100 razloga da stalno vebate

1. Smanjuje se stres. U vie od 150 studija dokazano je da redovno vebanje smanjuje

napetost i omoguava vam da lake izaete na kraj sa dogaajima koji bi inae mogli da vas
pretvore u pravog negativca.
2. Postoji manja verovatnoa da obolite od raka debelog creva. Umereno svakodnevno
vebanje, kao to je etnja od jednog sata ili pola sata tranja, moe da umanji rizik od
dobijanja raka debelog creva za skoro 46 odsto, tako to moda utie na hemijske supstance
unutar creva.
3. Jaaju vam kosti. Mukarci i ene poinju da gube kostnu masu izmeu 30 i 40 godine
ivota. Dizanje tegova ne samo da zaustavlja gubitak kostne masti, ve u nekim sluajevima
moe da dovede do njenog stvaranja. Rizik od dobijanja osteoporoze drastino se smanjuje.
Fizike aktivnosti poput etnje i tranja takoe pomau da vam kosti ostanu vrste.
4. Gubitak masti. Poznato je da moete da smrate drei dijetu, ali vei deo izgubljenih
kilograma odnosi se na miinu masu, a ne na masti. Kada na treningu koristite tegove,
spreavate da vam miii oslabe dok ste u procesu mravljenja. Aerobne vebe predstavljaju
najefikasniji nain da sagorite kalorije.
5. Odravanje eljene telesne teine. Vei broj ljudi koji smraju povrate te kilograme u
periodu od godinu dana do tri godine. I to samo zato to ne vebaju! Vie od 95 odsto ljudi
koji redovno vebaju spadaju u grupaciju onih koji uspevaju da odre istu telesnu teinu.
6. vrst san. Kod osoba koje mnogo sede, a koje ponu redovno da vebaju, raste vreme koje
se provodi u dubokom snu, u fazi sna koja vai za najokrepljujuu fazu. Takoe, ove osobe
se ree bude tokom noi.
7. Kupujete sjajne stvari. Istrite 10 kilometara ili vozite bicikl u humanitarne svrhe i dobiete
svakakve jedinstvene majice, kape, boce za vodu, znojnice i arape koje sigurno neete nai
u Gap-u. Osim to su veoma korisne, te stvarice vam daju auru mistike i odanosti sportu.
8. Retke prehlade. Umerene fizike vebe jaaju imuni sitem. Osobe koje redovno etaju
upola manje puta se prehlade od osoba koje vole da se izleavaju ispred televizora.
9. Dui ivot. Studija koja je obuhvatila vie od 20.000 osoba koje su testirane u periodu od
osam godina, pokazala je da su mravi ljudi bez kondicije imali duplo vei rizik od smrti nego
ljudi koji su bili u kondiciji, ali ne i mravi. ak i kod debelih osoba koje su bile u kondiciji
postojala je manja stopa smrtnosti nego kod osoba koje su bile mrave, ali bez kondicije.
10. Vie energije. Ljudi koji se ale da nemaju dovoljno energije da bi vebali, ne shvataju da
fizika aktivnost prua energiju. Prema jednoj studiji, sredovene ene koje su dizale tegove
godinu dana, postale su aktivnije u svakodnevnom ivotu za 27 odsto nego ranije.
11. Oblikovanje tela. Nikakve vebe ne mogu da vas pretvore u manekene. Meutim, uz
ispravan program vebi moete da oblikujete stranjicu, uvrstite miice i zategnete noge.
12. Manji bol u leima. Ojaavanjem stomanih miia, kao i miia u donjem delu lea,
moete udesno da otklonite bol u donjem delu lea i smanjite nelagodnost koju oseaju
osobe sa hroninim bolovima u leima.
13. Beskonaan izbor putovanja. Umesto da odete na jo jedno krstarenje ili autobusku turu,
moete da odete biciklom do Fruke gore, veslate po Adi ili odete na peaku turu po Rajcu.
14. Sniavanje krvnog pritiska. Osobe koje redovno vebaju imaju oko 30 odsto manji rizik od
razvijanja hipertenzije (koja je prava pretnja srcu) od osoba koje ne vebaju. Takoe, fizika
aktivnost moe da pomogne kod sniavanja krvnog pritiska kod ljudi koji ve boluju od
hipertenzije.
