. *U$& '$& '$. +o je '$= Niko. @ta je '$= Ni#ta. 0e.no ni#ta i
ve.nu smrt disanjem uvla.ili su i jo# i danas uvla.e u se!e milioni ljudski- !i)a od
naj!olje rase u svetu& s (iljem da i oni postanu ve.no ni#ta i ve.na smrt& re.ju 5 Nirvana.
Na 'limpu nije tako. Dok 9imalaji predstavljaju mra.nu tragiku ljudski- napora !ez
4oga i naravno !ez (ilja& dotle 'limp predstavlja& !olje re)i predstavljao je& #arlatansku
komediju ljudi i !ogova& opet !ez pravoga i jedinoga 4oga. 'limp nema askeze.
1aganska ,elada nije znala za askezu. Ni posta& ni samomu.enja& ni pe#terskog
osamljenja nema u njenoj teogoniji i 3iloso3iji. 6zuzev nakalemljenog iz 6ndije preko
:gipta pitagoreizma& ,elada nije znala ni za asketizam ni za metapsi-ozu Cpreseljenje
du#a iz tela u telo.F +od nje je u stvari sve .ulno& te stoga sve povr#no& vodviljsko? sve&
izuzev slavni- tragi.ara njeni-. 'na li.i na #egrta 6ndije. 6pak sve !itne odlike
nezna!o7ne 6ndije i njene su odlike. $no7ina !o7anstva !ez unutarnjeg jedinstva i !ez
svetinje. '!o7avanje zmije u Del3ima Cjer nigde nema mnogo!o#tva !ez zmije.F
"matranje svi- !ogova za neprijatelje ljudi i za akro!ate koji izvode svoju igru sa
ljudima. 1rino#enje 7rtava svima !ogovima& i naj!oljim i najgorim& radi od!rane i
odr7anja svoga 7ivota. "ve 7rtve !ogovima nisu 7rtve lju!avi nego podmi)ivanje i
otkupljivanje. 1esimizam u pogledu zagro!nog 7ivota& koji& istina& postoji ali je gori od
pse)eg 7ivota na zemlji& jer je mrak i jad i o.ajanje u 9adesu. "okrat i 1laton nisu nimalo
uneli svetlosti u taj sumrak jelinskog paganizma nego su se .ak i sami u praksi njemu
podali. *li !a# z!og toga jelinskog povr#nog i neoz!iljnog s-vatanja i !ogova i ljudi&
,elini su !ili sposo!niji da !rzo prime 9ristovo otkrivenje (arstva ne!esnoga. 6 primili su
ga lak#e i !r7e od nji-ove nezna!o7ne majke 6ndije. 6 4og i- je !lagoslovio mimo sve
druge narode& da se na nji-ovom jeziku& na jeziku gr.kom a ne na .ivutskom ili na nekom
drugom& o!javi svetu dolazak "ina 4o7jeg i Njegova Aadosna vest o (arstvu i 7ivotu
ve.nom.
1ogledaj sada& Teodule& na onu zelenu >oru *tonsku. "lika neo!i.na. 6storija pre.udna.
Lizi.ki sravnjen sa nezna!o7nim visinama *ton je ispod polovine visokog 'limpa a
ispod sedmine previsoki- 9imalaja. Du-ovno pak sravnjen sa onim #to 'limp i 9imalaji
predstavljaju *ton je od o!oji- toliko uzvi#en koliko zvezdani svod ne!esni od zemlje.
Upravo na mo7e !iti ni sravnjenja. To je visoki .ardak nad .arda(ima. 1o .emu=
1rvo& po primljenoj i pojmljenoj istini& koju je $esija& "in 4o7ji& o!javio svetu. Nigde u
svetu nije se istina 4o7ja& zapisana u "vetom 1ismu i o!ja#njena u 1redanju sveta(a
4o7iji-& tako ta.no i skrupulozno dr7ala i odr7ala kao u "vetoj >ori *tonskoj do na#i-
dana. * "veta >ora *tonska nastavak je i neuvelo pro(vetanje pravoslavnog mona#tva
posle osla!ljenja mona#tva u pesku egipatskom i kamenu palestinskom.
Drugo& po s-vatanju (arstva ne!esnoga kao stvarnosti unutra u telesnom .oveku a ne
samo na ne!esima 4o7jim& na visokim .arda(ima 4o7jim. 1o re.i >ospodnjoj8 <arstvo
4o7je ne )e do)i da se vidi& jer gle (arstvo 4o7je unutra je u vama. Cuka& 1D& 2GF Na ovo
su "vetogor(i polo7ili svu te7inu :vangelija& Aadosne vesti 9ristove. +ad je u nama&
tre!a da ga prona%emo& kao .ovek koji prona%e zakopano !lago u polju& kao 7ena kad
na%e izgu!ljenu dra-mu& kao ri!ar koji u mre7i raspozna do!re ri!e od r%avi-& kao seja.
koji razlikuje p#eni(u od kukolja& kao trgova( koji tra7i sjajan !iser i ne miruje dok ga ne
na%e& kao doma)i(a koja zakvasi kvasom tri kopanje !ra#na dok sve ne uzraste.
Tri kopanje !ra#na& za#to tri= 2ato #to je trojstvo u du#i .ove.joj& trojstvo od uma&
ose)anja i volje& slika ili ikona trojstva troji.noga 4oga u jedinstvu. "veti Du- je kvas&
koji mo7e i -o)e da zakvasi sve te tri mo)i du#e .ove.je& i da oplodi da rastu kao zrno
goru#i.no #to raste& i da i- sjedini tako da sve troje .ine jedno jedinstvo& nerazdelno ali
neslijano. +ako je to .udesno i divnoH Neiskazno .udesno i divnoH To nije (arstvo
podeljeno unutra u se!i& koje mora da propadne& nego jednim du-om sjedinjeno i jednom
lju!avlju utvr%eno. 6 nije to (arstvo o.ajanja nego (arstvo radosti. Aadujte se i veselite se&
ponavljao je "pasitelj i apostoli Njegovi mnogo i mnogo puta. Niti je to (arstvo smrti
nego (arstvo 7ivota. Niti je to pak (arstvo nirvanskog ne!i)a i mra.nog 9adesa nego
(arstvo !esmrtne lju!avi i svetlosti. ,edino u tome (arstvu nema mesta zmiji. 2apamti to&
Teodule. Nema slu7!e i 4ogu i $amonu? nema molitve i 4rami i @ivi? nema
ravnopravnosti izme%u svetlosti i tame& i do!ra i zla. Najmanje ima tu (enjkanja sa
iluzornim i !ezo!raznim !o7anstvima olimpijskim. ,ednom re.ju nema kon(esije onom
Nepomeniku ni koliko jedan milimetar niti koliko jedan atom. U tome (arstvu samo je
svetlost !ez tame& i samo p#eni(a !ez kukolja& i samo zlato !ez !lata& i samo !iser !ez
#ljunka& i samo radost !ez tuge& i samo 7ivot !ez smrti& i samo jedan jedini 4og >ospod&
troji.an u jedinstvu !i)a i jedan u troji.nom plamenu lju!avi 5 'ta(& "in i Du- "veti.
*min.
Tre)e& po svetloj askezi& tj. po (elis-odnom podvi7ni#tvu& smislenom i razumljivom za
svakog .oveka. U tome je "veta >ora !eskona.no vi#a visina od 9imalaja.
">ospode 6suse 9riste& "ine 4o7ji& pomiluj me gre#noga"& ili skra)eno8 ">ospode 6suse
9riste& pomiluj meH" Te re.i izgovaraju danono)no monasi -ri#)anski u "vetoj >ori. To je
nji-ova najkra)a i najjedrija molitva. +ratka i jasna za svakoga. Ne potre!uje naro.itog
tuma.enja ni nadmudrivanja kao #to to potre!uje iz!ledela od vremena re. *U$& '$&
'$. U toj svetogorskoj molitvi izra7ene su tri stvari& koje ne sadr7i indijska re. '$8
prvo& da je .ovek gre#an i nemo)an da spase sam se!e? drugo& priznaje se za "pasitelja
>ospod 6sus 9ristos& "in 4o7ji& $esija? i tre)e& priziva se 'n da pomiluje i spase.
*li uz tu molitvu ide i samoli.ni napor i podvig. ,er je zadatak ogroman. 2adatak je ne u
jelinskom programu& da .ovek izvojuje od nemilosrdni- !ogova #to du7i i #to zadovoljniji
7ivot ovde na zemlji& niti u programu -imalajski- joga& da .ovek uni#ti u se!i i kli(e 7elje
za ma kakvim 7ivotom uop#te& nego da se ovim 7ivotom na zemlji zaslu7i ve.ni 7ivot u
(arstvu ne!esnom.
+ratko re.eno& zadatak je svi- podviga "vetogora(a u tome& da se od!a(i stara du#a i da
se zado!ije nova. 1o stra#noj ali istinitoj re.i 9ristovoj8 +o -o)e du#u svoju da spase
izgu!i)e je& a ako ko izgu!i du#u svoju mene radi na)i )e je. C$atej& 1K& 2K. +od uke
C1D& JJF8 o7ive)e je.F Du#a .ove.ja va7nija je od (eloga sveta. To i 0edante na svoj na.in
priznaju. ,er kakva je korist .ovjeku& govori 6sus& da sav svijet do!ije a du#i svojoj
na#kodi= ili kakav )e otkup dati .ovjek za du#u svoju= C$atej& 1E& 2E.F
No to ne va7i za ma kakvu du#u. To ne va7i za ostarelu i u samoj se!i podeljenu du#u. To
ne va7i za du#u u kojoj se nalazi zava%ena triada indijska od 0i#nu& 4rame i @ive. To ne
va7i za du#u& u kojoj sve tri kopanje nisu zakva#ene jednim i istim kvasom& to jest Du-om
4o7jim "vetim& i u kojoj se ne otra7ava troji.no jedinstvo '(a& "ina i "vetoga Du-a&
nego um ide protiv sr(a& a sr(e protiv razuma& i volja protiv jednog ili drugog ili protiv
o!ojega. ,er takva du#a& kao i svaka podeljena ku)a& osu%ena je na propast. 2!og toga za
takvu du#u ne mo7e se re)i da ima vrednost ve)u od (eloga sveta. 1oronula u zlo sveta&
takva du#a mora da podeli sud!u sveta i padne u propast. 0a7nija pak od sveta jeste du#a
o!novljena kr#tenjem u ime troji.nog 4o7anstva i ujedinjenja u se!i zauvek Du-om
4o7jim radi (arstva ne!esnog i 7ivota ve.nog. To o!novljenje ravno je novom ro%enju ili
gu!ljenju stare du#e i zado!ijanju nove& po re.ima "pasitelja.
"r(e je visoki .ardak u !i)u .ove.jem& vi#i i od 9imalaja i 'limpa pa i od *tona. "r(e
.ove.je i jeste "veti "ion ili "veta >ora 4o7ja. To je osetio i starozavetni prorok& pa zato
se i molio 4ogu8 "r(e .isto sazidaj u meni& 4o7e& i du- prav o!novi u telu mojemu.
C1salm KG.F * "pasitelj sa velikom !uktinjom osvetljava tajnu sr(a govore)i8 4la7eni su
oni koji su .ista sr(a& jer )e 4oga vidjeti. U sr(u je vizija 4oga& u sr(u lju!av i mudrost i
snaga i 7ivot. "r(e je mesto sastanka .oveka s 4ogom. *li samo u .istome sr(u. 0eliko i
ve.no ne!esno Trojstvo u jedinstvu ogleda se u malom trojstvu du#e .ove.je& i o!ratno&
opet u sr(u. "veti 1etar apostol govori o tajnom .ovjeku u sr(u1 ;ovek do!ra i .ovek zla&
o!a imaju sr(e kao svoju is-odnu ta.ku i tvr%u& !ilo na do!ro !ilo na zlo. "am >ospod
govori o zlom sr(u& da iz njega izlazi sve ono #to pogani .ovjeka. 2lo sr(e predstavlja
podeljenu du#u& podeljena du#a pak podeljenog i zava%enog .oveka u samom se!i. U
mrak zlog i ne.istog sr(a 4og ne ulazi& niti se kroz njega mo7e videti 4og. Nije .udo #to
ljudi zlog sr(a odri.u 4oga. 'd tame zla 4og se udaljava& i u tu tamu useljava se mesto
4oga protivnik 4o7ji& kao #to je !io slu.aj sa ,udom izdajnikom.
"va askeza "vetogora(a upravljena je ka jednom (ilju8 o.istiti svoje sr(e i pripremiti ga
za o!itali#te 7ivoga i trisvetoga 4oga. Ta askeza nije ni malo laka& ali nije pesimisti.na
nego optimisti.na& svetla& nade7na& radosna& (elis-odna& radi 7ivota ne protiv 7ivota& i radi
svetloga Aaja a ne radi mra.noga 9adesa. 1ravoslavni mona-& kao u ostalom i svaki
-ri#)anin 5 svak prema svojoj snazi 5 trudi se i mu.i da !i se udostojio nazvati se .edom
4o7jim& i da !i kao takav sa (arstvom ne!esnim u se!i u#ao po smrti u ve.no i preveliko
(arstvo ne!esno 9rista 4oga na#ega? u#ao u ne!esni sa!or !ez!rojni- naroda 4o7ji- i
vojski angelski-& u visoke .ardake du-ovnoga sveta& gde se pravedni(i sijaju kao sun(a u
(arstvu '(a svojega. C$atej& 1J& 4J.F
* sada& Teodule& spustimo i ja i ti um svoj u sr(a svoja i zajedno sa monasima
"vetogorskim& -iljadama i -iljadama nji-& izgovarajmo i ponavljajmo -iljadugodi#nju
molitvu "vete >ore& 4ogorodi.ine dr7ave8
>ospode 6suse 9riste& "ine 4o7ji& pomiluj me gre#nogaH
1 6 1etrova& 666& 4. 6stina i u 0edantama spominje se "mali .oNvek u sr(u"& ali !ez
naro.itog naglaska i !ez prakti.nog zna.aja.
1H.
Tajna ra%ve(ljena
Tajna smrti od pamtiveka !ila je za ljude ve)a od tajne 7ivota.1 0aljda z!og toga #to su
ljudi mislili da !olje razumeju 7ivot nego smrt. U jednome su !ili saglasni svi narodi na
zemlji& kako kulturni tako i divlja(i& na ime& da sa smr)u tela ne umire u .oveku ono
tajanstveno !i)e u telu #to se nazivalo du#a ili du-? ono #to je !ilo privremeno ven.ano s
telom i #to je davalo telu 7ivot i pokret.
@ta !iva s tim tajanstvenim !i)em po smrti telesnoj= +ad telo padne i usmrdi se& #ta !iva
sa du#om .ove.jom=
Du#a produ7uje da 7ivi& nekako i negde. ;ove.anstvo (ele ove planete !ilo je oduvek
saglasno u tome& da du#a produ7uje da 7ivi& ali nije !ilo saglasno u tome kako i gde 7ivi.
1o.nimo& Teodule& opet od 6ndije& od te rasne kolevke .ove.anstva. +ao #to smo ve)
spomenuli& 6ndija je u tom pogledu 7ivela oduvek svojom teorijom& svojom za!ludom. 1o
smrti tela du#a .ove.ja& kao neumrlo& !i)e& tra7i drugo telo& .ove.je ili 7ivotinjsko&
s-odno svojoj +armi& svojim delima& da se useli u nj i da produ7i 7ivot svoj. 'va teorija&
!a# z!og svoje jednostavnosti i prividne moralne logi.nosti& toliko je postala ukorenjena
u indijskoj 3iloso3iji& da ju .ak ni 4uda nije poku#ao da ospori. Ni#ta nije >autama 4uda
dodao prastarom indijskom verovanju& zapisanom u 0edantama i u narodnom predanju&
nego samo metod& kako da se du#a oslo!odi 7ivota uop#te i pre%e u ne7ivot& u neveselje&
u Nirvanu. Taj metod jeste metod prete#ke askeze& kakvu svet nije nigde zapamtio ni
za!ele7io. 'slo!oditi se od 7ivoga tela 5 #ta ima lak#e= ,edan komara( u stanju je u!iti
telo. *li oslo!oditi se od 7ive du#e najte7i je zadatak koji je ikada .ove.anstvo se!i kroz
6ndiju postavilo. 4uda je verovao& da je taj zadatak re#io. $i to ne verujemo. $i ne
mislimo da taj zadatak tre!a re#avati& po#to je pogre#no postavljen. Ne postoji preselenje
du#e iz tela u telo& te prema tome ne postoji ni postavljeni zadatak. No za nas nije
najva7nije kako je 6ndija& kroz svoje mudra(e vedantisti.ke i !udisti.ke& re#ila taj
zadatak& tj. kako se mo7e u.initi kraj preselenju du#e& metapsi-ozi? za nas je najva7nije
to& da su -iljade i -iljade miliona 6ndijana kroz vekove verovali& pa i dan danas veruju 5 a
tu veru oni nazivaju 2nanjem& /nani 5 da du#a .ove.ja 7ivi posle smrti tela. Toliko. 6 jo#&
da 7ivi jadno i 7alosno& pa !ilo da se seli u telo ma-arad7e ili u telo majmuna. Uvek jad i
7alost.
1o%imo sad& Teodule& u :gipat i razmotrimo 3araonske piramide& -ramove& gro!ni(e i
sarko3age& od Delte i $em3isa do +arnaka& uzdu7 i popreko te zemlje gde je reka Nil
va7ila kao veliko !o7anstvo a krokodili nilski jedva #to manja. @ta kazuje nama u
dvadesetom veku ta kultura smrti od pre tri& .etiri i pet -iljada godina= +azuje nam& da su
stari :gip)ani smatrali tajnu smrti ve)om od tajne 7ivota. 'no #to 7ivot ovaj donosi i nosi
nestalno je i !rzo prolazno& kao talasi na re(i Nilu& a ono #to smrt prima pod svoj
tajanstveni vel nepromenljivo je i trajno. "vu veliku i za oko veli.anstvenu kulturu
egipatsku inspirisala je smrt a ne 7ivot. Tamo gde se na 7arkoj vru)ini sve !rzo ras(vetava
ali i pre(vetava i sparu#eno pada u !ezdano krilo smrti& tamo se tajna smrti javila kao
daleko ve)a od tajne 7ivota. 6 :gipat je& kao i 6ndija& kroz vekove re#avao ne tajnu tela
nego tajnu du#e& i ne tajnu 7ivota nego tajnu smrti. Ae#enje je& da sav .ovek ne umre sa
smr)u tela nego da ne#to od njega produ7uje da 7ivi i posle. 6 tome ne.emu& tome
neumrlome du-u& posve)en je !io sav trud 7ivi-& sva jedna ogromna& originalna i kao
prole)e ras(vetana kultura.
"tari ,elini verovali su u podzemni 9ades& u tartar gde !og 1luton vlada nad du-ovima
umrli-. 'd prilike to je mesto sumraka& izme%u svetlosti i tame& sivo i tu7no& !ez nade i
radosti. 6stina& tamo su i :levsijska polja& koja li.e vi#e na svanu)e nego li na sumrak&
ne#to sli.no $u-amedovom D7enetu& no netelesno i avetinjsko vi#e od D7eneta. >lavno
je da su i nezna!o7ni ,elini verovali& da du#e ljudske ne umiru sa telom& no 7ive i po smrti
tela& ma i 7ivotom pse)im& po izrazu jelinski- pesnika.
"tari >ermani tako%e su verovali u *d& no oni su ma#tom od *da stvorili 0al-alu&
podzemna mesta odmora i uveseljenja ratnika.
+od ,evreja *d se nazivao @eol. *li u su#tini *d i @eol su jedno i isto8 mesto tame i
o.aja. "amo #to ,evreji nisu to mesto ni toliko spominjali niti ga ma#tom opisivali i #arali
kao ,elini. *d preispodnji spominje se kod $ojseja. C0 $ojsejeva& OOO66& 22F *
1salmist u jezi od *da vapije k 4ogu8 Ne )e# ostaviti du#e moje u *du. C1salm& O06& 1GF
"tvarno postojanje *da potvr%eno je i Novim 2avetom. "am >ospod je rekao8 "azida)u
(rkvu svoju i vrata *dova ne )e joj odoljeti. C$atej& O06& 1BF * u viziji svetog ,ovana
govori 'naj& koji se!e naziva *l3a i 'mega8 6mam klju.eve od *da i od smrti.
C'tkrovenje& 6& 1B.F No po vrlo retkom i #turom spomenu *da u "tarom 2avetu mo7e se
zaklju.iti& da su ,evreji& mimo sve druge narode u svetu& najmanje mislili o 7ivotu posle
smrti. Takvi su oni ostali do danas& izuzev oni- koji su se krstili u ime 9ristovo.
Du-ovi predaka ja.i su od 7ivi- potomaka& po saznanju velikog +itaja& ,apana i svi-
naroda u o!e *merike kao i kod (rna.ki- plemena u *3ri(i. "mrt ima vlast samo nad
telom ali ne i nad du-om .ove.jim. "amo #to kod ovi- naroda i plemena ne smatra se
podzemni *d kao mesto pre!ivanja du#a i du-ova ljudski- nego povr#ina zemlje& #uma&
!rda& pe)ine& planine& reke& stene& jezera i naj!li7a okolina domova gde su nekad 7iveli u
telu.
Ti pla.e#& Teodule mili= 0aistinu& i jeste za plakanje. "tanje roda .ove.jeg do 9rista 6susa
vaistinu je za plakanje i ridanje. Nigde zra.ka svetlosti& ni u ovom 7ivotu ni u onom. 6
te#ko je re)i& koji je 7ivot za ljude !io o.ajniji& ovaj u telu ili onaj !ez tela& pre smrti ili
posle smrti& na zemlji ili u *du. Neka neprijateljska sila& neka gnusna neman& pritiskivala
je ljude u o!a 7ivota. 6 ljudi po (eloj zemnoj planeti 7iveli su pod !remenom od dva
stra-a& pod stra-om od ovoga 7ivota u telu& i pod stra-om od 7ivota du#e !ez tela. 1a ipak
se 7ivot posle smrti& 7ivot du#e !ez tela& smatrao groznijim od 7ivota pre smrti. 'tuda od
*damovog izgnanja iz Aaja ova se planeta posvednevno kupala u suzama za umrlim? i
kuknjava za mrtvim zaglu#ivala je svaku drugu pesmu i muziku. Da& tako to kroz vekove
i vekove& i milenijume i milenijume. Dok najedanput& usred tog sveop#teg mraka i
o.ajanja& nije svanulo i sun(e granulo.
"vanuo je dan 4o7ji& rodilo se "un(e pravde& ozarila se zemlja& zasijao se $esija
"pasitelj& zasvetlila Njegova pojava& !lesnula Njegova re.& za!listala Njegova dela&
razgoreo se oganj& svetlonosni i lu.ezarni& raz!uktao se plamen Njegove istine i lju!avi&
trosun.ani plamen ve.ne istine i ve.ne lju!avi& plamen neodoljivi& nesavladljivi i
neugasivi. 6 Aadosna vest po#la je sa o!ala >enisaretskog jezera od usta do usta& od sr(a
ka sr(u& podnev(ima i uporedni(ima (ele planete zemaljske. 6 neprestano ide& ide& !ez
stanka i prestanka. 6 nikakva sila& ni adska ni zemaljska& nije mogla da je zaustavi i ugu#i
evo ve) dve -iljade godina& niti je mogla niti mo7e. ,er je svet !io presi)en 7alosti& presit
neradosni- vesti. ' .emu govori Aadosna vest 9ristova= ' (arstvu i samo o (arstvu.
Ne o (arstvu zemaljskom. @ta su sva (arstva zemaljska= "veti 4endikt video je u jednoj
trenutnoj viziji sva (arstva zemaljska kao jedno ogledalo& kao jednu ta.ku. 6 koga su od
smrtni- usre)ila (arstva zemaljska sa svim svojim tro#nim !ogatstvom i sme#nom
slavom= +ad se znalo& da se sva tela sru.uju u pra#inu a du#e u mra.ni *d& kakvu !i
radost mogao javiti ljudima nekakav mesija koji !i -teo stvarati jedno novo (arstvo
zemaljsko= Nikakvu. Takvi- mesija !ilo je puno pre pravog $esije& no ni jedan od nji-
nije rekao8 Aadujte se i veselite se& jer je velika plata va#a na ne!esima.
>de su ne!esa= "vet je znao samo za podzemni *d& za tu7ni @eol& u kome du#e produ7uju
da 7ive& upravo da !iti#u& !ez i najmanje radosti i veselja. 6 !ogovi nezna!o7nog sveta
nisu na ne!esima& nego ili u *du ili po planinama& po vodama i o!la(ima. 'ni su samo u
toliko smatrani za sre)nije od ljudi& #to su se mogli to!o7 di)i iz *da po svojoj volji na
zemlju& na vazdu- i svetlost ovog 3izi.kog sveta. ,edino su starozavetni proro(i !ili
udostojeni& da u viziji vide 7iva ne!esa sa >ospodom 4ogom nad vojskama angelskim.
No ta veli.anstvena i 7iva ne!esa 4o7ja !ila su samo za 4oga "avaota i njegove
!eztelesne i !ez!rojne vojske a nikako za ljude. +akvi ljudi= U proro(ima je nestajalo
snage te su od stra-a& kao Danilo i ,ezekil& padali na zemlju samo od vi%enja ne!esnog
sveta i slave >ospodnje. * veliki 6saija kad je video ne!esa zajaukao je od stra-a8 ,ao-&
meni& pogi!o-H ,er sam .ovjek ne.istije- usta& i 7ivim usred naroda ne.istije- usta& jer gle
(ara >ospoda nad vojskama vidje- svojim o.ima. C6saija& 06& KF Nije taj ne!esni svet za
ljude& daleko od toga& mislili su proro(i vizionari. judi su ne.ista !i)a& za nji- je 2emlja
i @eol& a nikako ne!esa.
5 ,este& jeste& taj ne!esni svet& ta slava i svetlost& ta krasota i milina& koju su pravedni
proro(i videli u vizijama& sve je to i za ljude. To je (arstvo '(a mojega& iz koga sam se ja
spustio na zemlju& da ljude uvedem !a# u to (arstvo. U mene su klju.evi od ne!esa i od
*da& i koga ja -o)u uzdi)i )u sa zemlje i izvesti iz *da i uvesti u to ne!esno (arstvo.
'vo je nov jezik& nova stvarnost& novo otkrovenje& ne.uveno i ne!ivalo. Aadost
svad!ena& du-ovna opijenost& nezapam)ena od *dama. 4og se spustio me%u ljude& ne
jedan od stotine zava%eni- !ogova indijski-& i ne neko od stotine 7ivotinjski- !ogova
egipatski-& niti neki od "veliki- du-ova" kineski- i meksikanski-& niti pak neko od one
nemoralne gange olimpijske& nego !a# 'naj koji jedini ima pravo da se nazove 4ogom& i
koji i jeste pravi 4og.
@ta je >ospod 6sus u stvari otkrio i o!javio o.ajnim stanovni(ima zemlje o!javom (arstva
ne!esnoga=
1rvo& da postoji samo jedan 4og& koji je na ne!esima i koji je 'ta(. "ama ta re. 'ta(
razgoni stra-& !ri#e suze& u!ija za!lude& razgoni tamu i unosi radost u zale%ena sr(a
ljudska. 'ta( va# ne!esni. Tako govori jedini i jedinorodni "in '(a ne!esnoga ljudima&
koji su !ili otpali od '(a i za!oravili '(a& pa su pali u ropstvo demona i u tamu krajnju.
1la.i& zemljo& od radostiH 6 vi& ljudi svi- rasa i nazvanja na zemnoj planeti& koji ste
vekovima plakali od tuge& pla.ite sad od radosti. 4lago onima koji pla.u od radosti .uju)i
re. 'ta(& jer )e se ute#iti. 'ta( )e i- ute#iti& 'ta( moj& govori "in 4o7ji& i 'ta( va#
ne!esni. 'ta( svetlosti i svake ute-e. Aaspadajte se& la7ni panteoni nezna!o7a.kiH
Uvla.ite se& zmije& u svoje rupeH 4e7i& tamo& od svetlostiH Usklikni >ospodu sva zemljo&
zapoj pesmu imenu NjegovomH 1okajte se& ljudi& jer se pri!li7i (arstvo ne!esno. Navalite
da u%ete u to (arstvo 7ivota i radosti. Tajna 4o7anstva rasvetljena je. Nema mnogo
!ogova nego je samo jedan 4og. 6 taj 4og je 'ta( a ne tiranin? 4og lju!avi a ne zlo!e.
Drugo& postoji samo jedan "in 4o7ji& jedinorodni& ro%en od 4oga '(a u ve.nosti 5 i .im
je u ve.nosti ne pita se kad& jer ve.nost nema vremena. Tako vozlju!i 4og 'ta( ljude& pa
posla "ina svog jedinorodnog u svet da spase svet& posla ga onda kada ve) !i !lizu
kon.ina vremena. 6 javi se 4og "in 4o7ji u li.nosti 6susa 9rista& ro%enog telesno od
pre.iste Deve $arije& da kao .ovek po7ivi me%u ljudima& da iz lju!avi prema ljudima
primi na se!e sve gor.ine ovoga 7ivota i sva stradanja& kako !i time pokazao i dokazao
svoju lju!av prema ljudima i razgoreo lju!av ljudi prema "e!i i '(u svome. ,avi se 6sus
$esija& ne kao velika# i imperator& okru7en perjani(ima& nego kao Teodul& kao sluga
4o7ji& da poka7e ljudima primer kako lju!av tre!a da slu7i 4ogu i ljudima. ,er lju!av se
posvedo.ava samo slu7!om i stradanjima& davanjem se!e i na smrt za lju!ljenoga. ju!av
'(a prema ljudima javila se i kroz lju!av "ina prema ljudima. 2!og te lju!avi .ovek 6sus
9ristos& posrednik izme%u 4oga '(a i ljudi& postao je jedina dver& kroz koja se mo7e pri)i
'(u i u)i u (arstvo ne!esno. U (arstvo ne!esno mo7e u)i samo onaj ko veruje u "ina
4o7jeg& >ospoda 6susa 9rista. :vo vrata otvoreni-. :vo tajne rasvetljene. Neka !e7e u
pakao @iva i 9orus i 1luton& u svoje pravo o!itali#te. Aaduj se& zemljo. 1ro!udi se& 6ndijo.
2apevaj& :gipte. 6grajte +inezi i Ti!e)ani. 0eselite se& (rnoko#(i i (rvenoko#(i. 9ristos ne
gleda na !oju ko7e nego na lju!av u sr(u va#em i na veru i poverenje va#e u njega&
jedinoga "pasitelja va#eg.
Tre)e& 9ristos je o!javio posina#tvo. To jest& 'n je otvorio upis u sinove i k)eri 4o7je za
sve one koji to 7ele. Ne primorava. Ne nasiljava. 1rimoravanje i nasiljavanje je stvar
-imalajski- i olimpijski- %avola a ne '(a svetlosti i ne 9rista& "ina 4o7jeg& Teodula&
sluge '(a ne!esnog& $esije. Tako i tako i tako .inite& da !udete sinovi '(a va#ega koji je
na ne!esima.
4udite milostivi kao 'ta( va# #to je milostiv.
6 !i)ete sinovi "vevi#njega& jer je 'n !lag i ne!lagodarnim i zlim.
+oji vjeruje "ina& ima 7ivot vje.ni& a ko ne vjeruje "ina ne )e vidjeti 7ivota.
'ta( je sav sud dao "inu. ,er 'ta( i "in jedno su.
Da svi po#tuju "ina kao #to po#tuju '(a. ,er 'ta( i "in jedno su.
Da se proslavi 'ta( u "inu. ,er 'ta( i "in jedno su.
'ta( lju!i "ina.
U (arstvu 4o7jem 5 tamo )e se nazvati sinovi 4oga 7ivoga. CAimljanima& 60& 2E.F
"vi ste vi sinovi 4o7ji vjerom u 6susa 9rista& govori apostol 1avle C>alatima& 666& 2EF
;etvrto& >ospod 6sus& "in 4o7ji& poslao je Du-a "vetoga na sled!enike svoje& Du-a istine
i ute#itelja& koga svet nije poznavao. To je 4og Du- "veti& koji od '(a is-odi i kroz "ina
se nizvodi na ljude. ,edno!itan sa '(em i "inom& Du- "veti sve o.i#)ava& sve osve)uje&
sve osvetljuje i prosve)uje& sve sjedinjuje& sve sna7i i !odri i raduje i o!navlja i
prepora%a& i sve veruju)e u "ina priprema za sinove (arstva ne!esnoga. +ao #to su 'ta( i
"in u ve.nosti ispunjeni Du-om "vetim tako su i svi angeli na ne!esima ispunjeni Njime&
i tamo moraju !iti ispunjeni Njime i svi ljudi& sinovi (arstva ne!esnoga. ,er Du- '.ev
dejstvuje sve u svemu& rukovodi sve ka do!ru& razdeljuje darove kao sokravi#.e !lagi-&
kao rizni(a svi- do!ara& >ospod je Du-& i gde je Du- tamo je slo!oda& tamo sila i sloga i
!ratstvo i nada i lju!av i radost i pesma i slava 4o7ja. +ao #to su 'ta( i "in u ve.nosti
zapojeni jednim Du-om "vetim& tamo moraju !iti zapojeni tim istim Du-om i svi sinovi
4o7ji& koji lju!e 4oga trojedinoga i koji 7ele imati (arstvo ne!esno unutra u se!i i u)i u
!esmrtno (arstvo 4o7je. "veto Trojstvo u jedinstvu na ne!u? sveto trojstvo unutra u
.oveku? sveto trojstvo u jedinstvu me%u ljudima? 5 sve na 7ivot i radost i spasenje. Da li
6ndija mo7e razumeti ovaj jezik= 6 kad )e se tu7ni sinovi 6ndije o!ratiti u sinove 4o7je
verom u '(a lju!avi i u "ina svetlosti i u Du-a "vetoga= 6 kad )e zavapiti >ospodu 6susu
da i- spase od +arme i od Nirvane? od !remena +arme na le%ima i od praznine nirvanske
pred li(em nji-ovim= "amo kr#tenje u ime "vete Troji(e mo7e smaknuti svu +armu sa
nji-& i samo pogled u otvoreno (arstvo ne!esno& (arstvo ve.nog 7ivota& mo7e da iz!ri#e iz
nji-ove svesti demonsku ma#tariju o nekakvoj Nirvani.
1eto& >ospod "in 4o7ji otvorio je pred ljudima i za ljude (arstvo ne!esno. 'd prao(a
*dama to (arstvo !ilo je zatvoreno za ljude. 2ato vidoviti proro(i& kojima je dato da vide
ne!esa 4o7ja& videli su na ne!esima samo 4oga "avaota i angele 4o7je ali ne i ljude. ,er
od *dama ljudi su se okrenuli od 4oga i po#li svojim putevima da tra7e istinu i sre)u. @ta
su na#li= "amsaru& +armu& 9ades i @eol. 6 mesto jednog istinitog 4oga na#li su -iljade
la7ni- !ogova. 6li mesto jednog "vetog Trojstva u jedinstvu na#li su nesvetu i podeljenu
triadu od nekakvi- uorta.eni- !ogova. No nigde nisu na#li 4oga kao milostivoga '(a&
nigde "ina 4o7jeg koji strada za ljude da !i- i- u.inio sinovima 4o7jim& nigde Du-a
svetinje& istine i jedinstva& i najzad& nigde svetlog (arstva ne!esnog& (arstva 7ivota i
radosti& gde angeli sa sinovima ljudskim likuju i veselo slave Tvor(a i '(a svoga.
2na# li& Teodule& kome je "pasitelj o!e)ao dati klju.eve (arstva ne!esnoga= 1rostim
ljudima. Ai!arima galilejskim& kao #to je rekao 1etru8 6 da)u ti klju.eve od (arstva
ne!esnoga. C$atej& O06& 19.F 6 dao je klju.eve od ne.uvenog i neslu)enog (arstva
ne!esnoga prosta(ima& koji su kao de(a& .edno i srda.no& Njega primili& u Njega
poverovali& za Njim po#li i za Njega 7ivot svoj polo7ili. * nije dao te !lagoslovene
klju.eve ni jogama indijskim& ni ma%ioni.arima egipatskim& niti pitijama del3ijskim& ni
3iloso3ima jelinskim& ni gazdama rimskim& ni mandarinama kineskim& ni 3arisejima
jevrejskim. 2a#to= 2ato #to su oni verovali u se!e a ne u !oga. 6 zato #to su le%ima svojim
stali pred vrata (arstva ne!esnog& pa niti su sami ulazili u nj niti su dali drugima da u%u.
:to za#to& Teodule& moj.
1 "mrt je sanskrtska re. i ozna.ava smrad.
1I.
Ukraena la5
Dozvoli mi& Teodule& dozvoli mi& da ti ispri.am ne#to iz moga detinjstva& ne#to intimno
premda neprijatno #to mi i do danas ne mo7e da se ukloni iz se)anja. ;uven je va#ar
"vetoilinski u 0aljevu. ,edne godine ja sam kao dete& pri!ijen uz svoje starije ro%ake&
#etao po va#aru. 0eliko #arenilo va#ara veselilo je i za.u%avalo moju detinju du#u&
otvorenu kao sun(okret #to za.u%eno gleda u sun(e. Najednom na#li smo se pred velikim
#atorom sa 3asadom tako ukra#enom& da sam mislio unutra je sam 4og i Aaj 4o7ji.
6zrezana kapija& oki)ena !arja(ima? pa na#arano platno jarkim !ojama? pa lampioni
zapaljeni& pa rajske ti(e namalane& pa zvon(ad #to zve(kaju& pa tru!e #to tru!e& pa .ovek
u kadi3i sa zlatnim dugmetima #to poziva ljude da u%u i vide nevi%eno .udo 4o7je.
5 *jde& .iko& da u%emo& 5 reko- ja.
5 'stavi se& dete& la7u& 5 odgovori mi moj .iko. C$i selja(i& Teodule& uvek smo se !ojali
od varo#ke la7i i prevare. * koliko tek ultravaro#ke 5 va#arskeHF. No navali#e i drugi moji
ro%a(i& te platismo i u%osmo.
@ta smo videli= >nuso!u. U velikoj praznoj prostoriji& polumra.noj i neukra#enoj& stajalo
je mr#avo tele sa dve glave. 6 ni#ta drugo.
*j& Teodule& platili !i deset puta toliko samo da nismo to videli.
No valjda je i to !ilo po 4o7jem promislu. Ni slutio nisam& da )e mi to vi%enje nekad
poslu7iti kao verna slika ogromnog nezna!o7a.kog sveta kroz svu istoriju .ove.anstva.
+ome je !ilo u interesu& da prikazuje ono .udovi#te& onu rugo!u& tele sa dve glave= >azdi
teleta i umetniku. >azda je zara%ivao pare pokazuju)i nenormalno tele& a umetnik je !io
pla)en od gazde da namala i na#ara 3asadu paviljona.
/re( i umetnik. Teodule& glavni su stu!ovi nezna!o#tva i glavne sluge satane kroz svu
istoriju roda ljudskog do 9rista.
9o)e# li dokaze= 1o.nimo sa *tinom& tom tvr%om zapadnog nezna!o#tva. Uspnimo se na
*kropolis. @ta vidi#= $ermerni kostur jelinskog nezna!o#tva. 1reostale krezave zu!e la7i
nad kojom se u negda#njem -ramu $inerve sada uzdi7e krst 9ristov. 'sta(i mnogi-
-ramova mnogim !o7anstvima. +ako je divan materijal& taj mermer gr.kiH +ako
nenadma#na umetnost Lidije i 1raksitela& izrezana i izvezena u mermeru kao u !elom
voskuH 1a stepeni(e& pa statue !ogova& pa kariatide& pa 3rizovi !oga 2evsa i 1ana i ostali-
mu#ki- i 7enski- !o7anstava. 6ako sve razoreno& sve raspuklo& sve krezavo& sve mrtvije
od smrti i nerazumljivije od tmurnoga sna& ipak sve lepo za oko& da se oko ne mo7e
nagledati. Nije .udo #to su dva degenerisana :vropej(a& de-ristijanizirana& )opavi :nglez
4ajron i 3ran(uski raspop 1enan& pevali po-vale tom kosturu jelinskog nezna!o#tva. To
)e .initi i u !udu)e svi oni koji sem tele)i- o.iju nemaju drugoga vida& i sem .ulnoga
merila nemaju drugoga merila.
No to je sve samo ukra#ena i privla.na 3asada& a #ta je unutra. To je ljudska& a #ta je
zegro= Ni#ta& Teodule& !a# ni#ta. Ne samo sad ni#ta& nego i onda u naponu novine i
neznanja ni#ta. >nusno tele sa dve glaveH U praznim kamenim -ramovima po jedna
kamena statua& pred kojom je 7re( palio kvd i sa!irao pare& da podeli sa umetni(ima&
kamenores(ima& slikarima i zlatarima. To je sve. Ni svetlosti za ovaj ni za onaj 7ivot& ni
ute-e& ni is(elenja& ni radosti& ni istine niti zdravlja& a najmanje !ogolju!lja i
.ovekolju!lja. U tim kamenim zdanjima ljudi su izmirili zava%ene !ogove. Ne !ogovi
ljude& kao #to !i red !io& nego ljudi !ogove. Tu su svi !ogovi olimpijski okamenjeni
stajali jedan pored drugoga& i samo tu. 'kamenjeni sa!or neprijatelja. * narod je dolazio&
da dade !ak#i# !ogovima& da !i ga ostavili na miru. +roz veli.anstvene arkade od !elog i
pozla)enog mermera #etali su i najmudriji ,elini& "okrat& 1laton& *ristotel i 1erikle& i
divili se ljus(i a verovatno gnu#ali se )utke u se!i od trule jezgre. Nikad se u tom
mermernom o!oru zverski- !ogova nije .ula sjajna re. istine dok onaj pogureni 1avle
,evrejin nije progovorio pred 7re(ima i umetni(ima i velmo7ama atinskim o !ogu
nepoznatom i o vaskrsenju mrtvi-.
1o%imo u Del3e& najglasnije svetili#te stari- ,elina. "tani na taj o!oreni stu! a ja )u na
ovaj. +akva divna umetnost& ovi mermeri pod na#im nogama. 6 pogledaj koliko i- je jo#
unaokoloH "ve o!oreno i slomljeno. To je gra%a negda#njeg .uvenog -rama *polonova&
orakula del3ijskog. +raljevi i vojskovo%e iz *tine i "parte& i narod sa svi- ostrva gr.ki- i
*zije& vrveo je negda u to svetili#te da .uje predskazanje o onom #to )e se dogoditi. 6
proro.i(e& pitije& sede)i na trono7noj stoli(i nad parom i u dimu od kada& prori(ale su&
uvek dvosmisleno& #ta )e kome !udu)nost doneti. 9ram je !io spolja .udo od lepote& kao
!eli la!ud& ali unutra nije !ilo ni#ta& i gore od ni#ta. U pustoj praznini -rama !ri7ljivo je
negovana jedna zmijaH Dakle& ne#to jo# odvratnije od dvoglavog teleta. "re)om& ta
ukra#ena la7 le7i u razvalini i pepelu& a naokolo Del3i vide se male !ele (rkve& posve)ene
imenu "pasitelja sveta& >ospodu 6susu 9ristu.
U :3esu pak ne raspoznaje se vi#e ni pepeo od glasovitog -rama Dijane :3eske. * taj
-ram je !io zdrav i .itav u ono vreme kad je 1avle propovedao Aadosnu vest o (arstvu
ne!esnom i o 9ristu "pasitelju. 6 zdrav i .itav& i poznatiji u *ziji .ak i od samog grada
:3esa. *li se di7e !una protiv 1avla i njegovi- drugova. +o di7e !unu= /re.evi i
umetni(i. 4unu je predvodio umetnik Dimitrije& zlatar& koji gra%a#e Dijani sre!rne
(rkvi(e i dava#e majstorima ne mali posao. 'n skupi svoje majstore& pa im re.e8 judi& vi
znate da od ovoga posla mi imamo pri-od za svoje 7ivljenje. *li ovaj 1avle& ka7e&
odvra)a narod po svoj *ziji govore)i8 to nijesu !ogovi #to se rukama .ovje.ijim grade.
Nesre)aH vi.e Dimitrije. Nesre)a jo# ve)a #to narod ne)e vi#e mariti za -ram velike
!oginje Dijane& i propa#)e veli.anstvo one koju sva *zija i vasioni svijet po#tuje. To je
to!o7 najve)a nesre)a. Tada povika#e razjareni umetni(i i majstori8 0elika je Dijana
:3eskaH CDela apostolska& O6O.F Tako povika#e oni kojima nije !ilo stalo do istine nego
do zarade.
+ako u :3esu tako i u "iriji& u 4al!eku. >orostasni stu!ovi& veli.anstven -ram& rez!a&
pozlata& sve divno za oko. *li sve onako divno spolja kao #arena zmija puna otrova. *
unutra= Unutra je stajao ogroman vo od !akra& koji !i se s vremena na vreme 7ario dok se
ne usija& pa su onda u nj !a(ana de(a na 7rtvu $olo-u. *j& Teodule& zamisli malu
nedu7nu de(u& .iji angeli gledaju li(e '(a ne!esnoga& a .iji telesni roditelji predaju i-
nenasitom ognjuH 2ar ne vidi# za#to je !lagi 6sus zapovedio8 6 o(em ne zovite nikog na
zemlji? jer je u vas jedan ota( koji je na ne!esima= C$atej& OO666& 9F
+ako u "iriji& tako i u 9aldeji& u *siriji i u zemlji +ananskoj. "vuda umetni.ki -ramovi
sa izvanrednim 3asadama& preukra#enim vratima& izvajanim ljudskim glavama sa
gove%im trupom& sa !radatim glavama (ara "argona& +serksa& *rtakserksa&
Navu-odonosora& "ardanapala& Darija i drugi-& a sa gove%im trupom. "ve ure#eno i
ukra#eno u jednom doslednom i razra%enom stilu. 'groman trud& ogroman tro#ak. *li
tako je demon -teo& 7re( zamislio& umetnik izradio a polaskani (ar platio. Tako spolja. *
unutra 5 pustota i praznina i o.ajanje.
Dve krave od .istoga zlata 5 ko se ne !i divio umetniku& koji !i izradio i izlio tako ne#to=
*li avaj& kad (ar ,erovoam proglasi te dve zlatne krave za !ogove& i ustane da kadi pred
njima a pozove narod da im se klanja 5 onda zaista mora se umetnik postideti svoji- dela&
po re.i pravedni- proroka 4oga 7ivoga. C6 <ar.& O66F
@ta li tek da ka7emo za umetnost :gipta i 6ndije i (eloga 7utoga i (rvenoga 6stoka tja do
$eksika= ;oveku se zaustavlja i da- i re. kad posmatra -ramove i piramide u :giptu& ili
kitnjaste pagode u 6ndiji& ili one na <ejlonu i na ,avi ili vanredne ki#o!ranske -ramove
kineske& ili preostatke svetili#ta i 7rtvenika meksikanski-. Umetni(i na#eg vremena stoje
pred tim ljudskim rukotvorinama prosto zapanjeni. Ne znaju .emu vi#e da se dive8 da li
d7inovskim razmerama kameni- !lokova u piramidama& ili isto tako d7inovskim
stu!ovima& monolitima& u -ramovima& naro.ito onim u +arnaku? ili !le#te)oj krasoti
neizgladljivi- !oja na -ramovima i na sarko3azima i na svakoj stvari posve)enoj
!ogovima? ili ko#ni.noj gra%evinarskoj ve#tini pagoda& ti- najstariji- o!lakodera? ili pak
vajarskom !ogatstvu !ez mere i !ez !roja na tim pagodama.
'.i modernog zapadnjaka sklapaju se od us-i)enja i zaprepa#)enja pred nedosti7nom i
utana.anom umetno#)u isto.ni- -ramova. *li kad u%e unutra u te -ramove& da vidi
sadr7aj nji-ov i .uje namenu nji-ovu& on razroga.eni- o.iju i otvoreni- usta& u7asnut&
okre)e le%a i !e7i. ,edan prekrasni -ram u :giptu posve)en je (rnome !iku *pisu& drugi
drugoj nekoj 7ivotinji& tre)i tre)oj. U nekim -ramovima !ogovski su se negovali volovi& u
drugima krokodili& u tre)ima !uljine. U 6ndiji8 u jednoj pagodi krave su svete 7ivotinje& u
drugoj majmuni& u tre)oj zmije. 6 dan danas. +a7u da na ostrvu ,avi postoji najve)i -ram
na svetu& neopisivo krasno umetni.ko delo. Taj -ram je posve)en isklju.ivo zmijama& i
sve#teni(i toga -rama -rane i neguju mnogo!rojne otrovne zmije u dvori#tu -rama i u
samom -ramu.
+ad razgleda# sve ovo& Teodule& i kad uvidi# koliko su umetni(i doprineli utvr%ivanju
za!luda u .ove.anstvu& ja mislim& ti )e# mo)i !ez velikog usiljenja imati neko po#tovanje
prema umetni(ima. 6 danas umetni(i su isto #to su uvek !ili. * oni su !ili saradni(i
7re.eva& a 7re.evi oru%e onoga Nepomenika& koji se najsla%e smeje kad u.ene glave s
pro3esorskim nao.arima odri.u njegovo postojanje.
"veti proro(i 4o7ji grmeli su protiv umetnika u slu7!i la7nim !ogovima. 1roklet .ovjek
koji !i na.inio lik rezan ili liven& stvar gadnu pred >ospodom& djelo ruku umjetni.ki-. C0
$ojsejeva& OO066& 1KF Tako $ojsej. * 6saija govori8 Umjetnik lije lik CidolaF i zlatar ga
pozla)uje. C6saija& 4G& 19F Na drugom pak mestu sa podsme-om veli& kako umetnik
odse(a drvo u #umi pa polovinu lo7i na oganj a od druge polovine grada !oga. C6saija& 44&
1E51DF No ni.ija re. ne mo7e izraziti ukra#enu la7 idolski- -ramova kao ona re.
9ristova& upu)ena 3arisejima8 'kre.eni gro!ovi& koji se spolja vide lijepi a unutra su puni
mrtva.kije- kostiju i svake ne.istote. C$atej& OO666& 2DF
$nogi ispitiva.i umetni.ki- tvorevina tvrde& da nezna!o7a.ki -ramovi daleko
prevazilaze -ri#)anske -ramove po lepoti& strojnosti& grandioznosti i po rasko#i
materijala. Da& ali ti ispitiva.i ne)e da ka7u& kako je sva ta krasota samo #arena ode)a
la7i. a7 je sadr7aj. a7 je su#tina ti- -ramova. a7 je ono #to sa.injava unutri(u nji-ovu.
U najunutarnjijem kutu nji-ove unutri(e le7i skolutana zmija. *li je ode)a la7i tako
kitnjasta i privla.na& da joj nije lako odoleti. Tu ode)u nezna!o7a.ke la7i na.inili su
umetni(i. Time su oni postali glavni apostoli i agenti nezna!o#tva po (eloj zemlji.
No nismo jo# spomenuli pesnike? pesnike i knji7evnike nezna!o7a.ke. Do sad je !ila re.
o gra%evinarima& kamenarima& rez!arima& vajarima& zlatarima i slikarima. $e%utim&
pesni(i i knji7evni(i nisu manje doprineli utvr%ivanju nezna!o7ne la7i u narodima. ,er je
re.& naro.ito umetni.ka re.& plamen #to pali ljudsku ma#tu. * kad se uzme u o!zir jo# i ta
okolnost& da svaki ,elin nije !io u stanju da ode u Del3e i vidi znameniti -ram orakulski&
ali je svaki mogao .uti od putuju)i- slepa(a ili od svoji- stari- %edv sti-ove iz 6lijade i
'diseje i po-valu razni- la7ni- !ogova& onda se .ak mo7e re)i& da su pesni(i krivlji pred
>ospodom !ogom od ostali- umetnika. To je do!ro znao i onaj veliki prorok ,eremija&
koji se 7ali na la7ljivu pisaljku knji7evni.ku. C,eremija& 0666& BF * "pasitelj sveta s tugom
je govorio svojim apostolima& kako njemu valja mnogo postradati od knji7evnika u
,erusalimu& i kako )e ga oni u!iti& ali )e on tre)i dan vaskrsnuti. C$atej& O06& 21F
2aista& nezna!o7ni pesni(i i knji7evni(i u starini nisu !ili proro(i ni prete.e ni vizionari
(arstva 9rista 4oga. "ve ono #to je u 9ristovom :vangeliju veliko& kod nji- je !ilo malo&
i o!ratno. +ako kod 'mira u njegovoj 6lijadi i 'diseji& tako u grandioznom eposu
indijskom& u $a-a!-arati i Aamajani. "vi ti spevovi predstavljaju ogromne i krasne
portale nezna!o#tva& ali portale *da. "polja goli(ava reklama a unutra 5 tele sa dve glaveH
'mir je dao primer i nada-nu)e svim pesni(ima& jelinskim i rimskim. +ao da je gazda#ki
Aim mogao dati pesnike i 3iloso3e& sem oni- koji su podra7avali 'mira i 1latona.1 *li
kao #to svaki gazda& pa jo# i po!edila(& uo!ra7ava da je !olji i superiorniji u svemu od
siroma#ni- i pokoreni-& tako i gazde rimske& koji su ma.em pokorili mnoge narode
darovitije od se!e& mislili su& da oni mogu !iti ja.i i u poeziji i 3iloso3iji od pokoreni-
,elina i *zijata. 6 u.inili su poku#aje& pevali su i pevali su. *li nji-ova poezija jedva je
stigla do #turog sti-otvorstva& a nji-ova 3iloso3ija nije mogla do!iti ni kal3ensko pravo od
majstora atinski-& koji opet jedva da su !ili #egrti 3iloso3v i pesnikv indijski-.
U :giptu nije !ilo ni pesme ni pesnika. Tamo +njiga $rtvi- zamenjuje 6lijadu i
$a-a!-aratu. * to je jedna prozai.na i 7alosna knjiga& koja ne daje ute-u& ni nadu ni
radost od onoga #to dolazi posle smrti. "av :gipat je sarko3ag i mumija. "ve u znaku
smrti& na milost i nemilost demonski- !ogova. "ve #areno spolja& i sve garavo unutra.
