Zakon o Planiranju I Izgradnjii

ZAKON
O PLANIRANJU I IZGRADNJI

(Sl. glasnik RS, br. 72/2009)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje
graevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba
ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora,
ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim
se ureuju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima.
2. Pojmovi
lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svih vrsta energije,
uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i
uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata;
2) energetska svojstva objekta jesu stvarno potroena ili ocenjena koliina energije koja
zadovoljava razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem objekta
(to ukljuuje grejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje);
3) graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski
elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za trajnu ugradnju u
objekte;
4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;
5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena,
od kojih je jedna preovlaujua;
6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili
izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje opti interes, u skladu sa
posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);
7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je
predviena izrada nekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;
8) urbana obnova jeste skup planskih i drugih mera kojima se menja namena objekta,
obnavlja, rekonstruie i rehabilituje degradirani ili naputeni deo naseljenog mesta, u
skladu sa principima odrivog razvoja;
9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od
povrina predvienih za druge javne i ostale namene;
10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je
dozvoljeno graenje osnovnog gabarita objekta;
11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola
koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po
kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog Republikog zavoda za
statistiku;
12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa
objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa
oblogama, parapetima i ogradama);
13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili
planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima;
14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske
povrine izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele;
15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i
pokazatelja za prostorno planiranje;
16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su
obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika, sa
urbanim elementima, na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije
sedite optine;
19) graevinsko podruje jeste podruje odreeno planskim dokumentom, a predstavlja
izgraeni i ureeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja planiran za
zatitu, ureenje ili izgradnju objekata;
20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj
saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju;
21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska
dozvola;
22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu,
tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim potrebnim instalacijama, postrojenjima
i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili
samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti,
unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski,
poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije,
groblja, sklonita i sl.);
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna
upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za
stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe, opreme za
razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju
krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nastrenice), kao i objekti koji su preteno ili potpuno
smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.);
24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj
parceli na kojoj je sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae,
ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);
25) posebna vrsta objekata za koje se ne izdaje graevinska dozvola jesu objekti
protivgradne odbrane; tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, nosai
antena sa antenama osim parabolinih antena radio-stanica svih namena iji prenik nije
vei od 2,5 m (izuzev antenskih sistema zemaljskih satelitskih stanica), kontejneri za
smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju
montau za smetaj telekomunikacione opreme, mikrorovovi za optike i druge kablove i
sl.; pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske
elektrodistributivne mree koji obuhvata podzemni 10 kV ili 20 kV vod, tipske
transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistibutivne mree od
transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta prikljuka na objektu kupca (1
kV); prikljuci na izgraenu distributivnu gasnu mreu; tipski toplovodni prikljuci;
ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei
objekat; ograde;
26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura,
dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod i sl., koji moe biti nadzemni ili podzemni, za
iju izgradnju je predvieno utvrivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom;
27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje graevinsku dozvolu
izdaje jedinica lokalne samouprave;
28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na:
graenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvoenja
radova; obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i druge
radove kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata, saniranje terena i
obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora;
29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja
koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja
objekta;
30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu
tehnike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni
nadzor u toku graenja objekta;
31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja
instalacija, postrojenja i opreme;
32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu
kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili
tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica;
utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;
menja reim voda; utie na zatitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove
zatiene okoline;
33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi
prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom (nadziivanje) i sa njim ini graevinsku,
funkcionalnu ili tehniku celinu;
34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu,
kojima se: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja,
postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i
sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na
bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;
35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima
se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih
elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih
objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog
kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove
zatiene okoline, osim konzervatorskih i restauratorskih radova;
36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova
zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku
eksploatacije;
37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji
se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa
posebnim i ovim zakonom;
38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi,
rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta;
39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela
objekta;
40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi
projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3. Naela za ureenje i korienje prostora
lan 3
Ureenje i korienje prostora zasniva se na naelima: odrivog razvoja; podsticanju
ravnomernog regionalnog razvoja; usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske i
energetske efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne sredine i graditeljskog naslea,
prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije razvojnih prioriteta i obezbeenja
uslova za racionalno korienje neobnovljivih prirodnih resursa i obnovljivih izvora
energije; spreavanja i zatite od prirodnih i tehniko-tehnolokih nesrea; planiranja i
ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje i izgradnju objekata od posebnog znaaja
za odbranu zemlje; uea javnosti; saradnje izmeu dravnih organa, autonomih
teritorijalnih zajednica, jedinica lokalnih samouprava, privrednih drutava, ustanova,
nevladinih organizacija, graana i drugih uesnika u prostornom razvoju; usaglaenosti
sa evropskim standardima i normativima u oblasti planiranja i ureenja prostora u cilju
stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje Republike
Srbije u procese evropskih integracija.
Ureenje prostora zasniva se na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji.
Horizontalna koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku
planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju
svih uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana.
Vertikalna koordinacija podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i
urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka
lokalnom nivou.
Naela sadre i instrumente za implementaciju.
4. Unapreenje energetske efikasnosti
Energetska svojstva objekta
lan 4
Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje (u daljem
tekstu: objekti visokogradnje), u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan,
izgraen, korien i odravan na nain kojim se obezbeuju propisana energetska
svojstva.
Propisana energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim
svojstvima objekta koji izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za
izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.
Sertifikat o energetskim svojstvima objekta ini sastavni deo tehnike dokumentacije
koja se prilae uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean
za poslove graevinarstva.
Na reenje iz stava 4. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe
pokrenuti upravni spor.
Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na objekte visokogradnje koje posebnim
propisom odredi ministar nadlean za poslove graevinarstva.
5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama
lan 5
Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi tako da
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup,
kretanje, boravak i rad.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i
graditi tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava
nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.
6. Graevinski proizvodi
lan 6
Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja
radova, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.
7. Sertifikati stranih drava
lan 7
Za postavljanje tipskih ureaja, opreme i instalacija, koji se smatraju objektima u smislu
ovog zakona, priznaje se overeni prevod na srpski jezik sertifikata izdatih od
meunarodnih sertifikacionih tela ili sertifikati neke od zemalja Evropske unije, ukoliko
nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i
normama kvaliteta.
8. Registar investitora
lan 8
Registar investitora predstavlja javnu evidenciju o svim raspoloivim podacima o
fizikom ili pravnom licu kao investitoru i dostupan je u seditu jedinice lokalne
samouprave, kao i u elektronskom obliku putem interneta.
Registar investitora vode jedinice lokalne samouprave.
9. Uslovi zatite ivotne sredine
lan 9
Svi planski dokumenti sadre obavezne mere zatite ivotne sredine propisane
procenom uticaja na ivotnu sredinu, odnosno utvrene mere zatite od strane
nadlenog organa, u skladu sa posebnim zakonima.
II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE
1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja
lan 10
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;
3) urbanistiko-tehniki dokumenti.
1.1. Planski dokumenti
lan 11
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.
Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;
2) Regionalni prostorni plan;
3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan podruja posebne namene.
Urbanistiki planovi su:
1) Generalni urbanistiki plan;
2) Plan generalne regulacije;
3) Plan detaljne regulacije.
1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova
lan 12
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:
1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana;
3) program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.
1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti
lan 13
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:
1) urbanistiki projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije;
3) projekat ispravke granica susednih parcela.
2. Prostorni planovi
2.1. Prostorni plan Republike Srbije
lan 14
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je
planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do
25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.
lan 15
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;
6) mree naselja i javnih slubi;
7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju;
8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
10) mere zatite ivotne sredine;
11) mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje;
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;
13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti
prostorni planovi nieg reda;
14) mere za sprovoenje prostornog plana;
15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.
lan 16
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru
sredstva za izradu, mestu odravanja javnog uvida i dr.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
2.2. Regionalni prostorni plan
lan 17
Regionalni prostorni plan se izrauje kao regionalni prostorni plan podruja prostornih
jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 2 i oblasni
prostorni plan prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih
jedinica na nivou 3.
Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba
koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje
racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama.
Jedna od polaznih osnova za izradu prostornih planova na nivou 2 i 3 i dokumenata
njihovog sprovoenja jesu i razvojni dokumenti regionalnog razvoja.
lan 18
Regionalni prostorni plan sadri naroito:
3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;
4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;
6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree
naseljenih mesta i javnih slubi;
7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;
8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu
zemljita;
9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa
infrastrukturnim sistemima od znaaja za Republiku Srbiju;
11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine
saradnje;
13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;
14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;
15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih
planskih reenja, odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;
16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.
2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave
lan 19
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne
samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za
odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
lan 20
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) pravila ureenja i graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada
urbanistikog plana;
6) ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena
izrada urbanistikog plana;
7) ciljeve i principe i koncepciju prostornog razvoja jedinice lokalne samouprave;
9) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribuciju stanovnitva, mree
naseljenih mesta i javnih slubi;
10) koncepciju i propozicije prostornog razvoja ekonomije, distribuciju aktivnosti i
upotrebu zemljita;
11) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema, komunalne infrastrukture i
povezivanje sa regionalnom infrastrukturnom mreom;
12) regionalne i prekogranine aspekte i funkcionalne veze;
14) odnos gradskih i seoskih naselja;
15) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave;
16) mere i instrumente za ostvarivanje prostornog plana jedinice lokalne samouprave i
prioritetnih planskih reenja i projekata;
17) mere za sprovoenje prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
Za administrativno podruje grada Beograda, van obuhvata generalnog plana, odnosno
generalnog urbanistikog plana po ovom zakonu, donose se prostorni planovi za delove
administrativnog podruja grada Beograda sa elementima prostornog plana jedinice
lokalne samouprave.
2.4. Prostorni plan podruja posebne namene
lan 21
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruje koje zbog prirodnih,
kulturno-istorijskih ili ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina,
iskorienja turistikih potencijala i iskorienja hidropotencijala ili izgradnje objekata za
koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine, zahteva poseban reim organizacije, ureenja,
korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno Prostornim planom Republike
Srbije.
lan 22
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;
6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;
7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;
9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;
10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim
mreama;
11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u
obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana;
14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i
prioritetnih planskih reenja;
15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.
3. Urbanistiki planovi
3.1. Generalni urbanistiki plan
lan 23
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima
prostornog razvoja.
Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne
samouprave, koje ima preko 30.000 stanovnika.
lan 24
Generalni urbanistiki plan sadri naroito:
1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) granice obuhvata planova generalne regulacije za celo graevinsko podruje;
3) generalnu namenu povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju, na
nivou urbanistikih zona;
4) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i
drugu infrastrukturu.
3.2. Plan generalne regulacije
lan 25
Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite
jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji
optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno prostornim
planom jedinice lokalne samouprave.
Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni
urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko
podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.
lan 26
Plan generalne regulacije sadri naroito:
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;
4) regulacione linije ulica, povrina javne namene i graevinske linije sa elementima za
obeleavanje na geodetskoj podlozi za zone za koje nije predviena izrada plana
detaljne regulacije;
5) nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene (nivelacioni plan) za zone
za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije;
6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
7) vertikalnu regulaciju;
8) pravila ureenja i pravila graenja po zonama i celinama;
9) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije;
10) lokacije za koje se radi urbanistiki projekat;
11) rokove za izradu plana detaljne regulacije sa obavezno propisanom zabranom
gradnje novih objekata i rekonstrukcije postojeih objekata (izgradnja objekata ili
izvoenje radova kojima se menja stanje u prostoru), do usvajanja plana;
12) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
13) inenjersko-geoloke uslove;
14) mere energetske efikasnosti izgradnje;
15) grafiki deo.
3.3. Plan detaljne regulacije
lan 27
Plan detaljne regulacije se donosi za neizgraene delove naseljenog mesta, ureenje
neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte, izgradnju
objekata ili naseljenih mesta u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, kao i u
zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara.
lan 28
Plan detaljne regulacije sadri naroito:
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) namenu zemljita;
4) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za
obeleavanje na geodetskoj podlozi;
5) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);
6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
7) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;
8) ekonomsku analizu i procenu ulaganja iz javnog sektora;
9) lokacije za koje je predviena izrada urbanistikog projekta;
10) grafiki deo.
Za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije
vodotokova blie se razrauju naroito i granice parcela javnih ili komunalnih povrina
sa koordinatama i regulacija i nivelacija za trase, koridore i pojaseve saobraajnica,
mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova.
Za zone urbane obnove, revitalizacije i rehabilitacije, planom detaljne regulacije
razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja.
4. Sastavni delovi planskih dokumenata
lan 29
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice
lokalne samouprave i urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.