15. Verovatno ete otii na nudistiku plau. Moda i neete, ali istraivanja pokazuju da se
oni koji vebaju manje stide svojih tela nego osobe koje stalno sede.
16. Zdrava prostata. etnja od tri sata nedeljno moe da smanji rizik od benigne prostatne
hiperplazije, stanja koje dovodi do uveanja prostate i problema sa urinarnim traktom.
17. Manja verovatnoa da dobijete dijabetes. Biti u formi znai drastino smanjiti mogunost
razvijanja dijabetesa tipa 2 i to umanjivanjem nivoa eera i masti u krvi. Ukoliko imate
dijabetes, vebanje uz dozvolu vaeg lekara moe da vam pomogne da kontroliete
simptome bolesti.
18. Vea samouverenost ukoliko ste nedavno postali otac. Jedna studija, koja je ukljuila 87
novopeenih tata, pokazuje da su oni koji su vebali vie samouvereni u svojoj novoj ulozi od
oeva koji nisu vebali.
19. Smanjenje rizika od dobijanja raka dojke. Mada dokaz nije konaan, istraivanja pokazuju
da kod fiziki aktivnih ena postoji manji rizik od dobijanja raka dojke nego kod ena koje ne
vebaju.
20. Pospeivanje memorije. Mukarci i ene izmeu 60 i 75 godina koji su nekada uglavnom
sedeli, u jednom estomesenom istraivanju su na testovima memorije i zadataka
prosuivanja (kao to su pamenje rasporeda, brzo razlikovanje samoglasnika i suglasnika,
kao i parnih i neparnih brojeva) imali bolje rezultate za 25 odsto i to nakon to su se tri puta
nedeljno etali.
21. Vee anse da naete partnera. Umorni ste od muvanja po kafiima ili sklapanja
poznanstava preko interneta? Ulanite se u klub za tranje, upiite se na kikboks, postanite
lan fudbalskog tima i sigurno ete sresti istomiljenike. Moda ak upoznate i branog
druga u teretani ili biciklistikom klubu.
22. Smanjenje rizika od koronarnih sranih oboljenja. Kod ljudi koji ne vebaju postoji
mogunost da obole od bolesti srca isto kao i ljudi koji pue.
23. Simptomi PMS-a se smanjuju. Vebanje moe da umanji nadutost, bolove u donjim
leima, glavobolje, kao i uznemirenost koja esto prati premenstrualni sindrom. Devojke i
ene koje redovno vebaju vrlo verovatno uopte nemaju PMS.
24. Vee poslovne mogunosti. Ne moete da postanete vatrogasac, policajac ili telohranitelj
ako niste proli na testu fizike spreme. Ukoliko elite da postanete izbaciva u nekom
nonom klubu, veliki, jaki miii su glavni preduslov.
25. Bolje obavljanje posla. Bez obzira da li ste maser, advokat, svirate trombon ili vodite
rauna o travi na fudbalskom terenu, imaete koristi od veeg priliva energije, bolje
koncentracije i izdrljivosti koju ete dobiti redovnim vebanjem.
26. Bolja ravnotea. Za samo tri meseca, osamdesetogodinjaci koji su radili vebe za
ravnoteu (hodanje po pravoj liniji ili stajanje na jednoj nozi), dostigli su nivo kontrole tela koji
je tipian za osobe koje su mlae od tri do deset godina. Uz bolju ravnoteu, va nain
hodanja bie energiniji, a manje tekog hoda znai manje padova i preloma.
27. Manja verovatnoa da doivite modani udar. Sagorevanje vie od 1000 kalorija nedeljno
pomou vebi (etiri sata etnje nedeljno) povezuje se sa smanjenjem rizika od modanog
udara. Sagorevanje izmeu 2000 i 3000 kalorija nedeljno jo vie moe da umanji taj rizik.
28. Podrka humanitarnim akcijama. irom zemlje se organizuju sportski dogaaji radi
sakupljanja novca za vana medicinska istraivanja (pronalaenje leka za leukemiju, multiple
sklerozu ili rak dojke). I vi moete da trite, da se etate, vozite bicikl, plivate ili hodate po
dubokom snegu. Dok se na taj nain zabavljate, vi istovremeno spaavate neije ivote.