,azav(i evropski krali su egipatske sarko3age i mumije i prenosili u svoje prestoni(e& da
svoj mrak u.ine mra.nijim i svoje maloverstvo malovernijim. 6 4onaparta& jedan od
jazava(a evropski-& preneo je jedan o!elisk iz :gipta u 1ariz& koliko da se po-vali& kako
je .izma uzvi#enija od misli i 7alosti ljudske& a u stvari da tim spomenikom uveli.a
smrtnu senku svoje prestoni(e i svoga naroda.
@ta nam preostaje jo# da ka7emo& Teodule& pred takvom 7alosnom panoramom
nezna!o7nog sveta= Ni#ta& zaista ni#ta. Nego samo da ponovimo& da su umetni(i& i to o!e
vrste8 umetni(i vidljivog materijala i nevidljive re.i najvi#e doprineli da se la7
nezna!o#tva& u su#tini la7 %avolska& utvrdi u (elome svetu& pa .ak i u najdarovitijim
narodima !ele rase& kao #to su 6ndijani i ,elini.
Na vidiku te jezive panorame& mi nalazimo ute-u u onoj re.i omiljenog u.enika
9ristovog& svetog ,ovana evangelista& koji ka7e8
2a#to se i javi "in 4o7ji& da razru#i djela %avolja. C6 ,ovan& 666& BF
1 0irgil je !io u.enik i podra7atelj 'mirov u pesmi C:naidaF a 1lotin u.enik i podra7itelj
1latonov u 3iloso3iji.
1=.
Pa%(ir%ka koli'a
*j& Teodule moj& kako )e svet r%avo suditi o meni i te!iH Ae)i )e svet& kako ja dosadi-
te!i svojim pri.ama a ne dam te!i da do%e# do re.i. 'sudi)e svet i te!e #to me ti to!o7 sa
ov.ijim strpljenjem slu#a#. No kao i o!i.no svet se i u ovom slu.aju vara. Ne zna svet& da
ti meni dosa%uje# vi#e tvojim pitanjima nego li ja te!i mojim odgovorima. No ta dosada
sla%a mi je od meda.
Danas je nedelja. 2avetujmo se o!oji(a da )utimo (eli dan& i& ako nam se da prilika& da
slu#amo nekoga tre)eg. $alen je me- sva.ije mudrosti? !rzo se isprazni. Tre!a je dolevati
ili sa ve.nog i nepresu#nog izvora !o7anske mudrosti ili od ljudi zapojeni- Du-om
4o7jim. :no tamo se vidi neka pastirska koli!a. 9ajdemo tamo& da )utanjem i molitvom i
razmi#ljanjem napunimo svoje me-ove.
@ta ka7e#& slugo 4o7ji& to je (rkva= 0eli#& vidi# krst na toj drevnoj koli!i i gro!ove oko
nje= U toliko !olje. 1rove#)emo ovaj dan kao -ri#)ani po -ri#)anskom& u -ramu 4o7jem&
i verovatno .u)emo ute#nu re. od sluge 4o7jeg oltara.
2aista& to je (rkva. $alena seoska (rkva. $anja od svi- ku)a u selu. 1rava pastirska
koli!a. 6 gle& puna naroda. U%imo& Teodule& malo smo zado(nili. :no sve#tenik izlazi s
krstom da dr7i !esedu. 4a# to smo i 7eleli. "am 4og nas je ovamo doveo.
4eseda u maloj seoskoj (rkvi8
9ristolju!iva !ra)o&
$aleno je na#e selo& maleno i neznatno. *li je veliki Tvora( koji ga je stvorio i koji ga
o!asjava svojim sun(em kao #to o!asjava i najve)e gradove u svetu.
$aleni smo i svi mi u ovome selu& maleni i siroma#ni. *li je !ogat pre!ogat 'ta( na#
ne!esni& koji nas je preko "ina svoga& >ospoda 6susa 9rista& pozvao da !udemo u.esni(i i
nasledni(i njegovog ve.nog !ogatstva slave& 7ivota i radosti. *ko smo sad maleni i
siroma#ni u ovome veku& !i)emo veliki i !ogati u ne!esnom (arstvu& po re.i >ospodnjoj&
samo ako odr7imo veru i nadu i lju!av? veru u "ina 4o7jega& "pasitelja ljudi? nadu u 7ivot
ve.ni od njega i kroz njega? i lju!av prema 4ogu i prema !li7njim. 2ato nam je
zapove%eno od sveti- apostola i sveti- ota(a& !liski- drugova 9ristovi-& da se prilju!imo
svim sr(em i svom du#om uz '(a lju!avi& uz "ina mudrosti i uz Du-a sile& a to zna.i uz
"vetu Troji(u& jedinosu#nu& nerazdelnu i 7ivotvornu& 4oga jedinoga& 7ivoga& svesilnoga i
svemilostivoga.
+akvom se veli.inom mogu po-valiti ljudi u velikim gradovima izvan velikoga 4oga= 6
kakvim se !ogatstvom mogu podi.iti !ogata#i ovoga sveta izvan (arstva 4o7jega na
ne!esima i u sr(u svome= 4lago njima ako umeju izgovoriti8 veliki smo 4ogom i !ogati
smo 4ogom. ,er sva veli.ina zemaljska !ez 4oga mrska je 4ogu& i sve !ogatstvo
zemaljsko !ez '(a ne!esnog na propast je !ogata#ima. * mi znamo da smo sinovi 4o7ji&
i da 'ta( na# ne!esni ne skida pogled svoj s nas ni danju ni no)u. 1oslao nas je 'n u ovaj
svet kao na vojsku& i .eka nas u svojim svetlim dvorima u ne!esnom (arstvu. 0i znate& da
se i sinovi naj!ogatiji- roditelja mu.e na vojs(i i podnose oskudi(u i napore i razne
patnje i nevolje. *li se te#e i -ra!re pomi#lju na !ogati dom svoji- roditelja& i !roje dane
do roka kad )e se oslo!oditi vojske i povratiti domu svome.
$alen je ovaj -ram na#& !ra)o moja. 6 mnogi od vas 7ale se& kako je suvi#e malen& pa
tra7e da zidamo veliki -ram u na#em selu. * zar nije telo .ove.je mnogo manje od ovoga
-rama= 1a >ospod na# govori8 (arstvo je 4o7je unutra u vama. * >ospodnji apostol
o!ja#njava to +orin)anima govore)i8 Ne znate li da ste vi (rkva 4o7ja& i Du- 4o7ji 7ivi u
vama8 C6 +orin)anima& 666& 1EF * gde je Du- 4o7ji tamo je i (arstvo 4o7je. $alo dalje
pak opet o!ja#njava i govori8 6li ne znate da su tjelesa va#a (rkva "vetoga Du-a koji 7ivi
u vama& kojega imate od 4oga& te nijeste svoji. ,er ste kupljeni skupo. C6 +orin)anima&
06& 1952GF +upljeni smo& !ra)o mukama 9ristovim& i krstom njegovim i smr)u.
1ravednik postrada za nas nepravednike& da nas gane i ra7ali svojom lju!avlju& da nas
osvesti svojom 7rtvom iz lju!avi& i jo# da nas o.isti i posini '(u svom i uvede u (arstvo
ve.nog 7ivota 5 ne u nezna!o7a.ku Nirvanu ili 9ades& ni u @eol niti Tartar nego u (arstvo
ve.nog 7ivota& ve.ne svetlosti i radosti.
1a kad telo na#e ili sr(e na#e nije tesko!no za 4oga "vemogu)ega& kako da mu ovaj na#
drveni -ram !ude tesko!an= * kad "vevi#njem nije tesko!no u ovome -ramu& za#to nama
da !ude= Do!ro je kazao (ar "olomon& kad je sazidao veli.anstveni -ram 4ogu 7ivome u
,erusalimu8 :to& ne!o i ne!esa nad ne!esima ne mogu te!e o!u-vatiti& a kamoli ovaj
-ram #to ga sazida-. C66 Dnevnika& 06& 1BF 1rostrani -ram ne mo7e 4oga primorati da
stanuje u njemu& niti pak pe)ina vitlejemska i sr(e ljudsko i ova drvena seoska (rkva
spre.iti >a da se useli u nj po svome -otenju.
Nezna!o7ni narodi zidali su svojim la7nim !ogovima -ramove velike i skupo(ene&
prepune mermera& zlata i sre!ra i dragog kamenja& ali nisu mogli privoleti istinitoga 4oga
da stanuje u njima. Nego su u tim -ramovima stanovali gadovi& adski i zemaljski& zverovi
i skotovi i izma#tana .udovi#ta 5 sve& samo ne pravi 4og. 1razni su !ili ti ukra#eni
-ramovi& prazni od svega #to razum ljudski tra7i i za .im sr(e ljudsko 7udi8 prazni od
poznanja 4oga jedinoga& prazni od istine& od lju!avi& od ute-e& od snage? prazni od
svetlosti i radosti& i od ma kakve nade na svetliji i radosniji 7ivot posle smrti. judska
!i)a ulazila su u te -ramove sa !remenom svoje nevolje i izlazili sa istim !remenom.
"polja#nost ti- -ramova !ila je preukra#ena& umetni.ka i privla.na& ali unutra#njost je !ila
praznina !ez sadr7aja ili je sadr7avala samo la7& gad& 7alost i ne.istotu.
1ogledajte sad ovaj na# maleni -ram& ovu !rvnaru& ovu pastirsku koli!u. "polja ni#ta& a
unutra sve. "polja siroma#tina& unutra !ogatstvo. Unutra o!java Aadosne vesti o tome
kako se 4og javio ljudima& u .istoti i svetinji& ro%en od pre.iste presvete Deve $arije& i
kako je so!om uneo u ne.isti i o!esve)eni svet ne!esnu .istotu i svetinju. 1a Aadosna
vest o pozivu '(a ne!esnog preko "ina ljudima& da !udu sinovi njegovi& kao (arevi)i
velikoga <ara i nasledni(i ve.nog 7ivota i ve.ne slave. 1a Aadosna vest o lju!avi 4o7joj
prema ljudima i o.inskoj !rizi njegovoj o ljudima. "inovstvo i (arstvo i vaskrsenje i
pravedni "ud 4o7ji i 7ivot& 7ivot i 7ivot u dru#tvu angela 4o7ji-& u radosti svi-
pravednika 4o7ji-& u !lizini Tvor(a i '(a& 7ivot !ez kraja i radost !ez kon(a. Uz to jo#
ovde se kroz liturgiju ponavlja drama "ina 4o7jeg& $esije i "pasitelja sveta8 njegova re.&
njegova dela& njegova lju!av& njegova 7rtva za posvedo.enje lju!avi& njegovo vaskrsenje i
vaznesenje. 'vde je njegovo telo i krv& kojim se mi pri.e#)ujemo radi o.i#)enja i
osve)enja na#eg& i radi -vatanja tesnog srodstva sa njim i '(em i Du-om njegovim& a sve
radi 7ivota ve.nog i (arstva ne!esnog. ,o# je ovde krst njegov& znamenje po!ede nad
*dom i smr)u. 6 osve)ena voda& i osve)eni -le!& i svaka stvar osve)ena krstom i Du-om
"vetim. 'vde se !olni is(eljuju& 7alosni te#e& uznemireni umiruju& gre#ni kaju& zava%eni
!ratime& pokajni(i primaju& 5 i svi& svi o7ivljuju jednom verom& ja.aju jednom nadom&
sjedinjuju jednom lju!avlju.
To je& !ra)o moja& unutarnji sadr7aj ovoga malenoga -rama na#eg& to njegovo !ogatstvo& i
to nedomisliva krasota njegova. @ta -o)ete vi !olji -ram od ovoga= ,a mislim !olji je
zemaljski lona( u kome je zlato nego naj3iniji por(ulan u kome je !lato. 9ristu 4ogu
na#emu neka je -vala i slava sa '(em i Du-om "vetim& sada i navek. *min.
1J.
I/goni(elj demona
Dunuo vetar& a ti se upla#io& Teodule. 2a#to se pla#i# sve7eg vetra na ovoj stra#noj pripe(i
letnjoj= To je !lagoslov 4o7ji& milost >ospodnja. $uve #to razjedaju rane na vru)ini& i
svaka (rve7 i game7 !e7i od jakog vetra& a ljudi ga !lagosiljaju. 0etar razgoni strvinske
mirise& odgoni insekte& .isti drumove i uli(e od pra#ine& osve7ava i ozdravljava vazdu-?
uz!urkava mora i jezera& raz!ija naslaganu trule7 u njima i uzdi7e tamne im utro!e na
povr#inu& na sun.anje. @ta )e# lep#e= Aaduj se dakle& Teodule& ovom vetru #to donosi
osve7enje& .istotu i zdravlje. Ta i vetar je sluga 4o7ji. +ako ne& kad >ospod naziva i
guseni(e slugama svojim& vojskom svojom= +roz proroka ,oila govori >ospod8 6
naknadi)u vam godine koje izjede skakava(& -ru#t i (rv i gusjeni(a& velika vojska moja&
koju sla- na vas. C,oil& 66& 2K.F
+ao jak i sve7 vetar javio se o!e)ani $esija& "pasitelj sveta& dugo predugo .ekani i
pogledani. ,avio se !a# u vreme kada je pripeka od la7i najvi#e gu#ila ljude a 7e% za
istinom su#ila im i sr(e i mozak. U -ladovini mermerni- -ramova gmizale su zmije&
oli.enje onoga koji je nazvat la7a i ota( la7i. C,ovan& 0666& 44F ;ak i od jednog jedinog
-rama na svetu& posve)enog 4ogu jedinome& ljudi su u.inili !ili pe)inu raz!ojni.ku?
C$atej& OO6& 12 9ram "olomonov u ,erusalimuF #ta li se tek mo7e re)i za -ramove
jezi.nikaH * #ta li tek za du#e ljudske& za porodi(u& za dru#tvo& i grad i seloH 'ta( la7i !io
je posejao svoje zlo seme po svima njivama 4o7jim& po.ev od sr(a .ove.jeg pa #irom
(elog .ove.anstva& po svima ustanovama i po svima delima ljudskim& da 5 i po delima
4o7jim. ,e li Doma)in sveta spavao kad je onaj zlotvor sejao svoje zlo seme po p#eni(i=
Ne& nije spavao? nego je posmatrao i .ekao. Davao je ljudima 7ivot& slao rosu i da7d i
sneg u odre%ena vremena& i o!asjavao sun(em i do!re i zle. *li je .ekao dok sila vra7ija
dostigne vr-una( a nemo) ljudska ivi(e o.ajanja& kao u slu.aju ,ova. 6 onda se 4og javio
na kraju krajeva8 kada je satana mislio da je potpuno po!edio pravednika& i kada su
,ovovi prijatelji izru.ili !ili sve svoje mudrolije& i kada je ,ov nemo)no i !espomo)no
proklinjao .as svoga ro%enja. Tada se javio 4og u vi-oru8 da odagna satanu& da postidi
nemilosrdne prijatelje ,ovove a ,ovu da povrati i zdravlje i sva do!ra. C,ov& OOO0666F
Na pepeli#tu svi- svoji- nada i u gnoju !ez!rojni- neduga& telesni- i du#evni-& le7alo je
.ove.anstvo& varano i glodano onim "trvinarom i njegovim mra.nim legionima kad se
>ospod 6sus javio.
Na >ori isku#enja 6sus je od!io sve predloge satane i nije mi u.inio nijedan ustupak&
nijednu kon(esiju. To je ne#to ne.uveno za 6ndiju& :gipat i ,eladu& i za sve ostale zemlje&
gde je kon(esiranje satani !ila o!i.na stvar& !ez .ega se nije moglo ni 7iveti ni 3iloso3irati.
No taj odlu.an stav 6susov zna.io je o!javu rata sa o!e strane. To je prvo delo 6susovo
posle kr#tenja na ,ordanu. "usret sa 4o7jim i ljudskim glavnim protivnikom. 6 prvo
razgovor sa njim& tiraninom ljudi& pa posle razgovor sa ljudima. 2aista& ovo je .udno& no
ipak jasno. Nije >ospod po#ao za slavom ljudskom 5 ,a ne tra7im slave od ljudi 5 nego
za spasenjem ljudi. 2ato se prvo i susre)e sa onim& od koga tre!a da spase ljude& a to je
stara zmija& koja je %avo i sotona. C'tkrovenje& OO& 2F Nepodno#ljiva je !ila za o(a la7i
istinitost& .istota i ne!esna sve7ina 9ristova. 1a jo# kad mu je >ospod viknuo8 6di od
mene& sotono& on se u stra-u -itno povukao kao ispred svetlosti koja ga je palila i vetra
koji ga je o!arao. 'd tada on se nikad vi#e nije javio pred li(em 9ristovim nego se
zmijski uvla.io u ljude i ove dizao na "pasitelja ljudi. Tako se uvukao !io u jevrejske
stare#ine& sve#tenike i knji7evnike. 'vi to nisu osetili& ali je >ospod osetio i provideo&
z!og .ega im je otvoreno rekao8 0a# je ota( %avo& i slasti o(a svojega -o)ete da .inite.
C,ovan& 0666& 44F Aekav#i ovo >ospod ipak poku#ava da i- urazumi pa im o!ja#njava ko
je satana8 on je& veli& krvnik ljudski od po.etka& i ne stoji na istini& jer nema istine u
njemu? kad govori la7& svoje govori& jer je la7a i ota( la7i. 6sto tako uvu.e se satana i u
,udu kada se !e#e re#io da izda U.itelja svoga. 6 po zalogaju tada u%e u njega sotona.
C,ovan& O666& 2DF
"i#av#i sa >ore isku#enja >ospod odma- otpo.inje svoj veliki zadatak& to jest8
po!edonosno vojevanje protiv satane. 1rovideo je to unapred onaj slavni prorok& koji je
rekao8 6za)i )e >ospod kao junak.
2li du-ovi poznali su u 6susu svoga pogu!itelja. U +apernaumu u gomili naroda !e#e
.ovek s du-om ne.istim& pa povika 6susu8 1ro%i se& #to je te!i od nas& 6suse
Nazare)anine= Do#ao si da nas pogu!i#= 2nam te ko si8 sveta( 4o7ji. * 6sus mu zapreti i
re.e8 Umukni i iza%i iz njega. 6 strese se du- ne.isti& i povika iza glasa i izi%e iz njega.
* uve.e dovedo#e k njemu mnoge posednute demonima& i 'n izgna du-ove rije.ju& i sve
!olesnike is(ijeli.
2li dusi raspozna#e u 6susu "ina 4o7jega. 6 dusi ne.isti kad ga vi%a-u& pripada-u k njemu
i vika-u govore)i8 Ti si "in 4o7ji. >ospod i- izgonja#e iz ljudi i pre)a#e im da ga oni ne
o!javljuju. Ne zavisi 'n od nji-& da ga oni o!javljuju svetu. 6ma neko !olji od demona i
od ljudi koji )e Njega o!javiti. To su 'ta( njegov ne!esni i Du- "veti& koji su ga o!javili
na ,ordanu. *li lukavi dusi -o)e to!o7 da u.ine 6sus neku uslugu& da !i- i- 'n ostavio na
miru. No uzalud. 'n nije -teo u pazar ni u pogod!u na >ori isku#enja ni sa o(em mali-
demona& kamo li )e sa ovima. 2ato udara na nji- kao jak vetar& iz!a(uje i- iz ljudi
neodoljivim slovom8 Umukni& izlazi iz .ovekaH
'n kida lan(e demonske kao pau.inu& ne rukom ni ma.em nego jednom jedinom re.ju8
6zlaziH ,ednu 7enu vezao zli du- i zgr.io je& i na.inio od nje grdo!u& samo da ponizi 4oga
i napakosti stvorenju 4o7jem. 6 dr7ao je tako puni- osamnaest godina. ,ednog dana vide
6sus tu nevoljni(u u z!orni(i !a# kad je dr7ao re. mnogo!rojnom narodu. ;im je vide& 'n
prekide svoj govor. 0a7na je re.& ali je va7nije delo& a naj!olje o!oje udru7eno. 'n prizva
7enu i re.e joj8 /eno& opro#tena si od !olesti svoje. 6 7ena se odma- uspravi& a -valja#e
4oga. U ovom slu.aju >ospod ne oslovljava zlog du-a nego 7enu& niti zapoveda zlom
du-u da iza%e iz 7ene nego govori 7eni8 opro#tena si od !olesti. To je jedno isto. /enina
!olest posledi(a je vlasti %avolske u njoj i nad njom. 1rema tome svejedno je !ilo& a
viknuo %avolu da izlazi iz svoje 7rtve& a rekao 7rtvi da je oslo!o%ena !olesti.
Na jednom drugom mestu !e#e se skupio mnogi narod oko jednog mladi)a& opet 7rtve
zlog du-a. Ugnjeteni !olom ota( mladi)ev stajao je tu i 7alio se knji7evni(ima i
9ristovim u.eni(ima. No i jedni i drugi sa (elom gomilom naroda !espomo)no su gledali
u !espomo)noga& dok se ne javi 'naj koji jedini ima#e mo) da pru7i pomo). ;im se 'n
javi& po.e mu se !edni ota( 7aliti& kako mu du- ne.isti& du- nijemi& mu.i sina jo# iz
detinjstva pada)om mukom& lomi ga i !a(a .as u vatru .as u vodu samo da !i ga pogu!io.
Nego ako #to mo7e#& pomozi nam& smiluj se na nas& tj. skini muku sa moga deteta i tugu
sa moga sr(a. 2!og toga ota( govori u mno7ini8 pomozi nam& smiluj se na nas. :to to su
u.eni knji7evni(i& pa ne mogu da pomognu. Tu i tvoji u.eni(i& ali ni oni ne mogu ni#ta.
Tu i ovoliki narod& no !ez sile da po!edi silu demonsku.
Tu se 6sus o7alosti z!og maloverja sviju& .ak i u.enika svoji-. 1a s pretnjom viknu du-u
ne.istom8 Du#e nijemi i glu-iH ,a ti zapovjedam& izi%i iz njega i vi#e ne ulazi u njega.
;uv#i to zli du- jo# jednom zlo!no strese svoju 7rtvu& pa izi%e i po!e7e. * 6sus uze dete
za ruku& podi7e ga i predade roditelju zdrava.
"av se narod svim sr(em radovao nevi%enim .udesima >ospoda 6susa. $ase i gomile
naroda& tiskaju)i se i guraju)i& jurile su za Njim samo da vide jo# i jo# i .uju jo# i jo# od
onoga #to je dotle !ilo nevi%eno i ne.uveno. 2aista narod je ose)ao da se ispunila re.
staroga proroka koji je prorekao8 6zi)i )e >ospod kao ,unak. 6 sav je narod us-i)en slavio
i -valio 4oga i me%u so!om govorio8 4og je posetio svoj narod. "amo se velika gospoda
jevrejska nisu tome radovala. Lariseji& sadukeji& sve#teni(i i knji7evni(i. U zlo!i svojoj
protiv 6susa govorili su& da 'n pomo)u %avola izgoni %avole. "amo %avo& ota( nji-ov&
do#anuo im je da tako govore. ,er i oni su !ili posednuti %avolima. "amo #to oni to nisu
ni znali ni priznavali. 6 misli i re.i i dela nji-ova !ila su od %avola. No oni to nisu ni znali
ni priznavali. Niti su se setili re.i svoga proroka& koji je za nji- prorekao& da )e im
ode!ljati sr(a& i o.i oslepiti& i u#i ogluveti& kada se !ude >ospod javio& te ne)e razumeti
niti se o!ra)ati Njemu da i- is(eli. C6saija& 06& 1G? ,ovan& O66& JB541F
No na nji- se 6sus nije mnogo o!azirao. 'n je to o.ekivao. 2nao je 'n da se 0elzevul&
knez demonski& ne)e vi#e nikad smeti javiti pred Njim li.no& ali da )e praviti spletke i
"nemo)ne drskosti" kroz ljude& svoje 7rtve. 2ato se 'n nije o!azirao na glupe prigovore i
proteste jevrejske gospode& osim #to i- je ovda onda ukorevao z!og nji-ovog slu7enja
krvniku ljudskom. * 'n je 7urio da pomogne narodu& da is(eli i o.isti i osvetli #to je
mogu)e vi#e oni- koji su k Njemu vapili i koji su 7eleli oslo!oditi se demonske vlasti i
staviti se u slu7!u 4oga svetlosti.
+ao !ri7an Doma)in >ospod 6sus je -itao da o.isti od guseni(a sve one o!olele loze u
svom vinogradu& koje su se povijale prema Njemu kao svome spasio(u. "asu#ene loze&
koje su #tr.ale protiv Njega da ga ogre!u& 'n je ostavljao s tugom& znaju)i da )e one o
"udnome danu !iti pose.ene i u oganj !a.ene.
6z dana u dan 'n je .istio ljude od demonskog gada. 6 kroz -iljadu dana svoje slu7!e na
zemlji uspeo je da o.isti -iljade. No svi slu.ajevi nisu zapisani. Ne !i knjige o tome ni u
svet mogle stati. 2apisani su oni slu.ajevi koji su svakako tipi.ni& koliko da !i mi znali i
verovali u Njega kao po!edio(a i progonitelja i sokru#itelja svake sile demonske.
'no #to su propustila da u.ine demonija.na gospoda jerusalimska& .inili su nezna!o#(i.
Tako 7ena Leni.anka dovede ka 6susu svoju poludelu )erku& pade pred Njegove noge i
molja#e ga da ju is(eli. Ae.e joj >ospod8 "tani da se najprije dje(a na-rane? jer nije pravo
uzeti -lje! od dje(e i !a(iti psima. Te#ka re.& ali pravi.na& i kao osuda jevrejski-
stare#ina& koji su isklju.ivo se!e smatrali de(om 4o7jom a sve mnogo!o#(e psima& i kao
po-vala velike vere te 7ene. ' 7eno& velika je vjera tvoja& re.e joj 6sus na kraju& neka ti
!ude kako 7eli#. 6di& izi%e %avo iz k)eri tvoje.
Na jednu lozu mo7e da padne samo jedna guseni(a& pa da je svu o!rsti& a mo7e i (eo roj
guseni(a. ' slavnoj mironosi(i $ariji $agdalini veli se u :vangeliju& da je !ila
posednuta od sedam zli- du-ova. "edam pameti da ima jedan .ovek& pa )e jedan zli du-
sve o!ratiti u ludilo& a kamo li sedam zli- du-ova kad navale na jednu pamet ljudsku.
"pasitelj je is(elio $ariju od ludila& o.istiv#i je od adski- guseni(a& i u.inio je
odu#evljenom sled!eni(om svojom.
*li ne sedam nego legion zli- du-ova mogu napasti jednog .oveka. Takav je slu.aj !io sa
poludelim .ovekom sa one strane >alilejskog jezera& u predelima oko >adare. Taj ludak
7iveo je po gro!ovima i mnogo je dosa%ivao narodu. Urlikao je !esomu.no i danju i
no)u& i napadao je ljude. 6mao je snagu neverovatnu& nad.ove.ansku. 0ezivali su ga
gvozdenim lan(ima& ali on je kidao te lan(e kao kon(e. Nije mu se ni#ta moglo. ,er sila u
njemu nije !ila njegova nego %avolska.
+ada se 6sus javi u >adarinskom predelu sa svojim u.eni(ima& oseti#e ga zli dusi& kao #to
muve na strvini osete jak i sve7 vetar. 1a u velikom stra-u gurnu#e svoju 7rtvu pred
'noga od koga su dr-tali. Natera#e .oveka da se pokloni >ospodu i da ovako iz sveg
glasa urlikne8 @ta je te!i do mene& 6suse "ine 4oga vi#njega= 2aklinjem te 4ogom& ne
mu.i me. To!o7 .ovek govori. *li se prozorljivi >ospod nije dao prevariti. 2ato upita8
+ako ti je ime= Tada zli dusi morado#e priznati i re)i8 egion mi je ime& jer nas je mnogo.
2apovedi im >ospod da iza%u iz .oveka a dozvoli im da u%u u svinje. 4e#e to oko dve
-iljade svinja u jednome krdu #to pasija#e na o!ali jezera. 6 po-rli#e posednute svinje u
jezero i sve se utopi#e. +ad im je za!ranjeno !ilo da na drugi na.in #kode ljudima& du-ovi
zlo!e -teli su da nanesu materijalnu #tetu >adarin(ima i da i- ogor.e protiv "ina
4o7jega. No to je samo izraz srdite nemo)i.
6 tako pro-o%a#e 6sus sela i gradove i izgonja#e zle du-ove iz ljudi& du-ove !esnila&
du-ove slepila& du-ove gluvila& du-ove svake zlo!e i svake pakosti. 6 zli du-ovi s
kri.anjem !e7a-u ispred li(a >ospodnjeg. '.igledno& javio se u svetu ,a.i od jakoga.
Aekao je sam >ospod8 +ad se jaki naoru7a i .uva svoj dom& imanje je njegovo na miru.
*li kad do%e ,a.i od njega i nadvlada ga& uzme sve oru7je njegovo u koje se uzdao i
razdeli plen. Cuka& O6& 21F 2aista& jak je !io satana s legionima svojim i oru7jem la7i
svoji-. *li je do#ao ,a.i od njega. Do#ao je !eskompromisni $esija 6sus& da satre onoga
koji ima dr7avu smrti& to jest %avola. C,evrejima& 66& 1451KF
"u#tina nezna!o#tva& Teodule& i sastoji se u kompromisu izme%u !ogova i demona&
izme%u do!ra i zla& i u podjednakoj slu7!i o!ojim. U samoj stvari gde god je to dvoje
zdru7eno& zlo preovla%uje i demon vlada nad ljudima. >degod su zmija i krava u istom
-ramu& zar nije jasno .ija )e prevlast !iti=
Da ti ispri.am jednu pri.u o velikom 6ndijanu& >autami 4udi. "4od-idrvo" zove se ono
drvo& pod kojim je 4uda prekr#teni- nogu nedeljama nepomi.no sedeo& di#u)i usporeno
po starim propisima vedantisti.ki- mudra(a& po nji-ovoj nau(i o disanju i ponavljaju)i
re. '$'$. Najzad mu se javi .itava vojska od demona na .elu sa svojim knezom&
zvanim $ara. "a7aljivo i- je pogledao 4uda i izlo7io im je svoju nauku o Nirvani i o
1utu koji vodi u Nirvanu. >ovorio im je& da je to jedina prava nauka& kojom on -o)e da
spase i ljude i demone i !ogove. 'd .ega da spase= 'd 7ivota i od same 7elje za 7ivotom.
1a kada je 4uda zavr#io svoju re.& o!radova#e se demoni i po-vali#e 4udu i njegovu
nauku. Tako stoji napisano u 7ivotopisu >autame 4ude& osniva.a 4udizma.
@ta ima ova nauka zajedni.ko sa >ospodom 6susom 9ristom= 6li da se poslu7im
odlu.nim re.ima mudroga 1avla8 @ta ima pravda sa !ezakonjem& ili kakvu zajedni(u ima
svetlost sa tamom kako li se sla7e 9ristos sa 0elijarom. C66 +orni)anima& 06& 14F Nikako.
Nikakve zajedni(e. Nikakvog orta.enja. Nikakvog kompromisa. 9ri#)anstvo je u prvom
redu rat protiv satane i njegovi- mra.ni- podne!esni- sila. Taj du-ovni rat protiv ne.isti-
du-ovni- sila otvorio je >ospod 6sus 9ristos sa takvim !o7anskim zama-om& kakav se
nikad ni slutio nije u svoj istoriji roda ljudskog.
Taj 9ristov rat nastavili su sveti apostoli Njegovi& po Njegovom ovla#)enju i nada-nu)u.
,er se ka7e8 6 dozva dvanaestori(u& i dade im vlast nad du-ovima ne.istijem 5 te %avole
mnoge izgonja-u. C$arko& 06& 1JF Tako je zapisao evangelist $arko. +od uke to je jo#
ja.e nagla#eno8 Dade im silu i vlast nad svijem %avolima. Cuka& 6O& 1F * posle svoga
vaskrsenja >ospod je opet rekao svojima8 6dite po svemu svijetu i pripovijedajte
evangelije svakom stvorenju. +o uzvjeruje i krsti se& spa#)e se& a ko ne vjeruje osudi)e
se. 2na(i pak onima koji vjeruju !i)e ovi8 imenom mojim izgoni)e %avole& govori)e
novim jeze(ima& uzima)e zmije u ruke& i ako #to smrtno popiju ne )e im #koditi& na
!olesnike meta)e ruke i ozdravlja)e.
No zapazi& Teodule& kako >ospod pre svega nagla#uje& da )e Njegovi sled!eni(i imenom
Njegovim izgoniti %avole. To je po.etno& i to glavno. 1rvo je prvo& a drugo je drugo. 1rvo
tre!a oslo!oditi svet od vlasti satane a po tom oslo!o%avati .oveka od .oveka i sve
izmirivati i .initi sinovima 4oga istine i svetlosti& 4oga jedinoga u kome nema ni la7i ni
tame.
U.eni(i 9ristovi razumeli su >ospoda svoga& i kud su god -odili oni su .istili ljude i svet
od ne.istote du-ova. "veti o(i (rkve& isposni(i i isposni(e& pustinja(i i o#telni(i& vodili su
ljutu !or!u sa du-ovima zlo!e podne!esne. 6 do dana dana#njega svaki kr#teni .ovek& ako
je pravi sled!enik 9ristov& ima i mora da izdr7i !or!u sa demonima.
' 6ndijo& kad )e# ovo pojmiti i primiti= +ad )e# ti ustati u ime 9ristovo i sa silom
9ristovom protiv razoritelja @ive i $are i sve nji-ove vojske demonske= Dokle )e#
prinositi 7rtve onome koji je krvnik ljudski od po.etka& i u kome nema istine& jer je la7a i
ota( la7i= Ti nisi -tela do sad primiti 9rista od !ogati- i silni- naroda evropski-. 4ojala si
se& da iza propovedi o 9ristu ne stoji neki se!i.ni plan i politi.ki interes. "vakako si !ila
u pravu. No kao #to su mnogi narodi& kao i mudri >r(i i !ogati Aimljani& primili 9rista
preko siroma#ni- ri!ara& da li )e# ti& tu7na 6ndijo& -teti primiti 9rista "pasitelja od nekog
malog i siroma#nog naroda& koji ne tra7i ni#ta od te!e nego sve za te!e=
2>.
4ju'i(elj #oveka
"<ar ne!esni iz .ovekolju!lja na zemlji se javi i s ljudima po7ive"& pevao je sveti ,ovan
Damaskin.
+a7i mi ne#to& Teodule. "ada kada si o!igrao svu ovu 7alosnu planetu zemnu i kad si
zavirio u sve -ramove nezna!o7a.ke& i jo# kad si pro.itao sve knjige indijski- joga i
jelinski- 3iloso3a 5 ka7i mi sad& da li si igde .uo ili pro.itao za nekoga 4oga
;ovekoljup(a= Aazumi me do!ro8 jesi li .uo ikad pre 9rista za nekoga !oga koji je !io
naro.iti lju!itelj .oveka=
Nisi.
2nam da nisi. ,er nisi mogao na)i ono #to nije !ilo ni postojalo. 2aista& nisi se mogao
susresti sa ne!ivalim& ne.uvenim i nepostoje)im.
2a 4oga ;ovekoljup(a nije znao ni 'limp& ni :gipat& ni visina 9imalajska& ni ravnina
+ineska.
Ne. 2gnje.eni i okovani .ovek znao je mnogo& samo nije znao za nekoga !oga lju!avi i
.ovekolju!lja& !oga koji !i istinski lju!io .oveka& !ez o!zira na .ovekove 7rtve njemu&
.ak i !ez o!zira na .ovekove uvrede protiv njega& i na sve gre-ove i gadosti i ludosti
ljudske.
"vi takozvani "!ogovi" olimpijski !ili su u stvari demoni& koji su se javljali ljudima u
prizra(ima i senkama& i tra7ili uslugu za uslugu. ' .ovekolju!(u nije !ilo ni pomena.
6ndija i do danas proslavlja +r#nu kao !oga javljenoga& ali ne kao !oga .ovekolju!(a.
+r#na se javio samo jednom jedinom .oveku& vojskovo%i *rd7umi& a ne narodu. Nije se
javio kao sluga 4o7ji i narodni& ne kao Teodul& nego se javio kao gospodar i mudra(& koji
o!ja#njava i zapoveda& no koji ne pokazuje nikakvu lju!av& nikakvo .ovekolju!lje. 'n
zapoveda *rd7uni da u!ija neprijateljsku vojsku govore)i8 "U!ijaj u!ijeneH"1
*j& moj Teodule& svi su !ogovi nezna!o7a.ki demoni? svi su oni zli dusi& krvni(i ljudski&
.ovekomrz(i i .ovekou!i(e. 6 naj!olji od nji- nisu pustili ni jednu suzu za ljudima.
* 6sus zaplaka.
2aplaka se 6sus prvo nad jednim .ovekom& pa se zaplaka nad jednim narodom& i najzad
zaplaka se nad (elim .ove.anstvom. Nad svojim prijateljem& umrlim azarom pa nad
,erusalimom i narodom jevrejskim? a u >etsimanskom vrtu nad (elim rodom
.ove.anskim.
Nikad drago(enije suze nisu orosile ovu prljavu planetu. 4o7ije suze& ako i- ljudi prime&
mogu o.istiti svu ovu planetu od svi- ne.istota? ako li se ne prime i prezru& mogu sagoreti
svu ne.istu planetu na#u. 6li o.istiti ili sagoreti 5 kao #to se govori u molitvama pred
1ri.e#)e u pogledu krvi 9ristove.
U indiskoj askezi suze su nepoznate. Niko od ri#i ne preporu.uje suze& niko od joga ne
proleva suze& niko u narodu ne uzda se u suze. U *la-a!aru& na godi#njoj sve.anosti& pale
se milion sve)a i pu#taju niz reku >ang da plove& ali se ne pusti ni jedna suza. "taklene
o.i 6ndije gledale su -iljadama godina u zmijski staklene o.i indijski- !ogova. Niti su
ljudi plakali pred !ogovima& niti jo# manje& !ogovi nad ljudima. ,er od ljudi suze !i
zna.ile nadu srodnika u srodnike 5 a toga nije !ilo 5 a od !ogova suze !i zna.ile sla!ost.
"taklene o.i ljudi gledaju u staklene o.i 2mije -iljadu godina. 0redi li plakati pred
2mijom& i mo7e li 2mija zaplakati nad ljudima= To je pro!lem& o 6ndijo& a nikakav
pro!lem nije tvoja 3iloso3ska "amsara& i +arma i Aeinkarna(ija. "ve je sporedno? suze su
glavno. >de su tvoje suze pred nemilosrdnim tvojim @ivom& velika 6ndijo& i gde su suze
@ivine nad to!om= Ni kap suze nije nikad pala sa ne!a tvoji- !ogova i ras-ladila pakao
ljudskog stradanja u 6ndiji& niti je i jedna kap suze ljudske kanula u pagodama pred
nemilosrdnim idolima a da nije ismejana. +roz -iljade i -iljade godina.
* 6sus zaplaka.
2aplaka za umrlim .ovekom azarom. 2aplaka za razorenim ,erusalimom i 6zrailjem.
2aplaka sa .ove.anstvom& podjarmljenim satani.
6 ne samo 'n zaplaka& nego jo# !lagoslovi one koji pla.u. 4la7eni su oni koji pla.u& jer )e
se utje#iti.
2na# li ti& Teodule& #ta su suze= To je jedina .ista te.nost #to izlazi iz .oveka. ,edina
te.nost koja mo7e da opere masno)u gre#noga .oveka i uprljane du#e. ,edina te.nost koja
je u stanju u!la7iti i umek#ati .oveka& i ode!ljalo sr(e utan.ati& i du-ovni vid oslepljenom
povratiti& i za!ludelom put ka ne!esnom '(u osvetliti& i (elo telo .ove.je odu-oviti. "ve
drugo #to iz .oveka izlazi jeste gad i gnuso!a& aj& Teodule& neizrazivi gad i gnuso!a& kao
#to je to 4uda op#irno opisao. "amo #to 4uda nije ni spomenuo suze. To je !ilo skriveno
do 9rista.
+ao #to ri!ari nisu imali nikakvu (enu& stavljeni pored "okrata i 9ermesa Trimegistosa i
2oroastra i 4ude i +on3u.ija? i kao #to 0itlejemska pe)ina nije imala !a# nikakvu (enu&
sravnjena sa nezna!o7nim -ramovima i pagodama ili sa palatama (rni- 3araona
egipatski- i gnusni- )esara rimski-& tako& eto !a# tako& ni suze nisu imale nikakvu
vrednost u paganskom svetu pre stupanja na pozorni(u svetske istorije "ina 4o7ijega&
$esije i >ospoda na#eg 6susa 9rista "a7aljivog i pla.ljivog. Ne samo nisu imale nikakvu
vrednost& nego su smatrane svuda za sla!ost& od koje se tre!a oslo!oditi. "amo su
starozavetni proro(i i pravedni(i& koji su svak na svoj na.in predskazali "pasitelja sveta&
ne#to (enili suze. "uze su mi -le! dan i no)& pevao je uz -ar3u (ar David na svojoj kuli u
,erusalimu& i suzama kvasio strune pod rukama& kao srpski guslari pevaju)i o +osovu& o
krstu .asnom i slo!odi zlatnoj. C1salm& 41& 4F
* 6sus zaplaka.
Da li je ikad zaplakao ,upiter& ili 'ziris& ili 4rama& ili Tao= Nema o tome java ni
spomena. "uze su u vezi sa milo#)u i lju!avlju. >de nema milosti i lju!avi& nema ni suza.
6 jo# su suze u vezi sa srodstvom. "rodnik za srodnikom pla.e. >de nema srodstva& nema
ni suza. Do!ar doma)in mo7e videti suze u o.ima vernog psa& ili vola& ili konja& ali niko
nikad nije video suze u o.ima zmije. 1re 9rista ;ovekolju!(a sav svet je !io zmijom
opasan. 6 suze su zna.ile sla!ost. Na gro!ovima u ,eladi& istina& postojali su suzarni(i& ali
oni su !ili samo za naj!li7e krvne srodnike i u nji- su samo oni lili suze. Ne !ogovi& i ne
velika#i& i ne 7re(i& niti 3iloso3i ni umetni(i& niti ma kakve vo%e narodne u ovom svetu.
"uze su smatrane za telesnu sla!ost a ne vrlinu? posao !a!a a ne junaka.
'd 9rista suze do!ijaju vrednost& i po.inju se smatrati za vrlinu. "uze pokajanja& suze
7alosti z!og gre-a& suze radosti z!og 9rista ;ovekolju!(a& suze !ratstva i po!ratimstva&
suze milosti i du-ovne radosti& suze !estelesne lju!avi& suze sa7aljenja i suze molitvene.
1esak egipatski pro(vetao je od suza mnogi- -iljada mona-a& i >ora *tonska ozelenila i
zeleni se do danas& kao .udom usred su-e okoline svoje& sve od suza i z!og suza 9rista
radi.
$ilosti -o)u a ne 7rtve& rekao je >ospod. "atana je od uvek tra7io od ljudi 7rtve a ne
milosti& .ak i 7rtve ljudske i detinje. 1a i sami ,evreji& po ugledu na nezna!o#(e& prinosili
su de(u satani na 7rtvu. * 4og ;ovekolju!a( ne tra7i 7rtve nego milost. @ta to zna.i= To
zna.i& da je (eo to.ak istorije .ove.anstva zavitlan i potpuno o!rnut. @to je !ilo dole diglo
se gore a #to je !ilo gore palo je dole. /rtve od ljudi tra7io je .ovekou!i(a& krvnik ljudski
od po.etka& a milost od ljudi -o)e 4og ;ovekolju!a(& koji svoju milost prema ljudima
posvedo.ava i suzama. 6stinito govori apostol 1avle8 @to 7rtvuju nezna!o#(i %avolima
7rtvuju a ne !ogu a ja ne)u da ste vi s %avolima. 9ri#)anstvo ne zna za kompromis s
%avolom. C6 +or. 1G& 2GF
4udite milostivi kao #to je milostiv i 'ta( va# ne!esni.
";elovjekolju!.e >ospodi& slava te!jeH" Nema !ogoslu7enja u -ri#)anskom -ramu na
kome se ne .uju ova re.& ova po-vala. Nikad i nigde u nezna!o7a.kim narodima nije neki
!og nazvat ;ovekolju!(em. Nigde& nikad i nijedan. 2a#to= 2ato #to je satana
.ovekomrza( vladao u -ramovima& u du#ama ljudskim& nad ljudima i narodima po svoj
zemlji. Ni#ta njemu nije protivnije od svi- re.i u re.ni(ima nego re. lju!av i
.ovekolju!a(.
*li jegda priide kon.ina ljeta posla 4og sina svojego jedinorodnago& koji se javi me%u
ljudima kao <ar ne!esni i kao ;ovekolju!a(8
da s ljudima po7ivi&
da s ljudima pla.e&
da o!javi ljudima '(a lju!avi i svake ute-e&
da poka7e milost i nau.i milosti&
da skru#i silu demonsku i o.isti ljude i svetinje od demona?
da pozove ljude u sinovstvo 4oga '(a i u (arstvo ne!esno& i da stvori !ratstvo me%u
ljudima kao de(om svetlosti.
6 sve tako& i sve u tom smislu i prav(u.
"ve je to novo& sve ne.uveno ni na isto.noj ni na zapadnoj -emis3eri. "ve .udesno&
svetlo& milo& slatko. "ve za urne!esno kli(anje& za radost ne!ivalu kao kad se mrtvi
pro!ude& sve za pesmu& sve 5 jasno svima a ne samo 3iloso3ima i jogama& sve 5 drago
svima narodima i svima ljudima.
'd svi- re.i koje su se ikad izgovarale na ovoj planeti najmilija je za ljude i naj.aro!nija
re. 5 ;ovekolju!a(. 6 to jo# ne neki .ovek .ovekolju!a( nego sam 4og "avaot 5
;ovekolju!a(.
;elovjekolju!.e >ospodi& slava te!jeH
"ve si saznala& 6ndijo stara& i sve si doznala o materijalnom i psi-i.kom svetu& i sve ima#&
6ndijo !ogata. "amo ti nedostaje najve)e znanje i najve)e !ogatstvo. Nisi jo# doznala za
4oga ;ovekolju!(a& i nisi jo# osetila neizmerno !ogatstvo Njegove lju!avi i do!rote. To
ti 9imalaji nisu mogli dati? to ti nudi Nazaret.
* 4og ;ovekolju!a( javio se u telu& .ist i pre.ist& ro%en od .iste i pre.iste Deve $arije?
svetao i presvetao& svetliji od sun(a& 'n& "un(e razuma i lju!avi. 6z .ovekolju!lja 'n je
prolio svoje svete suze u pra#inu zemaljsku. Te !o7anske suze namenjene su i te!i? one
tre!a i te!e da pro!ude& da ganu& da operu i osvete. Da !ude# ne zmijska no sveta 6ndija.
4og ;ovekolju!a( zaplakao je nad to!om& 6ndijo. 9o)e# li prezreti suze Njegove& lju!av
Njegovu& i produ7iti da slu7i# i ro!uje# onome .ovekomrs(u& krvniku ljudskom od
postanja=
"amo to pitanje stoji pred to!om. Drugoga nema. *li od toga pitanja zavisi sud!a u
vremenu i sud!a u ve.nosti (ele mnogoljudne 6ndije i svakoga 6ndijana pose!i(e.
Ae#avaj& 6ndijo& sud!u tvoju& dok mi ovamo u "r!iji tvoji ro%a(i radosno pevamo8
;elovjekolju!.e >ospodi& slava te!jeH
1 4ag-avatN>ita. Tako je u na#e vreme enjin govorio8 "'tmi otetoH"
21.
Ca!ovednik !rirode
'lak#anje& olak#anje& Teodule& tra7i .ovek& olak#anje od pritiska prirode& od stra-a od
prirode& od svemo)i prirode. Namenjen od Tvor(a za gospodara prirode C6 $ojs. 1& 2BF
.ovek je postao njen sluga i ro!.
+o )e .oveku doneti olak#anje& ko slo!odu= +o li mu povratiti vlast nad prirodom= Niko
drugi do 'naj koji mu je u po.etku i darovao tu vlast nad prirodom.
'naj koji je re.ju svojom ne!esa stvorio i du-om usta svoji- sve vojske ne!esne?
koji je rekao da !ude svetlost& i svetlost je postala&
koji je odvojio svetlost od tame& i more od kopna?
koji je zapovedio zemlji da iz se!e pusti travu i drve)e?
koji je zapovedio da se javi sun(e i mese( i zvezde na svodu ne!esnom?
koji je naredio da se vode napune ri!ama a vazdu- pti(ama a zemlja sitnom i krupnom
stokom i zverinjem& sve po vrstama nji-ovim&
i koji je na posletku stvorio .oveka i dao mu vlast nad zemljom govore)i8 Aa%ajte se i
mno7ite se i napunite zemlju& i vladajte njome& i !udite gospodari od ri!a morskije- i od
pti(a ne!esni- i od svega zvjerinja #to se mi.e po zemlji
2aista& Teodule& samo 'naj mo7e .oveka povratiti u dostojanstvo gospodara nad
prirodom& koji mu ga je na po.etku i dao& a .ovek ga po gre-u upropastio kao neki !ludni
sin #to se odelio od o(a pa upropastio imovinu svoju i postao sluga u zla gospodara?
samo 'naj koji je taj !o7anski dar ovda onda povra)ao pojedinim pravedni(ima i
iz!rani(ima svojim&
koji je preko sluge svojega $ojseja u.inio deset stra#ni- .udesa u $isiru?
koji je predvodio <rveno more i proveo narod svoj po su-ome dnu morskome?
koji je ras(epio stenu u pustinji i izveo vodu 7ednome narodu?
koji je pustio manu s ne!a da na-rani gladne u pustinji?
koji je preko sluge svojega 6susa Navina zaustavio sun(e i mese( dokle mu je !ila volja?
koji je satirao nezna!o7a.ke vojske i darivao po!ede manjim ali pravednijim?
koji je !ezdetne stari(e .inio majkama?
koji je kroz proroka 6liju zatvorio ne!o da ne padne ki#a .etrdeset i dva mese(a?
koji je zapovedio zemlji da ponekad pusti o!ilan plod 7ita i vo)a i gro7%a za -ranu
ljudima& ali ponekad da pusti takav plod za -ranu ne ljudima neog (rvima i guseni(ama&
ili ponekad opet da ga ne pusti nikako 5 sve prema veri i po#tenju ljudi?
koji je kroz neiz!rojiva .udesa pokazivao ljudima da 'n nije izgu!io onu mo) koju je
.ovek po ludosti izgu!io nego da je dr7i u sva vremena i u prepunoj meri 5 mo) nad
prirodom i nad prirodnim poretkom?
i koji je najzad kroz svoje nada-nute proroke o!javljivao malo po malo kroz -iljade
godina istorije ljudske 5 o!javljivao dolazak na zemlju ,ednoga& Tajanstvenoga i ,avnoga&
koji )e imati u punoj i prepunoj meri mo) nad prirodom i nad poretkom.
6 zaista proro.anstva vekova ostvarena su onda kada se na zemlji javio 4og "lovo kao
;udotvora(& 6zgonitelj demona& ju!itelj .oveka& 6s(elitelj !olesti& 'tverzitelj Aaja.
6stovremeno Tajanstveni i ,avni& stao je li(em u li(e s prirodom& ali ne kao ni7i od
prirode& niti kao ravan prirodi& nego kao 2apovednik prirode. Ta niko drugi i manji od
Njega nije ni tre!ao rodu ljudskom. Niko drugi i sla!iji ne !i mogao !iti $esija ni
spasitelj ljudi od sile demonske& od gre-a& od smrti. Niti !i ikad iko drugi !io u stanju da
povrati ljudima dostojanstvo gospodara nad prirodom i prirodnim poretkom.
'n se nije -teo ni roditi po prirodnom poretku& od o(a i matere& nego samo od matere.
Aodio se od 1re.iste Deve $arije& jedinstvene li.nosti& iza!rane i namenjene za
jedinstvenu ulogu u istoriji sveta. ;ak ni Njegov 1rete.a sveti ,ovan +rstitelj nije se
rodio potpuno po prirodnom poretku& mada od o(a i matere& ali !ezdetni- i prestareli-. 2a
>ospoda 6susa veli se u (rkvenoj pesmi8 ",avio si se kako si sam -teo& rodio si se kako si
sam izvoleo". "vako ra%anje je u Njegovoj vlasti.
2vezda se na 6stoku pojavila kada se 'n rodio& zvezda neo!i.na. 0idjeli smo Njegovu
zvijezdu na 6stoku& govorili su mudra(i zvezdari raspituju)i za novoga (ara. To je !ila
dakle Njegova zvezda? ne tako kao da druge nisu Njegove 5 sve je Njegovo 5 nego se ona
isto.na zvezda naziva Njegovom po neo!i.nom sjaju i po naro.itoj slu7!i Njemu. "lu7!a
te zvezde !ila je u tome& da o!javi mudrim ljudima na 6stoku da se rodio novi (ar i da i-
dovede do 0itlejema& do mesta gde se 'n rodio. 2vezde su dakle u Njegovoj vlasti i
slu7!i.
Nad telom svojim vladati zna.i nad prirodom vladati. "pasitelj sveta i u tome se pokazao
kao 2apovednik prirode. ;etrdeset dana i .etrdeset no)i 'n je postio& !ez ikakva jela i
pi)a telesnog.
0odu u vino pretvoriti 5 zar to ne pokazuje vlast nad prirodom= Na svad!i u +ani
>alilejskoj !ilo nestalo doma)inu vina. Tada 6sus zapovedi da napune #est veliki- sudova
vodom. 6 kada to u.ini#e& voda !i pretvorena u vino& i to u naj!olje vino. Ne ka7e se& da je
>ospod vodu dodirnuo svojim pre.istim rukama& kojima je slepima otvarao vid& niti pak
da je jednu re. rekao& kao re(imo8 Neka ova voda !ude vinoH Ne& ni#ta. "amo je misleno
zapovedio& i priroda je osetila svoga gospodara& i voda se pretvorila u vino. C,ov. 2& 15F
4uru na moru uti#ati i jednom re.ju silan vetar zaustaviti 5 zar i to ne pokazuje vlast nad
prirodom=
6 nastade velika oluja& i talasi tako zaljeva-u u la%u da se ve) napuni. * 'n na krmi
spava#e... 6 pro!udi#e ga i reko#e mu8 U.itelju& zar ti ne mari# #to ginemo= * 'n ustav#i
zaprijeti i re.e moru8 Umukni& prestani. 6 utoli vjetar& i postade ti#ina velika... 6 upla#i#e
se vrlo& i govora-u jedan drugom8 +o je ovaj da ga vjetar i more slu#aju. Ck. 4& JD5F
Tako su pitali apostoli. *li su se i tada i do(nije uverili& da je to 9ristos "in 4oga 7ivoga&
2apovednik prirode i svega poretka u prirodi.
