Medicinski fakultet

Univerzitet u Niu

MEDICINA RADA

Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih
strukovnih studija





Prof. dr Mirjana Prof. dr Jovica
Aranelovi Jovanovi


2009.

MEDICINA RADA
Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, 2009.

Autori
Prof. dr Mirjana Aranelovi
Prof. dr Jovica Jovanovi

Recenzenti
Prof. dr Nurka Prani
Prof. dr Miroslav Spasi
Prof. dr Konstadin Trikovi

Izdava
Medicinski fakultet, Ni

Za izdavaa
Prof. dr Milan Vinji, dekan Medicinskog fakulteta

ISBN 86-80599-52-2

Odlukom Naunonastavnog vea Medicinskog fakulteta u Niu br. 14-74/2-4 od 12. 01. 2007.
godine, prihvaeno je da se rukopis Medicina rada tampa kao udbenik.






..Medicina rada

SADRAJ .........................................................................1

1. FIZIOLOGIJA RADA ........................................................... 3

UVOD U FIZIOLOGIJU RADA............................................................................................................................. 1
RADNA OPTEREENJA....................................................................................................................................... 1
ZAHTEVI RADA.................................................................................................................................................... 3
NAPOR ....................................................................................................................................................................3
BIOENERGETIKA PRI RADU ............................................................................................................................. 4
TERMOREGULACIJA... 4
KVS U USLOVIMA FIZIKOG NAPORA........................................................................................................5
STRES ......................................................................................................................................................................6
PROFESIONALNI STRES ......................................................................................................................................8
BIOLOKI RITMOVI..9
TEINA RADA 11
ZAMOR. 12
PREMOR .. 14

2. ZATITA NA RADU........................................................... 15

SIGURNOST NA RADU I OUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA......................................15
KONTINUIRANO POBOLJANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREENJE ZDRAVLJA.................... 15
TEHNIKE MERE ZATITE.............................................................................. 16
ORGANIZACIONE MERE ZATITE .................................................................................................................17
HIGIJENSKE MERE ZATITE ...........................................................................................................................17
MEDICINSKE MERE ZATITE .18
SOCIJALNA ZATITA RADNIKA.................................................................................................................19
ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE........................................................................................... 20


3. HIGIJENA RADA .........................................................22

UVOD U HIGIJENU RADA .............................22
AGENSI FIZIKE PRIRODE............................................................................................................................... 22
AGENSI BIOLOKE PRIRODE ................................................................................. 23
AGENSI HEMIJSKE PRIRODE ..........................................................................................................................23
INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE .................................................................................................23
AMBIJETALNI MONITORING ......24
DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE...................................................................................................25
OCENJIVANJE RADNOG MESTA.................................................................................................................... 26
SANITARNOHIGIJENSKO UREENJE RADNE SREDINE............................................................................27
ISHRANA I RAD ......29
VODA I ELEKTROLITI .. 31
KOLEKTIVNA ISHRANA .. 32

4.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.................................. 3 3

UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU..................................33
PROFESIONALNA BOLEST............................................................................................................................... 33
POVREDA NA RADU ...........................................................................33
BOLESTI U VEZI SA RADOM............................................................................................................................34
ZAKONSKA PRAVA U SLUAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI..........................34
PRAVILNIK O UTVRIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI .............36
LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI.............................................................................................................37


..Medicina rada
5. AGENSI FIZIKE PRIRODE..................................................41
UVOD ............................................................... 41
TEMPERATURA VAZDUHA............................................................................................................................. 41
BIOLOKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE........................................................................................... 43
BIOLOKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE...............................................................................................45
VLANOST VAZDUHA.......................................................................................................................................46
BIOLOKO DEJSTVO POVEANE VLANOSTI....47
BIOLOKO DEJSTVO SNIENE VLANOSTI.............................................................................................47
KRETANJE VAZDUHA....................................................................................................................................... 47
BIOLOKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA................................................................................................48
TOPLOTNO ZRAENJE ..........48
OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA ......... 48
BAROMETARSKI PRITISAK ........ 49
RAD POD POVIENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM .............................................50
BIOLOKO DEJSTVO POVIENOG BAROMETARSKOG PRITISKA.......................................................... 50
BIOLOKO DEJSTVO SNIAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA....................................................... 51
KESONSKA BOLEST...........................................................................................................................................51
BOLEST AVIJATIARA......................................................................................................................................52
SINDROM HIPOKSIJE..................................53
VISINSKA BOLEST..........................................................................................................................................53
OSVETLJENOST.................................................................................................................................................. 55
BIOLOKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI..........................................................................................................56
ZVUK - BUKA ..........................57
VRSTE ZVUNIH POJAVA . 57
PRAG SLUHA I BOLA ........ 57
TIPOVI BUKE................................................... 58
BIOLOKO DEJSTVO BUKE............................................................................................................................. 58
PROFESIONALNA GLUVOA I NAGLUVOST.............................................................................................. 59
EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI BUKE..................................................................................................60
ULTRAZVUK........................................................................................................................................................63
BIOLOKO DEJSTVO ULTRAZVUKA......64
INFRAZVUK......................................................................................................................................................65
VIBRACIJE........................................................................................................................................................... 65
BIOLOKO DEJSTVO VIBRACIJA................................................................................................................... 66
VIBRACIONA BOLEST. .........67
NEJONIZUJUE ZRAENJE ......................71
ULTRAVIOLETNO ZRAENJE......... 71
BIOLOKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAENJA.............................................................................. 72
INFRACRVENO ZRAENJE.............................................................................................................................. 73
BIOLOKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAENJA ...................................................................................74
RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAENJE............................................................................................................75
BIOLOKO DEJSTVO RF ZRAENJA...............................................................................................................75
ELEKTRINA I MAGNETNA POLJA .................................. 77
BIOLOKO DEJSTVO E I M POLjA................................................................................................................. 77
LASERSKO ZRAENJE ..................................................................................................................................... 78
BIOLOKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAENJA............................................................................................79
JONIZUJUE ZRAENJE....................................................................................................................................81
BIOLOKO DEJSTVO JONIZUJUEG ZRAENJA.........82
AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)..............................................................................................83
HRONINI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)............................................................................................. 84
AKUTNI RADIODERMATITIS...........................................................................................................................85
HRONINI RADIODERMATITIS ..........86
RADIACIONA KATARAKTA ....................... 86
OTEENJA IZAZVANA JONIZUJUIM ZRAENJEM ....87
INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) ...............................................88
VANIJI RADIONUKLIDI.................................................................................................................................. 89
ZATITA OD JONIZUJUEG ZRAENJA....................................................................................................... 91
VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUIM ZRAENJEM.............93
..Medicina rada
6. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE .................................................. 94
TOKSIKOKINETIKA....................................94
APSORPCIJA.....................................................................................................................................................94
DISTRIBUCIJA..................................................................................................................................................... 95
BIOTRANSFORMACIJA......................................................................................................................................96
ELIMINACIJA........................................96
INTERAKCIJA ............................................. 97
PROCENA RIZIKA...... ....... .97
BIOLOKI MONITORING ............................................. 97
TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA.....................................................................................................100
TROVANJE OLOVOM....................................................................................................................................... 100
TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA ....................................................................................................103
TROVANJE IVOM............................................................................................................................................103
TROVANJE KADMIJUMOM.........106
TROVANJE MANGANOM ............................................................................................................................108
TROVANJE ARSENOM .....................................................................................................................................110
TROVANJE. FOSFOROM ..................................................................................................................................112
TROVANJE BERILIJUMOM .........113
TROVANJE SELENOM ..........................115
TROVANJE HROMOM...... 116
TROVANJE NIKLOM ........................................................................................................................................ 118
LIVAKA GROZNICA........................................................................................................................................119
TROVANJA GASOVIMA .................................................................................................................................. 120
TROVANJA NADRALJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA....................................................................................120
TROVANJE HLOROM ....................................................................................................................................... 120
TROVANJA NADRALJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA..............................................................................122
TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA ................................122
TROVANJE FOZGENOM ................................................................................................................................. .123
TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGULJIVCIMA..........................................................................................124
TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM ................................................................................................................. 124
TROVANJA HEMIJSKIM ZAGULJIVCIMA.................................................................................................. 125
TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM ........................................................................................................... 125
TROVANJE CIJANIDIMA ............................................. 126
TROVANJE SUMPOR VODONIKOM............................................................................................................... 128
TROVANJE ORGANSKIM RASTVARAIMA ............................................................................................... 129
TROVANJA ALIFATINIM UGLJOVODONICIMA........................................................................................130
ALKANI (PARAFINI). .....................130
ALKENI (OLEFINI)..........................................................................................................................................131
ALKINI (ACETILENI) .........................................................................................................................................131
NAFTA ..................................................................................................................................................................131
BENZIN ................132
ULJA .............................133
ASFALT ........................ ..... 133
TROVANJA AROMATINIM (CIKLINIM) UGLJOVODONICIMA ......................................................... 134
BENZEN...........................................................................................................................................................134
HOMOLOZI BENZENA .....................................................................................................................................135
TROVANJE. FENOLOM ....................................................................................................................................136
TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA.......137
HALOGENI DERIVATI ALIFATINIH UGLJOVODONIKA ..............137
TROVANJE VINILHLORIDOM ................ 139
TROVANJE AROMATINIM HALOGENIM UGLJOVODONICIMA...........................................................139
TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA .......140
TROVANJA ALKOHOLIMA, ETRIMA, ESTRIMA, ALDEHIDIMA I KETONIMA ................................143
TROVANJE ETIL ALKOHOLOM .....................................................................................................................143
TROVANJE. METIL ALKOHOLOM................................................................................................................ 144
ETRI ................................................... .144
ESTRI........................................................145
ALDEHIDI .............................. 145
KETONI ......................................................................................................................................... 146
..Medicina rada
TROVANJE UGLJEN DISULFIDOM .............................................................................................................146
TROVANJE PESTICIDIMA ......................................................147
TROVANJE PLASTINIM MASAMA ........................................................................................................... 151
ZATITA OD HEMIJSKIH AGENASA....153

7. PROFESIONALNA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA.........157

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA ..........................................157
OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH UPLJINA......................... .....157
INFEKTIVNI RINITIS .................... 157
IRITATIVNI RINITIS..........................................................................................................................................158
ALERGIJSKI RINITIS ................................................................................158
VAZOMOTORNI RINITIS .............................................................................................................................159
POLIPOZA NOSA ...............................................................................................................................................159
ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA..................................................................................... 159
RHINOLITHIASIS.................................. 159
AKUTNI SINUSITIS............................................................................... 160
HRONINI SINUSITIS.................. 160
AEROSINUSITIS ....................................................................................................................................... 160
OLFAKTIVNI POREMEAJI.............................................................................................................................160
POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ................................................... .161
POVREDE JONIZUJUIM ZRAENJEM........................................................................................................ 161
ALERGIJSKI FARINGITIS ....................161
IRITATIVNI FARINGITIS..................................................................................................................................161
OBOLJENJA LARINKSA....................................................................................................................................161
MEHANIKE POVREDE................................................................................................................................... 161
HEMIJSKE POVREDE ....................................................................................................................................... 161
FIZIKE POVREDE............................................................................................................................................ 162
FUKCIJSKE POVREDE...................................................................................................................................... 162
ALERGIJSKI LARINGITIS................................................ 162
INFEKTIVNI LARINGITIS................................................................................................................................ 162
TUMORI LARINSA ........................................................................................................................................... 163
ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA.........................................................................163
PNEUMOKONIOZE. ..........................164
RADIOLOKA SLIKA PNEUMOKONIOZA................................................................................................165
SILIKOZA............................................................................................................................................................166
SILIKOANTRAKOZA ........................................................................................................................................169
SILIKOTUBERKULOZA ...............................................170
REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA ........................................171
AZBESTOZA .................................. 171
TALKOZA........................................................................................................................................................... 173
KAOLINOZA.......................................................................................................................................................174
PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA............................................................................................175
SIDEROZA...........................................................................................................................................................175
ALUMINOZA.......................................................................................................................................................176
BARITOZA.......................................................................................................................................................... 177
STANOZA .......................................................................................................................................................... 177
PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM.......................................................................................... 177
PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA...................................................................... 177
PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VETAKIM VLAKNIMA........................................... 177
KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE............... .178
BERILIOZA ........................................................................................................................................................ 178
HRONINA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUA............................................................................................179
KRITERIJUMI ZA PROGLAENJE HOB ZA PROFESONALNO OBOLJENJE............................................181
ASTMA ............................................................................................................................................................... 181
PROFESIONALNA ASTMA.............................................................................................................................. 184
ALERGIJSKI BRONHIOLO-ALVEOLITIS...................................................................................................... 186
NAJEI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA....... 188
BISINOZA BLUA............................................................................................................................................. 189
..Medicina rada
8. AGENSI BIOLOKE PRIRODE ............................................ 191

PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOKIM AGENSIMA...................................................... 191
ZOONOZE.............................................................................................................................................................191
ANTRAKS.............................................................................................................................................................191
BRUCELOZA........................................................................................................................................................192
ERIZIPELOID...................................................................................................................................................... .193
TULAREMIJA.......................................................................194
LEPTOSPIROZA...............................................................................................................................................194
LISTERIOZA.........................................................................................................................................................195
MALLEUS.............................................................................................................................................................196
PSITAKOZA .................................................196
Q-GROZNICA ...............................................197
KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA ..............197
IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI ..............................................................................198
TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA.................................................................................................. 198
KRPELjSKI ENCEFALITIS..................................................................................................................................198
UTA GROZNICA................................................................................................................................................198
DENGA..................................................................................................................................................................199
PAPATAI GROZNICA...............................199
TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA...........................................................................................199
KOLERA.................................................................................................................................................................199
KUGA......................................................................................................................................................................199
GUBA .............................................200
TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA ...........200
MALARIJA ............................ ...200
AMEBIJAZA.......................................................201
TRIPANOZOMIJAZA............................................................................................................................................201
LAJMANIJAZA .................................................................................................................................................. 201
TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA............................................................................................. 202
ISTOZOMIJAZA .....................................................................................................................................202
FILARIJAZA.......................................................................................................................................................... 202
ANKILOSTOMIJAZA I STRONGILOIDOZA ..... ...203
KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG
OBOLJENJA.......................................................................................................................................................203
INFEKTIVNE BOLESTI........................................................................................................................................203
ABROVIRUSNE INFEKCIJE............................................................................................................................... 203
VIRUSNE HEMORAGINE GROZNICE ...............203
KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIKA GROZNICA ............203
HEMORAGINA GROZNICA SA BUBRENIM SINDROMOM ............204
BOTULIZAM..............................................................................204
AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS........................................................................................................................... 205
KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA...207
BESNILO.................................................................................................................................................................208
SINDROM STEENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS)......................................................................................209
KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA.......... ........................ 209
TETANUS .................................................................................. 209
BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPINIM MIKOBAKTERIJAMA......................... 210
TUBERKULOZA PLUA..................................................................................................................................... 211
KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA..................212
ZATITA OD BIOLOKIH AGENASA...............................................................................................................212

9. PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA ............................... 213
PODELA KANCEROGENA............................................................................................................................ 213
PROFESIONALNI KANCEROGENI....................................................................................................................213
KANCEROGENI IZ IVOTNE SREDINE............................................................................................................213
KANCEROGENEZA......................................................................................................................................................214
NAJEI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI............................................................................... 214
NAJEI FIZIKI PROFEIONALNI KANCEROGENI .......................................................214
..Medicina rada

NAJEI BIOLOKI PROFEIONALNI KANCEROGENI...............................................................................215
NAJEI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI.......................................................................................... 215
PREVENTIVNE MERE..........................................................................................................................................217
KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI.......... 217

8. PROFESIONALNA OTEENJA KOE .................................. 218

ETIOLOGIJA........................................................................................................................................................... 218
OTEENJA KOE IZAZVANA FIZIKIM FAKTORIMA................................................................................218
OTEENJA KOE IZAZVANA BIOLOKIM FAKTORIMA........................................................................... 218
OTEENJA KOE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA........................................................................... 220
PROFESIONALNE STIGME ...... ...........................220
KONTAKTNI DERMATITIS.................................................................................... ............................................ .221
IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS..............................................................................................................221
ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD)............................................................................................. 222
NAJEI UZROCI PROFESIONALNOG AKD .....................................................223
KONTAKTNA URTIKARIJA .....................................224
DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA .............................. 224
KRITERIJUMI ZA PROGLAENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA...............................225
PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA..............................................................................................226
SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OTEENJA KOE..... 226

10. PROFESIONALNI TRAUMATIZAM......................................... 227

DEFINICIJA POVREDA NA RADU..................................................................................................................... 227
UZROCI POVREDA NA RADU.............................................................................................................................227
LJUDSKI FAKTOR (TEORIJE O NASTANKU POVREDA NA RADU I SN)................................................... 227
FAKTORI IZ RADNE I IVOTNE SREDINE....................................................................................................... 230
KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU .............. ...........................230
PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA.................................... ...............................................231
PROPISI U OBLASTI ZATITE NA RADU.............................................. ...........................................................232
TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAAJU............................................................................................ 232
UZROCI SAOBRAAJNIH NESREA (SN).....................................................................233
STAROST VOZAA .......................................................233
VOZAKO ISKUSTVO ................................................................................. 234
POL VOZAA..............................................................................................................................234
PSIHOLOKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAA.................................................................................234
SPOSOBNOSTI VOZAA.......................................................................... 234
OSTALE KARAKTERISTIKE LINOSTI.............................................................................................................236
UTICAJ ALKOHOLA..............................................................................................................................................236
UTICAJ LEKOVA................................................................................................................................................... 237
UTICAJ PUENJA CIGARETA ............................ 238
UTICAJ BOLESTI....................................................................................................................................................239
UTICAJ ISHRANE VOZAA.................................................................................................................................242
PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAAJU....................................................................243
UKLJUIVANJE ZDRAVSTVENE SLUBE U BEZBEDNOST U SAOBRAAJU.........................................244

11. BOLESTI U VEZI SA RADOM ............................................... 245

PODELA...................................................................................................................................................................245
FAKTORI RIZIKA.................................................................................................................................................. 245
FAKTORI RADA.....................................................................................................................................................245
OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA........................................................................................................ 245
OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA........................................................................................... 246
BIHEVIORALNI POREMEAJI I MENTALNE BOLESTI . ...........................246
OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA..................................................... ..............................................247
BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA.................................................................................247
..Medicina rada

12. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI.................................... 248

KADA SE VRI ORS...............................................................................................................................................248
OSNOVI PRINCIPI ORS......................................................................................................................................... 248
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE.............................249
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODINIH PREGLEDA.................................. 249
OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI...........................................................................................250
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU ....................250
ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI.................................................................................................................251
ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI..................................................................................252
ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE .................................................253
ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a .......................................................... 254
ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI....................................................................................................................255
ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI....................................................................................................256
ORS OBOLELIH OD NEUROLOKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA ................................... 257
ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA.........................................................................257
ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA.................................................................................................258
ORS OBOLELIH OD BOLESTI ULA SLUHA I RAVNOTEE........................................................................ 258

13. ETIKA U MEDICINI RADA................................................... 260

PREGLED ETIKIH PRINCIPA, POSTUPAKA I SMERNICA...........................................................................260
PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA.......................................................................................................260
PRAKSA MEDICINE RADA I ZATITE NA RADU............................................................................................261
RAD ZA PRIVATNE RADNE ORGANIZACIJE...................................................................................................261
ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREA LICA.......................262
ZDRAVSTVENO PROSVEIVANJE NA RADU (RADNOM MESTU).............................................................263
PROPIS ETIKOG PONAANJA AMERIKOG UDRUENJA ZA MEDICINU RADA................................263
ETIKI PROPISI AMERIKE ASOCIJACIJE SESTARA MEDICINE RADA...................................................264
INTERNACIONALNE ETIKE NORME ZA PROFESIONALCE MEDICINE RADA......................................264

14. PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU........................... 266

ZATO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU.............................................................................266
KAKO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU... ..........................................................................267
KRITERIJUMI KVALITETA PROMOCIJE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU..............................................267

15. MENADMENT U MEDICINI RADA......................................... 270

DEFINICIJA MENADMENTA.............................................................................................................................270
MENADER.............................................................................................................................................................270
ULOGE I ZADACI MENADERA.........................................................................................................................271
POTREBNE OSOBINE MENADERA..................................................................................................................271
POTREBNE SPOSOBNOST MENADERA ......................................................................................... ...............272
POTREBNA ZNANJA MENADERA...................................................................................................................273

15. LITERATURA.................................................................. 274










UVOD U FIZIOLOGIJU RADA


Fiziologija rada prouava uticaj rada na
fizioloke procese u oveku. Ona istrauje posledice
koje u ovekovom organizmu nastaju pod uticajem
rada u razliitim uslovima.
Njen cilj je da utvrdi kako da se radi i bude
zdrav, odnosno kako da rad ne bude razlog za bolest.
Fiziologija rada je u poetku istraivala samo
uticaj fizikog rada na organizam, da bi kasnije poela
da prouava i :
Materije koje postoje u radnoj sredini ili sa kojima
se manipulie;
Radno vreme i reim rada i odmora;
Dizajn i konstrukciju pribora za rad, radnog mesta i
radnog prostora;
Odnose u radnoj grupi ili po hijerarhiji;
Odgovornost i strepnju za uspeh u proizvodnji i
karijeri;
Otuenost od sopstvenog rada;
Kompjuterizaciju I teledirigovano upravljanje
tehnolokim sistemima.
Fiziologija rada prouava i kvalitet rada i
fizioloke mogunosti oveka da savlada njegove
najrazliitije oblike i njihove uzajamne odnose.
Rad se obavlja u interakciji tri uzajamno
povezana inioca:
Sam rad koji svojim sadrajem, reimom i
organizacijom predstavlja optereenje oveku.
Radna sredina koja moe da bude stecite raznih
oteavajuih, rizinih ili ak tetnih inioca.
ovek koji obavlja rad koji mora da uloi
odreeni napor kako bi savladao optereenja iz rada
i tetnosti iz radne sredine. Pri tom on koristi svoje
sposobnosti, znanja i vetine.
Kada su zahtevi rada takvi da ovek uloenim
naporom moe da ih savlada, funkcionalna
sposobnost njegovog organizma i njegovo
zdravstveno stanje nisu ugroeni i postoji ergonomska
ravnotea.
U toj smislu fiziologija rada se bavi:
Definisanjem radnog optereenja;
Definisanjem zahteva rada;
Prouavanjem fiziolokih sposobnosti oveka i
veliine fiziolokog napora koji on moe da uloi
da bi odgovorio na zahteve rada.
Fiziologija rada se dakle bavi prouavanjem i
rada i oveka koji radi.


