OBLAST:

III PLANIRANjE, ZATITA, UREENjE I KORIENjE VELIKIH RENIH SISTEMA

PLANSKI ASPEKT ZATITE IVOTNE SREDINE KROZ KONCEPT
UREENJA I KORIENJA PLOVNOG PUTA REKE DUNAV

Tanja Ili, mast.dipl.in.zat.iv.sred.

mr Ljubica Proti Eremi
Dragana Duni, dipl.p.p.
Perica Manojlovi, dipl.in.saob.
JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad

APSTRAKT: Reka Dunav predstavlja ekoloki koridor meunarodnog znaaja koji je sastavni deo
Panevropske ekoloke mree. Postojee stanje ivotne sredine predmetnog prostora je u odreenoj
meri degradirano i ukazuje da je veina uticaja antropogenog porekla. Koncepcija zatite i
unapreenja ivotne sredine, bazirana na posebnoj nameni plovnog puta kao infrastrukturnog
koridora, podrazumeva zaustavljanje degradacije, prevenciju, sanaciju i revitalizaciju ugroenih
podruja, sprovoenjem planskih reenja.


UVOD

Panevropski vodni transportni koridor VII Dunav povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na
plovni deo reke Dunav. Predstavlja jedini vodni koridor i osnovu unutranjih plovnih puteva, a
zajedno sa Rajnom i Majnom to je najvaniji vodni put na kontinentu koji povezuje Crno sa
Severnim morem.

Deonica koridora VII kroz Srbiju se prua pravcem severozapad-jugoistok u duini oko 588 km, to
predstavlja etvrtinu ukupne duine plovnog puta koji iznosi oko 2415 km. Najvei deo koridora
Dunav kroz Srbiju se prua kroz AP Vojvodinu. [1]

Svi delovi mree unutranjih plovnih puteva u AP Vojvodini i Srbiji su direktno ili indirektno
oslonjeni na Dunav, koji kao strateki pravac treba da postane stecite najveih transportnih tokova
Srbije. Uporedo sa razvojem vodnog saobraaja, stvorie se uslovi za intenzivniji razvoj turizma,
to e inicirati i ekonomski razvoj naselja na Dunavu. [1]

U prostorno-funkcionalnom smislu, od posebnog znaaja za Republiku Srbiju u procesu
evrointegracija predstavlja izrada Zajednike sveobuhvatne strategije za zemlje dunavskog sliva
(Dunavska strategija EU), u kojoj je zatita ivotne sredine jedna od preliminarnih prioritetnih
oblasti.

Ciljevi razvoja ovog Koridora definisani su Memorandumom o razumevanju i razvoju
panevropskog koridora VII, iji su potpisnici Nemaka, Slovaka, Austrija, Maarska, Hrvatska,
Jugoslavija (Srbija), Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina i Evropska komisija. Sporazumom o
reimu slobodne plovidbe Dunavom (Beogradski sporazum), potpisanim 1948. godine u Beogradu
od strane sedam podunavskih zemalja, osnovana je i Dunavska komisija radi odravanja i
poboljanja uslova plovidbe. Drave-lanice Dunavske komisije su Austrija, Bugarska, Hrvatska,
Nemaka, Maarska, Moldavija, Slovaka, Rumunija, Rusija, Ukrajina i Srbija.

Potencijali vezani za koridor VII bili su intenzivnije korieni do poetka 90-tih godina kada su
reni brodari Srbije bili na drugom i treem mestu po broju plovila na Dunavu (1950 1980.
godina). Poetkom 90-tih godina, kada je dolo do oruanih sukoba i graanskog rata i raspada
SFRJ i uvoenja sankcija - obustavljen je meunarodni saobraaj brodara Srbije Dunavom.
Sredinom 90-tih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena, da bi u 1999. godini, posle agresije
NATO i ruenja mostova na Dunavu, ponovo potpuno onemoguena, sve do uklanjanja ruevina i
eksplozivnih sredstava posle 2000. godine. [5]

U ovom radu je prikazan pregled najznaajnijih promena i uticaja na Dunav usled odvijanja
aktivnosti vodnog saobraaja na delu toka kroz Srbiju, neposredne blizine naseljenih mesta i
infrastrukture, kao i antropogenih aktivnosti koji na direktan ili indirektan nain utiu na kvalitet
ivotne sredine koridora plovnog puta. Analiziran je odnos zatite ivotne sredine i Dunavske
strategije sa osvrtom na mere, instrumente i smernice za poboljanje i postizanje odgovarajueg
kvaliteta parametara ivotne sredine.