29. Rast raspoloenja. Mnoga istraivanja pokazuju da se ovek bolje osea nakon vebanja,
to je takoe poznato pod nazivom trkaka euforija. Aerobne vebe i dizanje tegova
pruaju taj isti oseaj.
30. Dugoroan oseaj sree. Osobe koje redovno vebaju imaju psiholoke koristi u duem
vremenskom periodu, pored toga to se posle svakog treninga oseaju bolje.
31. Lake podnosite rad po smenama. Da li radite nou? Ili ste u popodnevnoj smeni?
Vebanje pomae kod ublaavanja zdravstvenih problema, ukljuujui poremeaje sna, koji
su uobiajeni kod ljudi ije se radne smene poigravaju sa prirodnim ritmom tela.
32. Ubrzajte svoj metabolizam. Nijedna pilula, praak niti lekovita trava ne moe da uini ono
to moe da uini vebanje. Za svaki kilogram miia koji nabacite, vae telo sagori dodatnih
20 do 30 kalorija dnevno to nije velika cifra; meutim, to je moda dovoljno da spreite da
se s godinama ugojite.
33. Uteda novca. Kupiete patike, uplatiti lanarinu za teretanu i nabaviti razne spravice
neophodne za vau omiljenu aktivnost, ali utedeete na lekovima i raunima za lekare tako
to ete ostati zdravi.
34. Utedite novac vaoj firmi. Zaposleni koji koriste programe za rekreaciju u svojim firmama
ree idu kod lekara i ree odsustvuju sa posla. Firme su utedele milione time to su
podstakle svoje zaposlene da ponu da vebaju.
35. Utedite novac dravi. Moda smanjenje dravnog duga nije va glavni prioritet u ivotu, ali
redovno vebanje moe da predstavlja patriotski gest. Bolesti vezane za gojaznost veoma
mnogo kotaju jednu dravu.
36. Uivate vie na snegu. Umesto da se povuete u kuu na etiri meseca i oblaite nekoliko
dempera da biste sakrili viak kilograma, moete da hodate po dubokom snegu, da se
skijate, vozite snoubord, idete na klizanje osveavajue aktivnosti koje spreavaju zimsko
nabacivanje vika kilograma. A imaete i prednost kod grudvanja sa klincima iz komiluka!
37. Smanjenje tenzionih glavobolja. Ljudi koji pate od hroninih tenzionih glavobolja oseaju
se bolje kada vebaju.
38. Smanjenje holesterola. Redovne aerobne vebe smanjuju nivoe LDL holesterola onog
koji dovodi do zaepljena arterija kod ljudi koji imaju visok nivo LDL holesterola. Neka
istraivanja pokazuju da fizika aktivnost moe da povea nivo HDL-a, dobrog holesterola.
39. Brzina otkucaja srca u mirnom stanju se smanjuje. Kada redovno vebate brzina
otkucaja srca u minuti se smanjuje kako bi se pumpala ista koliina krvi, ime se spreava
naprezanje kardiovalskularnog sistema.
40. Vie uivate u penziji. Ne kaemo da ne reavate Sudoku ili popijete aicu rakije, ali
starije osobe koje su u kondiciji imaju vei izbor aktivnosti, od etnje i batovanstva do
putovanja po svetu.
41. Bolji rezultati u koli. U poreenju sa devojkama koje vode sedei ivot, aktivne devojke
imaju bolje ocene, procenat naputanja kole je nii, a vea je verovatnoa da e pohaati
fakultet.
42. Zabavljate se. Kada otkrijete koja je to aktivnost koja vam prija, kao to je step aerobik ili
penjanje po stenama u zatvorenom prostoru, prestajete da razmiljate o vebanju kao o
neemu to je naporno i jedva ekate da obujete svoje patike. Vebanje ja poput odmora u
koli vreme kada prestajete da budete ozbiljni i samo izaete napolje i igrate se.
43. iri izbor porodinog okupljanja. Naravno da moete svi da sedite u dnevnoj sobi i
zajedno gledate fotografije sa nedavnog letovanja, ali sa porodicom moete da igrate
koarku u dvoritu, peaite po umi ili prosto igrate odbojku.
