Prof.

dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor
METODI KA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHI NG
PHYSI CAL EDUCATI ON 1
1
PREDAVANJ E 5
LECTURE 5
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
IMPLEMENTATION OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHI LDREN
2
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Jutarnje telesno vebanje u fizikom vaspitanju
predkolske dece.
2. Pokretne igre u fizikom vaspitanju predkolske
dece.
3. Usmerena motorika aktivnost u fizikom
vaspitanju predkolske dece.
4. etnje i izleti kao oblici organizacije rada sa
predkolskom decom.
5. Slobodne aktivnosti i rekreativna pauza dece
predkolskog doba.
6. Izraavanje pokretom u fizikom vaspitanju
predkolske dece.
3
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Organizaciona osnova svake svesne ljudske delat-
nosti zasniva se na tekovinama teorije i prakse o
ljudskomradu.
Posebno mesto u organizacionoj osnovi svakog,
pa i vaspitno-obrazovnog rada pripada problematici
organizacionihoblika rada.
Poznato je da su vaspitno-obrazovni oblici rada
zapravo didaktiki strukturirane komponente jedin-
stvene organizacione osnove, osnove rada, kojima
se reavaju odnosi vaspita-dete, ali i dete-dete, u
praksi fizikog vaspitanja dece predkolskog doba.
4
OBLICI ORGANIZACIJ E RADA
1. J utarnje telesno vebanje.
2. Pokretne igre.
3. Usmerena aktivnost.
4. etnje i izleti.
5. Slobodne aktivnosti i
rekreativna pauza.
6. Izraavanje pokretom.
7. Deji nastupi (priredbe).
5
CILJ J UTARNJ EG VEBANJ A
n Provodimo ga sa ciljemda kratkimi energinim po-
kretima, koji povoljno utiu na provetravanje plua,
razgibamo deju organizam.
n Ono razvija vedro raspoloenje i ve u rano jutro
pomaeda se organizuje deji kolektiv.
n Vaspitni i zdravstveni cilj ostvaruje kada se izvodi u
potrebnimuslovima i podstrunim vodstvom.
n Deca u dejim domovima vebaju odmah posle us-
tajanja na vazduhui u sali sa otvorenimprozorima.
n Deca koja dolaze u predkolsku ustanovu vebaju
predoruka.
6
ZADACI J UTARNJ EG VEBANJ A
n Zimi se veba ujutro, vebama tranja, grudvanja,
preskakivanja ili neke odpokretne igre.
n J utarnje vebanje u srednjoj dobnoj grupi traje 4-5
minuta, a u starijoj 5-6 minuta.
n Deca mlae dobne grupe jo ne provode jutarnje
telesno vebanje.
n Izvode se samo intenzivniji pokreti i kretanja koja
su deca ranije usvojila. Teite je na vebama koje
ire grudni ko, elastinost kime i jaa trbuh.
n Vaspitaica mora tano poznavati individualne oso-
binedecei prema njima se ponaati u radu.
7
ZNAAJ POKRETNE IGRE
n Pokretnu igru, kao i didaktiku, ubrajamo u igre sa
pravilima koje deca ue ododraslih.
n Igre kojima se realizuju zadaci telesnog vebanja
(kao delu fizikog vaspitanja) zovuse POKRETNE IGRE.
n Ona zadovoljava deju potrebu za kretanjem i ima
vodeu ulogu u daljemsticanju kretnih navika.
n Pokretnom igrom se utie na sve aspekte psihoso-
matskograzvoja dece -fizike, umne, moralne, estetske
n Igra je jedan od oblika u kome se ostvaruju elje
deteta do kojih dolazi u dodiru sa relnim svetom i
ljudima.