PREGLED NAJZNAAJNIJIH PROMENA I UTICAJA

Dunav kao Koridor VII predstavlja vanu saobraajnicu, posebno posle otvaranja plovnog puta
Rajna-Majna-Dunav (1992). Dunav povezuje Crno more sa industrijskim centrima zapadne Evrope
i lukom u Roterdamu. Teretnim saobraajem uglavnom se prevoze nemineralne i mineralne
sirovine, gvoe, bakar, vrsta goriva i itarice, a preveze se oko 100 miliona tona robe godinje. U
dunavskom slivu nalazi se blizu 100 komercijalnih luka od kojih je 11 u Srbiji. Na reci Dunav kroz
Srbiju postoji osam luka od meunarodnog znaaja: Apatin, Bogojevo, Baka Palanka, Novi Sad,
Beograd, Panevo, Smederevo i Prahovo. [5]

Iako dominira teretni saobraaj, na Dunavu je prisutan i putniki saobraaj, pre svega veliki
putniki reni brodovi - kruzeri za prevoz turista. Pored toga, Dunav sa svojim pritokama i mreom
kanala u njegovom slivu, ima veliki znaaj za razvoj drugih privrednih delatnosti: poljoprivrede,
proizvodnje elektrine energije, ribarstva, graevinarstva, hemijske i naftne idustrije, rudarstva, itd.

Slika Zone uticaja vodenih tokova sa akcentom na Dunav Koridor VII [2]



Usled odvijanja aktivnosti vodnog saobraaja na toku plovnog puta Dunava, neposredne blizine
naseljenih mesta, industrijskih postrojenja i drugih degradacionih punktova na pojedinim
deonicama, usled direktnog uputanja nepreienih komunalnih i industrijskih otpadnih voda
direktno u Dunav ili indirektnim dospevanjem podzemnim i povrinskim putem, identifikovane su
najznaajnije promene koje se odnose na fiziko-hemijske i bioloke karakteristike Dunava,
promene morfologije i fiziologije korita i obale, kao i promene flore i faune, naroito ihtiofaune [1].
Uticaji koji su uslovili ove promene, sa aspekta zatite ivotne sredine, pored opte podele na
prirodne i antropogene, konkretno se odnose na uticaje usled:
zagaenja netretiranim industrijskim, gradskim, kanalizacionim i poljoprivrednim otpadnim
vodama (prisustvo nafte i ulja u vodi, tekih metala, fenola, pesticida, pirita i sl.) i
infrastrukturne neopremljenosti;
lokacija deponija (zvaninih optinskih i gradskih, kao i neureenih stihijski nastalih) u
neposrednoj zoni plovnog puta, zagaenjem povrinskih i podzemnih voda usled spiranja tla i
neadekvatnog tretmana procednih voda iz tela deponije koje sadre zagaujue materije;
nekontrolisane primene hemijskih mera zatite u poljoprivrednoj proizvodnji;
izlivanja tj. curenja opasnih materija kako u lukama i brodogradilitima, tako i iz
infrastrukturnih postrojenja i objekata koji se nalaze u neposrednom podruju Dunava;
akcidenata prilikom pretovaranja i utovaranja tenih i rasutih tereta;
dospevanja produkata eksploatacije mineralnih sirovina u podzemne tokove i isputanja
jalovine u lokalne potoke u neposrednom i irem okruenju koridora plovnog puta usled ega je
mogue dospevanje tekih metala i pirita u vodu Dunava;
intervencija prilikom ureenja plovnog puta, to se prevashodno odrazilo na ekosistem Dunava;
nepostojanja sistema integralnog monitoringa kvaliteta vode Dunava, posebno na mestima
izliva otpadnih voda i na lokacijama zagaenja iz industrije i energetike (osim najugroenijih
lokacija na mestima pre brana ili ustava);
ostatatka potonulih brodova u renom koritu Dunava.

Osim navedenih promena, uglavnom u kontekstu negativnih uticaja na Dunav, usled dominirajueg
antropogenog uticaja, stanje ivotne sredine, kako samog plovnog puta tako i neposredne okoline,
karakterie prisustvo pojedinih takastih (industrijskih), zonskih (eksploatacija sirovina, energetika)
i linijskih izvora zagaivanja (industrija, saobraajni koridori u zoni plovnog puta).

Kvalitet vazduha (u odnosu na prisustvo ugljenikovih, sumpornih i azotnih oksida, talonih materija
i ai) u zoni plovnog puta moe se smatrati relativno zadovoljavajuim, ali se ne moe zanemariti
uticaj gradskih i industrijskih centara: Beograda, Paneva, Novog Sada, Poarevca, Smedereva, kao
i industrijskih zona Negotina i Kostolca.