Nevidljivim se!e u.initi za o.i ljudske 5 zar i to ne zna.i vlast na prirodom= +ada je 6sus
!io na postoj!ini svojoj& prekorevao je 6zrailj(e #to im je vera manja i tanja od vere
nezna!o7a(a. 6 naveo im dva klasi.na primera& prvo kako se u vreme gladi veliki prorok
6lija sklonio i pre-ranio ne kod nekog "pravovernog" 6zrailj(a nego kod nezna!o7ne 7ene
udovi(e u "arepti "idonskoj? i drugo8 kako je u vreme proroka ,eliseja !ilo mnogo
gu!avi- i 6zrailju& ali z!og svog maloverija niko se od nji- nije izle.io do jedino Neeman
"irjanin nezna!o7a(. ,er je ovaj nezna!o7a( poverovao svim sr(em proroku 4o7jem
,eliseju& pa se okupao u ,ordanu i postao zdrav. 6 svi se u z!orni(i napuni#e gneva kad
.u#e ovo. 1a ga u-vati#e& izvedo#e na kraj grada i -tedo#e ga gurnuti sa neke stene u
provaliju. *li 'n pro%e izme%u nji- i otide. C$at. 14& 1K 5 vidi paralelna mesta kod ostala
tri evangelista.F Nevidljiv postade za o.i svoji- zlotvora& i kao nevidljiv udalji se iz svoje
postoj!ine& po#to se pokazalo .ak i na Njemu& da nijedan prorok nije omiljen na
postoj!ini svojoj. 6 po drugi put isto to dogodilo se u ,erusalimu& kad ga ,evreji -tedo#e
kamenovati u -ramu& a 6sus sakri se i izi%e iz (rkve pro#av#i izme%u nji- i otide tako.
C,ov. B& K9F
* pred ve.e reko#e u.eni(i 6susu da tre!a da otpusti narod da ide i na%e se!i -ranu& a 6sus
im re.e8 Ne tre!a da idu& podajte im vi neka jedu. * oni mu reko#e8 Nemamo ovdje do
samo pet -lje!ova i dve ri!e. * 'n re.e8 donesite mi i- ovamo. 6 zapovjedi narodu da
posjedaju po travi& pa uze oni- pet -lje!ova i dve ri!e i pogledav#i na ne!o !lagoslovi& pa
prelomiv#i dade u.eni(ima svojim& a u.eni(i narodu. 6 jedo#e svi i nasiti#e se& i nakupi#e
komada #to prete.e dvanaest kotari(a punije-. * onije- #to su jeli !ija#e oko pet -iljada&
'"6$ /:N* i dje(e.1 C6stoF 5 Na drugom mestu i drugom prilikom opet re.e >ospod
svojim u.eni(ima8 /ao mi je ovoga naroda& jer ve) tri dana stoje kod mene i nemaju #ta
da jedu& a nijesam rat otpustiti i- gladne da ne osla!e na putu. 'dgovori#e mu& da imaju
samo sedam -le!ova i malo ri!i(e. * 'n naredi da posedaju po zemlji. 6 uzev#i onije-
sedam -lje!ova i ri!e& i dav#i -valu& prelomi& i dade u.eni(ima svojim a u.eni(i narodu. 6
jedo#e svi i nasiti#e se& i nakupi#e komada #to prete.e sedam kotari(a punije-. * onije-
#to su jeli !ija#e .etiri -iljade ljudi& osim 7ena i dje(e. C$at. 1K& J2F
'vakva nevi%ena .udesa ni.im se ne mogu o!jasniti do samo re.ima 9ristovim8 @to je u
ljudi nemogu)e 4ogu je mogu)e. ,er 4ogu je sve mogu)e Ck. 1B& 2DF
1o vodi kao po su-u -oditi 5 #ta veli#& Teodule& je li to .ove.je i od .oveka= Naravno
nije& nego od 4oga 2apovednika prirode. +ada 6sus na-rani i otpusti narod& naredi svojim
u.eni(ima da u%u u la%u i krenu preko jezera. * 'n se pope na goru i ostade sam na
molitvi. $e%utim dunu vetar kada la%a !e#e nasred jezera& i digo#e se veliki valovi. * u
.etvrtu stra7u no)i otide k njima 6sus idu)i po moru. 6 vidjev#i ga u.eni(i gdje ide po
vodi& upla#i#e se govore)i8 to je utvara& i od stra-a povika#e. * 6sus im odma- re.e
govore)i8 Ne !ojte se& ja sam ne pla#ite se. 6 kad u%e u la%u& vetar prestade. C$at. 14&
225F
2apovediti ri!ama da napune mre7e ri!arske 5 #ta na to veli#& Teodule& zar je to .ove.je i
od .oveka& ma i najve)eg .oveka= Ne& nikako& nego samo od 4oga. Ae.e 6sus 1etru8
9ajde na du!inu& i !a(ite mre7e svoje te lovite. * 1etar na to8 U.itelju& svu no) smo se
trudili i ni#ta nismo u-vatili& ali po tvojoj rije.i& !a(i)u mre7e. 6 u.iniv#i to& ulovi#e veliku
mno7inu ri!a& i mre7e im se prodrije#e... i napuni#e dva la%e tako da se !ez malo
potopi#e. * kad vidje "imon 1etar& pripade na koljenima 6susovim govore)i8 izi%i od
mene& >ospode& ja sam .ovjek grije#an. Ck. K& J5F "li.an se slu.aj dogodio i po
vaskrsenju >ospoda& kada se 7iv javio svojim u.eni(ima na o!ali istog >enisaretskog
jezera. U.eni(i su (elu no) lovili i nisu ni#ta !ili ulovili. U tom stade 6sus na o!ali i re.e
im8 Dje(o& imate li #to za jelo= 'dgovori#e mu8 Nemamo. * 'n re.e8 !a(ite mre7u s
desne strane la%e& i na)i )ete. 'nda !a(i#e& i ve) ne moga-u izvu)i od mno#tva ri!e... *
kad izvuko#e mre7u i pre!roji#e na%o#e sto i pedeset i tri velike ri!e. Uz to jo# jedno
.udo8 kada izi%o#e na zemlju& vidje#e oganj nalo7en i na njemu metnutu ri!u i -lje!.
'dkuda sad to= Ne od u.enika& jer oni su sa vode ogovorili da nemaju ni#ta za jelo. Ne od
ljudi& nego od 2apovednika prirode. C,ov. 21& 45F
1orez platiti nemaju)i ni gro#a u d7epu& i to je jedno .udo. +ada !e-u u +apernaumu&
pri%o#e porezni(i 1etru i upita#e& zar va# u.itelj ne)e platiti porez= 1etar ode 6susu da to
javi& ali pre nego #to mu on saop#ti prete.e ga sveznaju)i 6sus ovim re.ima8 @ta misli#&
"imone (arevi zemaljski od koga uzimaju poreze i -ara.e& da li od svoji- sinova ili od
tu%i-= Ae.e mu 1etar8 od tu%i-. Ae.e mu 6sus8 dakle sinovi ne pla)aju. *li da i- ne
sa!laznimo& idi na more i !a(i udi(u& i koju prvu ri!u ulovi#& uzmi je& i kad joj otvori#
usta na)i )e# statir& uzmi ga pa im podaj za mene i za se!e. C$at. 1D& 24F 2apovednik
prirode nalazi !lago gde -o)e i koliko -o)e. Ai!e su mu sluge& i sva mu priroda slu7i.
1rokleti smokvu nerodnu& tako da se smokva odma- osu#i& zaista to je delo 'noga koji
ima punu vlast nad svima tvarima. ' tome stoji u :vangeliju napisano& kako >ospod 6sus
jednom ogladne& i ugledav#i smokvu jednu kraj puta do%e k njoj i ne na%e ni#ta na njoj do
samog li#)a& i re.e joj8 neka nikad na te!i ne !ude roda do vijeka. 6 odma- usa-nu
smokva. 6 vidjev#i to u.eni(i divi#e se govore)i8 kako odma- usa-nu smokvaH C$at. 21&
1B5F
1reo!ra7enje 6susa na Tavoru svedo.i o sili i mo)i >ospodnjoj i nad telesnom prirodom
svojom i nad ljudima koji su na -iljade godina ranije oti#li iz ovoga sveta. +ao #to je
"pasitelj i rekao svojim u.eni(ima8 Dade mi se svaka vlast na ne!u i na zemlji& ili kao #to
(rkva na opelu svoji- verni- peva8 "/ivimi i mertvimi o!ladajaj 9ristos istiniti 4og na#"&
tj. Ti koji vlada# nad 7ivim i umrlim. * za 1reo!ra7enje stoji u :vangeliju& kako 6sus sa tri
svoja u.enika& 1etrom& ,ovanom i ,akovom& uspe se na goru visoku. 6 preo!razi se pred
njima& i zasija se li(e njegovo kao sun(e& i -aljine njegove posta#e !ijele kao snijeg. Tako
sveti $atej. * sveti $arko jo# ja.e nagla#ava8 i -aljine njegove posta#e sjajne i vrlo !ijele
kao snijeg& kao #to ne mo7e !jeljilja u!ijeliti na zemlji. 6 gle& ukaza#e im se $ojsej i 6lija&
koji s njim razgovara-u. C$at. 1D& 1F +o je ikad od ljudi mogao u.initi svoje li(e da sija
kao sun(e& i svoje -aljine da postanu !elje od snega= +o li je pak mogao pred tri svedoka
izazvati i pokazati znamenite ljude iz onoga sveta& koji su na -iljade godina ranije 7iveli
na zemlji= Niko i nikad. ,edino 'n& uvek Tajanstveni i ,avni& $esija sveta& 2apovednik
prirode.
*j& Teodule moj& #ta li tek da ka7emo o stra-otnim .udesima >ospoda 6susa& predsmrtnim
i posmrtnim= +ada 'n strada#e i umira#e na krstu. 'n .iju nevinu krv ,evreji primi#e na
se!e i na de(u svoju& kako sun(e pomr.a& i tama zavlada zemljom od podne do tri sata po
podne Cod #estog do devetog sata po isto.nomF& kako se zemlja zatrese& kako se gro!ovi
otvori#e i mrtvi iz gro!ova ustado#e i javi#e se u ,erusalimu& i kako na -ramu
"olomonovom& uprljanom od trgova(a verom& de!ela i te#ka zavesa& katapetazma& ras(epi
se sama od se!e od vr-a do dna= 4ez zapovesti sva se priroda uz!unila i pokorila svome
2apovedniku. ,er sva priroda Njemu se pokoravala ne kao nekom tiraninu i neprijatelju
nego kao zakonitom >ospodaru i 1rijatelju. +ao kad konj i vo poznaju svoga gospodara&
pa radosno o!araju glave pred njim.
6 jo# #ta da ka7emo o .udu Njegovog vaskrsenja& kada mu je mrtvo telo o7ivelo& ustalo i
!ez skidanja plo.e izi#lo iz gro!a= 6li o tome& kako je dva puta vaskrsli >ospod u#ao u
so!u na kojoj su !ila vrata zaklju.ana& i javio se svojim u.eni(ima ne otvaraju)i vrata=
6li o tome& kako se u :mausu na jedanput u.inio nevidljiv za +leopu i drugog u.enika& s
kojima je najpre putovao i dugo razgovarao=
6li o Njegovom vaznesenju& kako se vaznesao telesno na ne!o sa ,eleonske gore pred
svojim vernim= i to sa (elim i istovetnim telom& kakvo je nosio na zemlji. ,er Njemu
svakako nije !ilo potre!no& kao #to )e !iti potre!no nama& da se preo!la.i u neko .istije
telo& po#to je telo Njegovo vazda i uvek !ilo .isto i ni.im neuprljano.
4ez skidanja gro!ne plo.e 'n je vaskrsao& i !ez otvaranja zaklju.ani- vrata 'n se javio u
gorni(i jerusalimskoj. +ako= To nam nije potre!no znati. *li mislim onako isto kao #to je
izi#ao iz pre.iste Deve $arije ne nanev#i joj ni !ola niti promene maternjega tela. +ako
to= 6 to nam nije potre!no znati. "amo je jedno na potre!u8 da znamo i verujemo& da se
javio u svetu ,a.i od sveta& 2apovednik prirode& ,edinstveni i ,edini& koji je !io u stanju
spasti ljude od sile demonske& od gre-a i smrti& i povratiti .oveku dostojanstvo nad
prirodom.
"ve ovo i ovako s-vatili su na#i prao(i i o(i -ri#)anski& i !ez!rojni milioni nji- spaslo se
verom u >ospoda 6susa 9rista "ina 4o7jeg. "ve ovo i ovako i mi pravoslavni s-vatamo
trude)i se da se tom istom verom u istoga "pasitelja spasemo.
$i mo7emo samo 7aliti ,evreje i 6ndijane& prve zato #to ne mogu nikako da otvore o.i i
vide u >ospodu 6susu 9ristu onoga "pasitelja sveta i $esiju& koga su starozavetni proro(i
jasno prorekli& a druge zato #to ne mogu da vide razliku izme%u svoji- joga i 9rista. 6
na#e joge .ine .udesa kao i 9ristos& govore 6ndijani. 2aista& nerazumevanje od o.ajanja.
;ine joge .udesa& ali kakva= 1raizra.na& !eskorisna i luda& i to pomo)u sile demonske&
koja kroz ljude vojuje protiv 9rista. 'psenjuju ljude pa im pokazuju drvo koje to!o7 iz
zemlje nikne i za nekoliko minuta uzraste veliko? ili .ine da se konopa( sam od se!e
digne sa zemlje u visinu te stoji uspravno kao #tap. +ome koristi ta !eskorisna i prizra.na
.udesa= 9ristos je .inio stvarna .udesa i to samo .udesa korisna i spasonosna po ljude.
$a%ije su uvek od demona. $a%ioni.ari misirski uspeli su da podra7avaju 4o7jem
.udotvor(u $ojseju i da proizvedu samo tri .uda od deset koje je $ojsej u.inio. Tako je
kratka mo) satane. * ovde imamo ne $ojseja nego 9rista svemo)nog 2apovednika
prirode. Njemu se jedinom sva priroda radosno pokorava. Njemu se raduju svi
pravedni(i& oslo!o%eni od ro!ovanja prirodi. Njega slavi ne!o i zemlja& i slavi)e na vek
veka.
22.
inovi &ar%(va
"ada )u ja te!e da pitam& Teodule. Dosta si ti mene pitao. @ta misli#8 ako raz!ojni(i
odvedu .eljad iz ku)e u mra.ne #ume i !esputne provalije& pa i- oglo!e& isprljaju&
izgladne& izranjave i po(epaju& #ta )e .ini doma)in& ota( ku)e=
0eli#& prvo )e udariti na raz!ojnike da nji- raz!ije i ve7e. Do!ro si rekao. To smo i mi
ranije rekli. >ospod 6sus& "pasitelj i $esija& prvo je udario na glavnog neprijatelja roda
.ove.jeg& na satanu i njegovu mra.nu vojsku. 6 "atana je po!egao od Njega oduvan kao
od stra#nog ne!esnog vetra& a satanini vojni(i& pakosni i smradni demoni& izlazili su iz
ljudi sa krikom i vikom velikom gde god se pojavio 'n& 6zgonitelj demona. Tako je
"pasitelj .inio prvo ono #to je prvo.
+a7i mi& Teodule& #ta )e dalje .initi doma)in po#to je raz!io neprijatelja i .eljad
oslo!odio= Da li )e odma- uvesti u ku)u oslo!o%ene& onako prljave& gladne& ranjave&
po(epane& iz!ezumljene od stra-a=
0eli#& ne )e. Nego )e i- prvo oprati& o.istiti& na-raniti& zale.iti& odenuti& o-ra!riti i okaditi.
2aista& ne!o i zemlja ne mogu dati !olji odgovor. ,er takav odgovor na delu dalo je ne!o
kroz svoga poslanika& >ospoda 6susa 9rista.
1rvo je prvo& a drugo je drugo. *li i ono prvo !ilo !i !es(iljno !ez drugoga. Upravo&
glavni (ilj je u onome drugome& u ovom slu.aju& da .eljad !udu pripravljena i udostojena
da u%u u dom o(a svojega. +a7em udostojena zato #to su i .eljad mnogo kriva za svoje
odvo%enje i ro!ovanje. ,er su se otpadila od doma)ina i povela kao nekad :va za la7nim i
goli(avim o!e)anjima raz!ojnika& dok i- ovi nisu zamamili u mra.ne #ume i !esputne
de!re i u.inili od nji- gladne argate i okovane ro!ove svoje. 6 to argatovanje i ro!ovanje
trajalo je -iljadama godina po svima zemljama i narodima do pojave "pasitelja sveta.
0rlo malo razgovarao je >ospod 6sus sa demonima& i to malo koliko radi ljudi& da !i ljudi
poznali neprijatelje #to i- mu.e. 6na.e ne !i ni tako malo razgovarao. Nije on kao 4uda&
koji s demonima pravi prijateljstvo i !lagonaklono predla7e im svoju nirvansku nauku
spasenja. Niti je 'n kao ma%ioni.ari egipatski& koji se predaju demonima u potpunu vlast
samo da !i pomo)u demona mogli u.initi neko .udo. Niti je 'n kao jogi indijski& koji
.ine ono isto #to i ma%ioni.ari egipatski& i ono isto #to i pitije del3ijske. Ne i nikako. 'n je
(ar svetlosti& i isto #to i pitije del3ijske. Ne i nikako. 'n je (ar svetlosti& i 'n ne )e da ima
nikakvog prijateljstva sa tamom? nikakvog ortakluka& nikakvog saveza sa la7ovima i
.ovekou!i(ama. 4or ne tra7i pomo) od trna& ni planinski vetar od strvinski- isparenja.
" kime onda 'n razgovara= " kime 6sus vodi razgovore -iljadu dana i -iljadu no)i&
Teodule= U tajnosti sa '(em svojim ne!esnim& a u javnosti sa ljudima. ' .emu govori
6sus sa ljudima= U glavnome o tri predmeta8
prvo o (arstvu ne!esnom& dotle ljudima nepoznatom?
drugo o se!i kao jedinome istinskom prijatelju i svemo)nom spasitelju ljudi a neprijatelju
demona&
tre)e o pripremi ljudi za (arstvo ne!esno& za sinovstvo 4o7ije& u koje se ne prima niko ko
je neveran& o-ol& ne.ist& zemljan& stra#ljiv& nepokajan& ne!ratolju!iv& i tako redom.
1o#to smo govorili o prva ona dva predmeta& zadr7imo se na ovom tre)em i poslednjem.
@ta spada u pripremu za sinove (arstva ne!esnog=
1okajanje pre svega.
1okajte se jer se pri!li7i (arstvo ne!esno& govori >ospod.
1okajte se i verujte :vangelije.
*ko se ne pokajete& svi )ete tako izginuti.
' postupanju sa gre#nikom 'n ovako zapoveda8
*ko ti sagrije#i !rat tvoj& nakaraj ga? pa ako se pokaje oprosti mu.
Na pitanje 1etrovo8 >ospode koliko puta ako mi sagrije#i !rat moj da mu oprostim= Da li
do sedam puta= Ae.e mu 6sus8 ne velim do sedam puta nego do sedam puta sedamdeset.
+a7em vam8 ve)a )e !iti radost na ne!u za jednoga grje#nika koji se kaje nego li za
devedeset i devet pravednika kojima ne tre!a pokajanje.
,er ja nijesam do#ao da zovem pravednike no grje#nike na pokajanje.
"inovi (arstva pokajanjem dre#e se dragovoljno od veze sa satanom& koji i- je zavarao i
zaveo& ispravljaju se i povra)aju <aru '(u svom ne!esnom. "vima 4og ostavi pokajanje
za spasenje& a i nezna!o#(ima dade pokajanje za 7ivot. CDela *g. 11& 1BF +o se pokaje&
tome 4og pra#ta i prima ga za .edo svoje u (arstvu svom ne!esnom.
U !esedi na >ori >ospod je nazvao !la7enim ili sre)nim one koji su ni#ta du-om& koji
pla.u& koji su krotki& koji su gladni i 7edni pravde& koji su milostivi& koji su .ista sr(a&
koji su mirotvor(i& koji su gonjeni pravde radi& koji su ismejavani i klevetani 9rista radi.
Takvima 'n govori8 Aadujte se i veselite se& jer je mnoga plata va#a na ne!esima.
Takvi tre!a da su sinovi (arstva& sinovi '(a ne!esnoga i !ra)a me%u so!om.
,er je u vas jedan 'ta( koji je na ne!esima? jedan u.itelj 9ristos& a vi ste !ra)a me%u
so!om.
0i ste so zemlji.
0i ste svjetlost svijetu.
Neka se svijetli va#a svjetlost pred ljudima& da vide va#a do!ra dijela& i proslave '(a
va#eg koji je na ne!esima.
Takvi tre!a da su sinovi (arstva& sinovi '(a ne!esnoga i !ra)a me%u so!om.
,er je u vas jedan 'ta( koji je na ne!esima? jedan u.itelj 9ristos& a vi ste !ra)a me%u
so!om.
0i ste so zemlji.
0i ste svjetlost svijetu.
Neka se svijetli va#a svjetlost pred ljudima& da vide va#a do!ra djela& i proslave '(a
va#eg koji je na ne!esima.
U pripremnoj #koli& tj. u "tarom 2avetu& re.eno je8 ne u!i. U visokoj #koli 9ristova
:vangelija zapovest se udu!ljuje& pa se .ak za!ranjuje i gnev na !rata svojega? .upa se
koren iz koga proizlazi u!istvo.
U pripremnoj #koli re.eno je8 Ne prelju!i. Na visokoj #koli 9ristovoj ova zapovest
udu!ljuje se do korena i semena prelju!e. * ja vam ka7em da svaki koji pogleda na 7enu
sa 7eljom& ve) je u.inio prelju!u u sr(u svome.
U pripremnoj #koli jo# je re.eno8 Ne kuni se krivo& a ispuni #to si se >ospodu zakleo. Na
visokoj #koli "pasovoj ide se daleko du!lje i za!ranjuje se zakletva uop#te. * ja vam
ka7em ne kunite se nikako... Neka !ude va#a rije.8 da& da& i ne& ne. ,er kad !rat !ratu
govori u prisustvu '(a& zakletva je ne samo nepotre!na nego uvredljiva.
,o# je re.eno u pripremnoj #koli8 'ko za oko& zu! za zu!. Na visokom univerzitetu
9ristovom to se smatra za drugarstvo? me%utim& za !ratstvo je potre!na nova zapovest. *
ja vam ka7em da se ne !ranite od zla& nego ako te ko udari po desnom tvom o!razu& o!rni
mu i drugi.
To zna.i !ratstvo. ,er 'ta( ne!esni sa svim svojim ne!esnim angelima gleda i pamti.
,o# je re.eno u pripremnoj& manjoj #koli8 ju!i !li7njega svojega a mrzi na neprijatelja
svojega. To je samo ne#to od do!ra& ali nije savr#eno do!ro. Na visokom univerzitetu
$esijinom pak to se smatra nedovoljnim. 2!og toga $esija zapoveda8 ju!ite
neprijatelje svoje& !lagosiljajte one koji vas kunu& .inite do!ro onima koji na vas mrze i
molite se 4ogu za one koji vas gone. ,er ljudi koji su vam neprijatelji i koji ne!ratski
postupaju prema vama ne znaju #ta rade? ne znaju da i- protiv vas goni zli du-& u!i(a
ljudi& !ogootpadnik i krvnik. +ad !i to znali& zastideli !i se? zaista zastideli !i se #to su
postali oru%e i sluge onoga "trvinara protiv !ra)e svoje. * vi ste svi sinovi (arevi&
Doma)inovi& pa tre!a da gledate u !ratu !rata a ne neprijatelja. ,er .ovek ne mo7e !iti
.oveku neprijatelj& dokle ga satana na to ne o!odri i ne pokrene.
To je visoka nauka visoke #kole $esije sveta. @to je !orov lu. prema elektri.noj svetlosti&
to je ona pripremna #kola prema visokoj #koli 9ristovoj. 6 #to je 7rtvovanje jara(a i
ovnova prema 7rtvi jedinorodnog "ina !o7jeg& to je ona mala #kola prema ovoj velikoj.
'no je po.etak& ovo je kraj. 'no je simvol& ovo je stvarnost. 'no je zora& ovo je podne.
Na visokoj #koli $esije sveta prezire se i od!a(uje svako li(emerstvo i svako
slavolju!lje. ,a ne tra7im slave od ljudi& rekao je 'n. 6 sinovi (arstva ne tre!a da tra7e
nikakve slave od ljudi. @ta su ljudi= Neuki i varljivi svedo(i onoga #to u stvari jeste. *
'ta( ne!esni vidi sve i zna sve& i od Njega se ne mo7e ni#ta sakriti.
1ravdu svoju ne .inite pred ljudima da vas vide.
+ad .ini# milostinju& neka ne zna levi(a tvoja #ta .ini desni(a tvoja. Tako da !ude
milostinja tvoja tajna? a 'ta( tvoj koji vidi tajno plati)e te!i javno.
4udite milostivi kao #to je milostiv 'ta( va#.
Tako u pogledu milostinje prema sla!oj i nemo)noj !ra)i svojoj. 6sto tako u molitvi.
Nemoj se moliti z!og ljudi& da te ljudi vide. To je li(emerstvo i glupost. To je kao kad !i
se o!ra)ao jednome .oveku za pomo) a o.ekivao pomo) od drugoga. 2na.i& varao !i
o!oji(u. *li ljude mo7e# i prevariti& 4oga nikada. 2ato sin (arstva kad se moli '(u
ne!esnom& on za!oravlja ljude i ne misli na nji-& po zapovesti >ospodnjoj.
* kad se moli# !ogu& ne !udi kao li(emeri& koji na raskr#)u po uli(ama stoje i mole se da
i- ljudi vide... * ti kad se moli#& u%i u keliju svoju Ctj. u sr(e svojeF i zatvoriv#i vrata svoja
Ctj. sva .ula svojaF& pomoli se '(u svojemu koji je u tajnosti. 6 'ta( tvoj koji vidi tajno
plati)e ti javno.
"tra7ite i molite se da ne padnete u napast.
'vaj rod Ctj. demonskiF izgoni se samo molitvom i postom.
2apovest o molitvi va7i i za post. "inovi (arstva ne smeju postiti na pokaz ljudima& kao
da od ljudi o.ekuju neku -valu i platu. Nego
Da te ne vide ljudi gdje posti#& no 'ta( tvoj koji je u tajnosti? i 'ta( tvoj koji vidi tajno
plati)e ti javno.
"inovi (arstva ne smeju !iti dvojedu#ni& ne smeju !iti podeljena sr(a& te slu7iti dva
gospodara& kao sinovi tame8
Ne mo7ete slu7iti 4ogu i mamonu.
'slo!o%eni od ro!ovanja satani& sinovi (arstva moraju sada misliti o povratku svojoj
ku)i& a svome '(u koji i- .eka sa roditeljskom lju!avlju. *li ma koliko da i- 'n 7eljno
.eka& ne)e primiti one koji su prljavi& nepokajani& li(emerni& dvojedu#ni i za zemlju
prilepljeni. 2ato ju!itelj ljudi dalje zapoveda8
Ne sa!irajte se!i !laga na zemlji& gdje molja( i r%a kvari i gdje lopovi potkopavaju i
kradu. Nego sa!irajte se!i !lago na ne!u& gdje ni molja( ni r%a ne kvari i gdje lopovi ne
potkopavaju i ne kradu. ,er gdje je va#e !lago ondje )e !iti i sr(e va#e.
1ravi sin (arstva& trezveno i svesno& za!oravlja sve #to je !ilo& pa ustremljeno gleda samo
u <ara '(a svog ne!esnog i 7uri se Njemu u naru.ja. Ukra#uje se i kiti svim vrlinama& da
!i !io poznat i priznat na pragu (arstva ne!esnoga& i nema vremena da se o!zire na tu%e
mane i !ezakonja& niti da zamera i sudi nedela nji-ova.
Ne sudite da vam se ne sudi.
,er kakvim sudom sudite& tako )e vam se suditi. 6 kakvom mjerom mjerite& onakom )e
vam se mjeriti.
2a#to gleda# trn u oku !rata svojega& a !rvna u oku svojemu ne osje)a#=
"ve #to -o)ete da vama .ine ljudi& .inite i vi njima. To je zakon i to su proro(i.
Ne osu%ujte i ne )ete !iti osu%eni.
'pra#tajte i oprosti)e vam se.
Dajite i da)e vam se.
"inovi (arstva moraju se .uvati od lakomstva i !riga ovoga sveta8
1azite i .uvajte se od lakomstva& jer niko ne 7ivi onijem #to je suvi#e !ogat.
;uvajte se da sr(a va#a kako ne ote7aju 7deranjem i pijanstvom i !rigama ovoga svijeta& i
da vam onaj dan ne do%e iznenada. ,er )e do)i zamka na sve koji 7ive po svojoj zemlji.
Du#a je prete7nija od jela.
Ne !rinite se du#om svojom #ta )ete jesti ni tijelom svojim i #to )ete se o!u)i.
2na i 'ta( va# ne!esni da vama tre!a sve ovo
Neka !udu va#a !edra zapregnuta i svije)e zapaljene.
"inovi 4o7ji tre!a da i#tu od '(a svog pre svega (arstva ne!esnoga& tj. ono #to je najve)i
dar od <ara 4oga& a kad i#tu ono #to je najve)e& sve ostalo doda)e im se kao uzgredno.
"a verom& trpljenjem i lju!avlju vra)aju se de(a iz paklenoga ropstva '(u svome i domu
svome.
"a verom 5 u koga= U "pasitelja svoga& >ospoda 6susa $esiju. 'n govori svakom
pokajanom gre#niku i svakoj u(veljenoj ili ustra#enoj du#i8 Ne !oj se& samo vjeruj.
0jera te je tvoja spasla.
1o vjeri va#oj neka vam !ude.
"ve #to i#tete u molitvi sa vjerom& do!i)ete.
6majte vjeru 4o7iju.
"ve je mogu)e onome koji vjeruje.
4ogu tako omilje svijet& da je dao "ina svojega jedinorodnoga& da nijedan koji ga vjeruje
ne pogine.
+oji Njega C9ristaF vjeruje ne sudi mu se& a koji ne vjeruje ve) je osu%en.
+o vjeruje "ina& ima 7ivot vje.ni& a ko ne vjeruje "ina& ne )e vidjeti 7ivota.
+oji $ene vjeruje ne )e nikad o7ednjeti.
2aista& zaista vam ka7em8 koji vjeruje $ene ima 7ivot vje.ni.
,a sam vaskrsenije i 7ivot? ko vjeruje $ene& ako i umre 7ivje)e.
*ko vjeruje#& vidje)e# slavu 4o7iju.
Dok vidjelo imate vjerujte vidjelo& da !udete sinovi vidjela.
'vo je djelo 4o7ije& da vjerujete 'noga koga 'n posla.
+o vjeruje i krsti se& spasi)e se? a ko ne vjeruje& osudi)e se.
2aista vam ka7em8 ako se ne povratite i ne !udete kao dje(a& ne )ete u)i u (arstvo
ne!esno.
$islim& Teodule& ovo je najjasnija slika prave vere koju "pasitelj tra7i od ljudi.
Nezna!o#(i su kao luda de(a poklonila svu veru satani& koji i- je zavodio i u propast
odvodio. "pasitelj tra7i sada od ljudi koji 7ele oslo!o%enje i spasenje od satane da kao
mudra de(a imaju savr#enu veru u Njega& onako savr#enu veru kakvu de(a imaju u svoje
roditelje.
' trpljenju govori 1utovo% ovako8
Trpljenjem svojim spasavajte du#e svoje.
+o pretrpi do kraja& taj )e spasen !iti.
+o ne uzme krsta svojega i ne po%e za mnom nije mene dostojan.
U svijetu )ete imati nevolju? ali ne !ojte se& jer ja nadvlada- svijet.
've i druge re.i o trpljenju i stradanju naj!olje su s-vatili sveti apostoli 9ristovi& koji su i
!ili prvi stradal(i i mu.eni(i. Trpljenje je stra#no za onoga ko ne o.ekuje na kraju
nagradu. "tradanje i mu.eni.ka smrt nepodno#ljivi su za onoga ko ne zna za '(a
ne!esnog& za (arstvo ne!esno i za 7ivot ve.ni. ' tome divno govori stradalni 1avle& koji
za se!e ka7e8 "vi#e puta !io sam u tamni(i& mnogo puta dolazio sam do stra-a smrtnoga?
od ,evreja primio sam .etrdeset manje jedan udara(& tri puta sam !io #i!an& jednom su
kamenje !a(ali na mene& tri puta se la%a za mnom raz!ijala 5 u stra-u od -ajduka& u
stra-u od rod!ine& u stra-u od nezna!o7a(a& u stra-u u gradovima& u stra-u u pustinji& u
stra-u na moru& u stra-u me%u la7nom !ra)om& u trudu i poslu& u mnogom nespavanju&
gladi& 7e%i& postu& zimi i golotinji"? C66 +or. 11& 2J5F 5 o tome govori on& preiskusni
ovako8
"tradanja sada#njeg vremena nijesu ni#ta prema slavi koja )e nam se javiti. 6storija sveta
nije zapamtila sjajniji oreol (rnom stradanju ljudskom nego #to je ovaj.
Najzad lju!av 5 i na vr-u vr-ova lju!av. +ao svetlost sun(a #to .ini izli#nom svetlost
sviju zvezda& tako lju!av kad zasvetli .ini izli#nim sve ostale zapovesti i sve zakone u
svetu.
<eo Novi 2avet je u znaku lju!avi. $esija je 4og lju!avi. '.instvo 4o7ije javlja se kroz
lju!av prema ljudima? sinovstvo ljudi javlja se kroz lju!av prema 4ogu '(u ne!esnom.
$esija sveta ne urezuje vi#e deset zapovesti na dve kamene ta!li(e nego dve zapovesti
urezuje u sr(a ljudska8
1rva zapovest8 ju!i >ospoda 4oga svojega svim sr(em svojim& i svom du#om svojom& i
svom snagom svojom& i svom misli svojom.
* druga je zapovest8 ju!i !li7njega svojega kao se!e samoga.
1osle mnogovekovnog stra-a od la7ni- i pakosni- !ogova i posle mnogovekovne mr7nje
.oveka prema svome !li7njem& ove dve zapovesti izgledale !i zaista neverovatne i
3antasti.ne& da 'n najprije ne pokaza lju!av prema nama& kako pi#e sveti ,ovan
:vangelist& i ne posla "ina svog 6susa da nas& ro!ove demonske& ne spase po (enu svoga
7ivota? i dalje jo# da "in 4o7ji sa krsta u samrtnim mukama ne izre.e one nikad ne.uvene
re.i8 '.e& oprosti im jer i ne znaju #ta rade.
"te)i lju!av prema 4ogu i !li7njem najve)i je zadatak posle oslo!o%enja od satane. ,er
koga je god 9ristos oslo!odio od satane& a on nije se!e o.istio& oprao& preo!ukao& uljudio&
o!o7io& i lju!avlju osvetlio i zagrejao& taj ostaje i nadalje !ezakonik. 1rvo je prvo& a drugo
je drugo. 1rvo je izvla.enje iz katrana a drugo o.i#)enje? prvo oslo!o%enje od gadni-
demona a drugo privo%enje '(u svetlosti. 4ez onoga prvoga ne !i !ilo ovoga drugoga& a
!ez ovoga ne !i !ilo ni#ta.
$nogi )e re)i meni u onaj dan8 >ospode& >ospode& nijesmo li imenom tvojim %avole
izgonili& i tvojim imenom .udesa mnoga tvorili= Tada )u im ja kazati8 nikad vas nisam
poznavao? idite od mene koji .inite !ezakonje.
,asno je& dakle& iz ovoga& Teodule& da nije dovoljno samo prestati !iti %avolji nego je
neop-odno potre!no postati 4o7ji.
23.
I%&eli(elj 'olni,
>ranu)e "un(e pravde& i zdravlje )e !iti na zra(ima njegovijem. 'vo su re.i poslednjeg
starozavetnog proroka& angelovidnog $ala-ije? ovom divnom slikom prorekao je on
$esiju kao is(elitelja !olni- i nositelja zdravlja.
:vo radosti& Teodule& evo Aadosne vesti. ,avio se u svetu "in 4o7ji kao istinski Teodul&
da poslu7i ljudima i kao is(elitelj od muka i !olezanja& da nemo)i na#e uzme i !olesti
ponese& kako je provideo veliki prorok 6saija.
Nema !olesti koja ne !e7i ispred zrakova !o7anskoga !i)a 6susova 5 ispred zrakova
Njegovi- pomisli& ispred zrakova Njegova dodira& i to ne samo dodira ruku Njegovi-
nego i -aljina. 2ra(i Njegovog !i)a smi.u s !olesnika sve !olesti& od grozni(e do lepre&
!r7e i potpunije nego #to zra(i sun.ani u!ijaju !ak(ile u vazdu-u ili u vodi. 2aista& i !r7e
i potpunije. 6 ne samo da je 6sus imao takvu neograni.enu mo) !rzog& nenapornog i
potpunog is(elivanja svi- !olezanja na ljudima& nego je takvu mo) darovao i svojim
apostolima& i apostolskim nasledni(ima& i svima svojim pravim sled!eni(ima do
dana#njeg dana. 6 ovo su zra(i Njegovi8 apostoli i svi verni sled!eni(i. 2dravlje je !ilo i
!iva i !i)e na tim zra(ima "un(a pravde& #to sijaju po vas(elom svetu.
*min& amin& govorim ti& Teodule8 istorija sveta nije zapisala ni sli.an slu.aj. Ni 6ndija s
+itajem& ni $isir sa 4alkanom. *min& amin& govorim ti8 istorija sveta ima svega dva
poglavlja8 Ne-ri#)anstvo i 9ri#)anstvo& tj. 4olest i 6s(elenje. No moram te u tajnosti
opomenuti& da se i ja i ti moramo o!azreti na svoj li.ni 7ivot& i videti& da li i (elo na#e
7itije na zemlji& tvoje i moje& nema dva poglavlja 5 ne-ri#)ansko i -ri#)ansko= savlovsko
i pavlovsko& Teodule= 1a ako na%emo da ima& onda da po7urimo pre kon.ine na#ega veka
i umolimo svetog apostola 1avla& nekad "su7nja 9ristova" a sada na ne!u sli.nog
-eruvimima? da ga umolimo za molitvenu pomo) pred >ospodom& kako !i se pre kon.ine
veka ja i ti ispunili stra-om od 4oga i stidom od ljudi. 6 kako !i nam >ospod iz!risao iz
se)anja& i "e!i i nama& na#e ne-ri#)ansko poglavlje 7ivota.
1o%imo sad za ekarom& za svemo)nim 6s(eliteljem& koji na zra(ima "vojim nosi
zdravlje svakome ko je 7edan zdravlja od 4oga.
* 6sus pro-o%a#e po svoj >alileji& u.e)i po z!orni(ama& propovedaju)i evangelije o
(arstvu& i is(eljuju)i svaku !olest i svaku nemo) na ljudima.
6 'n is(jeljiva#e koji tre!a-u is(jeljenja.
6 mno#tvo naroda stje(a#e se da ga slu#aju i da i- is(ijeljuje od nji-ovije- !olesti.
* kad si%e s gore& za Njim i%a#e naroda mnogo. 6 gle .ovjek gu!av i klanja#e mu se
govore)i8 >ospode& ako -o)e# mo7e# me o.istiti. 6 pru7iv#i ruku 6sus& do-vati ga se
govore)i8 -o)u& o.isti se. 6 odma- !i .ist od gu!e.
U domu 1etrovu vidje 6sus ta#tu njegovu gdje le7i i grozni(a je trese. 6 pri-vati je za ruku&
i pusti je grozni(a& i ustade& i slu7a#e mu.
Aukom dodiruje 6sus gu!ava .oveka? rukom pri-vata grozni.avu 7enu. Dodir je lju!av. *
lju!av niti se pla#i niti se gadi. Ne pla#i se 6sus zarazne !olesti? ne pla#i se onoga #to se
Njega pla#i. Niti se gadi& kao ni majka od naka7enog .eda svoga. 1rava lju!av niti se
pla#i 5 .ak ni smrti na krstu 5 niti se gadi 5 .ak ni na proka7ena tela.
* kad za-o%a#e sun(e& svi koji imadija-u !olesnike od razli.nije- !olesti dovo%a-u i- k
Njemu? a 'n na svakoga od nji- meta#e ruke& i is(jeljiva#e i-. Te#ki !olesni(i ose)aju da
im za-odi sun(e 7ivota. No 6sus im donosi zdravlje i 7ivot na zra(ima prstiju svoji-.
6 sav narod tra7a#e da ga se dotakne. ,er iz Njega izla7a#e sila i is(eljiva#e i- sve.
;udesno& !rzo i potpuno postaja-u zdravi svi koji >a se dotako#e. Dodir je lju!av?
dodirom se prenosi sila. Narod je verovao u dodir? i sada veruje& naro.ito na 6stoku.
6 dovedo#e k Njemu gluvonema& i molja-u ga da metne na nj ruku. 6 uzev#i ga od naroda
na samo metnu prste svoje u u#i njegove i pljunuv#i do-vati se jezika njegova. 6 pogleda
na ne!o& uzda-nu i re.e8 :3ata& #to )e re)i otvori seH 6 odma- mu se otvori#e u#i& i
razdrije#i se sve za jezika njegova& i govora#e lijepo. U ovom slu.aju sve je zdru7eno8 i
stavljanje prstiju u u#i i na jezik gluvonemog& i pljuva.ka& i molitva sa uzda-om& i re..
'vo ne tre!a razumeti kao da je jedan od ti- na.ina !io nedovoljan& nego kao ve)u lju!av
prema stradalniku.
Dva slep(a i%a-u za Njim vi.u)i8 1omiluj nas& sine Davidov. Ae.e im 6sus8 0jerujete li da
mogu to u.initi= * oni mu reko#e8 da& >ospode. Tada se 'n do-vati o.iju nji-ovi-
govore)i8 po vjeri va#oj neka vam !ude. 6 otvori#e im se o.i.
$alo je druk.iji slu.aj sa slep(em u 0itsaidi. Dovedo#e k Njemu slijepa i molja-u ga da
ga se dotakne. 6 uzev#i za ruku slijepoga izvede ga van sela. 6 pljunuv#i mu u o.i metnu
ruke na nj i zapita ga vidi li #to. 6 pogledav#i re.e8 vidim ljude gdje idu kao drva. 6 po tom
opet metnu mu ruke na o.i i re.e mu da progleda? i is(jeli se i vidje sve lijepo. >ospod
uzima slep(a za ruku i vodi ga na samo. 6z lju!avi 'n !iva vo% slepima. 1ljuje mu u o.i
kao da prezire njegovu !olest. Na 6stoku pljuva.ka se .esto upotre!ljavala kao (ele!no
sredstvo. Dva put stavlja ruke svoje na slepe o.i i najzad zapoveda slep(u da progleda.
Na #to sva ova tajanstvena pro(edura& kad je 'n mogao samo re. re)i& kao u slu.aju
slepoga 0artimeja& i slepa( !i progledao= Nesumnjivo& da u ovoj tajni le7i du-ovni
zna.aj& za du-ovne slep(e. Neki od ovi- du-ovni- slepa(a& koji su slepi za 4oga& za
$esiju i za svoju du#u& progledaju .im .uju evangelsku re. 9ristovu. Drugima opet vid
se povra)a postupno8 oni dolaze u samo)u& da !udu ne samo sa 9ristom da razmi#ljaju i
da se u.e. 'nda& njima nije lako pojmiti du-ovno !ez materijalnog8 otuda stavljanje ruku
i pljuva.ka. Dalje& dok ranije nisu videli nikako 7ive ljude kao ljude& nego kao ni#tavne i
prolazne senke& polako po.inju gledati na ljude kao na pokretno drve)e tj. ipak kao na
ne#to stvarno. Najzad im se otvaraju o.i du-a i oni poznaju >ospoda 6susa kao "ina
4o7jeg i "pasitelja sveta a ljude kao sinove 4o7je i naslednike (arstva ne!esnog i 7ivota
ve.nog.
6sti smisao ima i is(elenje onoga sleporo%enog u ,erusalimu8
1rolaze)i vidje .ovjeka slijepa od ro%enja. 1a posle o!ja#njenja sa svojim u.eni(ima o
uzroku njegovog slepila C"ni on sagrije#i ni roditelji njegovi nego da se jave djela 4o7ija
na njemu"& kao na pravednom ,ovuF 'n pljunu na zemlju i na.ini kal od pljuva.ke& i
pomaza kalom o.i slijepome. 6 re.e mu8 idi umij se u !anji "iloamskoj. 'tide dakle i umi
se& i do%i gledaju)i. 6 ovde se vidi postepenost u otvaranju du-ovnoga vida kod mnogi-
zaslepljeni- i oslepljeni- materijalnim s-vatanjem sveta i 7ivota !ez 4oga. No ovde ima i
jedan nov moment. +al od zemlje i voda u !anji 5 #ta ovo zna.i= 2na.i& i zemlja i voda
4o7ije su tvari i 4o7ija svojina. 6 jedno i drugo je lekovito& ali samo u prisustvu 4oga i po
zapovesti 4o7joj. 6na.e nikakvi pra#kovi i nikakve te.nosti ne poma7u. 4og je svevide)i i
svemo)ni. Da su -iljade lekara pomazali zemljom o.i onome sleporo%enom i da se je on
-iljade puta umio na vodi "iloamskoj& zaista ne !i progledao. *li& do#ao je 4o7ji "in i
4og i u.inio& da se na onome slep(u jave djela 4o7ija. U .emu su ovde djela 4o7ija= U
tome& #to kad 4og stoji !lizu nas !olesni- i kad 4og -o)e& mi se mo7emo izle.iti od
svake !olesti ni.im i sva.im. 2aista ti ka7em8 ni.im i sva.im. U samoj stvari samo
voljom i silom 4o7jom. "ve drugo le.enje i sve lekarije i svi melemi o!i.ni- lekara imaju
samo sim!oli.an zna.aj.
/ena gre#ni(a !i is(eljena od svoje !ludne gadosti dodirom nogu "pasovi-. "tav#i sastrag
kod nogu njegovije- plaka#e& i stade prati noge njegove suzama& i kosom od glave svoje
otira#e& i (jeliva#e noge njegove& i maza#e mirisom. 1osle o!ja#njenja sa svojim lukavim
doma)inom koji to vide i na svoj glupi na.in tuma.a#e& okrenu se >ospod toj 7eni i re.e
joj8 'pra#taju ti se grijesi. 0jera tvoja poma7e ti? idi s mirom.
No sila >ospodnja dejstvova#e ne samo kroz doti(aj ruku i nogu 6susovi-& ne samo kroz
dodir tela Njegovog pre.istog& nego .ak i kroz doti(aj -aljine njegove. U na#e moderno
vreme mi imamo sliku toga u sili elektri.noj& koja dejstvuje direktno ili kroz
naelektrisana tela? tako i u sili magnetskoj.
6 kud god i%a#e u sela ili u gradove ili u palanke& na raskr#)ima meta-u !olesnike i
molja-u ga da se !arem skuta od njegove -aljine dotaknu? i ozdravlja-u svi- koji ga se
doti(a-u. 6 grozni.avi& i glavo!oljni& i kosto!olni& i slepi& i gluvi& i nemi& i sakati& i uzeti& i
su-oruki& i grudo!olni. "vi !ez izuzetka& !ez o!zira na lak#u ili te7u !olest& ili& govore)i
lekarskim jezikom& !ez o!zira na izle.ivu i neizle.ivu !olest. 9ristu je !ilo sve
podjednako lako? sve podjednako izle.ivo. 6 to& .uj Teodule& ne.uvena .udaH 4ez dodira
Njegove ruke i Njegovog tela& !ez Njegovi- re.i& !ez kala i pljuva.ke& i !ez ijedne re.i 5
jedino od dodira Njegove -aljineH
Na drugom mestu opet ponavlja se to& da se ja.e potvrdi. 6 dono#a-u k Njemu sve
!olesnike i molja-u ga da se samo dotaknu skuta od -aljine Njegove? i koji se dotako#e
ozdravi#e. 2aista je !io istiniti sveti prorok $ala-ije kad je provideo i prorekao8
">ranu)e "un(e pravde& i zdravlje )e !iti na zra(ima njegovijem". ,er& gle& sila 4o7ija
zra.ila je .ak i kroz -aljine 6susove& le.ila tela& osvetljavala du#e& zagrevala sr(a
zamrznuti- i o.ajni- ljudi.
/ena krvoto.na dotaknu se skuta Njegovog i odma- ozdravi. @ta da ka7emo o tom
slu.aju koji je namerno is(rpno opisan= 4eja#e jedna 7ena& koja dvanaest puni- godina
!olova#e od neprestanog te.enja krvi iz donjeg tela svoga. +akva !eda& kakav !ol i kakav
stidH Neprestano se prati i uvek !iti ne.ist. Neprekidno se .istiti i neprekidno ose)ati
smrad. 4egati iz dru#tva i u osami jadikovati. /alosna 7enska priroda. '.aj 7ene. 2a#to
nije i#la lekarima& pitalo !i se u na#em veku= 6#la je& 7alosni(a. 2nalo se i onda za lekare.
Nije ona i#la samo jednome nego mnogima. 6 veliku muku !je#e pretrpjela od mnogije-
ljekara& i potro#ila sve #to je imala& i ni#ta joj nijesu pomogli& nego jo# gore na.inili. 'nda
se ona pouzda u 6susa. *li oko Njega !e-u -iljade& #to se tiska-u sa svi- strana da ga
vide& da ga .uju& da ga se dotaknu. Tada se re#i ona o.ajni(a da ga se dotakne po#topoto.
,er govora#e sama se!i8 "amo ako se dotaknem -aljine Njegove& ozdravi)u. 6 pristupiv#i
sastrag dota.e se skuta od -aljine Njegove& i odma- prestade te.enje krvi njezine. Tada
6sus upita u.enike svoje ko je to #to ga se dota.e& na #to mu ovi odgovori#e8 U.itelju&
narod te opkolio i turka te& a ti govori#8 ko je to #to se dota.e mene= Tada >ospod re.e
ovu .udnu re.& veliku i .udnu za razmi#ljanje8 neko se dota.e mene& jer ja osjeti- silu
koja izi%e iz mene.
Ne le.e dakle -aljine Njegove same od se!e nego sila 4o7ija kroz -aljine. +ao #to sila
4o7ja dejstvuje i le.i kroz ikone i krst. To je poznato pravoslavnim -ri#)anima iz
iskustva. 2ato oni u !olesti i nevolji dodiruju ikonu i krst i svaku osve)enu stvar u (rkvi
koja podse)a na -aljinu 9ristovu& pa i same zidove (rkvene (elivaju& sa verom da )e im
sila >ospodnja pomo)i kao #to je pomogla onoj 7eni krvoto.noj.
4eja#e .ovek !olestan od vodene !olesti. Dovedo#e ga 6susu. * 'n do-vati ga se& is(ijeli
i otpusti. ;im ga se dakle do-vati& !olest ode a zdravlje do%e.
4eja#e opet neka 7ena koja !olova#e osamnaest godina. 6 !je#e zgr.ena& i ne moga#e se
ispraviti. 6sus je vide u z!orni(i pred mnogim narodom. 6 sa7ali mu se. Dozva je 6sus i
re.e joj8 7eno& opro#tena si od !olesti svoje. 6 metnu na nju ruke& i odma- se ispravi i
-valja#e 4oga. 6 sav narod tra7a#e da ga se dotaknu& jer iz Njega izla7a#e sila i is(jeljiva#e
i- sve.
No 6s(elitelj !olni- is(eljuje i !ez dodira& Teodule. Ae.& lek. 'n rekne i !iva& kao pri
stvaranju sveta8 Ae.e 4og da !ude svetlost i !i svetlost. Ne pi#e li tako na prvoj strani
4i!lije=
;ovek sa su-om rukom staja#e u z!orni(i& kada 6sus u%e. U istoriji medi(ine nije
za!ele7eno da je ikad iko od lekara mogao da izle.i su-u ruku .oveka. * 6sus videv#i
onoga .oveka re.e mu8 1ru7i ruku svoju. "amo re.e i zapovedi? ne Teodule& nije li to
'naj isti koji je u po.etku rekao8 Neka !ude svetlost& i !i svetlost=
$ladi)a uzetog& paralisanog& u najve)oj meri& tako da ga .etvori(a no#a-u& stavi#e pred
6susa. * 6sus vidjev#i vjeru nji-ovu re.e uzetome8 ne !oj se& sinko& opra#taju ti se grijesi
tvoji... i ustav#i otide doma.
Ae. 5 lek.
;ovek neki le7a#e uzet ne manje nego trideset i osam godina. +akav u7as i kakva dosada
i se!i i drugimaH Doneo ga neko na 'v.iju !anju& 0itezdu& u ,erusalim& da se le.i. 6 tu je
le7ao& 4og zna koliko dugo. 6 le7ao !i uzet do smrti& da ne granu "un(e pravde sa
zdravljem na zra(ima svojim. 2asija pred njim 6sus i upita ga8 9o)e# li da !ude# zdrav=
'.ajnik& koji nosa#e na se!i !ol od puni- trideset i osam godina& svaka godina po JEK
dana i JEK no)i& odgovori8 Da >ospode& ali nemam .ovjeka da me spusti u !anju. +akav
u7as od nemilosr%a u svetom gradu Davidovu& gde su sve#teni(i -odili u dugim
-aljinama& sa #irokim rukavima i tra7ili da im se svako klanja po uli(ama i pija(amaH
Tada mu 6sus re.e8 Ustani& uzmi postelju svoji i idi. 6 odma- ozdravi .ovjek& i uzev#i
postelju svoju -o)e#e.
Ae. 5 lek.
6 za njim i%a#e mno#tvo naroda& jer vi%a-u .udesa Njegova koja .inja#e na !olesni(ima.