4.1. Pravila ureenja
lan 30
Pravila ureenja, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadre naroito:
1) celine i zone odreene planskim dokumentom;
2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i
mree saobraajne i druge infrastrukture;
3) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili
drugi uslovi;
4) strateku procenu uticaja planskog dokumenta na ivotnu sredinu;
5) opte i posebne uslove i mere zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara,
elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i ratnih dejstava;
6) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim
osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti.
4.2. Pravila graenja
lan 31
Pravila graenja sadre naroito:
1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvrenim planskim
dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u
pojedinanim zonama;
2) uslove za formiranje graevinske parcele;
3) poloaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;
6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata meusobno i objekata od
granica parcela;
7) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;
8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
4.3. Grafiki deo plana
lan 32
Grafikim delom prostornog plana prikazuju se: namena prostora; mrea naselja,
funkcija, javnih slubi i infrastrukturnih sistema; prirodni resursi, zatita ivotne sredine i
prirodnih i kulturnih dobara.
Grafikim delom urbanistikog plana prikazuju se: planirana namena; regulacija i
nivelacija; infrastrukturni sistemi; zatita ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara.
Grafiki deo plana izrauje se na overenom katastarsko-topografskom, odnosno
overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafiki deo
plana, osim plana detaljne regulacije moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim
ortofoto podlogama.
5. Usklaenost planskih dokumenata
lan 33
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument
ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja.
Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Urbanistiki planovi moraju biti u skladu sa prostornim planovima.
Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan
za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni
urbanistiki plan pribavlja se prethodna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i
saglasnost na te planove pre objavljivanja, ministra nadlenog za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima
ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji
ne moe biti dui od 30 dana.
Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave i generalne urbanistike planove na
teritoriji autonomne pokrajine, pribavlja se prethodna saglasnost pre upuivanja na javni
uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, nadlenog organa autonomne
pokrajine, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana.
Na plan detaljne regulacije koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja
posebne namene koji se donosi za nacionalni park ili zatieno prirodno dobro, pribavlja
se saglasnost na taj plan pre objavljivanja, ministra nadlenog za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu
usklaenost sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana.
Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine ne odlui po zahtevu za davanje saglasnosti na plan
generalne regulacije u roku od 30 dana, smatrae se da je saglasnost data.
U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da
nema uslova za davanje prethodne saglasnosti, odnosno saglasnosti na planske
dokumente iz st. 4, 5. i 6. ovog lana, nalae nosiocu izrade planskog dokumenta izradu
novog koncepta, odnosno nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana.
6. Obavezna sadrina planskih dokumenata
lan 34
Planski dokumenti sadre tekstualni i grafiki deo i obavezne priloge, a izrauju se u
analognom i digitalnom obliku.
7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata
lan 35
Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog
Vlade.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na
teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan donosi se za podruje prostornih jedinica nivoa 2 i 3 po
nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica.
Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 2 po nomenklaturi
statistikih teritorijalnih jedinica, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine
i regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne
pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada
Beograda.
Regionalni prostorni plan - oblasni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po
nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po nomenklaturi
statistikih teritorijalnih jedinica, za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji
autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne
samouprave.
Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.
8. Izrada planskih dokumenata
lan 36
Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno
preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za
obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva,
odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje
poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno
odgovorni urbanista.
9. Odgovorni planer
lan 37
Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike
akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina
radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i
odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.
10. Odgovorni urbanista
lan 38
Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije -
master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom
odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima
strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu
izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog
planiranja.
11. Sredstva za izradu planskih dokumenata
lan 39
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u
skladu sa zakonom.
Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne
samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.
12. Ustupanje podloga
lan 40
U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog
za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee kopije
topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar
podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.
Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.
13. Dostupnost planskih dokumenata
lan 41
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u toku vaenja
dokumenta u seditu donosioca, osim priloga koji se odnose na posebne mere, uslove i
zahteve za prilagoavanje potrebama odbrane zemlje, kao i podacima o podrujima i
zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje.
14. Objavljivanje planskih dokumenata
lan 42
Po donoenju, svi planski dokumenti se objavljuju u slubenim glasilima Republike
Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od vrste
dokumenta, a objavljuju se i u elektronskom obliku i dostupni su putem interneta.
15. Centralni registar planskih dokumenata
lan 43
Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u
Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma preko
Republikog geodetskog zavoda, u okviru Nacionalne infrastrukture geoprostornih
podataka.
Rok za uspostavljanje Registra je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u
elektronskom obliku, putem interneta.
lan 44
Planski dokumenti se dostavljaju Republikom geodetskom zavodu u roku od 15 dana
od dana objavljivanja planskog dokumenta u slubenom glasilu.
lan 45
Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave
obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru.
Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su
zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta.
16. Postupak za donoenje planskih dokumenata
16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata
lan 46
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po
prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno
komisije za planove.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv dokumenta;
2) cilj donoenja;
3) granice planskog podruja;
4) sadrinu plana;
5) rok izrade;
6) nain finansiranja;
7) obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu;
8) mesto odravanja javnog uvida.
Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za
zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih
dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave
sve traene podatke, bez naknade.
Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata
planskog dokumenta koji se menja.
16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata
lan 47
Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i
urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu
Beogradu.
Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i
urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u
skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih
dokumenata.
Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju
javne nabavke.
16.3. Koncept planskog dokumenta
lan 48
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi
koncepta plana.
Za potrebe izrade koncepta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj
planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora,
drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, kao i
o drugim podacima neophodnim za izradu plana.
Koncept plana sadri: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije razvoja, zatite i
ureenja prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta.
Koncept plana za potrebe izrade urbanistikog plana sadri naroito:
1) predvieno graevinsko podruje sa predlogom odreivanja povrina javne namene;
2) podelu na urbanistike celine i zone prema urbanistikim pokazateljima i drugim
karakteristikama;
3) planirane trase, koridore, regulaciju povrina javne namene i mreu javne komunalne
infrastrukture.
Koncept plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim
pokazateljima.
Koncept plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.
16.4. Struna kontrola planskih dokumenata
lan 49
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim
dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i
normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja.
Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, programa implementacije
Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene,
programa implementacije prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog
prostornog plana i programa implementacije regionalnog prostornog plana, vri
ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog
plana - oblasnog prostornog plana u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih
jedinica na nivou 3 za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri
komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna treina lanova
komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma.
Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za
planove.
O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli,
sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po
svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana je sastavni deo obrazloenja planskog dokumenta.
16.5. Javni uvid
lan 50
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole.
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i
traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara
se Republika agencija za prostorno planiranje, odnosno organ jedinice lokalne
samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja.
O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za
planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim
primedbama i odlukama po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 2. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je
duno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama
sadranim u stavu 2. ovog lana.
lan 51
U sluaju da nakon javnog uvida nacrta planskog dokumenta nadleni organ, odnosno
komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument,
donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt ili koncept planskog
dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke.
16.6. Komisija za planove
lan 52
Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata,
kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice
lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog
planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova
u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu
sa ovim zakonom.
Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog
planiranja i urbanizma.
Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova
imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne moe biti
imenovano vie od dva puta.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se
aktom o obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za
obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika lica.
17. Informacija o lokaciji
lan 53
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na
katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta.
Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo
stanica 10/04 kV ili 20/04 kV.
Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od
osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te
informacije.
18. Lokacijska dozvola
lan 54
Lokacijska dozvola se izdaje reenjem, za objekte za koje se po ovom zakonu izdaje
graevinska dozvola, a sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike
dokumentacije, u skladu sa vaeim planskim dokumentom.
Lokacijskom dozvolom moe se predvideti i fazna izgradnja.
Lokacijsku dozvolu za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za
poslove urbanizma, odnosno autonomna pokrajina.
Lokacijsku dozvolu za objekte koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona, izdaje
nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:
1) kopija plana parcele;
2) izvod iz katastra podzemnih instalacija;
3) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona.
Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri i podatke o objektu koji e se
graditi, a naroito o: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnike karakteristike i
sl.
Kao dokaz iz stava 5. taka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte, podnosi se
akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju, u skladu sa
posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom
poslunog dobra.
Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za izdavanje
lokacijske dozvole nije podneta propisana dokumentacija, obavestie o tome podnosioca
zahteva u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Ako planski dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije,
nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno
organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da po zahtevu
nadlenog organa postupe u roku od 30 dana.
Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se graevinska parcela,
u skladu sa ovim zakonom, osim u sluajevima predvienim lanom 69. st. 1, 3, 5. i 6. i
ovog zakona.
lan 55
Lokacijska dozvola sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu glavnog projekta, a
naroito:
1) podatke o investitoru;
2) broju i povrini katastarske parcele;
3) pravila graenja;
4) uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu;
5) podatke o postojeim objektima koje je potrebno ukloniti;
6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonima.
lan 56
Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva,
odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda
lokacijsku dozvolu.
Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave moe se izjaviti
alba u roku od osam dana.
Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine moe se tubom pokrenuti upravni spor.
Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma.
Autonomnoj pokrajini se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o
lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetog za graenje objekata koji se
grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole vodi slubenu evidenciju o izdatim
lokacijskim dozvolama, a spisak izdatih lokacijskih dozvola se objavljuje i u elektronskom
obliku i dostupan je i putem interneta.
Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od
dana dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za
izdavanje graevinske dozvole.
lan 57
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i
prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za
koje nije predviena izrada urbanistikog plana.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije u
obuhvatu plana za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana detaljne regulacije.
Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, lokacijska
dozvola se izdaje na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.
19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova
Program implementacije
lan 58
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za
sprovoenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od
dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije.
Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za
sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.
Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za
donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog
prostornog plana.
Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene utvruje mere i
aktivnosti za sprovoenje prostornog plana posebne namene za razdoblje od pet
godina.
Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene donosi Vlada,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, u roku od jedne godine od dana stupanja
na snagu prostornog plana podruja posebne namene.
Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo
Program podnosi godinje izvetaje o sprovoenju Programa.
Izmene i dopune programa iz st. 1, 3. i 5. ovog lana, na osnovu analize efekata
primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina,
na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja.
lan 59
Program iz lana 58. st. 1, 3. i 5. ovog zakona sadri naroito:
1) prioritetne projekte za ostvarivanje prostornog ureenja;
2) dinamiku za ureenje pojedinih prostornih celina i prioritetnih projekata;
3) iznose i izvore sredstva za finansiranje projekata;
4) rok izvrenja projekata;
5) odgovornost za izvrenje projekata;
6) kriterijume za praenje promena stanja u prostoru.
20. Urbanistiko-tehniki dokumenti
20.1. Urbanistiki projekat
lan 60
Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom, prostornim
planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne
namene, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i
urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.
lan 61
Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu na overenom
katastarsko-topografskom planu i sadri:
1) uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima;
2) idejna reenja i skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu
mreu;
3) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta;
4) idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata i pejzanog ureenja.
lan 62
Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i
izradu tehnike dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa
odgovarajuom licencom.
lan 63
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da je
urbanistiki projekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom
jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i ovim
zakonom.
Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma
organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta, u trajanju od sedam dana.
Po isteku roka iz stava 2. ovog lana, nadleni organ je duan da u roku od tri dana
dostavi komisiji za planove urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama sa
javne prezentacije.
Komisija za planove duna je da u roku od 30 dana izvri proveru usklaenosti
urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe
i sugestije sa javne prezentacije i izvetaj sa miljenjem dostavi nadlenom organu.
Ako nadleni organ utvrdi da urbanistiki projekat nije uraen u skladu sa planskim
dokumentom i ovim zakonom, obavestie o tome podnosioca zahteva.
Na obavetenje iz stava 5. ovog lana moe se podneti prigovor nadlenom optinskom,
odnosno gradskom veu, u roku od tri dana.
lan 64
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza
raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja
za jedinicu lokalne samouprave.
20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije
lan 65
Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih
parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta
preparcelacije.
Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, na
nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije.
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar.
Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog
obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni
urbanista arhitektonske struke.
Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean
za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.
Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u
skladu sa vaeim planskim dokumentom, obavestie o tome podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana
optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.
lan 66
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju,
odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o
reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove
urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog
obeleavanja.
Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih
parcele/a.
Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna
nepokretnost.
lan 67
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, uz zahtev za
provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa
nadlenog za poslove urbanizma i reenje kojim je utvren javni interes za
eksproprijaciju.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju
katastarskih parcela.
Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim
parcelama.
Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i
podnosiocu zahteva.
20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela
lan 68
Na predlog vlasnika, odnosno zakupca postojee katastarske parcele i uz saglasnost
vlasnika susedne katastraske parcele, vri se ispravka granica susednih parcela, u cilju
formiranja graevinske/ih parcele/a, kao i odreivanja granice povrine javne namene,
pod uslovom da je takva promena u skladu sa vaeim urbanistikim planom.
Trokove ispravke granica susednih parcela snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske
parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite.