PRIMENJENA FIZIOLOGIJA PROCESA RADA


Da bi se sa sigurnou moglo govoriti o uticaju
rada na oveka, mora se precizno, u svakom
konkretnom sluaju odrediti o kojoj vrsti rada je re.
Potencijalni uticaji na organizam radnika moraju da
budu tano definisani i po vrsti i po intenzitetu i po
trajanju.
Pri uvidu u rad mora da se definie sadraj i
nain rada, sredstva i matrerijal sa kojim se radi, ritam
i reim rada i odmora, radna sredina i dr. Ovakvo
upoznavanje rada daje podatke o vrsti posla i upuuje
na mogua optereenja, zahteve i tetnosti.
Primenjena fiziologija bavi se prouavanjem
optereenja i zahteva, a tetnosti prouava higijena
rada.

RADNA OPTEREENJA

Obavljanje svakog rada je svojevrsno
optereenje za organizam, a od rada zavisi vrsta,
intenzitet i trajanje tog optereenja. Fizioloki
optereenja treba da budu tolika da organizam moe
na njih da odgovori fiziolokim funkcijama, tj. da se
pri radu odri homeostaza.
Optereenje koje ne moe da se savlada dovodi
do poremeaja homeostaze i predstavlja
preoptereenje te dovodi do zamora. U sluaju daljeg
poveanja intenziteta preoptereenja, dolazi do
patolokog reagovanja organizma odnosno premora.
Po vrsti optereenja mogu da budu fizika,
psihika i senzorna.

FIZIKI FAKTORI RADNOG
OPTEREENJA

Fiziki rad (rad skeletnih miia) je glavni uzrok
fizikog optereenja radom.
Pod fizikim radom se podrazumeva rad koji
ovek obavlja pri savlaivanju tereta i otpora.
Razlikujemo dinamiki i statiki fiziki rad.
I - Dinamiki rad
Dinamiki rad je rad u toku kojeg dolazi do promene
poloaja kostiju za koju je mii pripojen i koji se sa
mehanikog aspekta karakterie promenom poloaja
tela u prostoru.
Dinamiki rad je izotonika kontrakcija, pri kojoj se
duina miia menja a tonus ne.
Kod dinamikog rada rea je pojava zamora jer stalna
kontrakcija i dekontrakcija miia deluje kao pumpa
koja ubrzava cirkulaciju krvi (omoguava dotok
hranljivih materija i eliminaciju raspadnioh
produkata).
Na poetku dinamikog rada, zbog energetskih
potreba, potronja kiseonika se naglo poveava, kao i
srani rad i posle nekoliko minuta dostie nivo na
kome se stabilno odrava dok traje rad (steady state).
Poetni strmi uspon krive potronje kiseonika i srane
Fiziologija rada

2
frekvencije uslovljen je nedovoljnim snabdevanjem
radnih miia kiseonikom (krvlju). U tom trenutku
nastaje kiseoniki dug.
Uspostavljanje stabilnog stanja oznaava, da je
sinergija plune ventilacije i cirkulcije dovela do
izjednaavanja zahteva radnih miia za kiseonikom i
do snabdevanja njime. Po prestanku rada, kriva
potronje kiseonika i srane frekvence postepeno se
sputa na vrednost u mirovanju. Za to vreme se vraa
kiseoniki dug.

II - Statiki rad
Statiki rad je rad miia u kome nema premetanja u
prostoru, pa se zove i statiki napor jer je spoljni
mehaniki uinak jednak nuli. U toku statikog rada
troi se energija za zatezanje odreenih miinih
grupa, koje su neophodne da bi organizam odrao
odreeni poloaj u prostoru (dugo stajanje, dizanje
alata, pridravanje tereta ...).
Statiki rad predstavlja izometrijsku kontrakciju u
toku koje dolazi do poveanja tonusa miia.
Karakterie ga: manja energijska potronja u odnosu
na dinamiki rad ali bre dovodi do zamora i premora,
zbog toga to u toku statikog rada dolazi do
poveanja tonusa miia koji vre kompresiju na
krvne sudove, oteana cirkulacija, smanjuje dotok
hranljivih materija (kiseonik, glukoza) i smanjuje
odvod raspadnih produkata metabolizma (mlena
kiselina) pa se bre javlja zamor.
Za vreme statikog rada, zbog izometrijske
kontrakcije miia, potronja kiseonika je znatno
manja od zahteva za kiseonikom, pri emu se stvara
veliki kiseoniki dug. Po prestanku rada, potronja
kiseonika i dalje raste, zatim se vrlo sporo vra na
vrednost u mirovanju. Srana frekvenca nije linearna
sa potronjom kiseonika kao u sluaju dinamikog
rada.
Poveana potronja kiseonika po prestanku statikog
rada zove se Linhardov fenomen.
U toku statikog rada zbog izometrijske kontrakcije
oteana je cirkulacija krvi to znai oteano je
snabdevanje aktivnih miia kiseonikom kao i
eliminacija mlene kiseline i ugljendioksida iz
aktivnih miia pa se statiki rad obavlja u
anaerobnim uslovima to dovodi do stvaranja velikog
kiseonikog deficita pa je po prestanku rada za
vraanje kiseonikog duga potreban vei utroak
kiseonika.

PSIHOLOKI FAKTORI RADNOG
OPTEREENJA

Pri proceni psiholokog radnog optereenja
uzimaju se u obzir tri grupe faktora:

I - Nepovoljni uslovi radne sredine
U ove faktore spadaju:
buka,
vibracije,
temperatura,
vlaga,
osvetljenost i dr.
Pomenuti faktori deluju negativno na efikasnost
i oseaj udobnosti na poslu, mada u odreenim
okolnostima njihov uticaj subjektivno moe biti
doivljen i drugaije. Npr. kod monotonih poslova
buka umerenog intenziteta aktivira organizam i
pozitivno deluje na uinak.
Ukoliko vie faktora deluje istovremeno krajnji
uticaj moe biti razliit.
Akumulacija - Ukupno tetno dejstvo jednako je
zbiru pojedinanih tetnih dejstava.
Kompenzacija - Meusobno ponitavanje vie
faktora tako da je krajnji efekat manje nepovoljan
nego kad bi delovao samo jedan faktor.
Multipliciranje - Ukupno tetno dejstvo je vee
od zbira pojednanih tetnih dejstava, to za rezultat
moe da ima veoma tetne posledice.

II - Zahtevi posla i njegove organizaciono-
tehnike karakteristike
Ovde se moe govoriti o direktnom delovanju
psiholokih faktora vezanih za karakteristike posla
koji dovode do psihosenzornog i psihomotornog
optereenja, intelektualnog i emocionalnog
optereenja.
Re je o opasnim, rizinim, sloenim, stresnim i
odgovornim poslovima koji zahtevaju odgovarajue
sposobnosti, znanje i vetine radnika tj. visok stepen
angaovanja psihofizikih kapaciteta radnika.
Psiholoki fatori koji deluju na ovakvim
poslovima dovode do psihofiziolokog naprezanja ija
veliina zavisi pre svega od karakteristika posla (uslova
i zahteva), ali i od karakteristika linosti.
Ukoliko ovi faktori deluju due dolazi do
psihofizioloke prenapregnutosti (stanje izmeu
normalnog fiziolokog i patolokog, sa tendencijom
da pree u patoloku formu tj. bolest).
Individualne karakteristike pojedinca tj. osobine
linosti radnika koje su definisane
naslednokonstitucionim osobinama, uz rizike koji
potiu iz radne sredine mogu da pogoduju nastanku
prenaprezanja i njegovih negativnih posledica po
zdravlje radnika.
Od posebnog znaaja je:
emocionalna stabilnost,
otpornost na stres i frustracije,
anksioznost,
neurotine crte linosti,
depresivno reagovanje,
samopouzdanost dr.
Loa usklaenost individualnih osobina i
sposobnosti sa zahtevima posla moe dovesti do:
stresa,
psihikog umora,
neprilagoenog ponaanja (alkoholizam,
nedisciplina i dr.),
psihikih poremeaja (depresija, anksioznost) i
psihosomatskih oboljenja (hipertenzija, astma,
endokrini poremeaji i dr.).
Fiziologija rada

3
Sa druge strane dobra psihosocijalna adaptacija
ima pozitivne efekte na zadovoljstvo radnika radom i
ivotim i na ukupno stanje njegovog zdravlja.

III - Socijalne promene i problemi u
svakodnevnom ivotu
porodini problemi;
razvod braka;
smrt u porodici;
porodine obaveze;
stambeni problemi;
problemi na poslu;
sukobi u kolektivu;
tekoe u meuljudskoj komunikaciji i
loa privredna i ekonomska situacija u zemlji.

Procena psiholokog optereenja

Univerzalne norme ne postoje pa se procena
psiholokog optereenja zasniva se na praktinom
iskustvu i istraivanjima psihologa i lekara medicine
rada. Na praktinom nivou mogua su tri pristupa:
profesiografski zasniva se na opisu i normiranju
karakteristika posla;
individualno psiholoki zasniva se na utvrivanju
profila linosti, stanja zdravlja i ponaanja radnika;
epidemioloki zasniva se na praenju
zdravstvenih posledica do kojih dovodi
psihofizioloko radno optereenje na odreenim
poslovima.

SENZORNI FAKTORI RADNOG
OPTEREENJA

U procesu rada ovek je izloen razliitim
stimulusima (draima) koji mogu biti:
direktni stimulsi (od maina, alata i ljudi) ili
indirektni stimulusi (video i audio zapisi, telefon,
radio i televizija).
Svi ovi stimulusi su razliiti oblici energije
(svetlosna, zvuna, hemijska, toplotna, kinetika
elektrina i dr. energije) koji deluju na oveka preko
receptora (ula) i koji se u organizmu prepoznaju i
prerauju i na kraju aktiviraju odgovarajue efektorne
organe.
Da bi ovek mogao da reaguje na neki stimulus,
taj stimulus mora da bude:
prepoznatljiv na osnovu poreenja sa onim to je
oveku poznato iz iskustva,
dovoljno jak da bi mogao da bude registrovan od
strane odgovarajueg ula,
diskriminativan razlika izmeu dva susedna
stimulusa mora da bude dovoljno velika da bi se oni
prepoznali kao razliiti stimulusi.
Stimulusi koji potiu od rada su optereenja
koja pogaaju senzorne organe. Senzorna optereenja
uslovljavaju odgovore koji su poreani na raznim
nivoima nervnog sistema. Nivo fiziolokog odgovora
zavisi od iskustva osobe (uestalost pojave sa istim
senzornim optereenjem sniava mesto obrade inpulsa
u nervnom sistemu od gnostikog ka refleksnom).

ZAHTEVI RADA

Zahtevi rada definiu ta optereenja i tetnosti
zahtevaju od organizma radnika. Razlikujemo:

Zahteve za pojedinim funkcijama organizma.
Pored opteg zdravstvenog stanja rad zahteva i neke
posebno ouvane funkcije organa i sitema ili pak neke
posebno ouvane ili izraene morfoloke
karakteristike oveka.
Npr. rad sa mikroskopom zahteva odreene
vidne funkcije.
Zahteve za odreenim starosnim granicama
izvrioca. Zavisno od starosti neke funkcije se
uspostavljaju, neke menjaju, neke nestaju ili se
smanjuju, tako da jedan te isti rad nee postavljati iste
zahteve sasvim mladim, sredovenim ili starijim
radnicima.
Npr. rad u nonoj smeni zahteva da radnik ne
bude stariji od 55 godina.
Zahteve za odreenim polom izvrioca. Nisu
tako esti, a zasnivaju se na specifinim razlikama u
fiziologiji enskog i mukog organizma.
Razliite zahteve enama i mukarcima
postavlja noni rad, rad sa fizikim optereenjem i rad
u pojedinim tehnologijama.

PRIMENJENA FIZIOLOGIJA OVEKA

Primenjena fiziologija oveka bavi se fiziolokim
funkcijama oveka koji radi. Ona je uslovljena
optereenjim i tetnostima, tj. zahtevima rada.

NAPOR

Da bi ovek savladao optereenje koje namee
odreeni rad on mora da uloi odreeni napor.
Analizom rada moe se odrediti koje e funkcije
organizma biti izloene uticajima tog rada. Zato uvek
treba analizirati pojedinano radno mesto, a ne
zanimanje.
to je optereenje vee i napor je vei, mada svi
ljudi ne ulau isti napor da bi savladali isto
optereenje.
Pri utvrivanju napora mora da se odredi:
granica fiziolokog napora u miru,
nivo fiziolokog reagovanja pri uticaju rada
(bazalni nivo, fizioloki nivo i rezervni nivo),
granica izmeu fiziolokog i patolokog
reagovanja.
Fiziologija rada

4
Nalaz bi trebao da sadri:
stanje organa i sistema koji je izoloen zahtevima
rada,
stanje relevantnih funkcija izoloenih organa,
vrednost relevantnih parametara tih funkcija.

BIOENERGETIKA PRI RADU

Vrste rada
U ivim organizmima odvijaju se tri vrste rada:
hemiski rad - podrazumeva fotosintezu,
transportni rad - prolazak supstance kroz elijsku
membranu u smeru manje koncentracije,
mehaniki rad - pretvaranje hemiske energije u
mehaniku npr. aktivnost skeletnih miia (fiziki
rad), odnosno aktivnost kortikalnih centara CNS-a
(psihiki rad), predstavlja pretvaranje hemijske
energije u mehaniki rad, pri emu se stvara i
toplotna energija.

Radni kapacitet
Radni metabolizam je energetska potronja
organizma koji radi i zavisi od optereenja kome je
radnik izloen. Poto oslobaanje energije uglavnom
zavisi od aerobnih procesa, merilo za osloboenu
energiju je potronja kiseonika. Da bi potronja
kiseonika mogla da se uporeuje meu razliitim
osobama uveden je pojam metabolike jedinice
(MET), to je jedinica utroka energije u mirovanju
i odgovara potronji kiseonika od 245 ml/min za
osobu telesne mase od 70 kg. Zdrav mukarac ima
radni kapacitet od 12-15 MET-a.

Energetski izvori
Intenzitet napora sa kojim se obavlja neki rad
utie na vrstu energetskih izvora koji se koriste.
Energetski izvori u organizmu su:
energetski fosfati (ATP i CP),
ugljeni hidrati,
masti i
donekle belanevine.
Za poetak rada i za kratkotrajan rad velikog
intenziteta energija se uglavnom dobija anaerobnim
procesima pri kojima se kao izvor energije koriste
uglavnom energetski fosfati i glikoza.
Energetski fosfati (ATP i CP) - mobiliu se
trenutno, dostiu svoj maksimum posle nekoliko
sekundi i veoma brzo se iscrpljuju.
Ovaj izvor energije ini fosfagensku (alaktatnu)
komponentu anaerobnog radnog kapaciteta.
Glikoza - razgradnja glikoze u anaerobnim
uslovima (glikolitika fosforilacija ili anaerobna
glikoliza) predstavlja energetski izvor koji se sporije
mobilie, traje due i ne slui samo za vrenje
mehanikog rada, ve i za energetsku obnovu ATP-a i
CP-a.
Ovaj izvor energije ini glikolitiku (laktatnu)
komponentu anaerobnog radnog kapaciteta.
Oksidativna fosforilacija - posle 2-4 min.
snabdevanje O
2
najee postaje zadovoljavajue i
organizam aktivira mnogo efikasniji i dugotrajniji
oksidativni proces stvaranja energije - Oksidativnu
fosforilaciju.
Meutim, kada potrebe aktivnih skeletnih miia
prevaziu mogunost dopremanja kiseonika ponovo
se aktivira anaerobni laktatni (glikolitiki) mehanizam
za oslobaanje dodatne energije.

TERMOREGULACIJA

Termoregulacija je fizioloki proces kojim se
odrava telesna temperatura homeotermnih
organizama u uskim granicama, to je preduslov za
odvijanje biolokih procesa.
Fizioloka telesna temperatura kod oveka kree
se od 36,1 do 37,2C merena ispod pazuha.
Temperatura koe moe da varira od 29,5 do 33,9C,
dok unutranji organi imaju stalnu temperaturu od
37,8 do 38C
Termoregulacija je zasnovana na procesu
proizvodnje i odavanja toplote.
Toplotna ravnotea moe se izraziti formulom:

M = E R C K W S
gde je:
M - Nivo toplotne produkcije
E - Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem)
R - Odavanje toplote radijacijom (zraenjem)
C - Odavanje toplote kondukcijom (provoenjem)
K - Odavanje toplote konvekcijom (strujanje)
W- Toplota koja se oslobaa pri radu
S - Toplota akumuirana u organizmu

MEHANIZAM TERMOREGULACIJE

Mehanizam termoregulacija zasniva se na

Neurorefleksnim reakcijama
Reflesksni luk poinje delovanje drai (toplote)
na termoreceptore za hladnou i toplotu koji se nalaze
prvenstveno u koi, sluokoi oka, disajnih puteva,
digestivnom traktu i CNS-u. Receptori za hladnou su
brojniji i smeteni su blie povrini koe.
Dra se aferentnim mijelinskim vlaknima
prenosi u kimenu modinu kao nii termoregulacioni
centar i u vie strukture CNS-a (hipotalamus,
preoptika area i retikularna formacija).

lezde sa unutranjim luenjem
Pored neurorefleksnih reakcija, u termore-
gulaciji znaajnu ulogu imaju i titasta i nadbubrena
lezda.