Stanje kvaliteta voda i zemljita je direktno narueno aktivnostima industrije i energetike u
neposrednom i irem koridoru plovnog puta. Ove aktivnosti se odnose na deponovanje industrijskog
i rudarskog otpada, prisustvo otpadnih voda sa odlagalita, kopova i postrojenja, sa posrednim
uticajem eksploatacije bakarne rude u Majdanpeku usled aktivnosti na povrinskim kopovima i
tehnolokih procesa u flotaciji i topionici. Prisutan je direktan uticaj usled eksploatacije mineralnih
sirovina u okviru Kostolakog ugljenog basena, kao i zonama eksploatacije na irem koridoru
plovnog puta u optinama Negotin, Golubac i Smederevo. Kao zone direktnog neposrednog uticaja
na zagaenje vode, vazduha i zemljita tekim metalima, oksidima sumpora, azota i ugljenika,
mazutom, uljima i suspendovanim esticama smatraju se HE erdap 1 i 2 i TE Kostolac [1].

Kvalitet vode Dunava na izlazu iz Srbije, u odnosu na njen kvalitet u uzvodnim zemljama je znatno
bolji (na ulazu je "van klase" ili spada u III/IV klasu, a na izlazu iz Srbije spada u IIa, eventualno
IIb klasu) [1]. U kontekstu prekograninog uticaja, Republika Srbija sarauje sa zemljama iz
okruenja po pitanju kontrole i uticaja prekograninog zagaenja, pre svega u odnosu na kvalitet
voda reke Dunav, sa posebnim znaajem za Republiku u domenu vodosnabdevanja.

Erozioni procesi menjaju karakteristike renog korita i u poprenom i u uzdunom profilu, tako da
su evidentne kontinuirane morfoloke promene u renom koritu koje prevazilaze lokalni karatkter.

Bez obzira na postojee objekte odbrane od poplava, delovi prostora neposredne zone Dunava jo
uvek su ugroeni to podzemnom, to provirnom i dunavskom velikom vodom.

Na Dunavu se nalaze, pored velikog broja zatienih prirodnih dobara (Nacionalni park "erdap",
tri specijalna rezervata prirode "Gornje Podunavlje", "Koviljsko-petrovaradinski rit" i "Deliblatska
peara") i stanita strogo zatienih i zatienih prirodnih retkosti, pri emu reka brojnim
meandrima, rukavcima, ujezerenim rukavcima, barama i adama stvara specifinu, nesvakidanju
hidrografsku sliku. Uticajem na regulaciju renog korita dolo je do promena u hidrografiji terena,
to se reflektovalo i na fizionomiju pojedinih zatienih prirodnih dobara. Izgradnjom odbrambenog
nasipa izmenjen je reim vode to je na pojedinim deonicama uticalo na izmenu prostornog
razmetaja autohtone vegetacije.

Potencijal u pogledu kvaliteta ivotne sredine podruja plovnog puta Dunava i podruja u
neposrednom kontaktu ogleda se u mogunosti uspostavljanja integralnog upravljanja ekolokim
statusom Dunava, dostizanjem visokog stepena saradnje svih podunavskih zemalja u implementaciji
meunarodnih konvencija, strategija i planova.


ODNOS ZATITE DUNAVA I DUNAVSKE STRATEGIJE

Republika Srbija je 2003. godine stupila u lanstvo Meunarodne komisije za zatitu reke Dunava
(ICPDR), i ratifikovala Konvenciju o saradnji na zatiti i odrivom korienju reke Dunav. U
decembru 2009. godine usvojen je Plan upravljanja slivom reke Dunav sa programom mera, kojim
su se drave lanice obavezale da u periodu do 2015. godine donete mere i realizuju.

U dunavskom regionu u poslednoj deceniji pokrenuto je na desetine projekata koji su finansirani iz
evropskih, bileteralnih i/ili mulatilateralnih fondova, jer veina od njih prevazilazi nacionalne
okvire i lokalni znaaj. Neki od ovih projekata uspeno su okonani, neki su u toku ili tek prethodi
njihova realizacija i u nekoliko aktivno sudeluje i Srbija.

