UVOD

Prema Direktivi Evropske unije odlaganje celih

automobilskih guma u prirodu od 2003.godine vie
nije dozvoljeno, a od 200. godine nije doputeno
ni odlaganje izrezanih auto guma. !odine "##2. u
"2 dr$ava E% &' upotrebljenih guma odlagalo se
na deponije, a samo 3&' zbrinjavalo se na drugi
nacin. Deset godina kasnije, u 2002.godini situacija
se potpuno izmenila. % tadanjih "& dr$ava E% &'
upotrebljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem
(obnovom guma), recikla$om, upotrebom za
energetske svrhe ili izvozom za ponovnu upotrebu,
a manje od 3&' je zavravalo na deponijima.
*ecikla$a guma spada u delatnosti odr$ivog
razvoja jer od upotrebljenih proizvoda stvara
proizvode s novom vredno+u. Proizvodi dobijeni
recikla$om kori+enih guma mogu se koristiti u
proizvodnji velikog broja novih proizvoda. ,a$no je
napomenuti da se kori+ene gume mogu u
potpunosti reciklirati, a njihove hemijske i -zi.ke
osobine .ine ih vrednim sirovinama. /noge
prednosti koje gume imaju tokom upotrebe ostaju
va$e+e i kod primene kori+enih guma u
sekundarnoj 0azi njihove obrade kada se guma
koristi kao materijal za izradu drugih vrsta
proizvoda. % svakom obliku guma zadr$ava svoje
inherentne karakteristike ukljucuju+i usporen
razvoj bakterija, otpornost na pritisak, toplotu i
vlagu, sun.anu svetlost i %, zra.enje, kao i na
razne vrste mineralnih ulja, ve+inu razrediva.a,
kiselina ili drugih hemikalija. 1izi.ke osobine
kori+enih guma imaju veliku vrednost jer nisu
toksi.ne, nisu bio2razgradive, njihov oblik, te$ina i
elasti.nost .ine ih u potpunosti upotrebljivim za
veliki broj raznih proizvoda, u obliku celih guma,
komada, granulata ili u obliku praine. Postupkom
mehani.ke recikla$e gume se seku na komade te
postupnim usitnjavanjem prolaze proces separacije
u kojem se zasebno odvajaju gumeni delovi, .elik i
tekstil, to su osnovne komponente sastava svake
gume. % postupku takve recikla$e ne stvara se
nikakva dalja otpadna supstanca, sve je
33upotrebljivo33, a izuzetno je va$no da nema
nikakvih propratnih 33emisija u okolinu33 2 u vazduh,
vodu ili zemljite4 5stra$ivanja su pokazala da je
mehani.ki postupak recikla$e otpadnih guma
daleko povoljniji za okolinu i prirodu od spaljivanja
u energetske svrhe. %pravo recikla$om kroz
gumeni granulat koji ulazi u ponovni ciklus
upotrebe, .uvaju se prirodni resursi.
Otpadna guma kao gorivo
% Evropskoj uniji i 67D otpadne autogume se
najvie koriste kao gorivo. !ledano sa stanovita
zatite $ivotne sredine ili ekonomike procesa, ovo
nije najbolji na.in za reavanje problema otpadnih
guma, ali je mnogo bolji od bacanja ili odlaganja
guma na otpad. 8ela guma ili grubi komadi koriste
se za dobijanje energije u pe+ima za proizvodnju
cementa, u proizvodnji papira, termoelektranama i
industrijskim kotlovima. Pe+i za proizvodnju
cementa se smatraju veoma pogodnim za
sagorevanje smea goriva i gume, poto se pepeo
ugraduje u -nalni proizvod i nema otpada. Dobri
kandidati za upotrebu meavina konvencionalnih
goriva (uglja, drveta, na0te) i gume su i 0abrike
papira i pulpe i livnice metala, dobrim delom jer su
ova goriva je0tinija od samog uglja. 9esto se
autoguma sagoreva u komadu, cela, to smanjuje
trokove usitnjavanja, ali pove+ava trokove
skladitenja i transporta. 5ako se sagorevanjem
gume vra+a deo energije ulo$en u njenu
proizvodnju, nastali otpad .ini ovu praksu manje
privla.nom. Derivati na0tesu samo jedan od
sastojaka koji se ugraduju u autogumu. :statak
.ine prirodna guma, poliester ili najlon, .elik,
karbon crno, platno i smea drugih hemikalija (ulja,
pigmenti...) koje ne doprinose zna.ajno toplotnoj
vrednosti sagorene gume. ;bog toga se i
sagorevanjem vra+a samo manji deo energije
ulo$ene u njenu proizvodnju. ;amerke koje se
naj.ece postavljaju ovakvom na.inu reavanja
problema otpadnih guma odnose se na emisije
gasova iz postrojenja za sagorevanje. 5spitivanja
su, medutim, pokazala da su emisije metala (cinka,
kadmijuma, talijuma, olova, nikla i hroma), ugljen
monoksida, oksida sumpora, azotnih oksida,
hlorovodonika, dioksina i <uorida iste kao kod
konvencionalnih postrojenja.