Organ nadlean za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na zahtev vlasnika,
odnosno zakupca katastarske parcele, izdaje uslove za ispravku granica susednih
parcela.
Uz zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
katastarskoj parceli i kopije plana parcela.
Uslovi za ispravku granica susednih parcela se izdaju u skladu sa vaeim uslovima iz
urbanistikog plana, u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva.
Prilikom utvrivanja uslova za ispravku granica parcela mora se potovati pravilo da
katastarska parcela koja se pridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu
graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od susedne parcele.
Ako nadleni organ utvrdi da nema uslova za ispravku granica susedne katastarske
parcele, duan je da u roku od osam dana obavesti podnosioca zahteva.
Vlasnik, odnosno zakupac iz stava 1. ovog lana moe izjaviti prigovor u roku od pet
dana optinskom, odnosno gradskom veu jedinice lokalne samouprave.
Po dobijanju uslova za ispravku granica od nadlenog organa, vlasnik, odnosno zakupac
podnosi zahtev organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra za
provoenje.
Uz zahtev za provoenje ispravke granice susedne parcele nadlenom organu za
poslove dravnog premera i katastra, podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim
odnosima, projekat ispravke granica susedne parcele, izraen od strane privrednog
drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u odgovarajui
registar. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni
urbanista arhitektonske struke. Uz zahtev se dostavlja i projekat geodetskog
obeleavanja.
Po dobijanju zahteva, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi
reenje o formiranju katastarske parcele.
Primerak reenja dostavlja se i organu koji je izdao uslove za ispravku granice.
Pravnosnano reenje, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra
dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.
Reenje iz stava 11. ovog lana je osnov za davanje graevinskog zemljita u zakup, u
skladu sa lanom 96. stav 9. taka 3) ovog zakona.
20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele
lan 69
Za graenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih i telekomunikacionih objekata ili
ureaja, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene
planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno
ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje
se i ugovor o pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra.
Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kV i 20/04 kV ne primenjuju se
odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz stava 1.
ovog lana, moe se priznati i ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom
zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima.
Za izgradnju nadzemnih linijskih infrastrukturnih objekata, vetroelektrana snage 10 i vie
MW i objekata malih hidroelektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas
nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i
pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni objekti. Kao dokaz o
reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata,
pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju
prava slubenosti zakljueni sa vlasnicima katastarskih parcela.
Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie
katastarskih optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie
graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova
pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju
kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja
lokacijske, odnosno graevinske dozvole sluio ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa
ovim zakonom.
Ukoliko se podzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie
katastarskih optina, graevinska parcela se formira samo za ulazna i izlazna mesta.
Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne predstavlja povrinu
javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta mogu se graditi objekti u
skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa posebnim
zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.
Za izgradnju malih hidroelektrana koje se grade na katastaraskim parcelama koje se
granie sa parcelama koje su u vodnom ili umskom zemljitu, graevinska parcela se
formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni objekat, dok se za polaganje
instalacija preko vodnog ili umskog zemljita kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim
odnosima priznaje ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa javnim preduzeem,
odnosno drugom organizacijom koje gazduje vodnim, odnosno umskim zemljitem, u
skladu sa posebnim zakonom.
Vetroelektrane i male hidroelektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz
prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede.
20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim
sluajevima
lan 70
Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko
objekta u povrini koja je odreena kao minimalna za formiranje novih parcela za tu
zonu, po vaeem planskom dokumentu, za taj objekat.
Po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-
pravne poslove, donosi reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i
formiranju graevinske parcele.
Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranju graevinske
parcele donosi se u sluaju da:
1) postojea katastarska parcela, na kojoj je objekat izgraen, predstavlja samo
zemljite ispod objekta;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadleni organ
utvrdio da postoji mogunost legalizacije, odnosno doneto reenje o legalizaciji u skladu
sa ranije vaeim zakonom;
3) je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za redovnu
upotrebu postojeeg objekta, kada je vlasnik objekta fiziko ili pravno lice, a nosilac
prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen jedinica
lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno drugo pravno
lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija.
Uz zahtev za donoenje reenja o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu postojeeg
objekta i formiranju graevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine
na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadleni organ
utvrdio mogunost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji i kopiju plana parcele.
Reenje iz stava 2. ovog lana sadri sve potrebne elemente za formiranje graevinske
parcele, u skladu sa vaeim planskim dokumentom, koje nadleni organ pribavlja po
slubenoj dunosti.
dostavljanja reenja ministarstvu nadlenom za poslove finansija.
Pravnosnano reenje iz stava 3. ovog lana je osnov za provoenje promene u
katastarskom operatu organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra.
III REPUBLIKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE
lan 71
Republika agencija za prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija) osnovana
Zakonom o planiranju i izgradnji je samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u cilju
obezbeenja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja i
ureenja prostora u Republici Srbiji.
Agencija za svoj rad odgovara Vladi.
1. Pravni status
lan 72
Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i nadlenostima utvrenim
ovim zakonom i statutom Agencije.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.
Agencija ima svoj raun.
2. Sedite i teritorijalna organizacija
lan 73
Sedite Agencije je u Beogradu.
Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a moe ih
imati i u drugim mestima, u skladu sa statutom.
3. Opti akti
lan 74
Agencija donosi opte akte.
Osnovni opti akt koji donosi Agencija je statut, koji donosi Upravni odbor Agencije, uz
miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade.
Statut sadri odredbe o:
1) delatnosti Agencije;
2) nainu obavljanja poslova;
3) unutranjoj i teritorijalnoj organizaciji;
4) organima i njihovoj nadlenosti;
5) zastupanju;
6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i
7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.
4. Nadlenost
lan 75
Agencija je nadlena da:
1) priprema, koordinira i prati izradu Prostornog plana Republike Srbije i programa
implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) priprema, koordinira i prati izradu regionalnog prostornog plana i programa
implementacije;
3) priprema, koordinira i prati izradu prostornog plana podruja posebne namene i
programa implementacije;
4) priprema odluku o izradi svih planskih dokumenata koje predlae nadleno
ministarstvo;
5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja;
6) prua strunu pomo u izradi planova;
7) uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u skladu sa
sistemom ESPON;
8) vodi registar prostornih planova za teritoriju Republike Srbije;
9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata prostornog
planiranja;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
5. Organi Agencije
lan 76
Organi Agencije su upravni odbor i direktor.
6. Upravni odbor
lan 77
Upravni odbor:
1) donosi Statut;
2) usvaja godinji program rada/plan poslovanja;
3) usvaja zavrni raun;
4) utvruje naknade za lanove upravnog odbora i direktora;
Statutom Agencije blie se utvruje nadlenost, rad i primanja za lanove upravnog
odbora i direktora, kao i druga pitanja vezana za rad upravnog odbora.
7. Direktor
lan 78
Direktor:
1) zastupa Agenciju;
2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;
3) predlae akte koje usvaja upravni odbor;
4) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
5) izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje;
6) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinom
Agencije;
7) vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Saglasnost na akt kojim se utvruje visina plate i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.
8. Struni poslovi
lan 79
Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe angaovati
druga pravna ili fizika lica, u skladu sa zakonom.
9. Finansiranje
lan 80
Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;
3) donacija, priloga i sponzorstva pravnih i fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
10. Nadzor nad radom Agencije
lan 81
Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Agencija podnosi Vladi izvetaj o radu, preko ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja, u skladu sa odredbama posebnog zakona.
IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita
lan 82
Graevinsko zemljite jeste zemljite odreeno zakonom i planskim dokumentom kao
graevinsko, koje je predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata, kao i
zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom i zemljite koje slui za
redovnu upotrebu tih objekata.
Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na
nain kojim se obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.
lan 83
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.
Graevinsko zemljite je u prometu.
Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija,
autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i
drugim zakonom.
2. Vrste graevinskog zemljita
lan 84
Graevinsko zemljite moe biti:
1) gradsko graevinsko zemljite;
2) graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita.
2.1. Gradsko graevinsko zemljite
lan 85
Gradsko graevinsko zemljite jeste zemljite u graevinskom podruju naseljenog
mesta koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom, koji se donosi za optinu, grad
i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom.
Planskim dokumentom kojim se odreuje gradsko graevinsko zemljite ne menja se
oblik svojine na zemljitu koje se odreuje kao gradsko graevinsko zemljite.
2.2. Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita
lan 86
Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita jeste zemljite u
graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, koje je kao takvo odreeno planskim
dokumentom koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom.
Planskim dokumentom kojim se odreuje graevinsko zemljite van granica gradskog
graevinskog zemljita ne menja se oblik svojine na tom zemljitu.
2.3. Promena namene poljoprivrednog zemljita
lan 87
Kad se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog zemljita u graevinsko
zemljite, organ nadlean za donoenje plana je duan da u roku od 15 dana od dana
stupanja na snagu planskog dokumenta, organu nadlenom za poslove dravnog
premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima je
promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu
promenu i stavlja zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene
poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list
nepokretnosti o obavezi plaanja naknade za promenu namene.
Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom
za poslove poljoprivrede i nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana
donoenja reenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena duan je da plati naknadu za
promenu namene poljoprivrednog zemljita pre izdavanja lokacijske dozvole, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite.
2.4. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite
lan 88
Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti u skladu sa
zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu.
Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome
su izgraeni objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su izgraeni samo objekti
privremenog karaktera.
2.5. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite
lan 89
Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.
Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je komunalno opremljeno za graenje, u
skladu sa vaeim planskim dokumentom (izgraen pristupni put, elektromrea,
obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi posebni uslovi).
3. Ureivanje graevinskog zemljita
lan 90
Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih
podloga, izradu planske i tehnike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita,
raseljavanje, ruenje objekata, saniranje terena i druge radove.
Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim
dejstvima, vri se i provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa
zakonom.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i
ureenje povrina javne namene.
Ureivanje graevinskog zemljita vri se prema srednjoronim i godinjim programima
ureivanja, koje donosi jedinica lokalne samouprave.
lan 91
Radi obezeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog
zemljita, Republika Srbija, autonomna pokrajina, optina, grad, odnosno grad Beograd,
moe da osnuje privredno drutvo, javno preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da
vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa zakonom, odnosno statutom.
Obezbeivanje uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog
zemljita obuhvata pripremu srednjoronih i godinjih programa ureivanja graevinskog
zemljita, ureivanje graevinskog zemljita, staranje o zatiti, racionalnom i odrivom
korienju graevinskog zemljita, kao i obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom
i drugim propisima.
4. Naknada za ureivanje graevinskog zemljita
lan 92
Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se naknada.
Jedinica lokalne samouprave ureuje graevinsko zemljite i stara se o njegovom
racionalnom korienju prema nameni zemljita predvienoj planskim dokumentom, u
skladu sa zakonom.
Sredstva dobijena od naknade za ureivanje graevinskog zemljita koriste za
ureivanje graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita i izgradnju i
odravanje objekata komunalne infrastrukture.
lan 93
Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se na osnovu sledeih
kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godinjih programa za ureivanje
graevinskog zemljita, urbanistike zone, namene i povrine objekta.
Namena graevinskog zemljite moe biti: stanovanje, komercijalna delatnost,
proizvodna delatnost i ostale namene.
Jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obraun visine naknade za ureivanje
graevinskog zemljita na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog lana.
Investitor i jedinica lokalne samouprave, odnosno privredno drutvo, javno preduzee ili
druga organizacija iz lana 91. ovog zakona, zakljuuju ugovor kojim se ureuju
meusobni odnosi u pogledu ureivanja graevinskog zemljita, utvruje visina naknade
za ureivanje graevinskog zemljita, dinamika plaanja, obim, struktura i rokovi za
izvoenje radova na ureivanju zemljita, kao i postupak i uslovi izmene ugovora
(promena namene, povrine objekta i dr.).
lan 94
Neizgraeno graevinsko zemljite koje nije opremljeno u smislu ovog zakona, a nalazi
se u obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije, moe se
komunalno opremiti i sredstvima fizikih i pravnih lica.
Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave,
odnosno privrednom drutvu, javnom preduzeu odnosno drugoj organizaciji iz lana 91.
ovog zakona predlog o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture.
Ako organ, odnosno organizacija iz stava 2. ovog lana utvrdi da je predmetna zona,
odnosno lokacija u obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne
regulacije i da je podnosilac vlasnik graevinskog zemljita sainie uslove o
finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture, koji naroito sadri: podatke o lokaciji,
odnosno zoni, podatke iz urbanistikog plana i tehnike uslove za izgradnju komunalne
infrastrukture, podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita, granice lokacije
koja se oprema sa popisom katastarskih parcela, rok izgradnje, obavezu jedinice lokalne
samouprave kao investitora za pribavljanje lokacijske, graevinske i upotrebne dozvole,
kao i obavezu da obezbedi i finansira struni nadzor u toku izvoenja radova, obavezu
vlasnika zemljita za finansiranje izrade tehnike dokumentacije, strune kontrole
tehnike dokumentacije, izvoenja radova, obavezu vlasnika graevinskog zemljita da
izvri izbor izvoaa radova, obavezu predaje izgraenih objekata komunalne
infrastrukture i dugih objekata javne namene u svojinu jedinici lokalne samouprave,
stvarne trokove izgradnje komunalne infrastrukture, kao i visinu umanjenja naknade za
ureivanje graevinskog zemljita za investitora objekta koji e biti graen na toj lokaciji,
odnosno zoni.