8
IZBOR POKRETNE IGRE
n prvenstveno prema: cilju koji se eli ostvariti;
n psihofizikim osobinama decesa kojima se radi
(za decu mlae grupe u poetku su sa jednostavnimzada-
cima i pravilima i njima poznatim kretnjama; to su deca
starija igre sloenije, tematski raznovrsnije i sadajno bo-
gatije).
n dejim konkretnimsposobnostima
(suvie lake igre nisu interesantne, a teke decu zamaraju)
n materijalnimuslovima (prostor, rekviziti);
n klimatskimuslovima (temperatura vazduha za igru);
n ostalimaktivnostima dece.
9
PRIPREMA VASPITAA ZA IGRU
n Vaspita je centralna figura dejeg ivota u vrtiu i
odnjegovogodnosa prema igri zavisi i uspeh igre.
n Njegovo uee u igri zavisi od starosti dece; u mla-
oj grupi ima glavnu ulogu, kasnije je sledbenik.
n Vaspita kroz igru obezbeuje postepen prelazak
deceodindividualne na grupnu igru.
n J edan od prvih uslova za uspenu deju igru vaspi-
ta obezbeuje izboromodgovarajueg materijala.
n Pedagoka uloga vaspitaa je u tome da obezbedi
potrebu uspeha detetu u igri, jer dete koje esto
doivljava neuspeh gubi samopouzdanje.
10
PRIPREMA DECE ZA IGRU
n Priprema dece se sastoji u buenju interesovanja
za odreenu igru prednjenu primenu.
n Vaspita mora nainom izlaganja i linom zaintere-
sovanou da izazovekoddece elju za tomigrom.
n Decu podstiemo na igru ako imdopustimo da vas-
pitau pomogne u pripremi igre.
n U pripremu dece za igru spada i odgovarajue obla-
enje dece za igru i od klimatskih uslova u kakvoj
e opremi deca vebati.
n Prilikomodluivanja o opremi dece treba imati u vi-
dui karakter igre (intenzivnija igra lake obueni...).
11
OBJ ANJ ENJ E POKRETNE IGRE
n Objanjenje igre treba da je kratko, jasno i zanim-
ljivo, sa puno vedrine, temimike i gestikulacije.
n U objanjenju sadraja treba praviti psiholoke
pauze, jer se sa njima stvara interesovanje za igru.
n Decu treba upoznati sa zadacima, pravilima, tokom
igre, teistai redosled deceu igri i aktivnosti.
n Prilikom objanjavanja igre na odreenu temu, po-
trebno je da se kod dece deluje na matu i emocije,
i ne dueod1-2 minute.
n Sastavni deo objanjavanja igre ini podela uloga;
doprinosi reavanju odreenih vaspitnih zadataka.
12
TOK I ZAVRETAK POKRETNE IGRE
n U toku igre vapita upuuje decu, kanalie aktivno-
sti i pomae da se igra to bolje odvija; vodi rauna
i o nainu kretanja decei neprekoreva ih.
n Koliko e pokretna igra da traje zavisi od intereso-
vanja dece, intenziteta igre, cilja, karaktera i broja
dece; orijentaciono traje u mlaoj grupi 5-7 minuta,
usrednjoj 8-10, a u starijoj grupi 10-12 minuta.
n Zavretak igre treba da obezbedi postepeno smiri-
vanjefiziolokih funkcija i psihiku uzbuenost.
n Pokretna igra se zavrava na razliite naine u za-
visnosti odintenziteta igre (tranjem, rezultatima igre).
13
VRSTA POKRETNIH IGARA
n Prema obliku, pokretne igre, u radu sa
decomkoristimo:
igrena odreenu temu;
igre koje se zasnivaju na ostvarivanju
za decu interesantnih zadataka;
tzv. takmiarske igre (najee tafet-
ne igre);
elementarne sportske igre.
14
PRIMERI POKRETNIH IGARA
Mlazni avioni na pisti,
Golubovi su doleteli,
Uhvati me!,
J e,
Pilii, kvoka i jastreb,
Voz,
Lisica i golubovi,
Igra sa balonima,
Konjii,
Poplava ....