44. Jaa samouverenost da ste sposobni da budete u formi. Mislite da zapravo niste
sportski tip? Istraivanja pokazuju da su osobe koje vebaju ili imaju odreeni reim vebi
sigurnije u svoju sposobnost da postignu odreenu fiziku kondiciju i to posle samo deset
nedelja.
45. Vea izdrljivost. Bez obzira da li volite da pleete valcer, salsu ili kolo, izdraete due na
plesnom podijumu. Osim toga, biete izdrljiviji kod sezonskog spremanja kue, etnje psa,
ianja trave i kupovine prazninih poklona u trnom centru.
46. Vea kreativnost. Jedna studija pokazuje da su ispitanici koji su radili aerobne vebe imali
bolje rezultate na testovima kreativnog razmiljanja od ispitanika koji su gledali video. To nije
iznenaujue! Mnogim ljudima sinu sjajne ideje dok su na tranju.
47. Manje bolova, vie energije i bolje stanje tela tokom trudnoe. Program vebanja za
vreme trudnoe pomae kod ublaavanja bolova u ramenima i leima, a trudnice koje rade
aerobne vebe izdrljivije su od onih koje ne vebaju, posebno u treem tromeseju.
Takoe, trudnice koje su u formi bolje ocenjuju svoja bedra, ten i sveukupnu grau tela.
48. Nauite jedan potpuno novi jezik. Ponavljanje, set, grudni miii, leni miii, ciljna zona
kada redovno dolazite u teretanu ili sakupljate DVD koji prikazuju raznovrsne vebe, brzo i
teno usvojite jezik vebanja. A to e impresionirati vae prijatelje!
49. Imate bolje dranje. Kada su vam miii stomaka i lea jaki, onda hodate uspravno i
samouvereno, umesto da se grbite ili skljokate na va kompjuter.
50. Deci koja pate od astme potrebno je manje lekova. U istraivanju koje je obuhvatilo decu
sa umerenim ili jakim simptomima astme, deca koja su prola kroz dvomeseni program
aerobnih vebi smanjila su dnevni unos steroida putem inhaliranja ili oralnim putem.
51. Bre raunanje. Kada nametate teinu na tegovima, morate brzo da raunate. Matematika
postaje izazovnija kada kilometre po satu na traci za tranje pretvarate u to koliko minuta po
kilometru trite.
52. Manje ste depresivni. Istraivanja jasno pokazuju da vebanje moe da pomogne
mukarcima i enama svih uzrasta koji pate od klinike depresije. Analiza 80 studija ukazuje
na to da se depresija smanjuje posle etiri nedelje redovnog vebanja, mada se vee
poboljanje deava nakon 17 nedelja.
53. Manja verovatnoa da se povredite na rekreativnoj koarci ili fudbalu. Kada su vai
miii jaki i fleksibilni, moete da izbegnete gadno istezanje tetiva ili povredu miia ramena
koje vas sa oblogom od leda direktno alju u krevet.
54. Oseate se mlae. Prema jednoj studiji, ene u postmenupauzalnom periodu koje su
dvaput nedeljno dizale tegove tokom godinu dana, imale su nivo snage i gustine kostiju na
nivou ena koje su od 15 do 20 godina mlae.
55. Izgledate mlae!
56. Ree trnjenje ruku i peckanje. Ukoliko ojaate zglobove i miie ruku, manja je
verovatnoa da ete oseati ove simptome, koji su uobiajeni kod osoba koje obavljaju iste
pokrete pri kucanju kompjutera ili pri radu na kasi u supermarketu.
57. Obavljate kune poslove sa vie ara. Ne traba vam pomo da biste otvorili teglu
krastavaca, podigli pet litara vode ili rasklopili krevet za vae goste.
58. Manja je verovatnoa da ete doiveti prelom usled pritiska. U jednoj studiji o vojnim
regrutima otkriveno je da su oni ija je snaga u nogama bila ispod proseka imali pet puta vie
ansi da tokom devet nedelja osnovne obuke doive prelom usled pritiska (prelom sitnih
kostiju), kao i druge povrede.