Za objekte koji e se graditi na lokaciji, odnosno zoni koja se komunalno oprema
sredstvima vlasnika, naknada za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za
stvarne trokove komunalnog opremanja, a najvie do 60% od visine naknade utvrene
prema merilima za obraun za tu lokaciju, odnosno zonu.
Ako vlasnik graevinskog zemljita prihvati uslove iz stava 3. ovog lana, nadleni organ
predlog o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sa predlogom ugovora
dostavlja skuptini jedinice lokalne samouprave na odluivanje.
Odluka skuptine jedinice lokalne samouprave o prihvatanju predloga o finansiranju
izgradnje komunalne infrastrukture sredstvima vlasnika graevinskog zemljita sadri i
ovlaenje organu jedinice lokalne samouprave, privrednom drutvu, javnom preduzeu,
odnosno drugoj organizaciji iz lana 91. ovog zakona za zakljuivanje ugovora kojim se
blie ureuju odnosi nastali povodom prihvatanja predloga o finansiranju izgradnje
komunalne infrastrukture sredstvima vlasnika.
Nadleni organ, odnosno pravno lice iz stava 6. ovog lana, koje je odlukom skuptine
optine dobilo ovlaenje za zakljuenje ugovora sa vlasnikom graevinskog zemljita
kojim se ureuju odnosi vezani za finansiranje izgradnje komunalne infrastrukture,
zakljuuje ugovor u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 6. ovog lana.
5. Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita
lan 95
Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstava ostvarenih
od:
1) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;
2) zakupnine za graevinsko zemljite;
3) otuenja graevinskog zemljita;
4) konverzije prava korienja, odnosno prava zakupa u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
6. Otuenje i davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini
lan 96
Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini radi izgradnje
sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po trinim
uslovima, u skladu sa zakonom.
Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet
planski dokument na osnovu koga se izdaje lokacijska dozvola.
Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava
1. ovog lana, ne moe biti krai od 30 dana od dana javnog oglaavanja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje ili daje u zakup licu koje ponudi najveu
cenu ili najvii iznos zakupnine za to zemljite, koja se naknadno ne moe umanjivati.
Izuzetno od odredbe stava 5. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti ili
dati u zakup graevinsko zemljite po ceni odnosno zakupnini koja je manja od trine
cene odnosno zakupnine ili otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite bez naknade, uz
prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Blie uslove i nain za otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz stava 6.
ovog lana propisuje Vlada.
Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini, moe se unositi kao osnivaki ulog u
privredna drutva i javna preduzea, u skladu sa zakonom kojim se ureuje javna
svojina.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom
pogodbom u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i
organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih
objekata u javnoj svojini;
2) pribavljanja graevinske dozvole, vlasniku bespravno sagraenog objekta, koji je
zahtev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u
skladu sa uslovima predvienim ovim zakonom;
3) ispravke granica susednih katastarskih parcela;
4) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 102. ovog zakona;
5) otuenja ili davanja u zakup iz stava 6. ovog lana;
6) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koje je bilo predmet
eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji.
lan 97
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se otuiti ili dati u zakup u skladu sa ovim
zakonom.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se daje u zakup kao neizgraeno i ureeno.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup i kao neizgraeno zemljite
koje nije ureeno, ako uesnik u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja
ponuda javnim oglasom, prihvati propisane uslove za ureivanje zemljita sadrane u
javnom oglasu i ugovorom preuzme obavezu da o svom troku izvri komunalno
opremanje graevinskog zemljita.
O otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom
postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni
organ donosi reenje o otuenju graevinskog zemljita ili reenje o davanju
graevinskog zemljita u zakup, koje se dostavlja svim uesnicima u postupku javnog
nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.
Uesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, koji smatra da mu je u
postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda povreeno pravo, moe da pokrene
upravni spor protiv reenja iz stava 4. ovog lana, u roku od 30 dana od dana
dostavljanja tog reenja.
Reenje o otuenju ili o davanju u zakup graevinskog zemljita iz stava 4. ovog lana
dostavlja se i nadlenom javnom pravobranilatvu, odnosno drugom organu koje
zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno Republiku Srbiju.
Organ iz stava 6. ovog lana ima pravo da, ako smatra da je reenje doneto suprotno
odredbama ovog zakona i posebnim uslovima za ureenje zemljita sadranim u javnom
oglasu, podnese tubu nadlenom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja
reenja.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 4. ovog lana zakljuuje se ugovor izmeu jedinice
lokalne samouprave, autonomne pokrajine, odnosno Republike Srbije, odnosno
privrednog drutva, javnog preduzea ili druge organizacije iz lana 91. ovog zakona i
lica kome se zemljite otuuje ili daje u zakup, u roku od 30 dana od dana
pravnosnanosti reenja o otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita.
Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o
katastarskoj parceli, nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja
zakupa, roku i nainu plaanja naknade za ureenje zemljita, posebne uslove za
ureenje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u kome zemljite
mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze, nain
reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ugovora. Kada je ugovorom o
zakupu predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain usklaivanja
visine zakupa sa porastom cena na malo u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima
nadlene organizacije za poslove voenja statistike.
7. Izmena ugovora o zakupu
lan 98
Ako se promeni vlasnik objekta koji je izgraen na graevinskom zemljitu u javnoj
svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa zakonom,
zakupodavac e, na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu, tako to e na
mesto dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta.
Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili
kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine na
objektu ili objektu u izgradnji, koji je sudski overen sa potvrdom poreske uprave o
izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske uprave o oslobaanju
od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o nasleivanju.
Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o zakupu, koji po
potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima.
lan 99
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie se
pravnosnano reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovog
poseda, ako je zemljite izuzeto do 13. maja 2003. godine, a korisnik gradskog
graevinskog zemljita isto nije priveo nameni do 13. maja 2004. godine.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Reenje iz stava 1. ovog lana donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za
imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za
poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 3. ovog lana, nadleni organ u posebnom
postupku utvruje visinu novanog iznosa koji je raniji sopstvenik duan da vrati na ime
primljene naknade za izuzeto pravo korienja.
Ako se u postupku iz stava 5. ovog zakona ne postigne sporazum o visini naknade,
nadleni organ je duan da spise predmeta za utvrivanje naknade bez odlaganja
prosledi nadlenom sudu.
8. Konverzija prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu
bez naknade
lan 100
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su
upisani kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj
svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na
snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo
javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, bez naknade.
Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom i
izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na
tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez naknade.
Upis prava javne svojine vri se na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima.
Zahtev za upis prava iz st. 1. i 2. ovog lana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima podnosi nadleni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa
Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave, u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zahtev za upis prava iz stava 4. ovog lana za graevinsko zemljite koje koristi
ministarstvo nadleno za poslove odbrane moe se podneti u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako zahtev za upis prava javne svojine ne bude podnet u roku iz st. 4. i 5. ovog lana
nadleni organ izvrie po slubenoj dunosti upis prava javne svojine na
nepokretnostima na kojima je na dan stupanja na snagu ovog zakona upisano pravo
korienja na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu u korist Republike
Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
lan 101
Licima koja su upisana kao nosioci prava korienja na izgraenom graevinskom
zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima,
prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez
naknade.
Vlasnicima posebnih fizikih delova u stambenim zgradama sa vie stanova, poslovnim i
poslovno-stambenim zgradama izgraenim na graevinskom zemljitu u dravnoj
svojini, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine,
srazmerno povrini posebnih fizikih delova iji su vlasnici, bez naknade.
Vlasnicima objekata ili vlasnicima posebnih fizikih delova objekta, izgraenim na
graevinskom zemljitu za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje na rok od
preko 50 godina, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, odnosno pravo
svojine na graevinskom zemljitu srazmerno povrini posebnih fizikih delova iji su
vlasnici, bez naknade.
Lica koja su ostvarila pravo zakupa na ostalom graevinskom neizgraenom zemljitu u
dravnoj svojini, u skladu sa odredbama ranije vaeeg zakona, a po zavretku
izgradnje objekta prodali treim licima posebne fizike delove objekta, ostaju obveznici
plaanja zakupnine po vaeem ugovoru o zakupu.
Odredba stava 2. ovog lana, ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu
ostvariti pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu.
Upis prava svojine u korist lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, vri organ nadlean za poslove
voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, na osnovu izvoda iz javne knjige o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Lica uz stava 1. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta i nosioci prava korienja na
graevinskom zemljitu, a lica iz stava 2. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici na
posebnim fizikim delovima zgrade.
Lica iz stava 3. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta, odnosno vlasnici na
posebnim fizikim delovima objekta.
lan 102
Ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta iz lana 101. st. 1. i 2.
ovog zakona, nije upisan kao nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na
kome je objekat izgraen, ve je kao nosilac prava korienja na zemljitu upisana
jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili neko pravno lice
iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika
Srbija, pre sticanja prava svojine utvruje se zemljite za redovnu upotrebu objekta u
skladu sa lanom 70. ovog zakona.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da povrina
katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u
skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom
graevinskom zemljitu, bez naknade.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je
zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat
sagraen, vlasnik zemljita moe, ako se od preostalog zemljita ne moe formirati
posebna graevinska parcela, taj preostali deo zemljita dati u zakup vlasniku objekta u
skladu sa lanom 96. stav 9. taka 4) ovog zakona ili otuiti vlasniku objekta po trinoj
ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je
zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat
sagraen, a od preostalog dela zemljita se moe formirati posebna graevinska
parcela, vlasnik preostalog dela zemljita raspolae tim zemljitem u skladu sa ovim
zakonom.
Po pravnosnanosti reenja kojim se utvruje zemljite za redovnu upotrebu objekta,
odnosno okonanom postupku iz st. 3. i 4. ovog lana vlasnik objekta u skladu sa ovim
zakonom stie pravo na upis svojine na graevinskom zemljitu, odnosno zakupa u
javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu
lan 103
Na graevinskom zemljitu u dravnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava
korienja bila ili jesu privredna drutva i druga pravna lica na koja su se primenjivale
odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i njihovi
pravni sledbenici, pravo korienja moe se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu
trine vrednosti tog graevinskog zemljita u momentu konverzije prava, umanjenu za
trokove pribavljanja prava korienja na tom graevinskom zemljitu.
Konverzija prava korienja iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na pojedinanim
katastarskim parcelama.
Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ jedinice
lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno graevinsko zemljite.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za
Nosilac prava korienja iz stava 1. ovog lana moe ostvariti pravo na gradnju novih
objekata, odnosno rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita
utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene delatnosti, u roku od 18
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom
planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita.
lan 104
Pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, koje je
steeno radi izgradnje, u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno
graevinsko zemljite do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadlenog organa
moe se konvertovati u pravo svojine uz naknadu trine vrednosti tog zemljita u
momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarnih trokova pribavljanja prava
korienja, sa obraunatom revalorizacijom do momenta uplate po ovom osnovu.
Prilikom utvrivanja stvarnih trokova pribavljanja nepokretnosti ne obraunava se
plaena naknada za ureivanje graevinskog zemljita.
Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ jedinice
lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno graevinsko zemljite.
Ako se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne konvertuje
pravo korienja u pravo svojine, nadleni organ po slubenoj dunosti utvruje
prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvruje pravo svojine
u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
lan 105
Lica iji je poloaj odreen zakonom kojim se ureuje sport, kao i udruenja graana,
kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava korienja,
osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na
prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja
postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu
potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti konverzija prava korienja u pravo
svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog lica, u skladu sa ovim zakonom.
lan 106
Drutvena preduzea kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju
nosioci prava korienja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog
zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju
zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon
privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti konverzija
prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog preduzea, u
skladu sa ovim zakonom.
lan 107
Novana sredstva ostvarena po osnovu konverzije prava korienja u pravo svojine po
ovom zakonu uplauju se u iznosu od 50% u poseban fond za restituciju i u iznosu od
50% u budet jedinice lokalne samouprave.
Sredstva koja se uplauju u budet jedinice lokalne samouprave koriste se u skladu sa
lanom 92. stav 3. ovog zakona.
Sredstva koja se uplauju u fond za restituciju ne mogu se koristiti do donoenja zakona
kojim se ureuje restitucija.
Fond za restituciju osniva se kao budetski fond, u skladu sa zakonom.
lan 108
Vlada blie propisuje kriterijume i postupak za utvrivanje visine naknade po osnovu
konverzije prava za lica koja po ovom zakonu imaju pravo na konverziju uz naknadu.