15
ZNAAJ USMERENE AKTIVNOSTI
v Usmerena aktivnost je vremenski ogranien deo u
toku koga se planski i sistematski radi na realiza-
ciji zadataka fizikog vaspitanja.
v Znaaj usmerene aktivnosti obezbeuje planski
uticaj na razvoj odreenih sposobnosti, kao i sti-
canjeodreenih znanja, vetina i navika.
v Usmerena aktivnost iz oblasti fizikog vaspitanja
predstavlja celinu, organizacionu jedinicu vaspit-
no-obrazovnograda.
v Ona se sprovodi po utvrenom programu i rapore-
du(mlaa grupa 1x nedeljno, srednja 2x, starija 3x).
16
STRUKTURA USMERENE AKTIVNOSTI
v Pod strukturom usmerene aktivnosti podrazume-
va se organizacioni plan aktivnosti koji se moe
koristiti kao osnova za svaku pojedinu aktivnost.
v Struktura aktivnosti ne predstavlja program, ve
redosled i tok zadataka, odnosno nain realizacije
radi najefikasnijeg ostvarenja cilja.
v Po teorijskim shvatanjima usmerena aktivnost ne
trajejednako (u mlaoj 20, srednjoj 25, starijoj 30`).
v Usmerena aktivnost se, uglavnom, deli na 4 dela:
1) uvodni 3-5; 2) vebe oblikovanja 3-7; 3) osnov-
ni 10-15 (A 10` i B 5`), te4) zavrni deo 3-5 m.
17
PRVI DEOUSMERENE AKTIVNOSTI
q Cilj uvodnog dela je pripremanje organizma dece za dalje vebanje,
pripremanje respiratornog i kardiovaskularnog sistema, kao i loko-
motornogaparata, teorganizacija dejeg kolektiva.
q Bioloki zadaci su pojaavanje rada srca i krvotoka, organa za disa-
nje, poveanje aktivnosti nervnogsistemai pokretljivost zglobova.
q Vaspitni zadaci su da se putemvedrog i prijatnog raspoloenja deca
zainteresujuza vebanje, te razvijepanja i disciplina.
q Obrazovni zadaci su utvrivanje ranije nauenih kretanja i usvajanje
novihvebi (prirodni oblici kretanja i ive pokretne igre, npr. hvatalice).
q Oblik rada je najee frontalni.
q Sredstva rada su najee vebe organizovanog postavljanja i kreta-
nja i lokomotorne vebe (hodanje i tranje u raznimpravcima, skakanje).
q Rekviziti suvreice, obruevi, kocke odsunera, lopte, medicinke.
q Sprave koje se najee koriste su mostii, vedska klupa, lestve i
slino.
18
DRUGI DEOUSMERENE AKTIVNOSTI
q Cilj pripremnog dela je da se vebama oblikovanja pripremi organi-
zam za poveana fizioloka naprezanja u sledeem delu aktivnosti;
aktivirati miie i zglobove, stvarati uslove za pravilnodranje tela.
q Bioloki zadaci su da se vebama oblikovanja utie na srce i krvotok,
i na plua; smanjujenervna i miina napetost; dranje tela.
q Vaspitni zadaci su doprinos razvoju smisla za red i istrajnost u radu,
razvoj discipline, navikavanjena zajedniki rad; vedro raspoloenje.
q Obrazovni zadaci su razvijanje skladnog izvoenja vebi; panje,
pamenja i reprodukovanja vebi; navikavanjena radu grupi.
q Oblik rada je najee frontalni (slobodna formacija, polukrug).
q Sredstva rada su vebe zagrevanja i razgibavanja: kruenje, otkloni,
pretkloni, zasuci i slino. (Vebe za vrat, rameni pojas i ruke; za trup. Ve-
be prevencije, kompenzacije, korekcije. Vebe za jaanje-eutonija, istezanje-
elongacija, labavljenje-relaksacija).
q Rekviziti su lopta, palica, lasti, obru, vreica, kocke, duga vijaa.