HEMIJSKA TERMOREGULACIJA

Promena intenziteta metabolizma
Hemijska termoregulacija podrazumeva
regulisanje telesne temperature promenom intenziteta
metabolizma, ime se smanjenje ili poveava
produkcija toplote u organizmu. Produkcija toplote je
hemijski proces oksidacije organskih materija u
aerobnim uslovima pri emu se oslobaa toplota.
Fiziologija rada

5
Pri spoljnoj temperaturi 0-15C metabolizam se
ubrzava i dolazi do porasta proizvodnje toplote,
Pri temperaturi 15-25C proizvodnja toplote je
stabilna, a
Pri temperaturi od 25-30C metabolizam se
usporava i produkcija toplote se neznatno smanjuje.
Sa daljim poveanjem spoljne temperature
dolazi do paradoksalnog poveanja metabolizma, a
time i produkcije toplote, dok kod ekstremno niskih
temperatura dolazi do paradoksalnog smanjenja
metabolizma i produkcije toplote.
Regulisanje telesne temperature hemijskim
mehanizmom moe biti:
nevoljno (spontani tonino-klonini grevi telesne
muskulature) i
voljno (npr. poveanjem intenziteta fizike
aktivnosti)

FIZIKA TERMOREGULACIJA

U odavanju toplote uestvuju fiziki fenomeni
razmene toplote energije i to putem:

RADIJACIJE (ZRAENJEM)

Sva tela koja imaju temperaturu iznad apsolutne
nule odaju toplotu zraenjem. Ukoliko se ovek nalazi
u sredini koja je hladnija od povrine njegovog tela
doi e do odavanja toplote iz organizma putem
zraenja, a ako je temperatura okolne sredine vea od
temperature povrine tela organizam e putem
zraenja primati toplotu. Odavanje i primanje toplote
zraenjem moe se smanjiti adekvatnom odeom ili
postavljanjem prepreka (vodeni zastori i sl.).

KONDUKCIJA (PROVOENJE)

Kondukcija je direktno prenoenje toplotne
energije sa tela vee na telo manje zagrejanosti pri
emu su tela u kontaktu. Najvei koeficijenat
provoenja toplotne energije imaju vrsta tela (npr.
neposredni kontakt sa hladnim stenama brzo dovodi
do hlaanja organizma), manji tenost, a najmanji
vazduh.
Meutim pri potapanju tela u tenost npr. u
hladnu vodu zbog velike kontaktne povrine sa
tenou dolazi do velikog odavanja toplote.

KONVEKCIJA (STRUJANJE)

Vazduh neposredno iznad povrine koe je neto
topliji od viih slojeva vazduha zbog ega se on penje
navie, a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh.
Ovo strujanje vazduha pospeuje odavanje toplote sa
povrine koe.
Odavanje toplote konvekcijom poveava se sa
poveanjem brzine kretanja vazduha (npr. vetar),
poveanjem barometarskog pritiska i smanjenjem
temperature okolnog vazduha.
Konvekcija prestaje ako se temperature vazduha
i koe izjednae.

EVAPORACIJA (ISPARAVANJE, ZNOJENJE)

Isparavanje predstavlja jedini nain odavanja
toplote kada je spoljna temperatura jednaka ili vea od
telesne temperature. Pri isparavanju 1 gr. znoja sa
povrnine koe utroi se 2,5 KJ toplote. Luenje
tenosti iz organizma odvija se pasivno (putem
difuzije) i aktivno (preko znojnih lezda - pri emu
dolazi do transudacije tenosti kroz zidove krvnih
sudova u lumen znojnih lezda). Odavanje toplote
znojenjem je efikasno jedino ako znoj isparava sa
povrine koe.
Odavanje toplote isparavanjem odvija se i preko
organa za disanje, pri emu se poveanjem plune
ventilacije proporcionalno poveava i koliina
izluene vodene pare.
ovek pomou adekvatne odee i zagrevanjem
ili hlaenjem sredine u kojoj se nalazi, moe veoma
uspeno podneti ekstremno visoke i niske
temperature.
Ne podnose svi ljudi isto ekstremno niske ili
visoke temperature. Crna rasa daleko bolje podnosi
tropske klimatske uslove nego druge rase.
Individualne razlike uslovljene su i starou, polom,
zdravstvenim stanjem i sl.
Duim boravkom u nepovoljnim temperaturnim
uslovima organizam postaje tolerantniji prema tim
uslovima (aklimatizacija). Period aklimatizacije traje
u proseku 10 do 20 dana i u ovom periodu radna
sposobnost je smanjena, ee su greke u radu i
povreivanje.

Kardiovaskularni sistem u uslovima fizikog
napora
Metaboliki produkti, koji se nakupljaju u aktivnim
miiima i koji signaliziraju metabolike promene, na
poetku fizikog rada prvi alju impulse centru u
produenoj modini i reguliu rad kardiovaksularnog
sistema. Nakon toga, i proprioceptori informiu o
promenama u miinom tonusu. Posle otprilike 30s
ukljuuju se informacije iz hemoreceptora i
baroreceptora karotidnog sinusa, koje nastaju zbog
pada pritiska i snienja pH krvi. Krvni pritisak se
menja zbog dilatacije miinih arteriola, zbog
nagomilavanja mlene kiseline u krvi. Na poetku
rada, u prvoj fazi optereenja stvori se neto mlene
kiseline dok traje "uigravanje" lanca transportnog
mehanizma kiseonika, ali ova koliina se ili
iskoristi,ili eliminie. Kada nivo mlene kiseline u
krvi pree 2 mmol/l, to je znak da se, pored aerobnih
procesa, u snabdevanje energijom ukljuio i anaerobni
metabolizam (laktatni deo kiseonikog duga).
Kardiovaskularni centar je pod uticajem i viih
kortikalnih centara i svesti, jer ga stimulie i samo
saznanje o predstojeem radu.
Minutni volumen srca i utilizacija kiseonika
U mirovanju srce na minut izbacuje zapreminu krvi
priblino jednaku celokupnoj koliini krvi u
organizmu (5 litara), ali u situacijama kada su
poveani zahtevi za kiseonikom, minutni volumen
Fiziologija rada

6
srca moe se poveati za oko 5-6 puta, dok se
istovremeno utilizacija kiseonika u tkivima uvea tri
puta. Na taj nain ukupna potronja kiseonika (VO
2
)
moe da se povea 15 - 18 puta u odnosu na potronju
u mirovanju, koja iznosi 250 ml O
2
/ min.
Netreniranim osobama minutni volumen povea se
uglavnom na raun srane frekvencije. Ona se povea
do oko 150 udara u minutu inhibicijom
parasimpatikusa. Ubrzanje iznad 150 udara u minutu
posledica je stimulacije simpatikusa (tzv. fight or
flight response). Mlinutni volumen srca raste linearno
sa poveanjem intenziteta rada, preteno zbog
linearnog porasta srane frekvencije do oko 80% od
individualnog maksimalnog aerobnog kapaciteta.
Poveanje srane frekvencije u toku rada daje
informacije o integralnoj optereenosti radnika. Ona
odraava energetsku potronju (dinamiki rad),
izometrijsko miino optereenje (statiki rad),
termoregulaciju, psihiku napetost (stresne situacije) i
cirkadijalne varijacije. Pri izometrijskom statikom
radu srana frekvencija odmah u poetku raste
nelinearno. U toku dinamikog miinog rada u kome
su angaovane velike grupe miia, srana frekvencija
u submaksimalnom podruju raste linearno, a
pribliavanjem maksimalnom aerobnom kapacitetu
postaje nelinearna.
Uloga samog miokarda u poveanju minutnog
volumena za vreme rada od sekundarnog je znaaja.
Smatra se da je porast minutnog volumena srca u toku
rada uglavnom posledica veeg venskog priliva, a da
miokard, pobuen Starlingovim refleksom, samo
unutar odreenlh granica moe da pojaa snagu
kontrakcije (sistolni volumen) i uestalost kontrakcija
(frekvenciju srca). Ta tzv. permisivna granica
miokarda moe biti bitno sniena pri sranoj
insuficijenciji, kada je fizika radna sposobnost
ograniena nesposobnou miokarda da prihvati
poveani venski priliv koji potie uglavnom iz radno
aktivne skeletne muskulature.
Najvea mogua frekvencija srca za vreme obavljanja
tekog miinog rada zavisi od godina starosti i stanja
treniranosti. Kod osoba starih 20 godina maksimalna
frekvencija srca je oko 200, ali se smanjuje sa
starenjem, tako da kod osoba starih izmeu 50 i 60
godina iznosi 140. Vei maksimalni minutni volumen
srca i vea maksimalna potronja kiseonika kod
mlaih u poreenju sa starijim osobama, potiu
najvie od vee maksimalne frekvencije srca kod
mlaih osoba.

STRES
Stres se moe definisati kao opta nespecifina
reakcija organizma izazvana nepovoljnim i tetnim
uticajima iz spoljne i unutranje sredine. Stresna
reakcija ima zatitni karakter, usmeren na to da se
mobiliu svi resursi organizma u cilju zatite od
nepovoljnih i tetnih uticaja.
Prema medicinskom shvatanju stres je bilo koje
tetno dejstvo spoljanjeg ili unutranjeg porekla koje
naruava prirodnu ravnoteu organizma, tako da se
javlja reakcija prilagoavanja praena razliitim
fizikim i psiholokim poremeajima koji mogu
dovesti do nastanka bolesti.
Opte je miljenje da stres nije bolesno stanje
ve funkcionalno stanje naruene ravnotee
organizma i kratkotrajne psihofizioloke pometnje,
koje je mogue razumeti kao reaktivno stanje na
granici izmeu zdravlja i bolesti.

VRSTE STRESA

PREMA VRSTI STRESOGENIH FAKTORA

Fiziki stres
Izazvan energetskim promenama u okolini
organizma, odnosno mehanikim i fizikim dejstvom
npr. udari, potresi, nagla promena temperature, buka i
dr.
Bioloki stres
Izazvan biolokim i fiziolokim iniocima kao
to su: povrede, gubitak tenosti, toksini i infektivni
agensi, gladovanje, poremeaji biolokog ritma itd.
Psiholoki stres
Izazvan iznenadnim i neoekivanim ivotnim
dogaajima, opasnim situacijama, raznim liavanjima,
konfliktima i dr.
Socijalni stres
Izazvan iniocima socijalne prirode kao to su
nagle: drutvene promene, socijalne krize,
interpersonalni sukobi, revolucije, pljake, progoni,
ratovi...
Psiho-socijalni stres
Termin koji se sve vie koristi kako bi obuhvatio
i psiholoku i socijalnu komponentu stresa imajii u
vidu da se one najee javljaju zajedno.

PREMA IVOTNIM SITUACIJAMA U KOJIMA
NASTAJE

ivotni stresovi
Vezani su za dogaanja u svakodnevnom ivotu
ili porodici.
Profesionalni stresovi
Vezuju se za posao koji ovek obavlja.
Razvojni stresovi
Vezuju se za ivotne krize i odreene periode u
ovekovom ivotu npr.: polazak u kolu, pubertet,
adolescencija, zaposlenje, stupanje u brak, odlazak u
penziju i sl.
Akcidentalni stresovi
Vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne
dogaaje: elementarne nepogode, saobraajni udesi,
havarije, smrt u porodici, gubitak imovine, posla i sl.


PREMA UTICAJU NA ORGANIZAM

Eustres - Ukoliko stresni odgovor ostane u
granicama zatitne uloge (upozorenja).
Distres - Ukoliko je stresna reakcija praena
tetnim posledicama po organizama.

Fiziologija rada

7
PREMA FIZIKOM I SOCIJALNOM KONTEK-
STU U KOME NASTAJE
Ekoloki stres - Koji se doivljava pri prilago-
avanju na novu geografsko-klimatsku sredinu.
Urbani stres - Koji se doivljavaju pri prila-
goavanju na urbanu sredinu
Akulturacioni stres - Koji se doivljavaju pri
prilagoavanju na drugu kulturu

FIZIOLOGIJA STRESA

Za fiziologiju stresa vano je poznavati dve
neuro-endokrine osovine i to:
HIPOTALAMUSADENOHIPOFIZAKORA
NADBUBREGA
Hipotalamus kontrolie veinu vegetativnih i
endokrinih funkcija u organizmu i mnoge oblike
emocionalnog ponaanja. Hipotalamus lui oslo-
baajue i inhibirajue faktore, koji kontroliu lu-
enje hormona adenohipofize. U fazi stresa lui se
kortkotropin oslobaajui faktor (CRF), pod ijim
dejstvom adenohipofiza lui adrenokortiko-tropin
(ACTH), koji izaziva luenje adrenokorti-kalnih
hormona iz kore nadbubrene lezde od kojih je
najznaajniji kortizol. Stres u roku od ne-koliko
minuta dovodi do poveanja luenja korti-zola i do 20
puta.
Kortizol ima brojne funkcije u kontroli meta-
bolizma proteina, masti i ugljenihhidrata
Stimulie glikoneogenezu u jetri - dolazi do
porasta rezervi glikogena u jetri
Umereno smanjuje korienje glikoze u svim
elijama u organizmu - dolazi do porast glikoze u krvi.
Smanjuje zalihe proteina u skoro svim elijama
osim u jetri - poveanje konc. proteina u krvi i jetri.
Podstie mobilizaciju masnih kiselina i nji-hov
korienje za dobijanje energije
Ima antiinflamatorno dejstvo i suprimira imu-
noloki sistem
Na ovaj nain kortizol koji se lui u fazi stre-sa
pomae da metaboliki sistem kao izvor ener-gije
umesto glikoze koristi masne kiseline. Svrsishodnost
ove reakcije jo uvek nije do kraja poznata.
Luenje CRF i ACTH nalazi se u direktnoj
negativnoj povratnoj sprezi sa nivoom kortizola u
plazmi, ali su stresni stimulusi nadmoniji i uvek
mogu da nadvladaju povratno dejstvo kortizola.

HIPOTALAMUSSIMPATIKUSSR NADBUBREGA

Autonomni nervni sistem (ANS) kontrolie pre
svega viscelarne funkcije organizma. Senzorni signali
ulaze u autonomne ganglije koje se nalaze u kimenoj
modini, modanom stablu i hipotalamusu, odakle se
nakon obrade simpatikim (Sy) i parasimpatikim
(PSy) nervnim vlaknima alju odgovori u viscelarne
organe ime se kontrolie njihova aktivnost.
Sistemi Sy i PSy deluju reciprono, ali vei-nu
organa dominantno kontrolie jedan od njih.
Na krajevim Sy i PSy nervnih vlakna lui se
jedan od dva transmitera
Acetil-holin (Holinergina vlakna) - Se lui na
krajevima svih pregangliskih Sy i PSy vlakana, kao i
na krajevima PSy i pojedinih Sy nerava (za znojne
lezde, piloerektorne miie i neke krvne sudove).
Acetilholin stimulie efektorne organe vezu-jui
se za muskarinske i nikotinske receptore na njima
Noradrenalin (adrenergina vlakna) - Se lui na
krajevima veine Sy nervnih vlakan
Noradrenalin stimulie efektorne organe
vezujui se alfa i beta receptore na njima.
Deo Sy pregangliskih vlakana zavrava se
direktno u sri nadbubrene lezde. Preko ovih vla-kana
sr nadbubrene lezde stimulie se na luenje
hormona adrenalina (80%) i noradrena-lina (20%)
koji se putem krvi prenose u sva tkiva.
Simpatika stimulacija viscelarnih organa se
dakle odvija na dva naina direktno preko simpatikih
nerava i indirektno preko hormona sri nadbubrega
koji preko krvi dospevaju do viscelarnih organa.
Noradrenalin koji se iz Sy nervnih zavreta-ka
lui direktno u tkivo ostaje aktivan samo neko-liko
sekundi, dok noradrenalin i adrenalin koje sr
nadbubrega lui u krv ostaju aktivni sve dok ne
difunduju u tkiva.
Kod stresa dolazi do masivne aktivnosti
simpatikusa kao rezultat ega dolazi do reakcije celog
organizma koja poveava njegovu sposob-nost da
obavlja naporan fiziki rad i to na vie naina:
poveava se krvni pritisak,
poveava se dotok krvi u aktivne miie, a smanjuje
u organe koji ne uestvuju u motornoj aktivnosti,
raste eliski metabolizam u celom organizmu,
poveava se nivo glukoze u krvi, glikoliza u jetri i
miiima, snaga miia i mentalna aktivnost.
Kao to je ve reeno ANS kontrolie hipo-
talamus ali i kora velikog mozga. Izgleda da via
podruija mozga mogu promeniti delovanje ANS
toliko snano da mogu izazvati i neka oboljenja
(peptiki ulkus, opstipaciju, srane palpitacije ili ak
srani udar).

ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJE

Faza alarma (oka)
Kada individua postaje svesna prisustva stre-
sogenog faktora i obraa panju na njega u cilju
definisanja i procene stresora. Tada se na emo-
cionalnom planu uoava zbunjenost, neverica prema
okolini. Procesi opaanja i miljenja su narueni tako
da je oteana objektivna ocena situacije i donoenje
pravilnih reanja. Usled suene percepcije esto
dolazi do fiksiranja za po-jedine detalje dok se druge
karakteristike zane-maruju (fenomen tunelskog
vienja).

Faza mobilizacije (Aktivnog suprotstavljanja)
Ovu fazu karakterie mobilizacija resursa celog
organizma radi suprotstavljanja delovanju stresora i
razvoju neeljenih posledica. Vri se analiza situacije,
suoavanje sa okolnostima, tes-tiraju se mogua
reenja i donosi konana od-luka o suprotstavljanju i
Fiziologija rada

8
savladavanju izvora stresa ili se preduzima bekstvo iz
stresne situacije.
Ukoliko se ni aktivnom borbom ni bekstvo ne
razrei stresna situacija dolazi do regresije na
mentalno-emocionalnom i bihevioralnom planu,
javljaju se greke, aktiviraju neke automatske navike, a u
daljem toku i neki instiktivni abloni. Ako sve ovo ne da
pozitivne rezultate nastupa trea faza.
Faza sloma linosti (Faza iscrpljenja i
dezintegracije)
Dolazi do slabljenja kompenzatornih
mehanizama linosti, javlja se rasejanost,
nemogunost koncentracije, a moguaje i pojava
inhibicije i ukoenosti. Ponekad se javlja i intenzivni
strah i panika, a u ekstremnim sluajevima mogu se
ispoljiti akutni psihiki poremeaji ili psihosomatska
oboljenja.

PROFESIONALNI STRES
Kod profesionalnog stresa fiziki i psiho-
socijalni faktori radne sredine se posmatraju kao
faktori stresa koji mogu da dovedu do poremeaja
fizikog i mentalnog zdravlja radnika. U vezi stim
razlikujemo:
fiziki profesionalni stres i
psihiki profesionalni stres.
U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i
manifestacija razlikujemo;
akutni profesionalni stres i
hronini profesionalni stres.

Etiologija
Za nastanak profesionalnog stresa bitni su:
uslovi i zahtevi posla (Radno optereenje) - sa
jedne strani i sa druge strane i
individualne karakteristike samog radnika - tj.
njegovo doivljavanja samog posla.
Stres na poslu se moe opisati kroz dva
fenomena:
kvantitativan - kada posao predstavlja izvor
nedovoljnog optereenja (suvie malo) ili
prevelikog optereenja (suvie mnogo) i
kvalitativan - kada posao radniku prua
nedovoljnu stimulaciju (suvie lako) ili
prekomernu stimulaciju (suvie teko)
Npr. jednostavni, monotoni poslovi (suvie
lako) ako se rade pod vremenskom presijom (suvie
mnogo), kao i poslovi koji se obavljaju retko (suvie
malo) ali sa izuzetno komplikovanim odluivanjem
(suvie teko) mogu predstavljati stresne faktore.

