Energija i njeno dobijanje

Kod prvih izvora energije koje je ovek koristio, poznato je da se njihova

energija uglavnom zasnivala na procesu sagorevanja. Sigurno da jedan od
prvih oblika energije koja je oveku bila potrebna jeste bila toplota. Njenim
dobijanjem, mogla je da se zagreje prostorija, odnosno prostor u kome se
neko nalazio, ali isto tako i da se spremi, odnosno termiki obradi hrana
koja je koritena za jelo. Pri tome je velika koliina energije koja se dobijala
bila rasuta u okolni prostor.
ato je prvobitni proces kojim je ovek vladao bilo sagorevanje, a izvor
toplotne energije koja je ljudima tada bila potrebna jeste bila vatra. !okom
vie hiljada godina ljudske istorije potreba za toplotnom energijom se
odr"ala, ali i uve#avala, naroito u sredinama gde je klima uticala da se
ona mnogo vie koristi. $pak izvor za njeno dobijanje tokom vremena je bio
izmenjen, ali i sve vie usavravan, tako da su sve ve#e potrebe bile
donekle zadovoljene. $pak tokom vremena sa znatnim uve#anjem ljudske
populacije znatno raste i potreba za koritenjem energije.
!o vie nije samo toplotna energije koja se uglavnom koristi za
zagrevanje, nego su potrebni i drugi oblici energije, koje ljudi koriste u
svom svakodnevnom "ivotu. % bez obzira na oblik energije koji se trenutno
koriste svi oni u osnovi imaju zajedniki poetak. !aj poetak se temelji na
upotrebi vatre koja je kroz proces sagorevanja, osloba&ao odre&ene
koliine toplote koje su u prvo vreme bile potrebne. 'ugo vremena ovaj
proces nije usavren na takav nain da bi se koristio za neto vie osim
toplote. %li sve ve#e potrebe za energijom, kao i savladavanje prostora u
kome se kretao, uticale su na ovekov genij da osmisli nain da proces
sagorevanja pone da se koristi i kao pogon.
!ako je nastalo vreme kada se toplotna energija vatre trans(ormisala u
pogon koji je putem zagrejane vode )ili vodene pare*, mogao da pokre#e
mnoga sredsta koja su i do tada ljudi koristili, ali na mnogo prostiji nain.
Nastalo je doba upotrebe parnih maina. +ne su mnogo br"e, ali i lake
pokrenule brodove, za ta je pre toga koritena sirova snaga ljudi )esto i
uglavnom robova*, ali i vetra, koga nije uvek bilo, pa su nekada brodovi
danima ekali na daak vetra. $nae je vetar tek znatno kasnije prihva#en
kao mogu#i izvor energije. Parna maina tako&e je omogu#ila upotrebu i
pokretanje lokomotive koja mo"e da vue vozove. Poela je izgradnja
pruga koje su vremenom modernizovane, a parne maine su zamenjene
znatno br"im i udobnijim. No upotreba ovih pretea danaljih lokomotiva,
nije bila mnogo davna, tako da postoje jo "ivih svedoka koji su se njima
koristili. ,poredo sa parnim mainama, ali mo"da ipak neto kasnije, jer
jedno je uslovilo razvoj onog drugog )slede#eg*, razvila se upotreba drugih
maina koje su koristile slian princip za pokretanje. Slian princip zasniva
se na tome da se koristio proces sagorevanja, ali u drugaijim uslovima koji
je mogao da stvara i daje pogon.
!ako je dolo vreme kada je toplotna energija vatre ili plamena
trans(ormisana u pogon koji je pokrenuo motore sa unutranjim
sagorevanjem. +no to je u ovom procesu bilo razliito, osim maina )ili
motora* koje su za to konstruisane, bila je upotreba drugog oblika sirovina.
-ie se nije koristilo, drvo, ugalj ili slino vrsto gorivo, ve# je poela
upotreba na(te i njenih derivata, koje jeste teno gorivo. .aterija ili sirovina
koje su postale izvor energije bila je razliita, ali proces u kojima se dobija
energija u osnovi je ostao isti. /io je i jo uvek to jeste, proces sagorevanja
koji osloba&a odre&ene koliine energije, pri emu nastaju i drugi produkti
sagorevanja, koji su esto tetni za sredinu u koju se osloba&aju.