6 za njim ido#e ljudi mnogi i is(ijeli i- sve.
+apetan rimske stra7e u +apernaumu pri%e 6susu i re.e mu8 "luga moj le7i doma uzet i
mu.i se mnogo. Ae.e mu 6sus8 ja )u do)i i is(ijeli)u ga. * kapetan odgovori i re.e8
>ospode& nijesam dostojan da u%e# pod krov moj& nego samo re(i rije. i ozdravi)e sluga
moj. Ae.e 6sus8 idi& i kako si vjerovao neka ti !ude. 6 ozdravi sluga njegov u taj .as.
Ae.& i to re. izdaleka& i !ez dodira i !ez vi%enja !olesnika 5 re. lek.
Deset gu!avi- ljudi& razjedeni- od stra#ne prokaze& .u#e da 6sus prolazi drumom kroz
"amariju& pa izdaleka povika#e8 6suse nastavni.e& pomiluj nasH 6zdaleka& izvan druma& jer
im je zakonom za!ranjeno !ilo da drumom idu i da se s ljudima sretaju. ;uv#i i- 6sus i
vidjev#i i- re.e8 6dite i poka7ite se sve#teni(ima. 6 oni idu)i o.isti#e se od prokaze.
'vde 6sus ne upotre!ljava .ak ni uo!i.ajenu re.8 neka vam !ude po veri& ili !udite zdravi&
i tome sli.no. Nego samo upu)uje !olesnike da izvr#e jedan zakonski propis i jave se
sve#teni(ima. Dakle& 'n mislima is(eljuje deset ljudi na daljini& i to deset nji- koji !oluju
od najte7e !olesti protiv koje medi(ina ni na#eg stole)a ne zna nikakav lek.
Tada dovedo#e k Njemu !ijesna koji !je#e nijem i slijep& i 'n ga is(ijeli& te nijemi i slijepi
stade govoriti i gledati.
0ide)i ovo nevi%eno .udo divlja-u se svi ljudi govore)i8 Nije li ovo 9ristos=
4esan& nem i slep .ovek& Teodule& pomisliH "a!eri sve lekare (eloga sveta& stavi pred nji-
ovakvog !olesnika i upitaj. @ta )e# .uti= Nema mu leka.
"lepi 0artimej se%a#e kraj puta u ,eri-onu i prosa#e milostinju. * kad .u veliku graju&
upita& ko je to= Aeko#e mu da to 6sus prolazi. * on .uv#i da je to 6sus Nazare)anin stade
vikati8 sine Davidov 6suse& pomiluj meH 1rizva ga 6sus i upita8 #ta -o)e# da ti u.inim=
'dgovori mu slepa(8 Aavuni& da progledam. * 6sus re.e8 1rogledaj& vjera tvoja poma7e ti.
6 odma- progleda& i po%e za njim -vale)i 4oga.
4ez dodira& !ez pljuva.ke& !ez kala& !ez umivanja 5 samo re.& i no) slepog 0artimeja
pretvori se u dan.
' Teodule& kad misli# o .udu nad slepim 0artimejem& seti se 'noga koji je u po.etku
stvaranja zapovedio da nad vasionskom tamom zasija svetlost. 6 re.e 4og& neka !ude
svetlost& i !i svetlost. Nije li to !io 'vaj isti& koji viknu jeri-onskom slep(u8 1rogledaj=
No zar je sam slepi 0artimej& kome >ospod darova vid= 6 zar su samo oni- nekoliko
slepi- i !olesni-& #to spomenusmo& koji ozdravi#e= Ne i nikako.
+ada ,ovan 1rete.a iz tamni(e 6rodove posla svoje u.enike da pitaju 6susa& je li on 'naj
#to )e do)i ili drugog da .ekaju Ca to ,ovan u.ini ne zato #to je on sumnjao nego da !i
uverio u.enike svojeF& u taj .as pred u.eni(ima ,ovanovim 6sus is(ijeli mnoge od !olesti i
od muka i od zlije- du-ova& i mnogima slijepima darova vid. ;uj i zapamti 5 mnogima. 6
posla ovakvu poruku stradalnom ,ovanu8
+a7ite ,ovanu #to vidjeste i .uste8 slijepi progledaju& -romi -ode& gu!avi se .iste& glu-i
.uju& mrtvi ustaju& siroma#nima propovijeda se :vangelije.
U medi(ini na#eg vremena najvi#e se slavi -irurgija. No se.enje .ove.jeg tela& u#ivanje i
zale.ivanje ide i sada kao i ranije& ne !iva !ez napora i !ez opasnosti. ,edan primer iz te
o!lasti imamo u :vangeliju.
+ada ,uda sa slugama prvosve#tenika jevrejskog do%e u >etsimaniju da u-vati 6susa&
neko od verni- potr7e no7 na jednoga slugu i odsije.e mu desno u-o. 0idev to re.e 6sus8
ostavite to. 6 do-vativ se do u-a njegova is(ijeli ga. +ako !o7anski lako& !rzo i savr#eno.
* da su !ili jo# mnogo!rojni slu.ajevi is(eljenja !olni-& koja nisu spomenuta u
:vangeliju& o tome svedo.i evangelist ,ovan& kad na zavr#etku svoje povesti o 9ristu
ovako zavr#uje8
* ima i mnogo drugo #to u.ini 6sus& #to kad !i se redom popisalo& ni u sami svijet mislim
ne !i mogle stati napisane knjige.
"ve je .udno i pre.udno #to u.ini 6sus. No nije manje .udno& ako .ak nije vi#e& ono #to
u.ini#e o!i.ni ljudi Njegovi u.eni(i i sled!eni(i& i #to .ine u ime Njegovo kroz (rkvu do
dana#njeg dana.
4o7anski 6s(elitelj darovao je mo) svojim sled!eni(ima da i oni !udu is(elitelji !olni-8
6 dozvav#i svoji- dvanaest u.enika dade im vlast nad du-ovima ne.istim da i- izgone& i
da is(jeljuju od svake !olesti i svake nemo)i. 6 po%o#e apostoli kao zra(i "un(a pravde po
svetu nose)i is(elenje i zdravlje. $olitvom& re.ima& dodirom i pomazivanjem uljem
is(eljiva-u posednute& !olesne i nemo)ne. Pavole mnoge izgonja-u& i maza-u uljem
mnoge !olesnike& i is(eljiva-u... 6 rukama apostolskim u.ini#e se mnogi zna(i i .udesa
me%u ljudima. C$k. E& 1J? Dela *p. K& 12F
6 do dana#njeg dana .ine se kroz (rkvu 9ristovu mnogi zna(i i .udesa po (elom svetu.
"ve u ime >ospoda 6susa "ina 4o7jeg& .ovekolju!ivog 6s(elitelja. Njegovi zra(i zdravlja
po!e%uju i prostor i vreme. @to je !ilo u vreme apostolsko& to !iva i danas. "ve !olesti i
nemo)i na veruju)im ljudima le.e se i danas molitvom& postom& polaganjem ruku&
pomazivanjem jelejem& re.ima i uzdasima. 6 nikad ne le.e ljudi nego 9ristos kroz ljude.
Na KGG godina pre 9rista provideo je onaj divni $ala-ije da )e granuti "un(e pravde. '
Teodule& kad !i ,evreji verovali svojim proro(ima& poverovali !i i u >ospoda 6susa kao u
jedinog istinitog $esiju. 6 radovali !i se zajedno s nama. 6 zajedno s nama otpozdravili !i
proroka $ala-ija radosnom ve#)u8
0aistinu >ranulo je "un(e pravde& i zdravlje je na zra(ima Njegovim.
2A.
Va%kr%i(elj mr(vi,
$agijska ogledala& Teodule& jesi li .uo za magijska ogledala= U ovome svetu .ovek se
ose)a kao usred mnogi- magijski- ogledala. ,edna su ispup.ena& druga udu!ljena? jedna
uveli.avaju& druga smanjuju? jedna ulep#avaju& druga nagr%uju. 6 .ovek gleda i vidi se!e
.as velikog kao planinu .as malenog kao krti.njak. 6 opet vidi se!e .as divnog kao !oga
ili sina 4o7jeg& .as nakaradnog i gadnog& ispod svake 7ivotinje. U nekom ogledalu gleda
se!e kao gospodara nad svom vidljivom prirodom& u nekom pak kao .emernog ro!a
prirode. 6 jo# dalje& u onom ogledalu vidi se!e kao !esmrtnika& ja.eg od smrti& a u ovom
opet vidi se!e kako zeva u rop(u na samrtnoj postelji a po tom le7i kao le#& nepomi.an i
-ladan. >omila pra#ine nepodno#ljive za nos i za o.i.
@ta je istina& i gde je srazmera= 6 mo7e li .ovek sam od se!e poznati istinu i odrediti
pravu meru=
9iljade i -iljade poku#aja .inili su ljudi na svima kontinentima sveta da doznadu istinu i
odrede pravu meru se!e i svoga !i)a usred varljivi- magijski- ogledala. No nigde se nisu
mogli saglasiti u krajnjim mislima svojim& u krajnjim zaklju.(ima.
*li .ak i da su se saglasili& to ne !i donelo spasenje rodu ljudskome. ,er se i krivomisaoni
mogu na)i na jednoj misli& i krivoputni na istom putu. +ao #to je duga na ne!u nedose7na
za ruke tako istina za razum ljudski. Dok neko ne javi #ta je s one strane zaklju.ani-
vrata& kako )emo znati= 1osle prvog gre-a na zemlji& -eruvim sa plamenim ma.em
postavljen je da .uva kapiju Aaja& kapiju istine i vr-ovni- tajni nedostupni- ne.istim. 'd
tada svi napori .ove.jeg razuma da prodre u tajne s one strane !ili su samo slutnje& i sve
3iloso3ije samo naga%anja i vra.anja.
"razmera .oveka i tajna smrti 5 to su dve zagonetke& koje nikad .ovek kao .ovek nije
mogao re#iti. @ta je .ovek i koliki je .ovek= Da li ijedno magijsko ogledalo pokazuje
pravu srazmeru .oveka& i koje= Da li ono koje otra7ava lik .ove.ji kao lik !oga ili ono
koje ga odra7ava kao rugo!nog (rva i su)u#nog insekta= 6 jo# uz to je smrt= Da li kraj
svega ili po.etak ne.ega novoga= Da li ta.ka ili zapeta= Da li potpun poraz i tela i du#e ili
samo razvod jednog nesnosnog !raka izme%u tela i du#e=
+ad je mongolski zavojeva. D7ingiskan osvojio +itaj i u#ao u 1eking& reko#e mu za
nekoga svetog .oveka& koji je 7iveo u okolini i !io slavljen od sviju i svakoga kao mudra(
nad mudra(ima. ;uv#i to veliki kan naredi& da mu se dovede taj mudra(. 6 .im ga vide
pred so!om& re.e mu8 Ne)u te mnogo pitati. ,edna jedina me stvar mu.i. +a7i mi8 ima# li
ti lek od smrti=
Toliko& i ni#ta vi#e. 2avojeva.u *zije i :vrope& koji je !io ispio pe-ar svega 7eljenoga #to
ovaj svet mo7e dati& samo je jedno !ilo nepodno#ljivo 5 smrt. 2ato on i pita kineskog
mudra(a samo to8 6ma# li lek od smrti= "va ostala mudrost ljudska nije mu od potre!e. 6
svi lekovi od svi- zala poznati su mu. "amo jednoj ko!i on ne zna leka? onoj ko!i koja je
neiz!e7na i za njega kao i za njegovog konja. 6ma# li lek od smrti= ako )u ja na)i znal(e
svi- ostali- znanja. 6 lako )u do!aviti lek od svi- drugi- muka. *li da li ti zna# ono #to
niko ne zna u :vropi i u *ziji= 6ma# li lek od one muke& koja je po!e%ivala sve po!edio(e
sveta= +a7i mi8 ima# li lek od smrti=
Nije zapisano& kakav je odgovor dao mudra( velikom $ongolu. No da mu nije dao lek od
smrti jasno je iz toga #to je D7ingiskan posle nekoliko godina umro.
,esi li !io& Teodule& u 4ritanskom muzeju u ondonu= To je najve)a !i!lioteka u svetu.
$ilioni knjiga? znanje i mudrost svi- naroda u svetu i na svima jezi(ima. Da si imao
magi.nu mo) pa da zapovedi# i vikne#8 'tvorite se one knjige koje znate lek od smrti=
@ta misli# #ta !i se dogodilo= $ilioni knjiga ostale !i zatvorene i nepomi.ne& samo !i se
jedna jedina mala knjiga otvorila. Ta mala knjiga zove se Novi 2avet. $anja od -iljade
svoji- de!eli- komentara i od stotine -iljada paganski- tantarija i mantarija& ta knji7i(a
jedina i jedinstvena& mogla !i pozitivno odgovoriti na ono pitanje i nama i mongolskom
(aru8 U meni je lek od smrti.
6suse Nastavni.e& )erka mi je umrla& ima# li Ti lek od smrti=
6suse "ine Davidov& sin jedina( mi je umro& ima# li Ti lek od smrti=
6suse "ine 4o7ji& !rat nam je umro& ima# li Ti lek od smrti=
Ne !oj se& samo vjeruj& odgovara 6sus svima.
>le& do%e .ovjek po imenu ,air& koji !je#e starje#ina u z!orni(i& i pade pred noge 6susove&
i molja#e ga da u%e u ku)u njegovu. ,er u njega !je#e jedini(a k)i od dvanaest godina& i
ona umira#e.
*li 6susa !e#e okru7ila nepregledna masa sveta& te ne moga#e odma- odazvati se 7elji
,airovoj i po)i njegovoj ku)i. ,o# ga u tom zadr7a i 7ena krvoto.na& koja se tiska#e da se
do-vati skuta Njegova. 1a dokle se >ospod z!og toga za!avi& do%e neko od ku)e
starje#ine z!orni(e i re.e ovome8 Umrije k)i tvoja& ne trudi u.itelja.
* kad .u 6sus& odgovori mu8 Ne !oj se& samo vjeruj& o7ive)e.
* kad do%e u ku)u& ne dade nikome u)i osim 1etra i ,ovana i ,akova i djevoj.ina o(a i
matere.
6 svi plaka-u i jauka-u za njom& a 'n re.e8 Ne pla.ite& djevojka nije umrla nego spava. 6
podsmijeva-u mu se znaju)i da je umrla.
6 uzev#i djevojku za ruku re.e joj8 Talita kumiH #to )e re)i8 Djevojko& ustaniH
6 povrati se du- njezin i ustade odma-. 6 zapovjedi da joj dadu neka jela.
6 za.udi#e se .udom velikijem.
+o je ovaj #to i mrtvima zapoveda da ustanu= To je 'naj isti koji je zapovedao demonima
da izlaze iz umo!olni-. To je 'naj isti koji je zapovedio ri.u)oj !uri morskoj da umukne i
vetrovima da prestanu i nerodnoj smokvi da se osu#i? i !i tako. 'naj isti koji je slepima
nare%ivao8 pogledaj& i progleda#e& i gu!avim8 o.isti se& i posta#e .isti. 6zgonitelj demona&
2apovednik prirode& 6s(elitelj !olni-& pokazuje se sada jo# i kao 0askrsitelj mrtvi-.
Dodirom i re.ju 'n vaskrsava umrlu devojku& onako isto lako kao #to je lako is(eljivao
!olesnike od svi- !olesti. ,er Njemu je sve mogu)e i sve lako. @to god ljudima izgleda
nemogu)e& Njemu je mogu)e? i #to god je ljudima te#ko& Njemu je lako. 'n tvori .udesna
dela onako lako kao #to lako di#e& !ez napora& !ez umora& !ez is(rpljenosti.
;ove.anstvo je !ilo toliko rasla!ljeno od sugestija demonski-& od opsednutosti
demonske& da su ljudi verovali u apsolutnu mo) zla i u nemo) do!ra. "pasitelj sveta
spustio se na zemlju da ljudima povrati veru u do!ro& u apsolutnu mo) svakoga do!ra i u
trijum3alnu po!edu do!ra nad zlom8 4oga nad satanom& du-a nad materijom& .oveka nad
prirodom& zdravlja nad !ole#)u& vere u do!ro nad verom u zlo& 7ivota nad smr)u.
+ada >ospod re.e8 Ne pla.ite& djevojka nije umrla& nasmeja#e $u se. "vakako mi#lja-u
da nije pri se!i. +ako to da 'n tvrdi kako devojka nije umrla& kad oni svi znaju da je
umrla. Ulazili su redom svi u odaju gde njeno mrtvo telo le7i i svojim rukama dodirivali
su njeno -ladno .elo i -ladne ruke. 2a sve nji- smrt je !ila potpuni gospodar !ez svoga
gospodara. 6ako su .itali ili slu#ali re.i >ospodnje kroz proroke8 ,a sam gospodar 7ivota i
smrti& i opet druge8 ,a umrtvljujem i ja o7ivljujem& govori >ospod. $ra.na sila demonska
uspela je& da te re.i 4o7je !udu za!oravljene i iz!risane iz pameti ljudi& i to ljudi koji su
se di.ili svojim 4ogom pred nezna!o#(ima. 2ato se i podsmeva-u 6susu& znaju)i da je
devojka umrla. * kada 6sus dodirnu mrtvu devojku i zapovedi joj8 Talita kumiH devojka
ustade& a svi oni podsmeva.i za.udi#e se .udom velikim.
;udo velikoH U .emu je to .udo #to ga je 6sus pokazao= U nadmo)i 7ivota nad smr)u. U
.emu je pak ne.udo& u koje su ljudi dotle verovali= Upravo u nji-ovom verovanju da je
smrt ja.a od 7ivota. 2aista je svako ne.udo ljudsko nesravnjivo gore od svakoga .uda
4o7jega. ,er ne.udo zna.i veru u apsolutnu mo) nad do!rom& pa i smrti nad 7ivotom.
;udo pak zna.i veru u mo) do!ra nad zlom& pa i 7ivota nad smr)u.
Drugo .udo vaskrsenja mrtva(a dogodilo se u gradu Nainu pod Tavorom. To .udo
saop#tava !o7anstveni uka ovim re.ima8
1otom i%a#e 6sus u grad koji se zove Nain& i s njim i%a-u mnogi u.eni(i njegovi i
mno#tvo naroda.
+ad se pri!li7i#e vratima gradskim& gle& izno#a-u mrtva(a& jedin(a sina matere njegove& a
ona !je#e udovi(a i naroda iz grada mnogo i%a#e s njom.
6 vidjev#i je >ospod& sa7ali mu se za njom& i re.e joj8 ne pla.i8
6 pristupiv#i pri-vati za sanduk? a nosio(i stado#e& i re.e8 mom.e& te!i govorim& ustaniH
6 sjede mrtva(& i stade govoriti. 6 dade ga materi njegovoj.
* stra- o!uze sve& i -valja-u 4oga govore)i8 veliki prorok izi%e me%u nama& i !og
po-odi narod svoj.
6 otide glas ovaj o njemu po svoj ,udeji i po svoj okolini.
1re svega& Todule& zadr7i se na onim re.ima8 i sa7ali mu se. "a7ali se 6sus na udovi(u&
koja oplakiva#e svog jedin(a sina& svoju jedinu ute-u. $i ne .usmo& da 3akiri indijski
u.ini#e neko .udo iz sa7aljenja prema ljudima. Ni ma%ioni.ari misirski& niti pitije
del3ijske. Nego sve #to u.ini#e& u.ini#e pomo)u (rne magije& to jest pomo)u ograni.ene
sile demonske& i to ili za do!it ili radi slave od ljudi. +akva ogromna razlika izme%u nji- i
9rista ;ovekoljup(a& koji iz sa7aljenja i lju!avi .inja#e tolika !o7anska .udesa.
1o tom vidimo& da se 6sus i ne dota.e umrlog mladi)a nego samo pri-vati se rukom za
njegov kov.eg i re.e re.. Dakle& posredan dodir i re.. 6 mrtva( o7ive.
No evo i tre)eg slu.aja& gde nema dodira uop#te& ni neposrednog ni posrednog& nego
samo re..
+ad se i dandanas na mazgi putuje iz ,erusalima oko dva sata preko ,eleonske gore
dolazi se u selo 0itaniju. U tom selu i sada pokazuju mesto gde je !ila ku)a azara
;etvorodnevnoga& nazvanog tako zato #to je mrtav le7ao u gro!u .etiri dana. Taj azar
!e#e prijatelj 6susov& i njegove sestre& $arta i $arija& slu7a-u >ospodu kad god !i k
njima uz put navra)ao.
,ednom kad 6sus tek !e#e napustio ,udeju i oti#ao u >alileju& saznade da je njegov
prijatelj azar !olestan. 'n prozre du-om "vojim i re.e u.eni(ima8 'va !olest nije na
smrt nego na slavu 4o7iju& da se proslavi "in 4o7iji. ,er zna%a#e sve #ta )e se dogoditi. 6
ne vrati se odma- nego ostade u >alileji jo# dva dana .ekaju)i da azar umre i da se
navr#e .etiri dana dokle 'n stigne u 0itaniju do gro!a pokojnikova.
U 0itaniji srete ga $arta i re.e mu8 >ospode& da si ti !io ovdje ne !i moj !rat umro. 6sus
joj odgovori8 4rat )e tvoj ustati.
$arta8 2nam da )e ustati o vaskrseniju& u poslednji dan. Tu nauku morala je ona ranije
primiti od samoga 6susa.
6sus8 ,a sam vaskrsenije i 7ivot? koji mene vjeruje ako i umre 7ive)e.
1o tom $arija ponovi re.i $artine8 >ospode& da si ti !io ovdje& ne !i umro !rat moj.
6 zaplaka se $arija. 6 zaplaka#e svi prisutni. Tada i sam >ospod zaplaka.
Udari#e suze 6susu.
6 do%o#e na gro! azarev. * to !e#e pe)ina& i plo.a na otvoru. ,er na 6stoku mnoge pe)ine
slu7e za pogre!avanje mrtvi-.
Tada 6sus re.e8 Uzmite kamen.
$arta8 >ospode& ve) smrdi& jer su .etiri dana kako je umro.
* 6sus joj re.e8 Ne reko- li ti da ako vjeruje# vidje)e# slavu 4o7iju=
+ad skido#e kamen& 6sus podi7e o.i gore i re.e8 '.e& -vala ti #to si me usli#io.
6z ovoga se vidi& da je 6sus pred tim imao tajnu molitvu '(u svom ne!esnom& kroz koju
mu je potvr%ena izvesnost da je 'ta( saglasan sa voljom "ina i u ovome delu.
1otom 6sus viknu azara 5 zovnu iza glasa8 azare& izi%i napoljeH
6 izi%e mrtva( o!avit platnom po rukama i po nogama& i li(e mu u!rusom povezano.
Tada 6sus re.e8 Aazdrije#ite ga i pustite neka ide.
6 !i tako.
'nda mnogi od ,udeja(a koji !ija-u do#li k $ariji i vidje#e #to u.ini 6sus& vjerova#e ga.
+ao #to vidi#& Teodule& u ovom slu.aju nema dodira& kao u ranija dva. 6sus ne dodirnu ni
plo.u na gro!u& ni mrtvog azara& nego samo povika8 azare& izi%iH 6 .etvorodnevni
mrtva(& koji se ve) po.eo raspadati i zaudarati& o7iveo je& ustao i izi#ao iz gro!a. Ae.&
samo re. 9ristova& !ez dodira& proizvodi ne.uveno .udo& i to u ovom slu.aju kao i vazda
!rzo i lako.
"estra je posvedo.ila o svom umrlom !ratu da ve) smrdi. >ospode& re.e $arta& ve)
smrdi& jer su .etiri dana kako je umro. "estra koja voli !rata svoga ne)e lako izustiti te
re.i& da !rat njen smrdi& pa makar ne znam koliko da smrdi. *li ovde& valjda po 4o7jem
promislu& !a# sestra to posvedo.ava. ,er kad njoj smrdi telo njenog !rata& kako li tek
ostalima smrdi= "vedo.anstvo sestre azareve $arte& dakle od prvoklasne je va7nosti.
9ristos vaskrsao azara ne kao ,airovu )erku istog dana kada je umrla& niti kao sina
Nainske udovi(e drugoga dana& i jo# nepogre!enoga& nego mrtva(a koji je u gro!u po.eo
trunuti i zaudarati strvinskim smradom. ,er ako !i se !ezver(i usudili re)i za ona prva dva
slu.aja& da to mo7da i nije !ila smrt nego o!amrlost 5 kao da je o!amrlost ne#to drugo
nego smrt 5 u ovom tre)em slu.aju moraju zatvoriti usta i poverovati u stra#nu mo) "ina
4o7jeg i $esije.
+akva je ta mo)= To je apsolutna mo) do!ra nad zlom& vere u svetlost nad verom u tamu&
i iznad svega 5 mo) 7ivota nad smr)u.
0askrsitelj mrtvi-H +akvog drugog mesiju 7ele i o.ekuju ,evreji= Da li nekakvog koji )e
stvoriti zemaljsko (arstvo 6zrailjevo od sto -iljada kvadratni- metara= 1a to mo7e u.initi i
neki 4ar +o-!a i 0arava i Aot#ild. U svakom stole)u mo7e se na)i takav mesija u domu
6zrailjovu. No svako (arstvo takvoga mesije !i)e kratkovremeno i prolazno kao i (arstvo
"aulovo& i "olomonovo i Aovoamovo i $anasijino. @ta onda= 'nda tre!a da .ekaju
novoga mesiju& i uvek novog i novog& kao #to i .ine pomra.eni ,evreji do dana#njeg dana.
*li pravi $esija je samo jedan& i jedan zauvek& !ez ponavljanja. $esija je onaj koji mo7e
u.initi ne#to daleko vi#e za sav rod .ove.ji nego #to su u.inili za svoj maleni narod u
malenoj zemlji judejskoj "aul i "olomon i Aovoam i $anasija& i 0arava i 4ar +o-!a.
+ao komitad7ije prema jednom velikom zavojeva.u sveta& takvi su sve male i sme#ne
jevrejske mesije prema pravom $esiju& 0askrsitelju mrtvi-.
'naj koji mo7e po!editi smrt& mo7e po!editi i sva ostala zla u svetu.
6 'naj koji je u stanju u.initi najve)e& zaista je u stanju u.initi i sve ostalo& malo i maleno
i sporedno. *li vid je 6zrailjev pomra.en zlo.inom nad pravim $esijom& te 6zrailj(i do
dana#njeg dana .ekaju malog mesiju& nasilnika& 4ar +o-!u& ili 0aravu& da im stvori jedno
maleno (arstvo u 1alestini& koje )e !itisati pola stole)a i propasti kao #to je propalo i
(arstvo "aulovo.
Ne vide oni& 4og i- video& kako je .udo 4og kroz nji- u.inio. Ne -vale se pravim
$esijom& gospodarem 7ivota i smrti& neprolaznim& !esmrtnim& neodoljivim $esijom& koji
se javio kod nji- u Nazaretu i ,erusalimu. 'ni su >a od!a(ili i u!ili. 2lo.in(a 0aravu su
uzdigli iznad Njega. 2!og toga su im zlo.in(i ideal do dana#njeg dana. * mi negda#nji
nezna!o#(i pri-vatili smo i priznali pravog $esiju& sve.ove.anskog i jedinstvenog.
Njega& 0askrsitelja mrtvi-& mi slavimo i -valimo sada i na vek veka.
2G.
inovi mraka
"e)a# li se& Teodule& na#eg ranijeg razgovora o susretu "pasitelja sveta sa glavnim
neprijateljem .ove.anstva= To je !io prvi korak >ospoda 6susa posle kr#tenja na ,ordanu.
Na >ori 6sku#enja iznad ,eri-ona& postoji i danas mnogovekovni pravoslavni manastir& i u
njemu kamen na kome je >ospod stajao .etrdeset dana i .etrdeset no)i !ez jela i pi)a. Taj
kamen sada slu7i za .asnu trpezu& na kojoj se vr#e svete liturgije.
"toje)i na tom kamenu >ospod je saslu#ao tri predloga upla#enog satane& glavnog
neprijatelja roda ljudskog& i sva tri od!io. Tre)i predlog !io je najsramniji. Aaz!ojnik i
plja.ka# i strvinar& koji je zaro!io (eo svet 4o7ji& ponudio je Doma)inu sveta "sva (arstva
ovoga svijeta i slavu nji-ovu" pod uslovom da mu se Doma)in sveta pokloni. Da mu se
pokloni i time naravno dade tapiju sveta satani. 6sus ga od!i& i on ga ostavi za vrijeme.
@ta zna.i "za vrijeme"= 2na.i& da mu se nikad vi#e od stra-a ne javi pred li(em& ali da mu
smeta kroz ljude& svoje ro!ove& sinove mraka.
1osle toga 6sus je odma- otpo.eo svoju neumornu delatnost na spasenju ljudi& ali i satana
svoju& kroz ljude& na propast ljudi a protiv 6susa.
"luge satanine& sluge mraka& !ili su tada prvosve#teni(i i sve#teni(i jevrejski& knji7evni(i&
zakoni(i& sadukeji i !ezmalo sve stare#ine narodne. Ne narod& nego stare#ine narodne.
Narod je od po.etka !io uz 6susa. 9iljade i -iljade prosti-& ali ne glupi-& ljudi iz naroda
posvednevno su se tiskali oko Njega& da .uju Njegovu nikad ne.uvenu re.& da vide
Njegova .udesna dela i da proslave 4oga "koji je posetio narod svoj". Narod 5 to je !ila
vojska 9ristova? inteligen(ija jevrejska 5 to su !ili protivni(i 9ristovi i sluge mraka&
argati i oru%a "trvinara satane. 'ni se pokazuju prvo kao su!otari. "u!ota im je va7nija
od 4oga& od lju!avi i od vere. "u!ota im je idol. ;uj samo nji-ove su!otarske gluposti.
6 dogodi se da i%a#e u su!otu kroz usjeve& i u.eni(i njegovi trga-u putem klasje. * 3ariseji
govora-u mu8 za#to .ine u su!otu #to ne valja=... * 'n im re.e8 su!ota je na.injena
.ovjeka radi a nije .ovjek su!ote radi. * gospodar je i od su!ote "in .ovje.iji.
Tako opet jedne su!ote kada 6sus !e#e u z!orni(i& gde staja#e .ovek sa su-om rukom&
motra-u ovi su!otomanija(i& da li )e se 'n drznuti da is(eli onoga stradalnika i tako
oskvrni su!otu. 1oznav#i nji-ove misli >ospod i- upita8 tre!a li u su!otu do!ro .initi ili
zlo .initi? du#u odr7ati ili pogu!iti= To i- upita. * oni mu.a-u. Nisu o.ekivali takvo
pitanje& pa nisu ni znali #ta da odgovore. * kada 'n is(eli su-orukog .oveka tako da mu
ruka posta zdrava kao i druga& 3ariseji izi%o#e gnevni i odma- u.ini#e vije)e s 6rodov(ima
kako !i ga pogu!ili. To je nji-ovo delo u su!otuH 2a nji-ov pomra.eni um 6sus je
oskvrnio su!otu #to je do!ro delo u.inio& tj. is(elio te#kog !olesnika& a nisu je to!o7 oni
oskvrnili svojim nedelom& tj. dogovorom u su!otu da u!iju nevina .oveka.
"li.no i sa zgr.enom 7enom. +ada ju >ospod is(eli& starje#ina od z!orni(e rasrdi se #to je
6sus is(ijeli u su!otu& pa odgovaraju)i re.e narodu8 #est je dana u koje tre!a raditi& u one
dakle dolazite te se lije.ite a ne u dan su!otni. To je govoreno narodu ali je !ilo upu)eno
na adresu 6susovu. 2ato mu 6sus i odgovara ovako8 i(emerje& svaki od vas ne odre#uje li
u su!otu svoga vola ili magar(a od jasala i ne vodi da napoji= * ovu k)er *vramovu koju
sveza sotona evo osamnaest godina ne tre!a#e li odrije#iti iz ove sveze u dan su!otni.
6 sav narod radova#e se za sva njegova slavna djela& a 3ariseji vre!a-u da ga u-vate i
u!iju.
+ada >ospod is(eli .oveka u 0itezdi& koji trideset i osam godina uzet le7a#e& opet
gleda-u da ga u!iju& jer u.ini to u su!otu. * kada otvori vid .oveku& ro%enom slep(u& oni
se ne o!radova#e tome ne.uvenom .udu nego progun%a#e protiv 6s(elitelja govore)i8 Nije
ovaj .ovjek od 4oga& jer ne svjetkuje su!otu.
6 opet vre!a-u da ga u!iju& ali se !oja-u naroda. +ad se glupost sa zlo!om sjedini& onda
u!istvo postaje o!i.an metod o!ra.una .oveka s .ovekom.
Da >a u!iju 5 to je nji-ova glavna misao. 2a#to= 1rosto zato #to je s Njim 4og i narod.
'ni se!e smatraju zakup(ima 4oga i posedni(ima naroda. 'ni to dvoje dr7e za svoju
imovinu& od koje 7ive. +o darne u tu nji-ovu imovinu& zaslu7uje smrt. 2ato -o)e da u!iju
i Njega. * onaj "trvinar opet& kome oni nesvesno slu7e& najvi#e mrzi 4oga i narod. 2ato
uvek& i onda i sada& udara po onima koji to!o7 u ime 4oga i naroda govore& po slepim
vo%ama& zaslepljenim o-olo#)u ili !ogatstvom? po takozvanoj inteligen(iji. * ovo je
jedna neprirodna& donki-otska tvr%ava& sagra%ena od samolju!lja& slavolju!lja i
uo!ra7nje. Tu prividnu silu& tu tvr%avu od uo!ra7enja on je uvek lako osvajao u svima
narodima& pa onda iz nje !a(ao svoje strele protiv 4oga i naroda. 6nteligen(ija je uvek& u
sva vremena i u svima narodima& !ila za nj sama so!om opremljena i osamarena mazga.
Na toj mazgi satana je ja-ao i juri#ao protiv 4oga i !o7jeg naroda.
Nekoliko puta digo#e kamenje da >a kamenuju zato #to se "gra%a#e sinom 4o7jim".
Done#e re#enje da odlu.e svakog ,evrejina od z!orni(e& koji !i !io za Njega i dr7ao
Njegovu stranu.
,ednom u-vati#e neku 7enu u prelju!i& pa& uvek 7edni krvi ljudske& dovedo#e je da ju
kamenuju. Tu se desi i 'n. 2godna prilika da >a isku#aju& pomisli#e. Na svoju sramotu.
,er kad >a upita#e #ta !i 'n rekao& da li da je u!iju ili ne& odgovori im 6sus8 +oji je od
vas !ez grije-a& neka najprije !a(i kamen na nju. "tra#na i neo.ekivana re.. 6 oni se
raz!ego#e svi& kao gladni psi od metiljave ov(e kad i- doma)in udari po nju#(i.
Ni u mraku svoje zlo!e protiv >ospoda oni nisu mogli odre)i .udesna dela Njegova. Na
jednoj skup#tini sve#teni(i i 3ariseji stavi#e ovako pitanje8 @ta )emo .initi= ;ovjek ovaj
.ini mnoga .udesa. 6& naravno& done#e odluku& na predlog prvosve#tenika +aja3e& da ga
u!iju. Aadi spasenja naroda 5 tako je odluka o!razlo7ena. To satana -o)e da spasava
jevrejski narod kroz svoje mra.ne apostole u!istvom istinskog "pasitelja roda ljudskogH
*li mra.nja(i nisu mogli videti iza svoji- le%a satanu koji im diktira #ta da misle& #ta da
govore i #ta da rade.
"amo su se !ojali naroda. 4oga se nisu !ojali& !a# nimalo& kao da 4og za nji- nije ni
postojao& ali su se !ojali naroda. Na vi#e mesta stoji zapisano& kako su se !ojali naroda& a
nigde da su se 4oga !ojali. Narod ovaj& koji ne zna zakona& neka je prokletH govorili su
oni u gnevu svom. 'ni& narodomrz(i i zakonoznal(i naj.e#)e su za!oravljali zapovest
4o7ju8 Ne u!i.
1oku#avaju da omalova7e 6susa pred narodom. 2ato ruga-u mu se& i govora-u8 @ta ga
slu#ate& poludio je= Na drugom mestu opet8 0ara narod. Dalje opet8 U njemu je %avo& i
pomo)u 0elzevula kneza %avolskoga izgoni %avole. Na ovo im je 6sus izvanredno
odgovorio8 "vako (arstvo koje se razdijeli samo u se!i opustje)e& i dom koji se razdijeli
sam u se!i propa#)e. Tako i sotona ako se razdijeli sam u se!i 5 kako )e se odr7ati
njegovo (arstvo= To jest& ako demoni izgone demone iz ljudi& zna.i da su demoni me%u
so!om razdeljeni i u ratu jedni protiv drugi-. +ako )e se onda odr7ati (arstvo satanino a
da ne propadne= ,o# im veli >ospod8 *ko li ja pomo)u 0elzevula izgonim %avole& sinovi
va#i .ijom pomo)u izgone= 2ato )e vam oni !iti sudije. 'vde >ospod svakako misli na
apostole.
1osti%eni sinovi mraka udalji#e se& da se u!rzo ponovo vrate sa novom optu7!om.
0idev#i 6susa kako jede i pije zajedno sa gre#ni(ima& po.e#e vikati na Njegove u.enike8
2a#to s (arini(ima i grje#ni(ima u.itelj va# jede i pije= 6zazvan ovim pitanjem prljavi-
.istuna(a odgovori im >ospod8
Ne tre!aju zdravi lekara nego !olesni.
6dite i nau.ite se #ta zna.i8 milosti -o)u a ne priloga.
,a nijesam do#ao da zovem pravednike no grje#nike na pokajanje.
+ako !o7anstvene re.iH Ne!esni !iser.
Tom prilikom iskaza 6sus pri.u o stotoj ov(i. ;ovek neki ima#e sto ova(a& pa izgu!i
jednu. 'nda ostavi devedeset i devet ova(a i ode da tra7i onu izgu!ljenu. Na#av#i je&
o!radova se veoma i u.ini veselje u domu svom z!og na%ene ov(e.
+a7em vam tako )e !iti velika radost na ne!u za jednoga grje#nika koji se kaje nego li za
devedeset i devet pravednika kojima ne tre!a pokajanje...
Tako& ka7em vam& !iva radost pred an%elima 4o7ijim za jednoga grje#nika koji se kaje.
,o# u vezi s tim ispri.a >ospod onu poznatu slavnu pri.u o !ludnome sinu& koji se deli od
o(a svoga& odlazi u daljinu& propada& koje se i povra)a ponovo o(u svome mole)i ga za
opro#taj. 6 ota( prima svog pokajanog sina& pra#ta mu& grli ga i prire%uje veliko veselje
z!og njegova povratka.
've !esmrtne pouke 6susove& koje se i sada .itaju i slu#aju po (elom .ove.anstvu na
kugli zemaljskoj izazvate su onim 3arisejkim pitanjem8 2a#to s grje#ni(ima u.itelj va#
jede i pije= 1a iako su to pitanje postavili sinovi mraka i sluge satanske& sa namerom
u!ila.kom& moramo im !iti za-valni. ,er su kao ono udar u kamen #to izaziva varni(u oni
izazvali veliku svetlost iz 9rista koji je sam se!e nazvao +amenom.
;uj dalje kako %avo zaposluje svoje sluge. 0ide#e 3ariseji kako u.eni(i 9ristovi ne
umivaju ruke pre jela& dok oni& 3ariseji i knji7evni(i pre svakog o!roka peru ruke do
lakata. 1a po.e#e z!og toga vikati 6susu8 2a#to u.eni(i tvoji ne 7ive kao #to nam ja ostalo
od starije-& nego jedu -lje! neumivenije- ruku.
'dgovori im !lagi >ospod8 Do!ro je prorokovao 6saija za vas li(emjere8 ovi ljudi usnama
me po#tuju i sr(e nji-ovo daleko stoji od mene... ,er ostaviste zapovijesti 4o7ije a dr7ite
o!i.aje ljudske.
Ne pogani .ovjeka ono #to ulazi u usta& nego ono #to izlazi iz usta& ono pogani .ovjeka.
+o ima u#i da .uje neka .uje.
'pet jedna sjajna po!eda.
6 opet jedna sjajna pouka svima nama.
'nda satana upu)uje svoje sluge u li(u gospode jevrejske da pitaju "pasitelja ne#to o
!raku.
1rogura#e se kroz guste mase naroda k Njemu 3ariseji& ne da se pou.e& ne da se naslade&
nego da ga ku#aju. Da ga ku#aju& da !i ga mogli u!iti.
6 reko#e mu8 mo7e li .ovjek otpustiti 7enu svoju za svaku krivi(u=
'dgovori 6sus8 Nijeste li .itali da je 'naj koji je stvorio .ovjeka& mu7a i 7enu stvorio i-.
2ato ostavi)e .ovjek o(a svojega i mater i prilijepi)e se k 7eni& i !i)e dvoje jedno tijelo.
Tako nijesu vi#e dvoje nego jedno tijelo. * #to je 4og sastavio .ovjek da ne rastavlja.
Aeko#e mu8 za#to onda $ojsije zapovijeda da se dade knjiga raspusna i da se otpusti=
Ae.e im8 $ojsije je vama dopustio z!og otvrdlosti va#ega sr(a otpu#tati svoje 7ene? ali iz
po.etka nije !ilo tako.
Nego ja vam ka7em8 ako ko otpusti svoju 7enu osim za prelju!u i o7eni se drugom& .ini
prelju!u& i koji uzme pu#teni(u .ini prelju!u.
:vo !o7anske nauke o !raku.
"vojim udarom u +amen sluge demonske izazvale su ovu svetlost koja do danas svetli
.ove.anstvu u ovom veoma va7nom predmetu.
U vezi sa ovim predmetom izazva#e u.eni(i svoga >ospoda da izlo7i svoju nauku o
ne7enstvu ili mona#tvu.
Aeko#e $u u.eni(i Njegovi8 *ko je tako .ovjeku sa 7enom& nije se do!ro ni 7eniti.
* 'n im re.e8 Ne mogu svi primiti tije- rije.i do oni kojima je dano... +o mo7e primiti
neka primi.
0la7eni su oni koji se!e du-om u#kope& du-om i lju!avlju prema 4ogu& te se ne 7ene.
4la7eni su pravi monasi. 0e)i )e !iti u (arstvu ne!esnom od (areva. *li samo mali !roj
ljudi mo7e to primiti i odr7ati.
,o# jedno ku#anje o !raku. 1ristupi#e ka 6susu "adukeji& koji odri.u vaskrsenije iz mrtvi-&
a to su !ili jevrejski epikurej(i i (ini(i u isto vreme& koji ne verova-u u vaskrsenje ni u
7ivot zagro!ni. 1ristupi#e k Njemu da >a ku#aju& onako paragra3ski i advokatski o tome&
.ija )e 7ena !iti u onome svetu kad su tu 7enu u ovome svetu imali sedam !ra)e jedan za
drugim po zakonu $ojsejevu. ,er je propis !io& da kad jedan !rat umre !ez de(e& onda
drugi !rat uzima 7enu njegovu da !i podigao seme umrlome !ratu. 4rat za !ratom umirao
i ostavljao 7enu !ez de(e. * 7ena polazila redom za jednoga !rata pa za drugoga& do
sedmoga. 1itaju dakle (ini.ne paragra3lije jevrejske 6susa& .ije )e ta 7ena !iti u onome
svetu& u koji oni ne veruju. * 6sus im odgovori8 Dje(a ovoga svijeta 7ene se i udaju. *
koji se udostoje do!iti onaj svijet i vaskrsenije iz mrtvije-& niti )e se 7eniti ni udavati. ,er
vi#e ne mogu umrijeti& jer su kao an%eli& i sinovi su 4o7ji kad su sinovi vaskrsenija.
* 4og nije 4og mrtvije- nego 7ivije-. ,er su njemu svi 7ivi.
1od udarom slugu onog "trvinara evo jo# jedne sjajne varni(e& koja osvetljuje na#u svest i
savest. U ovoj svetlosti mi vidimo se!e 7ive i posle smrti& i me%u an%elima i kao an%ele&
!ez !remena !ra.ne veze? vidimo se!e kao vaskrsle i !esmrtne u (arstvu 7ivoga 4oga& u
radosti du-ovnog !raka& ven.ani za 9rista 4oga svojega.
'nda& dok sav narod ostaje udivljen od !ez!rojni- .udesa koje svemo)ni "pasitelj .ini na
nji-ove o.i& ovi ograni.eni spletka#i i#tu znak od Njega. Aeko#e mu knji7evni(i i 3ariseji8
U.itelju& mi !i radi od te!e znak vidjeti. +ao da nisu dovoljno videliH 6 kao da nisu mu.ili
se da o!jasne Njegova .udesa pomo)u 0elzevulaH Ne& ne)e oni ta i takva .udesa& korisna
po ljude? ne)e is(elenje gu!avi- i slepi- i nemi-? ne)e vaskrsenje mrtvi-& nego -o)e neko
3akirsko la7no .udo& naro.ito za nji- i pred njima. Lakiri opsenjuju ljude i prividno .ine
da se konopa( kre)e kao zmija. To !i oni -teli. Na to i- upu)uje onaj zakulisni gluma(&
koji i proizvodi opsenarije kroz 3akire. 'n !i -teo da navede 9rista da tvori njegova
la7na& glupa i !eskorisna 3akirska .udesa. *li tama ne mo7e po!editi svetlost. 'vako im
odgovara 6sus8
Aod zli i prelju!otvorni tra7i znak8 i ne)e mu se dati znak osim znaka ,one proroka.
,er kao #to je ,ona !io u tr!u-u kitovom tri dana i tri no)i& tako )e !iti i sin .ove.iji u sr(u
zemlje tri dana i tri no)i.
>ospod im o!ri.e dati najve)i znak od svi- znakova& a to je Njegova smrt& trodnevno
le7anje u gro!u i vaskrsenje iz mrtvi-. '!ri.e im pokazati !o7ansko .udo& koje )e
o!asjati put i (ilj 7ivota (eloga .ove.anstva.
6 tako ku#aju)i $esiju dado#e $u priliku da kao istinit prorok prorekne o se!i ono #to )e
mu se i dogoditi.
*li satana ne da odmora svojim slugama nego i- tera kao pozajmljenu stoku !ez milosti i
sa7aljivosti& tera i- da ponovo i ponovo ku#aju >ospoda. 6 ovi ga po.e#e ku#ati sada
preko #pijuna& koji se pravlja-u po!o7ni. 1osla#e vre!a.e& koji se gra%a-u da su po!o7ni?
ne !i li ga u-vatili u rije.i da ga predadu proglavarima i vlasti sudije. Drugim re.ima8 da
!i ga u!ili. ,er u!istvo 9rista ne izlazi im nikako iz uma i iz sr(a.
6 upita#e ga lukavo8 U.itelju& znamo da pravo govori# i u.i#& i ne gleda# ko je ko& nego
zaista u.i# putu 4o7ijemu.
Tre!a li nam )esaru davati porez ili ne=
9teli !i dakle da ga u-vate za re. protiv rimskog (ara& pod .ijom je vla#)u tada !ila
zemlja judejska& pa da ga otpu7e za veleizdaju i naravno u!iju.
*li 'n razumjede nji-ovo lukavstvo i re.e im8 @ta me ku#ate=
1a potra7i jedan dinar i upita i-8 ;iji je na njemu o!raz i natpis=
Aeko#e8 Iesarev.
* 'n im re.e8 1odajte #to je )esarevo )esaru a #to je 4o7ije 4ogu.
6 divi#e se odgovoru njegovu& i umuko#e.
Umuko#e& ali ne za dugo. $oraju opet 7uriti na posao svoga gose& onoga "krvnika
judskog od iskoni". 1a jedan od nji-& zakonik po zanimanju& ku#aju)i upita ga& koje su
zapovesti u 2akonu najve)e.
* 'n re.e8 ju!i >ospoda 4oga svojega svim sr(em svojim i svom du#om svojom i
svom snagom svojom i svom misli svojom? i !li7njega svojega kao samoga se!e.
Upita zakonik8 * ko je !li7nji moj=
Tada >ospod ispri.a onu poznatu pri.u o $ilostivom "amarjaninu& u kojoj je lju!av
prema !li7njem naslikana onako krasno i jasno kao #to je u pri.i o !ludnom sinu
naslikano pokajanje jednoga sina.
6 jo# ima& Teodule& puno drugi- zamki& koje su sinovi mraka postavljali "inu 4o7jem. *li
u svima slu.ajevima& i navedenim i nenavedenim& o!istinila se re. 1salmista8 1a#)e u
mre7u svoju grje#ni(i. 9teli su poniziti 6susa& pa su ostali poni7eni i ismejani do
dana#njeg dana. "va nji-ova glupa ku#anja donela su slavu "pasitelju a nama drago(enu
nauku. +u#aju)i ga oni su Njega ve)ma proslavljali a nama svima koristili. 6zazivali su ga
da !i izvukli od Njega neku re. na osnovu koje !i ga u!ili. $e%utim izazvali su ga samo&
da prostranije izlo7i svoju nauku& o!jasni neke nejasne zagonetke 7ivota i ispri.a nekolike
pri.e& koje spadaju me%u najlep#e& najplemenitije i najplasti.nije u (elom :vangeliju.
"vaki suko! jevrejski- stare#ina sa 9ristom zavr#avao se nji-ovim stra#nim porazom i
slavnom po!edom 9ristovom. To je poraz satane i po!eda 4o7ja.
' Teodule& jesi li .uo kad re.& kako sve vode u svetu& i !istre i mutne& na kraju padaju u
to.kove 4o7je vodeni(e. * sve mlivo pripada 4ogu.
2H.
1oli(va
$olitva je dodir& Teodule. Dodir du#e s 4ogom. U ovome svetu& u ovome @aren gradu&
nema ni uzvi#enijeg ni plemenitijeg dodira od ovoga. 2vezda zvezdu dodiruje zra(ima.
+ako su divne zvezde& Teodule. ;ini mi se da se nikad ne !i mogao zasititi gledanja
zvezda& ti- .udesni- kandila !o7ji-. *li ima ne#to za mene jo# .udesnije od svi- zvezda
ne!esni- 5 .ovek na molitvi.
Daleko se pru7aju zra(i zvezda? zra(i sun(a jo# dalje. No zra(i .oveka na molitvi pru7aju
se nesravnjeno dalje.
@ta je jedna zvezda prema sun(u= 9umka prema planini. 6 !ila !i mra.na -umka da je
sun(e ne o!asjava& tj. ne dodiruje svojim svetlosnim zra(ima i da i- ona ne #alje dalje na
ostale zvezde i na .oveka.
@ta je .ovek prema jednoj zvezdi= +ao ta.ka prema planini. *li ta ta.ka prima zrake od
'(a svetlosti i #alje svoje zrake '(u svetlosti. Dostojanstvo .oveka nad zvezdama u tome
je #to .ovek mo7e da primi svetlost iz ve)e daljine i da prodre svojim zra(ima molitve u
ve)u daljinu od svi- zvezda. 6 to svesno i razumno.
2!og ovi- svetlosni- ta.aka& koje se ljudima nazivaju& i postoji sva zvezdana visina.
2!og ovi- svesni- i molitveni- ta.aka& Teodule& a ne z!og oni- -umki i planina #to nad
na#om glavom svetle a ne znaju da svetle? i dodiruju se a ne ose)aju da se dodiruju.
;ovek na molitvi 5 to je jedinstven prizor& koji velika vasiona niti vidi niti razume niti
ose)a. To vide& razumeju i ose)aju samo nevidljive inteligen(ije& du-ovi svetlosti& angeli&
du#e mnogi- upokojeni- ljudi i& !olje od svi-& sam >ospod 4og.
6sus na molitvi.
To je tek izuzetan prizor& izuzetna tajna& izuzetna krasota.
U koje vreme se 6sus o!i.no molio 4ogu=
U zoru i u dan? uve.e i u no). U svako vreme. 'nako kako je u.io druge& tako je i sam
.inio. * 'n je u.io kako se tre!a svagda moliti 4ogu i ne dati da dotu7i.
$olitva je za Nj !ila #to i disanje. Du#a Njegova svesno je disala Du-om "vetim kao #to
plu)a nesvesno di#u vazdu-. 6 du#a Njegova dr7ala je kroz molitvu u lju!avi neprekidni
dodir sa '(em ne!esnim.
*li 'n se .esto udaljavao u pustinju i samo)u radi naro.iti- i poja.ani- molenja '(u
svom.
* u jutru vrlo rano ustav#i izi%e i otide u samo)u& i ondje se molja#e 4ogu.
+ad je to !ilo= 1osle is(elenja mnogi- !olesnika od razni- !olesti i izgnanja mnogi-
demona iz ljudi. Tako je zapisao sveti evangelist $arko.
* kad nasta dan izi%e i otide u pusto mjesto.
+ad se ovo dogodilo= 'nda kada 'n pri za-odu sun(a is(eli sve !olesnike koje mu !e-u
doveli stavljaju)i ruke na nji-. 'vo je zapisao sveti evangelist uka.
6 otpustiv#i narod pope se na goru sam da se moli 4ogu. 6 u ve.e !ija#e ondje sam.
+ad se ovo dogodilo= 1osle .uda sa pet -le!ova& kada je na-ranio pet -iljada ljudi. Tako
je zapisao sveti evangelist $atej i drugi.
* 'n odla7a#e u pustinju i molja#e se 4ogu.
To se de#avalo mnogo puta. No !o7anstveni uka saop#tava ovo 6susovo udaljenje u
pustinju na molitvu posle is(elenja .oveka gu!avog i drugi- !olesnika.
6zi%e na goru da se pomoli 4ogu i provede svu no) N* molitvi 4o7ijoj.
+ad se ovo slu.ilo= 1osle is(elenja .oveka sa su-om rukom& kad mu >ospod re.e8 pru7i
ruku svoju. 6 posta ruka zdrava kao i druga. Tako pi#e sveti uka.
6z ovi- nekoliko primera jasno je& da se >ospod redovno udaljavao u pustinju i samo)u
posle u.injeni- .udesni- dela. ,asan je 5 premda do sad nezapa7en 5 razlog za to.
1reve.ni "in odlazi u pustinju& da !i u samo)i !lagodario '(u svom na saradnji. ,er kao
#to je 'ta( sve predao u vlast "inu& tako "in od svoje strane sve pripisuje '(u. 'tuda te
molitve 6susove posle svr#eni- .udesni- dela predstavljaju izraz nerazdvojnog jedinstva i
ne.uvene lju!avi izme%u '(a i "ina.