*ecikla$a= !de zavravaju stare
automobilske gume

%deo ugljenika u automobilskim gumama mo$e da
iznosi do >0 procenata, te je njihova ogrevna mo+
.ak i ve+a nego kod uglja srednjeg kvaliteta.
?oli.ine otpadnih guma su ogromne, to
predstavlja pretnju po zdravlje i $ivotnu sredinu.
@ajava jedne doma+e -rme o podizanju postrojenja
koje bi kao alternativno gorivo koristilo rabljene
automobilske gume poslu$ila je kao povod za nae
malo istra$ivanje istorijata razvoja automobilskih
guma, problema otpadnih guma, mogu+nosti i
isplativosti postupaka recikla$e.
Procenjuje se da svake godine u industrijski
razvijenim zemljama sveta u proseku nastaje jedna
otpadna automobilska guma po glavi stanovnika.
Aako 67D svake godine moraju negde da smeste
2>0 miliona komada guma, a Evropska unija oko
"&0 miliona komada. 6ve do ezdesetih godina
prolog veka problem otpadnih guma rutinski je
reavan recikla$om. /edutim, uvoz je0tine na0te,
osnovne sirovine za proizvodnju sinteti.ke gume,
oborio je cenu recikliranog materijala, a sve
popularnija varijanta gume oja.ane .eli.nim
$icama zakomplikovala je i poskupela proces
recikla$e. ?ao ekonomski prihvatljivo reenje
videno je samo odlaganje na otpad. ?ratakorocno
gledano, ova praksa je imala ekonomskog smisla,
koji se, meButim, potpuno izgubio usled posledica
dugoro.ne akumulacije. 5spostavilo se da brda
naslaganih starih guma ne samo to zauzimaju
veliki prostor i ru$no izgledaju, ve+ predstavljaju i
optu pretnju po zdravlje i bezbednost. Po$ari koji
izbijaju na ovakvim mestima mogu da traju
mesecima, a otri, crni dim koji se di$e visoko u
nebo i mo$e da se vidi sa udaljenosti od vie
desetina kilometara, sadr$i toksicne hemikalije i
opasne zagadivace vazduha. Aoksicne hemikalije
nalaze se i u uljastoj tecnosti, ostatku od
sagorevanja, koji mo$e da kontaminira obli$nje
rezerve vode, dovede do pomora ribe i zastoja u
snabdevanju sa vodom za pice. Pokuaji gaenja
po$ara sa konvencionalnim penama i vodom obicno
su jalovi u ovakvim slu.ajevima i dodatno
pogoravaju zagaBenje $ivotne sredine. ;bog toga
je uobi.ajena praksa kod po$ara na otpadima guma
da se jednostavno puste uz odreBenu kontrolu dok
sav materijal ne izgori. !omile gume sa izolovanim
baricama vode u unutranjim $lebovima pogodna
su sredina za razvoj komaraca 2 druga opasnost
koja preti od ovakvog na.ina odlaganja otpada. 5z
jedne jedine gume preko leta mo$e da se izlegne
na hiljade komaraca. % oblastima sa toplijom
klimom u blizini otpada .esto se registruje ve+i
broj obolelih od bolesti koje prenose ovi insekti. %
ve+em broju industrijskih zemalja doneene su
zakonske regulative kojima se strogo ograni.ava i
regulie odlaganje guma na otpad. % ve+ini
slu.ajeva karakter regulativa je takav da se
ohrabruje i upotrebe proizvoda recikla$e guma. %
Evropskoj uniji, zakonska regulativa koja se odnosi
na ovaj problem stupila je na snagu u julu prole
godine, a organizacije kao C%sed Aire Dorking
!roupsE ispituju prakticne posledice primene
zakona. 5 pored regulativa, procenjuje se da se u
67D trenutno na ilegalnim ili naputenim otpadima
nalazi oko 2 do 3 milijarde guma. 6li.na procena
va$i i za zemlje clanice Evropske unije. Fta uraditi
sa tolikim otpadnim gumama i mogu li nekako da
se iskoristeG ?oji je najbolji na.in za reavanje
ovog problemaG 7li, najbolje da krenemo od
po.etka.