,poredo sa razvojem parnih maina i
motora sa unutranjim sagorevanjem,
nastaje razvoj i upotreba energije, koja
se u mnogome razlikovala od svih onih
oblika, koje su ranije ili predhodno bile
koritene, ili su bile oblikovane za
upotrebu kao pogon. +snove ove
energije su prouavali i dali 0aradej,
.aksvel, ali i neki pre njih, kao i mnogi
posle njih. 1asno je da se u ovom
sluaju radi o elektrinoj energiji, koja
mo"e da se dobija i koristi na potpuno
drugaiji nain, u odnosu na one ranije
navedene. Ali vremenom se zbog
uveanih potreba, ipak pribeglo
upotrebi onih prvih oblika energije, za
pokretanje maina (turbina) koje njihov
rad pretvaraju u elektrinu energiju. !ada se na"alost, u procesu
sagorevanja materija koje se za to koriste, osloba&aju velike koliine
tetnih materija.
$pak elektrina energija moe da se dobije i na druge naine, a da pri
tome ne nastaju tetne posledice po oveka i okolinu. osnovi, najbolji
nain dobijanja energije jeste kada se jedan oblik energije pretvara u
drugi oblik, koji je mogu za upotrebu i koritenje.!o je onaj nain na
koji se je prvi put koristila snaga )energija* vode za pokretanje turbina,
odnosno mehaniki rad, koji je davao energiju bez ve#ih tetnih posledica.
% osim ovog postoje i drugi slini naini da se ona dobije, pri emu se mo"e
koristiti energija vetra, Sunca, talasa ili neto drugo. a onaj nain dobijanja
energije koritenjem vodenih potencijala, najvie je doprineo !esla, a
osnove na kojima je to zapoeto jo uvek se koriste na isti ili slian nain.
Na"alost nije bilo nadogradnje ovog ili slinog oblika dobijanja energije,
mada je sigurno da je to mogu#e, jer sam !esla smatrao je da, !emlja
moe biti jedan veliki potencijal (kondezator) za dobijanje energije. !rebalo
je samo osmisliti nain da se sva ta energija iskoristi, ali njegove ideje u
tom pravcu nisu nale materijalnu podrku.
a razliku od svih onih ranijih oblika dobijanja energije, elektrina energija
mo"e da se trans(ormie u toplotnu, pogonsku, a i svetlosnu, kao i u druge
oblike energije koja je potrebna za rad, a da u tom procesu ne nastaju ve#e
tetne posledice. .ada u sutini svaki provodnik ili prenosnik elektrine
energije u svojoj blizini i okolini emituje odre&eno E. zraenje, koje ipak
ima uticaja u toj sredini gde se oni nalaze. No to u svakom sluaju zavisi od
oblika i napona elektrine energije koja se prenosi, pa je zato mogu#e da
postoje i oni oblici napona koji ne moraju biti tetni. ,ostalom !esla je
koristio neke napone za poboljanje opteg (izikog stanja, odnosno za
leenje, pa bi sa optom upotrebom tih napona mogle da se izbegnu tetne
posledice.
$pak ono to je najbitnije za elektrinu energiju, to je nain na koji se
dobija, odnosno nastaje, svetlost ovim putem. !a razliku od svih drugih
naina i oblika dobijanja svetlosti iz prvobitnih izvora (drvo, ugalj, na"ta,
gas, svea itd.), ona svetlost koja nastaje iz elektriih izvora, ne mora da
se dobija pretvaranjem materije u energiju#, ovom sluaju svetlost mo"e
da nastaje takvim procesom gde se odre&eni mehaniki rad pretvara u
energiju. Pri tome nema ve#ih tetnih posledica, tako da je dobijena
energija znatno istija, a ne mora da to uvek bude svetlost. $z ovoga sledi
da2 ona svetlost koja nastaje iz elektrinih izvora, ne mora da bude
dobijena procesom razgradnje materije. Samim tim i osobine ove
svetlosti umnogome bi trebalo i mora da se razlikuju od osobina
svetlosti koja nastaje od drugih izvora energije, gde tom prilikom
postoji proces pretvaranja materije u energiju!