59. U kontaktu se sa prijateljima. Odlazak u etnju ili vonja biciklom sa prijateljem ili branim
drugom jeste odlian nain da saznate sve najnovije traeve, poslednje vesti i aktuelnosti
vezane za vae porodice, prijatelje i kune ljubimce!
60. irite vidike. Dok se etate, dogirate ili vozite bicikl ulicom, mnogo vie primeujete va
kraj nego kad projurite kolima. Iako je lepo posmatrati pejza iz automobila, uzbuenje koje
doivite vozei bicikl pored stada ovaca ne moe da se poredi sa tim.
61. Dajete oduka besu na zdrav nain. Umesto da se izderete na efa, agresiju moete da
izbacite iz sebe za vreme kikboks treninga istovremeno sagorevate kalorije i poboljavate
svoje zdravlje.
62. Ne morate da brojite ovce. Nakon dvanaest nedelja aerobnih vebi i vebi za jaanje
miia, ispitanici u jednom istraivanju su potvrdili da su bre padali u san i da su spavali
due nego pre poetka programa vebanja, verovatno zbog hormonalnih promena.
63. Bri oporavak nakon nezgode. Ne daj Boe, ali doivite saobraajnu nesreu ili neku
drugu ozbiljnu nezgodu. U tom sluaju e vam fizika sprema biti od pomoi. Nenim i
slabakim osobama je potrebno due vreme za oporavak.
64. Iskoristite savremenu tehnologiju. Dananje trake za tranje su izuzetno
kompjuterizovane, tako da na nekim moete ak i da surfujete internetom dok trite!
Moderna oprema za dizanje tegova pokazuje koliko je optereenje, ali vam istovremeno
grafiki pokazuje i koliko napredujete.
65. Zaseniete drutvo iz srednje kole. Jeste bili treber u srednjoj koli koga su svi
ignorisali? Jeste bili lan dramske sekcije? Sad se ukljuite u fitnes program i na sledeem
okupljanju generacije iz kole biete popularni.
66. Manja je verovatnoa da ete zatrudneti u tinejderskim godinama. Sportiskinje ree
zatrudne u tinejderskim godinama nego devojke istih godina koje se ne bave sportom. One
takoe stupaju u prvi seksualni odnos kasnije u adolescentskom dobu nego devojke koje se
ne bave sportom.
67. Manje gledate gluposti na televiziji. Kada vebanje postane deo vaeg ivota, nemate
vremena da sedite ispred televizora i vrtite kanale.
68. Imate izgovor da odete u kupovinu. Kupujete beskonano mnogo divnih spravica a da ne
oseate griu savesti. Na primer, monitor koji prikazuje broj otkucaja srca, komplet tegova,
titanijumsko sedite za bicikl ili skijaki prsluk.
69. Ostajete gipki i savitljivi. Samo pet minuta istezanja dnevno pomae da se miii opuste i
na taj nain ostajete okretni. Tako moete da posegnete za svojim novanikom koji je na
zadnjem seditu automobila ili da se sagnete da podignete pekir sa poda u kupatilu. Biti
savitljiv je u svakodnevnom ivotu bitno zbog mnogo poslova.
70. Produktivniji ste. Ne moete da radite u bati due od 20 minuta a da ne napravite predah
kako bi odmorili kolena koja su vas zabolela? Ne moete da zavrite svoje obaveze u
jednom dahu jer morate da pravite pauzu? Da li izbegavate da posetite prijatelja koji ivi na
etvrtom spratu u zgradi koja nema lift? Kada ste u kondiciji nita od ovoga vam ne
predstavlja problem.
71. Izgledaete bolje u majici bez rukava. Sa zategnutim miicama moda dobijte i posao na
televiziji!
72. Stiete samopouzdanje koje se iri i na ostale delove vaeg ivota. Oseaj da ste neto
postigli koji doivljavate kada istrite deset kilometara ili uradite deset sklekova, podiie
vam samopouzdanje kad budete drali prezentaciju pred najvanijim klijentom ili kad se
odluite da pozovete zgodnu koleginicu na sastanak.
73. Ublaiete pad imuniteta koji se esto deava pri gubljenju teine. Istraivanja pokazuju
da pri dranju dijeta dolazi do pada broja elija koje se bore protiv bolesti, ali da jedan
program aerobnih vebi i dizanje tegova mogu da nadoknade taj gubitak.