19
TREI DEOUSMERENE AKTIVNOSTI
q Cilj osnovnog dela je stvaranje uslova za ostvarivanje postavljenih
ciljevai realizacijuprogramskihzadataka koristei setel. vebama.
q Bioloki zadaci su da sa najveim fiziolokimoptereenjem pozitivno
utiu na razvoj svihsistemaorganizma decepredkolskogdoba.
q Vaspitni zadaci su doprinos razvijanju pozitivnihmoralnih i karakter-
nihosobina decepredkolskogdoba.
q Obrazovni zadaci su sticanje kretnih navika, poboljanju psihomo-
tornih sposobnosti, usvajanje teorijskih znanja o vebi, igri i njiho-
vomdelovanju na organizam, prihvatanjetakmienja za kolektiv.
q Oblici rada su svi mogui (u zavisnosti od uzrasta dece).
q Osnovna sredstva rada su odreena Planom i programom (lokomo-
torne vebe tipa hodanja, tranja, puzanja, penjanja, skakanja, ko-
lutanja, vuenje, guranje i manipulativne vebe tipa bacanja, hvata-
nja, gaanja; vonja tricikla, bicikla, poligoni i drugo).
q Sprave i rekviziti su sve do sada koritene u svim aktivnostima.
20
ETVRTI DEOUSMERENE AKTIVNOSTI
q Cilj zavrnog dela je smirivanje organizma u fiziolokomi psihikom
smislu, kako bi dete bilosposobno da obavlja ostaleaktivnosti.
q Bioloki zadaci obuhvataju smirivanje organizma deteta i vraanje
fiziolokihprocesa na nivo sa poetka vebanja; higijenskenavike.
q Vaspitni zadaci su razvijanje smisla za rad u zajednici; zajedniko
spremanjesprava i rekvizita.
q Obrazovni zadaci su usvajanje informacija o higijeni pranju ruku
posle rada u sali i sklanjanja sprava i informacija o vanosti povezi-
vanja svihoblika rada u predkolskoj ustanovi.
q Oblici rada je frontalni, a formacija je najee vrsta (deca sede na
vedskoj klupi), krug, polukrugi dr.
q Osnovna sredstva rada su najee mirne pokretne igre, kao i neki
drugi sadraji i aktivnosti bez veeg intenziteta, uz korienje lepeze
rekvizita, slika, aplikacijai sl.
q Sprave i rekviziti se sklanjaju posle usmerene aktivnosti.
21
ETNJ E I IZLETI
n Osnovna svrha ovih aktivnosti je vazduna kupka, izlaganje
organizma istom vazduhu i da deca promene sredinu, u
oblinji deji vrti, park, umu ili na deje igralite.
n etnja u parovima decu jako zamara te se ne preporuuje
due od 30 minuta sa starijom grupom, 20 minuta sa sred-
njomi 10-15 minuta sa mlaom grupom.
n Za vreme etnje mogu da meusobno razgovaraju, da ne
budu preglasna, a ak im se predlae i da zapevaju izvan
gradske buke.
n Ove aktivnosti, kao i svaki vaspitno-obrazovni rad, moraju
seunapred planirati, ruta, bezbednost aktivnosti i slino.
n Veoma je vano posle ovih aktivnosti da vaspitaica pogleda
da nisu arape vlane i mokre, a ako jesu da deca obuju
suvepapue.
22
IZRAAVANJ E POKRETOM
n Dete se u svomivotu neprestano kree, pa otuda tvrdnja da
jeivot deteta zapravo kretanja.
n Deci treba stvoriti uslove za kretanja kako bi ono moglo da
postane sredstvo za oblikovanje linosti.
n Dete kretanjem izraava svoje doivljavanje sveta i ono je
za njega nain izraavanja, i aspekt estetskog vaspitanja.
n Vaspitavanjemizraavanja pokretomuvodimo decu u plesnu
umetnost, pokretomizraavanje svojih doivljavanje.
n Pokret ukljuuje i prostornu i vremensku komponentu i u te-
snoj vezi je sa ritmom.
n Izraavanjem pokretom dete oblikuje sopstvenu aktivnost
izdiui je na vii nivo, stepen stvaralatva.
n Vaspitavanje izraavanjem pokretom ima i svoje metode, a
to su pre svega voenje i improvizacija.