Svetlost nije nita drugo do jedan od oblika trans(ormisane energije, a
poto je to samo jedan oblik energije, onda nije mogu#e da izme&u svih
ostalih oblika energije mo"e da postoji njihovo jednako upore&enje. !o nije
mogu#e da postoji, iz razloga to energija )ili svetlost, kao jedan oblik
energije*, mo"e da nastaje iz razliitih vidova materije, zbog ega mo"e biti
dobijena razliita koliina energije3 $pak najva"niji razlog za to jeste
da2odreeni oblici energije, ne moraju se dobijati transformisanjem
materije, ve mogu nastati pretvaranjem energije u energiju, odnosno
koritenjem jednog oblika energije, gde materija slui ili se koristi
samo kao posrednik ili potencijal koji moe da vri rad, a na osnovu
kojeg se dobija ili oslobaa drugi oblik energije! $vakav nain
dobijanja energije uglavnom je drugaiji od veine koje ljudi koriste, a
budui da je bez veih tetnih posledica, ovaj nain je potpuno suprotan u
odnosu na mnoge od njih. %z tog razloga to ne postoji pretvaranje materije
u energiju, onda ne postoje ni tetni produkti sagorevanja, ili zraenja kao
to je to sluaj sa atomskom energijom#
Kad se pominje atomska energija, poznato je, kao to se uglavnom i zna,
da je i ovo proces dobijanja energije trans(ormisanjem materije. Smatra se
trenutno, da je atomska energija najve#i mogu#i izvor energije kojim je
ovek ovladao, no ipak... da li je to zaista tako4 $ koliko je to zaista korisno4
, ovom sluaju, kada se radi o nuklearnim ili atomskim centralama, koristi
se drugaiji izvor energije, a to su teki elementi, kao to je
uranijum. Uranijum (U) 5 je aktinoid $$$ / grupe. .e&u elementima koji se
prirodno javljaju na emlji ima najve#i atomski broj a)67*, i slabo je
radioaktivan. Prirodni uranijum se javlja u obliku 7 izotopa
789
, )manje od
:;* i
78<
, )preko 66;*. $zotop
789
, podle"e spontanom razdvajanju jezgra
pod uticajem terminih neutrona. $zotop
78<
, prima neutrone usled ega se
pretvara u
786
Pu )plutonijum*. -etakom izotopu
788
, se tako&e razdvaja
jezgro, dobija se bombardovanjem
787
torijuma neutronima.
Ali u procesu dobijanja atomske energije nastaje i mnogo vie tetnih
posledica, od kojih je jedno opasno zraenje, a drugo su velike koliine
nuklearnog otpada, koje postaje opasno u veoma dugom vremenskom
periodu. Sa pove#avanjem upotrebe ove vrste energije, sve vie se
smanjuju teritorije koje nisu zaga&ene. $z tog razloga upotreba ove vrste
energije ne mo"e imati perspektivu, osim ako ljudi )ne* "ele da smanje
korisne teritorije, a oko sebe sve vie da imaju, mutante koji #e da se
ra&aju pod uticajem tetnog zraenja3
$ako se upotreba atomske energije smatra za najve#i domet koji je ovek
dostigao, ipak je ovaj nain dobijanja energije nedovoljno shva#en, pa sa
time i objanjen, tako da nema ni pravilnu osnovu na kojoj bi se zasnivalo
njeno dalje koritenje, koje bi pre svega bilo bez tetnih posledica. Naime
smatra se da je ekvivalentnost materije i energije potpuno ostvarena kroz
atomske procese koji se odvijaju pod kontrolom oveka. .ada je u sutini
prvi proces dobijanja ove vrste energije, u stvari bio potpuno nekontrolisan
)prva atomska bomba*, pa je ujedno sa time ekvivalencija izme&u materije i
energije bila potpuno nepoznata3
% kada se pogleda na poetke koritenja bilo koje vrste energije, izgleda
logino da je ekvivalntnost materije i energije postojala jo i u ono vreme
kada se jedino koristila vatra. +d koliine materije koja se koristila tom
prilikom, zavisila je i koliina dobijene energije, koja je nekome u to vreme
bila potrebna. 1edino to sam proces dobijanja energije nije bio dobro )ili ni
na koji nain* de(inisan. A po svemu to se trenutno primenjuje u praksi,
gde sa dobijanjem ove vrste energija nastaju odre&ene koliine tetnih
materija i zraenja, izgleda da taj proces jo uvek nije ni priblino poznat,
odnosno ispravno de"inisan.