Izvori psihikog stresa
Postoji veliki broj pojedinanih faktora i
njihovih kombinacija koji se mogu izdvojiti kao izvori
psihikog stresa na nekom poslu. Uglavnom se
izdvajaju sledei psiholoki faktori profesionalnog
stresa:
odgovornost za bezbednost ljudi - pri rukovanju
mainama i ureajima npr. vozai, piloti, kranisti.
odgovornost za druge ljude - npr. poslovi
menadera, upravnika, nadzornika,
odgovornost za materijalne vrednosti - npr. rad sa
skupom opremom, sloenim ureajima,
posao na izolovanim usamljenim mestima - bez
kontakta sa drugim ljudima i bez pomoi npr.
uvari.
zamorni kontakti sa drugim ljudima - npr. rad na
pregovaranju, rad sa uenicaima, pacijen-tima i sl.
repetitivni i monotoni poslovi - gde se radni zadaci
ponavljaju u rasponu kraem od 2 min.-rad na traci,
nametnuti ritam rada - npr. poslovi vezani za ritam
rada maine, normirani poslovi,
ograniavanje slobode i inicijative u poslu - poslovi
koji zahevaju strogu primenu paravila i propisa,
poslovi u kojima postoji zahtev za koncentrisanim
posmatranjem - npr. kontrola kvaliteta proizvoda,
poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla -
npr.simultani rad na vie maina, usluivanje vie
ljudi,
kompleksno odluivanje i reavanje problema-
posebno kad je vezano za vremenski rok i druge
ljude,
prisustvo faktora radne sredine - buka, praina,
hemikalije, mikroklima,
organizacioni faktori rada - smenski rad, noni rad,
neodreeno radno vreme,
neodgovarajua radna oprema i zatitna sredstva,
mogunost nastanka vanrednih situacija,
loi meuljudski odnosi i
ubrzane promene i inovacije na posla

Kliniki oblici profesionalnog stresa

Sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome)
Najee se javlja kod ljudi koji su u toku rada
izloeni velikim emocionalnim prilivima i davanjima
(lekari, prosvetni radnici, usluna delatnost).
Kliniki se manifestuje emocionalnom tupou,
depersonalizacijom linosti i nemogunosti
samorealizacije novih obaveza i zadataka.

Tehno-stres
Nastaje kao posledica disbalansa pritiska
izrazitog razvoja nauke i tehnologije, sa jedne strane i
nemogunosti radnika da se usavre i prilagode toj
tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u
zadatom vremenskom periodu, sa druge strane.
Kliniki se manifestuje pre svega simptoma-
tologijom poremeaja neurovegetativnog sistema

Prevencija profesionalnog stresa
Mere za prevenciju profesionalnog stresa mogu
biti veoma razliite:
profesionalna selekcija - osoblja za poslove i
zadatke koji nose rizik stresnog reagovanja,
potpuno i pravovremeno informisanje - svih koji
mogu biti izloeni stresu,
Fiziologija rada

9
adekvatno znanje i iskustvo - najbolje oruije u
borbi sa iznenadnim tekoama,
program obuke i pripreme - za suoavanje sa
stresnim fakorima i dogaajima,
pravilno vaspitanje - razvijanje odreenog radnog
morala,
tehnoloke, strukturalne i organiuacione mere,
medicinske i psiholoke mere i dr. - na
psiholokom planu najee se primenjuju
mehanizmi kognitivne i bihevioralne prirode npr.:
Direktna akcija - Izbegavanje tetnih uticaja,
suprotstavljanje tim uticajima ili njihovo otklanjanje;
Razni palijativni modeli - koji se mogu
sprovoditi na fiziolokom, psiholokom i socijalnom
nivou.

Leenje profesionalnog stresa
U situacijama ekstremnog optereenja koje
prevazilaze ovekove normalne kompenzatorne
mogunosti, dolazi do javljanja stresa i patolokih
procesa to izaziva pad radne i ukupne aktivnosti.
Efikasnost prevladavanja stresa u najveoj meri
zavisi od intenziteta i trajanja stresnih poremeaja
nastalih pod dejstvom stresnih faktora, ali i od
situacije i optih okolnosti u kojima se koriste mere za
prevazilaenje stresa, kao i od kapaciteta i sposobnosti
osobe koja je doivela stres. Takve osobe najee se
obraaju za psiholoku i medicinsku pomo, koja
podrazumeva:
razgovor sa poverenjem i naklonjenou,
upoznavanje sa problemima na poslu i u ivotu,
informisanje o prirodi stresnih dogaaja,
promena posla,
uestvovanje u kulturno zabavnim aktivnostima,
druenje,
aktivan odmor i rekreacija,
boravak u prirodi na sveem vazduhu,
odravanje pozitivnog raspoloenja,
bolja organizacija radnog i slobodnog vremena,
podsticanje individualne stvaralake aktivnosti,
izgradnja poeljnog stila ivljenja,
jaanje volje, kondicije, psiholoke izdrljivosti i
tolerancije na psihiki stres i frustracije,
sticanje vetina za samokontrolu i vladanje stresom
kroz trening i relaksaciju (joga, vebe),
podizanje samopouzdanja optimizma i opteg nivoa
psihikog zdravlja,
medikamentozna terapija za vegetativno smirenje i
leenje u odgovarajuim ustanovama

BIOLOKI RITMOVI

Definicija
Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu
podleu promenama u skladu sa vremenskim
ciklusima. Ove periodine promene ili vremenski
uslovljene oscilacije fizikih, hemijskih, biolokih,
fiziolokih i psiholokih funkcija, svojstvena ivim
organizmima i oveku nazivaju se biolokim
ritmovima.
Periodina promenjivost u ivom svetu i
ljudskom organizmu postoji na razliitim nivoima
bioloke organizacije, poev od nivoa elije pa do
organizma u celini.
Izuavanje biolokih ritmova najveu primenu
nalo je u okviru biologije (Hrono-biologija),
medicine (Hrono-medicina) i psihologije i fiziologije
(Hrono-psiho-fiziologija).
Znaaj biolokih ritmova je veliki jer bez
vremenske sinhronizacije velikog broja funkcija u
naem organizmu ne bismo mogli raditi i iveti. Moe
se rei da bioloki ritmovi slue opstanku i
optimalnom odvijanju toka ivota, a njihova glav-na
funkcija sastoji se u vremenskoj usklaenosti i
organizaciji meusobno povezanih procesa, koji su
znaajni kako na biolokom, tako i na fiziolokom,
psiholokom i socijalnom planu.
Osnovne karakteristike kojima moemo opisati
neki bioloki ritam jesu:
period - vreme potrebno da neka pojava ili
aktivnost izvri jedan ciklus,
frekfencija - broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti
koja se izvri u odreenoj jedinici vremena,
amplituda - otklon od nultog stanja do maksimalne
vrednosti u pozitivnom ili negativnom smeru,
faza - deo ciklusa ili taka u ciklusu koja izraava
trenutno stanje unutar nekog perioda i
prosena vrednost

Podela
Prema vremenskom trajanju:
cirka-dijalni - traju oko 24 sata
cirka-septalni- traju oko nedelju dana
cirka-anularni - traju oko godinu dana
ultra-dijalni - kai od 24 sata
infra-dijalni - dui od 24 sata

Detaljnija podela
ritmovi visoke uestalosti
ritmovi srednje uestalosti
mezo-ritmovi
makro-ritmovi
mega-ritmovi
prema sferi na koju deluju

Ritmovi fizike aktivnosti
Deluje prevashosno na fiziku sposobnost
organizma, kao to su snaga, izdrljivost, brzina
reagovanja i sposobnost koordinacije pokreta. Ovaj
ciklus traje 23 dana, a kritini dani su 1. i 12.
Ritmovi emocionalne aktivnosti
Deluje na sposobnost doivljavanja raznih oseanja
i raspoloenja, a posebno na mentalno zdravlje i
kreatvivne sposobnosti pojedinca. Ovaj ciklus traje 28
dana, a kritini dani su 1. i 15.
Fiziologija rada

10
Ritmovi intelektualne aktivnosti
Deluje na intelektualne sposobnosti oveka
(sposobnost razmiljenja, rasuivanja, uenja i pam-
enja). Ovaj ciklus traje 33 dana, a kritini dani su 1 i
17.
Ovi ciklusi se grafiki mogu prikazati u obliku
sinusoide, pri emu prva pozitivna polovina periode
predstavlja povoljnu (plus) fazu, a druga negativna
polovina periode nepovoljnu (minus) fazu.
U povoljnim periodima ovek moe da postigne
maksimalne rezultate u granicama svojih realnih
mogunosti, dok u nepovoljnim periodima obino
postie rezultate koji su na donjim granicama
individualnih sposobnosti.
Dani u kojima dolazi do prelaska pozitivne faze u
negativnu ili obrnuto nazivaju se kritini dani. Smatra
se da u ovim danima postoji poviena sklonost ka
neadekvatnom reagovanju. Naroito su nepovoljni
periodi kada se poklope dva ili tri kritina dana.

Poreklo i priroda biolokih ritmova
Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju
u skladu sa spoljanjim vremenskim ciklusima
(npr.reim budnosti i spavanja koji prati cikline
izmene dana i noi).
Jo uvek nije razjanjeno ta uslovljava ovu
sinhronizaciju.

Genetska uslovljenost
Po jednima bioloki ritmovi su genetski
programirani (postojanje biolokog sata koji regulie
bioloke funkcije u organizmu).

Reakcija prilagoavanja na spoljne uticaje
Po drugima bioloki ritmovi predstavljaju
reakciju prilagoavanja organizma spoljnim uticajima
i promenama u spoljnoj sredini koji su odreeni
svetlosnim i drugim signalima - kretanje nebeskih tela
itd.
U prilog prvoj teoriji ide injenica da u uslovima
potpune izolacije nakon poetne desinhronizacije
posle izvesnog vremena veina fiziolokih funkcija se
uspostavlja na ritam od 24,8
h
. Zastupnici drugog
shvatanja osporavaju ove rezultate time da je
nemogue postii potpunu izolaciju na zemlji (uticaj
gravitacije, magnetno polje, radijacija).
Utvreno je da i osobine linosti imaju uticaja na
spontanu desinhronizaciju biolokih ritmova.
Poremeaj biolokih ritmova kod ljudi sa labilnijim
neurovegetativnim sistemom moe dovesti do razvoja
neuroze i poveati sklonost ka stresnom reagovanju.
Njihovo prilagoavanje nakon desinhronizacije
znatno je tee nego li kod stabilnih ljudi.
Cirkadijalni ritam i radna uspenost radnika
U svojoj dugoj evoluciji ovek je iveo i radio
pratei svojom aktivnou cikline izmene dana i noi
(danju je obavljao razne aktivnosti, dok je no bila
rezervisana za spavanje). Savremeno idustrijsko
drutvo, uvoenje vetakog svetla, koninuirani
tehnoloki procesi i smenski rad, poremetio je ovaj
prirodni ritam. Posebno nepovoljno na cirkadijalni ritam
deluje rad u toku noi kada su ovekove prirodne
psihofizioloke funkcije, opta budnost i efikasnost
znatno smanjeni.
Fizioloke funkcije znatno osciluju tokom
dnevno-nonog ciklusa pokazujui visok stepen
korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne
temperature koja je pokazatelj opte metabolike
aktivnosti. Telesna teperatura minimalne vrednosti
ima tokom noi za vreme spavanja (3-6 h), a
maksimalne u popodnevnim i ranim veernjem
asovima (18-20 h). U skladu sa dnevno-nonim
kolebanjima fiziolokih funkcija dolazi i do cikline
izmene fizike i psihike efikasnosti oveka.
Utvreno je da su fizike sposobnosti oveka
znatno bolje danju, nego u nonom periodu. Kad je
re o psihikim sposobnostima konstatovano je da
obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih
zadaka najefikasnije u popodnevnim satima, dok
usponost obavljanja mentalno sloenijih i teih
zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom
temperaturom tj. oni se najbolje obavljaju u veernjim
asovima.
Konstatovano je dakle da ritam radnog uinka
zavisi ne samo od doba dana ve i od vrste radnih
zadataka, kao i od uslova u kojima se rad obavlja i
idividualnih razlika tj. osobina linosti.
Normalno je oekivati da radna uspenost bude
slabija u periodu snienog nivoa aktivacije, to se i
dogaa u nonim smenama, ali je isto tako zapaeno
da je radna uspenost slaba i pri izrazito visokom
nivou aktivacije.
Moe se ipak zakljuiti da se bolji rezultati na
veini radnih zadataka postiu tokom dnevnih smena
nego u nonim smenama.

Sindrom putne desinhronizacije
Posebna vrsta cirkadijalnog ritma radne
uspenosti praena je kod pilota i putnika na
interkontinentalnim letovima. Kod njih zbog brze
promene vremenskih zona dolazi do neusklaenosti
biolokih ritmova sa spoljanjim vremenskim i
socijalnim ritmovima tako da nastupa
desinhronizacija praena nizom simptoma koji se
zajedniki nazivaju Sindrom putne desinhronizacije:
opti umor,
pospanost,
iscrpljenost,
slabljenje apetita,
opstipacija,
malaksalost,
bezvoljnost i
blaga depresija.
Ove promene utiu na radnu efikasnost pa se
pilotima preporuuje odmor od 7-15 dana nakon leta.

Cirkadijalni ritam i rad u smenama
Problem desinhronizacije biolokih ritmova i
potreba za prilagoavanjem radnika izmenjenom
reimu rada najizraenije je koda radnika koji rade u
smenama.
Fiziologija rada

11
Smenski rad je svaka radna aktivnost koja se
obavlja van dnevnog radnog vremana.

DELATNOSTI SA SMENSKIM RADOM

Uslune delatnosti (zdravstvo, saobraaj, pro-
izvodnja hrane, obezbeenje, vojska, policija itd.).
Neke prizvodne delatnosti (industriji gde po-
stoji kontinuirani tehnoloki proces npr. industrija
gvoa).
Neke neproizvodne (inovnike) delatnosti - u
novije vreme.

MODELI SMENA

Regularni reim smena
Podrazumeva stabilni reim smena npr. stalni
rad u nonoj smeni.
Rotirajui reim smena
Podrazumeva razliite modele rotiranja smena
(meseni, nedeljni, svaka 2-3 dana).
Polazei od injenice da je pod odreenim
uslovima mogue prilagoavaje biolokih ritmova ako
se due radi u izmenjenom reimu ili u nonoj smeni,
neki autori kao reenje problema smenskog rada
predlau model stabilnog ili sporog rotiranja smena. U
praksi se ovo retko primenjuje poto potpuno
prilagoavanje nije mogue zbog prekida rada tokom
vikenda ili za vreme odmora kada se bioloki ritmovi
vrate na staro.
Zbog toga veina autora smatra da ne moe doi
do potpune adaptacije na smenski i noni rad, pa kao
jedino reenje ostaje brza rotacija smena (na 2-3 dana)
koja ne prua ansu za veu nonu adaptaciju.
Problem smenskog rada delimino se moe
reiti i selekcijom osoba za rad u smenama.

NEGATIVNI EFEKTI SMENSKOG RADA

Raspored smena uglavnom proizilazi iz zahteva
posla i socijalnih okolnosti, tako da je na mnogim
poslovima nemogue iskljuiti smenski i noni rad.
Tako smenski rad moe da dovede do:
Poremeaja navike uzimanja hrane
Smenski radnici ne jedu redovno, jedu na
brzinu i to hladne obroke i ee konzumiraju alkohol
i duvan.

Poremeaj spavanja
Spavanje danju nakon none smene znatno je
krae (skoro za 1/3), a kvalitet spavanja je slabiji
(isprekidano ili polifazino spavanja). Tako dolazi do
pojave neispavanosti (insomnija) to se negativno
odraava na radnu efikasnost, koncentraciju, panju i
druge psihike funkcije, a mogue je i ozbiljnije
naruavanje mentalnog zdravlja.

Poremeaj socijalnog ivota
Naruavanje odnosa u porodici, zanemarivanje
drutvenih obaveza, poremeaj komunikacije i sl.

Mentalni poremeaji neurotskog tipa
ee kod radnika sa labilnim neurove-
getativnim sistemom i neurotiara anksioznog ili
depresivnog tipa.

ea pojava nezgoda na radu
Po ovom pitanju postoje podeljena miljenja. U
drumskom saobraaju veina nezgoda se obino
deava u ranim jutarnjim asovima to se moe
objasniti pospanou i uticajem bio-lokih ritmova.

Manji radni uinak
Istraivanja su pokazala da je najmanji radni
uinak u nonoj smeni, a najbolji u popodnevnoj
smeni.
Razlike u radnom uinku variriaju i do 30%.

TEINA RADA


Svaki rad odlikuje se odreenim stepenom
teine. Teina nekog konkretnog rada ne bi smela da
bude vea od onog koji odreeni pojedinac moe da
realizuje, a da pri tom ne narui homeostazu svog
organizma. Teinu rada dakle odreuje konkretan rad
prema konkretnom oveku.

PROCENA TEINE RADA

Procena teine rada u fiziologiji vri se u cilju:
normiranja radnog optereenja
programiranja reima rada i odmora
vrenja profesionalne selekcije
Procena teine rada moe se izvriti na osnovu
odreivanje utroene energije tokom rada.
Energetska potronja kree se od 4-6 kJ/min. u
miru do 50-80 kJ/min. pri izrazito tekom fizikom
radu.
Na energetsku potronju dominantan uticaj
imaju pol, godine starosti i stepen uvebanosti.
Prema energetskoj potronji rad moe biti:
Lak rad 10,9-15,5 kJ/min.
Umeren rad 15,5-20,5 kJ/min.
Teak rad 20,5-26,0 kJ/min.
Vrlo teak rad 26,0-32,7 kJ/min.
Ovakva podela se moe primeniti samo na
dinamiki, fiziki rad sa pretenom aktivacijom
velikih miinih masa u aerobnim uslovima.

PRAENJE DRUGIH POKAZATELJA
FUNKCIJA LJUDSKOG ORGANIZMA
Fiziologija rada

12

Merenjem koliine utroenih kalorija tokom
rada, rad se meri nezavisno od ovekovog ulaganja i
njegove mogunosti da taj rad obavi, to znai da se
ne meri napor.
Zato se utroak energije tokom rada mora
konbinovati sa pokazateljima drugih funkcija o-
vekovog organizma koji uestvuju i menjaju se u toku
rada.
Za jedan isti rad izraen istom koliinom
utroene energije, razliiti ljudi ulau razliite napore,
te reaguju razliitom aktivacijom, izdrljivou,
zamorom, subjektivnim doivljajem itd.
Procena teine rada je dakle dinamiki posao,
koji uz potovanje pojedinanih kriterijuma, mora da
se obavlja za svaku situaciju posebno i to uzimajui u
obzir sve aspekte rada i napor oveka koji ga obavlja.

ELEMENTI TEINE RADA

Zahtevi rada
Odreuju teinu rada na vie naina. Meu
zahteve za odreenim funkcijama spadaju:
morfoloki, antropometriski zahtevi (telesna teina i
visina...), zahtevi za odreenim stepenom fizike
snage, zahtevi za sistemima koji obezbeuju kiseonik
i razmenu materija (KVS, RES...),
zahtevi za odreenim senzibilitetom,
zahtevi za receptorima,
psiholoki zahtevi itd.