Gumena groznica
:snovni materijal za izradu CmodernihE
automobilskih guma je sinteti.ka guma kojoj se
dodaju razni aditivi (karbon crno, ulja, voskovi) za
oja.anje i materijali kao to su najlon, poliester ili
.elik. 6inteti.ka guma nastala je kao plod pokuaja
da se poboljaju karakteristike prirodne gume, koja
se dobija iz te.nosti mle.nobele boje 2 tzv. lateksa 2
koju lu.e pojedine vrste biljaka, naro.ito drvo
kau.ukovca sa prirodnim stanitem u d$unglama
7mazona. Predkolumbovski stanovnici Hu$ne i
8entralne 7merike koristili su gumu za pravljenje
vodonepropusne odece, sudova i obu+e. Evropljani
nisu pokazivali neki naro.iti interes za gumu sve
do osamnaestog stole+a, a i tada je guma
uglavnom upotrebljavana za proizvodnju elasti.nih
traka i gumica za brisanje. D$oze0 Pristli, jedan od
osniva.a moderne hemije, nazvao je supstancu
CrubberE po engleskoj reci CrubE za CbrisatiE.
!odine "I"#, kotski industrijalac 8arls /ekinto,
koga je ina.e veoma interesovala hemija,
upotrebio je smeu gume i rastvara.a kao lepak za
dva sloja materijala u nameri da napravi
vodonepropusnu tkaninu. % poboljanju ovog
proizvoda pomagao mu je jo jedan hemicar, Aomas
Jenkok. Po njihovom otkricu nastala je prava
Cgumena groznicaE koja je, medutim, investitorima
donela samo milionske gubitke. @aime, potencijal
prirodne gume za izradu vodonepropusnih tkanina
i veceg broja drugih potroackih i industrijskih
artikala pokazao se dobrim samo na sobnoj
temperaturi. @a niskim temperaturama proizvodi
od gume stvrdnjavali su se i pucali, a na visokim
temperaturama topili i pretvarali u lepljivu masu.
C!umenu groznicuE pre$iveli su samo neki od
starih proizvodaca, dok su sve nove kompanije
nestale u roku od najvie pet godina. Aakvu scenu
zatekao je 8arls !udjir, bankrotirani trgovac
metalnom robom iz 1iladel-je.
Komadanje gume
%koliko je auto2guma toliko degradirana da ne
mo$e da se regenerie, najbolja strategija je
recikliranje. Danas se na tr$itu mo$e prona+i veliki
broj proizvoda napravljenih od reciklirane auto2
gume. Par.i+i usitnjene gume koriste se kao punila
u graBevinarstvu i konstrukcijama. 1inije usitnjena
i prosejana guma koristi se na de.ijim igralitima i
za posipanje klizita. Par.i+i gume koriste se i za
dobijanje poboljanog as0alta, dok se guma
pomeana sa uretanom koristi za 0ormiranje
atletskih staza i izlivanje raznih proizvoda.
%sitnjena guma mo$e se .ak integrisati sa
zemljitem odnosno travnatim podlogama.