apravo kada je %jntajn uobliio (ormulu E=m>?> )masa puta brzina
svetlosti na kvadrat* na osnovu koje izgleda kao da, postoji potpuna
ekvivalencija izme&u materije i energije, otada niko nije precizno izraunao
pravu vrednost za dobijanje energije iz neke odre&ene koliine materije4
ato je i prvi proces dobijanja atomske energije zaista bio potpuno
nekontrolosan, iako su prole decenije, od vremena kad je objavljena ova
(ormula, do vremena kada je napravljen prvi aparat )bomba* za
osloba&anje atomske energije. Sve do trenutka aktiviranja, nije se znalo
koliko #e se energije dobiti, zapravo osloboditi, jer ova energija nije bila
koritena namenski za neku svrhu, osim ako )ni*je svrha bilo razaranje
materijanih dobara i unitavanje ljudi4
Nakon toga, na osnovu mnogih proba i ponovljenih eksperimenata, stekao
se uvid u to koliko se energije mo"e dobiti iz odre&ene koliine tekih
elemenata. .e&utim iako je prolo dosta vremena i ura&eno dosta
eksperimenata, sigurno je da jo uvek ne postoji precizno izrauna
vrednost energije koja se svarno dobija i onih produkata koji ostaju nakon
to se dobije odre&ena koliina energije. $z toga sledi da2 u osnovi jo uvek
nije i ne moe biti ostvareno potpuno pretvaranje materije u energiju, koje
ne bi imalo tetnih produkata i posledica, odnosno proces koji ovek
moe u potpunosti da kontrolie# 'ada se podvlai u potpunosti, to znai
da se sva materija preoblikuje u energiju, bez ikakvih ostataka koji bi bili
opasni i koji ne bi uopte postojali. $pak, ako ovek nije ovladao tim
procesima, pitanje je da li ti procesi mogu da postoje i da li se oni
odigravaju van mogunosti ovekove kontrole!
!vi procesi mogli bi da postoje na najveem izvoru energije koji
ovek poznaje, a to je Sunce. " verovatno se isto ili ne#to slino
doga$a i kod svih ostalih zvezda, od kojih su neke mnogo puta vee
od njega. %li se na njima doga$a ne#to sasvim drugo u odnosu na
ustaljeno shvatanje i predstave o tome! Sa time #to mnoge zvezde
imaju daleko veu masu od na#eg Sunca, logino je da one
osloba$aju daleko veu koliinu zraenja, odnosno energije, u okolni
prostor. " uporedo sa time, to bi trebalo da znai da& nain i brzina
prostiranja tog zraenja, mogu biti potpuno drugaiji od onog koje
uop#teno de'inisano! %z toga sledi da brzina prostiranja svakog
zraenja (gde je svetlost samo jedan deo njega), zavisi od izvora iz
kojeg nastaje. " budui da velike zvezde imaju daleko vee
potencijale materije i energije, logino bi bilo da se njihovo zrenje
prostire mnogo veim brzinama i na daleko veem rastojanju! (o je
uzajamno povezano, jer vea brzina savla$uje vei deo prostora! U
osnovi ono #to se na svim zvezdama doga$a, ne mo)e se porediti sa
postojeim izvorima energije na *emlji, tako je izvesno da& ovaj izvor
energije 'unkcioni#e na sasvim drugaijem principu, u odnosu na sve
one napred nabrojane i donekle analizirane.
Smatra se da energija dobijena od Sunca, uglavnom se prenosi putem
svetlosti. Po tome je njegova svetlost bila osnovni izvor energije i pre nego
to je poela upotreba vatre. Svetlost Sunca ne samo da je bila izvor
dnevnog videla, nego je bila i izvor toplote koja je uvek potrebna da bi "ivot
mogao da postoji i opstane. Ali ako je svetlost prenosilac toplote, da li to
uvek mora da znai, kako je izvor iz koga ona nastaje tako&e jedan veliki
agregat toplote( %li moda postoje procesi koji uopte ne moraju da se
zasnivaju na istim ili slinim principima( $ni ne moraju uvek biti isti kao
principi na koje su ljudi navikli da ih kao takve koriste, tokom hiljade godina
usavravanja ure&aja, sa kojima su odre&ene oblike materije mogli da
pretvore u energiju# "ko je vatra izvor toplote, izgledalo bi logino da
njena svetlost prenosi toplotu! "li se de'ini#e da svetlost ne prenosi
toplotu, ve to ine estice koje postoje u vazduhu, pa se putem njih
zagreva okolni prostor. +e$utim izme$u Sunca i svih ostalih planeta
ne postoji vazduh, ali se ipak u ceo prostor prenosi njegova toplotna
energija i to putem svetlosti, ali sigurno i uz druge oblike zraenja!