Npr. rad e biti teak oveku ije je maksimalno
dohvatno polje 210 cm, ako je ruica komande kojom
rukuje na visini od 250 cm, a nee biti teak za oveka
ije je dohvatno polje 250 cm.
Na istom radu zahtevi rada su najee
mnogobrojni. to je broj zahteha vei rad je tei.
Npr. fiziki rad u toploj radnoj sredini znatno je
tei od istog rada u zoni konfora.

KLASIFIKACIJA TEINE RADA

Prema ostvarenoj potronji kiseonika:
lak rad - rad pri kome je u itavom toku rada
ouvana ravnotea izmeu potreba i snabde-vanja
organizma kiseonikom.
umeren rad - rad koji je u poetku anaeroban, da bi
se nakon stvaranja ravnotee izmeu potreba i
snabdevanja, na novom energetskom nivou,
anaerobni produkti metabolisali u toku samog
daljeg rada.
teak rad - rad kod koga se produkti anae-robne
konponente rada kumuliraju i metaboliu tek po
prestanku radne aktivnosti. Ciklus ovakvog rad
moe trajati do 30 minuta.
vrlo teak rad - rad kod koga je energetska
potronja blizu granice maksimalnog aerobnog
kapaciteta. Pri ovakvom radu gomilanje anaerobnih
produkata ve posle nekoliko minuta zaustavlja
radnu aktivnost.
Prema procentu angaovanog max. aerobnog
kapaciteta:
lak rad do 25% MAK
umeren rad 25 do 50% MAK
teak rad 51 do 75% MAK
vrlo teak preko 75% MAK


ZAMOR


Zamor je fenomen koji nastaje kao posledica
aktivnosti pojedinih organa, organskih sistema ili
organizma u celini prilikom savlaivanja razliitih
vidova optereenja.
Moe se manifestovati kao lokalni zamor ili kao
zamor celog organizma.
Zamor je pojava koja se jo uvek nalazi u
domenu fiziolokih reakcija organizma, jer u sutini
predstavlja signal koji opominje organizam da treba
da prekine aktivnost zbog prekomernog optereenja.
Tri su osnovne karakristike zamora:
zamor je individualna pojava - npr. jednom smo u
stanju umora gladni, a drugi put izgubimo apetit
reverzibilnost unutar 24h -posle odmora oseaj
zamora nestaje i sve funkcije se vraaju u normalu
izazvan je raznim ivotnim i radnim okolnostima

TEORIJE NASTANKA ZAMORA
Postoje mnoge teorije koje objanjavaju
nastanak zamora, ali ni jedna od njih nije sa
sigurnou objasnila uzrok nastanka zamora, tako da
verovatno ovaj fenomen nastaje kao posledica vie
faktora.

Teorija promenjene hronaksije
Skeletni miii aktiviraju se putem nadra-aja
koji do njih dolaze preko mijeliniziranih nerava preko
neuromuskularne ploe. Posle svakog sprovedenog
nadraaja sledi vreme kada je membrana nerva
depolarizovanaza za vreme kojeg dra bilo koje jaine
ne moe da se sprovede kroz nerv ni da deluje na
miino vlakno. Kod poslova koji zahtevaju brze,
uestale pokrete nadraaji se stvaraju sa veom ues-
talou i padaju u vreme refrakternosti te se ne mogu
sprovesti kroz nerv do miia. Kao posledica toga rad
se menja po brzini i kvalitetu ili prestaje, odnosno
nastaje zamor.
Teorija uguenja
Za rad svake elije potreban je kiseonik, miine
elije ga koriste u toku svog rada za izvoenje kontrakcije.
Pri radu organizam moe maksimalno da obezbedi do 10
puta vie kiseonika.
Kada rad traje due ili je naporniji nedostaje O
2
,
miina elija se gui i organizam se zamara.
Teorija iscrpljenja
Miina elija za svoj rad, koristi E dobijenu
razgradnjom ATP-a na ADP i AMP. U toku rada koji
Fiziologija rada

13
je u skladu sa fiziolokim kapacitetom ta utroena E
se nadoknauje razgradnjom glukoze iz krvi i
glikogena iz jetre. Kada se ove rezerve glikoze i
glikogena iscrpe, organizam se zamara i rad prestaje.

Teorija intoksikacije
Rad koji traje due ili je tei nego to aerobni
kapacitet osobe moe da regulie, zahteva ukljuenje
anaerobnog kapaciteta u toku koga se metabolizam
zaustavlja u Krebsovom ciklusu na nivou
pirogroene i mlene kiseline koje se nagomilavaju
u miinoj eliji. Sa druge strane, pri takvom radu se
utroe i energetske rezerve (ATP, kreatininfosfat,
glikoza, glikogen), pa se metabolizam neobavlja do
kraja. Kao posledica ovoga dolazi do poremeaja u
elis-kom metabolizmu i gomilanje kiselih
metabolikih produkata, elija se truje, nastaje zamor
i rad prestaje.

Aktivaciona teorija
Odnosi se pre svega na umni rad. Po njoj
spoljanja dra (nalog za rad) deluju na koru velikog
mozga (aktivira je), a preko nje na retikularnu
formaciju u kojoj se odigravaju procesi ekscitacije i
inhibicije koji indukuju jedan drugog. Postoje dva tipa
ovog procesa
Naizmeniana indukcija - kada ekscitacija
jednog centra izaziva inhibiciju drugog i obrnuto i
Autoidukcija - kada se naizmenino u jednom
istom centru smenjuju ekscitacija i inhibicija
Kako je dejstvo kore i retikularne formacije
reciprono, a radne situacije doprinose razliitim
nivoima psihike tenzije, to se i nivo aktivacije menja
(od stanja najvee ekscitacije do pospanosti). Zamor
nastaje usled neadekvatne aktivacije, odnosno
inhibicije centara koji su pri radu bili due ekscitirani.

MODERNO SHVATANJE ZAMORA

Po ovom shvatanju zamor je centralnog porekla.
Smatra se da se funkcije CNS-a koje su u toku rada
angaovane, iz nekog razloga dezintegriu i njihovi
delovi ponovo integriu na nekom drugom nivou ili
po drugom modelu to se manifestuje kao zamor.
Lokacija ovih procesa do danas nije utvrena.

FIZIKI ZAMOR

Poveana potreba miia za O
2
i E u toku rada
obezbeuje se poveanjem rada KVS i RES sistema
kao i poveanjem iskoriavanja O
2
u miiima. Kad
je rad dugotrajan, teak ili se obavlja ubrzanim
ritmom, nastupa zamor zbog nemogunosti
zadovoljenja poveane potrebe za kiseonokom u
miinom tkivu.
Funkcionalni aerobni deficit (FAI) - Izraava
granicu za fiziki napor. Izraunava se po formuli:

FAI=Vo
2
max (predvieni)-Vo2max (izmereni)* 100
gde je:
- Vo
2
max (predvieni)
- Vo
2
max (predvieni) - Max. aerobni kapacitet
predvien na osnovu starosti, pola, teine i visine
radnika
- Vo
2
max (izmereni ) - Izmereni maksimalni aerobni
kapacitet tog istog radnika.

VRSTE FIZIKOG ZAMORA

Zamor pri dinamikom radu
Nastaje kada je u radu angaovano vie od 1/7
miine mase. Tada organizam nije u stanju da
obezbedi dovoljno O
2
i E, dolazi do poremeaja
akcionih potencijala koji se provode skeletnim
nervima, insuficijencije miinog krvotoka, kiseli
metaboliki produkti se gomilaju u miinim elijama
to sve dovodi do usporenja i prestanka rada miia.
Promena brzine i ritma miinog rada takoe moe da
bude uzrok zamora jer se skrauje vreme
dekontrakcije miia pa on ne stigne da se u
potpunosti oporavi.

Zamor pri statikom radu
Nastaje kada rad od miia zahteva da ko-riste
veliki procenat svoje maksimalne izometrijske moi.
Smatra se da izometriska napetost preko 20-30%
maksimalne izaziva potpunu kompresiju lokalnih
krvnih sudova. Zbog nemogunosti aerobnog
ukljuuje se anaerobni metabolizma, pri emu se
stvara i nagomilava mlena kiselina koja prouzrokuje
bol u miiima to dovodi do usporenja i prestanka
rada miia. Miii koji obavljaju odreeni fiziki rad
imaju uveban motoriki model kojim najefikasnije
obavljaju odreeni rad. Kada zbog zamora prestanu da
rade, rad mogu da preuzmu drugi, pomoni miii koji
nemaju uvebane motorike modele pa rad obavljaju
sporije i manje efikasno.

Kliniki znaci fizikog zamora

Psihomotorna usporenost,
nespretni i suvini pokreti,
pojava spontanih pauza,
opadanje radnog uinka i greke u radu,
povean traumatizam na radnom mestu,
iscrpljenost, bezvoljnost i apatinost,
promena raspoloenja,
razdraljivost i svadljivost,
paspanost i zaboravnost,
oseaj nelagodnosti ili ak bola,
poveana frekfencija disanja i pulsa,
lako poveanje krvnog pritiska,
poveana kona temperatura,
poveana koliina izluenog znoja,
povean broj treptaja onih kapaka
Subjektivni znaci zamora su veoma znaajni za
njegovu procenu, ali imaju dva bitna nedostatka.
Subjektivan doivljaj zamora vremenski
zaostaje za promenama koje su se u organizmu
dogodile.
Fiziologija rada

14
Osobe koje su veoma motivisane da rade esto
ne oseaju zamor, pa rade i dalje, tako da preskaui
doivljaj zamora, odmah dolaze u stanje premora.

PSIHIKI ZAMOR

Kod umnog rada preoladavaju psihiki feno-
meni uz neznatno motoriko angaovanje. Za razliku
od miinog rada kod umnog rada se koliina krvi u
modanom tkivu neznatno poveava, tako da se umni
rad ne moe meriti koliinom utroenog kiseonika, pa
se ni zamor kod umnog rada ne moe objasniti
klasinim teorijama zamora ve je verovatnije da
objanjenje lei u aktivacionoj teoriji.
Simptomi umnog zamora isti su kao i zamora
drugog porekla, a od objektivnih pokazatelja imamo:
sporije i konfuznije rasuivanje,
opadanje intelektualnih funkcija - i to redom, prvo
najfinije, pa postupno grublje,
promena raspoloenja

PREMOR

Ukoliko rad koji je doveo do akutnog za-mora
traje i dalje, nastaje hronini zamor odnos-no premor.
Za razliku od akutnog zamora koji odmorom u
potpunosti nestaje u toku 24 sata, kod premora se
osoba danima ne oporavlja, a novi radni dan zapoinje
ve umorna.
Premor dakle predstavlja patoloku pojavu i
negativan efekat rada.

KLINIKI ZNACI PREMORA

Radi bez volje i sa velikim naprezanjem,
stalno je umoran i nemoe se odmoriti za 24 h,
iscrpljen i zamoren ujutro pre poetka rada,
esto oboleva usled smanjene otpornosti,
pojaana razdraljivost,
opadanje interesovanja za rad,
gubitak apetita i smanjenje telesne teine,
neurotsko reagovanje ako premor traje due,
tahikardija,
opadanje krvnog pritiska.

ODMOR

Fizioloka odbrana organizma od zamora jeste
prestanak rada odnosno odmor. Tada se organizam
oporavlja, osoba se subjektivno bolje osea, tj. zamor
postepeno nestaje.
Odmor treba da nastupi odmah nakon nas-tanka
zamora i da traje do oporavka svih izmenjenih
funkcija.

PODELA ODMORA PO NAINU NASTANKA
Spontani odmor
Nastaju u toku samog rada, njih osoba ne
planira, ve biva primorana da na krae ili due vreme
prestane da radi da bi se odmorila. Prekidu rada
prethodi subjektivni doivljaj nekog vida nemoi (radi
sporije, nespretnije, grei i sl.) ili smetnje somatskog
tipa (bolovi, tremor, malaksalost itd.).
Organizacija reima rada gde su ovakve
spontane pauze mogue je veoma dobra. Istraivanja
pokazuju da je i efikasnost takvog rada vea nego
kada je vreme za odmor strogo planirano jer se nikada
ne moe planirati vreme pauze koje odgovara svim
radnicima.
Planirani odmori
Odmori mogu i da se programiraju u okviru
planiranog reima rada i odmora. Oni se najee
planiraju za celu radnu grupu. U principu bolji efekti
se postiu kraim a eim pauzama.

PODELA ODMORA PO SADRAJU

Pasivni odmori
U toku pasivnog odmora osoba prestaje da radi,
a organizam je u stanju mirovanja, najbolje je da
osoba tada lei. Vreme potrebno za ovakav odmor
zavisi od teine i trajanja rada koji je doveo do
zamora i moe se izraunati po formuli:
Duina potrebnog odmora = Teina prethodnog rada
(u Kcal/min) * 100
(u % trajanja prethodnog rada)

Aktivni odmor
Aktivni odmor je odmor promenom rada
odnosno anti-optereenjem. On je efikasniji od
pasivnog odmora ukoliko je do zamora dolo usled
umnog rada, statikog rada i dinamikog rada manjih
miinih grupa. Predstavlja skup sportsko rekreativnih
aktivnosti koje su usme-rene na ukljuivanje ne
zamorenih miia u rad. Pri aktivnom odmoru rad se
ne zaustavlja ve ga obavljaju druge miine grupe.
Sutinu ovakvog odmora je mogue objasniti
fiziologijom retikularne formacije. Kada je rad doveo
do zamora odgovarajueg centra, njegovu ekscitaciju
smenjuje faza inhibicije (autoinhibicija) to dovodi do
zaustavljanja rada i nastanka pasivnog odmora.
Meutim ako se pri nastanku zamora,
programiranjem nove aktivnosti, ekscitira neki novi
centar, ekscitacija tog centra (zbog naizmenine
indukcije) izazvae produbljenu inhibiciju centra
prvobitnog motorikog modela. U toku njenog traja
miina elija se oporavlja vie i bre nego pri obinoj
autoin-hibiciji, pa je zato efekat ovakvog odmora
bolji.
Postoji nekoliko modela sportsko rekrea-tivnih
odmora koji se koriste na poetku i kraju radnog
vremena ili u pauzama. To su posebni programi vebanja
koje izvode strunjaci iz tih oblasti.




Zatita na radu


15
SIGURNOST NA RADU I OUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA


Zatita na radu podrazumeva niz aktivnosti iji je
cilj otklanjanje opasnosti u tehnolokom procesu i
organizacionom sistemu kako bi se rad uinio
bezbednim i time stvorili povoljni uslovi za ouvanje
ljudskog zdravlja i materijalnih dobar.
Zatita na radu je sastavni deo organizacije rada
preduzea ili ustanove i obuhvata mere i sredstva koja
su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova na
radu. Funkcija zatite na radu sastoji se iz mera i
aktivnosti iji je cilj spreavanje nesrea i povreda na
radu i stvaranje uslova za bezbedan rad i ouvanje
zdravlja radnika. U ostvarenju zatite na radu
uestvuju tri osnovna elementa:

I Preduzee
Uprava preduzea mora da ima pozitivan stav
prema zatiti na radu. Preduzee mora da obezbedi
materjalna sredstva za formiranje i rad tima koji
sprovodi zatitu, materijal za edukaciju i obuku
radnika u oblasti zatite, lina zatitna sredstva, da
omogui korekcije u tehnolokom procesu i mere
zatite vezane za inoviranje i odravanje procesa rada.


II Radnici
Radnci su motivisani da uestvuju u procesu
ostvarenja zatite na radu i na taj proces mogu mnogo
da utiu ako se pridravaju propisa o nainu rada. Da
bi se postigli dobri rezultati radnici moraju da se
edukuju o znaaju i nainu ostvarivanja bezbednih
uslova na radu.

III - Tim koji sprovodi zatitu
Treba da bude integralni deo preduzea ili
ustanove. ine ga inenjeri zatite na radu i zatite od
poara, tehnolozi, projektanti, specijalisti medicine
rada i drugi. Zadatak ovog tima je da stvara programe i
planove za bezbedne uslove na radu, za obrazovanje i
obuku, da prati promene u operacijama i tehnologiji i
da evaluira rezultate sprovedenih mera.
Pored toga veliku ulogu u ostvarivanju zatite na
radu ima i drava, donoenjem odgovarajuih
zakonskih akata iz ove oblasti i kontrolom potovanja
tih zakona preko inspekcijskih organa.
U mnogim zemljama posebnu ulogu u kontroli
primene mera zatite na radu imaju i sindikati.
KONTINUIRANO POBOLJANJE SIGURNOSTI NA RADU I
UNAPREENJE ZDRAVLJA


Plan za bezbednost i unapreenje zdravlja moe
da se saini za celo preduzee u fazi projektovanja, za
pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove
rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u
okviru zatite na radu. Osnov-ni elementi ovih planova
jesu:

I - Definisanje ciljeva i mera
Ciljeve i mere zatite definiu uprava, tim za
sprovoenje zatite i radnici. Ciljevi se odnose na
spreavanje povreda i bolesti na poslu i van posla.

II - Stav preduzea
U realizaciji programa zatite neophodno je
postojanje pozitivnog stava svakog lana preduzea,
posebno onih koji uestvuju u realizaciji zatite i
uprave.

III - Procena rizika
Predstavlja proces pregleda radnih mesta i
opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih
uzroka nesrea na radu, povreda, profesionalnih bolesti
i bolesti u vezi sa radom. Procenjivanje rizika vri se
prostom opservacijom, ali i sloenim analizama
sistema na osnovu sprovoenja anketa, periodinih
pregleda opreme, analiziranja svih incidenata itd.
Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji
sprovodi zatitu. Eliminisanje rizika pre nego to
prouzrokuju neeljene efekte sutina je prevencije.

IV - Projektovanje objekata i opreme
Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog
dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i
analizu bezbednosti i zdravlja. Na osnovu ove analize
predlau se
Eliminacija rizika - Obino se primenjuje pri
projektovanju. Ako rizik ve postoji on se moe
eliminisati ponovnim projektovanjem. Ovo se postie
metodama supstitucije, mehanizacije i automatizacije
procesa.
Izolacija rizika - je prihvatljiv nain zatite kada
je eliminacija neizvodljiva. Primenjuje se pri
projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora
(hermetizacija) da bi se napravila granica izmeu
rizinog prostora i radnika.
Izdvajanje radnika - odnosi se na zatitu od
rizika korienjem line zatitne opreme.






Zatita na radu


16

TEHNIKE MERE ZATITE

Odnose se na funkcionisanje celokupnog
tehnolokog procesa, pojedinih pogona, ureaja i alata.
Dobro planirane i izvedene tehnike mere zatite
umanjuju potrebu za uvoenjem drugih zatitnih
mera.

I-Odvajanje delova tehnolokog procesa
Prostorna izolacija - podrazumeva odvajanje
orua za rad u posebne radne prostorije (segregacija).
Razlozi za ovo su opasnost od poara, eksplozija,
fizikih i hemiskih tetnosti. Ako je stepen opasnosti
vei takvi delovi tehnolokog procesa se izdvajaju u
specijalno graene i izolovane prostorije. Proces
segregacije se koristi u radu sa visokotoksinim
materijama, jonizujuim zraenjem i kancerogenim
materijama, zatim kod primene maina sa veim
intenzitetom buke, pri radu sa tetnim prainama i dr.
Vremenska izolacija - podrazumeva angaovanje
samo grupe radnika neophodne za izvrenje radne
operacije u vremenu kada prisustvo drugih radnika u
toj sredini nije neophodno.