No sem ovi- !lagodarstveni- molitava 6sus je imao i molitava druge vrste. To su molitve&
nazvane u pravoslavnoj (rkvi& proz!ene.
Tako kad je primio od u.enika pet -le!ova da na-rani pet -iljada ljudi 'n 5 pogledav#i
na ne!o !lagoslovi i- i prelomi. 1ogledav#i na ne!o ozna.ava molitvu& molitveni dodir sa
svojim '(em ne!esnim? tra7enje saglasnosti da u.ini .udo umno7enja -le!a. 6 ta Njegova
proz!ena molitva !ila je od '(a primljena. 6 !o7anstvo& nikad ne!ivalo .udo& dogodilo
se.
To isto ponovilo se i drugom prilikom& kada je sa sedam -le!ova i malo ri!i(e& na-ranio
.etiri -iljade ljudi.
6 uzev#i onije- sedam -lje!ova i ri!e& i dav#i -valu prelomi& i dade u.eni(ima svojim a
u.eni(i narodu. @ta zna.e re.i "i dav#i -valu"= 2na.e molitvu? molitveni dodir "ina sa
'(em.
1a onda kad mu dovedo#e jednog gluvonemog i molja-u ga da metne na nj ruke& >ospod
6sus najpre pristupi molitvi& pa onda is(eli onog te#kog nevoljnika.
6 pogledav#i na ne!o uzda-nu i re.e mu8 :3ata& to jest8 'tvori seH 6 gluvonemi odma-
pro.u i progovori. @ta zna.e re.i8 pogledav#i na ne!o uzda-nu= 4ez sumnje zna.e
molitvu '(u ne!esnom& proz!enu mol!u za saglasnost da se !olesnik is(eli i .udo izvr#i.
6 kad je predlog usvojen i saglasnost do!ijena& onda je "in u ime '(a viknuo8 :3ataH 6
gluvonemi je po.eo da .uje i da govori8
U tre)u vrstu spadaju 6susove po-valne ili slavoslovne molitve.
U taj .as o!radova se 6sus u du-u i re.e8 9valim te '.e& >ospode ne!a i zemlje& #to si
ovo sakrio od premudrije- i razumnije-& i kazao si prostima. Da& '.e& jer je tako !ila
volja tvoja.
U 0itaniji pre nego )e vaskrsnuti azara molio se 6sus tajno '(u svome& i tu svoju tajnu
molitvu zavr#io je javno ovim re.ima8
'.e& -vala ti #to si me usli#io. * ja znado- da me svagda slu#a#? nego reko- naroda radi
koji ovdje stoji& da vjeruju da si me ti poslao.
Najzad pri Tajnoj ve.eri >ospod dade -valu i prelomi -le!& i !lagoslovi .a#u& #to o!oje
ozna.ava po-valu '(u ne!esnom. * posle ve.ere& veli se& otpojav#i -valu izi%o#e na goru
$aslinsku.
"ve ove po-valne ili slavoslovne molitve o!javili su jevan%elisti po dalekovidnom
4o7jem promislu& da !i se i mi nau.ili i navikli slaviti i -valiti '(a ne!esnog za sva do!ra
i sve darove #to nam od Njega dolaze.
Najdu7a molitva 6susova& koja je zapisana& jeste ona pred "tradanje& koju je zapisao samo
.etvrti evangelist. Ta molitva mo7e se nazvati $olitva za <rkvu. U njoj se "pasitelj moli
'(u svom da mu sa.uva apostole. '.e sveti& sa.uvaj i- u ime svoje& one koje si mi dao&
da !udu jedno kao i mi. *postoli predstavljaju prvu (rkvu 9ristovu. 2a tu (rkvu moli se
'n pred svoju smrt. *li se 'n jo# moli i za (rkvu svoju u !li7oj i daljoj !udu)nosti& pa i
za nas najudaljenije. ,er veli8 Ne molim pak samo za nji- nego i za one koji me uzvjeruju
radi nji-ove rije.i da svi jedno !udu& kao ti& '.e& #to si u meni i ja u te!i? da i oni u nama
!udu& da i svijet vjeruje da si me ti poslao.
+ao #to se roditelj moli za de(u svoju& i kao #to se seja. moli za posejani usev svoj& tako
se 6sus moli za sve one koji iza Njega ostaju a u Njega veruju& kroz sve vekove i sva
kolena. 4o7anska pouka& kako tre!a roditelj da se moli za svoju de(u& u.itelj za svoje
u.enike& seja. za svoj usev.
Tri put se 6sus molio '(u svom za se!e.
1rvi put u svojoj molitvi posle Tajne ve.ere8
,a te!e proslavi- na zemlji8 posao svr#i- koji si mi dao da radim.
* sad proslavi ti mene& '.e& slavom koju imado- u te!i prije nego svijet postade.
'vo re.e >ospod z!og ,evreja& koji su sve radili radi slave ljudske. * 'n im je i ranije
govorio8
,a ne tra7im slavu od ljudi...
'ta( je moj koji me slavi.
Da !i i mi proslavljali 4oga i o.ekivali ve.nu slavu od Njega a ne jurili za prolaznom i
la7nom slavom od ljudi.
Drugi put molio se 6sus za se!e u >etsimanskom vrtu& pred samo -ap#enje i stradanje8
1ade na li(e svoje mole)i se i govore)i8 '.e moj& ako je mogu)e neka me mimoi%e .a#a
ova. *li opet ne kako ja -o)u nego kao ti.
Tako tri puta.
6 an%eo mu se javi s ne!a& i krijepi ga.
2noj pak njegov !ija#e kao kaplje krvi koje kapa-u na zemlju.
To je !ila najstra#nija molitva 6susova.
+ao takvu opisuje je sveti 1avle ovim re.ima8
'n u dane tijela svojega prino#a#e molenja i molitve onome koji ga mo7e iz!aviti od
smrti s vikom velikom i sa suzama. C,evrej. K& DF
To je 'n kao .ovek molio a ne kao 4og. Da !i !ilo jasno svetu& da je 6sus kao .ovek
postradao i umro za ljude a ne kao 4og.
'va molitva se mo7e nazvati mu.eni(ima 9rista radi javljali su se angeli 4o7ji& pa i sam
>ospod& da i- ukrepi u stradanjima.
Tre)i put molio se 'n sa krsta za du#u svoju. Ta molitva mo7e se nazvati molitvom pri
izdisaju ili molitva rastanka sa ovim svetom.
'.e u ruke tvoje predajem du- moj.
6 rekav#i ovo izda-nu.
Da !i i mi na samrtnom .asu znali kome tre!a da preporu.imo du#u svoju i u .ije ruke da
je predamo. Da !i du#a na#a oti#la o(u ne!esnom a ne zverima preispodnjim.
,o# da spomenemo jednu molitvu 6susovu sa krsta. To je molitva za neprijatelje svoje.
+ad ga razape#e ,evreji me%u dva zlo.in(a 6sus& sav u krvi i u ranama& molja#e se '(u8
'.e& oprosti im& jer ne znaju #ta .ine.
Da !i i mi imali du-a 9ristovoga& pa na samrtnom .asu oprostili neprijateljima svojim& i
molili se 4ogu da im oprosti.
$isli# li ti& Teodule& da smo mi sa ovim na!rajanjem is(rpli sve molitve >ospoda 6susa u
toku Njegovog veka na zemlji= Ni pri!li7no. 2amisli jedno more& .ija je du!ina sva puna
!isera. :vangelistima je dozvoljeno !ilo od Du-a 4o7jega& da iznesu i o!jave svetu samo
jednu #aku toga !isera& dok su svi tovari !isera ostali u du!ini morskoj& znani jedino '(u
i "inu i Du-u "vetome. '!javljene su& i to u kratko& samo tipi.ne molitve& koje mogu
nama da !udu razumljive i korisne u raznim prilikama na#ega 7ivota. "ve #to je preko
ovoga rekao ve.ni "in 4o7ji ve.nome '(u svome& kao 4og 4ogu& u molitvenom
op#tenju& no)i i u tajnosti& u prsima svojim& !ilo !i opasno za smrtne ljude i da .uju.
,edva samo jedan deo ti- tajni& koje su starije od stvaranja sveta i #ire i du!lje od svega
stvorenoga sveta 5 jedva jedan deo ti- tajni& ka7em& da mogu nositi i s-vatiti naj.istiji&
!estelesni du-ovi na ne!esima& kao #to su8 1restoli& Na.ala& "era3imi i 9eruvimi.
1osmotrimo sad& Teodule& 9ristovu Nauku o molitvi. 1re svega moramo priznati& da je
'n primerom svojim molitava pokazao tu nauku na delu. * re.ima je izlo7io istu na
slede)i na.in8
Ae.e mu neko od u.enika8 >ospode& nau.i nas moliti se 4ogu.
Tada im >ospod izre.e poznatu $olitvu >ospodnju& '.e na#8
+ad se molite 4ogu govorite8
'.e na# koji si na ne!esima. 'vim se potvr%uje prvo najte#nje srodstvo izme%u .oveka i
Tvor(a i drugo najte#nje srodstvo izme%u .oveka i .oveka. "veto o.instvo i sveto
!ratstvo. 6z toga srodstva ra%a se lju!av prema 4ogu i lju!av prema !li7njim& .ime se
ostvaruju dve najve)e zapovesti 4o7je. 1ri!li7i se nama i pri!li7i nas se!i& '.e na#
svevi#nji.
Da se sveti ime tvoje& iznad svakog drugog imena na ne!u i na zemlji. Da nam ne !ude
nijedno drugo ime ni svetije ni milije ni slavnije. +ad nam je ime '(a na#eg sveto& onda
se i mi ose)amo sveti kao de(a Njegova& i uzrastamo u svetinji& i zaista !ivamo sveti kao i
'n #to je sveti. 6 lju!av na#a prema 4ogu i !li7njem do!ija oreol svetosti. 6 mi gledamo
jedan u drugog kao u svetinju svetoga 4oga? kao !og u !oga. Ne!lagosloveni su oni koji
uzdi7u imena ljudska a ime 4o7je -ule. Ne!lagosloven )e !iti i trud i porod nji-ov. * Ti
nas !lagoslovi svetinjom imena Tvoga stra#noga& '.e na# sveti.
Da do%e (arstvo tvoje. <arstvo svete istine i svete lju!avi& u kome nema la7i ni nasilja ni
smrti. 0e.na istina& ve.na lju!av i ve.ni 7ivot neka se useli u nas od 9rista kroz Du-a
"vetoga. Da se 9ristos za(ari u sr(ima na#im i da di#emo Du-om Njegovim& Du-om
"vetim& <are na# i '.e na#.
Da !ude volja tvoja i na zemlji kao na ne!u. 'no #to Ti voli#& da volimo i mi. 'no #to Ti
zapoveda#& da izvr#ujemo !ez sumnjanja i roptanja& !rzo i radosno kao #to .ine an%eli
Tvoji na ne!esima. Tvoja je volja pravedna i spasonosna. Daj nam snage& da izvr#ujemo
volju Tvoju& a ne volju telesnu ni volju paklenu. ,er Ti si sveti 'ta( na#. 6 sveto je ime
Tvoje. 6 sveto je (arstvo Tvoje. 6 sveta je volja Tvoja& '.e na# "vemudri.
9le! na# nasu#ni daj nam danas. 9le! ne!esni i -le! zemaljski? za du#u i za telo. Ae. je
Tvoja -le! ne!esni& koji si nam dao kroz "ina Tvoga 6susa 9rista. "latka re. roditeljska&
koja nit se kuje nit ve#ta.ki stvara nego se ra%a iz roditeljskog sr(a& prepunog lju!aviH
4lagoslovi trudove na#e i plodove zemaljske& da vide)i milost Tvoju radosno Te slavimo i
veli.amo kao '(a na#eg& '(a lju!avi i svake do!rote. 6 da svi kao jednodu#na i sveta
!ra)a svetimo ime Tvoje& i 7udimo za (arstvom Tvojim& i vr#imo volju Tvoju& '.e na#
sve!ogati.
6 oprosti nam dugove na#e kao #to i mi opra#tamo du7ni(ima na#im. Ti kao 'ta( de(i
svojoj& a mi kao !ra)a !ra)i svojoj. 6 jo# vi#e Ti oprosti nama& molimo Ti se& i zastidi nas
neizmernom milo#)u Tvojom& da !i onda mi& posti%eni& tr.ali i !risali dugove !ra)e na#e.
Da vide nezna!o#(i do!ra dela na#a i proslave Te!e& '(a na#eg ne!esnog& i slo7no s
nama& o!orene glave a uzdignuta sr(a& uskliknu Te!i8 '.e na# svemilostivi.
6 ne uvedi nas u isku#enja& nego nas iz!avi od ukavoga. 6sku#ao je ukavi "ina Tvog
,edinorodnog 6susa 9rista& i !io je po!e%en. 6sku#ao je ukavi nekada pravednoga ,ova& i
!io je od ,ova posti%en. 6sku#avao je ukavi i svetoga 1avla& i 1avle ga je nadja.ao. Ne
dopusti ukavome da nas& nemo)ne& isku#ava. Da ne posrnemo i ne postanemo plen
njegov. Nego postavi an%ela s ma.em izme%u njega i nas da nas !rani i od!rani. ,er Te!i
je sve mogu)e '.e na# svesilni.
,er Tvoje je (arstvo& i sila& i slava. ukavi je golja i lopov? dok od Te!e ne ukrade& on
nema ni#ta. Tvoje je sve (arstvo& sva sila i sva slava& i to (arstvo ve.no i !esmrtno& sila
neodoljiva i sveta& i slava neprolazna i neposti7iva. '.e na# sveslavni. *min.
,o# je >ospod 6sus u.io o molitvi ovako8
$olitva u tajnosti. To je molitva iskrena. ;edo moli roditelja da mu pru7i ruku da je
polju!i. 6 kad se moli# 4ogu& ne !udi kao li(emjeri& koji se mole 4ogu ne da !i- i- 4og
.uo nego da !i i- ljudi videli. ,er ne o.ekuju platu od 4oga nego od ljudi. Naju7asniji
o!lik !ez!o#tvaH * ti nipo#to ne !udi kao li(emeri. 6 u o!i.nom 7ivotu kad molimo
nekoga za ne#to& mi ne 7elimo da tre)i vidi i .uje. Tim pre >ospod 4og. 2ato ti kad se
moli# u%i u klijet svoju& zatvori vrata svoja& pa pomoli se '(u svojemu u tajnosti. 6 ota(
tvoj koji vidi tajno plati)e te!i javno.
$olitva za neprijatelje svoje. $olite se 4ogu za one koji vas gone. Time vi predajete
svoju stvar u ja.e ruke. Uzimate 4oga za za#titnika svoga. 6 ako jarosnog suseda ne
popravi# molitvom& .ime )e# ga popraviti= * ti mu kao -ri#)anin mora# 7eleti popravku a
ne propast.
0era u molitvi. 6#tite i da)e vam se. Tra7ite i na)i )ete& ku(ajte i otvori)e vam se.
6 sve #to uzi#tete u molitvi s verom& primi)ete.
"ve #to i#tete u molitvi svojoj& vjerujte da )ete primiti& i !i)e vam.
@to god zai#tete u '(a u ime moje& ono )u vam u.initi? da se proslavi 'ta( u "inu.
$olitvom se izgone demoni. * ovaj rod CdemonskiF izgoni se samo molitvom i postom&
re.e >ospod. 6 do dana#njega dana demonija(i& tj. posednuti demonima i suma#ed#i
is(eljuju se jedino molitvom u ime 9rista i pomo)u krsta kao znamenja 9ristova. 6 ni.im
vi#e. ,er se jedna mra.na i 7iva sila ne mo7e iz poludelog isterati pra#kovima i
vodnjikama nego nekom ja.om& svetlom i 7ivom silom. 2ato suma#ed#e niko u svetu i ne
le.i apotekarskom ro!om& nego i- samo izdvajaju od sveta i .uvaju u ludni(ama.
$olitvom se is(eljuju sve !olesti& kao #to je >ospod to pokazao. *ko lekar nekoga le.i u
!olni(i pa izle.i& neka to ne pripisuje se!i nego 4ogu. ,er dok je on !olesnika le.io& dotle
se neko molio 4ogu za !olesnika? !ilo sam !olesnik& !ilo njegove rod!ina& ili pak (rkva
4o7ija. ,er u (rkvama -ri#)anskim po (elome svetu posvednevno& jutrom i ve.erom&
uznose se molitve "o !olja#.i-& neduguju#.i-& stra7du#.i-& pljeneni- i spaseniji i-". 2ato
svaki pametan lekar& koji ovo zna& tre!a da za!lagodari >ospodu 4ogu kad god uspe da
izle.i nekoga !olnoga? i time da prizna da je !og pravi ekar nad lekarima a on samo
oru%e 4o7jeg promisla i 4o7je milosti.
$olitva spre.ava napast8 $olite se da ne padnete u napast& re.e !lagi 6sus. $olitvom je
sveti 1avle predupredio propast la%e na kojoj se vozio za Aim sa 2DE du#a. CDela *p. 2D&
225F
$olitva za Du- "veti. Najve)i dar #to .ovek mo7e do!iti od troji.noga 4oga jeste Du-
"veti. +o Njega do!ije& do!io je sve. * 4og daje Du-a svoga onima koji ga i#tu od
Njega. +oji je me%u vama ota(& re.e 6sus& u koga ako sin zai#te -le!a da mu dade kamen=
6li ako zai#te ri!u da mu dade zmiju= +ad vi zli !udu)i umijete do!re dare davati dje(i
svojoj& koliko )e vi#e 'ta( va# ne!esni dati Du-a "vetoga onima koji i#tu od njega=
1riprema za molitvu. Ae.e >ospod8 * kad stojite na molitvi& pra#tajte ako #to imate na
koga& da i 'ta( va# koji je na ne!esima oprosti vama grije-e va#e. To odgovara op#tem i
!itnom evangelskom pravilu8 ;inite i .ini)e vam se. Dajite i da)e vam se. 'prostite i
oprosti)e vam se. +akvom merom merite& onakvom )e vam se meriti. "veti ,ovan
$ilostivi nije se -teo pri.estiti na liturgiji& dok se prvo nije rasprostio sa jednim !ratom
koji je ne#to imao protiv njega.
*postoli i "veti '(i (rkve do!ro su razumeli 6susovu Nauku o molitvi. 2ato i sami molili
se neprestano i preporu.ivali vernima8 $olite se neprestano. C6 "ol. K& 1BF
$olitva za !olesnike. *postol ,akov pi#e8 4oluje li ko me%u vama& neka dozove
starje#ine (rkvene te neka .itaju molitvu nad njim i neka ga poma7u uljem u ime
>ospodnje. 6 molitva vjere pomo)i )e !olesniku.
$olitva za zdravlje. 6sti apostol& sveti ,akov& zapoveda8 $olite se 4ogu jedan za drugoga&
da !i ozdravili& jer neprestana molitva pravednoga mnogo mo7e pomo)i. 1rorok 6lija
molitvom je zatvorio ne!o te nije !ilo ki#e tri godine i #est mese(i. 6 apostol ,ovan pi#e
>aju8 molim se 4ogu da ti u svemu !ude do!ro i da !ude# zdrav. C666 ,ov. 2F
$olitva jedan za drugoga? vidi +olos& 1& J& 9? 4& J& 1. 6 "ol. K& 2K? Aim. 1K& 1J? 66 +or. 1&
11? Lili!. 1& 4? Lilimon. 4.
$olitva za umno7enje lju!avi. *postol 1avle pi#e Lili!ljanima8 6 zato se molim 4ogu& da
lju!av va#a umno7i se jo# vi#e i vi#e u razumu i svakoj volji. CLili!. 1& 9F
$olitva za pravilno u.enje. C6 +or. 14& 1JF
$olitva protiv satanske sile. C66 +or. 12& BF
$olitva za savr#enstvo verni-. C66 +or. 1J& 9F
$olitva za sve ljude. C6 Tim. 2& 1F
$olitva za dolazak >ospoda 6susa. C66 "ol. 2& 1F
$olitva za sastanak sa prijateljima. C6 "ol. J& 1GF Da !i video li(e va#e& pi#e 1avle sveti.
$olitva du-om va7nija od svega. C:3es. E& 1B? 6 +or. 14& 145F
$olitva zajedni.ka u -ramu. CDela *p. J& 1.F
6 tako redom& !ez kraja i kon(a.
"veti '(i& kao nasledni(i apostola& sastavili su molitve& s-odno opro!anom iskustvu& za
sve muke ljudske i sve prilike 7ivota. 1ravoslavna (rkva dr7i to iskustvo pod imenom
"vetog 1redanja. * "veto 1redanje je najnaprednija stvar u svetu. ,er ono potvr%uje "veto
1ismo iz veka u vek i iz pokolenja u pokolenje. "veto 1ismo ne dopunjuje se ni.im i
nikako& nego ostaje kakvo je !ilo i jeste zauvek sa tipi.nim primerima i doga%ajima.
"veto 1redanje se dopunjuje sve novim i novim iskustvom i !ogatstvom du-ovnim&
kojim sve vi#e osvetljava "veto 1ismo 4o7je. 2!og svog !ogatog 1redanja (rkva
pravoslavna je najnaprednija od svi- <rkava. 1rotestanti !ez "vetog 1redanja
predstavljaju o.aj i siroma#tinu. ,er !ez "vetog 1redanja te#ko je s-vatiti "veto 1ismo
kao +njigu /ivota. /ivot te.e& kao reka& negde ti-o negde -u.no& negde sa slapovima
negde opet sa razliveno#)u. "ve te mene 7ivotne reke nagove#tene su "vetim 1ismom& a
!ogato naslikane i pokazane "vetim 1redanjem. ;ime )e& na primer& protestanti mo)i
dokazati istinitost re.i 6susovi-8 i ve)a .udesa od ovi- .ini)ete= C,ov. 14& 12F "avr#eno
ni.im. 'ni )e uterati 9rista u la7. $e%utim u toku dvadeset stole)a pokazalo se na vi#e
primera da su sveti ljudi 4o7ji u ime 9ristovo .inili .udesa ve)a nego sam 9ristos. Ne od
se!e i ne svojom silom& nego od 9rista i pomo)u 9rista. To mi znamo iz "vetog 1redanja.
6 samo "veto 1redanje opravdalo je 9rista u ovoj re.i kao i u svakoj drugoj? i u ovom
proro.anstvu kao i u ostalim.
,a znam& Teodule& da ti 7ali# 6ndiju. 1a kad je 7ali#& pomoli se za nju. Da !i je >ospod
prosvetio svetlo#)u istine. +ad pozna istinu& pozna)e pravi 7ivot. 6 nau.i)e da u molitvi
oslovljava 4oga sa '.e na#. Ne)e se vi#e moliti demonima niti )e im prinositi 7rtve kao
!edni ro!ovi zlim gospodarima. Niti )e slu#ati 4udu& koji nije znao za molitvu& po#to nije
znao za 4oga kao '(a ne!esnog. Nego )e stotine miliona 6ndijana razveseliti se kad .uju
Aadosnu vest 9ristovu& da ne postoji seo!a du#a iz tela u telo& nego da du#e ljudske
odlaze u (arstvo '(a svetlosti i lju!avi. Tada )e svi ti milioni ljudski- !i)a tra7iti
molitvenu vezu& molitveni dodir sa '(em svojim koji je na ne!esima. 6 nevesta 6ndija
posta)e "veta 6ndija. 6 ne)e se vi#e u njoj izgovarati nerazumljiva molitva '$ 5 '$ 5
'$& nego )e !rujati po svoj zemlji inteligentna i radosna molitva8 '.e na#.
2I.
Tajan%(vena knjiga
$nogo ima knjiga u svetu& Teodule& vaistinu mnogo premnogo. *ko se !udu mno7ile
dana#njom !rzinom !i)e vi#e u.itelja nego u.enika. 6 raz!i)e se pamet od knjiga .oveku
kao ogledalo kad se raz!ije u stotine par.eta. 6 nervoza )e !iti glavna !olest .ove.anstva.
+ad !i se moglo potvrditi& da #to vi#e knjiga vi#e i mudrosti& pa da se radujemo mnogim
knjigama i mnogim !i!liotekama. *li to nije mogu)e potvrditi. Naprotiv& izgleda da i oni
koji knjige pi#u& izru.e svu pamet u knjige& i !ez pameti 7ive. Ne pi#u se mnoge knjige
samo u na#e vreme& u ovo vreme !rze #tampe i jevtine -artije& nego su se i u prastaro
vreme pisale mnoge knjige. 1re tri -iljade godina rekao je mudri (ar "olomon8 Nema
kraja sastavljanju mnogi- knjiga& i mnogo .itanje umor je telu. Ne znam za#to nije dodao
5 i za!una du-u= >lavno je& veli taj mudri (ar& glavno je svemu #to si .uo8 4oga se !oj& i
zapovjesti njegove dr7i& jer je to sve .ovjeku. ,er )e svako djelo 4og iznijeti na sud i
svaku tajnu& !ila do!ra ili zla. C+njiga 1ropovjednika gl. 11& 12F
$nogo ima knjiga u "vetu& Teodule moj& ali samo je jedna od nji- nazvata +njiga /ivota.
To je "veto 1ismo 4o7ije. Da li postoji ijedan narod u svetu osim sr!skog koji ovu
+njigu 7ivota naziva 1ismom= ,a ne znam= Da li ti zna#& Teodule= * !a# ova re. 1ismo
mnogo kazuje. +ad se zao sin udalji od svoga o(a& onda ota( op#ti s njim pismima. Ne
razgovara sa njim& ne)e da ga vidi& nego mu #alje pisma. To je ne#to najo!i.nije u
posvednevnom 7ivotu ljudi. $e%utim to #to je najo!i.nije o!ja#njava ono #to je
najneo!i.nije. +roz gre- *dama i +aina i +ainova potomstva i 9ama i 9amova
potomstva& ljudi su rasli u zlu i sve se vi#e udaljavali i delili od 4oga "tvoritelja svoga. 6
4og i- nije primao vi#e na razgovor& kao pravedne prao(e Noja& *vrama i $ojseja& nego
im je slao preko svoji- proroka pisma. "ve #to od svetog 4oga dolazi jeste sveto& te su i
pisma 4o7ija svojoj za!ludeloj de(i sveta. ,a se veoma radujem& Teodule& #to su z!og
toga "r!i nazvali 4i!liju ili +njigu 7ivota "vetim 1ismom. ,er taj naziv odgovara
stvarnosti odnosa 4oga prema ljudima.
No sada ne mislim da ti govorim o "vetom 1ismu& nego o jednoj nevidljivoj knjizi.
0eruje# li ti& Teodule& da postoji jedna nevidljiva knjiga= *ko veruje# "vetome 1ismu
4o7jem& onda mora# !iti dosledan pa verovati u jednu tajanstvenu nevidljivu knjigu. ,er
"veto 1ismo& i "tarog i Novog 2aveta& svedo.i o takvoj knjizi.
1rorok $ojsije spominje nevidljivu knjigu 4o7ju. +ada ,evreji sali#e zlatno tele i
proglasi#e ga !ogom svojim& -tede >ospod da zatre sav taj narod. * $ojsej se molja#e
>ospodu govore)i8
'prosti im grije-. *ko li ne)e#& iz!ri#i mene iz knjige tvoje koju si napisao.
Na to >ospod odgovori $ojseju8
+o mi je zgrije#io& onoga )u iz!risati iz knjige moje. C6s-oda J2& J25JJF
"pominje tu knjigu i (ar David& i naziva je +njigom 7ivi-. >ovore)i protiv nasilnika i
pakosnika& on i- ovako proklinje8
Neka se iz!ri#u iz +njige 7ivije-& i s pravedni(ima nek ne !udu zapisani. C1s. EB& 2BF
6 jo# na drugom mestu spominje 1salmist tu tajanstvenu knjigu. >ovore)i o tome kako
4og sve zna i sve vidi& on ka7e8
*ko i jesam sazdan tajno&
otkan u du!ini zemljinoj&
zametak moj vidje#e o.i tvoje&
u +njizi je tvojoj sve to zapisano&
i dani za!ilje7eni
kad i- jo# nije !ilo nijednoga. C1s. 1JB& 1E.F
1rorok ,ezekil video je u viziji jednu knjigu s ne!a& ali kao da to nije ona tajanstvena
knjiga imena i sud!i. 'n ovako govori8
6 pogleda-& a to ruka pru7ena k meni& i gle u njoj savijena knjiga. 6 razvi je preda mnom& i
!e#e ispisana iznutra i spolja. 6 !je#e u njoj napisan pla. i nari(anje i jauk. C,ezekil 2& 95
1GF
1rorok Danil u svojoj viziji gledao je "tra#ni "ud 4o7ji& zaista "tra#ni .ak i u viziji
izdaleka. 0ideo je kako se prestoli postavi#e i kako "tara( sede na svoj presto koji !e#e
kao plamen ognjeni& a to.kovi kao razgoreli 7ar. 6spred "tar(a pote.e reka sva od te.noga
ognja& a oko "tar(a staja-u -iljade -iljada i deset -iljada po deset -iljada njegovi-
dvorjana? sud otpo.e i knjige se otvori#e.
*ngel koji je o!javljivao Danilu poslednje vreme ljudske istorije& ovako je otpo.eo8
*li )u ti kazati #to je napisano u knjizi istinitoj.
1a po#to je opisao sve !ede koje )e ljudi poslednjeg vremena do7iveti& angel 4o7ji ovako
zavr#uje8 U to )e se vrijeme iz!aviti tvoj narod& svaki koji se na%e zapisan u knjizi. CDan.
D& 1G? 1G& 21? 12& 1F
1oslednji starozavetni prorok& angelovidni $ala-ija& govori tako%e o toj tajanstvenoj
+njizi& pa veli8
1ogleda >ospod& i .u& i napisa se knjiga za spomen pred njim za one koji se !oje gospoda
i misle o imenu njegovom. C$ala- J& 1EF
'voliko u "tarom 2avetu i toj nevidljivoj +njizi.
Ne manje spominje se ova +njiga u Novom 2avetu. Naro.ito je isti.u apostol 1avle i
apostol ,ovan 4ogoslov.
1i#e sveti 1avle Lili!ljanima o svojim satrudni(ima& koji se& veli& trudi#e sa mnom i
+limentom& i s ostalim pomaga.ima mojim& kojije- su imena u knjizi 7ivota. CLili!& 4& JF
4iti iz!risan iz te +njige zna.i !iti odvojen od 9rista i Njegovog (arstva. U ovom smislu
tuma.e se i re.i 1avlove o se!i i narodu 6zrailjskom8
,er !i- 7eljeo da ja sam !udem odlu.en od 9rista za !ra)u svoju koja su mi rod po tijelu.
CAim& 9& JF
"veti ,ovan tajnovida( u svojim vi%enjima& koja prevazilaze sve #to je ikad smrtan .ovek
mogao videti i provideti od postanja do kraja sveta& .uo je i ove re.i od 9rista8 +oji
po!ijedi& on )e se o!u)i u -aljine !ijele& a ne )u iz!risati imena njegova iz knjige 7ivota& i
prizna)u ime njegovo pred '(em svojim i pred an%elima njegovijem. "amo )e onaj i u)i
u (arstvo i u !esmrtni 7ivot .ije ime 9ristos spomene. To svedo.i i pri.a o !ogata#u i
azaru. >ospod nije -teo spomenuti mrsko ime nemilosrdnog !ogata#a& i !ogata# je
oti#ao u pakao. * spomenuo je ime u!ogog prosjaka azara& i du#a azareva oti#la je u
(arstvo 7ivota i svetlosti.
0i%enje +njige. 6 vidje- u desni(i onoga #to sje%a#e na prijestolu +njigu napisanu iznutra
i spolja& zape.a)enu sa sedam pe.ata.1 "amo ,agnje 4o7je !e#e dostojno da lomi pe.ate
na toj tajanstvenoj +njizi. 6 kako i- 'no lomlja#e& tako se doga%a-u doga%aji na zemlji.
+njiga istorijske sud!e naroda i ljudi 5 nije li to ta tajanstvena +njiga=
Nezapisani i zapisani u +njizi /ivota. +ada se pred kraj vremena !ude pojavila zver sa
"sedam glava i deset rogova"& vide sveti ,ovan& kako joj se pokloni#e svi koji 7ive na
zemlji koji- imena nisu zapisana u ,agnjetovoj +njizi 7ivota. C'tkr. J& K? K& 1? 1J& B.
Tajanstvena +njiga dakle jeste ,agnjetova& t.j. 9ristova +njiga.F
6 opet dalje veli8 6 udivi)e se koji 7ive na zemlji& kojima imena nijesu napisana u knjigu
7ivota od postanja svijeta& kad vide zvijer& koja !je#e i nije i do)i )e opet.
0i%enje "tra#nog "uda& kako ga sveti ,ovan vide& stoji u saglasnosti sa vi%enjem proroka
Danila8
6 vidje- mrtva(e male i velike gdje stoje pred 4ogom? i knjige se otvori#e? i druga se
knjiga otvori& koja je +njiga 7ivota. 6 sud primi#e mrtva(i kao #to je zapisano u knjigama&
po djelima svojima.2
1o svr#enom "udu 4o7jem javlja se ,ovanu novo ne!o i nova zemlja i vi#nji ,erusalim&
grad pun sjaja i slave >ospodnje. Niko ne.ist ne)e se pustiti u taj grad? niko izuzev
angela i pravednika 4o7ji-. ,er se ka7e8
6 ne)e u njega u)i ni#ta pogano& i #to .ini mrzost i la7& nego samo koji su upisani u
,agnjetovu knjigu 7ivota.
Na zavr#etku sveti ,ovan preti svakome onome ko !i se usudio da njegovim vi%enjima
ne#to doda ili oduzme& pa veli8
6 ako ko oduzme od rije.i knjige proro#tva ovoga& 4og )e oduzeti njegov dijel od +njige
7ivota. C'tkr. 1D& B? 2G& 12? 21& 2D? 22& 19F
Dovde smo navodili svedo.anstva proroka i apostola o nevidljivoj +njizi 7ivota. * sada
)emo navesti svedo.anstvo Najvi#ega i Najistinitijega? svedo.anstvo samoga >ospoda&
kome su proro(i i apostoli !ili samo zaposlene sluge u planu spasenja ljudskog.
+ada >ospod iza!ra jo# sedamdeset apostola& pored prvi- dvanaest& i posla i- u narod da
propovedaju Aadosnu vest i da is(eljuju !olne i .iste ljude od zli- du-ova& oni u.ini#e po
zapovesti i izvr#i#e svoj zadatak na veliko svoje zadovoljstvo. ,er kad se povrati#e oni s
radosti govora-u8 >ospode& i %avoli nam se pokoravaju u ime tvojeH Tako su govorili
apostoli& misle)i da je to najve)i dar #to 4og mo7e ljudima dati 5 da po!e%uju i izgone
demone. *li 6sus ne 7eli& da se nji-ov um zadr7i na tome daru mo)i nad du-ovima zla. 'n
-o)e da Njegovi u.eni(i i sled!eni(i misle na ono #to je pozitivno? na glavni (ilj 7ivota&
na (arstvo ne!esno& #to i predstavlja 4o7ji dar nad darovima. 2ato im odgovara8
*li se tome ne radujte #to vam se du-ovi pokoravaju& nego se radujte #to su va#a imena
napisana na ne!esima. Ck. 1G& 2GF
'pet dakle ona nevidljiva knjiga i ono tajanstveno zapisivanje imena. 6 to po svedod7!i
'noga "koji s ne!a si%e" i koji !olje i od angela poznaje tajne ne!esne.
Toliko o nevidljivoj knjizi u "vetom 1ismu. No i u "vetom 1redanju pravoslavne (rkve
postoje mnogo!rojne svedod7!e o toj knjizi& koja se pokazala du-u !lagodatni- ljudi. 1a
.ak i u na#e dane ima ljudi 5 neke od nji- mi li.no poznajemo 5 koji su !ili umrli pa
o7iveli& i koji su videli +njigu imena ljudski- u ne!esnom svetu pred "tar(em. Cvidi
:manuil& knjiga prva.F
1osle sviju poznati- svedod7!i& jasno je& da ta +njiga nije ne#to samo simvoli.no nego
!a# stvarno. U postojanje te +njige mi ne mo7emo ni malo sumnjati. ,er kad postoji
ne!esni grad& vi#nji ,eursalim& sa kapijama& uli(ama& dvorovima i prestolima? i kad
postoje sve)nja(i i kadioni(e na ne!u& za#to da ne postoji i +njiga= +njiga 7ivota& ili
+njiga sud!i= Nije ta +njiga radi 4oga. 6 !ez ikakve knjige 4og "veznaju)i sve zna. "ve
zna i sve pamti. +njiga ozna.ava pam)enje na ne!u svega #to se doga%a na zemlji. *li je
ta knjiga radi ljudi& koji nemaju 4o7ju mo) pam)enja. ;ak ako se to sve s-vati u krajnje
nematerijalnom& du-ovnom smislu& ipak postojanje te sada za nas nevidljive +njige ne
mo7e se dovoditi u pitanje. Niti to pitanje imalo muti du#u moju.
*li& o Teodule& jedno drugo pitanje otvara se pred nama u vezi sa onom .udnom
+njigom. To je ono pitanje& koje su neki 3iloso3i i !ogoslovi pogre#no nazvali pitanje
.ovekove slo!odne volje. ,er za#to ne i pitanjem slo!odne misli= 6 pitanjem slo!odnog
ose)anja i slo!odne 7elje= 2a#to samo volju uzimaju u o!zir= $islim& da je naj!olje re)i8
pitanje slo!ode .ovekove uop#te. Na 2apadu se to pitanje mnogo vi#e raspravljalo nego li
na pravoslavnom 6stoku. "ud!a i .ovekova slo!odna volja na 6stoku ne !untuju se jedna
protiv druge nego se pomirljivo sjedinjuju. Nevidljiva +njiga 7ivi- ne predstavlja neki
3atum nad angelima i ljudima 5 i nad !ogovima kako su mnogo!o7ni ,elini i 6ndijani
!asnoslovili 5 nego promisaoni 4o7ji plan spasenja ljudi. ,er je re.eno& da 4og -o)e da se
svi ljudi spasu i u razum istine do%u. To pokazuje i 9ristova pri.a o stotoj ov(i& koju kao
izgu!ljenu doma)in !ri7no tra7i da !i je spasao. 6 jo# je re.eno o "lovu 4o7jem& ogosu8
4je#e vidjelo istinito koje o!asjava svakoga .ovjeka koji dolazi na svijet. 1a kad 4og
-o)e svima ljudima spasenje& i kad svetlo#)u svojom o!asjava svakog .oveka koga #alje
u svet& onda je jasno& da su svi ljudi iz prva zapisani u +njigu 7ivota& ali da se imena
neki-& ili mnogi-& !ri#u iz te +njige z!og nji-ova gre-a prema 4ogu ili prema !li7njim& i
ponovo upisuju s-odno nji-ovom pokajanju i povratku na pravi put.
1rema isto.nom poimanju .ovek je i slo!odan i neslo!odan. "lo!odan je da se opredeli
da ide za 4ogom ili da ide za satanom& desno ili levo. Dok se opredeljuje i kole!a& on
djestvuje sam od se!e i po svojoj slo!odnoj volji i pameti. ;im se pak opredeli& on vi#e
nije slo!odan. No i ta neslo!oda za koju se .ovek jednom opredeli& nije uvek ista i nije
jednaka. ,edno je demonodulija a drugo je teodulija& slu7!a satani ili slu7!a '(u
ne!esnom. ,edno je tu7no ro!ovanje tiraninu a drugo je radosno slu7!ovanje Aoditelju.
,edno je ropstvo a drugo je sinovstvo. ,edno je mrak a drugo svetlost. ,edno je #krgut
zu!a i ridanje a drugo je pesma i kli(anje.
Uzmimo za primer apostola 1etra. +oliko se on po svojoj volji i pameti kole!ao tamo i
amo dok se nije najzad potpuno prilju!io uz >ospoda. 2na.ajne su re.i koje mu je
vaskrsli >ospod na posletku rekao8 2aista ti ka7em dok si !io mlad opasivao si se sam i
-odio si kuda si -tio& a kad ostari# #iri)e# ruke svoje i drugi )e te opasivati i odvesti kuda
ne)e#. "lo!oda i neslo!oda? u ovom slu.aju slatka i !lagoslovena neslo!oda u okviru
volje 4o7je. 6 1etrovo ime ostalo je zapisano u +njizi 7ivi-.
"uprotan je primer sa ,udom izdajnikom. 6 on se morao dugo kole!ati& dokle ga strast za
nov(em nije sasvim odvojila od >ospoda. 6 po zalogaju u%e u njega sotona. Tako je
zavr#eno njegovo kole!anje i njegova slo!oda. 'n je postao ro! satani i oti#ao je da
izvr#uje volju svoga gospodara. 6 ime ,udino iz!risano je iz +njige 7ivi-. Tako i imena
svi- oni- sinova mraka koji u!i#e 9rista "pasa i primi#e nevinu krv na se!e i na de(u
svoju. "vak ko .ini grije- ro! je grije-u.
Neslo!oda u savr#enoj predanosti volji 4o7joj upravo i jeste jedina prava i svetla slo!oda.
U takvom stanju .ovek se ose)a kao dete koje roditelj vodi za ruku. 6 !a# z!og toga dete
se ose)a slo!odno.
Najveli.anstveniji primer savr#ene predanosti volji svoga '(a pokazao nam je sam
>ospod 6sus. 6 svoje sr(e& i misli& i re.i i dela& i svoj vek& i svoje mesijanske poslove 5 sve
je 'n pripisao '(u svom ne!esnom od po.etka do kraja.
+ako .ujem Cod '(aF onako sudim.
$oja nauka nije moja nego 'noga koji me posla.
,elo je moje da izvr#im volju 'noga koji me je poslao i da svr#im Njegov posao.
Ne tra7im volje svoje nego volju '(a koji me je poslao.
,a svagda .inim #to je Njemu ugodno.
"in ne mo7e ni#ta .initi sam od se!e& nego #to vidi da 'ta( .ini.
,a 7ivim '(a radi.
Aekao !i pri takvoj neslo!odi gu!i se li.nost .ovekova. Ne gu!i se nego do!ija. ,er ka7e
>ospod 6sus8 "ve #to ima 'ta( moje je. To je slo!oda ne po zakonskim de3ini(ijama nego
slo!oda sina u jedinstvu lju!avi sa o(em.
"ve ovo napominjem ti& Teodule& u vezi sa onom tajanstvenom +njigom. ,er i sam
9ristos je u vezi sa njom. 1o svom slavnom vaskrsenju re.e >ospod svojim u.eni(ima8
Tako je pisano& i tako je tre!alo da 9ristos postrada i da ustane iz mrtvije- tre)i dan. Ck.
24& 4E. v. $at. 2E& 24F
1isano je tako u 2akonu& u 1roro(ima i u 1salmima. No pre toga pisano je tako
nesumnjivo i u onoj tajanstvenoj +njizi na ne!esima koja se po Njemu i naziva8
,agnjetova +njiga /ivota. 6 na prvom i na poslednjem listu te +njige zapisano je ime
>ospoda i "pasa na#eg 6susa 9rista. ,er 'n je *l3a i 'mega. *l3a stvaranja sveta& i
'mega spasenja roda ljudskog. 6 opet kroz svako .ove.je ime u toj +njizi prosijava ime
Njegovo. ,er nema drugog imena pod ne!om danoga ljudima kojijem !i se mi mogli
spasti. CDela *p. 4& 12F
,agnje 4o7jeH Tajanstvena +njiga dakle Njegova je +njiga. 'n ju je sastavljalo pre
stvorenja sveta& i o!reklo potpisati je krvlju svojom nevinom. To je +njiga sud!e svega
roda .ove.jeg i 5 Njegove sud!e. Tako je ,agnje 4o7je -telo u saglasnosti sa -otenjem
'(a svog lju!ljenog i Du-a "vetoga. Da svoju sopstvenu sud!u kao .ovek pome#a sa
sud!om .ove.anstva. +akav u7as od poni7enja i kakva slava lju!avi koja prevazilazi
razumH
Nije "ud!a ni nesmislena "amsara& vrtlog 7ivota& niti nemilosrdna +arma indijska& koja
ne zna za pra#tanje ni za 'prostitelja. 6 "amsara i +arma su po umislu du-a zlo!e&
"krvnika ljudskog od iskoni"? mo7da @ive igra.a. Da !i se tim la7nim pojmovima kao
gustim dimom zaklonio od umni- o.iju ljudski- 'ta( svetlosti i lju!avi. ,er ni od
"amsare ni od +arme nema spasitelja& po#to i sami !ogovi& po indijskoj 3iloso3iji !ez
suza& spadaju pod nji-ov o!ru.. +ao kod stari- ,elina pod o!ru. *nanki.
Drugo je 9ri#)anska "ud!a. 6 drugo +njiga "ud!e ljudi i naroda. Tu +njigu ne dr7i u
rukama Nemezis povezani- o.iju nego svevide)i 4og& 'ta( svetlosti i lju!avi i milosti i
sa7aljivosti. +ad se .ovek osvesti i povrati i pokaje& 'n !ri#e njegovu +armu i daje mu
ma-a za nov po.etak& za nov 7ivot.
*vaj& 6ndija ne zna jo# za 4oga '(a& ni za 4oga lju!avi& ni za 4oga pra#tanja& svetlijeg od
"amsare i ja.eg od +arme. Niti )e ga ikad mo)i poznati osim kroz 'noga kroz koga smo
ga i mi -ri#)ani poznali 5 ime mu je 6sus 9ristos $esija& 7rtveno ,agnje 4o7je lju!avi
prema svemu rodu .ove.jem.
1 @to je re.eno "napisanu iznutra i spolja"& to tre!a razumeti kao unutarnju i spoljnu
radioni(u !i)a .ove.jeg& tj. misli i oseN)aje i 7elje s jedne strane i spolja#njega dela s
druge strane.
2 @to se ovde spominju mnoge knjige& tre!a razumeti& da svaki .ovek ima pose!nu knjigu
svoji- dela& ali da postoji i ona op#ta +njiga& u kojoj )e ostati zapisana imena svi-
spaseni-. U (rkveNnom 1redanju ima mnogo svedod7!i o onim pose!nim knjigama. NaN
ro.ito je popularna svedod7!a pravedne Teodore& slu#kinje prepoNdo!nog 0asilija Novog.
2=.
Prorok
$nogo ima glasova u svetu& Teodule? !roja im nema. U-o na#e .uje samo maju#ni deo.
$nogo ima !oja i o!lika u svetu? zaista !roja im nema. Na#e oko vidi samo maju#ni deo.
1a mnogo je mirisa u svetu? ko i- je ikad mogao iz!rojati= Nos .ove.ji .uvstvuje jedva
samo maju#ni deo? .ak maju#ni deo i od onoga dela #to ti(e ose)aju.
"va vasiona !ruji nekom pesmom od glasova i nota !ez !roja i van poimanja. Neko dr7i u
svojim rukama vasionski organ i navija ga prema svojoj volji& i slu#a& i .uje sve.
Na#e u-o stvoreno je ne da primi sve glasove nego da !ez malo sve isklju.i i maju#ni deo
primi. Niti je na#e oko stvoreno da sagleda sve !oje i sve o!like& nego da ograni.i na#e
vi%enje na veoma skromnu meru. Niti je na# nos stvoren da oseti sve mirise& nego samo
nekolike koji !ilo privla.e ili od!ijaju.
+ad !i !ilo dato .oveku da samo za trenutak .uje sve glasove u vasioni& i da sagleda sve
!oje i o!like& i da oseti sve mirise& jo# i da dozna za sva nevidljiva !i)a oko se!e 5 prsla
!i mu sva .ula i on !i si#ao s pameti.
* #ta tek misli#& #ta !i !ilo s .ovekom kad !i mu !ilo dato da prozre u !udu)nost& u
!udu)e doga%aje& ili u doga%aje na !lizu i na daleko& u kona.nu dramu svoga 7ivota& ili
7ivota svoji- srodnika i prijatelja& ili svoga naroda& sa svima kataklizmama i stra-otama&
koje moraju do)i= 2aista malo je ljudi sa dovoljno jakim razumom i sna7nim nervima&
koji se pri takvim vi%enjima ponorni- grozota pred so!om ne !i nervno rastrojili ili
iz!ezumili.
;ak i lepota iznad na#eg o!i.nog iskustva u7asava nas& a koliko li tek rugo!a= 1rorok
Danilo video je prekrasnog angela 4o7jeg& "o!u.enog u !elo platno sa pojasom od
.istoga zlata. Telo mu !ija#e kao -rizolit& veli& li(e mu kao munja a o.i mu kao lu.evi
zapaljeni". +akva uzvi#ena lepota. *li ta lepota stoji iznad o!i.nog ljudskog iskustva
lepote. 2!og toga se jasnovidila( toliko upla#io od te pojave ne!esne lepote& da& veli& "ne
osta snage u meni& i ljepota mi se nagrdi& i ne ima- snage 5 te izvan se!e pado- ni.i(e
li(em na zemlju". CDan. 1G& 1KF
"veti *ntonije 0eliki zado!io je !io& kroz post i molitvu i !denje& vi%enje nevidljivi- !i)a
i du-ova oko se!e. 1a je pri.ao svojim u.eni(ima& kako je ogroman !roj zli- du-ova oko
.oveka& kao roj osa& i kako je stra#no grdo!an nji-ov izgled. +ad !i se odjednom otvorio
vid o!i.nom .oveku& nepripremljenom dugim podvigom mona#kim& odma- !i s uma
si#ao. Tako je govorio sveti *ntonije.
$i znamo iz iskustva& da svi oni kojima se otkrije neko natprirodno& tj. nad.ulno vi%enje&
moraju to da od!oluju.
U istoriji roda ljudskog !ilo je mnogo i pravi- proroka i pravi- tajnovida(a& ali svi su oni
prema 9ristu kao sluge prema >ospodaru& ili kao u.eni(i prema U.itelju. 1o (rnoj zemlji
nikad od postanja sveta nije -odio takav tajnovida(& jasnozritelj prozorljiva( i prorok kao
#to je !io $esija sveta& >ospod 6sus 9ristos. 'n je jasno video dramu sveta u pro#losti od
po.etka vremena? video je sve #ta !iva u sada#njosti me%u ljudima i u ljudima& i prozirao
je u sve #ta )e !iti do skon.anija velike svetske drame. +ako u malom tako i u velikom. 6
imao je snage umne i nervne& snage nad.ove.anske& da sve to vidi i spokojno podnese i
mirno o!javi.
+ad je pozvao se!i ri!are kao prve u.enike svoje& 'n im je rekao8
9ajdete za mnom& i u.ini)u vas lov(ima ljudskijem.
To je rekao prvi- dana& na po.etku "voga $esijanskog delovanja u svetu. 6 to se
vremenom potpuno ostvarilo. *postoli Njegovi postali su lov(i ljudi& love)i i- u mre7e
istine za (arstvo ne!esno kao #to su nekada kao ri!ari lovili ri!e na jezeru svojim
ri!arskim mre7ama.
Natanail pri prvom susretu sa 6susom veoma se ustra#io od Njegovi- re.i8 1rije nego te
Lilip pozva& vidje- te pod smokovni(om& toliko se ustra#io od vidovitosti 'noga& koga je
on najpre pred Lilipom odri(ao& da je uzviknuo8 "Aavi& ti si sin 4o7ji& ti si (ar 6zrailjevH"
6sus poznaje misli u .oveku& i zna #ta koji .ovek pomi#lja u sr(u svome. 1ri jednom .udu&
koje 'n sotvori& "neki od knji7evnika reko#e u se!i8 ovaj -uli na 4ogaH"
* 6sus vide)i pomisli nji-ove re.e8 za#to zlo mislite u sr(ima svojim=
6 opet drugom prilikom& kada 3ariseji jevrejski pomisli#e o Njemu da 'n izgoni %avole
pomo)u %avola& poznade 6sus misli nji-ove i po.e im odgovarati re.ima na misli. C$at.
12& 2KF
:vangelist ,ovan zapisao je ovo svedo.anstvo o 6susu8
"Ne tre!a#e mu da ko svjedo.i za .ovjeka& jer sam znadija#e #ta !je#e u .ovjeku." C,ov. 2&
2KF
4og zna sr(a va#a. Ck. 1E& 1KF To jest& 'n 6sus im je znao sr(e& i misli nji-ove& i sujetne
7elje i u!ila.ke namere.
'n prori.e svoje stradanje& smrt i vaskrsenje gotovo na po.etku svoje delatnosti. U
tajnom razgovoru sa Nikodimom 'n govori o svom stradanju na krstu ovako8
+ao #to $ojsej podi7e zmiju u pustinji& tako tre!a sin .ovje.ij da se podigne Cna krstF da
nijedan koji ga vjeruje ne pogine nego da ima 7ivot vje.ni. C,ov. J& 1451KF
"voje trodnevno le7anje u gro!u i vaskrsenje 'n je prorekao onda kada su knji7evni(i i
3ariseji tra7ili da vide od Njega neki "znak". Tada je 'n odgovorio tim lukav(ima ovim
proro.kim re.ima8
Aod zli i prelju!otvorni tra7i znak? i ne)e mu se dati znak osim znaka ,one proroka. ,er
kao #to je ,ona !io u tr!u-u kitovom tri dana i tri no)i tako )e !iti i sin .ovje.ij u sr(u
zemlje tri dana i tri no)i. C$at. 12& JB? 1E& 1F
6 jo# drugom prilikom& kad oni prokleti o.evi(i !ez!rojni- .udesa 9ristovi-& tra7e neki
naro.iti znak& 'n im ponavlja opet pri.u o ,oni kao sliku "voje trodnevne smrti i
vaskrsenja.
U.eni(ima svojim 'n je govorio mnogo puta& kako )e postradati od stare#ina i glavara
sve#teni.ki-? kako )e ga oni u!iti& i kako )e 'n tre)i dan vaskrsnuti. "ve to i sve tako u
vi#e ma-ova.
6 kad su -odili po >alileji& re.e im 6sus8 preda)e se sin .ovje.iji u ruke ljudske. 6 u!i)e ga
i tre)i dan vaskrsnu)e. "6 oni neveseli !ija-u veoma".