Prestanak prava korienja
lan 109
Lica kojima je, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni
glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dato na korienje graevinsko zemljite u dravnoj
svojini radi izgradnje, a koja to pravo korienja nisu upisala u javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja.
Postupak za utvrivanje prestanka prava korienja pokree po slubenoj dunosti javno
pravobranilatvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, na ijoj
teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
Reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja donosi organ nadlean za
imovinsko-pravne poslove jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno zemljite.
Pravnosnano reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja objavljuje se u
slubenom glasilu nadlene jedinice lokalne samouprave i predstavlja osnov za
promenu upisa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod
uslovima i na nain utvren ovim zakonom.
1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije
1.1. Prethodni radovi
lan 111
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog
zakona, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna
studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog
dokumenta moe izdati lokacijska dozvola, ne izrauje se prethodna studija
opravdanosti sa generalnim projektom.
lan 112
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i
izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se
analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki,
meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki,
vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao
i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.
1.2. Prethodna studija opravdanosti
lan 113
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena,
finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana
generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o
opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije
opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.
1.3. Studija opravdanosti
lan 114
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska,
trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim
projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja.
Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.
Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti
lan 115
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje
delatnosti projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra.
lan 116
Tehnika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta izrauje se kao generalni
projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta.
1.4. Generalni projekat
lan 117
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji
objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture;
moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor;
prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; inenjerskogeolokim-
geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i
opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti
prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.
1.5. Idejni projekat
lan 118
Idejni projekat sadri situaciono reenje i podatke o: mikrolokaciji objekta; funkcionalnim,
konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; tehniko-tehnolokim i
eksploatacionim karakteristikama objekta; inenjerskogeolokim-geotehnikim
karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i sigurnosti objekta;
reenju temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenja
objekta; merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu;
idejnom reenju infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa
stanovita svojstava tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu,
prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini
trokova izgradnje, transporta, odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova.
Situaciono reenje, zavisno od vrste objekta, sadri:
1) duine pojedinih strana graevinske parcele;
2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;
3) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih objekata sa
spoljnim merama, spratnost planiranog objekta sa prikazom zavrne etae ili krovne
konstrukcije sa nagibima ravni;
4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.
1.6. Glavni projekat
lan 119
Glavni projekat izrauje se za potrebe graenja objekta i pribavljanja graevinske
dozvole.
Glavni projekat sadri naroito:
1) situaciono reenje;
2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta;
3) geodetske podloge;
4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta;
5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;
6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;
7) reenje temeljenja objekta;
8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;
9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;
10) uslove zatite objekta i susednih objekata;
11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;
12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz
odgovarajui tehnoloki proces;
13) trokove izgradnje i odravanja objekta;
14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.
Glavni projekat obavezno sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike
kontrole, kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom
dozvolom i pravilima struke.
Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno
organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoli.
1.6.1. Posebne vrste glavnih projekata
lan 120
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomonih objekata
porodinog domainstva ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi
400 m
2
, odnosno ekonomskih objekata na selu do 600 m
2
, za koje graevinsku dozvolu
izdaje jedinica lokalne samouprave, sadri naroito:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
5) osnovu temelja, osnovu tipske i svih atipinih etaa i osnovu krova ili krovne terase u
razmeri 1:100;
6) karakteristine podune i poprene preseke objekta u razmeri 1:100;
7) potrebne izglede objekta, detalje i sl.;
8) dokaz konstruktivne nosivosti i stabilnosti objekta;
9) blok emu instalacija sa proraunatim kapacitetima i ucrtanim mestima prikljuaka na
javnu infrastrukturu.
lan 121
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje, za koje
graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadri:
4) eme stolarije i bravarije i specifikaciju opreme;
5) proraun iz oblasti graevinske fizike (proraun termike i zvune zatite);
7) sinhron plan - prikljuci vodova instalacija;
8) osnovu temelja, osnove svih etaa u razmeri 1:50;
9) karakteristine podune i poprene preseke kroz objekat u razmeri 1:50;
10) potrebne izglede objekta u razmeri 1:50;
11) arhitektonske detalje svih bitnih pozicija;
12) tehniki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i izvoenje;
13) proraun konstrukcije sa specifikacijom materijala;
14) grafiku dokumentaciju o konstrukciji objekta;
15) glavni projekat elektrinih instalacija;
16) glavni projekat mainskih instalacija;
17) glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije.
Glavni projekat iz stava 1. ovog lana zavisno od vrste i namene objekta sadri i projekat
zatite od poara, odnosno projekat lifta i eskalatora.
Sadrina glavnog projekta iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na glavni projekat iz lana
120. ovog zakona.
lan 122
Glavni projekat za graenje objekata nisokogradnje, za koje graevinsku dozvolu izdaje
jedinica lokalne samouprave, naroito sadri:
4) sinhron plan;
6) podune i poprene profile;
7) proraun konstrukcija.
1.7. Izvoaki projekat
lan 123
Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavni
projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.
1.8. Projekat izvedenog objekta
lan 124
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole,
korienja i odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog
zakona pribavlja graevinska dozvola.
Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja
objekta.
Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za
potrebe legalizacije objekata.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice
koje vri struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je
izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.
1.9. Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se ne
izdaje graevinska dozvola
lan 125
Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se u skladu sa ovim
zakonom ne izdaje reenje o graevinskoj dozvoli naroito sadri: situaciono reenje;
crtee koji odreuju objekat u prostoru (osnove, karakteristine preseke, izglede);
namenu objekta; tehniki opis i planiranu investicionu vrednost objekta.
2. Izrada tehnike dokumentacije
lan 126
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar
za izradu tehnike dokumentacije.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje
Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike
dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog
projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za
tu vrstu i namenu objekata.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u
izradi, odnosno u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni
objekti te vrste i namene.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje reenjem ministar nadlean za
poslove graevinarstva.
Reenje iz stava 4. ovog lana je konano danom dostavljanja.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o
ispunjenosti uslova (licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice ne ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog lana, kao i u sluaju ako se utvrdi
da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana snosi podnosilac
zahteva za utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i strano lice pod uslovima reciprociteta i
drugim uslovima propisanim u ovom zakonu.
Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na
meunarodnom konkursu stekao pravo na izvoenje konkursnog rada u Republici Srbiji i
ako je lan inenjerske komore zemlje iji je dravljanin.
Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.
lan 127
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u
privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da
utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad
primenom odredaba ovog zakona.
Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa
moe da izrauje tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za
obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku
dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.
2.1. Odgovorni projektant
lan 128
Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske
akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i
najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike
dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske
komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati
ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.
Odgovorni projektant potpisuje tehniku dokumentaciju.
3. Tehnika kontrola
lan 129
Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije
propisane zakonom i koje odredi investitor.
Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio
taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili
preduzeu koje je investitor.
Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim
uslovima i pravilima sadranim u lokacijskoj dozvoli, zakonom i drugim propisima,
tehnikim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti
svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih
istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata;
proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja
objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na
ivotnu sredinu i susedne objekte.
Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu
izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru
usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije.
Trokove tehnike kontrole snosi investitor.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni projektant
zaposlen u preduzeu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se
potvruje na samom projektu.
Glavni projekat izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se
proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima,
tehnikim normativima i normama kvaliteta.
Glavni projekat iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.
4. uvanje tehnike dokumentacije
lan 130
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan
originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola,
odnosno primerak tehnike dokumentacije za izgradnju tog objekta.
Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran
primerak tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim
izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za izvoenje radova.
5. Revizija projekata
lan 131
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti
za objekte iz lana 133. ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju
obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona
komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133.
ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar
nadlean za poslove graevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog
za poslove graevinarstva.
lan 132
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti
lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene
mera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova;
obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehniko-
tehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za
graenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim
programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju
pri izradi glavnog projekta.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 60 dana, od
dana podnoenja zahteva.
Trokove revizije projekta snosi investitor.
graevinarstva.
VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole
lan 133
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.
Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:
1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je
propisano tehniko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva,
radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih materija za nauno-
istraivake svrhe;
3) objekata za preradu nafte i gasa, meunarodnih i magistralnih produktovoda,
gasovoda i naftovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko 16 bara,
ukoliko prelaze najmanje dve optine, skladita nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta
preko 500 tona, magistralnih i regionalnih toplodalekovoda, objekata za proizvodnju
biodizela;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije,
objekata za preradu koe i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju
celuloze i papira i objekata za preradu nemetalinih mineralnih sirovina, osim objekata
za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena, u skladu sa kapacitetima definisanim u
Uredbi o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata
za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu;
5) stadiona za 10.000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona 50 i vie
metara, objekata visine 50 i vie metara, silosa kapaciteta preko 10.000 m
3
, objekata
kazneno-popravnih ustanova;
6) hidroelektrane i hidroelektrane sa pripadajuom branom snage 10 i vie MW,
termoelektrane snage 10 i vie MW i termoelektrane-toplane elektrine snage 10 i vie
MW i dalekovoda i trafostanica napona 110 i vie kV;
7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za
pripremu vode za pie kapaciteta preko 40 l/s i postrojenja za preiavanje otpadnih
voda u naseljima preko 15.000 stanovnika ili kapaciteta 40 l/s;
8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina
veih od 300 ha;
9) kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i njihovoj zatienoj okolini sa jasno odreenim
granicama katastarskih parcela, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i
prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih
dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u
zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u
Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata
u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih
stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata
infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;
10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima,
kapaciteta vie od 70 t dnevno;
11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim, fiziko-
hemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralna skladita i/ili deponije za odlaganje
opasnog otpada;
12) aerodroma;
13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;
14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na
ove puteve i graninih prelaza;
15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;
16) telekomunikacionih objekata, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su
meunarodnog i magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie optina;
17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;
18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema;
19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje
nastanjeno sa preko 200.000 stanovnika;
20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW,
kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom.
2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole
lan 134
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata
odreenih u lanu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne
pokrajine.
Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za
izgradnju objekata koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona.
3. Zahtev za izdavanje graevinske dozvole
lan 135
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se:
1) lokacijska dozvola;
2) glavni projekat u tri primerka sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na graevinskom zemljitu;
4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog
zemljita;
5) dokaz o uplati administrativne takse.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1. taka 3. ovog
lana slui konano reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji korisnik eksproprijacije
obezbedio novana sredstva u visini trine vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o
ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu
vie lica, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako
se radovi izvode na pripajanju ili pretvaranju zajednikih prostorija u stan, odnosno
poslovni prostor u stambenim zgradama, odnosno nadziivanju stambene zgrade,
prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.
Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se i
energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva proverava da li
zahtev sadri propisane dokaze i da li je glavni projekat uraen u skladu sa pravilima
graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Ako nadleni organ utvrdi da glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja
sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom nedostatku u roku
osam dana od dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30 dana, uskladi glavni
projekat sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Ako investitor u propisanom roku ne dostavi glavni projekat koji je usklaen sa pravilima
graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Nadleni organ je duan da, kad utvrdi da dostavljeni glavni projekat nije uraen u
skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti
Inenjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti.
Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se i izvetaj revizione komisije.
4. Sadrina graevinske dozvole
lan 136
Graevinska dozvola sadri, naroito, podatke o:
1) investitoru;
2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj
povrini i predraunskoj vrednosti objekta;
3) katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat;
4) postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja;
6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Ako je pre poetka graenja objekta potrebno ukloniti postojei objekat ili njegov deo,
uklanjanje se nalae graevinskom dozvolom.
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od osam dana podnoenja urednog
zahteva. Sastavni deo reenja je glavni projekat.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti
upravni spor.
lan 137
Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo
predstavlja tehniku i funkcionalnu celinu.
Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana.
Pripremni radovi za objekte iz lana 133. ovog zakona kao i za objekte bruto razvijene
graevinske povrine preko 800 m
2
, mogu se izvoditi i na osnovu posebne graevinske
dozvole.
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole iz stava 3. ovog lana, prilae se reenje o
lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvoenje pripremnih radova.
Reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske
dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja uredne dokumentacije.
dostavljanja, a ako je reenje izdalo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.
5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli
lan 138
Nadleni organ dostavlja po jedan primerak reenja o graevinskoj dozvoli inspekciji
koja vri nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je reenje donelo Ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina, kopija reenja se dostavlja jedinici lokalne samouprave na ijoj
teritoriji se gradi objekat.
6. Odluivanje po albi
lan 139
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava
ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o
graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se
grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenje o
graevinskoj dozvoli donetoj za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m
2
bruto
razvijene graevinske povrine i pretvaranje zajednikih prostorija u stambeni, odnosno
poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda.