5stra$ivanje je pokazalo da guma poboljava protok
vode kroz tlo i smanjuje potrebu za vodom,
Bubrivima i pesticidima u periodu izmedu 2& i &0
godina. Aehnoloki postupak koji se koristi za
usitnjavanje gume postoji ve+ prilicno dugo i
najce+e se sastoji u se.enju materijala na par.i+e
duga.ke oko & centimetara. :vi se par.i+i zatim
proputaju kroz seriju tzv. granulatora, gde im se
veli.ina dalje smanjuje. Postupak se obi.no
sprovodi na Emestu zlo.inaK, odnosno na samom
otpadu. @a ovaj na.in se zapremina gume smanjuje
za >& procenata, to smanjuje i trokove odlaganja
i transporta materijala. Procesom se takode
odvajaju od gume .elik i vlakna. 9elik se izdvaja
pomo+u magneta, a vlakna .esto izduvavanjem iz
granulisane gume. !ranulisana guma interesantna
je za ponovnu proizvodnju auto2guma 2 "&
procenata reciklirane gume u sve$oj gumi
obezbeBuje nekoliko prednosti u proizvodnom
procesu. @eki proizvoBa.i regenerisanu gumu
koriste za proizvodnju punih guma ili guma za
poljoprivrednu mehanizaciju. ?ombinacija isitnjene
gume i veziva za plastiku je veoma ekonomi.an
na.in za proizvodnju materijala koji se mo$e
obradivati kao plastika, ali zadr$ava neto od
elasti.nosti gume.

RECIKLIRANE O!"ADNI# GU$A
Prema Direktivi E% "##L3"LE8 odlaganje celih
automobilskih guma od 2003. godine vie nije
dozvoljeno, a od 200. godine nije doputeno niti
odlaganje izrezanih auto guma.
"##2. godine u "2 dr$ava E% &' rabljenih guma
odlagalo se na deponije a samo 3&' zbrinjavalo se
na drugi na.in.
Deset godina kasnije, u 2002. godini situacija se
potpuno izmenila. % tadanjih "& dr$ava E% &'
rabljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem
(obnovom guma), recikla$om, upotrebom za
energetske svrhe ili izvozom za ponovnu upotrebu,
a manje od 3&' je zavravalo na deponijima.
*ecikla$a guma spada u delatnosti odr$ivog
razvoja jer od rabljenih proizvoda stvara proizvode
s novom vrednosti. Proizvodi dobijeni recikla$om
rabljenih guma mogu se koristiti u proizvodnji
velikog broja novih proizvoda.
,a$no je napomenuti da se rabljene gume mogu u
potpunosti reciklirati, a njihove hemijske i -zi.ke
osobine .ine ih vrednim sirovinama.
/noge prednosti koje gume imaju tokom upotrebe
ostaju va$e+e i kod primene rabljenih guma u
sekundarnoj 0azi njihove obrade kada se guma
koristi kao materijal za izradu drugih vrsta
proizvoda. % svakom obliku guma zadr$ava svoje
karakteristike uklju.uju+i usporen razvoj bakterija,
otpornost na plesan, toplinu i vlagu, sun.anu
svetlost i %, zra.enje, kao i na razne vrste
mineralnih ulja, ve+inu razreBiva.a, kiselina ili
drugih hemikalija.
1izi.ke osobine rabljenih guma imaju veliku
vrednost jer nisu toksi.ne, nisu bio2razgradive,
njihov oblik, te$ina i elasti.nost .ine ih u
potpunosti upotrebljivima za veliki broj raznih
proizvoda, u obliku celih guma, komada, granulata
ili u obliku praine.
Postupkom mehani.ke recikla$e gume se raspadaju
na komade te postupnim usitnjavanjem prolaze
proces separacije u kojem se zasebno odvajaju
gumeni delovi, .elik i tekstil, to su osnovne
komponente sastava svake gume.
% postupku takve recikla$e ne stvara se nikakva
daljnja otpadna supstanca, sve je 33upotrebljivo33, a
izuzetno je va$no da nema nikakvih popratnih
33emisija u okoli33 M u zrak, vodu ili tlo4 5stra$ivanja
su pokazala da je mehani.ki postupak recikla$e
otpadnih guma daleko povoljniji za okolinu i
prirodu od spaljivanja u energetske svrhe. %pravo
recikla$om kroz gumeni granulat koji ulazi u
ponovni ciklus uporabe,.cuvaju se prirodni resursi.
Kapaciteti
!odinji kapacitet prerade pogona za recikla$u
otpadnih guma je obrada 2&.000 tona rabljenih
guma svih vrsta (automobilske gume od osobnih i
terenskih vozila, kombi i teretnih vozila, autobusa,
guma od poljoprivrednih strojeva, traktora,
viljukaraN). @a prostoru od I&.000 m2
in0rastrukturno opremljenog zemljita izgraBene su
proizvodne hale povrine "2.&00 m2 te deponija za
prihvat otpadnih guma povrine "2.000 m2.