6 opet drugom prilikom rekao im je kako )e ga ,evreji predati nezna!o7(ima& i naruga)e
mu se& i ru7i)e ga& i popljuva)e ga& i !i)e ga& i u!i)e ga& a tre)i dan usta)e. *li apostoli
ni#ta od toga ne razumje#e. Ck. 1B& J2F
Tako im je 'n o!i.no govorio posle neke "voje slave& posle 1reo!ra7enja ili posle nekog
.udesnog is(elenja. Da nam poslu7i za pouku& da se ne gordimo i ne -vali#emo& nego da
mislimo o poslednjem .asu. No nemo)na priroda ljudska te#ko prima .ak i tako divnu i
jasnu pouku. ,ednom kad 'n govora#e u.eni(ima o svom predstoje)em stradanju i o
smrti& u%e misao u nji- ko !i najve)i !io me%u njima. Ck. 9& 4EF * 'n im !a# namerno i
govori o svome stradanju i o smrti uvek posle neke slave svoje& da !i i- nau.io smirenju i
poniznosti i stra-u 4o7jem. *j& !o7e& kako su sla!i !ili i oni& koji su stajali tako !lisko uz
izvor vasionske i ne!esne slaveH
'n provi%a pro#lost ljudi i zna sud!e nji-ove. Uzetome govori 'n u 0itezdi po#to ga je
is(elio8 :to si zdrav& vi#e ne grije#i& da ti ne !ude gore. ,asno je iz toga& da je >ospod
prozreo u pro#li 7ivot uzetoga !olesnika i poznao uzrok njegove !olesti. * uzrok je !io u
njegovom gre-u. 2ato mu i govori8 vi#e ne grije#i.
'n provi%a u pro#lost sleporo%enoga mladi)a. *postoli Njegovi& gledaju)i zajedno sa
Njim toga slepog prosjaka pred rasko#nim -ramom "olomonovim& upita#e ga8 AaviH +o
sagrije#i& ili ovaj ili roditelji njegovi& da se rodi slijep=
Na veliko iznena%enje u.enika odgovori 6sus8 Ni on sagrije#i ni roditelji njegovi& nego da
se jave djela 4o7ija na njemu& tj. da mu 'n kao $esija i "pasitelj sveta otvori o.i. @to se i
dogodilo.
'svetljuju)i svojim prozorljivim umom daleke -orizonte pro#losti on govori ,evrejima za
prao(a *vrama8 *vram ota( va# !io je rad da vidi dan moj? i vidje i o!radova se. C,ov. B&
KEF To je tajna& neposti7na za nas.
*postolima 'n je prorekao8 "vi )ete se vi sa!lazniti o mene ovu no)? tj. svi )e se raz!e)i
da spasavaju svoj 7ivot a Njega )e ostaviti samom se!i. @to se i z!ilo.
1etru je prorekao8 2aista ti ka7em8 no)as dok pijetao ne zapjeva tri puta )e# me se odre)i.
To se i z!ilo& nasuprot tvr%enjima 1etrovim da ga se ne)e odre)i.
2a ,udu 'n je znao jo# od po.etka da )e ga izdati. 2nadija#e 6sus od po.etka koji su koji
ne vjeruju i ko )e ga izdati. C,ov. E& E4F 6 opet drugom prilikom pi#e sveti ,ovan& kako
6sus zna%a#e izdajnika. Ne iz!ra- li ja vas dvanaestori(u i jedan je od vas %avo. C,ov. E&
DGF 6 opet na drugom mestu8 2nadija#e izdajnika svojega. C,ov. 1J& 11F * kad se%a-u za
0e.erom re.e 'n izdajniku8 @to .ini# .ini !r7e. +ao da se >ospod 7uri da #to pre izi%e iz
ovog 7ivota i pre%e ka '(u svojemu. "* ovo ne razumije niko od onije- #to sje%a-u za
trpezom za #to mu re.e."
Niko ne zna? 'n jedini zna. Niko ne vidi? 'n jedini vidi ono #to skriva ,u.e& Danas i
"utra.
'n zaprepa#)uje 7enu "amarjanku znanjem (elog njenog 7ivota. 1et mu7eva si imala& i
sad koga ima# nije ti mu7. Na pitanje 7enino& gde je pravije moliti se 4ogu8 u ,erusalimu
ili u "amariji& odgovori joj 1rozritelj8 /eno vjeruj mi da ide vrijeme kad se ne)ete moliti
'(u ni na ovoj gori ni u ,erusalimu. 6 to se doslov(e ispunilo.
'n vide satanu kako pade. ,a vidje- satanu gde spade s ne!a kao munja. Ck. 1G& 1BF
'n stalno vidi '(a svog ne!eskog i .ini ono #to je '(u po volji. ""in ne mo7e .initi ni#ta
sam od se!e nego #to vidi da 'ta( .ini." +ad 'n -o)e& u mislima ili u molitvama& pred
Njim se ne!esa otvaraju& i 'n slo!odno op#ti sa '(em svojim i svetim angelima. "amo
kad !i 'n po7eleo u napasti 'ta( !i mu poslao vi#e od dvanaest legiona angela. C$at. 2E&
KJF
Na zenitu popularnosti i slave 'n iznena%uje predvi%anjem "voje smrti. +ada jedna
!lago.estiva 7ena u 0itaniji izli skupo(ene mirise na noge Njegove& ropta-u neki od
prisutni- materijalista& ,uda prvi me%u njima. Tada im 6sus odgovori8 "'stavite je& #to je
smetate... 'na pomaza unaprijed tijelo moje za ukop".
'n vidi visine ne!esne. 'n vidi du!ine *da. 0idi daljine vremena? vidi i daljine prostora.
'n je video !ogata#a u paklu i azara u naru.ju *vramovom.
* kad se vra)ao iz 0itanije put ,erusalima& 'n re.e u.eni(ima8 6dite u to selo prema
vama& i kad u%ete u njega na)i )ete magare privezano& na koje nikakav .ovjek nikad nije
usjedao? odrije#ite ga i dovedite. 6 ako vas ko upita8 za#to drije#ite& ovako mu ka7ite8 ono
>ospodu tre!a. 6 kad otido#e poslani& na%o#e kako im kaza. Ck. 19& 295J2F
To se zove vidovitost u prostoru.
* pred 1as-u posla 1etra i ,ovana da mu spreme 1as-u. * kad oni upita#e gde 7eli da mu
je spreme& 'n odgovori8 :to kad u%ete u grad& sre#)e vas .ovjek koji nosi vodu u kr.agu&
idite u ku)u u koju on u%e 6 ka7ite doma)inu8 U.itelj pita8 gdje je gostioni(i gdje )u jesti
pas-u s u.eni(ima svojim= 6 on )e vam pokazati veliku so!u prostrtu? ondje spremite. 6
kad otido#e& na%o#e kako im kaza. Ck. 22& B51JF
6 ovo je sjajan primer vidovitosti u prostoru.
,evrejima koji Njega nisu priznavali za $esiju i koji neprestano o.ekuju nekog drugog
$esiju 5 svoga i za se!e a ne svetskog i za sav svet 5 prorekao je svevide)i >ospod ovo8
,a do%o- u ime '(a svojega i ne primate me? ako drugi do%e u ime svoje& njega )ete
primiti. C,ov. K& 4JF 6 to vremensko proro.anstvo do sada se potpuno ostvarilo. ,evreji su
do sada progla#avali mnoge ljude za svoje mesije& i u!rzo i- od!a(ivali& razo.arani u
nji-ovu nemo). 1oslednji koji je do#ao ne u ime 4oga nego u svoje ime& a na koga su
,evreji polo7ili svu svoju nadu& !io je $arks. 1roro.anstvo 9ristovo nesumnjivo i na
njega se odnosi& i vi#e na njega nego na 0aravu ili 4ar+o-!u ili na ma kog drugog
kvazimesiju do na#i- dana. ,er je svetsko& interna(ionalno jevrejstvo polo7ilo sve svoje
nade i sra.unalo sve svoje ra.une na njega 5 +arla $arksa !ez!o7nika& prapotomka
prao(a 2avulona.
1ropast 9orazina& 0itsaide i +apernauma provideo je i izrekao 6sus sasvim jasno8 Te#ko
te!i 9orazine& te#ko te!i 0itsaido. ,er da su u Tiru i "idonu !ila .udesa koja su !ila u
vama& davno !i se u vre)i i pepelu pokajali. 5 6 ti +apertaume& koji si se do ne!esa digao&
do pakla )e# propasti. C$at. 1152JF 'vo proro.anstvo ispunilo se do jezive ta.nosti.
Tamo gde su !ila tri kulturna grada& me%u kojima je +apernaum !listao kao zvezda ukraj
mora& ne mo7e se pro)i kroz pusto# !ez opasnosti od u!oda trnja ili od ujeda zmija.
1roro.anstvo o -ramu ,erusalimskom. +ada mu pokaziva-u -ram s us-i)enjem govore)i8
U.itelju& gle& kakvo je kamenje& i kakva gra%evinaH misle)i da )e i 'n !iti us-i)en& re.e
im 6sus8 2aista vam ka7em& ne)e ostati ovdje ni kamen na kamenu koji se ne)e
razmetnuti. 'vo se !ukvalno dogodilo. "vi pokloni(i u ,erusalimu mogu da vide te#ke
plo.e od !iv#eg -rama& koje se nazivaju 2idom pla.a. e7e naslagane jedna na drugu i
slu7e sada kao ograda d7amije arapske. "vake su!ote skupljaju se ,evreji kod tog 2ida&
udaraju glavom o stene i pla.u. * kad je vidoviti >ospod to provideo i prorekao 5 ko je
onda mogao poverovati=
"ud!u grada ,erusalima provideo je 6sus& i zaplakao. "ve u7ase koji )e do)i na sveti grad
video je 'n unapred u takvoj jasno)i& da se morao zaplakati. '!i.an .ovek kad !i to
video& poludeo !i.
6 kad se pri!li7i& ugleda grad i zaplaka za njim& govore)i8 o kad !i i ti znao u ovaj tvoj dan
#to je za mir tvojH ali sad je sakriveno od o.iju tvojije-. ,er )e do)i dan na te!e& i okru7i)e
te neprijatelji tvoji opkopima& i opkoli)e te& i o!uze)e te sa sviju strana? 6 raz!i)e te!e i
dje(u tvoju u te!i& i ne )e ostaviti u te!i kamen na kamenu& zato #to nijesi poznao
vremena u kojemu si po-o%en. Ck. 19& 41544F
Dakle z!og neprimanja i od!a(ivanja $esije. 6 to stra#no proro.anstvo o!istinilo se& i ne
jednom nego vi#e puta. Najpre ga je razorio (ar Tit& pa *drijan& pa kali3 'mar& pa Tru(i
"eld7u(i& i tako redom. 6sus spominje opkope i opkolenje grada sa svi- strana. Na #to ova
pojedinost= Tre!a .itati ,osi3a Llavija& pa pojmiti va7nost ovog detalja u proro.anstvu.
+ad su Aimljani opkolili grad& ,evreji su pretrpeli nezapam)ene !ede. $ajke su kuvale i
jele svoju de(uH "ve je to ,asnovida( jasno video& pa zato se i zaplakao.
1roro.anstvo o ,evrejima prosto zaprepa#)uje svojom ta.no#)u. To proro.anstvo glasi8
:to )e vam se ostaviti va#a ku)a pusta. +ad su ove re.i !ile izre.ene& jevrejski narod
7iveo je u svojoj otad7!ini& u 1alestini& i sva 1alestina s kraja u kraj !ila je naseljena i
prenaseljena ,evrejima. Danas pak sav jevrejski narod 7ivi po stranim zemljama i po
tu%im otad7!inama. +u)a im je ostala pusta& i to ne od ju.e& nego od pre mnogo vekova.
2!og .ega se to dogodilo= 2!og toga #to su -teli da imaju la7noga $esiju a pravoga
$esiju raspeli su na krst& i tako primili Njegovu nevinu krv na se!e i na de(u svoju. *
nevina krv ja.a je od svake sile u svetu. Tu misti.nu a stra#nu stvarnost ,evreji nikad nisu
mogli razumeti. 9iljadu godina oni su prolivali ljudsku krv u ratovima a jagnje)u na
7rtveniku& pa ipak nisu se ni zamislili o misteriji nevine krvi. 1a i- ta nevina krv& i to
najnevinija krv "ina !o7jeg& goni neprestano i ne da im nigde mira& kao #to krv
pravednoga *velja nije nigde dala mira krvavom !ratou!i(i +ainu.
Toliko o proro.anstvima do sada ostvarenim. Ne mo7emo re)i& da smo na!rojali sva.
:vangelije je takav majdan mudrosti& .udesa i proro.anstava da nikad nisi siguran da si
ma #ta od toga is(rpeo do kraja.
No od svi- proro.anstava i jasnovi%enja 6susovi-& koja se ti.u (elog roda ljudskog& jesu
ona o poslednjem vremenu i o Njegovom Drugom dolasku. To je *pokalipsis 9ristov&
koji nije onako u slikama kao *pokalipsis ,ovanov nego u jasnom i logi.nom izlo7enju
doga%aja. $i ne mislimo ovde navoditi #ta je >ospod sve rekao o poslednjem vremenu i
o svom drugom dolasku. ,er morali !i prepisivati .itave glave iz :vangelija. C$at. 24?
k. 1J? k. 21? $at. 2K& J1F Neka svaki -ri#)anin .ita ta dva op#irna proro.anstva& i to
#to .e#)e. +orisna su veoma& jer osvetljuju razum i ja.aju nadu.
Ae)i )emo samo& da je 6sus video vreme istorije .ove.anstva kao vreme ispunjeno zlom&
la7ju& mr7njom& ratovima i !unama& otpadom od 4oga& mu.enjem -ri#)ana i najzad
uz!unom (ele vasione8 pomra.enjem sun(a i mese(a i padanjem zvezda. 'vim se potire
ona vulgarna 3iloso3ska teorija o stalnom progresu u istoriji sveta& i o sve ve)em
usavr#avanju ljudi& i o raju na zemlji u dalekoj !udu)nosti. To je teorija i slutnja& a ono je
9ristovo vi%enje stvarnosti kakva )e !iti. To onaj "krvnik ljudski od iskoni" do#aptava
knji7evni(ima i 3iloso3ima& kako se .ove.anstvo sve vi#e i vi#e usavr#ava i kako gredi sve
!li7e i !li7e jednom "zemaljskom raju". "amo da !i odvratio ljude od 4oga Tvor(a i
1romislitelja i da !i im pomra.io vid za Aaj u ve.nosti i za (arstvo ne!esno. $e%utim& po
istinitoj viziji 9ristovoj& istorija se kre)e putem tragi.nim a zavr#i)e se kataklizmom& tj.
prividnom po!edom satane& kojoj )e u!rzo sledovati sjaj i !listanje po!ede 9ristove. +ao
#to je !ilo i sa samim 9ristom8 "tradanje& 'samljenost& 6zdaja& >olgota& 0askrsenje.
9ristov 7ivot na zemlji prototip je -ri#)anskog sveta& tj. <rkve Njegove do kraja vremena.
6 <rkva )e Njegova !iti na kraju porugana i popljuvana i !ijena i izdavana& kao #to je i 'n
!io. "trada)e i !i)e osamljena u moru svetske zlo!e. 6zdajni(i i ,ude njene predava)e je i
prodavati !ez!o7ni(ima. * kad !ude !ila u najve)im mukama& na svome krstu& tada )e
sun(e i mese( pomr.ati& kao pri 9ristovom izdisaju.
*li kad satana pomisli da je po!edio& i kad zlo!ni i -risto!orni svet !ude zlo!no likovao&
sli.no ,evrejima pod +rstom 9ristovim& tada )e se najednom ostvariti ono drugo
proro.anstvo8
"ile )e se ne!esne pokrenuti& i tada )e se pokazati znak sina .ove.jega na ne!u& i tada )e
proplakati Cgre#ni(i od stra-a a pravedni(i od radostiF sva plemena na zemlji. 6 ugleda)e
"ina .ovje.ijega gde ide na o!la(ima ne!eskima sa silom i slavom velikom.
"ve #to se dogodilo na maloj pozorni(i ,erusalima& dogodi)e se u poslednje vreme na
pozorni(i (eloga sveta. Drama pravde uvek ima dva svr#etka8 jedan kome se satana
raduje a drugi kome se 4og raduje. "mrt na >olgoti predstavlja jedan svr#etak& kome se
radovao satana sa ,evrejima& a vaskrsenje 9ristovo predstavlja drugi svr#etak jedne iste
7ivotne drame& i svetska istorija& upravo istorija <rkve 9ristove 5 a to i jeste i !i)e jedina
istorija u svetu sa planom i smislom 5 imati dva zavr#etka8 jedan )e !iti mrak a drugi
svetlost. No svetlost )e !iti prvi i poslednji zavr#etak.
'naj koji se rodio u pe#teri i le7ao na slami u jagnje)oj pe)ini 0itlejemskoj& javi)e se
iznenadno 5 kao munja #to izlazi od istoka i pokazuje se do zapada& i to sa silom i
slavom& na o!la(ima !ez!rojni- vojski angelski-.
Tada )e se pred njim sa!rati svi narodi& i razlu.i)e i- izme%u se!e kao #to razlu.uje ov(e
od jara(a. 'nda )e im 'n svima suditi po delima nji-ovim& i posla)e jedne u muku ve.nu
a druge u 7ivot ve.ni.
To je vizija nad.ove.anska. To je proro.anstvo 6stinitog. 0reme i prostor nisu mogli
ograni.iti tu viziju& niti pomra.iti to proro.anstvo. 'n je video i prorekao ono #to )e !iti
sa svetom i sa .ove.anstvom. 6 to )e i !iti. $nogo!rojna Njegova proro.anstva& koja su
se ve) ostvarila& jam.e nam nesumnjivo& da )e se ostvariti i Njegova proro.anstva o kraju
vremena i o Drugom dolasku.
"vi proro(i i vizionari svi- naroda i vremena sravnjeni sa >ospodom 6susom 9ristom
jesu kao vo#tane sve)e prema jarkom sun(u 4o7jem.
2J.
4i(urgija
iturgija je potvrda lju!avi& Teodule? 4o7je lju!avi prema ljudima. iturgijom je 4og
potvrdio svoju lju!av prema rodu .ove.jem. Ta potvrda sastoji se ne samo u 7rtvovanju
ne.ega svoga nego se!e samoga. Ne svoga& Teodule& nego se!e. 6zvan te potvrde
nemogu)e je i tra7iti i na)i ve)u u svetu. 'd ove lju!avi nema niko ve)e& da ko du#u
svoju polo7i za prijatelje svoje. Takvu lju!av pokazao je 4og 7rtvuju)i "ina svog
jedinorodnog za sve one koji poveruju u Njega? a to i jesu prijatelji 4o7ji.
"pasitelj sveta 7rtvovao je za rod ljudski sve svoje& pa najzad i se!e. 1osvedo.io je svoju
lju!av i re.ima i delima i suzama i molitvama& jo# i neprestanim trudom i znojem& mu.e)i
se!e i gla%u i 7e%u i nespavanjem i zamorom i siroma#tinom. 1retpostavimo& Teodule& da
si ti !a.en u tamni(u od neki- zlotvora. 1a kad !i ti .uo da se neki nepoznat .ovek& kome
ti nisi u.inio nikakva do!ra u 7ivotu& trudio i mu.io za tvoje oslo!o%enje& i 7rtvovao se
onoliko koliko 6sus 5 i !ez smrti 5 zar te!i ne !i sve to !io dovoljan dokaz da taj .ovek
ima veliku lju!av prema te!i= 2aista& ti !i primio to kao dovoljan i predovoljan dokaz
lju!avi. ,er !ilo !i ne.ove.no i neprirodno kad !i ti za-tevao od njega da preko svega jo#
i umre za te!e& pa tek onda da poveruje# u njegovu lju!av. 2aista neprirodno i .udovi#no.
No 9ristova lju!av nije neprirodna nego nadprirodna& !ogovska. Njegova lju!av kao ni
(ela li.nost Njegova nikako se ne mo7e uokviriti u dve tri prirodne dimenzije. To je
izvanredno zapazio i osetio apostol 1avle& kad udivljen pi#e :3es(ima8
da !i mogli razumeti sa svima svetima #to je #irina i du7ina i du!ina i visina&
i poznati prete7niju od razuma lju!av 9ristovu. C:3es. J& 1BF
1rete7niju od razuma lju!av 9ristovu& .uje# li ti ovo Teodule= ju!av 9ristova ne mo7e
se razumom .ove.jim& pokvarenim i ozemljenim& razumeti niti dosegnuti. To isti apostol&
umuju)i po razumu ljudskom& na drugom mestu izja#njava ovako8
,edva ko umrije za pravednika? za do!roga mo7da !i se neko usudio umrijeti.
*li 4og pokazuje svoju lju!av k nama #to 9ristos jo# kad !ijasmo grje#ni(i umre za nas.
CAim. K& D5BF
* !a# u tome je !o7anska naslada8 7rtvovati se za onoga ko se ne nada 7rtvi od te!e& i
umreti za onoga ko te mrzi. To samo mo7e 4og& ili o!o7en .ovek& u koga se 4og uselio.
;udna je pti(a pelikan. 'na -rani svoje ti)e ri!i(ama iz vode dokle mo7e na)i ri!i(a. *
kad nije u stanju takvu -ranu doneti svojim mladun(ima ona razgriza svoju utro!u i krv
svoju daje de(i svojoj da se is-rane i 7iva ostanu. 1elikan ti(a oduvek je !ila simvol
9rista. +ada je sve dao #to je imao za svoje verne i lju!ljene& >ospod im je najzad
ponudio svoje telo i svoju krv& da i- du-ovno na-rani i k prestolu ve.noga 7ivota privede.
Divna je 7ivotinja jagnje. @ta ima divnije& krotkije i nezlo!nije= U panteonima
mnogo!o7a.ki- naroda na)i )e# o!ogotvorene sve 7ivotinje jake& lukave nasilne i
krvo7edne. Na)i )e# slonove i lavove& krokodile i zmije& !ikove i jar(e& sove i kop(e&
majmune i vukove 5 sve& nigde jagnje. 2aista ovo je za razmi#ljanje. ,er jagnjetom je
nazvat "in 4o7ji& $esija. ,agnje ne u!ija a !iva u!ijeno. "'ta( la7i i krvnik ljudski od
iskoni" po!unio je ljude da o!o7avaju sve one jake lukave nasilne 7ivotinje& koje u!ijaju
druge. * jagnje ne zna ni za lukavstvo niti za nasilje. Ni la7i ni nasilja nema u jagnjetu.
2!og toga onaj "trvinar nije nikada vnu#io ljudima pomisao& da jagnje proglase !ogom
niti da igde u svetu podignu -ram jagnjetu? majmunima da& krokodilima da& zmijama da&
kragujima da 5 svima samo ne jagnjetu. Nigde se u svetu nije jagnje o!o7avalo& i nigde u
svetu nije podignut -ram u .ast jagnjeta. 'd 9rista pak na ovamo -iljade i -iljade
-ramova podignuto je u .ast jagnjeta& ,agnjeta 4o7jeg. Aazru#eno je -iljade i -iljade
-ramova krvo7ednim 7ivotinjama u :vropi& *meri(i& *ustraliji i delom u *3ri(i i *ziji& a
-iljade i -iljade opet postrojeni u .ast ,agnjetovu. U -ri#)anskom svetu i nema drugog
-rama osim -ramova ,agnjetu. 1oslednje je postalo prvo a prvo poslednje.
"ve#teni(i jevrejski posvednevno su klali 7rtvene jaganj(e& vekovima i vekovima. ,edva
su prali ruke "do lakata" od krvi jagnje)e. 6zve7!ani u klanju jaganja(a oni su se ostrvili
!ili i na sve one do!re ljude koji su !ili sli.ni jaganj(ima. Tako su oni po!ili skoro sve
svoje proroke& velike i male i !ez!rojne pravednike. 'tuda re. >ospodnja8 1rorok ne
mo7e poginuti izvan ,erusalima& tj. izvan one kasapni(e& gde su izve7!ani kasapi !ili
sve#teni(i. Tu je i 9ristos morao poginuti& i od isti- kasapa.
2nao je 'n to potpuno jasno. 2ato je 7urio poslednji- dana pred smrt da iska7e sve #to je
potre!no& da u.ini sve& da predska7e sve& da dade sve& i da !ude spreman na poslednju i
vr-ovnu 7rtvu 5 na davanje svoje krvi& se!e samoga.
2!og toga& poslednje no)i na zemlji 'n vr#i prvu iturgiju u istoriji sveta. U na#e vreme
posvednevno se vr#e u 9ristovo ime -iljade liturgija u svetu& ali mi govorimo o onoj
prvoj liturgiji na onaj prvi 0eliki ;etvrtak u gorni(i ,erusalimskoj8 'n je !io prinositelj
7rtve i 7rtva i -ram.
6 kad do%e .as& sjede za trpezu& i dvanaest apostola s njim.
6 re.e im8 vrlo sam 7eleo da ovu pas-u jedem s vama prije nego postradam.
1rovi%a 'n& ,asnozritelj& da mu te no)i predstoji stradanje. 2na 'n da *d klju.a i
nesvesne sluge *da u Davidovu gradu di#u ognjenom mr7njom protiv Njega. 6 satana i
jevrejske stare#ine -o)e samo jedno pa jedno8 da Njega u!iju. "mrtonos(i 7ele smrt
/ivotodav(u? vu(i i zmije o!zinuli su ve) svojim smradnim .eljustima ,agnje 4o7ije.
Na#li su se!i jednomi#ljenika i agenta .ak i u jednom od dvanaest apostola. ,evreji i
%avoli -o)e smrt Njegovu iz dva razna razloga8 ,evreji -o)e da ga u!iju& da ga ne !i !ilo
vi#e me%u njima te da im ne smeta& a %avoli -o)e da 'n !ude u!ijen& da !i du#u Njegovu
imali kod se!e& pod svojom vla#)u& kao i sve ostale du#e& pre Njega. 6 tako po
intelektualnom ra.unu mra.ni- sila i nji-ovi- agenata u .ove.jem o!liku smrt Njegova
ima da !ude korisna i za jedne i za druge. Nisu ni sanjali kako )e vi#a $atematika 4o7ja
da izigra nji-ovu !ukvarsku aritmetiku.
6 kad je%a-u uze 6sus -le! i !lagosloviv#i prelomi ga i dade im& i re.e8 primite jedite ovo
je tijelo moje.
6 uze .a#u i dav#i -valu dade im govore)i8 pijte iz nje svi& jer je ovo krv moja novoga
zavjeta koja )e se proliti za mnoge radi otpu#tenja grije-a.
6 .udo i lju!av.
6 nije toliko stvar .uda koliko lju!avi.
2a jereti.ke !ogoslove i nadmene 3iloso3e 2apada naravno .udo je ovde glavno pitanje.
+ako to da -le! postane telo a vino krv 9ristova= +ao da svaki dan -le! i vino ne postaju
u nama telo i krv na#a. *li to je& vele oni& po pro(esu prirodnomH +ao to!o7 da je taj
pro(es sam od se!e a ne od 4oga. "vojom re.ju 4og je uredio& da zu!i& jezik& stomak i
stoma.ne kiseline pretvaraju -le! u telo i vino u krv na#u. To je posredan put delanja
Tvor.eva. *li Tvora( mo7e dejstvovati neposredno re.ju "vojom& i neposredno i trenutno
svr#iti onaj posao koji stomak svr#ava dugo i tromo. ,er je ja.a re. 4o7ja od stomaka. ,er
je i stomak proizvod jedne re.i 4o7je. 9ristos je i !ez jedne re.i& nego samo pomi#lju&
pretvorio #est sudova vode u vino u +ani >alilejskoj. 'vde& na iturgiji& 'n re.ju
imenuje -le! "vojim telom i vino "vojom krvlju. Tamo u +ani i !ez re.i i !ez dodira&
samo jednom pomi#lju? ovde pak upotre!ljuje i dodir rukama& i re.& i za-valnost '(u
ne!esnom. No te#ko je prepirati se sa zamrzlim mozgovima jereti.ki- !ogoslova i sa
judaiziranim 3iloso3ima 2apada. ,er su svi jereti(i i judej(i gotovi da se poslu7e u!istvom
neprijatelja koga ne mogu da po!ede ni razumom niti& jo# manje lju!avlju.
+rv se stvara i od druge -rane& ali 6sus je iza!rao dve naj.istije jestivne stvari da
predstavljaju Njegovo telo i krv& p#eni(u i vinovu lozu. '!e ove tvari uspevaju na
su-otnim i uzvi#enim mestima i potre!uju mnogo sun.ane svetlosti a malo vlage. +ao
slika posta i molitve.
$i smo znali mnoge mona-e oko ,erusalima i u "vetoj >ori& koji su se kroz dugi niz
godina 5 ponekad i po trideset i pedeset godina 5 -ranili isklju.ivo suvim -le!om i ne#to
vinom& i !ili su u du!okoj starosti zdravi& .ili& veseli& proslavljuju)i 4oga danono)no. U
sr!skoj narodnoj poeziji ni#ta nije tako ne7no opevano kao "!jeli(a p#eni(a i vinova
lozi(a". Niti se kod "r!a i#ta vi#e po#tuje od -le!a i vina. ,er se smatra za veliki gre-
jednu mrvu -le!a pogaziti i jednu kap vina prosuti na ne.isto mesto. "ve je to u svesnoj
vezi sa 9ristovom 7rtvom lju!avi& sa 9ristovom iturgijom.
,er tu je posredi glavno lju!av& koja po#to je dala sve svoje daje najzad i se!e. To je
glavno i osnovno? ve#tastvo je drugozna.ajno.
1elikan kad nije u stanju i#ta vi#e dati svojim gladnim mladun(ima& razdire svoju utro!u i
daje im svoju krv& ne misle)i o svojoj smrti. Ne misle)i o svojoj smrti& Teodule& nego o
7ivotu svoji- lju!ljeni- .eda.
2aista vam ka7em8 jedan od vas izda)e me.
6zdaja 5 kao grom ispod vedrog sun.anog ne!a lju!aviH +ao kad se zmija sagleda u
!istrom izvoru.
Da nisam ja= Da nisam ja& >ospode= pita-u apostoli nesigurni sami- se!e na du!ini
7ivota na koju i- je navezao U.itelj.
Da nisam ja& Aavi= upita i ,uda izdajnik.
Ti re.e& odgovori mu 6sus.
*li te#ko onom .ovjeku koji izda "ina .ovje.ijega? !olje !i mu !ilo da se nije rodio.
No ni ta stra#na opomena nije izmenila sr(e ,udino. Trideset sre!rnika njemu su !ili miliji
od 4oga. Njegov pomra.eni um nije mogao izvesti ni najo!i.niji ra.un. $i ne znamo
koliko je zna.ilo onda#nji- trideset sre!rnika& ali uzev#i u naj!olju ruku oni su mu mogli
osigurati u7ivanje za jednu stotinu dana. U.itelj njegov o!e)ao mu je dati kao i drugim
vernim ne stotinu dana nego stotinu -iljada godina& i ne samo toliko& nego svu neizmerivu
ve.nost rajskog !lagostanja. *li& mislio je on& na to tre!a .ekati a ovo je odma- i u
gotovu. 'dma- i u gotovu 5 tom muzikom napunjavao je satana du#u njegovu. 2ato on i
pru7i ruku i primi iz ruku 6susovi- zalogaj umo.en u so. 6 po zalogaju tada u%e sotona u
njega.
Tada mu re.e 6sus8 @ta .ini#& .ini !r7e.
* on uzev#i zalogaj? odma- izi%e. * !je#e no). No) oko njega& i no) u njemu. 2alud se
U.itelj ponizi te se sa7e i opra mu noge? zalud i pru7eni zalogaj -le!a kao znak lju!avi 5
u njemu se .ulo samo zve(kanje prokletoga sre!ra i #aptanje %avola da ide kamo je
po#ao. Noge oprane ali sr(e prljavo. 6 oni koji su ga sre!rom platili za izdaju prali su
svaki .as ruke "do lakata" ali sr(e im je !ilo kao gro! pun mrtva.ki- kostiju i smrada.
2aista& Teodule& kako ,uda primi samo zalogaj -le!a ali se .a#e ne dota.e niti se pri.esti
krvlju 9ristovom. * >ospod je jasno rekao8 *ko ne jedete tijela sina .ovje.ijega i ne
pijete krvi njegove& ne)ete imati 7ivota u se!i.
Neke jereti.ke (rkve do dana#njeg dana ne daju svojim vernim krvi 9ristove nego im
daju samo zalogaj i to nekvasan i neslan CjevrejskiF. Takvim pri.e#)em pri.estio se samo
,uda izdajnik& dok su se ostali apostoli pri.estili punim pri.e#)em& telom i krvlju. 'vakvo
apostolsko pri.e#)e strogo dr7i (rkva pravoslavna& i pri.e#)uje svoje verne od pamtiveka
u o!a vida& po zapovesti 9ristovoj i po praksi na onoj prvoj iturgiji. 2!og oni- jeretika&
koji uskra)uju narodu da se pri.e#)uju krvlju >ospodnjom& i rekao je >ospod apostolima8
pijte iz nje svi. +ad im je prelomio i razdelio -le! nije izgovorio tu re. "svi"& nego je
samo rekao8 "Uzmite& jedite& ovo je tijelo moje." No kad im je potom pru7io .a#u& rekao
je8 "pijte iz nje svi". 2a#to 6sus u prvom slu.aju ne izgovara re. svi a u drugom izgovara
tu re.= 2ato #to vidoviti >ospod& proziru)i u !udu)nost& video je da )e se u (rkvi
Njegovoj javiti ova sa!lazan& da sve#teni(i u nekim zemljama uskrate narodu pri.e#)e u
o!a vida i da mu daju samo -le! ali ne i vino& i time zatvaraju narodu vrata 7ivota
ve.noga. ,er ko mo7e poni#titi re. 9ristovu i nadati se 7ivotu ve.nom= "a stra-om i
trepetom isto.na pravoslavna (rkva prima re. "pasitelja sveta8 +oji jede moje tijelo i pije
moju krv ima 7ivot vje.ni i ja )u ga vaskrsnuti u poslednji dan. 1rima tu svetu re. i u
praksi je izvr#uje pri.e#)uju)i sav narod telom i krvlju Njegovom& onako kako je i 'n
pri.estio "voje apostole na onoj prvoj i tipi.noj iturgiji& i kako je sam >ospod do(nije&
po vaskrsenju& javio velikom apostolu 1avlu kako se tre!a pri.e#)ivati. C6 +or. 11& 2JF
6zuzev ti(e pelikana& i svaka majka koja doji .edo svoje& simvol je 9ristove lju!avi i
9ristove 7rtve. ,er doje)i dete mlekom iz grudi svoji-& majka ga -rani svojim telom i
svojom krvlju& po#to je u mleku i telo krv. 2ato kadgod vidi# majku kako doji dete svoje
5 majku a ne najamni(u 5 znaj& da vidi# sliku iturgije 9ristove& naravno u smislu uskom
i ograni.enom. ,er 9ristos dade se!e ne za jednoga .oveka nego za milione i milione
ljudi& .ak i za nepravednike i gre#nike. Dade se!e pravednima za -ranu a gre#nima za lek?
svima pak& da !i svi li.ili na Njega& kao de(a na roditelja svoga& kako !i i- angeli Njegovi
raspoznali na kapiji (arstva ne!esnoga i pustili unutra k Njemu.
' kad !i svaki znao da 9ristos ima ve)u lju!av prema njemu& daleko ve)u negoli njegova
majkaH ,er majka kad ga je dojila davala mu je ne#to od se!e i iz se!e& i to jedan deo
samo& a 9ristos 7rtvuje za nj (eloga se!e 5 (eloga do poslednjeg da-a i do poslednje kapi
krvi. $aterinska lju!av je samo !ledi simvol 9ristove lju!avi. 1o znal(ima jezika
iturgija zna.i 'p#te delo. To jest8 Delo 9ristove lju!avi va7i uop#te za sve ljude& koji tu
lju!av pri-vataju i lju!avlju na nju odgovaraju. Ne op#ta misao& niti op#ta ideja& nego
'p#te delo. ,er 9ristova lju!av prema gre#nom i nepravednom rodu ljudskom
posvedo.ena je delom krajnjeg po7rtvovanja i davanja se!e (eloga& telom i krvlju. 6z
daleke davnine provideo je 6saija 9rista kao 7rtveno jagnje i opisao ovim re.ima8 $u.en
!i i zlostavljan& ali ne otvori usta svoji-. +ao jagnje na zaklanje vo%en !i& i kao ov(a pred
onijem koji je stri7e ne otvori usta svoji-. C6saija& KJ& DF 4a# kao milokrvno jagnje. "amo
ne o!i.no jagnje& nego ,agnje 4o7je sa !o7anskom sve#)u& !o7anskom slo!odom i
!o7anskom lju!avi.
"veti "imeon Novi 4ogoslov govori& da smirenje predstavlja noge a lju!av glavu svi-
vrlina. 've dve glavne vrline dr7e (elo telo svi- ostali- vrlina. C"lovo& 22F "veti "imeon
se tome nau.io svakako od Tajne ve.ere& na kojoj se 6sus ponizio dotle da je oprao noge
svojim u.eni(ima& i na kojoj se uzvisio do vr-a ne!esa svojom !esmrtnom iturgijom
lju!avi. Da i mi jedan drugoga peremo a ne prljamo& i da jedan drugoga volimo a ne
mrzimo.
'd onoga prvog 0elikog ;etvrtka i od one prve iturgije u gorni(i ,erusalimskoj
iturgija je postala sr(e svi- molitveni- !ogoslu7enja pravoslavne (rkve& a sr(e iturgije&
sr(e sr(a& prino#enje "veti- Darova& tela i krvi 9ristove. 2ato kad .uje# da sve#tenik u
oltaru proiznosi i ponavlja istovetne re.i 9ristove sa one prve iturgije8 "1rimite jadite&
sie jest tjelo moje" i opet dalje8 "1ijte od neja vsi& sie jest krov moja novago zavjeta"
uzda-ni i pokloni se s !lagodarno#)u 9ristu #to i te!e nije za!oravio& nego te poziva na
svoju Trpezu& da te na-rani i napoji najskupljim jelom za kakvo je ikad u-o .ove.je .ulo.
Ne ispituj& nego divi se. Ne od!ijaj nego pri%i i primi s !lagodarno#)u. ,er ako od!ije#&
'n ne)e !iti s to!om na zemlji ni ti sa Njim na ne!u. *ko li ga primi# u se!e s lju!avlju&
ne)e ti smrt nauditi i !i)e# primljen za Njegovu ne!esnu trpezu& gde )e# se sa angelima i
svima pravedni(ima ve.no nasla%ivati nekoga novoga i jo# tajanstvenijeg jela i pi)a.
C$atej& 2E& 29F
* kad 6sus zavr#i Tajnu ve.eru& re.e u.eni(ima8
Dje.i(e& jo# sam malo s vama... Novu vam zapovijest dajem da lju!ite jedan drugoga kao
#to ja vas lju!i-& da se i vi lju!ite me%u so!om.
1o tome )e svi poznati da ste moji u.eni(i ako imadnete lju!av me%u so!om.
'n im govori dje.i(e? oslovljava i- roditeljskom re.ju lju!avi. Dje.i(e 5 iako su mu neki
od u.enika vr#nja(i po godinama& a neki mo7da i stariji. Tako je oslovio i onu krvoto.nu
7enu& jedva mla%u od se!e& k)eriH No ko mo7e Njemu !iti vr#njak& ili stariji od Njega& kad
je 'n rekao ,evrejima o svojoj starosti8 ",a sam prije nego se *vram rodio".
Novu vam& ka7e& zapovest dajem. +ako novu& kad im je toliko puta govorio o lju!avi=
Novom je naziva sada posle iturgije& po#to je dao se!e samoga njima kao 7ivotvorno
jelo i pi)e? po#to je dakle ranije re.i svoje o lju!avi sada potvrdio delom. Njegova 7rtva
za nji- pokazuje Njegovu lju!av u nesanjanoj i nenadma#noj slavi i krasoti. Aanije im je
govorio re.i o lju!avi& i preporu.ivao lju!av& i o!ja#njavao lju!av& a sada& prvi put sada&
'n izdaje zapovest o lju!avi. " autoritetom nesumnjivim z!og "voje 7rtve& "voje
iturgije.
1re 9rista svet nije znao za lju!av. Nezna!o7a.ki narodi izgovarali su tu re. ali u vezi
telesnoj& supru7anskoj& krvnoj i srodni.koj. "okratove i 1latonove re.i o lju!avi nisu
drugo do pesni.ka ma#tarija.
U +oranu se i ne spominje re. lju!av. $u-amed je znao samo za jednoga 4oga& uvek
udaljenog od ljudi& koji je .as pravedan& .as milostiv.
4uda je izneo svoju teoriju o nepotre!nosti i #tetnosti lju!avi& i mu.io se da i#.upa i samu
kli(u lju!avi prema ma .emu i ma kome na ne!u i na zemlji. 1o njemu& dokle god .ovek
!ude vezan lju!avlju !ilo za ljude& ili za !ogove& ili za stvari& dotle )e se du#a njegova
morati ponova javljati u raznim telima. * kada .ovek sasu#i i sam koren lju!avi u sr(u
svome& onda se ne)e vi#e ra%ati nego )e pre)i u Nirvanu& u Ne!i)e& u Ni#ta. To je jedina
sre)a& po u.enju >autame 4ude. 2ar te!e ne podilazi jeza& Teodule& od ove nesre)e koju
je indijski u.itelj nazivao sre)om=
No ne .udi se& #to su ljudi dolazili i na takve misli. +on(e nji-ovi- misli i mudrolija
dr7ao je u svojim rukama satana& .ovekomrza( i .ovekou!i(a. 'n je .inio ljude
vanse!nim? dr7i i do danas nezna!o7(e i !ez!o7(e. Tre!ao je da do%e neko ja.i od satane&
da oslo!odi ljude i povrati i- se!i& 4ogu i .istome razumu. Tre!ao je neko da si%e s ne!a
sa svetlo#)u istine i toplinom lju!avi& da ljudima o!asja razum i zagreje sr(a.
6 do#ao je. Do#ao je "pasitelj& o.ekivani i prore.eni $esija. $i o Njemu i govorimo
neprestano& Teodule& 'n je po!edio demone. 'n je otkrio ljudima tajne (arstva
ne!esnoga. 'n se (eo dao na 7rtvu iz poslu#nosti prema '(u svom ne!esnom i iz lju!avi
prema ljudima. 6 (eo se dao& telom i krvlju& i opet je (eo ostao.
1laton je umro od !olesti. Nije se 7rtvovao ni za koga. 4uda je umro u starosti progutav#i
slu.ajno nekakvu kost. Ni on se nije 7rtvovao ni za koga. $u-amed je umro od starosti.
Ni on nije 7rtvovao 7ivot svoj ni za koga. 'd 1latona nije ostalo ni#ta. 'd 4ude je ostao
jedan zu!& koji se i sada .uva na ostrvu <ejlonu. 'd $u-ameda je ostala samo jedna
dlaka iz !rade& koja se smatra na Ia!i za svetinju.
9ristos se 7rtvovao sav za sve& i ostao je sav. +o daje malo& prima malo. +o daje mnogo
prima mnogo. +o 7rtvuje sve& do!ija sve. 9ristos je dao sve& i "voje i "e!e& i do!io je.
Daje mi se svaka vlast na ne!u i na zemlji& posvedo.io je 'n posle 0askrsenja "vojim
vernim. $imo 9ristove vlasti ne mo7e niko ni 7iveti ni umreti? niti iz *da izi)i niti u Aaj
u)i. Neograni.ena i stra-ovita vlast. "re)a je za nas #to tu vlast nad nama nema vi#e onaj
mra.ni "trvinar& nego ;ovekolju!a( >ospod& koji je pokazao prema ljudima lju!av koja
prevazilazi razum.
3>.
Po'edi(elj
"edam te#ki- mora morile su ljudski rod& Teodule& od izganja *dama iz Aaja do 9rista.
"edam mora imale su vlast nad mnogim pokolenjima& i to su8
vlast neznanja&
vlast demona&
vlast prirode&
vlast tela&
vlast mr7nje&
vlast !olesti i
vlast smrti.
9ristos je doneo i ljudima darovao sedam po!eda i to su8
po!edu nad neznanjem&
po!edu nad demonima&
po!edu nad prirodom&
po!edu nad telom&
po!edu nad mr7njom&
po!edu nad !ole#)u i
po!edu nad smr)u.
'd postanja ljudi su uzdisali za ovim po!edama& ali mudra(i i u.itelji staroga sveta nisu
!ili u stanju nijednu zado!iti i .ove.anstvu darovati. Ni 3iloso3i jelinski& ni misti(i
persijski& ni .aro!ni(i egipatski& niti mudra(i indijski. Niko nikad i nigde od po.etka do
1o.etka& tj. od po.etka sveta do $esije& koji je se!e imenovao 1o.etkom.
9ristos je odneo sve po!ede& sa!rao sav plen i oslo!odio ro!lje od tame i tamni(e. +ao
#to vetar prosipa tre#njev (vet na p.ele da iz njega kupe med& tako je 'n prosuo ne!esne
darove i sve zado!ijene po!ede na ljude da iz nji- (rpe radost& sre)u i 7ivot ve.ni. 'n se
pokazao kao8
o!javitelj istine&
izgonitelj demona&
zapovednik prirode&
ukrotitelj tela&
savladatelj mr7nje&
is(elitelj !olesti i
vaskrsitelj mrtvi-.
"edmokratnu slo!odu darovao je >ospod 6sus ljudima& kao sun(e sa sedam jarki- i
lu.ezarni- mlazeva svetlosti& i to8
"lo!odu od la7i spojene s nasiljem&
"lo!odu od demona& nosiova la7i i nasilja&
"lo!odu od prirode& odre%ene da slu7i .oveku& no z!untovane protiv gre#nog .oveka&
"lo!odu od tela& kao organa du#e& i od telesni- strasti&
"lo!odu od mr7nje& nerazdvojne od se!i.nosti& pakosti i neznanja&
"lo!odu od !olesti& kao ne.eg neprirodnog i 4ogom ne7eljenog&
"lo!odu od smrti& najve)eg stra#ila za ljude.
"edmokratni stra- razvejao je >ospod iz ljudi& i to8
"tra- od mraka i nepoznavanja istine&
"tra- od zlo!ni- !o7anstava& demona&
"tra- od prirode i prirodni- sti-ija&
"tra- za telo kao to!o7njeg jedinog nosio(a 7ivota&
"tra- za svoju li.nost& roditeljku se!i.nosti i mr7nje&
"tra- od !olesti kao od !i.a demonskog? i
"tra- od smrti& i iznad svega posmrtnog !itisanja u mra.nome *du ili preseljenju du#e
.ove.ije u ni7a !i)a.
Cnesvr#enoF
r!%ki narod kao Teodul
Uvod
"r! to je jedino na(ionalno ime u :vropi .ije se zna.enje izgu!ilo. Nazivi ostali- naroda i
plemena evropski- ili su sasvim jasni ili polujasni. Naga%anja& da re. "r! dolazi od re.i
"ore!& ostaje samo naga%anje& i jedva verovatno. "vaka tajna !a# z!og toga je tajna #to
ima du!ok i skriven smisao& naj.e#)e idejni a ne spolja#nji. 6 srpsko ime je tajna& skrivena
i du!oka& kao i sva sud!a srpskoga naroda.
@to su zapadni narodi nazvali "r!e "er!i ili "ervi& to je do#lo od nji-ove jezi.ke
siroma#tine. 'ni nemaju r kao samoglasnik& pa su zato prinu%eni !ili da stave e pred r da
!i mogli izgovoriti. Na evropskoazijskom kontinentu samo 6ndijani imaju r kao
samoglasnik& a pored nji- jo# jedino "r!i. 6 re. "ora! mesto "r! morali su skovati drugi
narodi& koji nemaju samoglasno r u svome jeziku. Tako dakle ni "ora! ni "er! nego "r!.
'd 6ndije su prao(i "r!ski primili mnogo!rojne re.i& staroindijske i sanskritske. No
va7nije od toga jeste jo# vera u sud!u. 6ndijani ka7u +arma& Tur(i ka7u +ismet& "r!i ka7u
"ud!a. +arma je starija i od +ismeta i od "ud!e. 6ndijani u.e& da .oveku !iva sve po
+armi& tj. sve #to im se doga%a& do!ro ili zlo& doga%a im se prema nji-ovim ranijim
delima& pa .ak i po smrti !iva im onako kako su u pret-odnom 7ivotu zaslu7ili.
1. Najdu!lje verovanje srpskoga naroda jeste verovanje u sud!u. Ne u sud!u slepu nego u
sud!u promisaonu& plansku i pravednu. 6 u 4i!liji tako pi#e. +ad su sva jevrejska mu#ka
de(a u :giptu uni#tavana& po zapovesti 3araonovoj& $ojsej je spasen promislom 4o7jim.
To je sud!a. 2!og gre-a (ara Davida sin.i) mu umre. 6 to je sud!a. 2!og zasluga (ara
Davida& sin mu "olomon postaje veliki i slavan. 6 to je sud!a. 2!og izdaje prema (aru
Davidu *-ito3el& (arev doglavnik& isto kao i ,uda izdajnik 9ristov& ve#a se. 6 to je sud!a.
9ristos je rekao8 Ni jedan vra!a( ne pada !ez volje '(a va#eg ne!esnog. 6 jo# je rekao8
0ama su i vlasi na glavi iz!rojane. * za se!e je rekao8 Tako je pisano i tako je tre!alo& da
9ristos postrada i ustane iz mrtvi- tre)i dan. +a7e srpska poslovi(a8 Nema smrti !ez
su%ena dana. To .ini "r!e -ra!rim i neustra#ivim. Najdu!lje verovanje srpskoga naroda
jeste verovanje u sud!u.
2. @ta je to istorijska sud!a naroda& koju mnogi spominju !ez razmi#ljanja i s-vatanja= To
je dramati.na uloga pojedini- naroda prema planu 4o7jem& ali i prema zaslugama
svakoga naroda. 6storijska sud!a srpskoga naroda jasna je tek od Nemanje na ovamo& a to
zna.i samo jedna jedina desetina srpske istorije poznata nam je& a devet desetina
nepoznato. To jest& srpska istorija o(rtava se pred nama jasno tek za poslednji- BGG
godina. /upansko vreme do Nemanje predstavlja jedan prelaz kao iz "tarog 2aveta u
Novi.
J. To veoma ograni.eno znanje na#e istorije ima i jednu do!ru stranu. ,evreji& 6ndijani&
>r(i& Aimljani& +inezi znaju svoju pro#lost od nekoliko -iljada godina. To i- .ini gordim&
i to i- z!unjuje i uspavljuje. Naro.ito kr#tene narode& >rke i Aimljane. 'vi se -vale
svojim paganskim -erojima i 3iloso3ima isto kao i svojim -ri#)anskim sve(ima i
mu.eni(ima. 6 to i- dvoji& to i- z!unjuje i sla!i. $i "loveni znamo do!ro samo svoju
kr#tenu istoriju. Na#a paganska& pre-ri#)anska pro#lost je !ez jasno)e i !ez slave. "va
na#a slava je u periodu na#e kr#tene istorije. 1oslednji- BGG godina predstavlja za "r!e
jednu !esprimernu epopeju kristaliza(ije li.nog i na(ionalnog karaktera& epopeju truda&
!or!e& stradanja i slave. "ve u znaku krsta i slo!ode.
4. "ve u znaku krsta i slo!ode. U znaku krsta ozna.ava zavisnost od 4oga& u znaku
slo!ode ozna.ava nezavisnost od ljudi. ,o# u znaku krsta zna.i -oditi za 9ristom i !oriti
se za 9rista& a u znaku slo!ode zna.i oslo!a%ati se od strasti i svake moralne kvare7i. $i
ne ka7emo prosto krst i slo!oda nego .asni krst i zlatna slo!oda. Dakle& ne neki kriv krst
ili ma kakav zlo.ina.ki krst nego .asni krst& #to ozna.ava isklju.ivo 9ristov krst& niti ma
kakva slo!oda& jevtina& prljava& i nevaljala& nego zlatna& #to )e re)i skupa& .ista i svetla.
"rpska slo!oda !ila je uvek skupa& ali ne uvek .ista i svetla. +rsta# !arjak je srpski
!arjak. 1od njim se palo na +osovu& pod njim se oslo!odilo u Ustanku.
K. 'snovna i neprekidna linija srpske istorije za poslednji- BGG godina mo7e se izraziti sa
dve re.i "U/4* 9A6"TU. U ovom periodu vremena od osam stole)a srpski narod je
!io istinski Teodul& tj. 4o7ji sluga& ili 9ristodul& tj. 9ristov sluga& #to je jedno i isto.
E. Nikada ve)ina srpskoga naroda nije odstupala sa te osnovne linije& ali je odstupala
manjina. 'dstupali su ili pojedine stare#ine narodne z!og umne pomra.enosti ili pak
jedan manji deo naroda sa svojim stare#inama z!og moralne pokvarenosti.
2!og toga je sud!a tako jezivo !i.evala "r!e u mukama i patnjama kao malo koji narod&
izuzev jevrejskog& u istoriji roda ljudskog.
D. ;etiri stotine i trideset godina ro!ovali su ,evreji u $isiru pod 3araonima. 6sto toliko su
ro!ovali "r!i pod Tur(ima do oslo!o%enja& i to delimi.nog& pod +nezom $ilo#em.
Ao!ovanja pod *ustrijom i $a%arskom& pak& sli.na su ro!ovanjima ,evreja pod narodima
9ananskim.
B. Umna pomra.enost kod srpski- narodni- stare#ina u starije vreme i srpske takozvane
inteligen(ije u novije vreme dolazila je od !ezo!zirnog ga7enja jedne velike zapovesti
9ristove. Ta zapovest glasi8 *li me%u vama da ne !ude tako Ckao me%u nezna!o#(imaF&
nego koji -o)e da !ude ve)i me%u vama& neka vam slu7i& i koji -o)e da !ude me%u vama
prvi neka vam !ude sluga. C$at. 2G& 2E? uka 22& 2EF Drugom prilikom opet zapovedio je
svojima& da se ne otimaju o prva mesta& kao 3ariseji& nego neka sedaju na poslednje
mesto. ,er& veli& svaki koji se izdi7e& !i)e poni7en& a koji se poni7uje !i)e podignut.