II - Izbor i supstitucija sirovina i pomonih
materija
Izbor sirovina i pomonih materija - treba da
bude takav da se u granicama tehnolokih zahteva,
uvek odaberu oni materjali koji su najmanje tetni po
zdravlje ljudi i tehnoloka postrojenja. Oblik sirovina
i pomonih materija nesme da dovodi do
aerozagaenja prainama, gasovima i parama.
Npr. u prizvodnji plastinih masa koriste se
sirovine u obliku tableta ili granula (nema aero-
zagaenja)
Zamena ili supstitucija toksinih materija ne-
toksinim ili manje toksinim vri se u sluajevima
kada tehnoloki proces to dozvoljava. Npr. benzen se
zamenjuje manje toksinim toluenom. esto se vri i
zamena tehnolokog procesa kako bi se izbeglo
dejstvo fizikih tetnosti npr. zamena peska bogatog
slobodnim SiO
2
koji se koristio za peskarenja,
elinim kuglicama, ime je spreen nastanak silikoze.

III - Izbor energije
Prednost se daje elektrinoj energiji jer nedo-lazi
do zagaivanja vazduha produktima sagorevanja i
manja je opasnost od poara nego u sluaju primene
gasovitih, tenih i vrstih goriva.

IV - Mehanizacija i automatizacija
U savremenoj industriskoj proizvodnji ljudski rad
zamenjuje se radom maina (mehanizacija). Takva


tehnoloka postrojanja omoguuju rukovanje
mainama i ureajima pomou automatskih komandi
(automatizacija). Pri tom se proces odvi-ja u
hermetiki zatvorenim sistemima (hermetizacija), to
spreava dospevanje tetnih materija u radnu sredinu
uz istovremeno praenje svih potrebnih parametara
preko kontrolnih tabli. Primenom mehanizacije,
automatizaciji i hermetizacije iskljuuje se prisustvo
radnika na opasnim mestima tehnolokog procesa.

V - Ventilacija
Primenjuje se kada mehanizacija, automa-tizacija
i hermetizacija nije mogua, a postoji aerozagaenje
Lokalna ventilacija - vri se ureajima koji se
postavljaju neposredno na maine i ureaje da bi
onemoguili irenje praine, gasa ili isparenja po
radnoj prostoriji. Sistem se sastoji od ventilacione
kape i vodova, talonika i ureaja za prei-avanje
vazduha.
Opta ventilacija - nije pogodna za uklanjanje
aerozagaenja i osnovna joj je namena da obezbedi
optimalne mikroklimatske uslove u radnoj prostoriji.
Ovaj tip ventilacije moe se ostvariti dovoenjim i/ili
odvoenjem vazduha. Recirkulacija vazduha nije
dozvoljena u prostorijama gde su u vazduhu prisutne
visoko toksine materije, infektivni agensi,
radioaktivne estice, neprijatni mirisi i slino.

VI - Mehanika zatita maina
Mehanika zatita maina postie se ure-ajima
koji predstavljaju konstrukcijski deo maina, ija je
namena da se radnik zatiti od povreivanja
mehanikom, eketrinom, toplotnom i drugim
vidovima energije kao i toksinim i agresivnim
hemikalijama.
Zatitne ograde - postavljaju se oko maina
(ureaja) i onemoguavaju pristup radnika zoni
opasnosti.
Ureaji sa fotoelijama - Ovde fotoelektrini snop
svetlosti prolazi ispred zone opasnosti, pri emu ako se
bilo koji deo tela radnika nae u ovom snopu
automatski dolazi do zaustavljanja rada maine.
Poklopci, vrata i drugu zatvarai sa blokadom -
konstruisani su tako da se maina moe pustiti u rad
samo kada su ovi zatitni elementi u poloaju
zatvoreno.
Ureaji za upravljanje - Mogu biti uzrok
povreivanja na radu. Ovi ureaji moraju biti
prilagoeni antropometriskim karakteristikama
ovekovog tela. Ureaji za runo upravljanje moraju
biti tako napravljeni da ne moe doi do nehotinog
ukljuivanja takvog ureaja.



Zatita na radu


17
ORGANIZACIONE MERE ZATITE


I - Ureaji za signalizaciju
Pojedine maine i ureaji snabdeveni su zvunim i
svetlosnim ureajima za signalizaciju koji se ukljuuju
u odreenim situacijam (npr. Maina je ukljuena, ima
zagaenja...) i time upozoravaju rukovaoca na neko
stanje ili opasnost. Ureaji za signalizaciju mogu biti
povezani sa ureajima za upravljanje pri emu
aktiviranje signalnih ureaja automatski dovodi do
neke akcije u cilju spreavaja nezgode (npr.
Zaustavljanje maine, ukljuivanje ventilacije...).
Najmanja razlika u intenzitetu zvunog signala i buke
u okolini mesta signalizacije mora da bude 10 dB.

II - Razmetaj maina
Maine mogu biti postavljene u pravoj liniji,
paralelnim linijama, u obliku slova L i U i na druge
naine. U svim sluajevima potrebno je osigurati
slobodan prostor oko maina, kao i slobodan glavni
prolaz, a rad na jednoj ne sme ugroavati rad radnika
na drugoj maini.
Grupni raspored - Maine razmetene prema
vrstama. Ovako grupisane maine nisu usklaene sa
redosledom radnih operacija pa je transport cik-cak ili
u obliku petlje to pogoduje nastanku nesrea.
Liniski raspored - Maine rasporeene u skla-du
sa redosledom operacija za izradu jednog radnog
komada koji se kree u istom smeru. Ovakvim
rasporedom postie se kraa, jednostavnija i sigurnija
manipulacija predmetima. Kombinovani raspored -
ima elemente i grupnog i liniskog rasporeda.

III - Bojenje maina
Bezbednosne boje i znaci imaju za cilj da brzo
privuku panju na objekat. Pri tom se koristi princip
kontrasnih boja. Ako je predmet koji se obrauje
svetle boje, podloga oko tog predmeta treba da je
tamnija. Radna zona na maini i ureaju mora biti
obojena svtlijom bojom, a ostali delovi maine
kontrasnom bojom radi lakeg uoavanja. Pokreti se
tada mogu izvoditi i mehaniki bez gledanja.

IV - Znaci bezbednosti
Znaci opasnosti - upozoravaju na neku opasnost
(od eksplozije, od trovanja, od viseeg tereta i dr.)
Znaci zabrane - zabranjuju ponaanje ili postupak
koji bi mogao izazvati opasnost (zabranjen prilaz).
Znaci obaveze - propisuju odreeno ponaanje ili
postupak (npr. zatita oiju, disajnih organa, sluha).
Obavetavajui znaci - obavetavaju o postojanju
neke opasnosti.

V - Osvetljenost
Na mestu rada na maini ili ureaju treba postaviti
takvo osvetljenje da senke ne budu suvie otre i
tamne. Svetlosni fluks treba da bude usmeren koso-
odozgo kako bi se dobio to prirodniji izgled
predmeta. Loa osvetljenost doprinosi zamaranju vida
i moe biti uzrok povreivanja i oboljevanja.


HIGIJENSKE MERE ZATITE


Izbor lokacije preduzea u odnosu na aero-
zagaivae.
Zamena prljavih tehnologija procesima koji su
mehanizovani, automatizovani i hermetizovani.
Planiranje tehnolokog procesa tako da je to
manji broj radnika u kontaktu sa noksama koje nastaju.
Odravaje higijene prostorija i radilita.
Adekvatno uklanjanje otpadnih materija i se-
kundarnih sirovina.
Dekontaminacija prostorija, predmeta i odee koji
su bili u kontaktu sa radioaktivnim esticama
Dezinfekcija i dezinesekcija prostora i odee
Detoksikacija postrojenja i predmeta na kojima
ima toksinih materija.
Lina higijena radnika.
Higijena i odravanje u ispravnom stanju linih
zatitnih sredstava.
Higijena ishrane i obezbeivanje higijenski
ispravne vode za vreme rada.




Zatita na radu


18
MEDICINSKE MERE ZATITE

Medicinske mere zatite pruaju zaposleni u
medicini rada u skladu sa etikim principima koje je
izdala Meunarodna komisija za zatitu zdravlja.
Ove mere zatite sastoje se od niza aktivnosti
kojima se uva i unapreuje zdravlje radnika.
Za uspeno sprovoenje ovih mera neophodno je
da se uporedno izvri analiza faktora radne sredine i
analiza psihofizikih osobina radnika koje se
ispoljavaju u radu i doprinose uspenom obavljanju
profesionalne delatnosti ili predstavljaju rizik od
povreivanja i obolevanja.

PROFESIONALNA
ORJENTACIJA I SELEKCIJA

I - PROFESIONALNA ORJENTACIJA
Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na
odreene grupe poslova ili zanimanja koje bi
odgovarale njihovim sposobnostima, spretnostima i
interesovanju.
To je pomo kandidatu da odabere onu vrstu
strunog osposobljavanja koja e mu omoguiti da
koristei svoje potencijale, zadovolji zahteve eljenog
zanimanja. Primenjuje se obino pri upisu u strune
kole.

II - PROFESIONALNA SELEKCIJA
Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za
jedno radno mesto, izmeu vie kandidata, bira onaj ili
oni ije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima
tog radnog mesta.
Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni
pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapoljavanju
na bilo koje radno mesto.
Kontraindikacije za rad sa odreenim tetnostima
Izvesna stanja i oboljenja onemoguavaju
bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontra-
indikaciju za zapoljavanje na odreenim radnim
mestima.

PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI
PREGLEDI RADNIKA

I - PRethodni pregledi
Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju
prilikom zapoljavanja na odreeno radno mesto.
Ovim pregledom se utvruje da li je zdravstveno stanje
kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi
kojeg se pregled vri. Preduslov je dobro poznavanje
radnog mesta. Prethodni pregledi su zakonski obavezni
za sve radnike koji rade na radnim mestima sa
posebnim uslovima rada.
II - Perodini pregledi
Periodini pregledi su pregledi kojima se ispitaje
zdravstveno stanje radnika i daje miljenje o tome da li
je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom
mestu ili ne.

III - Vanredni pregledi
Vanredni pregedi vre se kada nastanu posebne
okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje
kolektiva, jedne grupe ili ree pojedinca. Oni su po
pravilu ciljani u sledeim situacijama
Pojava veeg broja sluajeva poremeaja
zdravstvenog stanja sa istim ili slinim simptomima
Pri uvoenju novih tehnologija ili sirovina
U sluaju poveanog apsentizma ili broja povreda
na radu.

IV - Kontrolni pregledi
Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat
primenjenih tehnikih i medicinskih mera zatite.
Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre
upuivanja radnika na kolektivni preventivni opo-
ravak i nakon povratka sa oporavka.

V - Sistematski pregledi
Sistematski pregledi imaju za cilj praenje
zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija
radnika koje su homogene po nekom obeleju, a koje
nisu obuhvaene preventivnim zdravstvenim
pregledima.

RADNA MESTA SA POVEANIM
RIZIKOM

Radna mesta na kojima se javljaju tetnosti izvan
dozvoljenih granica, proglaavaju se radnim mestima
sa posebnim uslovima rada. Na takvim radnim
mestima poremeena je ergonomska ravnotea i radnik
ne moe da odgovori na zahteve rada i radne sredine.
Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika
na takvim radnim mestima se remeti i rad moe da
bude razlog za bolest.
Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova

I - Po osnovu posebnih biolokih zahteva
Zahtevaju da radnik ima posebne bioloke
kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez tete po
zdravlje.
Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema
Zahtevi za odreenim starosnim granicama
Zahtevi za odreenim polom
II - Po osnovu poveanog rizika
To su uslovi koji poveavaju rizik za nas-tanak:
Povreda na radu - iji nastanak zavisi od naina
rada, materjala i alata kojim se rukuje, a nezavisi od
vremena koje radnik provodi u rizinim uslovima
(povreda se moe oekivati i na poetku rada).
Profesionalnih bolesti - postoji lista ovih bolesti sa
tano navedenim uslovima rada kojima radnik mora da
Zatita na radu


19
bude izloen da bi se te bolesti mogle smatrati
profesionalnim.

III - Po osnovu specifinih zahteva rada ili
njihovih kombinacija
Takvi su poslovi letakog osoblja, rad na visini,
rad sa orujem, i sl.

MERE ZATITE NA RADNIM
MESTIMA SA POVEANIM RIZIKOM

I - Obavezne mere
Redovna periodina kontrola utvrenih posebnih
uslova na radu (optereenja, tetnosti i dr.).
Prethodni pregledi - svih osoba koje se zapoljavaju
na radna mesta sa posebnim uslovima rada.
Periodini pregledi - svih zaposlenih na radnim
mestima sa posebim uslovima rada.

II - Fakultativne mere
Racionalizacija reima rada i odmora - razne
konbinacije duine vremena rada i odmora
Skraenje radnog vremena - tamo gde se tetno
delovanje kumulira tokom rada, a organizam se ne
oporavlja do sledeeg radnog dana.
Beneficirani radni sta - daje se u sledeim
situacijama:
-kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po
zdravlje tek posle dueg vremenskog perioda.
-za poslove koji zahtevaju ouvane funkcije
organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju.
Rekreacioni tretmani - za vreme radnog vremena i
u banjsko-rekreativnim centrima.
Uvoenje zatitnog obroka - slui za nadoknadu
materije i energije koje su u organizmu deficitarne
usled delovanja posebnih uslova rada.

ZDRAVSTVENO
PROSVEIVANJE I EDUKACIJA

Ako postoji rizik na radnom mestu, radnici moraju
biti obaveteni o tome, kao i o nainu zatite.
Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose
prema uvanju i unapreenju zdravlja. Obuka iz
oblasti bezbednosti i unapreenja zdravlja treba da
bude i sastavni deo edukacije za odreeno zanimanje.

MEDICINSKA I
PROFESIONALNA
REHABILITACIJA

I - Medicinska rehabilitacija
Medicinska rehabilitacija je vraanje obolelog u
njegovu punu fiziku, psihiku, emocionalnu,
socijalnu, profesionalnu i ekonomsku aktivnost i
sposobnost za rad.
Ona obuhvata sve postupke leenja od nastanka
oboljenja ili povrede do konanog ishoda.

II - Profesionalna rehabilitacija
Profesionalna rehabilitacija najee predstavlja
nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na
vraanje radnika na ranije radno mesto, a ako to nije
mogue putem prekvalifikacije osposobljavanje istog
za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj
sposobnosti.

SOCIJALNA ZATITA RADNIKA


Osnovni zadatak socijalne zatite radnika je
obezbeivanje takvih uslova na radnom mestu i van
njega, koji e osigurati bezbednost na radu, ouvanje
zdravlja i zadovoljstvo radnika postignutim
rezultatima i nainom ivota uz istovremeno
spreavanje nastanka premora, oboljenja i povreda.
Osnovna naela socijalne zatite su omoguavanje
bavljenja odreenom delatnou, podsticanje
stvaralatva i produktivnosti, humanizacija rada i
naina ivota uopte i solidarnost.

ELEMENTI SOCIJEALNE ZATITE
RADNIKA

Bezbedni uslovi rada i odmora;
obezbeivanje adekvatne ishrane i napitaka za
vreme rada;
obezbeivanje prostorija za odmor, uzimanje hrane,
odravanje line i higijene radne odee;
organizovan prevoz do radnog mesta i nazad;
adekvatno reenje stambenog pitanja radnika i
njegove porodice;
briga preduzea i drutva o nainu uvanja dece i
kolovanju lanova porodice;
organizovan nain provoenja godinjih odmora u
objektima preduzea;
omoguavanje bavljenja kulturnim i rekreativnim
aktivnostima;
edukacija koja e doprineti napredovanju na poslu.
Cilj ovih mera nije samo ostvarivanje materijalne
egzistencije, nego i zadovoljenje potreba za
samostalnou, prestiom, ugledom i potovanjem u
drutvu i kao rezultat toga zadovoljstvo radnika.
Zatita na radu


20

ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE


Prema Ustavu Srbije svi zaposleni imaju pravo na
zatitu na radu.
Zakonima i brojnim podzakonskim aktima
regulisana je problematika zatite na radu, prava na
zatitu i dunosti u vezi sa tim, obim zatite, obaveze
poslodavca i dr.
Zakonom je odreeno da je zatita na radu
sastavni deo organizacije rada i radnog odnosa.

ZAKONSKE MERE ZATITE NA RADU
TREBA DA OBEZBEDE

Da se radna sredina projektuje, izgrauje i odrava
tako da ukljuuje mere zatite od opasnosti po ivot
i zdravlje radnika;
Da se radni uslovi prilagode fizikim i psihikim
osobinama i sposobnostima radnika, a tehnologija i
organizacija rada postave tako da radnik obavlja
poslove u optimalnom poloaju,
Da radne prostorije budu uredne i opremljene na nain
koji obezbeuje zdravu ivotnu sredinu;
Da maine, alati, oprema i druga tehnika sredstva,
budu projektovana, postavljena i opremljena na
nain koji obezbeuje odgovarajuu sigurnost
radnika;
Da se opasne materije koje mogu prouzrokovati
profesionalna oboljenja ili povrede na radu, mo-gu
upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeuju
odgovarajuu sigurnost radnika i zatitu ivotne
sredine;
Da se sredstva line zatite upotrebljavaju samo
kada ne postoji mogunost primene drugih
odgovarajuih mera zatite na radu.

ZAKONSKI PROPISI KOJI REGULIU
PROBLEMATIKU VEZNU ZA ZATITU
RADNIKA

Zatitu pri proizvodnji, prevozu i prometu otrova;
Zatitu od jonizujueg zraenja;
Zatitu ivotne sredine;
Prava iz penziskog i invalidskog osiguranja;
Evidenciju iz oblasti zdravstvene zatite;
Higijenske i tehnike mere zatite;
Mere zatite na radu za graevinske objekte;
Lina zatitna sredstva i lina zatitna oprema;
Pruanje prve pomoi i organizovanje slube za
spasavanje u sluaju nezgode na radu;
Postupak i uslovi vrenja prethodnih i periodinih
pregleda radnika;
Postupak pregleda i ispitivanja radne sredine i orua
za rad;
Nain izdavanja liste o povredama na radu;
Posebni propisi koji raguliu problematiku iz oblasti
zatite na radu po granama delatnosti.





























22
UVOD U HIGIJENU RADA

Higijena rada je preventivna medicinska grana u
okviru medicine rada koja na bazi naunih saznanja,
praktinih mera i postupaka obezbeuje visoku radnu
sposobnost i spreava nastanak profesionalnih
oboljenja i drugih oteenja zdravlja vezanih za radni
proces.
U najirem smislu to je opta higijena primenjena
na ljude u procesu rada. Ona obuhvata oveka
pojedinca i grupe radnika u radnom procesu, na
radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija.

PREDMET RADA

U poetku se higijena rada bavila higijenom
radnog mesta, kasnije i radnom sredinom, a zatim je
polje svoje delatnosti proirila na ishranu, mentalno
zdravlje, uslove odmora i rekreacije, stanovanje i
socijalne aspekte vezane za radni proces.
Zahvaljujui razvoju nauke i tehnike u mnogim
privrednim granama naporan fiziki rad je sve manje
zastupljen, ali se zato povealo psihiko optereenje
radnika i potreba za odreenim znanjem i navikama,
to se prethodno mora obezbediti kolovanjem
radnika.
Da bi odreene poslove mogao obavljati uspeno i
bezbedno, radnik mora posedovati posebne
psihofizike osobine. Zato se u okviru higijene rada
razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao
preventivna grana.

PROFESIONALNI TETNI FAKTORI

Kada karakter rada i radna sredina imaju ne-
gativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost
zaposlenih, to znae da postoje profesionalni tetni
faktori u radnoj sredini. Kao profesionalno tetni
faktori, pored fizikih, hemijskih i bilokih, javljaju se
i brojni drugi inioci koji naruavajui konfor u
radnom procesu, dovode do promene zdravstvenog
stanja i radne sposobnosti. Tu spadaju neracionalna
organizacija rada i odmora, nepovoljni psihosocijalni
odnosi u kolektivu, nereeni estetski i ergonomski
uslovi rada, neadekvatna ishrana, nepovoljna duina
radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za for-
miranje zdrave radne sredine.