74. Moete bre da se smirite i pravilnije diete. Aktivnosti poput joge, pilatesa i istezanja
predstavljaju pravi lek za ivot u doba mobilnih telefona, bipera, faks maina, poziva na
ekanju, preusmerenih poziva i video konferencija. Kada nauite duboko da diete, onda
moete da kontroliete stres i ljutnju.
75. Nauite kako da radite u timu. Kada se prikljuite nekom timu, biciklistikom klubu ili grupi
koja ide na peaenje, povezujete se sa lanovima tog tima i nauite ta je potrebno da biste
igrali fer. Te vetine vam mogu biti od pomoi ve na narednom poslovnom sastanku.
76. Dajete dobar primer svojoj deci. elite da vam deca rastu zdravo i budu snana? Moete
da im postanete uzor time to ete redovno vebati. Ovo je posebno vano u vreme kada je
gojaznost kod dece na najviem stupnju nego ikada, a deca dodatno gledaju televiziju 22
sata nedeljno.
77. Manji broj povreda zglobova. Kad su miii jaki, oni su vea potpora kostima i zglobovima.
Manja je verovatnoa da ete uganuti lanak na ivici trotoara ili da ete povrediti lakat nosei
teku akten tanu.
78. Ublaiete bol kod proirenih vena. Zidovi proirenih vena su rastegnuti i ine da se krv
skuplja u nogama. Vebanje pomae da se umanji otok i bol, jer stezanje miia na listu
noge ini da krv potee na gore.
79. Vie cenite sportiste koje gledate na televiziji ili koje bodrite na nekom sportskom
dogaaju. Ne razumete koliko je zaista teko voziti bicikl uzbrdo sve dok sami to ne probate.
Jednom kad ponete da vebate, gledaete sportske dogaaje poput Tur de Fransa ili
beogradskog maratona iz jednog potpuno novog ugla.
80. Prestaete da puite. Osobe koje energino vebaju dok pokuavaju da se odviknu od
puenja, imaju duplo vee anse da se dre podalje cigareta nego takozvani bivi puai koji
ne vebaju. One osobe koje vebaju dok pokuavaju da ostave puenje, ugoje se upola
manje nego oni koji ne vebaju.
81. Poveavate gustinu kostiju. Mladi ljudi koji vebaju akumuliraju rezervu kostnih minerala
koji smanjuju rizik od krhkih kostiju, a koji su poast za generaciju njihovih baka i deka.
Jedna studija, koja je obuhvatila vrhunske tenisere, otkrila je da im je ostala gustina kostiju
koju su ranije stekli, ak i kada su prestali sa takmienjima.
82. Ublauje se bol uzrokovan artritisom. Ne samo da bolesnici koji pate od artritisa mogu
bezbedno da se ukljue u program vebanja, ve esto budu i nagraeni za svoj trud tako
to oseaju manji bol i poveanu pokretljivost.
83. Moete da drite korak sa unucima. Zar ne bi bilo lepo da moete da bacate loptu svojim
unucima a da vas ne zaboli ruka ili da se ne umorite? Redovno vebanje vam daje snagu i
izdrljivost kako biste bili dostojan protivnik na porodinom teniskom ili koarkakom turniru.
84. Nauiete mnogo o vaem telu. Kada diete tegove, upoznate se prisnije sa vaim
miiima i emu oni sve slue. Primetite da miii na leima ponu da rade kada povuete
ipku ka sebi, a shvatite i kako miii na grudima funkcioniu kada odgurnete tu istu ipku od
sebe.
85. I va kuni ljubimac stie kondiciju. Idite u due i ee etnje i va pas e iveti due i
imati zdraviji ivot. Psi ive od aktivnosti. Oni vie vole da se etkaju naokolo i razgledaju
okolinu nego da glume da su prostirka koja je nekim udom iva.
86. Postajete otporniji u mlaim godinama. Istraivanja pokazuju da se deca koja se bave
sportom lake oporavljaju od razoarenja i neprilika od dece koja nisu aktivna. Deca koja su
u formi ree e se oseati pod stresom.