Cuka& 14& 11F 'd svi- zapovesti >ospodnji-& "r!i su najradije i naj.e#)e gazili ovu
zapovest. 4or!a za prvenstvo me%utim donosila im je grado!itne poraze i udar(e. 6 posle
BGG godina iskustva i u.enja "r!i ni do danas nisu nau.ili tu jedino spasavaju)u za nji-
zapovest 9ristovu. 2ato i stoje svake de(enije ili dve pred grado!itnom stra-otom.
9. ,er koga 4og lju!i onoga i kara stoji napisano u "vetom 1ismu. "toji jo#8 6 !ije
svakoga sina kojega prima. 1ra#ljiv )ilim ne unosi se u ku)u& nego se prvo #i!a i od
pra#ine istrese pa onda unosi. Nije da 4og ne lju!i sve svoje stvorene narode& nego kao
#to je re.eno za apostola ,ovana da ga 6sus naro.ito lju!lja#e& tako 4og projavljuje svoju
lju!av oso!ito prema onima kojima daje velike zadatke u 7ivotu& u istorijskoj drami
ljudskoj. 6 kao #to je 9ristos odredio izvanredno veliki zadatak svome lju!ljenom u.eniku
svetom ,ovanu& tako je odredio veliki zadatak srpskom narodu& veliku misiju me%u !li7im
i daljim narodima.
1G. "vi !ogolju!(i i narodolju!(i !ili su u ovome 7ivotu veliki pa)eni(i. To 4i!lija
prejasno potvr%uje& iznose)i primer ,akova& ,osi3a& $ojseja& 6susa Navina& "amuila&
Davida& ,ova& svi- proroka i pravednika "taroga 2aveta. 6 sav Novi 2avet i sva istorija
(rkve potvr%uje to ne sa deset ili sto primera nego sa milionima. @ta je -ri#)anski
kalendar drugo nego spisak tipi.ni- pa)enika& ka7emo tipi.ni-& jer svaki kalendarski tip
pa)enika povla.i za so!om -iljade sli.ni- a ne zapisani- pa)enika za 4oga& za du#u i za
narod kroz poslednji- 2GGG godina.
11. 0eliki je pa)enik !io i Nemanja& za.etnik i po.etnik osmostoletne istorije srpske. *ko
jedan veliki .ovek nije pa)enik& on je avanturist& sli.an 4onaparti. Nemanja je !io
trostruki pa)enik8 za 9rista 4oga& za narod i za svoju du#u. 6 pre Nemanje !ilo je srpski-
7upana i svetitelja pa)enika. 4io je ;aslav i 0ojislav i 4odin& a naro.ito sveti ,ovan
0ladimir& svi pa)eni(i za narod& !io je sveti 1ro-or i sveti ,ovan 'sogovski i ,ovan
Ailski& pa)eni(i za svoju du#u. 6sto tako i sveta 1etka srpska& i ko zna koliko nji- uz ove
pa)enike. *li Nemanja je sve nji- ujedinio u se!i. 'n je !io trostruki pa)enik& i vaistinu
veliki pa)enik. *li zato i veliki po!ednik i !esmrtnik.
12. Ne zna se ko je ve)i8 Nemanja vladar ili "imeon monar-& niti "imeon mona- ili
"imeon miroto.ivi& niti onaj pre smrti ili ovaj posle smrti. Nekoliko ljudi u jednom
.oveku. Aatnik i dr7avnik& narodolju!a( i !ogolju!a(& !ogata# i u!ogi podvi7nik& svetski
.ovek i sveta(. "ava i "tevan& sinovi njegovi i 7ivotopis(i njegovi nisu ni malo
preuveli.ali !ogatu i mnogostruku li.nost svoga o(a. Dela i 3akta opravdavaju svaki
slavopoj Nemanji& i ne dozvoljavaju nad7iveti se re.ima. "amo jedna re. o!ja#njava
(elog Nemanju u svim njegovim projavama 5 Teodul #to zna.i sluga 4o7ji.
1J. ;udan je .ovek !io Nemanja8 'n je imao dva kr#tenja& dva imena& dva zvanja u
7ivotu svome& a po smrti dva gro!a. 1rvo je kr#ten po katoli.ki& potom kad je odrastao
od!a(io je to latinsko kr#tenje i krstio se po pravoslavnom zakonu. 2vao se kao vladar
Nemanja 5 po !i!lijskom imenu Ne-emija 5 a posle kao mona- zvao se "imeon. 4io je
vladar i ma.enosa(& a pod starost mona- i krstonosa(. 1rva gro!ni(a mu je !ila u
9ilandaru a potonja u "tudeni(i. 'n je koren svete loze Nemanji)a. 'stavio je posle se!e
ne samo krv u potom(ima svojim& nego ma. i krst kao program u slu7!i >ospodu. 4io je
on Teodul 5 sluga 4o7ji 5 i kao ma.enosa( i kao krstonosa(& i kao Nemanja i kao mona-
"imeon. ;ak i po smrti& kao miroto.ivi sveta(& ostao je sluga 4o7ji i pomo)nik narodni.
U njemu je sva du!oka istorija njegove dinastije kao i neizraziva sud!inska istorija
srpskoga naroda do danas.
14. 4io je Nemanja i gospodar& !io je i su7anj. Aatovao je sa !ra)om i sa ne!ra)om. 4orio
se sa pravovernim i krivovernim. U svojoj ro%enoj !ra)i imao je izdajnika. 1rotiv
pravoverni- >rka ratovao je za dr7avu i za na(ionalnu individualnost& tj. za srpsko ime&
koje su >r(i -teli utopiti u jelinizam z!og jednakosti vere. 1rotiv latinske i !ogoumilske
jeresi !orio se za pravu i .istu veru.
1K. +ad je Nemanja stigao da pored onoliki- ratova i !or!i sazida nekoliko velelepni-
(rkava= Darovao mu 4og istina dug vek& ali i on je 7urio& da i mirne dane upotre!i na
slu7!u 4ogu i na slavu 4oga i 4o7ji- sveta(a. Nije on zidao Pur%eve "tu!ove i "tudeni(u
tek onako radi ukrasa svoje zemlje niti pak da podra7ava >r(ima nego sve po zavetu u
mu.nim prilikama svoga 7ivota. Pur%eve "tu!ove podigao je po zavetu "vetom Por%u&
kad je !io !a.en od !ra)e u jamu kao negda !i!lijski ,osi3& a "tudeni(u po zavetu "vetoj
4ogorodi(i& kada je stajao pred te#kim ratom sa >r(ima. 6zvesno& da je sve ostale (rkve i
manastire kako po Aa#koj tako i oko +ur#umlije& podigao po nekom svom zavetu.
1E. "ve !or!e Nemanjine i svi (iljevi njegovi !ili su upu)eni na to& da ujedini srpski
narod i stvori jednu srpsku dr7avu. *li ne onaku lai.ku& kako to moderni istori.ari
tuma.e& tj. ne jedan lai.ki narod i ne jednu lai.ku dr7avu& nego narod -ristolju!ivi& koji )e
9ristu slu7iti& i dr7avu svetu& koja )e opet 9ristu slu7iti. "ve da slu7i 9ristu onako kako
je i on slu7io do svoga poslednjeg izdisaja na asuri u 9ilandaru. Njegov na(ionalizam je
-ri#)anski pravoslavni na(ionalizam i njegova dr7ava je Teodulska dr7ava. Tu svoju
osnovnu ideju on je zape.atio uvla.enjem ma.a u kori(e i smr)u pod krstom 9ristovim.
,er je ma. !ez krsta ni#ta& a krst po!edonosan i !ez ma.a& na kraju krajeva. Nemanja
nikad nije ni ratovao samim ma.em !ez krsta& #to svedo.e njegove zavetne (rkve.
1D. U op#tim linijama Nemanja je vodio svoj narod nasuprot dve jake sile 5 panjelinizmu
(arigradskom i panteokratiji rimskoj. 'n je samo& mo7da nesvesno i spontano ili
polusvesno& trasirao put !udu)nosti svoga naroda& ali je tre!ao da do%e "ava& njegov
najmla%i sin& da taj put potpuno prose.e i uravna& da kristalizira op#te ideje svoga
roditelja i prakti.no i- ostvari u jednoj savr#enoj unutarnjoj organiza(iji srpskoga naroda.
Tamo gde je osamdesetogodi#nji stara( Nemanja stao& tu je mladi mona- "ava nastavio&
dosledno i inteligentno do genijalnosti.
1B. "av pozitivan& prakti.an i konstruktivan do sr7i u kostima& kako samo mo7e !iti jedan
du-ovni .ovek& jedan jevan%elski doma)in& "ava je smislio kako da po!edi zlo do!rim.
+ako& dakle& da po!edi panjelinsku te7nju= 1omo)u samostalne narodne (rkve. 6 on je to
ostvario. "tuknuo je zauvek panjelinski #ovinizam& stvaranjem srpske samostalne (rkve&
nezavisne od <arigrada. * kako da po!edi interna(ionalnu papsku teokratiju u Aimu=
"tvaranjem teodulije 5 slu7!e 4ogu 5 usredsre%ene u li.nosti vladara.
19. +akva je razlika izme%u teokratije i teodulije= +ao izme%u nametnutog gospodara i
dragovoljnog sluge. Teokratija mo7e !iti dvojaka8 klerikalna Csve#teni.kaF i svetovnja.ka.
+lerikalna teokratija jedino je i poznata& i stra#no omrznuta u :vropi& a svetovnja.ka
teokratija poznata je u muslimanskom svetu& u kome je kali3 ili #ei3 ili #a- nosila(
!o7anske vlasti.1
2G. Teodulija je glavna karakteristika svi- srpski- vladara loze Nemanji)a. "Aa! 9rista
4oga" tako su se!e svi nazivali i potpisivali& po.ev od "tevana 1rvoven.anog do (ara
Uro#a. 6 ne samo Nemanji)i nego i vladari& kne7evi& despoti& vojvode i gospodari drugi-
loza i 3amilija tako su se!e& poput Nemanji)a& nazivali i potpisivali& kao knez azar&
despot Uglje#a& despot "tevan 0isoki& despot Pura% 4rankovi)& sultanija $ara& majka
*ngelina i drugi mnogo!rojni. "vi ra!i 9rista i 4oga& svi 5 teoduli& sluge 4o7ije. Tako i-
je sve "ava uputio& Nemanja svima primer dao& a du- 4o7ji na tom putu ukrepio.
21. ' ko da se stidi nazvati se slugom
6 slu7iti 4ogu s rado#)u& ne s tugom=
+ad se i "in 4o7ji iz o.evog krila&
>ospodar svi- tvari i ne!eski- sila&
"pustio na zemlju da ljudima slu7i
6 da primer slu7!e dragovoljne pru7i.
1reru#en u telo i u siroma-a&
"luga !ez odmora& sluga !ez preda-a&
'n i noge pere ri!arima znojne&
Na-rani& is(eli& pou.i !ez!rojne.
<ar (areva tako& a gre#ni(i kako=
Da do vlasti do%u& i to !rzo& lako&
Da se -vale vla#)u& da se nadimaju
6 da !li7njim svojim za vrat nogom staju 5
To je nji-ov program& to nji-ova svr-a&
/ivot im je (eo za sujetom trka.
' 6suse slavni& slu7!om proslavljeni&
"ve ljude na slu7!u .udesno pokreni.
+o god Te!i slu7i ne -vata ga r%a&
1un je Tvoje sile& pun je milosr%a.
2a (ara i kralja i svakoga smrtnoga
Najve)e je zvanje 5 ra!i 9rista 4oga.
22. "veti "ava je tako ustanovio i utvrdio da ar-iepiskop srpski !ude prvi sluga 9ristov u
.inu du-ovnom a kralj srpski prvi sluga 9ristov u .inu gra%anskom. * kad je ar-iepiskop
sluga 9ristov& to su sluge 9ristove i svi sve#teni(i& i kad je kralj sluga 9ristov& onda su
sluge 9ristove i svi .inovni(i& vojni i gra%anski. <ela jerar-ija du-ovna tre!a da slu7i
9ristu& i (ela jerar-ija vojna i (ivilna tre!a tako%e da slu7i 9ristu. Dakle ne samo (rkva
ima da stoji u slu7!i 9ristu nego i dr7ava& i to dr7ava nimalo manje nego (rkva& i kralj ni
malo manje nego ar-iepiskop. Teodulija je put i svr-a i (rkve i dr7ave podjednako.
2J. "ava je to sasvim jasno izrazio u /i.i prilikom krunisanja svoga !rata "tevana za
kralja sr!skog. U svojim !esedama tada on je neprestano isti(ao u li(e kralju& velika#ima i
narodu dve neo!orive stvarnosti8 prvo& da je vera jedini !lagosloveni temelj 7ivota li.nog
i 7ivota dru#tvenog i ure%enja dr7avnog? i drugo& da i kralj i svi velika#i i sav narod kao i
sve#tenstvo moraju slu7iti veri& odnosno 'sniva.u vere >ospodu 6susu 9ristu& "inu
4o7jem ,edinorodnom& kako !i i mi svi mogli !iti nazvani sinovima 4o7jim i u)i u
(arstvo ne!esno.
CAe. je naravno samo o veri pravoslavnoj& o veri .istoj i pravoj& apostolskoj i ota.koj& !ez
primese jereti.kog mudrovanja i klerikalnog politiziranja.F
24. 2a#to mudri "ava nije tada govorio kako tre!a urediti li.ni dom& i kraljevski dvor& i
organizovati dr7avu& i spremiti vojsku& i rasporediti poslove i du7nosti= 2a#to ne to& nego
samo o veri pa o veri= 2ato #to je vera istina& a istina je svetlost& a !ez svetlosti niti se vidi
put ni meta& niti se raspoznaje !rat od ne!rata& niti se zna dokle se do#lo i kuda se ide& niti
za#to se 7ivi& za#to se mre i kome se slu7i& niti ko )e i .ime )e nam se platiti na#a slu7!a.
6stina je prvo& glavno i osnovno& sve drugo samo so!om dolazi. * istina 5 to je 9ristovo
:vangelije& to je vera u 9rista. 1o re.i samoga 9rista8 ,a sam svetlost svijetu& ko ide za
mnom ne)e -oditi po tami. 'd tada pa za navek "r!in je ostao istinolju!iv i 9ristolju!iv&
#to je jedno i isto. +oji narod u svetu tako neskriveno i neli(emerno govori istinu i voli
istinu= 'd tada pa za navek srpski vladari nazvati su 9ristolju!ivim& #to )e re)i
istinolju!ivim. De(a i sluge istine.
2K. "avi Nemanjinom& podvi7niku i mona-u svetogorskom& !ilo je najvi#e stalo do toga&
da otvori o.i svome narodu te da vidi stvarnost onoga sveta& du-ovnoga i !esmrtnoga&
prema kome se mora orijentisati i ure%ivati u svima ra!otama ovaj svet telesni& prolazni i
smrtni. 'naj svet& to je (arstvo ne!esno& kome se on privezao u svojoj sedamnaestoj
godini i za koje se on jo# toliko godina trudio da ga upozna do savr#ene nesumnjivosti i
povesnosti. Tome (arstvu ne!esnom on je posle kao (rkveni stare#ina i 7arki rodolju!
-teo privoleti i privesti (eo svoj narod. ,er to je osnovno i glavno& a sve drugo se kao
uzgredi(a i sporedi(a dodaje onima koji priznaju (arstvo ne!esno i njemu se privole. Na
dvesta godina pre kneza azara u +ru#ev(u "ava i Nemanja& mladost srpska i starost
srpska& privoleli su se (arstvu ne!esnom. To je sud!onosna prekretni(a u 7ivotu svakog
-ri#)anina i svakog -ri#)anskog naroda& naime8 -o)e li se privoleti (arstvu ne!esnome ili
(arstvu zemaljskome. To je sud!onosno !ilo u vreme Nemanje i "ave za srpski narod i
svu njegovu do(niju istoriju do danas.
2E. 0eran sluga& veran je doma)in. +o je veran u malome& veran je i u velikome& i !i)e
po-valjen od gospodara svoga. To je istina evangelska. "veti "ava !io je veran sluga u
"vetoj >ori& pa veran 5 i doma)in u 9ilandaru. 4io veran sluga >ospodnji "r!iji& pa i
veran doma)in u srpskome rodu& naj!olji "r!in sluga i doma)in #to ga je za!ele7ila
srpska istorija. 2a vrednog a !ezdetnog doma)ina ka7u "r!i8 trudi se i znoji kao da ima
deset sinova. "ava mona- trudi se i znoji se oko miliona "r!a kao da su sve njegova
ro%ena de(a& kao njegovi sinovi i k)eri. Nije !ilo posla ni du-ovnog ni prakti.nog& ni
pose!nog ni narodnog& ni (rkvenog ni dr7avnog& koji se njega ne !i ti(ao i u koji on ne !i
ulazio kao pomo)nik i savetnik. Najtrudolju!iviji sluga 9ristov i narodni& "ava je !io
naj!ri7niji doma)in u srpskome rodu. 0eran sled!enik i podra7atelj >ospoda svoga 6susa.
2D. "avr#eni doma)in kao savr#en sluga& to je primer i zavet "vetoga "ave srpskome
narodu. ' nekakvome gospodstvu kod njega nema ni spomena. 6 na re.i i na delu& od
po.etka do kraja& on je !io sluga sa doma)inskim du-om. 2nao je on da je ljudski vek
kratak i da je dat ne radi gospodarenja nego radi slu7enja. 4ez!rojne narodne pri.e i
legende o "vetome "avi& koji svud sti7e da svakome .oveku pomogne nisu neistinite.
'ne slikaju pravi karakter ovog du-ovnog roditelja srpskog naroda kao najve)eg slugu 5
doma)ina u istoriji srpskoj.
2B. 1o svojoj slu7!i !ogu i narodu& po svome doma)inskom du-u& "ava je !io "r!in
naj!li7i 9ristu >ospodu. "luga doma)in i doma)in sluga 5 istinski Teodul. Teodulija je
!io (eo njegov zemni vek& Teodulija 5 najjasniji primer i najre.itiji amanet njegov svome
rodu. Taj primer i amanet ostavio je on svemu srpskome narodu i narodnim stare#inama
od prvi- do poslednji-. 6 nije uzalud. "avin primer i amanet !io je kao zdravo seme
!a.eno na plodnu zemlju& te je kroz sve vekove do danas donosilo !ogatu 7etvu 4ogu za
(arstvo ne!esno. * njegov primer i amanet mo7e se izre)i jednom re.ju 5 Teodulija ili
slu7!a 4ogu.
29. "rpska istorija ne zna za !or!u izme%u (rkve i dr7ave. Takve !or!e nema& nego
krvavi ratovi ispunili su istoriju zapadni- naroda. ;ime se da o!jasniti ono prvo a .ime
ovo drugo= 'no prvo Teodulijom a ovo drugo Teokratijom. Uzmimo za primer dva mirna
vola& kako& upregnuti u isti jaram& vuku ista kola i slu7e istom doma)inu. To je Teodulija.
'nda uzmimo dva vola raz!e#njena jedan na drugog& tako da se .as levak izvu.e iz jarma
i !ode svoga druga de#njaka teraju)i ga da on sam vu.e kola& .as opet de#njak to .ini sa
svojim drugom levakom. To je teokratija8 rat (rkve protiv dr7ave i rat dr7ave protiv
(rkve& rat pape protiv kraljeva i rat kraljeva protiv pape. Nijedan vo nije -teo da
ujarmljen slu7i Doma)inu& svaki je od nji- -teo da igra ulogu Doma)ina& i da tera svoga
druga u jarmu. 2ato su Doma)inova kola ostala uko.ena a njiva neo!delna i najzad sva
zarasla u korov. Tako na 2apadu.
JG. "avina je misao !ila da tre!a o!a vola upregnuti u jaram& da podjednako slu7e
Doma)inu. 6 (rkvu i dr7avu. To je !i!lijska misao 5 upravo zapovest 4o7ja i u "tarom i u
Novom 2avetu. 1salmist razmatra svu zemlju i sve #to je na zemlji& pa zadivljen govori
4ogu8 "ve slu7i Te!i. C1s. 119& 91.F @ta je .ovek& da on jedini .ini izuzetak= 2ar leptiri i
pti(e& i vetrovi i gromovi& da slu7e "tvoritelju Doma)inu svome a .ovek da ne slu7i= To
mora da je do#lo od nekog pomra.enja uma i od neke zloko!ne pogre#ke u sr(u. '3i(iri u
dvoru kne7evskom s ponosom govore8 mi smo na slu7!i kod kneza. * #ta je jedan smrtni
knez prema !esmrtnom i svesilnom <aru ne!a i zemlje& i to jo# Tvor(u i '(u svome=
2aista& samo suma#ed#i i od satane dirigovani ljudi mogu smatrati za .ast da slu7e
jednome knezu a za stid i poni7enje da slu7e >ospodu 4ogu. +oliko sutra oni )e le7ati
mrtvi& gro! do gro!a& sa svojim knezom i u trule7i raspadati se& a 4og )e ve.no 7iveti i
(arovati. *li nji-ova kratkovidost da ovo vide ve)a je od kratkovidosti insekata& zaista
pora7avaju)a.
J1. 'ni predstavljaju uspe- zlo!nog satane. 'ni pretstavljaju i poraz 4o7ji& poraz 'noga
#to i- je stvorio. *j& kakva o.ajna ko! za jednoga .oveka8 pretstavljati uspe- %avola a
poraz 4ogaH 2ato i- Tvora( nji-ov !ez milosti a po pravdi satire i uni#tava. +ao kad !i
jedan ota( odgajio sinove a oni se odmetnuli u -ajduke& pa sa svojim -aram!a#om C.itaj
ovde8 satanomF napadali mu.ki na dom o(a svoga i na njegovu mirnu .eljad. +o ne slu7i
4ogu& taj neiz!e7no slu7i %avolu& supostatu 4o7jem. 2ar je dakle stid slu7iti 4ogu= 2aista
jeste stid& ali samo za one koji propadaju& ali ne za one koji se spasavaju.
J2. U "tarom 2avetu govori se o narodu izrailjskom& od 4oga iza!ranog da 4ogu slu7i&
jedini izme%u svi- naroda koji su %avolima i %avolskim idolima slu7ili. ,er jedna slu7!a
ljudima ne gine8 ili slu7iti 4ogu ili %avolu. "amo #to 4og slu7!u se!i naziva slu7!om& a
la7ljivi %avo naziva slu7!u se!i gospodstvom i u7ivanjem. 6 taj iz!rani narod izrailjski
-ramao je na o!e noge kroz -iljadu godina& slu7e)i .as !ogu .as %avolu. "vi prao(i& o(i&
pravedni(i i proro(i pozivali su narod na slu7!u jedinome 4ogu& ali su .esto preovla%ivali
%avolovi la7ni proro(i i odvla.ili narod na slu7!u %avolu. 1remda %avo nikad ne govori o
slu7!i ni 4ogu ni se!i& nego o gospodovanju i u7ivanju u ovome veku& on ni o .em
drugom ne misli nego da podjarmi ljude se!i na groznu slu7!u. ,er je on la7a i ota( la7i.
JJ. Novi 2avet pak po prevas-odstvu je Ustav slu7!e 4ogu& sveto& savr#eno i
!eskompromisno. 6 "in .ove.ji nije do#ao da mu slu7e nego da slu7i. "lu7io je .ak i 'naj&
koji je Doma)in sveta& >ospod 6sus 9ristos& slu7ili su i njegovi apostoli i svi pravi
sled!eni(i& slu7ili 4ogu do poslednjeg da-a i izda-a& od onda do dana#njeg dana. 1a kada
"in 4oga 7ivoga nije se stideo slu7!e '(u svome ne!esnom& kako da se ljudi stide te
slu7!e i pri-vataju la7no o!e)anje satanino o gospodovanju i u7ivanju u ovome svetu=
1osle dugog i predugog kole!anja izme%u slu7!e 4ogu ili %avolu& iz!rani narod izrailjski
na kraju privoleo se potpuno %avolu& izdao je 4oga i raspeo $esiju& "ina 4o7jega. 1ravo
im je rekao 6sus8 0a# je ota( %avo i slasti o(a svojega -o)ete da .inite& on je krvnik ljudski
od po.etka i ne stoji na istini& jer nema istine u njemu& kad govori la7i svoje govori& jer je
on la7a i ota( la7i. Tako je zavr#ena misija iz!ranog naroda izrailjskog& potpunim i
svesnim odstupanjem od slu7!e 4ogu i stavljanjem na raspolaganje satani& kome taj
narod i do danas slu7i. ,er niko od ljudi ne mo7e da ne slu7i !ilo 4ogu !ilo %avolu. 0ek
ljudski jeste vek slu7!e.
J4. "ve je to znao na# mudri ota( "ava. 6 !olje od nas znao je on& da je ovaj 7ivotni rok na
zemlji dat ljudima radi slu7!e a ne radi gospodovanja& pre7ivanja i u7ivanja. 2!og toga se
pokorio neminovnom i neiz!e7nom& tj. slu7enju. *li on je jo# znao da slu7enje mo7e !iti
dvojako& ili 4ogu ili satani. 2ato se on svom snagom trudio da to.ak svukolike energije
svoga naroda& kao i svoje li.ne& okrene na slu7enje 4ogu. 6 jo#& povr- svega& da i dr7avu&
isto kao i (rkvu stavi u aktivno& neumorno i dragovoljno slu7enje 4ogu. Na taj na.in on je
ostvario u srpskom narodu potpunu i savr#enu Teoduliju& tj. !ogoslu7enje& a iz!egao
zapadnu anomaliju& po kojoj je (rkva to!o7 sama du7na slu7iti 4ogu& ali ne i dr7ava& papa
ali ne i kralj& sve#tenik ali ne i gra%anin i vojnik.
JK. >de god se (rkva odelila od dr7ave tu je !olesno stanje ili (rkve ili dr7ave ili o!oje.
Aazdeljena (rkva i dr7ava 5 to zna.i slu7enje dvama raznim gospodarima. * po#to postoji
samo jedan jedini pravi gospodar kome se mo7e svesno i po#teno slu7iti& tj. >ospod 4og&
zna.i da jedna od zava%eni- i razdeljeni- ustanova& !ilo (rkva ili dr7ava& mora da slu7i
protivniku 4o7jemu& %avolu. Aazdor& sva%a i rat izme%u (rkve i dr7ave sramoti istoriju
zapadni- kr#teni- naroda za poslednji- -iljadu godina. ;as je (rkva !ila u slu7!i
protivnika 4o7ji- z!og svoje teokratije& .as opet dr7ava z!og svoje autokratije& .as ona
prva z!og klerikalizma& tj. potpunog odri(anja slu7enja 4ogu. Ne po razumu nego po
zlo!i zava%eni- strana. * zlo!a pomra.uje razum& z!og .ega i stoji u "vetom 1ismu
opomena8 ;uvaj se da ti zlo!a ne pomra.i razum.
JE. 'd svi- ti- anomalija i u7asa sv. "ava je spasao svoj narod ustanovljenjem Teodulije
kao puta i (ilja (rkve i dr7ave. Ne !i to on lako izveo& da mu se ota( Nemanja nije
zamona#io i da mu !rat ro%eni nije !io kralj. "am 4og je tako opredelio& da se na jednoj
istorijskoj prekretni(i srpske istorije na%u dva !rata kao narodne vo%e& jedan kao du-ovni
a drugi kao svetovni poglavar& ar-iepiskop "ava i kralj "tevan. Neo!i.na sli.nost sa
jednom sud!onosnom prekretni(om u istoriji izrailjskog naroda& kada su se na .elu toga
naroda& po 4o7joj zapovesti& na#la dva !rata& $ojsej i *ron. ,er ko )e razumeti .oveka i
pomo)i !olje nego ro%eni !rat= +ralj "tevan kao vladar takmi.io se u slu7!i 4ogu sa
svojim !ratom du-ovnikom i trudio se da u veroispovesti ne izostane iza njega. $o)ni
Nemanja pak svojim mona#enjem u starosti zape.atio je tim .inom svoje privolenje
(arstvu ne!esnom& k ne!u upravio du- svoji- potomaka a (elom narodu svojim primerom
ostavio pouku da se kroz zemaljski 7ivot mora spremati za ve.ni 7ivot.
JD. Neka nas ni malo ne zavaraju krupne titule srpski- vladara& kao8 kralj& (ar& despot&
avtokrator& sevastokrator. "ve te zvu.ne titule pisane su ispod onoga #to je prvo i !itno 5
ra! 9rista 4oga. 6 ovo nije !ilo samo mrtvo slovo na -artiji& niti ne#to 3ormalno i
o!i.ajno. Ne& nego je to !a# !ilo !itno u 7ivotu nji-ovom. 4ranili su veru pravoslavnu&
#to zna.i istinu 4o7iju 5 odlu.no i neumorno. U tome su oni nadma#ili i same (areve
vizantijske. CTako je kralj $ilutin spasao gr.ki narod od sramote a >r.ku od unija)enja u
vreme jednog od 1aleologa.F Nisu trpali na gomile !lago& niti su ga tro#ili na svoje palate&
nego su sve davali na strojenje velelepni- -ramova u slavu 9rista 4oga& narodu svome na
korist a du#i svojoj na spasenje. +oliko su ove nji-ove slavne zadu7!ine poslu7ile na
korist srpskome narodu& to je sam narod !lagodarno u pesmi iskazao& a svi istori.ari
priznali i potvrdili.
JB. 2adu7!inarstvo ove vrste& tj. u podizanju (rkava i manastira nikad se posle nije
previdelo kod srpski- vladara ni u jednoj dinastiji do na#i- dana. ;ak i posle +osova pod
turskim gospodarstvom& vazalni kne7evi i knjeginje& despoti i despoti(e& vojvode i
vojvotkinje& podizali su zadu7!ine #irom zemlje srpske. To su nastavili +ara%or%e i
$ilo#& na#i selja.ki kne7evi& i nji-ovi potom(i. +raljeva (rkva na 'plen(u svedo.i& da
srpski vladari ni u dvanaestome veku nisu prekinuli slu7!u 4ogu kroz zadu7!inarstvo
otpo.eto jo# od na#i- prvi- kr#teni- 7upana a razma-nuto od Nemanji)a.
J9. Ta plemenita strast kod "r!a za podizanje zadu7!ina ne mo7e se na)i u takvoj i tolikoj
meri ni u jednog drugog naroda. Ne samo da su ukrasili i osve#tali svoju zemlju
!ez!rojnim i krasnim zadu7!inama nego su sa istom revno#)u i lju!avlju podigli mnoge i
sli.ne zadu7!ine po zemljama !liskim i dalekim8 po *l!aniji i >r.koj& po 9rvatskoj i
$a%arskoj& po 4ugarskoj i 0la#koj& u "vetoj >ori i u 1alestini. U nekim od ti- zemalja
srpske zadu7!ine predstavljaju i do dandanas najglavnije i najlep#e svetinje.
4G. $i pomenusmo od!ranu prave vere i zidanje zadu7!ina od strane srpski- vladara kao
nji-ovu slu7!u 4ogu& kao nji-ovu Teoduliju. 6 ako su to sve stvari velike i zna.ajne& one
nisu jedini na.in !ogoslu7enja srpski- vladara i velika#a. 4ilo je i drugi- na.ina. To su
uglavnom dela milosr%a prema malim i sirotim& i pravedne za#tite svi- stradalnika na
pravdi. 1ri svojim zadu7!inama u "olunu& <arigradu i ,erusalimu& kralj $ilutin je otvarao
skloni#ta za stare i u!oge& -ranili#ta za gladne i prijute za !olesne i nedu7ne. To je
poznato iz istorije ovoga velikog vladara. Tim pre morao je on podizati takve ustanove
pri svojim zadu7!inama u samoj "r!iji. +ako on tako i ostali veliki zadu7!inari.
41. ' Ti& .udni Tvor.e& !ez!rojni- .udesa&
+ome verno slu7e angelska ne!esa&
1restoli i sile& gospodstva i vlasti&
@to vladaju mo)no nad svakom o!lasti&
"era3imi stra#ni& plamenovi !eli&
9eruvimi mo)ni& sli.ni -itroj streli&
6 sun(e i luna i zvezdana kola&
6 sve 7ive tvari #to sa tvoga stola&
9rane se i poje& i tvoj vazdu- di#u& 5
+a7i za#to ljudi na Te!e uzdi#u=
2a#to Te!e .ine za zlo svoje krivim&
Te!e #to i- stvori i .ini# i- 7ivim=
No -vala Ti Tvor.e& ve.na -vala Te!i&
@to nam o(e na#e Ti privu.e "e!i&
Te slu7i#e Te!i ne 7ale)i noge
6 stroji#e Te!i zadu7!ine mnoge& 5
0ere !ranio(i& !edni -ranio(i&
Tvoji ra!i !i#e na#i slavni o(i&
4ogati pred svetom& pred To!om u!ogi&
$ilosni spram drugi-& a spram se!e strogi.
NitQ sujetni !i#e& nitQ -odi#e slepo&
6 krune i zlato smatra#e za pepQo&
Da !i samo Te!i verno poslu7ili
6 po smrti svojoj !lizu Te!e !ili
U ve.nom 7ivotu& u ve.noj svetlosti&
>de nema ni smrti& !ede ni 7alosti.
42. 1i#u istori.ari kako su neki Nemanji)i !ili veliki gre#ni(i& kako je !rat izdavao !rata&
!rat !orio se protiv !rata& ota( udarao na sina& sin na o(a. To nije neistina& ali je neistina
da je to i samo to !io (eo sadr7aj nji-ova 7ivota& da je to (eo nji-ov 7ivotopis. 'ni pri.aju
pri.u donekle ali ne do kraja. +ao kad !i sveti uka istori.ar apostolski- dela& ispri.ao o
"avlu kako je vatreno gonio -ri#)ane& pa tu zastao i svr#io pri.u& ne ispri.av#i drugi deo&
tj. kako se "avle o!ratio u 1avla& gonitelj u apostola& gre#nik u pokajnika& -risto!ora( u
sve(a.
4J. 2aista neki od Nemanji)a gre#ili su kao ljudi po ljudskoj sla!osti& ali su se kajali za
gre-e i umirali su kao pokajni(i. Ne znamo za 0ukana da li se pokajao& zato je i ostao van
slave i van kalendara& jer je ustao protiv svoja dva sveta !rata i vezivao se za rimsku
(rkvu. 2!og toga je okarakterisan kao izdajnik& i kao prao!raz svi- izdajnika srpski-& i to
uvek sa istim imenom8 0ukan& 0uk& 0uka#in& 0uji(a. $e%utim Dragutin se pokajao z!og
svoga ustanka protiv !rata $ilutina& zamona#io se i kao mona- Teoktist verigama se
o!lo7io u pokajanju i isku#enju. 6 sazidao je nekolike predivne (rkve u slavu 4o7ju kao8
'zren& Tavnu& Aa.u& ozni(u i (rkvu u *rilju. 6 posvetio se. 2a#to srpski istori.ari ne
dopri.aju pri.u do kraja= * kraj delo krasi& veli srpski narod.
44. +ajao se i kralj $ilutin z!og gre-a prema sinu svome "tevanu& i gorko oplakivao svoj
gre- pred igumanom manastira 1antokratora& u kome je oslepljeni "tevan primoran !io
da !oravi. 6 posvetio se $ilutin ne kao gre#nik nego kao pokajnik& i ne kao pokajnik
samo po re.i nego jo# vi#e na delu& slu7e)i >ospodu svome 9ristu do kraja svoga dugog
veka. Nijedan od moderni- istori.ara srpski- nije se zadr7ao na onome #to je najkrupnije
i najva7nije u pogledu li.nosti ovoga slavnoga kralja& na ime& da se posvetio i da
!ugarska prestoni(a "o3ija .uva njegovo telo kao svoju najve)u svetinju. Ne vide to oni&
jer je ne-ri#)anski i nesrpski mrak zamra.io nji-ov du-ovni vid. 'ni ne opra#taju gre-
onome kome je 4og oprostio i koga je 4og .ak i posvetio. Ne mo7e se istorija sr!skog
naroda pisati samo mastilom& nego i krvlju i suzama iz sr(a.
4K. +ajao se i (ar Du#an z!og svog gre-a prema roditelju svome "te3anu De.anskom. *li
gre- sina prema roditelju te7i je od gre-a !rata prema !ratu& i od gre-a o(a prema sinu.
Du#an je ostao veliki i slavan& ali se nije posvetio& tj. postigao je najvi#u slavu zemaljsku&
ali ne i najvi#u slavu ne!esku. No i ako se nije posvetio& verujemo da mu je 4og oprostio
gre- z!og njegove ogromne i neumorne slu7!e 4ogu. ,er je !io pokajnik. 6 jer je podizao
mnoge zadu7!ine& .inio !ez!rojna dela milosr%a& #titio manastire i svaku pravdu svojim
strogim zakonima& "vetu >oru osna7io je i osigurao& a (eo -ri#)anski 4alkan !ranio je od
nekrsta& i u krsta#kom ratu za -ri#)anstvo na 4alkanu postradao. 2aista& i ako je u.inio u
mladosti veliki gre- prema roditelju svome& !io je do kraja 7ivota sjajan i veran sluga
9ristov na delu i u stradanju& potpisuju)i se uvek kao ra! 9rista 4oga i 7rtvuju)i se!e za
krst .asni i zlatnu slo!odu -ri#)ansku svi- !alkanski- naroda.
4E. +ajao se i despot Pura% 4rankovi) za gre- o(a svoga 0uka& izdajnika kosovskog. *li
se te#ko primalo njegovo pokajanje za onoga gre#nika& kome narod& kao 7iva (rkva
4o7ja& nikad nije oprostio. 6pak despot Pura% je opravdan pred 4ogom i narodom z!og
svoji- dela i patnji. 'n se& istina& nije posvetio& ali su velika dela njegova !ila u slu7!i
9ristu 4ogu. 1odizao je (rkve& dr7ao je strogo veru pravoslavnu& od!io je papsku ponudu
da pre%e u rimsku (rkvu& o!darivao je !ogato manastire u "r!iji i u "vetoj >ori& mudro i
oprezno .uvao je narod ukoliko je to mogao kao vazal turski& a kao roditelj pre7iveo je
grozna stradanja z!og nesre)e svoje de(e. ,er su mu dva sina od Turaka !ila oslepljena a
)erka primorana da se uda za krvnika "ultana. No kada se Pura% nije posvetio& posvetili
su se nekoliki njegovi potom(i kroz majku *ngelinu. * Pura% je !io i do kraja 7ivota
ostao ra! 9rista 4oga& na delu i u stradanju.
4D. +ajao se i knez $ilo# '!renovi) z!og gre-a prema +ara%or%u& jer je posredno !io
ume#an u pogi!iju velikoga 0o7da& i to jo# kuma svoga. "vedo.i o njegovom kajanju
(rkva zvana "1okajni(a" koju je $ilo# dao podi)i u Aadovanju. No nije sav $ilo# u tome
gre-u. 'n je se!e smatrao slugom 4o7jim i narodnim. 4orio se za krst .asni i stradao
mnogo od tu%ina i od svoji-. 'pravio je !ezmalo sve naru#ene manastire ne samo u sada
oslo!o%enoj nego i ne oslo!o%enoj "r!iji sve do ,ovana 4igorskog. 1ostio je& dr7ao je
krsnu slavu i mnogo se 4ogu molio& isto kao i veliki +ara%or%e poput svi- stari- vladara
srpski- i svega naroda srpskog. 4ili su to ljudi narodni i po krvi i po du-u.
4B. No ko je tako sveto i .estito slu7io 4ogu 9ristu kao onaj divni azar +osovski=
1osvetio se i on& posvetila mu se i 7ena& (ari(a $ili(a& posvetio mu se i sin "tevan 0isoki.
'd svetog korena sveta i loza. 'n je .inio sva 4ogu ugodna dela kao Nemanji)i a vladao
je& ili !olje re)i& slu7io je& u te7a vremena nego Nemanji)i. 1odigao je mnoge zadu7!ine&
od koji- i do danas slu7e Aavani(a& azari(a i >ornjak. '!novio je iz ru#evina manastir
sv. Aomana. 4io je veliki darodava( svetinja svetogorski-. 9odio je na -ad7iluk na
9ristov gro!. 4io je ota( sirotanima i za#titnik !ednima. * povr- svega polo7io je 7ivot
svoj na +osovu za krst .asni i slo!odu zlatnu. 2ato ga je narod srpski zavoleo i opevao& a
4og ga proslavio time #to ga je posvetio uven.av#i ga dvojnim ven(em8 kao svoga slugu i
kao mu.enika.
49. $i smo izneli ovde samo nekoliko primera srpski- vladara i velmo7a& kako su oni
-odili putem Nemanjinim i "avinim& smatraju)i se!e kao prve sluge 9rista 4oga ispred
svoga naroda. No ni izdaleka nismo na!rojali sve. 4ilo je jo# stotine i stotine& mo7da i
-iljade& manji- kne7eva& .elnika& vojvoda i velmo7a koji su -odili tim istim putem i kao
sluge 9ristove slu7!om& zadu7!inama i raznim po7rtvovanjima spremali se u ovom
7ivotu za onaj 7ivot& i mu.e)i se na zemlji s nadom gledali u ve.no i !esmrtno (arstvo
ne!esno. +o )e i- sve na!rojati= ,o# i- niko nije na!rojao. "vaki kraj ne samo srpske
zemlje nego (eloga 4alkana& od 4esara!ije do <arigrada i od jednog mora do drugog&
.uva kameno svedo.anstvo o njima tj. nji-ova imena urezana u zidove ili likove sa.uvane
na 3reskama u nji-ovim zadu7!inama.
KG. >de su zadu7!ine susedni- naroda i vladara na srpskoj zemlji= "tavi se!i ovo pitanje&
"r!ine& tri puta i razmisli. Nigde ni jedne. Ni jedne rumunske u +rajini Cu !lizini
Negotina nalazi se manastir 4ukovo zadu7!ina ne rumunski- velika#a nego onoga
slavnoga srpskog kralja $ilutinaF. Ni jedne !ugarske u $akedoniji& i nijedne gr.ke ma
gde. $ada je (arigradska patrijar#ija gospodarila nad srpskim narodom do "vetoga "ave i
dugo i dugo za vreme Turaka& ipak nigde ni jedne gr.ke zadu7!ine& ni od gr.ki- vladara
ni od gr.ki- vladika i velmo7a. 2aista& neverovatno ali istinito. 6 ma da 4ugari pola7u
pravo na $akedoniju i Trakiju& nigde u ovim zemljama mi ne vidimo ni jednu zadu7!inu
!ugarski- vladara. $e%utim& gr.ka Tesalija i sva okolina !ugarske prestoni(e ukra#ene su
svetinjama podignutim od "r!a ktitora.
K1. $i ne mislimo ovim da prekorevamo ili omalova7avamo na#e susede. Takvo je
nji-ovo vaspitanje. 'ni nisu imali Nemanju i "vetoga "avu& i nisu vaspitani kao "r!i u
jednom ne krivudavom prav(u 5 u Teoduliji& u slu7enju 4ogu kao putu i vr-ovnom (ilju
ljudskog 7ivota na zemlji sa ne.uvenim geslom8 za krst .asni i slo!odu zlatnu. 2ato su
nji-ove narodne stare#ine& mada ne manje !ogate od vladara srpski-& ostale ravnodu#ne
prema slu7enju 4ogu& pa nisu ni tro#ili svoje !lago na zadu7!ine. >ledali su zemlju a ne
ne!o& i starali se o zemaljskom (arstvu a ne o ne!esnom. 2ato su vrlo .esto gu!ili o!oje.
"amo neke rumunske vojvode !ili su zadu7!inari& ali i to pod uplivom svoji- 7ena
"rpkinja ili svoji- zetova "r!a& ili iz!egle u Aumuniju vlastele srpske.
K2. Na(ionalizam srpski je univerzalno -ri#)anski& nikad uski i glupi #ovinizam. 'vako !i
se mogao de3inisati srpski svetosavski na(ionalizam8 Ure%ivati svoju ku)u i suvi#kom
svoje snage i svoga !laga pomagati svakom narodu da uredi svoju ku)u. 6li8 "lu7iti 9ristu
4ogu na svojoj zemlji i u svojoj otad7!ini& a po mogu)stvu i sa pretekom slu7iti 9ristu
4ogu po drugim zemljama& !liskim i dalekim& tja do Ausije i do >ore "inajske& .ak i do
krajeva vaseljene. 9ri#)anski na(ionalizam u univerzalizmu i univerzalizam u
-ri#)anskom na(ionalizmu. "r!i su jedini nosio(i ovoga ideala& velikim delom i do sada
ostvarivanog& a uz "r!e jo# jedino Ausi od .lanova pravoslavne 3amilije naroda 4o7ji- na
zemlji. 6ma li #to spasonosnije za sav svet=
KJ. $islimo da je do sada dovoljno o!ja#njeno kako su srpske narodne stare#ine& !ili oni
kraljevi ili (arevi& ili despoti ili .elni(i i vojvode& slu7ili 9ristu 4ogu sa svoji- prestola i
sa stare#inski- stoli(a& kao strojitelji zadu7!ina& !ranio(i vere pravoslavne& pomo)ni(i
susednim narodima u od!rani& za#titni(i sirotni-& i kao krstonosni ratni(i protiv nekrsta.
Da pre%emo sada na mona#tvo& kao poslednji i vr-ovni razred slu7!e 9ristu 4ogu& kao
maturu svi- oni- koji su se pre toga godinama ve7!ali u istoj slu7!i na razne na.ine.
K4. $ona#tvo je kod "r!a jedna ogromna istorijska stvarnost& koja je u istoriji "r!a igrala
ve)u ulogu od zadu7!inarstva& jer zadu7!inar daje svoje a mona- daje se!e na slu7!u
4ogu. U tome je mona#tvo ve)e od zadu7!inarstva. 1rimer star(a Nemanje i primer
mladi)a Aastka delovao je zarazno i deluje i dan danas na star(e i mladi)e srpske da se
otresu svega& privole (arstvu ne!esnom i po%u putem uskim i skor!nim& putem mona#kog
podviga.
KK. $ona- je stvarno stavljen u srpskoj istoriji iznad svakog drugog zvanja i svake druge
titule& ne z!og neke spolja#nje sile nego z!og moralnog zna.aja. U (rkvenom prologu
govori se o viziji nekoga& koji je video mona-e u onom svetu ne!eskom iznad velikog
(ara +onstantina. "rpski aristokrati od pamtiveka povla.ili su se od svega u manastire i
pustinje isto kao i prosti ljudi. "veta 1etka srpska 5 1repodo!na mati 1araskeva 5 !ila je
od plemi)skog roda. 'd velika#kog i znamenitog roda !ila su i ona troji(a slavni-
du-ovnika& sveti ota( 1ro-or 1.injski& >avril esnovski i ,ovan Ailski. 'ni su 7iveli
daleko pre Nemanje i "ave& i slu7ili su >ospodu. No slu7!a >ospodu ovim putem
mona#kim& u velikom stilu i sa velikim zama-om& po.inje tek od ova dva retka mu7a& od
koji- je po.elo sve #to je veliko u istoriji srpskog naroda.
KE. 2amona#io se mo)ni Nemanja& pa njegov sin knez Aastko& pa kralj "tevan
1rvoven.ani& pa kralj 0ladislav& kralj Uro#& knez 1redislav C"ava 66F& kralj Dragutin& pa
polu!ra)a (ara Du#ana& pa *na& supruga Nemanjina& i kralji(a ,elana >rada.ka i ,elana
sestra kralja De.anskoga& i (ari(a ,elena Du#anova& pa (ari(a $ili(a& i despoti(a :3imija&
i majka *ngelina i $aksim sin njen sa jo# povi#e .lanova ku)e 4rankovi)a& u "remu& u
:rdelju i u Aumuniji. $nogi plemi)i srpski posle +osova povukli su se u "vetu >oru i
tamo kao monasi okon.ali. Toliki !roj nji- ispunio je manastire srpske i gr.ke u 1alestini.
;ak i "inajska >ora imala je "r!a mona-a. Nisu se oni povukli od sveta u manastir da
spasu svoj zemaljski 7ivot od smrti 5 ko je od ro%eni- ikad uspeo u tome= Nego da
slu7enjem 9ristu 4ogu zaslu7e ve.ni 7ivot. Niti su odlazili u manastire da !i se is-ranili.
To nikako. Naprotiv& oni su odnosili u manastire svoje sa.uvano !lago i svuda su
ostavljali do!ar spomen !ilo zidanjem i opravljanjem manastira& !ilo pisanjem ikona i
prepisivanjem knjiga. "vuda su oni radili sa poznatim doma)inskim du-om srpskim.
Nigde "r!in mona- u "vetoj >ori i na istoku nije jeo !adava tu%i -le! niti je umro !ez
zasluge i !ez do!ra spomena. 6 do danas spominju se u ,erusalimskim manastirima po
do!ru srpski monasi i u nekim pokazuju se nji-ove rukotvorine. 'ni su slu7ili 4ogu a ne
se!i. 6 4og je !lagoslovio nji-ov spomen u dalekim tu%im zemljama.
KD. $ona#tvom i mu.eni#tvom za veru srpska je vlastela zape.atila svoju istinsku slu7!u
i svoje savr#eno privolenje (arstvu ne!esnom& (arstvu nepromenljive i ve.ne stvarnosti.
@ta je i mona#tvo nego jedno dragovoljno mu.enje se!e radi najvi#ega (ilja 7ivota kako
ga je "pasitelj o!javio= Na to mu.enje se!e re#avala su se srpska vlastela lako& imaju)i
pred so!om primer Nemanjin i "avin. "tar(i su sledovali primer staroga Nemanje a
mladi)i primerom "avinim. 6zvesno je da ni jedan pravoslavni narod nije imao toliki !roj
vladara& koji su dragovoljno si#li s prestola i oti#li u manastir da kao prosti monasi
poslu7e 9ristu podvigom mona#kim. 2aista& "r!i u tome imaju prvenstvo pred (elim
-ri#)anskim svetom.
KB. Tako je program /i.ki& program "avin ostvarivan kroz vekove i to podjednako kako
od stare#ina (rkve tako i od stare#ina dr7ave. 2a sluge 4o7je priznavali su se!e i jedni i
drugi& slu7!u 4ogu smatrali su za svoju svetu i jedinu du7nost i jedni i drugi& i slu7enjem
4ogu do izdisaja nadali su se zado!iti (arstvo ne!esno i jedni i drugi. 0o de#njak i vo
levak uporedo i mirno nosili su jaram svoj i slu7ili Doma)inu svome. <rkva i dr7ava 5 to
je !io jedan jedinstveni i nerazdeljivi organizam narodni.
K9. "va%a izme%u (rkve i dr7ave uvek je proizvodila jeretike i !ez!o7nike. U srpskom
narodu posle ugu#enja !ogumila& nije !ilo nikakve jeresi. * !ezvernik& ni jedan jedini&
nije poznat od vremena Nemanje pa sve do kneza $ilana '!renovi)a& do najnovijeg
vremena& kada smo se kao slo!odan narod pogledali li(em u li(e zapadne :vrope& u li(e
ove zloko!ne po svet -emis3ere& ove nagr%ene od jeresi i !ezverstva.
EG. 'd tada smo mi postali zloko!ni po sami se!e. Nova srpska aristokratija& takozvana
inteligen(ija& postala je o.arana :vropom kao do!rom& pola(manila se& i svom du#om se
odelila od svoga naroda i od narodne pravolinijske istorije& premda je 3arisejski gatala o
narodu i o narodnim pravima& i re.ju i perom i delom odvra)ala je narod od (arstva
ne!skog i prikivala mu du#u za !lago zemaljsko i #areni pepeo ovog prolaznog sveta.
"vak je !io gotov da se po-vali slu7!om u dvoru ili ministarstvu ili na univerzitetu& a
niko slu7!om 9ristu 4ogu. To je po.etak najnovije i stra#ne tragedije srpskog naroda.
>re#ila je i stara aristokratija srpska Cako se uop#te mo7e govoriti o srpskoj aristokratijiF
!a# kao i ona teodulska& ali je& gre#e)i& mogla uvek okrenuti se 4ogu i re)i poznate
molitvene re.i8 >ospode& a#.e i sogrje#i-om& od Te!e ne odstupi-om. Davila se ponekad
u gre-u& ali nije ispu#tala iz ruku konop spasenja. +ajala se& ispa#tala dragovoljno svoje
gre-e i spasavala se. Novi davljeni(i srpski pak odstupili su od 9rista 4oga& pa dave)i se
nisu imali u rukama konop spasenja.
E1. ' 6suse !lagi& "ine 1reve.noga&
Ti se s ne!a spusti sa prestola svoga
U pustinju stra#nu ove zemlje (rne&
>de !Q i sun(e moglo od straQ da utrne&
+ao mona-& sama(& da o!dela# njivu
6 mrtvi(u su-u pretvori# u 7ivu&
0ide#e vladari& pozna#e >ospoda&
Da je 7ivot ovaj prolazan kQo voda
1a prestole svoje napusti#e rado
1o primeru Tvome po%o#e kQo stado
U pustinjskom miru da preoru se!e
6 uzgaje seme zajmljeno od Te!e&
Da molitvom& postom i !denjem no)nim
U.ine se sli.nim angelima mo)nim
@to no)u i danju& !ez stra-a i !ede
U svog "tvoritelja netremi(e glede&
U .udo svi- .uda& u izvor svi- tajni&
U troji.no jednog& u liku presjajni.
6 o(i se na#i privole#e tome
+Qo monasi Tvor(u da poslu7e svome&
Da gledaju .udo i da di#u slavu&
Neprolaznu& ve.nu& jedinu i pravu&
$iliju od sviju zemaljski- milina
6 sla%u od sviju prolazni- ta#tina.
E2. 'no #to smo rekli o srpskim dr7avnim i gra%anskim stare#inama& o nji-ovom
"vetosavskom s-vatanju 7ivota kao slu7!e 9ristu 4ogu& i o samoj nji-ovoj slu7!i na
razne na.ine& to pogotovu va7i u punoj meri za stare#ine srpske narodne (rkve& za
ar-iepiskope& patrijar-e& mona-e i sve#tenike. 'ni su !ili pred vlastelom i narodom
tuma.i :vangelija kao slu7!e 4ogu i re.ju i primerom. $nogi su od nji- !ili zadu7!inari
i ktitori& a svi su !ili !ranio(i prave vere od jeresi& za#titni(i naroda i -ranitelji sirotinje&
letopis(i srpske istorije i nada-nitelji pesnopeva(a i guslara.