Ukljuivanje Republike Srbije u izradu i kasniju primenu Zajednike sveobuhvatne strategije za
zemlje dunavskog sliva (u daljem tekstu: Strategija), doprinee jaanju ekonomije, integraciji
sektorskih politika Republike Srbije u razvojne planove EU, pospeivanju bilateralne i
multilateralne saradnje Republike Srbije sa svim zemljama dunavskog sliva. [5]

Odrivi razvoj formulisan kroz Strategiju, afirmie zatitu ivotne sredine i odrivo korienje
prirodnog bogatstva u slivu reke Dunav, kroz odreene zajednike aktivnosti zemalja dunavskog
sliva:
Usvajanje adekvatnog zakonskog i stratekog okvira u oblasti odrivog korienja prirodnih
resursa i dobara i zatite ivotne sredine, potvrivanje niza meunarodnih konvencija, kao i
afirmisanje zatite ivotne sredine i evropskih standarda u ovoj oblasti;
Razvoj potencijala nacionalnih parkova i zatienih podruja;
Donoenje i sprovoenje mera u cilju unapreenja kvaliteta voda na slivu reke Dunav;
Utvrivanje i sprovoenje mera na obezbeenju odgovarajueg vodosnabdevanja stanovnitva
na podruju sliva reke Dunav;
Razvoj sistema prijemnih stanica za prikupljanje brodskog otpada ime bi se reili ekoloki i
komunalni problemi na unutranji vodnim putevima.

Aktivnosti Republike Srbije na unapreenju ekolokog statusa

Zakonom o vodama (Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 30/2010), ureena je
Strategija upravljanja vodama i zatita voda od zagaivanja. Ovim zakonom je predvieno
donoenje podzakonskih akata koja se odnose na granine vrednosti emisije, kao i granine
vrednosti zagaujuih supstanci u povrinskim i podzemnim vodama i u sedimentu. Takoe,
usvojen je Zakon o potvrivanju Konvencije o zatiti i korienju prekograninih vodotokova i
meunarodnih jezera. Zakon o potvrivanju Konvencije o saradnji na zatiti i odrivom korienju
reke Dunav (Zakon je objavljen u "Slubenom listu SRJ - Meunarodni ugovori", br. 2/2003)
usvojen je 2003. godine.

Projekti Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, u cilju unapreenja kvaliteta voda na
slivu reke Dunav su: "Izgradnja kolektora, postrojenja za preiavanje otpadnih voda, vaenje
mulja - Veliki Baki kanal" i "Monitoring kvaliteta vode i sedimenta Velikog Bakog kanala".
Znaajniji projekti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u ovoj oblasti su:
"Remedijacija tri znaajno zagaene lokacije na teritoriji Republike Srbije", "Izrada Master plana
otpadnih voda za podsliv Zapadne Morave" i "Postrojenje za preradu otpadnih voda Leskovac",
abac, Uice, Vranje, Loznica, Blace, Brus. [5]

Projekte u cilju unapreenja kvaliteta voda imaju i optine: Baka Palanka, Beoin, Smederevo,
Majdanpek, Negotin, Stara Pazova, Kovin i Panevo. Projekti Savske komisije u ovoj oblasti su:
"Izrada Plana upravljanja slivom reke Save" i "Izrada Plana postupanja u sluajevima akcidentnih
zagaenja voda u slivu reke Save", a u toku je sprovoenje projekta "Izrada Plana prilagoavanja
klimatskim promenama na slivu reke Save" iji e rezultati biti korieni pri izradi Plana
upravljanja slivom Save.

U ovoj oblasti u pripremi je projekat Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede -
"Regionalni sistem za vodosnabdevanje Selova". Ovaj problem prepoznale su optine Negotin,
Stara Pazova i Smederevo, i razvile projekte koji e unaprediti vodosnabdevanje u ovim
podunavskim optinama. Javno preduzee "Vode Vojvodine" izradilo je projekat "Regionalnih
hidrosistema za navodnjavanje Severne Bake, Banata i Srema". [5]

U pripremi je predlog projekta "Biodiverzitet i ekoloki status nanosa, vode i ivog sveta u slivu
reke Save", ija implementacija se planira u okviru drugog ciklusa izrade Plana upravljanja slivom
reke Save.

Projekat "Razvoj integrisanog modela za upravljanje brodskim otpadnim materijama na plovnim
koridorima Republike Srbije", za koji je Ministarstvo za infrastrukturu dalo saglasnost, finansiran je
od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj. Direkcija za unutranje plovne puteve - Plovput
je ukljuena u projekat "WANDA".