O!"ADNE GU$E % &AKU"LANE
@a podru.ju Jrvatske otpadne auto gume skupljaju
se kod ovlatenih regionalnih skupljaca.
% pogonu za recikliranje otpadnih guma,
prihvatanje guma organizuje tokom celoga dana
od > do " sati. 6kupljaju se sve vrste auto guma
(automobilske gume od osobnih i terenskih vozila,
kombi i teretnih vozila, autobusa, guma od
poljoprivrednih strojeva, traktora).


%koliko je autoguma toliko degradirana da ne mo$e
da se regenerie, najbolja strategija je recikliranje.
Danas se na tr$itu mo$e prona+i veliki broj
proizvoda napravljenih od reciklirane autogume.
Par.i+i usitnjene gume koriste se kao punila u
graBevinarstvu i konstrukcijama. 1inije usitnjena i
prosejana guma koristi se na de.ijim igralitima i
za posipanje klizita. Par.i+i gume koriste se i za
dobijanje poboljanog as0alta, dok se guma
pomeana sa uretanom koristi za 0ormiranje
atletskih staza i izlivanje raznih proizvoda.
%sitnjena guma mo$e se .ak integrisati sa
zemljitem odnosno travnatim podlogama.
5stra$ivanje je pokazalo da guma poboljava protok
vode kroz tlo i smanjuje potrebu za vodom,
Bubrivima i pesticidima u periodu izmedu 2& i &0
godina. Aehnoloki postupak koji se koristi za
usitnjavanje gume postoji ve+ prili.no dugo i
naj.ee se sastoji u se.enju materijala na par.i+e
duga.ke oko & centimetara. :vi se par.i+i zatim
proputaju kroz seriju tzv. granulatora, gde im se
veli.ina dalje smanjuje. Postupak se obi.no
sprovodi na Emestu zlo.inaK, odnosno na samom
otpadu. @a ovaj na.in se zapremina gume smanjuje
za >& procenata, to smanjuje i trokove odlaganja
i transporta materijala. Procesom se takoBe
odvajaju od gume .elik i vlakna. 9elik se izdvaja
pomo+u magneta, a vlakna .esto izduvavanjem iz
granulisane gume. !ranulisana guma interesantna
je za ponovnu proizvodnju auto2guma 2 "&
procenata reciklirane gume u sve$oj gumi
obezbeduje nekoliko prednosti u proizvodnom
procesu. @eki proizvoBaci regenerisanu gumu
koriste za proizvodnju punih guma ili guma za
poljoprivrednu mehanizaciju. ?ombinacija isitnjene
gume i veziva za plastiku je veoma ekonomi.an
na.in za proizvodnju materijala koji se mo$e
obraBivati kao plastika, ali zadr$ava neto od
elasti.nosti gume.
Otpadna guma kao gorivo
% Evropskoj uniji i 67D otpadne auto2gume se
najvie koriste kao gorivo. !ledano sa stanovita
zatite $ivotne sredine ili ekonomike procesa, ovo
nije najbolji na.in za reavanje problema otpadnih
guma, ali je mnogo bolji od bacanja ili odlaganja
guma na otpad. 8ela guma ili grubi komadi koriste
se za dobijanje energije u pe+ima za proizvodnju
cementa, u proizvodnji papira, termoelektranama i
industrijskim kotlovima. Pe+i za proizvodnju
cementa se smatraju veoma pogodnim za
sagorevanje smea goriva i gume, poto se pepeo
ugraBuje u -nalni proizvod i nema otpada. Dobri
kandidati za upotrebu meavina konvencionalnih
goriva (uglja, drveta, na0te) i gume su i 0abrike
papira i pulpe i livnice metala, dobrim delom jer su
ova goriva je0tinija od samog uglja. 9esto se auto2
guma sagoreva u komadu, cela, to smanjuje
trokove usitnjavanja, ali pove+ava trokove
skladitenja i transporta. 5ako se sagorevanjem
gume vra+a deo energije ulo$en u njenu
proizvodnju, nastali otpad .ini ovu praksu manje
privla.nom. Derivati na0te su samo jedan od
sastojaka koji se ugraBuju u auto2gumu. :statak
.ine prirodna guma, poliester ili najlon, .elik,
karbon crno, platno i smea drugih hemikalija (ulja,
pigmenti...) koje ne doprinose zna.ajno toplotnoj
vrednosti sagorene gume. ;bog toga se i
sagorevanjem vra+a samo manji deo energije
ulo$ene u njenu proizvodnju. ;amerke koje se
naj.ece postavljaju ovakvom na.inu reavanja
problema otpadnih guma odnose se na emisije
gasova iz postrojenja za sagorevanje. 5spitivanja
su, meButim, pokazala da su emisije metala (cinka,
kadmijuma, talijuma, olova, nikla i hroma), ugljen
monoksida, oksida sumpora, azotnih oksida,
hlorovodonika, dioksina i <uorida iste kao kod
konvencionalnih postrojenja.