!oplota vatre sve vie se smanjuje, kako se sve vie udaljavamo od izvora
iz kojeg ona nastaje. Sa primenom istog
principa, izgleda normalno da planete koje
su sve dalje od Sunca primaju sve manje
toplotne energije. % to je upravo ono to se
u praksi i primenjuje za de(inisanje toplote
koju planete primaju. )ostojanje
atmos"ere je tako&e bitno, ali i to
uglavnom zavisi od koliine svetlosti, kao
pre*nosioca energije koja na nju vri
odre&eni uticaj.!ako da se smatra da,
koliina dobijene toplote postoji u
zavisnosti od mesta i rastojanja koje one
imaju u odnosu na Sunce. %li da li je to
zaista odr"ivo, ako postoji toliko velika
razlika u nastajanju toplotne energije vatre i energije Sunca4 ,rocesi u
kojima nastaje njihova energije ni po emu nisu slini, pa kako je
onda mogue da se na isti nain vrednuje primljena toplota u
zavisnosti od rastojanja! !oplota od plamena vatre nastaje
sagorevanjem materije koja uzrokuje razgradnju materije, dok zraenje za
Sunca nastaje procesom koji je suprotan ovome, a to je osloba&anje
energije, odnosno zraenja, koje nastaje procesom sinteze materije
)(uzijom* od jednostavne gra&e atoma, ka zlo"enim )barem se trenutno to
tako de(einie*.
+a bi se odralo uobiajeno shvatanje o tome kako je rastojanje jedan od
uslova za prijem toplote, onda bi trebalo da su procesi nastanka energije
na ,uncu slini onima koji postoje kod plamena vatre#( %li ako nije njemu
slian, onda bi trebalo da je slian dobijanju energije iz atomskih centrala,
zato to se i jedno i drugo, zasnivaju na istoj osnovi, gde se radi o
razgradnje materije, mada se oni nalaze u krajnostima po koliini
oslobo&ene energije. Ako je ,unce velika atomska centrala, onda bi ona
trebala da radi na slinom principu kao i atomske centrale koje ljudi koriste,
gde se od tekih elemenata i uz odre&ene procese trans"ormacije materije
dobija energija( %pak de"inie se da atomski procesi dobijanja energije na
,uncu koriste gasove kao lake elemente, iz ega se vidi da su procesi
potpuno suprotni i da se nijedan nain dobijanja energije koje ovek koristi,
ne moe porediti sa onima na ,uncu# -a osnovu toga moe se postaviti
pitanje. da li je zaista pravilno definisan nain na koji nastaje i biva
osloboena energija Sunca
,poredo sa onim to je navedeno da sa pove#anim rastojanjem planete
dobijaju manje toplote, to bi trebalo da znai, kako bi dalje planete trebalo
da primaju mnogo manje svetlosti u odnosu na bli"e planete34 %li ako je
svetlosti potrebno nekoliko desetina minuta vie da dostigne do daljih
planeta, onda bi bilo logino da sve one donekle primaju istu koliinu
svetlosti, ali i ostalih oblika zraenja3 Na osnovu toga to mo"e da znai
samo da2planete bez obzira na rastojenje od Sunca, trebalo bi da
primaju istu ili slinu koliinu toplotne energije! 'a li se onda na
osnovu svega navedenog mo"e zakljuiti da svetlost vatre i svetlost koja
nastaje na Suncu treba da imaju iste ili sline osobine, odnosno da one
mogu da se shvataju ili upore&uju kao iste ili sline34 @ogino bi bilo da to
nije mogu#e3 Samim tim to proces u kojem nastaje svetlost vatre, nije isti
niti slian procesima koji postoje na Suncu, iz toga sledi da2 ni njihove
osobine se ne mogu upore&ivati na isti ili slian nain#