7. Rok vaenja graevinske dozvole
lan 140
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta,
odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja
kojim je izdata graevinska dozvola.
8. Izmena reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene
investitora
lan 141
Ako se u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova promeni investitor, novi
investitor je duan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu
koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj
dozvoli.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom
pravu na zemljitu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi
rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu koje je u privatnoj svojini,
investitor uz zahtev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima dostavlja ugovor o kupovini graevinskog zemljita i objekta u izgradnji, odnosno
drugi pravni osnov sticanja prava svojine na graevinskom zemljitu i objektu u izgradnji,
koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa
zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u
izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac
izdate graevinske dozvole je zakupac na tom zemljitu, kao dokaz uz zahtev za upis
prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima podnosi se ugovor o
kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na
objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem
porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da
promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na
imovinu i ugovor sa jedinicom lokalne samouprave, odnosno preduzeem iz lana 91.
ovog zakona o izmeni ugovora o zakupu, a kao dokaz iz stava 2. ovog lana investitor
prilae izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim
pravom zakupa na svoje ime u teretnom listu.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje
zajednikih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana
podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja
prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu,
odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim
se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom, odnosno savetom
zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz
iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata graevinska
dozvola o rekonstrukciji.
Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o
nasleivanju, kao i reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na
nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.
Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok traje
graenje objekta.
Reenje o izmeni reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam
dana od dana podnoenja urednog zahteva i sadri podatke o izmeni u pogledu imena,
odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.
Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na glavnom
projektu upie i peatom organa overi nastalu promenu.
Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj
inspekciji.
dostavljanja, a ako je donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine, tubom se moe pokrenuti upravni spor.
9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenja
lan 142
Ako u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na
izdatu graevinsku dozvolu i glavni projekat, investitor je duan da podnese zahtev za
izmenu graevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja,
dimenzija, namena i oblika objekta utvrenih u graevinskoj dozvoli i glavnom projektu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi glavni projekat sa nastalim izmenama u
toku graenja.
Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u
skladu sa vaeim planskim dokumentom, donee reenje o izmeni graevinske dozvole
u roku od 15 dana od dana prijema uredne dokumentacije.
10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene
graevinske dozvole
lan 143
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez
prethodno pribavljene graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred
nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica
od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u sluaju havarije na
energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili
neposredne ratne opasnosti.
U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik
objekta, odnosno sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean za poslove
graevinske inspekcije o nastaloj havariji.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku
dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana
prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje, odnosno izvoenje
radova.
Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u
propisanom roku, duan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean za
poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui od 30 dana.
11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska
dozvola
lan 144
Jednostavni objekti koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni
objekat (vrtna senila do 15 m
2
osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12
m
2
i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m
2
, deja igralita, dvorini kamini
povrine do 1,5 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima irine 2,5 - 3 m, solarni
kolektori i sl.), koji se izvode tako da ne ometaju izgled zgrada, susedne objekte i
peake staze, stone jame do 20 m
2
osnove; grobnice i spomenici na groblju; peake
staze, ploe za obavetavanje do 6 m
2
i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima
(prema odluci javnih preduzea koji upravljaju tim prirodnim dobrom); telekomunikaciona
sredstva koja se postavljaju ili instaliraju na telekomunikacionim kablovima i mreama,
antenskim stubovima i nosaima (izuzev antenskih sistema zemaljskih satelitskih stanica
i parabolinih antena radio stanica svih namena iji je prenik vei od 2,5 m) i na
postojeim zgradama, putevima, prostorijama, telekomunikacionoj infrastrukturi i
kontejnerima, tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, kontejneri za
smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju
montau za smetaj telekomunikacione opreme i sl.; stubii katodne zatite za eline
cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule
na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa
gasovoda, naftovoda i produktovoda, ne smatraju se objektima ili pomonim objektima u
smislu ovog zakona i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona.
lan 145
Graenje objekata iz lana 2. stav 1. ta. 24) i 25) ovog zakona, izvoenje radova na
investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom,
adaptacija, sanacija i promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova,
odnosno promena namene objekta, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava
izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje reenja iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona;
2) idejni projekat, odnosno glavni projekat za radove na sanaciji i adaptaciji objekta;
3) informacija o lokaciji za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo stanica 10/04 kV
ili 20/04 kV;
4) dokaz o ureenju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog
zemljita za izgradnju tipskih trafo stanica 10/04 kV i 20/04 kV (osim stubnih trafo
stanica), garaa, ostava i drugih slinih objekata, kao i za promenu namene objekta bez
izvoenja radova.
Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja i objektima
za koje se pre obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili adaptacije, moraju
izdati konzervatorski uslovi, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije
nadlene za poslove zatite kulturnih dobara, na idejni odnosno glavni projekat.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja o
odobrenju izvoenja radova na graenju, odnosno izvoenju radova na graenju
objekata iz lana 2. taka 24) ovog zakona kao i za adaptaciju i sanaciju objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra
od izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji
i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara
upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne
samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
Nadleni organ odbacie zakljukom zahtev kao nepotpun, ako investitor ni u naknadno
ostavljenom roku od tri dana ne izvri dopunu zahteva dostavljanjem propisanih dokaza.
Protiv ovog zakljuka moe se izjaviti alba u roku od tri dana od dana dostavljanja.
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je izvoenje radova, odnosno promena
namene objekta iz stava 1. ovog lana u suprotnosti sa planskim dokumentom ili je za
radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam
dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova u roku od osam
dana od dana podnoenja urednog zahteva.
Na reenja iz st. 6. i 7. moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja
reenja.
Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenja radova na ugradnji unutranjih instalacija za
gas, energetskim i telekomunikacionim objektima iz lana 2. taka 25) ovog zakona,
moe se izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, po zahtevu investitora.
Pravnosnano reenje iz stava 7. ovog lana kojim se odobrava izgradnja garaa, trafo
stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, promena namene objekta, odnosno dela objekta bez
izvoenja graevinskih radova, predstavlja osnov za upis u odgovarajuu javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za objekat, odnosno izvoenje
radova izdata upotrebna dozvola, osnov za upis u odgovarajuu javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima jesu pravnosnano reenje iz stava 7. ovog lana i
pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.
lan 146
Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na
povrinama javne namene (kiosci, letnje i zimske bate, tezge i drugi pokretni mobilijar),
spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene, balon hala sportske
namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu i ploveih postrojenja na
vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.
12. Privremena graevinska dozvola
lan 147
Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije
agregata, fabrike betona; samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih
stubova visine do 60 metara, prenika do 300 m sa prateom mernom opremom;
privremene saobraajnice, kao i za izvoenje istranih radova na lokaciji, u cilju
utvrivanja posebnih uslova za izradu glavnog projekta i za izmetanje postojeih
instalacija.
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se
odredbe l. 121, 135. i 136. ovog zakona.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi
za tano odreeni period u kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji
ne moe biti dui od tri godine od dana donoenja privremene graevinske dozvole.
U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je
doneo privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev
graevinskoj inspekciji za uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.
VII GRAENJE
1. Prijava radova
lan 148
Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom
graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta, osam dana pre poetka
izvoenja radova.
Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava
se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi
prijava poetka izvoenja radova.
Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova.
Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza i podataka iz stava 3. ovog lana,
dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed
nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu
slubenosti u skladu sa ovim zakonom.
Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog
lana.
2. Priprema za graenje
lan 149
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele,
regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno
izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom, koja
sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj
graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje.
3. Izvoa radova
lan 150
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje
objekata, odnosno za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvoa radova.
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe da
vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar
za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena
lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene
objekata, odnosno te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac
zahteva za utvrivanje uslova.
graevinarstva.
4. Odgovorni izvoa radova
lan 151
Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta,
odnosno izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (diplomske
akademske studije-master, specijalistike akademske studije), odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim visokim obrazovanjem na
studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije),
odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana
odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa
steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajue struke,
odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa
visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog
iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim rezultatima
na graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se
rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva
objekta.
Graenjem objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje jedinica lokalne samouprave,
spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m
2
bruto povrine,
objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i
nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i
klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija, kao i izvoenje pojedinih
graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata
i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog
stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet
godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.
Graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova
porodinog domainstva, kao i izvoenjem pojedinih graevinskih zanatskih i
instalacijskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe
da rukovodi lice sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena
odgovarajue struke, odnosno smera ili srednjom kolskom spremom odgovarajue
struke i poloenim strunim ispitom.
5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova
lan 152
Izvoa radova je duan da:
1) pre poetka radova potpie glavni projekat;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu
koje se gradi objekat;
4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.
Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i optinskoj upravi
na ijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja.
Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih
temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana, vri
kontrolu usaglaenosti izgraenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu.
Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka
izgraenih temelja u odnosu na glavni projekat, odmah e obavestiti graevinskog
inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi obustave do usaglaavanja
izgradnje temelja sa glavnim projektom.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad
primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju
nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu tehnike
dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvrene
tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje klizita, pojava podzemnih
voda i sl.).
Odgovorni izvoa radova duan je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola,
odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde
pristupanosti tehnikim normativima i standardu kvaliteta koji vae za pojedine vrste
radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje
nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih
objekata i saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala,
instalacija i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa
radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat
gradi.
6. Struni nadzor
lan 153
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova
za koje je izdata graevinska dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli,
odnosno prema tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu
i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih
normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina izvedenih
radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se
ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi
obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i
reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u
privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je
izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na
poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje
graevinske dozvole.
VIII UPOTREBNA DOZVOLA
1. Tehniki pregled objekta
lan 154
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova
predvienih graevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po zavretku
izgradnje dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim
zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvrenje tehnikog pregleda
objekta.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora,
ako se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom
dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa
tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno
materijala, opreme i instalacija.
1.1. Komisija za tehniki pregled objekta
lan 155
Tehniki pregled objekata za koje je graevinsku dozvolu donelo Ministarstvo, vri
komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva ili privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u
odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdao nadleni organ
autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui
registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne
samouprave, vri komisija koju obrazuje organ nadlean za poslove graevinarstva
jedinice lokalne samouprave ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se
poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih
poslova.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.
lan 156
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane
ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu
vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu
sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje
ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama
drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske
studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu,
odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa
radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi tehnike dokumentacije i studije
uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod investitora, lica koja su vrila struni
nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja
odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je
objekat, odnosno njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole i glavnog projekta.
1.2. Probni rad
lan 157
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna
ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta,
ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu od poara ili druga
ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za tehniki
pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog
pregleda moe da predloi nadlenom organu da odobri putanje objekta u probni rad,
pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.
Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja
probnog rada koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati
rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom organu dostavi podatke o
njegovim rezultatima.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice lice kome je
povereno vrenje tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava
ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj
izvetaj dostavlja organu nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole.
2. Izdavanje upotrebne dozvole
lan 158
Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u
roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije za tehniki pregled kojim je
utvreno da je objekat podoban za upotrebu.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-
tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela
objekta doneta posebna graevinska dozvola.
Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban
za upotrebu. Pre izdavanja upotrebne dozvole nadleni organ proverava da li je
investitor izvrio sve uplate.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene
posebnim propisom.
Organ iz stava 2. ovog lana odbie reenjem zahtev za izdavanje upotrebne dozvole
ako investitor nije uklonio objekte izgraene u okviru pripremnih radova.
Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru.
dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se
izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.
3. Odravanje objekta
lan 159
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na
investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike
preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.
lan 160
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne
moe biti prikljuen na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu
daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.
IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG
PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOAA
RADOVA
1. Struni ispit
lan 161
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom,
polae se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice u kome je kandidat zaposlen.
2. Izdavanje i oduzimanje licence
lan 162
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog
planera izdaje Inenjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje
licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije moe reenjem oduzeti, ako utvrdi da
ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za
poslove urbanizma i graevinarstva.
X INENJERSKA KOMORA SRBIJE
lan 163
Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u
Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za
obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja,
izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju, zatite opteg i
pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, organizovanja u pruanju
usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike,
saobraajne, tehnoloke i inenjeri drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni
planeri, kojima je izdata licenca iz lana 162. ovog zakona.
lan 164
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju
poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog
urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa
odredbama ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;
5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa
(profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i
optim aktima Komore.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma i graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata
nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.
lan 165
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere,
urbaniste, projektante i odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog
za poslove urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.
Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se Statutom
Komore.
lan 166
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova
za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne
planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana,
uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva.
XI UKLANJANJE OBJEKATA
lan 167
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie
reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta,
odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili veih oteenja ugroena
njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za
susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja
smetaja korisnika objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na
zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.
alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je
potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu
opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
lan 168
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog
reenja, moe se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela.
Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi
se:
1) glavni projekat ruenja u tri primerka;
2) dokaz o svojini na objektu
3) posebni uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes
(zatita postojee komunalne i druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita
ivotne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 15
dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se
izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana
Stranka u postupku izdavanja dozvole za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela,
pored vlasnika objekta, jeste i vlasnik susednog objekta, ako se njegov objekat
neposredno granii sa objektom ije uklanjanje se trai.
lan 169
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za
ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i
rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obavetava vlasnika objekta,
radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana
utvruje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti,
odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica,
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
lan 170
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje
objekata, odnosno za izvoenje radova.
Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.
Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje
zemljita i odvoz graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.
1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela
lan 171
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog
zakona, izvrava republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave
nadlean za poslove graevinske inspekcije.
Organ iz stava 1. ovog lana duan je da formira posebnu organizacionu jedinicu za
izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Nadleni graevinski inspektor dostavlja reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog
dela sa zakljukom o dozvoli izvrenja reenja, organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog
lana, u cilju sprovoenja.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, na predlog organizacione jedinice iz
stava 2. ovog lana, sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo
izvrenje.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.
Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela, reenje e se izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog pravnog
lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvrenika.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do
naplate od izvrenika.
Na zahtev organizacione jedinice iz stava 2. ovog lana, nadlena policijska uprava e,
u skladu sa zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja reenja o
uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Slubeno lice zaposleno u organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog lana, po izvrenom
uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju objekta,
odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove katastra
nepokretnosti.
XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor
lan 172
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona, vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga
utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog
planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za
koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad
izgradnjom objekata za koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog
planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju
objekata do 800 m
2
bruto razvijene graevinske povrine.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture -
master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer -
master, odnosno diplomirani graevinski inenjer, koji ima najmanje tri godine radnog
iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer graevinarstva -
master, odnosno diplomirani inenjer graevinarstva ili diplomirani inenjer arhitekture -
master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog
iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i
lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili
arhitektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku spremu arhitektonske ili
graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, poloen struni ispit i
koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora
lan 173
Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da
proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i
urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom ispunjava
propisane uslove;
2) je planski dokument koji se odnosi na organizaciju, planiranje i ureenje prostora
izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
3) su lokacijska dozvola i urbanistiki projekat, izraeni i izdati u skladu sa ovim
zakonom;
4) je glavni projekat, na osnovu koga je izdata graevinska dozvola, izraen u skladu sa
lokacijskom dozvolom, odnosno planskim dokumentom;
5) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu zakona, odnosno da li se promene stanja u prostoru vre u skladu sa pravilima i
standardima struke;
6) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga
organizacija koje utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao
i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za
izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole u propisanim rokovima.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike
planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno
drugo pravno ili fiziko lice koje vri promene u prostoru, kao i nadlena optinska,
odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni su da urbanistikom
inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.
3. Ovlaenja urbanistikog inspektora
lan 174
U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima
sledee mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava uslove
propisane zakonom;
2) da naloi reenjem organu nadlenom za poslove urbanizma jedinice lokalne
samouprave, ponitavanje lokacijske dozvole i urbanistikog projekta, u roku koji ne
moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno
planskim dokumentom;
3) da naloi reenjem ministarstvu nadlenom za poslove prostornog planiranja,
odnosno organu nadlenom za poslove prostornog planiranja autonomne pokrajine
ponitavanje lokacijske dozvole, u roku koji ne moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da
lokacijska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom;
4) da podnosi inicijativu pred drugostepenim organom za ponitaj graevinske dozvole;
5) da obavesti nadleni organ, odnosno nadlenog inspektora i da preduzme druge
mere na koje je ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u prostoru ne vre u skladu
sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta i da predloi ministru
nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu
zakonitosti planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument nije donet u skladu sa
zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na nain propisan zakonom;
7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma, ako utvrdi da organ nadlean za donoenje planskog dokumenta nije u
propisanom roku doneo planski dokument;
8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u
propisanom roku ne dostave potrebne podatke neophodne za prikljuak na tehniku i
drugu infrastrukturu;
9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.
U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
ili preduzetnik moe da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene
nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade
tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene.
Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument donet suprotno odredbama
ovog zakona, predloie ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i
urbanizma da donese reenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog
usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean za njegovo donoenje.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava
3. ovog lana u roku od 15 dana od dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora.
4. Prava i dunosti graevinskog inspektora
lan 175
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava
da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat,
odnosno lice koje vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na
projektovanju ili graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i
podneta prijava o poetku graenja;
3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) se objekat gradi prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska
dozvola, odnosno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato reenje o prijavi
radova iz lana 145. ovog zakona;
5) je gradilite obeleeno na propisan nain;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju
zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata,
saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost
njegovog korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu
inspekcije na propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja
objekta;
11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu
zakona;
12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna
dozvola;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da
preduzima mere ako utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje
ljudi, bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem
utie na stabilnost i sigurnost objekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i
objekte u izgradnji, da trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od
odgovornih lica, fotografie ili saini video snimak gradilita ili objekta, kao i da
preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja injeninog
stanja.
Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u
oblasti inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja i miljenja, kao i da
neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.
5. Ovlaenja graevinskog inspektora
lan 176
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:
1) naredi reenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je
njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole;
2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za
pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema
graevinskoj dozvoli, odnosno glavnom projektu, a ako investitor u ostavljenom roku ne
pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta,
odnosno njegovog dela;
3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u
skladu sa ovim zakonom;
pribavljanje graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu
reenja iz lana 145. ovog zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a ako
investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni
sa glavnim projektom, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku
dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje izgraenih temelja;
6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno
graenje, odnosno izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova;
7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona protekom
propisanog roka;
8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja
objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o
dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;
9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor,
u skladu sa ovim zakonom;
10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji
nisu opisani u reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu
graevinsku celinu.
lan 177
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i
zatitu ivotne sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere
za otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i obustavu daljeg
izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na
teret investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju
zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta,
obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, odnosno pribavljena pismena potvrda o
usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim projektom, naloie reenjem obustavu
radova i odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana;
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz
obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet dana.
Rok za izvrenje i rok za albu poinju da teku od dana donoenja usmenog reenja.
lan 178
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je
povereno vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova
ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem dalje izvoenje radova do ispunjenja
uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju
neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i
ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili njegovog dela dok se ne
otklone utvreni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole,
naredie investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni
dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku donee reenje o
zabrani korienja objekta;
4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja
nije utvrena graevinskom i upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje graevinske
dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor
ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona u
ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta;
5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susednih
objekata, bezbednost okoline ili ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih
radova, odnosno zabraniti korienje objekta, odnosno dela objekta;
6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u
prijavi poetka graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem
investitoru da u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri graenje
objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u ostavljenom
roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.
lan 179
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja,
odnosno korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta,
naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku objekta da uoene
nepravilnosti otkloni.
lan 180
Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske komore
Srbije dostavi reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog
zakona.
lan 181
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi,
odnosno izvode pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisanih ovim
zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilita.
Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.
Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno
gradilite", peaenjem graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1. ovog
lana na vidnom mestu.
Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski
inspektor dostavlja nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku
pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tog reenja.
lan 182
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor
nepoznat, reenje, odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na
oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno
upotrebljava.
Reenje i zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se dostavljenim danom pribijanja na
oglasnu tablu i objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, o emu se na originalnom
arhivskom primerku reenja, odnosno zakljuka sainjava slubena beleka, koja
naroito sadri vreme i mesto dostave.
lan 183
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u
sluajevima propisanim ovim zakonom.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti
objekat ili njegov deo.
Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja
objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja
putem druge osobe u sluaju da investitor to sam nije uinio u roku odreenom
reenjem o uklanjanju.
Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti reenje
o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog
prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala
opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, ve e investitoru
reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.
lan 184
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u
roku od 15 dana od dana prijema reenja.
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora alba se izjavljuje Vladi,
preko ministarstva nadlenog za poslove urbanizma.
Na reenje urbanistikog inspektora autonomne pokrajine alba se izjavljuje nadlenom
izvrnom organu autonomne pokrajine, preko organa nadlenog za poslove urbanizma
autonomne pokrajine.
Na reenje urbanistikog inspektora grada Beograda alba se izjavljuje nadlenom
izvrnom organu grada Beograda.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja
donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na
teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske
optine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se
grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenje iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.
XIII LEGALIZACIJA OBJEKATA
lan 185
Legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje graevinske i upotrebne
dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgraene ili rekonstruisane bez
graevinske dozvole.
Graevinska dozvola iz stava 1. ovog lana izdae se za sve objekte izgraene,
odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za
izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Graevinska dozvola moe se izdati, u smislu ovog lana, i za objekte izgraene na
osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog
projekta na kojima je prilikom izvoenja radova odstupljeno od izdate graevinske
dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta.
Upotrebna dozvola izdae se i za objekte izgraene na osnovu graevinske dozvole,
odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, kod kojih postoji
odstupanje od tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola,
odnosno od odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, ako ispunjavaju i
druge uslove za korienje, a koriste se bez upotrebne dozvole.
Kad organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi,
odnosno objekat ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole, odnosno bez
odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za
graenje i korienje, graevinsku i upotrebnu dozvolu moe izdati jednim reenjem.
Kriterijume za utvrivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima
legalizacije, za porodine stambene objekte do 100 m
2
, objekte izgraene iz sredstva
budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave,
odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave, utvrdie ministar nadlean za poslove
graevinarstva u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 186
Postupak legalizacije pokree se po zahtevu vlasnika bespravno izgraenog objekta,
odnosno njegovog dela.
Zahtev za legalizaciju podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Vlasnici bespravno izgraenih objekata, odnosno delova objekta, koji su podneli prijavu
za legalizaciju po ranije vaeem zakonu u propisanim rokovima, nemaju obavezu
podnoenja zahteva u smislu stava 1. ovog lana, ve se ta prijava smatra zahtevom u
smislu ovog zakona.
lan 187
Za objekte izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole ne
moe se naknadno izdati graevinska dozvola ako je objekat:
1) izgraen, odnosno rekonstruisan na zemljitu nepovoljnom za graenje (klizita,
movarno tlo i sl.);
2) izgraen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost
objekta;
3) izgraen na povrinama javne namene, odnosno zemljitu planiranom za ureenje ili
izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje opti interes, u skladu sa
posebnim zakonom;
4) izgraen, odnosno rekonstruisan u zoni zatite prirodnog ili kulturnog dobra;
5) izgraen, odnosno rekonstruisan sa namenom koja je u suprotnosti sa pretenom
namenom u toj zoni;
6) izgraen, odnosno rekonstruisan na udaljenosti od susednog objekta koja je manja od
udaljenosti propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i
sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje
odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava ("Slubeni glasnik
RS", broj 75/03) koje se odnose na meusobnu udaljenost objekata.
7) izgraen, odnosno rekonstruisan tako da je visina objekta vea od visine propisane
odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i
postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za
izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava ("Slubeni glasnik RS", broj 75/03)
koje se odnose na visinu objekata.
Izuzetno od odredbe stava 1. taka 3) ovog lana nadleni organ e naknadno izdati
graevinsku i upotrebnu dozvolu za izgraen ili rekonstruisan objekat javne namene,
ako je taj objekat u funkciji javne namene.
Izuzetno od odredbe stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana nadleni organ e naknadno izdati
graevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloi overenu
saglasnost vlasnika susednog objekta.
Za objekte iz stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana, moe se naknadno izdati graevinska
dozvola ako jedinica lokalne samouprave u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona donese odluku kojom moe na drugaiji nain utvrditi uslove u pogledu
udaljenosti od susednog objekta i visine objekta.
Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku iz stava 4. ovog lana u propisanom
roku primenjuju se odredbe stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana.
lan 188
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za porodine stambene objekte
do 100 m
2
i stambene objekte preko 100 m
2
sa jednim stanom, podnosi se dokaz o pravu
svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu,
fotografije objekta i tehniki izvetaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mree i
spoljnjeg ureenja koji sadri geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa
iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi objekta i dokaz o uplati
administrativne takse.
lan 189
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za stambene objekte sa vie
stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte podnosi se dokaz o
pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na
objektu, fotografije objekta i zapisnik o izvrenom vetaenju o ispunjenosti uslova za
upotrebu objekta, sa specifikacijom posebnih fizikih delova, koji sadri geodetski
snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom
povrinom, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica upisanog
u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova i dokaz o uplati administrativne takse.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe podneti i svaki vlasnik posebnog fizikog dela
objekta.
Reenje iz stava 1. ovog lana izdaje se za objekat, sa obaveznom specifikacijom
posebnih fizikih delova tog objekta.