O'ta(i nacini recik(iranja
5spitivanja novih na.ina za recikliranje gume se
nastavljaju, a neka reenja obe+avaju vie, neka
manje. ,e+ina postupaka je zasnovana na
odreBenim oblicima devulkanizacije 2 prekidnja
sumpornih mostova izmedu polimernih lanaca u
gumi. 6umporni mostovi nastaju tek u postupku
vulkanizacije i gumi omogucavaju da zadr$i oblik i
elasticnost u ekstremnim vremenskim uslovima.
5stovremeno, ova karakteristika spre.ava topljenje
guma i izlivanje novih proizvoda, odnosno
recikliranje. *ane metode devulkanizacije
podrazumevale su izlaganje gume povienim
temperaturama na odreBene vremenske periode.
:vakve postupke uvek su pratili problemi, kao to
je raskidanje polimernih nizova i degradacija
kvaliteta gume. Au su i pitanja ekonomicnosti
procesa i neka pitanja vezana za zagaBenje $ivotne
sredine. :be+avaju+i rezultati postignuti su tek
primenom ultrazvuka i nekih mehani.kih
postupaka, gde se sumporni mostovi raskidaju
bukvalno $vakanjem uz pomo+ ekstrudera i
specijalnih maina. Eksperimentalne metode sa
upotrebom bakterija koje jedu sumporne veze
pokazale su se kao slo$ene i za sada preskupe za
prakti.nu primenu. !uma se po ovom postupku
prvo usitni do praka, zatim suspenduje u te.nosti
prepunoj bakterija koje se hrane sumporom, kao
to su tiobacilus, rodokokus i sul0olobus. 5pak,
verovatno najve+i interes od svih novih postupaka
privukla je piroliza 2 kontrolisana termi.ka
razgradnju gume sve do ugljovodonicnih gasova,
karbon crnog i ulja iz kojih je guma napravljena. %
procesu se takoBe oslobada .elik. %gljovodoni.ni
gasovi se mogu komprimovati za prodaju, ali
obi.no se sagorevaju da bi obezbedili energiju za
proces pirolize. @ajve+i problem je to dananje
tehnike pirolize proizvode ulja i karbon crno
promenjivog kvaliteta, zbog .ega loe prolaze na
tr$itu. 9ak se i gas, koji najve+im delom
predstavlja metan, teko skladiti. Pitanja kvaliteta
proizvoda pirolize su upravo razlog iz kojeg jo
uvek nije postavljeno nijedno komercijalno
postrojenje za pirolizu auto2guma. 5stra$ivanja
novih postupaka koji treba da pirolizu naprave
komercijalnijom se nastavljaju.

%koliko je autoguma toliko degradirana da ne mo$e
da se regenerie, najbolja strategija je recikliranje.
Danas se na tr$itu mo$e prona+i veliki broj
proizvoda napravljenih od reciklirane auto2gume.
Par.i+i usitnjene gume koriste se kao punila u
graBevinarstvu i konstrukcijama. 1inije usitnjena i
prosejana guma koristi se na de.ijim igralitima i
za posipanje klizita. Par.i+i gume koriste se i za
dobijanje poboljanog as0alta, dok se guma
pomeana sa uretanom koristi za 0ormiranje
atletskih staza i izlivanje raznih proizvoda.