87. Poveava se koliina vae plazme. Redovno vebanje poveava tenu komponentu krvi i
na taj nain je razreuje i smanjuje rizik od stvaranja opasnih ugruaka.
88. Stiete da itate. Da li vaa dnevna soba lii na fabriku za recikliranje papira? Da li vas
grize savest to niste ak ni otvorili tih 14 asopisa na koje ste se pretplatili? Jednim
udarcem ubijte dve muve tako to ete itati dok vozite sobni bicikl ili hodate na steperu.
89. irite krug prijatelja. ak i da niste u potrazi za branim drugom, zapoinjanje neke nove
fitnes aktivnosti jeste izvrstan nain da proirite krug vaih prijatelja. Kad se upiete u
biciklistiki klub ili neki odbojkaki tim, upoznaete zanimljive ljude svih uzrasta i raznih
profesija koje inae ne biste imali zadovoljstvo da upoznate.
90. Ublaiete simptome menopauze. Veoma aktivne ene u menopauzi ree e doivaljavati
toplotni talas (valunge) nego ene koje nisu toliko pokretne. ene koje vebaju u menopauzi
takoe imaju poboljano raspoloenje nakon aerobnih vebi.
91. Moete da uspete u nauci. Marija Kiri moda nije istrala nijedan maraton niti igrala
odbojku, ali istraivanja uvek pokazuju da devojke u srednjoj koli koje se bave sportom
uglavnom imaju bolje ocene iz prirodnih predmeta nego njihove drugarice koje se ne bave
sportom.
92. Moete bre da se porodite. Istraivanja pokazuju da ene koje su u kondiciji imaju krai
poroaj za treinu vremena nego ene koje ne vebaju, mada taj zakljuak nije konaan.
Kod ena koje su u formi rizik od prevremenog poroaja i dobijanja nedonoadi je manji,
kao to i ree obolevaju od post-poroajne depresije.
93. Otkrijete da imate neke talente kojih niste bili svesni. Moda ste talentovani teniser, ali je
to godinama bilo skriveno. Moda je vae telo kao stvoreno za olimpijsko dizanje tegova, ali
vi to do sada niste shvatali. Velike su anse da ste zaista veti za neku vrstu sportskog
poduhvata bez obzira da li je to tranje, odbojka ili aerobik ali to neete znati dok ne
probate.
94. Moete vie da jedete a da se ne ugojite. Kada sagorite dodatnih 2000 kalorija nedeljno na
steperu, moete sebi da dozvolite da pojedete neki kola ili uzmete repete.
95. Neete poeti da puite. Deaci i devojice izmeu 12 i 16 godina koji vei deo svog
slobodnog vremena provode bavei se nekom fizikom aktivnou, u znaajnom broju ree
poinju da pue nego njihovi parnjaci koji nisu aktivni.
96. Zadovoljiete vae takmiarske porive. Uestvovanje u lokalnoj trci na pet kilometara ili
nadmetanje za trofej na ampionatu koji organizuje vaa firma predstavljaju zdrav nain
pomou koga dajete oduka vaem takmiarskom duhu. ak i trka s vremenom moe da
predstavlja tenju koja prua zadovoljstvo.
97. Verovatno vam nee biti potrebna operacija une kese. Potvrujui ranije studije koje
su obuhvatale mukarce, nova istraivanja pokazuju da ene koje vebaju smanjuju rizik od
operacije une kese skoro za jednu treinu. Lekari ve godinama znaju da gojaznost
poveava rizik od kamena u ui, ali sada se ini da sedei nain ivota postaje dodatni
faktor rizika.
98. Biete bolji u sportu. Redovno vebanje vam prua snagu i spretnost da savladate vae
protivnike na teniskom, fudbalskom ili bilo kom drugom terenu.
99. Moete da izbegnete operaciju lea. Prema jednoj studiji, veina pacijenata koji su imali
problema sa leima i kojima su lekari preporuili operaciju kime, mogli su da izbegnu
operaciju podvrgavajui se agresivnom programu jaanja. esnaest meseci nakon to su
zavrili sa tim programom vebi, samo tri od 38 pacijenata je zahtevalo operaciju.
100. Uivate vie u ivotu. Dosta s priom. Bacite se na vebe!