NAIN RADA

U praktinom delu higijena rada reava pitanja
sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodine
kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih tetnih
faktora u fabrikama i drugim proizvodnim
ustanovama. Veliki znaaj ima i sanitarni nadzor nad
projektovanjem, izgradnjom i rekonstrukcijom
proizvodnih objekata. U saradnji sa tehnikim
slubama higijena rada reava pitanje ambijentalnog
monitoringa, a koristei princip fiziologije reava
ergonomske probleme radnog mesta.

ZADACI HIGIJENE RADA

1. Otkrivanje, identifikacija i kvantifikacija fizikih,
hemiskih i biolokih faktora u radnoj sredini i
njihova evaluacija.
2. Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine
koji deluju na organizam kao stesori
3. Predlaganje mera za poboljavanje uslova rada i
smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih
oboljenja i povreda na radu.
4. Izuavanje i predlaganje mera za obezbeenje
fiziolokih uslova rada u toku radnog procesa uz
prilagoavanje tehnikih sistema i tehnologije
ljudskim mogunostima (ergonomija rada i radne
sredine).

EKOLOGIJA RADA

Ekologija rada je orijentisana na podruje radne
sredine i obuhvata:
1. Procenu biolokih zahteva radnog mesta;
2. Prepoznavanje i identifikaciju tetnosti;
3. Evaluaciju i kontrolu.

OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU
RADNE SREDINE

Evaluacija;
Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom linog,
ambijentalnog, biolokog i medicinskog
monitoringa);
Kontrola (iznalaenje metoda za eliminaciju i
redukciju tetnosti).

AGENSI FIZIKE PRIRODE

U agense fizike prirode ije prisustvo u radnoj
sredini moe tetno delovati na radnike spadaju:
Klima i mikroklima,
Povean i snien barometerski pritisak,
Osvetljenost,
Zvuk,
Infrazvuk,
Ultrazvuk,
Vibracije,
Nejonizujue zraenje,
Jonizujue zraenje,
Aerozagaenje (Hemijski neaktivna praina),
Mehanika sila,
Elektrina struja.
Svojim dejstvom u radnoj sredini fiziki agensi
mogu dovesti do povreda na radu i pojave
profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad.



23
AGENSI BIOLOKE PRIRODE


U agense bioloke prirode ije prisustvo u radnoj
sredini moe tetno delovati na radnike spadaju:
Virusi,
Bakterije,
Gljive,
Protozoe,
Helminti
Artropode i dr.
Ovi mikroorganizmi ili njihovi fragmenti mogu
izazvati profesionalna oboljenja ili oboljenja vezana za
radom.
U odnosu na domaina, bioloki agensi mogu biti:
Patogeni - mogu dovesti do infekcije i oboljenja.
Oportunistiki - mogu izazvati infekciju i oboljenje
samo kada je smanjena otpornost domaina.
Apatogeni - Izazivaju samo kolonizaciju koja ne
teti domainu.

AGENSI HEMIJSKE PRIRODE

Gotovo da nema privredne grane gde se ovek ne
sree sa vie hemijskih faktora koji pod odreenim
uslovima mogu biti tetni. Dejstvo hemiskih materija
na organizam zaposlenih najee se sree u hemijskoj
industriji, rudarstvu, mainogradnji, naftnoj industriji,
gumarstvu i dr.
Hemijske materije koje unete u organizam u
malim koliinama izazivaju hemiske i fiziko-
hemijske reakcije sa tkivom nazivaju se otrovima.
Pojam otrovnosti je relativan jer praktino sve
hemijske materije u odreenim uslovima i okolno-
stima mogu biti otrovne.
U proizvodnom procesu otrovnost mogu po-
kazivati sirovine, meuprodukti, gotovi proizvodi i
otpadne materije. Zbog toga je za ispitivanje prisustva
hemijskih supstanci u radnoj sredini neophodno
poznavanje celokupnog tehnolokog procesa.
Hemijski agensi koji tetno deluju na radnike
mogu biti u vrstom, tenom i gasovitom stanju, a
prema poreklu mogu biti organske i neorganske
prirode.

INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE

Higijena rada bavi se identifikacijom i
evaluacijom potencijalno tetnih faktora radne sredine
i zatitiom oveka od njihovog nepovoljnog delovanja.
Budui da je radna sredina samo deo ivotne sredine i
uticaj faktora radne sredine treba izuavati u okviru
potpunog okruenja.

NIVOI IVOTNE SREDINE

ivotna sredina moe se podeliti na etiri nivoa:
mikronivo kune sredine - karakteristian je za
pojedinca,
mezonivo radne sredine - karakteristian je za grupu
radnika,
makronivo komunalne sredine - odnosi se na
populaciju grada ili regiona i
meganivo klimatske zone - odnosi se na iru
populaciju.

FAKTORI IVOTNE SREDINE

ivotnu sredinu karakterie i est grupa faktora:
faktori vezani za fiziku aktivnost radnika (di-
namiku ili statiku),
faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika
(percepcija, odluivanje, delovanje),
hemijski faktori (nutricijensi, kiseonik, voda,
hemijske materije u radnoj sredini i sl.),
fizki faktori (zvuk, vibracije, klima, radijacija i dr.)
bioloki faktori (bakterije, virusi, gljivice, ivotinje,
biljke),
socijalni faktori (meuljudski odnosi, organiza-cija
rada, politiki sistem).
Navedeni faktori ivotne sredine mogu se
klasifikovati i prema biolokoj esencijalnosti na:
primarno bioloki esencijalni faktori - neophodni za
razvoj i ouvanje zdravlja oveka (nutricijensi,
fizika i mentalna aktivnost, socijalni kontakti,
temperatura, vlanost i sl.),
primarno neesencijalni faktori - nisu neophodni za
za razvoj i ouvanje zdravlja oveka
o (tetne hemijske materije, kozmetika, duvan,
alkohol, vibracije, jonizujue zraenje i dr.).
U proceni uticaja sredine na zdravlje oveka
moraju se uzeti u obzir sva etiri nivoa ivotne sredine,
kao i svih est navedenih grupa faktora koji karakteriu
ivotnu sredinu. Zadatak medicine rada je
optimalizacija bioloki esencijalnih i minimalizacija
biloki neesencijalnih faktora.

INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE

Iako se u praksi obino posmatra samo jedan
aspekt ili faktor radne sredine, ekspozicija veini
faktora iz iste ili razliitih grupe odvija se istovremeno
tako da su interakcije faktora radne sredine este i
mnogobrojne. Spektar kombinovanih ekspozicija
faktorima radne sredine veoma je irok:
ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr. buka i
vibracije),
ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. buka i
mentalno naprezanje),



24
ekspoziciji faktorima iz vie grupa (npr. visoka
temperatura, gljivice, duvanski dim, smenski rad).
ak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne
sredine, postoje razliite kombinovane ekspozicije:
istovremena ekspozicija razliitim jedinjenjima istog
hemijskog faktora (npr.hroma),
istovremena ekspozicija razliitim oblicima istog
fizikog faktora (kontinuirana i inpulsna buka),
razliiti putevi ulaska u organizam istog faktora
(npr. kadmijum inhalacija i ingestija),
istovremena ekspozicija istom faktoru na razliitim
nivoima ivotne sredine (npr. buka u komunalnoj i
radnoj sredini).
Navedene kombinovane ekspozicije prouavaju se
zbog mogueg udruenog delovanja na bioloki sistem
koji mogu biti: potencirajui, aditivni, sinergiki ili
umanjujui (retko).
Istovremeno prisustvo razliitih faktora radne
sredine moe da dovede do njihove meusobne
interakcije, ovde se prvenstveno misli na inter-akciju
fizikih, hemijskih i biolokih faktora radne sredine
(unutar iste ili izmeu razliitih grupa). Interakcije se
mogu odvijati u razliitim medijumima, ali su za
medicinu rada najznaajnije interakcije koje se
odvijaju u vazduhu radne sredine.
Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne
evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih
mera kontrole i zatite. Od znaaja su interakcije
faktora iji krajnji razultat utie na bioloki sistem
radnika i njegovo zdravlje. Veina faktora fizike
sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biolokim
faktorima radne sredine.

PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I
IVOTNE SREDINE

Interakcija suneve svetlosti, mikroorganizama,
vlanosti i temperature vazduha i pesticida;
Istovremeno prisustvo suneve svetlosti i
mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida, kao
i vea vlanost i temperatura vazduha;
Vazduni pritisak i temperatura vazduha deluju na
sadraj izduvnih gasova dizel motira;
Pri snienom atmosferskom pritisku koncentracije
kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima
dizel motora su vee nego li pri normalnom pritisku;
Nastanak fotohemijskog smoga;
U nastanku smoga uestvuju atmosferski kiseonik,
ultravioletna radijacija i azotni oksidi;
Ponaanje gasova i para zavisi od temperature i
pritiska;
Npr. formaldehid se ve na temperaturi od 20
0
C
kondenzuje u paraformaldehid i dr;
Statiki elektricitet estica praine utie na njihovu
sudbinu i ponaanje u vazduhu;
to je naelektrisanost azbestnih estica vea to je
vee i njihovo taloenje u radnoj sredini i u pluima;
Interakcija vrstih aerosola u vazduhu i gasova ili
para;
Npr. a bre vezuje i uklanja sumpordioksid u
prisustvu amonijaka;
Mnogi gasovi, pare i aerosoli koji se stvaraju u toku
radnog procesa menjaju se ve u vazduhu
Npr. metalni dimovi i magle rasprenih boja o emu
treba voditi rauna pri uzimanju uzoraka i analizi;
Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa
fizikim i hemijskim faktorima;
Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na
prainu u vazduhu;
Alkohol dobro rastvara vinilhlorid;
Alkohol u posudama od polivinila rastvara
rezidualni monomer i moe da doprinese poveanoj
ekspoziciji vinilhloridu;
Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja
se zavisno od temperature i vlanosti vazduha, doba
dana, sezone i geografskog poloaja;
Mikroorganizmi mogu meusobno pokazivati
interakcije.
Npr. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no
opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum
smanjuje luenje alfatoksina. Smanjenje luenja je vee
to je vlanost i temperatura vazduha vea.

SKRIVENE TETNOSTI

Skrivene tetnosti se ne koriste i neproizvode
namerno, ve se stvaraju i u atmosferu oslobaaju:
I - U sluaju akcidentata;
II -Predstavljaju aditiv ili oneienje u drugim
hemijskim materijama;
Benzen - oneienje toluena
1,4-dioksan - aditiv trihloretana i trihloretilena
Fosfin i arsin - oneienje acetilena
Dioksin - oneienje nekih herbicida
III - Prilikom sagorevanja;
IV - Usled dekompozicije
Na kraju treba istai da je za higijenu rada u
evaluaciji potencijalnih ekspozicija tetnim faktorima
radne sredine neophodno poznavanje i njihovih
interakcija i izvora skrivenih tetnosti i opasnost.

AMBIJETALNI MONITORING

Pod pojmom ambijentalni monitoring podrazumeva
se praenje nekog objektivnog parametra u odreenom
prostoru. Za medicinu rada bitno je praenje odreenih
parametara u radnoj sredini koji mogu tetno delovati na
zdravlje radnika, kao to su razni fiziki, hemiski i
bioloki faktori.
VRSTE AMBIJENTALNIH MONITORINGA

I - Prema nameni
1. Tehnoloki monitoring - za obezbeenje
kvaliteta proizvoda,
2. protivpoarni monitoring - za zatitu
od poara,
3. monitoring faktora radne sredine - za zatitu
zdravlja ljudi.

II - Prema broju parametara koji se prate



25
jedno-faktorski monitoring (jednorodni) - koji prati
samo jedan ili nekoliko relevantnih faktora radne
sredine; primenjuju se u radnoj sredini gde se
konstantno pojavljuje odreeni zagaiva,
vie-faktorski monitoring (kompleksni) - koji prate
parametre vezane za celokupni tehnoloki proces i
fizike parametre u radnoj sredini.

III - Prema pokrivenosti
Merni instrumenti koji se koriste u ambijentalnom
monitoringu mogu biti:
individualni - daju rezultate merenja za samo jednog
radnika npr. lini dozimetri;
grupni - daju rezultate merenja za nekoliko radnih
mesta;
kolektivni - daju rezultate merenja za vei broj ili za
sva radna mesta u nekom pogonu.

CILJ AMBIJENTALNOG MONITORINGA

Cilj ambijetalnog monitoringa u medicini rada je
kvantifikacija i uporeivanja naenih vrednosti sa
usvojenim normama radi procene rizika po zdravlje
zaposlenih u toku radnog procesa.
Ambijetalni monitoring treba da da odgovore na
sledea pitanja:
koji su fiziki i hemiski agensi, tetni po zdravlje,
prisutni u radnoj sredini,
da li njihove koncentracije prelaze dozvoljene
vrednosti prema zvaninim normama,
gde su izvori emisije hemijskih agenasa i kakva je
kretanje koncentracije tokom tehnolokog procesa,
da li su mere tehnike zatite, naroito lokalna i
opta ventilacija, adekvatne i efikasne,
koliki je stepen eksterne ekspozicije radnika.

BIOLOKI MONITORING

Ambijetalnim monitoringom ne moe se
pouzdano odredi interna ekspozicija radnika zato to:
prisustvo materija u vazduhu radne atmosfere ne
znai da e one biti i unete u organizam,
mnoge hemijske materije se pored inhalacije unose u
organizam i preko koe ili ingestijom,
koliina udahnutog toksikanta zavisi od veliine
plune ventilacije,
postoje individualne razlike u toksikokinetici u
organizam unetih toksikanata,
mogui su sinergiki i antagonistiki efekati kod
ekspozicije razliitim agensima,
radnici mogu biti izloeni istom toksikantu i na
radnom mestu i u ivotnoj sredini.
Ljudski organizam predstavlja individualni mo-
nitor toksikanata kojima je izloen tokom 24 sata. Zato
se pouzdan uvid u internu ekspoziciju moe dobiti
samo analizom pogodnih uzoraka biolokog materijala
(krv, mokraa i dr.) odnosno biolokim monitoringom.
U okviru biolokog monitoringa odreuju se:
biomarkeri ekspozicije - primarna supstanca,
metabolit i/ili
biomarkeri efekta - produkt toksinog delovanja.
Za mnoge toksikante postoje testovi ekspozicije sa
vrednostima MDK za bioloki materijal (indikatori
bioloke ekspozicije). Za neke supstance je, meutim
nemogue uraditi testove ekspozicije.
Ambijetalni i bioloki monitoring treba sprovoditi
paralelno i istovremeno, po mogunosti zajedno sa
periodinim medicinskim pregledom tj. sa
medicinskim monitoringom.

DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE

MAKSIMALNO DOZVOLJENE DOZE I
KONCENTRACIJE (MDK i MDD)

MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po
dosadanjim saznanjima, radnici mogu biti izloeni 8
sati dnevno, 5 dana nedeljno, tokom radnog veka, a da
im zdravlje ne bude ugroeno.
MDK i MDD su obino 2-3 puta manje od
koncentracija i doza koje izazivaju hronino oboljenje.
Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je
neophodan zbog razliite individualne osetljivosti
organizma. I pored toga osetljivi i hronino oboleli
radnici mogu da osete odreene tegobe i pri
koncentracijama i dozama niim od MDK i MDD.
Posebne norme su izraene za fizike (jonizujue
zraenje, razne praine) i druge tetne agense.
MDK i MDD za pojedine tenosti su u nekim
zemljama zakonski propisane i obavezujue (evropske
zemlje ukljuujui i nas), dok u drugim prdstavljaju samo
neobavezujue preporuke (USA).
Izrada listi MDK i MDD vri se na osnovu
eksperimenata na ivotinjama i ljudima,
epidemiolokih studija, iskustava iz idustrije i dr. To je
veoma sloen i skup proces te je uglavnom dostupan
samo ekonomski najrazvijenijim zemljama, dok manje
razvijene zemlje uglavnom prihvataju vaee norme ili
one koje predloi SZO. Najpoznatije ustanove koje
izdaju liste MDK i MDD su:
WHO i ILO- Agencije koje izdaju preporuke koje
se esto koriste u zemljama u razvoju,
OSHA- Ministarstvo za zatitu na radu u USA,
NIOSHA- Nacionalni institut za medicinu rada i
zatitu na radu USA,
ACGIH- Amerika konferencija vladinih indus-
trijskih higijeniara.
Postojea lista MDK i MDD u naoj zemlji bazira
se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija, stim to
su za odreeni broj supstanci vrednosti korigovane na
osnovu naih iskustava. Ova lista sadri:
TWA (Time Weighted Average) - Srednje vrednosti
normi tokom 8 sati rada. To znai da se
prekoraenja doputaju ako se skrati radno vreme.



26
STEL (Short Term Exposure Limits) - Norme za
jake iritanse i i vrlo toksine supstance, ko-jima
radnik moe biti izloen do 15 minuta i to samo 4
puta u toku 8 sati rada.
C (Celing) - Plafonske vrednosti koje se uopte
nesmeju prekoraiti, a vae za supstance sa akutnim
toksinim delovanjem.
S (Skin) - Norme za supstance u tenom obliku ili u
obliku para koje lako prodiru kroz kou.
A1-A2 - Odnosi se na kancerogene supstance.
Grupu A1 ine supstance sa potvrenim
kancerogenim dejstvom, a grupu A2 supstance iji
kancerogeni efekat nije potvren kod ljudi.

OTROVNOST

Otrovnost materije najvie zavisi od koncen-
tracije i vremena ekspozicije. U vezi stim razlikujemo:
koncetracione otrove - ija otrovnost zavisi preteno
od koncentracije,
hrono-koncentracione otrove - ija otrovnost zavisi
od vremena ekspozicije.
Za ocenu otrovnosti neke materije najznaajnija je
njena koncentracija u krvi, mada zbog razliite bioloke
aktivnosti otrova, resorbovana doza ne govori uvek o
stvarnoj otrovnosti neke materije.
Zbog toga se toksini efekat neke materije
izraava u odnosu na smrtnost eksponovanih
organizama ili patoloke promene u organizmu koje
ona izaziva.
minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin,
LKmin) - dovodi do smrti jednog organizma;
maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax,
LKmax) - dovodi do smrti svih organizama;
srednja letalna doza i koncentracija (LD
50
, LK
50
) - je
ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih
organizama; uvedena je zbog razliite individualne
osetljivosti organizama;
koeficijent mogueg inhalacionog trovanja
(LK
50
/
0
C20) - opasnost od trovanja zavisi i od
isparljivosti otrovnih materija (vea isparljivost vea
opasnost od trovanja); zbog toga se stvarna opasnost
od trovanja inhalacionim putem odreuje u odnosu
na temperaturu vazduha od 20
0
C i izraava
koeficijentom mogueg inhalacionog trovanja u toku
2 sata.
Liste za MDK vae samo ako se radi o
pojedinanom dejstvu toksine supstance na
organizam. Kod prisustva vie toksinih supstanci koje
imaju razliite vrednosti MDK, neophodno je
primenjivati korigovane vrednosti za MDK. Pri
dejstvu vie otrova na organizam njihov efekat moe
biti nezavisan, adicioni, ree sinergiki ili
antagonistiki. Za izraunavanje korigovane vrednosti
MDK za smeu gasova koriste se sloeni matematiki
obrasci. U praksi kao kriterijum za MDK smee moe
se bez veeg rizika uzeti MDK supstance sa najveom
toksinou.