%sitnjena guma mo$e se .ak integrisati sa
zemljitem odnosno travnatim podlogama.
5stra$ivanje je pokazalo da guma poboljava protok
vode kroz tlo i smanjuje potrebu za vodom,
Bubrivima i pesticidima u periodu izmedu 2& i &0
godina. Aehnoloki postupak koji se koristi za
usitnjavanje gume postoji ve+ prilicno dugo i
naj.ece se sastoji u se.enju materijala na par.ice
duga.ke oko & centimetara. :vi se par.i+i zatim
proputaju kroz seriju tzv. granulatora, gde im se
veli.ina dalje smanjuje. Postupak se obi.no
sprovodi na Emestu zlo.inaK, odnosno na samom
otpadu. @a ovaj na.in se zapremina gume smanjuje
za >& procenata, to smanjuje i trokove odlaganja
i transporta materijala. Procesom se takode
odvajaju od gume .elik i vlakna. 9elik se izdvaja
pomo+u magneta, a vlakna .esto izduvavanjem iz
granulisane gume. !ranulisana guma interesantna
je za ponovnu proizvodnju autoguma 2 "&
procenata reciklirane gume u sve$oj gumi
obezbeduje nekoliko prednosti u proizvodnom
procesu. @eki proizvoBaci regenerisanu gumu
koriste za proizvodnju punih guma ili guma za
poljoprivrednu mehanizaciju. ?ombinacija isitnjene
gume i veziva za plastiku je veoma ekonomi.an
na.in za proizvodnju materijala koji se mo$e
obradivati kao plastika, ali zadr$ava neto od
elasti.nosti gume.
*ecikla$a guma spada u delatnosti odr$ivog
razvoja jer od upotrebljenih proizvoda stvara
proizvode s novom vredno+u. Proizvodi dobijeni
recikla$om kori+enih guma mogu se koristiti u
proizvodnji velikog broja novih proizvoda. ,a$no je
napomenuti da se kori+ene gume mogu u
potpunosti reciklirati, a njihove hemijske i -zi.ke
osobine .ine ih vrednim sirovinama. /noge
prednosti koje gume imaju tokom upotrebe ostaju
va$e+e i kod primene kori+enih guma u
sekundarnoj 0azi njihove obrade kada se guma
koristi kao materijal za izradu drugih vrsta
proizvoda. % svakom obliku guma zadr$ava svoje
inherentne karakteristike uklju.uju+i usporen
razvoj bakterija, otpornost na pritisak, toplotu i
vlagu, sun.anu svetlost i %, zra.enje, kao i na
razne vrste mineralnih ulja, ve+inu razrediva.a,
kiselina ili drugih hemikalija. 1izi.ke osobine
kori+enih guma imaju veliku vrednost jer nisu
toksi.ne, nisu bio2razgradive, njihov oblik, te$ina i
elasticnost .ine ih u potpunosti upotrebljivim za
veliki broj raznih proizvoda, u obliku celih guma,
komada, granulata ili u obliku praine. Postupkom
mehani.ke recikla$e gume se seku na komade te
postupnim usitnjavanjem prolaze proces separacije
u kojem se zasebno odvajaju gumeni delovi, celik i
tekstil, to su osnovne komponente sastava svake
gume. % postupku takve recikla$e ne stvara se
nikakva dalja otpadna supstanca, sve je
33upotrebljivo33, a izuzetno je va$no da nema
nikakvih propratnih 33emisija u okolinu33 2 u vazduh,
vodu ili zemljite4 5stra$ivanja su pokazala da je
mehani.ki postupak recikla$e otpadnih guma
daleko povoljniji za okolinu i prirodu od spaljivanja
u energetske svrhe. %pravo recikla$om kroz
gumeni granulat koji ulazi u ponovni ciklus
upotrebe, .uvaju se prirodni resursi.
6avremenom tehnologijom od starih, izvo$enih
guma dobija se granulat razli.itih veli.ina .ija je
daljnja primjena prisutna u mnogim gospodarskim
delatnostima= od graBevinskih, in0rastrukturnih,
prevozni.kih, poljoprivrednih (sto.arskih i
vrtlarskih) do sportskih terena raznovrsnih pro-la i
urbanih sredina s ureBenim povrinama za
slobodno vreme, de.jim igralitima ali i centrima za
rehabilitaciju.