EJ. "veta >ora im je !ila prvo du-ovno ognji#te& ,erusalim drugo. 6 u "vetoj >ori i u
"vetoj 2emlji oni su se u.ili Teoduliji& da !i posle ste.enu nauku iskustvom i ve7!om Ca
ne samo golim re.imaF prenosili u svoj narod. 6li su pak ostajali tamo da doma)inski
poslu7e 4ogu u svojim ili tu%im manastirima& i da se upokoje u >ospodu kao sluge
>ospodnje& na +armilskoj >ori& na Tavoru& za ,ordanom& u ,erusalimu i oko ,erusalima
ili na >ori "inajskoj. U vreme sile Turske pak oni su osnivali svoje manastire i strojili
zadu7!ine po (eloj 1anoniji& po $a%arskoj sve do +arpata& po svoj Aumuniji i po ,u7noj
Ausiji. To se naro.ito doga%alo u vreme despotije 4rankovi)a i po preseljenju patrijar-a
iz 1e)i u *ustroUgarsku.
E4. 1a i ovi patrijarsi srpski& kao i vladike (rnogorske& !ili su mu.eni.ke sluge 9rista
4oga. 1o nevolji i sili okolnosti oni su primali na svoju gr!a.u ne svetsku vlast nad
narodom& sli.no rimskim klerikal(ima& nego !rigu o narodu i o svim narodnim poslovima
u nedostatku svetovni- kne7eva i vo%a. 2!og toga se nigde u istorijama o srpskom
narodu ne spominje teokratija iz onog gorkog vremena kad su pe)ski patrijarsi i
(rnogorske vladike stajali na .elu naroda. ,er ne samo da to nije !ila nikakva teokratija
nego !a# sugu!a teodulija. "lo!odne dr7ave je !ilo nestalo& ostala je samo (rkva.
"vetovne stare#ine su !ile i#.ezle& ostale su samo du-ovne vo%e. ,edan vo !io je u!ijen i
drugi je morao sam da nosi jaram i vu.e (ela kola.
EK. Narodi su od vajkada gledali u svoje vo%e i na nji- se ugledali. "rpski narod gledao je
u svoje vladare i .elnike i u svoje vladike i du-ovnike& i od nji- je primao primer. +akav
je primer primio ovaj narod od svoji- svetovni- i du-ovni- vo%a= 1rimer teodulije&
slu7!e !ogu kao smisla 7ivota i puta za (arstvo ne!esno. 1rimiv#i to poznanje od svoji-
dvojni- stare#ina& od nji-ovog primera i nji-ovi- dela& narod se prema tom poznanju
orijentisao u svekolikom svom doma#njem i dru#tvenom !itu.
EE. "ede)i i razmi#ljaju)i kraj svoga ognji#ta& !io u slo!odi ili u ropstvu& srpski seljak je
morao se!i ovako govoriti8 +ad su kraljevi i (arevi na#i slu7ili 9ristu 4ogu& zar )u ja
tra7iti nekog !oljeg doma)ina da mu slu7im= +ad se nekom slu7iti mora& onda je naj!olje
slu7iti Naj!oljemu. +ad se Nemanja& star i nemo)an& zamona#io& #ta ja .ekam i za#to ja
da se ne zamona#im pre neiz!e7ne smrti= 6 kad je "ava zgazio svoju mladost kao jevtinu
krpu platna& i oti#ao u manastir& za#to ja da (enim svoju mladost& koja kao (vet
pre(vetava i kao trava su#i se= 6 kad su kraljevi na#i kao monasi postili i na asuri spavali
radi spasenja du#e zar ja da tra7im gospodstvo i slast& a smrt stoji pred vratima= 6 kad su
(ari(e i kneginje na#e su#ile se po manastirima& zar )u ja da prekr#im post i gojim se za
ne.iju slast= 6 kad su sva gospoda i vlastela srpska zidala (rkve i manastire& za#to ja !ar
da ne zapalim sve)u u tim nji-ovim zadu7!inama ili ne prilo7im ne#to ili ne poslu7im
neko vreme u njima za spasenje de(e svoje& kad nisam u stanju sam sagraditi (rkvu= 6 kad
su svi na#i velika#i& dr7avni i (rkveni& imali !ogomolje po ku)ama svojim& za#to ja da ne
dr7im molitvu u svojoj ku)i i sa svojom de(om=
ED. Na osnovu svoga iskustva i uo.enog primera srpski doma)in u planini stvorio je ne#to
izvanredno s 4o7jom pomo)i. "tvorio je od svoga doma !ogomolju& i (rkvu& i manastir i
"vetu >oru& i ,erusalim. Na svoj dom stavio je krst 9ristov i sve je osvetio krstom i
posvetio preslavnoj i nedomislivoj "vetoj Troji(i& uzeo je jednog od proslavljeni- sveti-
slugu 4o7ji- za svoga za#titnika i molitvenika i slu7io mu kao krsnoj slavi. Uveo je
skra)eni tipik manastirski u svoj dom8 tipik posta i molitve. "rpski dom postao je pravi
manastir& sa jednim dodatkom osve#tane !ra.ne veze radi mno7enja naroda 4o7jega i sa
skra)enim pravilom molitvenim po nu7nosti& no koje se nadokna%ivalo ve)im trudom.
0era& po#tenje& oslu#anije i trpljenje& to je ukratko !io tipik svakog srpskog doma. @ta je
"veta >ora nego slu7!a 9ristu 4ogu= ,a ne mogu da odem u "vetu >oru& mogao je "r!in
re)i& zato neka moj dom !ude "veta >ora. @ta je ,erusalim zemaljski prema ,erusalimu
ne!eskom= ,a !i- 7eleo po)i na -ad7iluk u ,erusalim zemaljski& gde su stope "pasitelja
moga& ali nisam u mogu)nostiH 2ato )u da se uzdignem vi#njem ,erusalimu& !oljem
,erusalimu& gde nisu samo stope Njegove nego !a# 'n sam& vaskrsli i vazneseni
po!edila( smrti& >ospod moj i 4og moj.
EB. No ako svaki "r!in nije !io u stanju putovati na poklonjenje u "vetu >oru i u
,erusalim& svaki je mogao -oditi u svoje doma)e manastire& svoji- slavni- (ara
zadu7!ine& i -odio je svaki. 9odio je .esto i na du7e vreme. 6spovedao se& pri.e#)ivao&
uzdizao i sjedinjavao du- svoj sa 4ogom svojim& podvizavao se zajedno s kalu%erima i
isto kao i kalu%eri. Dolazio je u manastir da vidi sina ili unuka& koji se u manastiru u.io& a
i sam se pou.i. * imao se .emu pou.iti. $anastiri su !ili naj!olja #kola za narod& kakva je
ikad postojala u srpskom rodu. U njima se u potpunosti odr7avala kako op#ta -ri#)anska
tako i srpska narodna tradi(ija. '!oje u znaku slu7!e 9ristu 4ogu. Dolazio je da vidi
najpredanije i najizve7!anije sluge 4o7je& i da se i on od nji- nau.i slu7iti 4ogu i sve(ima
4o7jim. 6 jo# da .uje kako su sve(i 4o7ji 5 me%u kojima su i mnogi njegovi srpski pre(i 5
slu7ili 4ogu na zemlji& trudom& molitvom& uzdr7ljivo#)u& zadu7!inama i patnjama svake
vrste. 'nda se vra)ao doma& da primljenu nauku preda svojima i primeni je u domu
svome kao u nekom malom manastiru.
E9. 1ravoslavlje se ne mo7e zamisliti !ez manastira. 6 ku)a svetoga ,ovana !ogoslova na
"ionu& u kojoj je stanovala 4ogomati& !ila je stvarno& ako ne 3ormalno& jedan manastir. Tu
su se sa!irali apostoli i drugi verni& radi molitve i pouke. 4ogorodi(a je !ila naravno u
tom manastiru glavna li.nost& koja je zra.ila svima svojom mudro#)u& verom i primerom
7ivota. Naro.ito srpsko pravoslavlje nije mogu)e zamisliti !ez manastira. U njima se
srpski narod od pamtiveka u.io pravilu vere i o!razu krotosti. Uz to jo# i svojoj velikoj
istoriji. "vaki manastir podse)ao ga je na zadu7!inara nekog vladara ili velikana srpskog.
6 narod je saznavao kako su njegovi veliki ljudi slu7ili 4ogu i svome rodu& kako su se
tro#ili i trudili za du#u svoju& za (arstvo ne!esno. Tako je Teodulija predaka prelazila i na
potomke preko manastira.
DG. "rpska zadruga je osnovana na teoduliji& na slu7enju 4ogu. +ad je teodulija osla!ila&
zadruga se poljuljala. Nije zadruga srpska po.ivala toliko na krvi 5 jer krv se me#ala 5
koliko na teoduliji& tj. na saznanju da se mora 4ogu slu7iti verom& po#tenjem& trpljenjem i
poslu#anjem. U zadruzi je svak imao svoju .ast i svoju du7nost. Doma)in je predstavljao
vladara i du-ovnika. 'n je !io prvi i pravi Teodul. +ao doma)in& poput 9rista "pasa on je
!io sluga sviju. 'n je kadio pred ikonom& on je vodio molitvu& on je osve)enom vodom
kropio sve& on je rezao kola. i dizao u slavu 4o7ju& da& on je !io $ojsej i *ron u isto
vreme& i "ava i "tevan u isto vreme& za svoj dom& sluga >ospodnji na svima linijama& sve
u svom uskom doma)em krugu. "vu .eljad je voleo& za sve se !rinuo& za sve se 4ogu
molio& sve je pomagao i za sve prvi na kon(u ili konop(u 7ivot polagao& sli.no mnogim
igumanima manstira. To je ne#to zaista reko u istoriji -ri#)anstva.
*ko su 1ajsije i 9ad7iPera Auvim postradali kao igumani svoji- manastira& to su -iljade
i -iljade srpski- doma)ina postradali isto tako za svoje doma)e o!itelji& svoje doma)e
manastire& kao sluge 9ristove. 6 svi su se pri!rali sa o(ima svojim u 0eliku Ne!esnu
"r!iju u (arstvu ne!esnom.
D1. 'd te#ki- isku#enja i .esti- kataklizmi "r!in se pou.io da )uti i du!oko razmi#lja. To
ga je utvrdilo u veri u sud!u. "vakom razmi#ljanju o pro#losti sledovao je "r!inov
zaklju.ak8 Tako je moralo !itiH $orao je .estiti azar na +osovu poginuti zato #to se
privoleo sud!i 9ristovoj i (arstvu 9ristovom. $orao je umreti za istinu& da !i vaskrsao u
slavi. 6 proslavio se slavom ne.uvenom. 1osvetio se. 6 kao sluga i mu.enik 9ristov
postao je (entralna -erojska li.nost u istoriji -ri#)anskog 4alkana& od (ara +onstantina do
danas. $orao je despot Pura% ljuto stradati& i gledati svoje sinove oslepljene i )erku
udatu za muslimana. To je !ila posledi(a gre-a roditeljskog& 0ukovog. $orao se posvetiti
despot "tevan 0isoki jer je !io .estiti sin .estitoga sve(a +osovskog azara. 1ostoji linija
pravde i linija nepravde. 2lo ne mo7e do!ro doneti& niti se do!ro mo7e zlom po!editi. ,er
ono #to je do!ro ima dve otad7!ine& zemaljsku i ne!esku& gonjeno iz jedne ono se seli u
drugu? i ima dve ku)e& na zemlji i na ne!u& kad mu izgori ku)a zemaljska on se seli u
ku)u ne!esku. @teta na zemlji do!it je na ne!u& poruga na zemlji slava je na ne!u&
stradanja na zemlji& likovanje na ne!u. 2lo ra%enje gotovo su%enje. 1usti do!ro niz vodu&
a ti idi uz vodu i sre#)e# ga. To je pravedna sud!a #to svetom vlada. Do te vere u sud!u
do#ao je "r!in dugim stradanjem& dugim )utanjem& dugim razmi#ljanjem& dugim
iskustvom i molitvom.
D2. Najvi#i o!lik drame jeste tragedija. 6storija "r!a je sva tragi.na. 1ut srpskog naroda
vodi vr-om opasne liti(e nad !ezdanom. Tim putem mo7e pro)i !ez stra-a samo mese.ar.
Takve su stra-ote na tom putu. Da su "r!i gledali nani7e u propast iznad koje putuju&
upla#ili !i se i !rzo pali i propali. *li su oni gledali navi#e& u ne!o& u sud!odav(a 4oga& s
poverenjem u Njega i kora.ali nesvesno ili jedva polusvesno. 2!og toga su mogli pre)i
put liti(om& kakvom ni jedan narod !ele rase nije do sada pro#ao. 'tiskivao se& ali se
puzao ponovo na usku stazu strmenitog platna. 2nao je on& da je to jedini pravi put& put
njegove sud!e i spasenja. 1ojedin(i su se otiskivali i nisu se povra)ali. 'ni su propadali.
*li glavnina naroda se uvek vra)ala na put. Tragi.ni put stradanja i vaskrsenja& put
9rista& kome su se "r!i zavetovali na slu7!u.
DJ. Na uskom putu nad !ezdanom ne poma7e teoreti.ar nego prakti.ar& niti poma7e
3iloso3 koji sluti i naga%a& a najmanje nau.nik koji zna sve unazad a ni#ta unapred. Na
uskom putu nad !ezdanom poma7e samo onaj koji je tim putem ve) pro#ao te mo7e !iti
pravi i stvarni putovo%. Na jezivom putu kojim je srpski narod kroz poslednji- BGG
godina i#ao& putovo% je !io 6sus 9ristos& 'naj koji je do#ao iz grada ka kome .ove.anstvo
putuje& da poka7e put& upravo da !ude put i putovo%. 'd *dama do krajeva vremena i
prostranstva vasione niko osim Njega nije do#ao odonud& od (ilja& od grada nepoznatog&
da poka7e put i provede putnike k (ilju i gradu ne!esnom. 1ojmio je to srpski narod& sav
ranjav i krvav na mese.arskoj strmeni& zato je prezreo sve teoreti.are& manuo rukom
preko svi- !elosvetski- 3iloso3ija i ka!inetski- nauka& kao .estiti Dra#ko preko
(rvoto.ni- $leataka& i u-vatio se za skut 9rista >ospoda& kao jedinog vernog putovo%e.
D4. "tradaju u ovome svetu i ne-ri#)ani i -ri#)ani. Name)e se pitanje8 *ko pagan(i i
!ez!o7ni(i stradaju& za#to -ri#)ani stradaju= 2aista& veliko pitanje& ono mu.i du#e mnogi-
neutvr%eni- 9ristovi- sled!enika. $e%utim& iako patnje neverni- i verni- izgleda da su
podjednake& smisao i (ilj patnji je nesravnjivo razli.an. 2amislite jednu visoku goru&
vrletnu i strmenitu& i na vr- gore sjajan grad. 'kolo gore u naokrug nalazi se put& #irok i
!listav& koji ne vodi nikud& jer ide u krug. * uz goru& preko strmeni& vodi tesna staza ka
gradu na gori. ,edni putni(i putuju ovim #irokim i kru7nim putem oko gore& ne znaju)i ni
za#to idu ni kuda idu i !ez nade na neki !olji 7ivot na kraju puta& ni na kakvu nagradu.
Drugi putni(i idu onom strmenom stazom uz goru& znaju)i za#to se znoje i kamo idu. 'ni
su prvi pagan(i i !ezver(i& sinova mraka i (arstva zemaljskoga& a oni drugi su -ri#)ani&
.eda svetlosti i (arstva ne!esnog. 6 oni se zato znoje& ali lako sve podnose& jer znaju da
putuju doma& u ve.nu otad7!inu svoju& u grad <ara vi#njega& u krilo '(a ne!eskoga. 6
znaju jo# da i- ruka >ospodnja poma7e& i da su uz nji- angeli -ranitelji. 'vo jasno
vizionarsko saznanje krepilo je srpski narod kroz sve vekove muke i stradanja.
DK. Nisu se "r!i nau.ili istini 7ivota samo slu#aju)i :vangelije. Nisu se nau.ili samo iz
knjige. Nego su se tome nau.ili isto toliko iz 7ivotnog iskustva. $nogi su ljudi o!amirali
i ponova se vra)ali u 7ivot. Nji-ove su du#e izlazile iz tela i& vo%ene od angela 4o7ji-&
putovale su po onome svetu du#a i du-ova. Aetko da je !ilo jedno selo ili grad gde se
takvi slu.ajevi nisu doga%ali. 6 svedo.anstva ti- svedoka !ila su saglasna. 1ostoji onaj
svet& kako svet svetli- du-ova tako i svet du-ova mraka. 1ravedni(i su u onom svetu u
!le#te)oj svetlosti i neiskazanoj radosti& dok su gre#ni(i i nepokajani nepravedni(i u
mraku i mu(i& gde je pla. i #krgut zu!a. 1a onda !ila su mnoga javljanja iz onoga sveta&
naro.ito u vreme narodnog stradanja. 4ile su vizije& i u snu i na javi& vizije spasonosne&
koje su potvr%ivale sve istine 9ristove nauke. judima .ista i prosta sr(a javljao se sam
9ristos& i 4ogorodi(a& i angeli 4o7ji& i sve(i& i du#e umrli- predaka. Uz to se pri svakoj
mo!i i na svakom selu pri.alo o doga%ajima& koji su svedo.ili& da 4og udara zlotvora a
miluje do!rotvora. "ve to ogromno usmeno predanje& u kome su "r!i& kao jedan stradalni
i vizionarski narod& naro.ito !ogati& to predanje koje ne !i moglo stati u sav svet kad !i se
zapisalo !ilo je "r!inu potvrda svekolike nauke 9ristove. +ako su protestanti o.ajno
siroma#ni !ez ikakvog predanja.
DE. "ud!a svi- pravedni- naroda uop#te sli.na je sud!i 9ristovoj& no nijednog tako kao
srpskog naroda. "tradao je i veliki ruski narod& no ni za tre)inu ne& koliko "r!i. "tradali
su i >r(i& ali mnogo manje jer su se ve#tinom i kon(esiranjem !ranili. +rst Aumuna i
4ugara !io je nesravnjeno lak#i od krsta srpskoga. U turskom (arstvu "r!$ilet !io je
najomrznutiji. U *ustroUgarskoj isto tako. 2a#to= 2ato #to su "r!i uporno stajali za
9rista i !orili se za krst .asni. 2ato #to nisu davali mira svojim gospodarima ni 7ivi ni
mrtvi. ,er i krv mrtvi- "r!a vapila je 4ogu i mu.ila savest ugnjeta.a. *j& kako su .esto
mrtvi stra#niji neprijatelju .oveku od 7ivi-.
DD. 4or!u protiv Turaka nisu "r!i zavr#ili na +osovu. Nisu ni na "mederevu niti na
4eogradu. Nisu je zavr#ili nigde i nikad& od +osova do 'ra#(a& od azara do +ara%or%a&
niti od +ara%or%a do +umanova. 6 posle pada "medereva i 4eograda !or!a je produ7ena&
stra#na i istrajna& kroz vekove& iz <rne >ore i Dalma(ije& iz Ud!ine& iz $a%arske& iz
Aumunije& iz Ausije. +rstonosni "r!in je !io svuda i do kraja glavni zato.nik !or!e protiv
polumese(a. "lavni vojvoda 4aki) !rani 4e. od Turaka& a na drugom opet !oji#tu vodi
nema.ku vojsku protiv Turaka. ,ak#i)i zadivljuju $a%are svojim -erojstvom u !or!i s
Tur(ima& tako da i- je kralj $atija nazvao "stu!ovima -ri#)anstva". Tako isto 4rankovi)i
i drugi u Aumuniji i 4ugarskoj. Tako "miljani)i i ,ankovi)i u Dalma(iji. * da i ne
govorimo o <rnoj >ori& o tom vekovnom i nepro!ojnom #an(u 9ri#)anstva protiv 6slama.
DB. 6 svi )e vas omrznuti imena mojega radi& rekao je "pasitelj svojim apostolima. To se
naravno i z!ilo na apostolima. *li se !ukvalno z!ilo i na "r!ima& kao glavnim nosio(ima
krsta 9ristova na 4alkanu i u *ustriji. 6noverna Turska i krivoverna *ustrija mrzele su
"r!e vi#e od svi- ostali- naroda u svojim grani(ama. 6 "r!ima je !ilo te#ko i prete#ko. 6
da nisu gledali u 9ristovu sud!inu kao u svoju sopstvenu ne !i se odr7ali. *li su oni
gledali u stradanju 9ristovom svoje stradanje& u smrti 9ristovoj svoju smrt& i u
0askrsenju Njegovom svoje vaskrsenje i o!ratno. 0erovali su da sam 9ristos ponavlja
svoju sud!u kroz srpski narod. Ta vizija .inila im je vekovno stradanje podno#ljivim i
nenasitu smrt lakom.
D9. 9ristos je za "r!e !io sam smisao 7ivota i !or!e& i stradanja i umiranja i slo!ode i
o!nove i rada. "misao (rkve& smisao dr7ave& smisao porodi(e& smisao .oveka. Ni jedan
narod nije tako smi#ljeno i ne7no ukrasio praznike 9ristove naro.itim dirljivim o!i.ajima
kao srpski narod. 2amislite 4o7i) i 4ogojavljenje& pa 0eliki 1etak i 0askrs& pa 0aznesenje
i Troji.in dan& i 1reo!ra7enje i +rstov dan. "ve je oki)eno krasnim o!i.ajima kao lepo
izatkani )ilim. 6sto su tako iski)eni i prazni(i 4ogorodi.ni. Nikome u ne!eskom svetu
nisu "r!i podigli toliko (rkava koliko 1risnodjevi $ariji. 1a jo# kako su "r!i nau.ili da
vole i priznaju sve(e 4o7je& naro.ito svoje krsne slave. 2aista kao niko u svetu. Du#i
"r!inovoj ne!esni svet je !io od vajkada !li7i i prisniji od zemaljskoga. U tome svetu on
je uvek gledao mnogo!rojniju rod!inu nego na zemlji. 2ato se toliko i se)a svoji- umrli-&
pali sve)e i .ini promene. 6 sprema se slu7!om da i sam pre%e u taj vi#nji svet sa verom&
.a#)u i o!razom& i sjedini sa svojima pred li(em 9ristovim. Tamo& samo tamo gde je
velika ne!esna "r!ija.
BG. *j& ta 0elika Ne!esna "r!ijaH 'na predstavlja ve) odavno ostvareni ideal 0elike
"r!ije. 0erujemo da je u njoj vi#e od sto miliona kr#teni- "r!a& koji u zemaljskom veku
9ristu slu7i#e ili za 9rista strada#e& kroz vekove i vekove. 6 vi#e i- je tamo u rajskoj
svetlosti iz do!a !or!e& ro!ovanja i stradanja nego li iz do!a slo!ode i !lagovanja. 'ni
koji vi#e li.e na 9rista zaista su u onome svetu !li7i 9ristu. 0erujemo po evangelski& da
)e neki narodi& daleko ve)i od srpskog na zemlji& !iti manji u (arstvu ne!esnom. 6
>ospod je rekao& da )e neki koji su prvi !iti poslednji i poslednji prvi. 6 stradalni azar na
ne!u je zasijao me%u prvima& dok je !ogata# potonuo me%u poslednje u mrak pakleni.
B1. Ne!esna "r!ija "r!ija je rajska&
$iomirna& krasna kao ru7a majska.
Tu su o(i na#i i prao(i sveti&
@to sa krstom .asnim dostigo#e meti.
Tu 7upani sr!ski& kraljevi i (ari&
6 vitezi krsta& i novi i stari.
Tu majke junaka i sestara jato 5
Ugla.ane patnjom sijaju kQo zlato.
Tu .ete posnika i sveta(a !lagi-
6 mnogo i mnogo srodnika nam dragi-.
Tu monasi .asni& mona-inje !lede&
0e.nu svetlost 4o7ju sad veselo glede.
Tu sve.ari sr!ski i zadu7!inari&
4or(i i stradal(i i mladi i stari.
6 devojke mile i de.i(a mala
@to su za svog 9rista jatom postradala&
$a.em pose.ena& ognjem sagorena&
+Qo #i!ljike mlade vetrom o!orena&
Doma)ini tu su #to u domu svome
1ali#e kandila 4ogu preve.nome&
2anad7ije slavne& ve#te svom zanatu&
Tamo& svi su tamo& u ne!esnom jatu.
6z tamni(e su7nji& iz !olni(e !olni&
1a)eni(i ovde& u!ogi& nevoljni&
Aaduju se tamo oko "vetog "ave
+o sinovi (arski posred (arske slave.
6 .etni(i slavni& 4o7ji osvetni(i&
$nogi !ogomolj(i& mnogi do!rotvor(i&
Udovi(e tu7ne i majke !ez de(e&
"ve su u!rojane u 4o7je sve(e.
+ne7evi selja.ki i njini usta#i
6 svi i svi drugi slavni pred(i na#i
@to u gor.inama 7ive#e najlju)im
*li nemogu)e smatra#e mogu)im.
1okolenja mnoga od naj!oljeg soja&
Narod& 4o7ji narod& !ez !roja i !roja&
To je ona ve.na Ne!esna "r!ija.
@to kQo jato zvezda pred 4ogom se sija.
B2. "vakome .oveku data su od 4oga dva polja delatnosti& za svoj dom i za svoje !li7nje.
"vakome narodu data su isto tako dva kruga delatnosti i !rige& za se!e i za druge. +ome
je dato vi#e& od njega se vi#e i tra7i& tj. vi#e !rige o se!i i o drugima. "e!i.ni ljudi i narodi
su kao onaj sluga& koji je primio jedan talant& pa zakopao. "rpski narod je o!daren od
4oga mnogim talantima& z!og .ega se od njega mnogo i tra7ilo. 'd njega je sud!a tra7ila
oduvek dve stvari8 da svoj dom naj!olje uredi i da pomogne susedima manje darovitim da
urede svoj dom. "r!in je izvr#io o!a ova zadatka potpuno. Uredio je svoj dom na
-ri#)anski i doma)inski na.in& i pomogao je svima i svakome u susedstvu svome da uredi
svoj dom. +ako ono ka7e sveti *postol 1avle8 *ko se ko ne umije svojim domom starati&
kako )e se mo)i starati za (rkvu 4o7ju= C6 Tim. JKF
BJ. +ao redak doma)in "r!in se doma)inski starao o svom domu& o svome selu& o svome
narodu& pa isto tako i o narodima susednim& na !lizu i na daleko. Njegovu slu7!u 9ristu
nije ograni.avalo ni vreme ni prostor. 2!og takvog svog #irokog i doma)inskog du-a
sveti "ava je !io voljen kao angel 4o7ji i me%u $a%arima i 4ugarima& i me%u >r(ima i
*ra!ima. +ralj $ilutin od!ijao je mongolske navale ne samo od "r!ije nego od (elog
4alkana. <ar Du#an je ratovao i u ratu postradao daleko od svoje zemlje radi od!rane
"r!a. +nez azar poginuo je na +osovu za krst .asni i slo!odu vas(elog -ri#)anstva& #to
se tada osetilo i priznalo u (eloj :vropi& +ara%or%e je digao ustanak sa krajnjim (iljem
oslo!o%enja (eloga 4alkana i stvaranja -ri#)anske -eterije svi- pravoslavni- naroda na
ovom poluostrvu.
B4. Najve)i zadu7!inari u Aumuniji i $a%arskoj !ili su "r!i i "rpkinje. Najznamenitiji
veliki veziri u "tam!olu !ili su "r!i. Najve)i pesnik ma%arski !io je "r!in. Nekoliko "r!a
vojskovo%a !ili su me%u prvima u Ausiji. Neki od najuspe#niji- dr7avnika i diplomata
ruski- !ili su opet "r!i. Nekoliko znameniti- du-ovnika i svetitelja ruski- !ili su "r!i. Na
listi veliki- ljudi u *ustroUgarskoj monar-iji nalaze se mnogi "r!i. 1rva i glavna svetinja
u *l!aniji jeste manastir sa mo#tima svetog kralja ,ovana 0ladimira kod :l!asana. 1rva i
glavna svetinja rumunska jesu mo#ti svete 1etke srpske u ,a#u. Dvorska (rkva sa
mauzolejom gde se sa-ranjuju vladari rumunski jeste srpska zadu7!ina u +urtea de
*r%o#u. 1rva i glavna svetinja u prestoni(i !ugarskoj jesu mo#ti svetog +ralja $ilutina.
U neposrednoj !lizini gro!a >ospodnjeg u ,erusalimu nalazi se opet $ilutinova slavna
zadu7!ina& manastir svetog *r-an%ela& i do sad do!ro o.uvan. U >r.koj Tesaliji
naj.uveniji su oni manastiri na $eteorima& koji su podigli "r!i i u kojima se nalaze mo#ti
"r!a sveta(a i ktitora. Da i ne govorimo o "vetoj >ori& koja se o!novila i do danas
odr7ala !lagodare)i najvi#e srpskoj !rizi i pomo)i& du-ovnoj i materijalnoj. Najzad i u
na#e vreme& u Novome "vetu& u *meri(i& genijalni "r!i nau.ni(i zauzeli su mesta !a# u
prvome redu. @irom *merike i (elog sveta poznata su imena dvoji(e "r!a& Nikole Tesle i
$i-aila 1upina.
BK. 6 o!ratno. +u)e)i tu%u ku)u u daljnim zemljama& po sud!i 4o7joj& nisu znameniti "r!i
nikad za!oravljali ni svoju otad7!inu. Trudili su se da u.ine do!ro svome narodu #to su
vi#e mogli. Tako je "ava Tekelija osnovao Tekelijanum& najve)u do!rotvornu ustanovu u
*ustroUgarskoj za srpski narod. 0elimir Teodorovi) zave#tao je svu svoju imovinu
srpskom rodu koja se zove pod imenom "0elimirijanum". 1ro3esor $i-ailo 1upin iz
Njujorka& pored svog velikog legata +olum!ijauniverzitetu& ostavio je milionski legat
srpskom narodu u "r!iji. Tako i 0asa Pukovi)& "r!in iz *merike& zave#tao je svoju veliku
imovinu "r!ima u 4oki& svome rodnom kraju. 6 mnogi drugi& znani i neznani.
BE. 6storija srpskog naroda svedo.i jasno i glasno& da onaj ko je sluga 9ristov naj!olji je
doma)in& naj-ra!riji vojnik& najmiliji sused& najverniji drug& najposlu#niji sin& najpo#teniji
gra%anin 5 re.ju najdu#evniji i najplemenitiji .ovek. "lu7enje 9ristu oplemenilo je srpski
narod i u.inilo ga najdu#evnijim i naj.ove.nijim narodom na svetu. To ne zna.i da me%u
"r!ima nije !ilo r%avi- ljudi. 6 najsavr#eniji jezik ima nepravilni- glagola. 6 jedan od
dvanaest apostola !io je !ogoizdajnik. 6 me%u "r!ima !ilo je te#ki- zlotvora& otmi.ara&
javni- i tajni- deriko7a i aramija& izdajnika i gre#nika svake vrste& a u novije vreme i
javni- !ogootpadnika i !ezvera(a. No to nije .udo. ,er istorijski put srpskog naroda& rekli
smo& vodi strmovitom liti(om iznad stra#nog !ezdana. +o se oklizne i padne& taj zaista
pada u !ezdan. *li ma koliko da su odvratni primeri takvi- "r!a& oni predstavljaju
tragi.ne epizode na pravilnom putu jednog (elog naroda.
BD. "lu7enje 9ristu 5 to je vekovni pravilni put srpskog naroda. Teodulija dakle& a ne
teokratija niti autokratija niti pak zapadnja.ka demokratija& nego teodulija jeste put i
na.in 7ivota srpskog naroda. Taj put ga je proslavio na zemlji i na ne!u. Taj put& put
slu7enja 9ristu& napunio je veliki deo 4o7ji- ne!esa "r!ima. Tim putem idu)i iz
pokolenja u pokolenje mnogi milioni "r!a su u#li u 7eljeno (arstvo ne!esno i stvorili
veliku Ne!esku "r!iju. Ne samo veliku nego veli.anstvenu i lu.ezarnu. Time je (ilj
zemnog !itisanja jednog naroda uveliko postignut& i jo# se neprestano posti7e& i postiza)e
se& nadamo se& do kraja vremena. 6 postiza)e se& velimo& s molitvom 4ogu da tako !ude& i
da se ne!esna "r!ija pove)ava kroz svu !udu)nost do kraja vremena. Tako )e izvesno i
!iti& ako "r!i ne polude& ne iza%u van se!e& i u svojoj vanse!nosti ne utrnu viziju (arstva
ne!esnoga i ne potonu u varljivo (arstvo zemaljsko& i ako se ne okre)u tu%im sistemima i
putevima 7ivota& tj. ako ne napuste slu7enje 9ristu i ne predadu se slu7enju satani. ,er se
slu7iti mora u ovome zemnom veku 5 to je o.igledno 5 pa ako se ne slu7i 9ristu& slu7i se
*nti-ristu. * dva gospodara se slu7iti ne mogu. 9ristos pak tra7i od svoji- !ezuslovnu i
sve(elu slu7!u.
BB. @ta je srpski narod postigao svojom Teodulijom& svojim slu7enjem 9ristu 4ogu=
1ostigao je sve& i postiza)e sve do smaka sveta& #to jedan narod posti)i mo7e. 1ostigao je
to& da za BGG godina nije imao verski rat niti ekonomski rat& ni tu%in(a za vladara u vreme
svoje slo!ode. 6 samo to troje pa je dovoljno .udo za narode na 4alkanu i u svoj :vropi.
No to nije najva7nije. 1ostigao je& da stvori jednu veliku i utan.anu kulturu 7ivota i rada&
svu pro7etu du-om svetim i doma)inskim. No i to nije najva7nije. 1ostigao je& da dovede
u -armoniju ono #to se zove individualno i kolektivno da ne klima ni tamo ni amo& tj. da
se odr7i zajedni.ki 7ivot a da se li.nost ne stesni. No i to nije najva7nije. ,o# je postigao
.ove.nost i du#evnost& da i slugu svoga ra.una u .eljad svoju i da poslednjeg prosjaka
stavlja za slavsku so3ru i slu7i mu kao knezu& #to je veliko ali nije najva7nije. ,o# je
postigao& da doma)inski !rine o susednim narodima i o (elom .ove.anstvu sa iskrenom
lju!avlju& mole)i se !ogu #irokogrudom molitvom8 1omozi& 4o7e& svima pa i nama. *li i
to nije najva7nije. 1ostigao je jo#& da ima srazmerno vi#e slavni- ljudi i 7ena& i vi#e
sveta(a i -eroja& i vi#e megdana odsudni- po 4alkan i :vropu nego ma koji susedni
narod. No i to nije najva7nije. ,o# je postigao& da kroz 9rista do%e do saznanja o smislu&
putu i (ilju 7ivota .ovekova na zemlji& i do jasne i posvedo.ene vizije (arstva ne!esnoga.
To je najva7nije od svega& i sve ostalo proisteklo je od toga.
B9. 1oznanje istine najva7nije je od svega. +ad se zna istina& zna se i put i pojima 7ivot.
1ravda i milost i jedinstvo du-a dolazi od poznanja istine. 1oznaje istinu 5 i istina )e vas
oslo!oditi& rekao je "pasitelj. +o poznaje istinu& istina mu svetli kao zemaljski lu. na
putu 7ivota i o!asjava mu sve te !iva slo!odan od svake za!lude i svake stranputi(e.
,edino u svetlosti istine .ovek mo7e da razlikuje pravdu od nepravde i do!ro od zla. *
istina se ne nalazi u proizvoljnim ljudskim mi#ljenjima& niti u teorijama u.enjaka& niti u
3iloso3ijama 3ilozo3a& nego je sva istina u 7ivome 4ogu& z!og .ega se istina ne mo7e ni
otkriti ni na)i dok je 4og ne o!javi& a 4og je o!javio istinu kroz "ina svoga
jedinorodnoga 6susa 9rista. 'tuda je 6sus 9ristos 7iva i ovaplo)ena istina 4o7ja. 6 otuda
putovanje za 9ristom jeste putovanje u svetlosti& a odstupanje od 9rista jeste okretanje
li(a na suprotnu stranu i lutanje po mraku 5 neiz!e7no lutanje po mraku la7i& nasilja i
svake !esmislenosti. * istina se posti7e samo verom u 6susa 9rista. 0erovati Njemu i u
Njega 5 to i zna.i znati istinu i -oditi u svetlosti istine.
9G. 6stina sadr7i u se!i sve8 i pravdu i milost i do!rotu i svetlost i razum i lju!av. 6stina je
uvek ista. Divna je to re. srpska za istinu8 ono #to je uvek isto& ono je istina. * to je 4og.
'n je jedini ve.no isti i nepromenljivi. 'no #to se menja& o!manjivo je& prolazno i
varljivo. 4og je uvek isti. ,a sam onaj koji jesam... ime mi je ,esam& govorio je >ospod
proro(ima. 6 >ospod 9ristos je uvek isti& nepromenljivi& nevarljivi. Aekao je on8 Ne!o i
zemlja pro)i )e a re.i moje ne)e pro)i. "rpski narod je to poznao i osetio du!okom
intui(ijom& pa je zavoleo 9rista kao istinu i svom du#om prilepio se uza Nj i po#ao za
Njim& staviv#i Njemu jedinome u slu7!u i (rkvu i dr7avu i kulturu i vojsku i sav 7ivot
svoj. 1rivolev#i se 9ristu& srpski narod se privoleo (arstvu ne!esnom. *li od 191B.
godine do 1941.& srpski je narod pre7iveo jednu katastro3u te7u od one na +osovu. ,er na
+osovu pala je vojska& ali ne i narodna ideologija& ne istina& o!oreno je (arstvo
zemaljsko& ali ne i ne!esno& pale su sluge 9ristove ali ne i 9ristos& slomljeni su krstonos(i
ali ne i krst. U ovom pak poslednjem periodu na#e istorije zado!ijeno je (arstvo
zemaljsko& ali se po.elo naglo gu!iti (arstvo ne!esno. Dr7ava se ispregla iz jarma slu7!e
9ristu i stavila sve ostalo u jaram da njoj slu7i8 i (rkvu i #kolu i vojsku i sve ustanove.
2emaljsko (arstvo postalo je ne samo ideal nego idol. 1ove)anje Ne!esne "r!ije
usporeno je kao nikad ranije. Dostignuta je kulmina(ija svega umnog i moralnog raspada&
koji je otpo.eo po smrti kneza $i-aila.
91. Aaspad je otpo.et& i otpo.et i dovr#en& partizanstvom. 6 to .etvornim8 partizanstvom
intelektualnim& moralnim& politi.kim i ekonomskim. "inovi srpski- seljaka okrenuli su se
2apadu da tra7e sun(e tamo gde se sun(e gasi a ne ra%a se& da tra7e prvo istinu& koju je
2apad izgu!io pa je i sam tra7i evo ve) nekoliko vekova 7i#(ima 3ilozo3skog mudrovanja&
i nije je na#ao nego se po(epao u pogledu istine u intelektualne partije. "inovi srpski-
seljaka oti#li su na 2apad& da pitaju #ta je pravedno a #ta nepravedno& #ta po#teno a #ta
nepo#teno& i vratili su se zavaljeni i po(epani u ta!ore oko tog pitanja. ,er tamo gde se
nije mogla na)i istina& nije se naravno mogla na)i ni pravda ni po#tenje& nego partizanska
sva%a i prepirka oko toga. "inovi srpski- seljaka -ad7ijali su na 2apad da prou.e kako
tre!a dr7avu i dru#tvo urediti& i vratili su se zava%eni i po(epani u partije onako kako su i
zapadni narodi& !ez teodulije& zava%eni i po(epani. "inovi srpskog naroda lutali su po
zapadnom mraku da se nau.e kako tre!a imovinske stvari re#iti na zemlji& tj. ono #to su
davno davnim nji-ovi %edovi i pra%edovi re#ili !olje nego iko8 srednjim sistemom& lutali
su i vratili se z!unjeni i jarosno zava%eni me%u so!om oko toga kao i narodi na 2apadu.
To .etvorno partizanstvo stvorilo je od preskupo pla)ene "r!ije jedno trkali#te i va#ari#te&
na kome su 9ristos i narodna mudrost imali najni7u (enu. "va .etiri ta .ira raspukla su se
u vreme dr7ave ,ugoslavije& i gnoj se razlio po (elom narodu. ,ugoslavija je predstavljala
za srpski narod najve)u za!unu& najte7e gr.eve i najsramnije poni7enje& koje je on ikad
do7iveo i pre7iveo u svojoj pro#losti. Niko nije za to kriv do njegovi sopstveni sinovi&
partizani u .etiri prav(a i -ulitelji svetinja na svim linijama.
92. $ala znanja do!ijaju se u.enjem& velika znanja do!ijaju se verom i po#tenjem.
9ristoverni i po#teni +ara%or%e nije imao sva sitna i sitni.arska znanja moderni- "r!a& ali
je imao sva velika znanja. 1o tim svojim velikim znanjima& koje sam 4og daruje onima
koji su verni i po#teni ma i !ez ikakve #kole& +ara%or%e nije imao u svom planu ovu i
ovakvu ,ugoslaviju kakvu su stvorili njegovi krunisani potom(i& nego -eteriju Cdru#tvo&
zajedni(uF pravoslavni- naroda na 4alkanu. 2a tu ideju i taj plan svoj& +ara%or%e je
mu.eni.ki postradao. No njegova ideja& onda od!a.ena& sada dolazi na dnevni red. 1osle
svi- peripetija i svi- lutanja& "r!i se moraju vratiti na ideju svoga velikog 0o7da8 "avez
svi- pravoslavni- naroda na 4alkanu s naslonom na pravoslavnu Ausiju. 6 to sve ne radi
(arstva zemaljskog nego ne!esnog& ne radi slave i veli.ine dr7avne nego radi slu7enja
9ristu 4ogu. Teodulija jednoverni- naroda !io !i smisao i program te istorije.
9J. "vaka velika i spasonosna ideja ostvaruje se sporo i trudno& i to o!i.no na mu.eni#tvu
i krvi svoji- za.etnika. 9ri#)anstvo je iza#lo na svetlost dana i priznato tek posle trista
godina. +ara%or%eva ideja o savezu slo!odni- naroda 4alkana zape.a)ena je 0o7dovom
krvlju u Aadovanju i .ekala je svoje ostvarenje do sada eto 12G godina. No to je ideja
velika i spasonosna& te )e se s 4o7jim !lagoslovom i ostvariti& ako je svi 4alkan(i
pri-vate. * pri-vati)e je& ako je najpre "r!i pri-vate& sr(em i du#om i razumom. Ne)e je
pak srpski narod pri-vatiti& ako !ude i#ao za pokvarenim i anti-ri#)anskim du-om svoje
partizanske i neoz!iljne inteligen(ije. 1ri-vati)e je pak& ako !ude po#ao za du-om onoga
svog velikog i svetog genija selja.kog& za du-om <rnoga Por%a iz Topole. 0ide)emo.
94. <arstvo !alkanski- naroda sa (arstvom svete Ausije 5 ne Ausije neruske i .ivutske&
nego svete pravoslavne Ausije 5 mo7e doneti (elom .ove.anstvu sre)u i ostvariti ono
misti.no -iljadugodi#nje (arstvo mira na zemlji& koje se pokazalo na 1atmosu u viziji
onome slavnom apostolu vizionaru& svetom ,ovanu :vangelistu. ,er taj milenijum jo# nije
u istoriji sveta ostvaren. * ono #to je su%eno od 4oga& mora se ostvariti. +o )e ostvariti
ako ne oni& koji su do sada !ili najvi#e mu.eni i prezirani& se.eni i ga7eni& tj. "loveni i
ostali pravoslavni narodi= Ae.eno je srpskom poslovi(om& da na mrzanu ku)a ostaje. * u
ruskim narodnim pri.ama uvek je prezreni i "glupi" 6vanu#ka na kraju morao spasavati
svoju !ra)u& koja su se pravila pametnija od njega. Tako )e pravoslavni "loveni sa
ostalim pravoslavnim narodima& kao mrzan i prezreni 6vanu#ka& spasavati o!e -emis3ere
sveta& 6stok i 2apad. +akvim programom= Da li nasiljem& osvajanjem& gordo#)u&
se!i.no#)u& pale7nom teokratijom& svetskom autokratijom& va#arskom demokratijom=
Ne& nikako nego teodulijom& svakida#njim programom srpskog naroda.
9K. 2a vreme -eruvimske pesme na iturgiji sve#tenik govori 4ogu8 "* slu7iti Te!i
veliko je i stra#no i za same ne!eske sile". @ta rade plameni sera3imi i -eruvimi i
!ez!rojne vojske !estelesni- du-ova nego slu7e Tvor(u svome "sa stra-om i trepetom"=
,asno je da za ljude i narode na zemlji ne mo7e !iti ve)e po.asti od slu7!e 4ogu. Niti ima
ve)eg dostojanstva i ve)e slave za .oveka nego da slu7i "tvoritelju svome. To je srpski
narod razumeo& od (ara do prosjaka& i program slu7enja 4ogu ispunjavao dosledno i
uporno od Nemanje do po.etka OO veka. Tu je srpski "!ura7" posrnuo& pred kapijom OO
veka& kao sultanov pred 4e.om. Aazumeo je srpski narod& da ko 4ogu ne slu7i& taj ne
mo7e slu7iti ni svome narodu niti .ove.anstvu. ,adni su oni i nelogi.ni& koji govore da
-o)e da slu7e narodu ali od!a(uju 4oga. +ao kad !i neko spasavao tu%u de(u a prezirao
roditelja te de(eH Ne mo7e .ovek priznati .oveka za !rata da ne prizna 4oga za '(a.
"rpski narod mora .vrsto stati na svoj istorijski put slu7enja !ogu& i ukoliko je skrenuo
mora se povratiti na taj put. 6na.e )e !iti od!a.en od 4oga kao jevrejski narod& pa mu
ne)e pomo)i nikakvo (arstvo zemaljsko& niti ikakva ,ugoslavija i -eterija. 'n u -eteriji
pravoslavni- naroda tre!a da sija kao najdosledniji& najizve7!aniji& i najproslavljeniji
sluga 9rista 4oga& te da ostalim narodima slu7i za primer. $i podvla.imo8 najdosledniji&
najizve7!aniji i najproslavljeniji.
9E. 6storijski doga%aji to potvr%uju. U svojoj pravolinejnosti i istorijskoj doslednosti "r!i
su nadma#ili i Ause& da ne govorimo o drugim pravoslavnim narodima& konjukturistima i
!ez!roj odsudni- momenata. Auska inteligen(ija& sita tr!u-om a lenja du-om& zavarana je
od -risto!ornog Darvina& $arksa& Aenana i sli.ni- zapadni- satanista& vi#e .ak nego i
srpska inteligen(ija. Ne zato #to je srpska inteligen(ija !ila !olja od ruske& nego zato #to
se vi#e pla#ila od slo!odnog& -ra!rog i mudrog seljaka& srpskog& koji ju je -ranio& te nije
smela i)i !a# do kraja na svome propadnom putu& iz stra-a da je narod ne po!ije. 1a ipak&
olenjen na slo!odi kao na letnjoj prigrevi(i srpski selja.ki narod je dozvolio svojoj
inteligen(iji da mu u!rizga sve otrove zapadne smrti u njegov du- i du#u. *ko se ne
izle.i& istruli)e i propa#)e& i !i)e kao le#ina pred 4ogom& pred Ne!esnom "r!ijom i pred
(elim svetom. i.i)e na .oveka& koji je svu mladost proveo .edno i po#teno& i pro.uo se i
proslavio& a u najzrelijim godinama propio se i pokvario& da ga niko ne mo7e da pozna i
da ga se i ne!o i zemlja odri.u kao svoga srodnika. To !i zna.ilo8 svr#etak istorije
"r!adije a po.etak istorije manguparije.
9D. "rpska velikodu#nost .esto je prelazila u sla!ost. 6 to u veliku i u!ita.nu sla!ost 5 u
servilnost. Tu sla!ost pokazali su u tursko i austrijsko vreme "r!i iz!egli(e u Ausiju i u
Aumuniju. +oliko je srpskog naroda ostalo tada na ovom stra#nom ogra#ju !alkanskom&
toliko se& u toku vremena i u nekoliko ma-ova& preselilo u Ausiju i u Aumuniju. Na
ovome stra#nom ogra#ju !alkanskom danas ima osam miliona "r!a. Toliko tre!a da i-
ima u ,u7noj Ausiji i u Aumuniji. $e%utim& u Ausiji nema nijednog jedinog. "ve se slilo i
prelilo u drugo. * u Aumuniji& koja je po krvi polovinom srpska kao i -rvatska& ima samo
jedna #aka "r!a& samo kao jedna preostala stra7a od propale vojske. 4rat je !rat& i oni
pravoslavni i mi pravoslavni -ajde da se nazovemo Ausima i AumunimaH Da se nije tako
katastro3alno mislilo& danas !i mi imali u ,u7noj Ausiji milione "r!a a i u Aumuniji. Ta
neverovatna sla!ost& ta *-ilova peta& pokazala se i u vreme katoli.kopravoslavne
,ugoslavije. +atoli(i su nam !ra)a& govorilo se& vera ne igra nikakvu ulogu& glavno je krv
i jezik Ckao kod volova #to je glavno krv i rikanjeF a istorija& a galerija slavni-
-ristolju!ivi- (areva i kraljeva& a +osovo& a Ustanak& a +umanovo i +ajmak.alan& a
mnogi milioni !ora(a za krst .asni i slo!odu zlatnu& a !arja(i sr!ski 5 to je sve ni#ta8 sve
te visine mi )emo sru!iti i nivelisati i uravniti da !udemo jednaki. To je jezik !eogradski-
politi.ara i istori.ara. ;ak odlikova)emo +ara%or%evom zvezdom s ma.evima i ordenom
svetoga "ave Nemanji)a najlju)e na#e mu.itelje i sluge rimske teokratije i !e.ke
autokratije. 6 jo# )emo staviti na ravnu nogu sa Du#anom& $ilutinom i +ara%or%em
najve)e izdajnike "lovenstva& 1ravoslavlja pa .ak i 9rvatstva& la7ne kraljeve Tomislava i
2vonimira. U istoriji ,ugoslavije osta)e ovekove.ene dve la7i8 la7na istorija i la7na
politika. To je do#lo od srpske velikodu#nosti& pretvorene u 7alosnu servilnost. *ko se
"r!i ne izle.e od te o.ajne sla!osti& oni )e !iti servi a ne "r!i i u svakoj -eteriji i u svakoj
novoj kom!inovanoj dr7avi na 4alkanu. * svakako )e se izle.iti iskustvom iz 1941.
godine& kada su do7iveli da i- izda ne jedan 0uk 4rankovi)& i ne deset nji-& nego (elo
jedno pleme& (eo jedan narod 5 ako se narodom mo7e nazvati 5 druge vere. Du#an se
nazivao8 (ar svi- "r!a& 4ugara i >rka& pa se ne zna da je ovako !io izdan ni od 4ugara ni
od >rka.
9B. Na(ionalizam !alkanski- naroda mo7e se lako u!la7iti -ri#)anskim saznanjem.
Ukoliko -ri#)ansko saznanje& a to je poznavanje istine 4o7je& !ude se pove)avalo utoliko
)e se o#trine na(ionalizma u!la7avati. Ne da i#.ezne nego da se u!la7i i oplemeni verom
u 9rista i slu7enju 9ristu.
99. 6z svega istorijskoga iskustva na#eg i iz svega #to smo do sada izlo7ili mogu se izvesti
tri rukovodna na.ela8 programati.na za !udu)nost i srpskoga naroda i svi- pravoslavni-
naroda. Na.elo prvo8 od!a(ivanje svi- i eman(ipovanje od svi- nepravoslavni-
ideologija i tu%inski- upliva na ma koju granu narodnog 7ivota. Na.elo drugo?
pri-vatanje slu7enja 9ristu 4ogu& poput svi- pro#li- pokolenja& i svi- slavni- predaka
na#i-& kao puta i smisla i (rkve i dr7ave i #kole i svi- narodni- ustanova& kao i
porodi.nog i li.nog 7ivota. Na.elo tre)e8 jasna vizija ne!esnoga (arstva 4o7jega kao
vr-ovne mete zemnog putovanja i !itisanja svi- slugu 4o7ji-& kako naroda tako i
pojedina(a. Dakle& prvo eman(ipa(ija& drugo teodulija i tre)e vizija. U svetlosti ova tri
na.ela sva druga pitanja se mogu vrlo lepo re#iti. * ova tri na.ela predstavljaju sr7 istorije
srpskoga naroda od velikog Nemanje do na#i- dana.
1GG. "veti& sveti sveti o trisveti 4o7e
Niko nas van Te!e prosvetit ne mo7e.
"veti& sveti& sveti& o trisveti 4o7e&
Niko nas van Te!e prostiti ne mo7e.
"veti& sveti& sveti& o trisveti 4o7e
Niko nas van Te!e slo7iti ne mo7e.
"veti& sveti& sveti& o trisveti 4o7e
Niko nas van Te!e spasiti ne mo7e.
' smiluj se na nas z!og na#i- ota(a&
Tvoji- verni- slugu i tvoji- sveta(a.
1rosveti nas& 4o7e& prosti i proslavi&
4ez Te!e smo sli.ni sasu#enoj travi.
"lo7i nas i spasi& 9riste "pasitelju&
6 privedi Tvome ve.nom Aoditelju
U ne!esno (arstvo& svr-u sviju svr-a&
6 poslednju metu svi- zemaljski- trka.
,edno tek 7elimo8 da Te!i slu7imo&
$esiju i "pasa& Te!e da slavimo.
,er ko Te!i slu7i taj naj!oljem slu7i&
Na muke i patnje nikom se ne tu7i.
4ez Te!e su ljudi kaQ !ez o.njeg vida&
4ez puta& po#tenja& !ez nade i stida.
Ti si osnov svemu& Ti si smisQo svemu&
+o sleduje Te!i& du- je Tvoj na njemu.
6 !lagoslov ve.ni i 7ivot !ez kraja&
6 radost i pesma usred Tvoga Aaja.

1 +ao ne#to prolazno mi ne spominjemo ovde svetovnja.ku teokratiju u /enevi& koju je
+alvin zasnovao& no koja je s njim i i#.ezla. Teokratija mona#ka ve)ega stila postojala je
od drevni- vrenmena& postoji i sada u Ti!etu.