23
CILJ EVI IZRAAVANJ A POKRETOM
Upoznavanje mogunosti svog tela kao instru-
menta izraavanja.
Zadovoljavanje deje potrebe za aktivnimdoiv-
ljavanjemi izraavanjemmuzike, pokretomtela.
Koordinacija i kultura pokreta: sklad, lakoa,
gracioznost i sloboda u istraivanju.
Razvijanjeritma i ravnoteetela.
Sposobnost stvaralakog izraavanja svih emo-
cija putempokreta za duivljavanje lepog.
Vie naina izraavanja putempokreta.
24
BIOLOKI ZADACI
IZRAAVANJ A POKRETOM
Zdravo, skladno i fiziki dobro razvijeno telo i to:
Pravilan razvoj lokomotornog aparata, nervnog,
respiratornog, kardiovaskularnog sistema itd.
Pravilno dranje tela i uklanjenje raznih
deformiteta u dranju tela, kimenog stuba i
stopala.
Slobodno, efikasno i skladno vladanje motorikom
i sticanje fizike spretnosti.
Negovanje perceptivno-motorne koordinacije
koddece.
25
VASPITNI ZADACI
IZRAAVANJ A POKRETOM
Sticanjepozitivne slike o sebi kroz:
Razvijanje emocionalne stabilnosti i negovanje
pozitivnih emocija, opteg oseanja sigurnosti i
poverenja putem razvijanja estetskih oseanja
vezanihza doivljavanje lepog.
Razvijanje voljno-karakternih osobina (volje i
samokontrole-odgovornosti, istrajnosti i odlu-
nosti, sposobnosti za prevladavanje tekoa i
neuspeha.
26
OBRAZOVNI ZADACI
IZRAAVANJ A POKRETOM
Formiranje i razvijanje stvaralakih aktivnosti
kroz slobodno, efikasno, skladno i graciozno
izraavanje putem slobodnih, osloboenih po-
kreta koji vode poreklo odosnovnih prirodnih
od harmoninog hodanja, lakog i lepravog
tranja, prirodnih skokova, savijanja do kultivi-
sanih pokreta kao to su plesni koraci iz narod-
nog folklora, modernog baleta, kao i koraci iz
klasinog plesa; kroz razna gibanja telom, ru-
kama i nogama, vebe ravnotee, kao razna fi-
gurativna kretanja, u skladu sa muzikom.
27
DEJI NASTUPI (PRIREDBE)
n Pod dejim priredbama podrazumevamo javna na-
stupanja dece. Deji nastupi moraju biti deo re-
dovnograda i da rezultiraju iz tograda.
n J avni nastup treba da bude smotra dejih sposob-
nosti i dostignua, odnosno rezultat rada vaspita-
a (analogija sa ueteljima, nastavnicima, profesorima).
n Sadrina nastupa treba da ini materija koja je
predviena za rad sa tim uzrastom, bez posebnih
priprema i vebi, prilagoena javnomnastupu.
n Veoma su pogodni i prikladni razni kratki sastavi
iz okvira dejeg plesa, razne pokretne igre, koje
nisu rezultat drila i dresurepredkolske dece.
28
SAETA PISANA PRIPREMA
USMERENE AKTIVNOSTI
KONCEPT (saeta pisana priprema) sadri: naziv
i mesto vrtia, grupu i broj dece, datumi vreme.
Zatim: organizacioni oblik aktivnosti, usmerenu
aktivnost, tetemu i ciljeve aktivnosti.