MERE, INSTRUMENTI I SMERNICE PROSTORNOG PLANA ZA ZATITU I
UNAPREENJE IVOTNE SREDINE

Obzirom da zatita ivotne sredine predstavlja polaznu osnovu u planiranju optimalnog i
racionalnog prostornog razvoja, njegovog korienja i ureenja, neophodna je integracija i
inplementacija odreenih mera i aktivnosti u kontekstu reavanja uzroka problema u ovoj oblasti.

Prostornim planom podruja posebne namene meunarodnog plovnog puta E-80 Dunav
definisani su dugoroni opti ciljevi zatite ivotne sredine u koridoru plovnog puta [1] koji se
odnose na:
Valorizaciju uticaja koridora na ivotnu sredinu i na pojedine delatnosti i strukture u zoni
koridora;
Reavanje ekolokih konflikata izmeu aktivnosti koje se realizuju na plovnom putu i
uticaja ostalih izgraenih infrastrukturnih sistema i prateih objekata sa ivotnom sredinom;
Definisanje mera za zatitu i unapreenje ivotne sredine i planiranje sadraja u okviru
granica obuhvata Plana, naroito sa aspekta spreavanja zagaivanja voda (iz industrijskog,
energetskog sektora, domainstava, poljoprivrede), zemljita, vazduha, uticaja buke (u
industrijskim postrojenjima, lukama i pristanitima), kao i definisanje mera za prikupljanje i
odlaganje vrstog komunalnog i industrijskog otpada i zatite od udesa i zagaenja opasnim
materijama;
Obezbeivanje uslova za ekoloki odrivi drutveno-ekonomski razvoj ireg podruja
plovnog puta, kroz racionalno korienje zemljita, energije, voda i resursa i sprovoenje
mera zatite ivotne sredine, zatite prirode i nepokretnih kulturnih dobara.

Koncepcija zatite i unapreenja ivotne sredine podrazumeva zaustavljanje degradacije,
prevenciju, sanaciju i revitalizaciju ugroenih podruja, realizacijom sledeih principa:
Planiranje na osnovama odrivog razvoja znai racionalno korienje prirodnih resursa -
zemljita, vode, vazduha, mineralnih sirovina i drugih prirodnih vrednosti, uvaavajui
"ekoloki" kapacitet prostora;
Ouvanje prirodnih vrednosti odnosno kvalitetne ivotne sredine (prirodni resursi kao
obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidrogeoloke i bioloke vrednosti, koje imaju
utilitarnu vrednost i prirodnih dobara, kao delova prirode, koji zasluuju ili uivaju posebnu
zatitu);
Prevencija i sanacija: primena principa predostronosti u svim centrima lokalne samouprave
za aktivnosti, koje mogu da izazovu vei ekoloki rizik (luke, pristanita i dr) ili neizvesnost
u pogledu uticaja na ivotnu sredinu i realizacija preventivnih i sanacionih mera u
degradiranim i zagaenim podrujima, na osnovu Plana i Programa svake optine;
Procena uticaja planova i programa na ivotnu sredinu, kao osnov za planiranje mera zatite
okoline. Kroz instrumente procene uticaja (strateka procena uticaja za planove i programe,
procena uticaja za projekte) vrie se integrisanje zatite ivotne sredine u sektore
planiranja, projektovanja i izgradnje.

Od velikog je znaaja razvijanje regionalne saradnje u oblasti upravljanja vodnim resursima. U tom
smislu, ratifikovanjem meunarodne Konvencije o saradnji, radi zatite i odrivog korienja reke
Dunav, sprovodie se odrivo upravljanje vodama, regulisanje korienja, zatite voda i akvatinog
ekosistema i zatite od tetnih uticaja.

U cilju zatite ivotne sredine prostora, koji se odnosi na koridor plovnog puta i podruje u
neposrednom kontaktu, kao i na resurse i vrednosti na koje se posredno mogu odraziti odreeni
uticaji, neophodno je predvideti mere i aktivnosti za unapreenje biolokog i hemijskog sastava
vode Dunava, prevenciju akcidentnih situacija u vodnom saobraaju, odrivi razvoj i aktivnu zatitu
prirodnih vrednosti i kulturnih predela.

LITERATURA:
[1] Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Koncept Prostornog plana
podruja posebne namene meunarodnog plovnog puta E-80 Dunav (Panevropski koridor VII) (2010)
[2] JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Koncept Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine (2010)
[3] Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici
Srbiji od 2008. do 2015. godine (2008)
[4] ICPDR, Convention on Cooperation for the Protection and Sustainable Use of the Danube River
(Danube River Protection Convention)
[5] Internet prezentacija Dunavska strategija EU i Srbija: http://www.dunavskastrategija.rs/