Vlasnici posebnih fizikih delova u objektu za koje je izdato reenje iz stava 1. ovog
lana, mogu ostvariti pravo upisa svojine na tim posebnim fizikim delovima u javnoj
knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na objekte iz lana 133. stav 1. ta. 2), 3), 4), 10) i
11) ovog zakona.
Uz zahtev za za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte iz stava 5. ovog
lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu,
odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izraen u skladu sa ovim
zakonom, i dokaz o uplati administrativne takse.
lan 190
Uz zahtev za izdavanje naknadnog reenja o prijavi radova za izgradnju pomonih
objekata podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu,
odnosno pravu svojine na objektu i fotografije pomonog objekta.
lan 191
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte izgraene iz
sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave podnosi se zapisnik o izvrenom
vetaenju o tehnikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa
specifikacijom posebnih fizikih delova, koji sadri geodetski snimak objekta na kopiji
plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi
objekta, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica upisanog u
odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Graevinsku dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole. Izdata graevinska dozvola objavljuje se na oglasnoj tabli
nadlenog organa.
Na reenje kojim se izdaje graevinska dozvola iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti
alba u roku od sedam dana od dana javnog oglaavanja, a ako je reenje izdalo
nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom
pokrenuti upravni spor.
lan 192
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za radove na izgradnji objekta za
koji je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su vaili do dana stupanja na
snagu ovog zakona, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i
potvrenog glavnog projekta, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta
izraen u skladu sa ovim zakonom i dokaz o uplati administrativne takse.
lan 193
Pored dokaza koji su propisani u l. 188. i 189. ovog zakona, kao dokaz o reenim
imovinsko-pravnim odnosima na graevinskom zemljitu smatra se i:
1) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu u svojini drugog lica - pravnosnana
sudska odluka kojom je utvreno pravo svojine na zemljitu, koju vlasnik pribavi u skladu
sa propisima o svojinskim odnosima;
2) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu - ugovor o prenosu prava korienja,
odnosno kupovini zemljita, koji je zakljuen do 13. maja 2003. godine izmeu tadanjeg
korisnika zemljita i podnosioca zahteva i koji je overen kod nadlenog suda; ugovor o
kupovini objekta ili objekta u izgradnji izmeu vlasnika, odnosno korisnika zemljita i
podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog suda; ugovor o suinvestiranju
izgradnje objekta zakljuen izmeu vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca
zahteva, koji je overen kod nadlenog suda; pravnosnano reenje o nasleivanju;
pravnosnano reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan
nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva.
lan 194
Organ nadlean za naknadno izdavanje graevinske dozvole utvruje da li je uz zahtev
podneta sva propisana dokumentacija, odnosno svi dokazi propisani ovim zakonom.
Vlasnici bespravno izgraenih objekata koji su podneli prijave u skladu sa ranije vaeim
zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavljaju
dokaze propisane ovim zakonom za legalizaciju. Ako je u postupku podnet projekat
izvedenog objekta, ne podnosi se tehniki izvetaj iz l. 188. ovog zakona, odnosno
zapisnik iz l. 189. i 191. ovog zakona.
Ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom za legalizaciju, nadleni
organ je duan da zatrai dopunu dokumentacije, u roku koji ne moe biti dui od 60
dana.
Ako u ostavljenom roku podnosilac ne izvri dopunu dokumentacije, organ uprave e
zahtev odbaciti zakljukom.
Protiv zakljuka iz stava 4. ovog lana je dozvoljena alba, a ako je po zahtevu reavalo
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, moe se tubom pokrenuti upravni spor.
Pravnosnaan zakljuak iz stava 4. ovog lana dostavlja se nadlenoj graevinskoj
inspekciji.
lan 195
Kada nadleni organ utvrdi da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija i
dokazi, pristupa odluivanju o mogunostima legalizacije, u skladu sa ovim zakonom.
Ako nadleni organ utvrdi da ne postoji mogunost legalizacije, reenjem e odbiti
zahtev.
dostavljanja, a ako je reenje donelo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnanosti, reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se nadlenoj graevinskoj
inspekciji.
Ako nadleni organ utvrdi da postoji mogunost legalizacije, obavetava podnosioca
zahteva da u roku od 60 dana dostavi dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa
organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite.
Po dostavljanju dokaza iz stava 5. ovog lana, nadleni organ u roku od 15 dana izdaje
graevinsku i upotrebnu dozvolu jednim reenjem.
Pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana predstavlja osnov za upis prava svojine u
javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Organ nadlean za upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima
na njima, prilikom upisa objekta stavlja zabelebu da je pravo svojine na objektu
utvreno na osnovu graevinske i upotrebne dozvole izdate u postupku legalizacije, te
da, s obzirom na minimalnu tehniku dokumentaciju koja je propisana, Republika Srbija
ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta.
Ako u propisanom roku podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o ureivanju meusobnih
odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite,
nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 9. ovog lana je dozvoljena alba, a ako je po zahtevu reavalo
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, moe se tubom pokrenuti upravni spor.
Pravnosnaan zakljuak iz stava 9. ovog lana dostavlja se nadlenoj graevinskoj
inspekciji.
lan 196
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje blie kriterijume iz lana 187.
ovog zakona, nain izrade i sadrinu tehnike dokumentacije propisane za postupak
legalizacije, projekta izvedenog objekta, kao i sadrinu i nain izdavanja graevinske i
upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.
lan 197
Ruenje objekata, koji su izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez
graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog
zakona, nee se izvravati niti e se za te objekte donositi reenje o uklanjanju do
pravosnano okonanog postupka legalizacije.
Graevinski inspektor e doneti bez odlaganja reenje o uklanjanju objekta ako reenje
o ruenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno
bez graevinske dozvole posle stupanja na snagu ovog zakona.
lan 198
Pravnosnanim okonanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju,
stiu se uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Pravnosnani akt iz stava 1. ovog lana nadleni organ bez odlaganja dostavlja
graevinskoj inspekciji.
Graevinski inspektor je duan da odmah po dobijanju akta iz stava 1. ovog lana
donese reenje o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta, u skladu sa odredbama
ovog zakona, ako takvo reenje ve nije doneto.
lan 199
Objekat koji se koristi za stanovanje, osim objekata iz lana 187. ovog zakona, a za koji
je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ovim zakonom, moe biti privremeno, do
pravnosnanog okonanja postupka legalizacije, prikljuen na elektroenergetsku, gasnu,
telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.
lan 200
Jedinice lokalne samouprave su dune da u roku od 90 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona, dostave ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva spisak
svih objekata izgraenih, odnosno rekonstruisanih ili dograenih bez graevinske
dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta do dana
stupanja na snagu ovog zakona, a nisu porueni na osnovu zakona koji prestaje da vai
danom stupanja na snagu ovog zakona.
Spisak objekata iz stava 1. ovog lana sadri: datum izgradnje, odnosno rekonstrukcije
ili dogradnje objekta, namenu objekta, povrinu, ime vlasnika objekta, kao i podatke o
donetom reenju o ruenju.
XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH
AKATA
lan 201
Ministar propisuje blie:
1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje,
energetske zahteve za nove i postojee objekte, kao i uslove, sadrinu i nain izdavanja
sertifikata (lan 4);
2) tehnike standarde pristupanosti (lan 5);
3) tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6);
4) uslove, nain voenja i pristupa, kao i sadrinu registra investitora (lan 8);
5) sadrinu, nain i postupak izrade planskih dokumenata (l. 34, 46, 49. i 50);
6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39);
7) sadrinu i nain voenja i odravanja Centralnog registra planskih dokumenata i
lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata (l. 43. i 45);
8) sadrinu informacije o lokaciji i lokacijske dozvole (l. 53. i 55);
9) nain javne prezentacije urbanistikog projekta (lan 63);
10) sadrinu i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita, kao i
kriterijume za odreivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita (l. 90. i 93);
11) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole (l. 136. i 137);
12) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje
licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje
graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i uslove za
oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);
13) sadrinu i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije (l. 129. i 131);
14) sadrinu i obim prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti, sadrinu i nain pripreme tehnike dokumentacije (l. 111. i 116);
15) metodologiju i proceduru realizacije projekata od znaaja za Republiku Srbiju (l.
111-115);
16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);
17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske
knjige (lan 152);
18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);
19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole,
osmatranja tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za
pojedine vrste objekata, odnosno radova (l. 154. i 158);
20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog
planiranja, izrade tehnike dokumentacije i graenja (lan 161);
21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu,
projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera (lan 162);
22) sadrinu projekta ruenja (lan 168);
23) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu
opreme koju koristi inspektor;
24) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);
25) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181).
XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
lan 202
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom
licu koja ne ispunjava propisane uslove (lan 126);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom
pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (lan 129);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan
176);
5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od 100.000 do
200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.
lan 203
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj
dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (lan
176).
drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom
od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.
lan 204
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na
infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu
planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole (l. 46. i 54).
drutvu ili drugom pravnom licu, koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na
infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu
planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole, novanom kaznom od 50.000 do
100.000 dinara (l. 46. i 54).
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za
izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog
pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika
Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za privredni prestup.
2. Prekraji
lan 205
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom
inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ
nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je
osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno
Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za prekraj.
lan 206
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa
invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti (lan 5).
drugom pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni
urbanistiki inspektor.
lan 207
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog
planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako ne omogui
urbanistikom ili graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu
dokumentaciju (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
urbanistiki, odnosno graevinski inspektor.
lan 208
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako
odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152);
2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3);
3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona na nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6);
4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (lan
152. stav 7. taka 5).
drugom pravnom licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
graevinski inspektor.
lan 209
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie
se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog
dokumenta (lan 46);
2) ne izda informaciju o lokaciji, lokacijsku dozvolu, graevinsku dozvolu, odnosno
upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 53, 56, 136. i 158);
3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);
4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata
privremena graevinska dozvola (lan 147);
5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);
6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid
u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175);
7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175);
8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske
dozvole (lan 200).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i
kazna zatvora do 30 dana.
lan 210
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie
se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) izda lokacijsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona (lan 54);
2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona (l. 135. i 136);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158).
lan 211
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni
inspektor koji u sluajevima iz l. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog
zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne moe
biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj.
lan 212
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj lice koje je
osnovalo radnju, a obavlja delatnost izrade tehnike dokumentacije i izvoenja radova
protivno odredbama ovog zakona (lan 126).
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje je
investitor ako ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku
(lan 178).
XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 213
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republika agencija za prostorno planiranje
osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06)
nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u
skladu sa ovim zakonom.
Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu
nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju.
lan 214
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom
propisani posebni uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog
zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je
izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom
po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim
propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju uslove za vrenje tih
poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.
lan 215
Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove
generalne regulacije za sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji
su predvieni za donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od
tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se
postojei prostorni i urbanistiki planovi.
Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih prostornih i
urbanistikih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3.
ovog lana.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre
stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za
prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je obavljen javni uvid koji e se
okonati po propisima po kojima su zapoeti.
lan 216
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja
na snagu ovog zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne
samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie
se sa odredbama ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica
lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti
odluku o izradi planova iz lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu sa ovim zakonom, prostorne planove
sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000
stanovnika donee odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je
sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu
ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da vae
generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani
detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji
su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000
stanovnika, donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona,
odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se odnose na
generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa
ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na
snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe generalnog plana,
planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki
planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa
planom generalne regulacije.
Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana
naseljena mesta koja nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako
nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan generalne
regulacije.
Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta
za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Donoenjem
prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan opteg ureenja postaje
sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao ematski prikaz
ureenja naseljenog mesta.
lan 217
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju
telekomunikacionih objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na
podruju za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije predviena
izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa uslovima organa,
odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, na osnovu godinjih
planova razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa
zakonom.
lan 218
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih
zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja
na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na
snagu ovog zakona.
lan 219
Raniji sopstvenik, zakonski naslednik kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo
korienja u skladu sa zakonom, kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona
utvreno pravo korienja na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj
svojini u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br.
47/03 i 34/06), ostaju nosioci prava korienja na tom zemljitu, do donoenja zakona
kojim e se urediti vraanje oduzete imovine.
Reenje kojim je utvreno pravo korienja iz stava 1. ovog lana predstavlja osnov za
podnoenje zahteva za izdavanje graevinske dozvole u skladu sa ovim zakonom.
Pravo korienja iz stava 1. ovog lana ostaje u prometu.
lan 220
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena
naknada ne integrie u porez na imovinu.
lan 221
Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu
propisa koji donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, kojim se blie propisuju
uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima objekta, u skladu
sa ovim zakonom.
lan 222
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae
se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na
snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
lan 223
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Zakon o Planiranju I Izgradnjii

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Planiranju I Izgradnjii

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON

You might also like