Sledi: zdravstveno-higijenski zadaci, vaspitni i
obrazovni zadaci i tipaktivnosti.
Metodei oblike rada.
Osnovna sredstva za svaki deo usmerene aktiv-
nosti.
Objekat, sprave i rekvizite.
29
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Jutarnje telesno vebanje u fizikom vaspitanju
predkolske dece.
2. Pokretne igre u fizikom vaspitanju predkolske
dece.
3. Usmerena motorika aktivnost u fizikom
vaspitanju predkolske dece.
4. etnje i izleti kao oblici organizacije rada sa
predkolskom decom.
5. Slobodne aktivnosti i rekreativna pauza dece
predkolskog doba.
6. Izraavanje pokretom u fizikom vaspitanju
predkolske dece.
30
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (1):
n Cilj jutarnjeg telesnog vebanja u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Zadaci jutarnjeg telesnog vebanja u fizikom vaspitanju predkolske
dece?
n Znaaj pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Izbor pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Priprema vaspitaa u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Priprema dece u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Objanjavanje pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Tok i zavretak pripremne igre u fizikom vaspitanju dece predkolskog
doba?
n Neki primeri pripremnih igara u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Znaaj usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju predkolske
dece?
31
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (2):
n Struktura usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju dece?
n Prvi uvodni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju?
n Vebe za razvoj navika organizovanog postavljanja i kretanja? Stavovi i
okreti?
n Formacije i njihove promene? Hodanje u ritmu mara mariranje?
n Lokomotorne vebe (hodanje i tranje u raznim pravcima i u razliitom
tempu)?
n Igre hvatalice, te skakanje i poskakivanje u prvom delu usmerene
aktivnosti?
n Drugi pripremni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom
vaspitanju?
n Vebe oblikovanja - pojam, podela i opte napomene u vezi njihove
primene?
n Vebe za razvoj miia ramenog pojasa, ruku i vrata predkolske dece?
n Vebe za razvoj trbunih miia dece predkolskog doba?
32
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (3):
n Vebe za razvoj lenih miia dece predkolskog doba?
n Vebe za razvoj miia bonih pregibaa i uvrtaa trupa predk. dece?
n Vebe za razvoj miia nogu i stopala dece predkolskog doba?
n Doziranje vebi oblikovanja i neki principi sastavljanja kompleksa?
n Neki primeri vebi oblikovanja bez rekvizite, sa korienjem vreice i
obrua?
n Trei glavni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju?
n Lokomotorne vebe tipa hodanja, tranja, puzanja, provlaenja i
penjanja?
n Lokomotorne vebe: dizanje i noenje, guranje i vuenje, potiskivanje i
nadvlaenje?
n Lokomotorne vebe tipa skakanja (u dalj iz mesta i zaleta, u dubinu) i
kolutanja?
n Poligon staza prepreka, kao oblik organ. rada na usmerenoj
motorikoj aktivnosti.
n etvrti zavrni deo usmerene motorike aktivnosti u fizi. vaspitanju?
33
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (4):
n etnja kao oblik organizacije rada u fizikom vaspitanju predk. dece?
n Izleti kao oblici organizacije rada u fizikom vaspitanju predkol. dece?
n Slobodne aktivnosti u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Rekreativna pauza u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba?
n Ciljevi izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju predkolske dece?
n Bioloki zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju predkolske
dece?
n Pedagoki vaspitni zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju
dece?
n Pedagoki obrazovni zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju
dece?
n Primer telesnog vebanja uz muziku pratnju?
n Saeta pisana priprema usmerene motorike aktivnosti predkolske
dece?
34
P I T A N J A ?
HVALA NAPANJ I !
35
PREDAVANJ E 5
LECTURE 5
REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA
DECE PREDKOLSKOG DOBA
IMPLEMENTATION OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHI LDREN
36
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor
METODI KA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHI NG
PHYSI CAL EDUCATI ON 1
37