OCENJIVANJE RADNOG MESTA


Ocena svakog pojedinanog radnog mesta u
radnoj organizaciji je neophodna iz vie razloga:
radi zatite zdravlja radnika;
radi ocenjivanja radne sposobnosti radnika koji
rade na tim mestima;
radi utvrivaja potrebe za uvoenjem mera za-
tite na radu;
radi utvrivanja potrebe za skraenjem radnog
vremena ili uvoenja beneficiranog radnog staa
radi utvrivanja radnih mesta sa poveanim
rizikom i dr.
Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta
dobijaju se na osnovu:
intervjua sa poznavaocima radnog procesa,
opservacije radnog mesta koje je obavio tim za
analiziranje,
merenjem merljivih parametara (temperatura
vazduha, koncentracija gasova, dimova i para
itd.)
Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta
svrstani su u etiri grupe:
opti podaci o radnom mestu,
podaci o predmetu rada, sredstvima za rad i
nainu rada,
podaci o osnovnim poloajima i aktivnostima
radnika pri obavljanju radnih zadataka,
podaci o uslovima rada i radne sredine.
Na osnovu ovih podataka procenjuju se:
Rizici po zdravlje radnika (vibracije, buka,
praina, prisilan poloaj tela, opasnost od
eksplozije itd.),
Stepen opasnosti kojima je radnik izloen na poslu,
Zahtevi radnog mesta koje radnik treba da
zadovolji,
Radna sposobnost radnika za odreeno radno
mesto u odnosu na individualne karakteristike
radnika.
I - Ocena rizika
Ocena rizika vri se za svaki rizik posebno po
intenzitetu, trajanju i uestalosti ocenama od nula
do pet. Ocena nula znai da neke pojave koja
predstavlja rizik nema na radnom mestu, ocena 1 je
ocena za minimum, a ocena 5 za maksimum
intenziteta, trajanja ili uestalosti pojave koja
predstavlja rizik.
Intenzitet rizika - odnosi se na intenzitet poja-
ve koja predstavlja rizik. Npr. ako buka znatno
prelazi dozvoljeni nivo ili ako je osvetljenost
minimalna onda je intenzitet ovih pojava veliki
(ocena 5).
Trajanje rizika - odnosi se na vreme trajanja
pojave koja predstavlja rizik u toku radnog
vremena. Npr. ako radnik na pneumatskoj



27
builici u toku 8 sati rada aktivno radi sa
builicom 3 sata, dobilo bi ocenu 3.
Uestalost rizika - odnosi se na to koliko se puta
pojava koja predstavlja rizik javlja u toku radnog
vremena. Npr. loa osvetljenost traje celo radno
vreme (ocena 5), a vibracije se javljaju samo pri
upotrebi builice (ocena 3).

II - Ocena uticaja na zdravlje
Ocena uticaja na zdravlje svakog pojedinanog
rizika vri se na osnovu ocena koje je taj rizik
dobio za intenzitet, trajanje i uestalost po skali
datoj u Tabeli 1.

III - Ocena rizinosti radnog mesta
Ocena rizinosti radnog mesta (stepen
opasnosti) vri se na osnovu dobijenih ocena o
uticaju na zdravlje za svaki rizik tako to se
izrauna prosena ocena. Ukoliko je prosena
ocena izmeu 4 i 5, rizinost se ocenjuje ocenom 5,
izmeu 3 i 4 ocenom 4, izmeu 2 i 3 ocenom 3,
izmeu 1 i 2 ocenom 2, a ako je prosek manji od 1
ocenom 1. Tko se dobija skala procene rizinosti
radnog mesta prikazana u Tabeli 2.


Uticaj na zdravlje Ocena
Izuzetno utie 5
Veoma utie 4
Utie 3
Malo utie 2
Vrlo malo utie 1
Ne utie
0

Tabela 2.
Rizinost radnog mesta Ocena
Izuzetno rizino radno mesto 5
Vrlo rizino radno mesto 4
Rizino radno mesto 3
Malo rizino radno mesto 2
Vrlo malo rizino radno mesto 1
Radno mesto bez rizika 0
Tabela 1.

SANITARNOHIGIJENSKO UREENJE RADNE SREDINE

LOKACIJA PRIVREDNOG OBJEKTA

Savremena izgradnja naselja podrazumeva da se
generalnim urbanistikim planom odrede sledee
zone:
1. stambena zona
2. industriska zona
3. rekreativna zona
4. administrativno-kulturna zona
5. komunalno-skladino-privredna zona
Industrijska zona u odnosu na ostale zone, a
posebno u odnosu na stambenu zonu, locira se tako
da dominantni vetrovi ne duvaju od nje ka ostalim
zonama ve obrnuto.
Izmeu industrijske i stambene zone formira se
zatitni pojas sa visokim drveem i zelenilom.
U industrijskoj zoni objekti se lociraju prema
srodnosti proizvodnje i rasporeuju tako da jedan
drugome ne ugroavaju kvalitet radne sredine i
proizvoda.
Objekti delatnosti visokog rizika (hemijska
industrija, nuklearni reaktori, termoelektrane i sl.)
lociraju se po posebnim stroim propisima, dok se
manji i manje agresivni industriski objekti mogu
locirati i na periferiji stambene zone ili u njoj
samoj.
Industrijski objekti se lociraju na suvom,
oceditom, osunanom zemljitu, sa dobrim
saobraajnim vezama sa mogunou za odvoenje
otpadnih voda i sl.

PRJEKTOVANJE I IZGRADNJA
PRIVREDNOG OBJEKTA
Izgradnja privrednog objekta prolazi kroz vie
faza:
1. izrada investicionog i idejnog projekta,
2. izrada glavnog graevinskog projekta,
3. izgradnja objekta,
4. tehniki prijem.
U svakoj etapi se vodi rauna o zatiti ivotne i
radne sredine i obezbeenju zatite na radu.
Zgrade mogu da se grade po pravolinijskom i blok
sistemu, da budu prizemne ili na sprat.
U pravoliniskom sistemu zgrade su udaljene
jedna od druge najmanje za dvostruku visinu
susedne zgrade, dok je u blok sistemu objekat pod
jednim krovom u veoj zgradi ili nizu zgrada.
Fabriki krug i saobraajnice u njemu treba da
obezbede normalno odvijanje saobraaja i kretanje
peaka, a poeljno je da postoje i zelene povrine
za odmor i rekreaciju radnika.
Izlaz i ulazi u fabriki krug ne bi trebalo da se
ukrtaju sa putevima i prugama.

SNABDEVANJE VODOM I UKLANJANJE
OTPADNIH MATERIJA

Snabdevanje vodom
U stalnim graevinskim objektima mora se
obezbediti vodovodna mrea za vodu za pie i za
sanitarne potrebe. Ova mrea se prikljuuje na
gradski vodovod ili na sopstveni lokalni izvor.
Voda iz ove mree se moe koristiti i za
tehnoloke potrebe i gaenje poara, ali je
ekonominije da se za ove potrebe koristi tzv.
tehnoloka voda.
Kada postoje dve mree za snabdevanje
vodom, one moraju biti strogo odvojen i oznaene
da ne bi dolo do korienja tehnike vode za pie i
sanitarne potrebe.




28
Slavine sa vodom za pie
Najbolje reenje je da se voda za pie uzima
pomou higijenskih slavina (npr. Fontana) u
suprotnom svaki radnik bi morao imati svoju
posudu.
Slavine ne smeju da budu udaljene od radnog
mesta vie od 100 m.
Jednu slavinu koristi najvie 60 radnika.

Uklanjanje otpadnih materija
Otpadne sanitarne vode i atmosferske
padavine iz kruga preduzea mogu se isputati u
gradsku kanalizacionu mreu. Otpadne tehnike
vode koje sadre opsne otrovne, agresivne, masne
ili lako zapaljive materije odvode se posebnima
kanalizacionim mreama uz prethodno
preiavanje i neutralizaciju u posebnu septiku
jamu.

NORMATIVI ZA RADNE PROSTORIJE

Veliina prostorija
Svaki zaposleni mora da ima najmanje 2m
2

slobodne povrine poda i 10 m
3
vazdunog
prostora.
Visina prostorija
Mora da bude najmanje 2,8 m, odnosno 3 m
ako u prostoriji postoji aerozagaenje ili se
oslobaa toplota.
Visina magacinskih, administrativnih i drugih
tehnikih prostorija mora da bude najmanje 2,6 m.
Raspored prostorija
Prostorije gde postoji vee aerozagaenje,
vlaga ili oslobaanje toplote stavljaju se uz spoljne
zidove, pri emu spoljni zidovi ovih prostorija
mogu zauzeti najvie do 40% povrine zida.
Maine koje stvaraju pojedinano ili zajedno
buku iznad 80 dB moraju biti u posebnoj prostoriji.
Od suturenskih prostorija po pravilu nije
dozvoljeno praviti radne prostorije
Tunelske prostorije
Tuneli u kojima se radnici kreu ili rade moraju
imati vetaku ventilaciju
Pod prostorija
Pod radne prostorije treba da bude iznad nivoa
lokalnog zemljita.
Mora biti ravan, gladak (ne i klizav), izraen
od materijalo koji se lako isti i pere.
Ako postoji opasnost od poara pod mora biti
od nezapaljivog materijala, a ako postoji opasnost
od prolivanja agresivnih hemikalija od
nepropustljivog materijala sa nagibom prema
slivnicima.
Zidovi prostorija
Zidovi radnih prostorija treba da budu dobri
toplotni i zvuni izolator
Ako je potrebno presvlae se keramikim
ploicama ili premazuju masnom bojom do visine
od 1,8 m.
Izlazi i stepenita
U prizemnim zgradama najblii izlaz ne sme da
bude udaljen od radnog mesta vie od 50 m.
U objektima na sprat rastojanje od radnog
mesta do izlaznog stepenita ne sme biti vee od 30
m.
Ako objekat ima vie od tri sprata moraju
postojati najmanje dva stepenita.
Osvetljenost prostorija
Zavisi od zahteva radnog mesta prema va-
eim standardima. Prednost uvek ima prirod-no
osvetljenje.
Odnos zastakljene povrine i povrine po-da
mora biti najmanje 1:8.
Zastakljene povrine na sunanoj strani treba
obezbediti zastorima ili eluzinama.
Zagrevanje i provetravanje prostorija
Treba da stvori konforne mikroklimatske
uslove i svede zagaenje na dozvoljeni nivo.
Sve prostorije u kojima borave radnici due od
2 sata u kontinuitetu zimi se moraju zagrevati.
Provetravanje moe biti prirodno i vetako

KUHINJSKI BLOK

Ako se hrana kompletno priprema i deli, ku-
hinjski blok mora da zadovolji sve graevinske i
sanitarnohigijenske zahteve koji se odnose na
magacin sirovina, kuhinju i trpezariju.
Trpezarija mora biti zasebna prostorija, ija
veliina zavisi od broja radnika u najbrojni-joj
smeni. Na ulazu su umivaonici sa tekuom toplom i
hladnom vodom. Osvetljenje treba da bude prirodno,
a mikroklimatski uslovi konforni.

ZDRAVSTVENA STANICA

Gradi se na ulazu u preduzee.
Mora da ima ordinaciju za lekara, prostoriju za
intervencije, kartoteku, ekaonicu i sanitarni vor.
Podovi i zidovi moraju biti presvueni
materijalom koji se lako pere, isti i dezinfikuje.

POMONE PROSTORIJE

Garderobe (odvojene za mukarce i ene)
Lociraju se blizu ulaza i slue za smetaj
civilne i radne odee u gardrobne ormane.
Kod poslova na kojima se radna odea jako
prlja ormani moraju imati deo za civilnu i radnu
odeu.
Broj ormana planira se prema broju radnika u
dve najbrojnije smene ako je pauza izmeu smena
manja od 30 min, odnosno prema broju radnika u
najbrojinijoj smeni ako je pauza vea od 30 min.
Rostojanje izmeu ormana i zida ili drugog
reda ormana treba da bude najmanje 1m.
Ispred ormana postavlja se klupa.
Izuzetno umesto ormaria mogu se koris-titi i
vealice ako je broj radnika manji od 50 i ako je
posao ist.
Kupatila (odvojena za mukarce i ene)
Ako priroda posla zahteva kupajanje posle
rada kupatilo mora imati tueve sa toplom i



29
hladnom vodom i sapunom. Kod jako prljavih
poslova mora se obezbediti 1 tu na 5 radnika.
Umivaonici (odvojene za mukarce i ene)
Umivaonici se nalaze izmeu garderobe i
kupatila.
Ukoliko su poslovi prljavi onda se i tu
obezbeuje topla voda.
Broj slavina kod jako prljavih poslova 1 na 10,
kod manje prljave 1 na 15 i za ostale 1 na 20
radnika.
Nunici (odvojene za mukarce i ene)
Nesmeju biti udaljeni od radnog mesta vie od
100 m, odnosno 200 m ako su van objekta.
U viespratnim objektima nunici su na
svakom spratu.
Na 30 mukaraca ili 20 ena dolazi po jedan
nuniki otvor. Nunici treba da budu uavci.
Svaki nunik za mukarce ima po jedan pisoar.
U zgradama nunici su na ispiranje sa
predprostorom u kome je umivaonik sa teku-om
vodom, sapunom i ureajem za suenje ruku. Jedan
umivaonik na 4 nunike kabine.
Suionice (odvojene za mukarce i ene)
Neophodne su u preduzeima u kojima radnici
rade u vlazi i vodi.
Odela se veaju na vealice i stavljaju u
zatvorene garderobne ormane sa otvorima za
dovod toplog i odvod vlanog vazduha. Broj mesta
se planira prema najbrojnijoj smeni.
Prostorije za linu higijenu ena sa kabi-
nama
Na svakih 50 zaposlenih ena dolazi po jedna
kabina.
Ispred kabine je umivaonik sa toplom i hladnom
vodom, sapunom i ureajem za suenje ruku.
Prostorije za puenje
Prostorija za puenje mora se obezbediti ako
priroda proizvodnje nedozvoljava da radnik pui na
radnom mestu ili u dvoritu. Ova prostorija mora
imati ventilaciju.
Prostorije za povremeno zagrevanje radnika
Obezbeuje se za radnike koji rade u uslovima
niskih temperatura. (hladnjae i sl.).
Ovu prostoriju radnici povremeno koriste i u
njoj krae borave.
Ona ima konforne mikroklimatske uslove i
snabdevena je toplim napicima (najee aj).

ISHRANA I RAD

Pravilna ishrana je neophodna za odravanje
dobrog zdravlja svake individue. Ona podrazumeva
kombinaciju namirnica koje obezbeuju dovoljan
unos svih esencijalnih hranljivih materija
neophodnih za ouvanje, obnovu i rast tkiva, a bez
vika kalorija. Radna sposobnost umnogome zavisi
od ishrane.
Energetske potrebe su onaj unos energije iz
hra-ne koji e biti u ravnotei sa energetskom
potro-njom i koji omoguuje odravanje poeljnog
nivoa fizike aktivnost osobe.
Ako je unos energije iznad ili ispod potreba po-
jedinca doi e do promena u energetskim depoima,
a ako se neravnotea produi promenie se i sastav
tela uz mogunost naruenja zdravlja.

ELEMENTI UKUPNE ENERGETSKE
POTRONJE

Energetska potronja u mirovanju
Predstavlja koliinu E koju organizam troi u
stanju mirovanja pri temperaturi okoline od 20-
25
0
C.
Ona ini proseno oko 40% ukupno
genergetskog rashoda. Njena vrednost zavisi od
veliine telesne mase bez masnog tkiva, gde najvei
udeo imaju miii. Otuda i razlike u vrednosti kod
mukaraca i ena, mladih i starih osoba, kao i kod
osoba razliite telesne mase.
Energetska potronja u mirovanju procenjuje
se na oko 105 kJ/kg/dan za mukarce, odnosno 100
kJ/kg/dan za ene.

Energetska potronja u toku rada
Energija utoena tokom rada raste linearno sa
teinom rada. Uvoenjem mehanizacije, automati-
zacije i robotike dolo je do ujednaavanja teine
ra-da, a time i potronje energije meu ljudima
razliitih profesija. Zbog toga procena energetskih
potreba samo u odnosu na zanimanje nije
zadovoljavajua.
Po SZO ukupna energetska potronja dobija se
kao umnoak potronje u mirovanju po jedinici
vremena i koeficijenta teine rada, to dozvoljava
ukljuivanje svih dnevnih aktivnosti.

Obligatorna termogeneza
Predstavlja termogenezu nakon obroka. Kod
nas se obino koristi termin Specifino dinamiko
dejstvo hrane (SDD). Registruje se kao poveanje
metabolike stope nakon obroka sa maksimumom
jedan sat nakon obroka i prestankom etiri sata
nakon obroka. Procenat poveanja je razliit od 3-
25% zavisno od sastava obroka. Najmanji utroak
energije imaju iste masti, slede UH, a najvei
belanevine.
FAKTORI KOJI UTIU NA ENERGETSKU
POTRONJU

Bioloke varijabile - godine, pol, telesna teina,
sastav tela, genetski faktori.
Fizioloka stanja- rast i razvoj, trudnoa i laktacija
Patoloka stanja - operativni zahvati,
rekovalescencija posle infektivnih oboljenja.
Spoljni faktori- ishrana, temperatura ambijenta.



30
ENERGETSKE REZERVE ORGANIZMA

Fosfatna jedinjenja (ATP i CP)
U supramaksimalnim naporima E se
prvenstveno obezbeuje iz ATP-a, najvie tokom 1
sekunde. Stvaranje ATP iz CP obezbeuje dodatnu
energiju za maksimalne napore jo samo za
nekoliko sekundi.
Depoi ugljenih hidratata
UH dostupni kao izvor energije u organizmu
nalaze se u obliku glikoze u krvi (3 g), i kao depoi
gli-kogena u jetri (100 g) i miiima (350g).
Njihova ukupna energetska vrednost je 7440 kJ to
je dovoljno za obavljanje umereno tekih fizikih
aktiv-nosti u toku pola dana.
Nakupljanje laktata tokom rada izaziva oseaj
zamora i smanjuje radni intenzitet uvajui na taj
nain rezerve glikogena od iscrpljenja. Rezerve
glikogena u organizmu su podlone promenama
zavisno od ishrane, ime se menja i nivo rade
sposobnosti.
Masno tkivo
Normalan udeo masti u ukupnoj telesnoj masi je
do 25% kod mukaraca i 30% kod ena.
Ova koliina masti daje dovoljno energije za
jedan do dva meseca umerenih aktivnosti.
Depoi masnog tkiva nisu posebno zavisni od
tipa ishrane. Ako se u viku unesu belanevine i
UH, oni se deponuju u obliku masti

MAKRONUTRIJENTI

Od svih sastojaka raznovrsnih namirnica, samo
makronutrijenti (UH, masti i proteini) mogu biti
iskorieni kao izvor energije za miini rad.

UGLJENI HIDRATI
Rezerve ugljenih hidrata u organizmu (glikoza
u krvi i glikogen u jetri i miiima) su ograniene i
dovoljne za poludnevnu energetsku potronju pri
umereno tekoj fizikoj aktivnosti.
Vei deo profesionalnih aktivnosti obavlja se
na niem nivou pri emu se kao osnovno gorivo
koriste slobodne masne kiseline i tako tede
glikogenski depoi. Izostavljanje UH iz ishrane
samo jedan dan, dovodi do potpunog iscrpljenja
ovih rezervi, nagomilavanja ketonskih tela, gubitak
vode i minerala, poveanja razgradnje telesnih
proteina, hipoglikemije i znatnog smanjenja radnog
kapaciteta.
Za spreavanje ovakvih metabolikih promena,
neophodan je minimalni unos UH, u koliini od
100g dnevno. Unos UH treba da obezbedi 55-60%
ukupnih energetskih potre-ba, ime se obezbeuje
konpletno svako-dnevno obnavljanje rezervi UH u
organizmu. Viak energije iz UH pretvara se u
masti i deponuje kao trigliceridi u masnim elijama
Namirnice nosioci UH su iz grupe itarica,
povra i voa. Najvei deo energije trebalo bi da se
obezbedi iz skroba. Namirnice kao to su itarice,
testenine, kukuruz, pirina, krompir i pasulj su
glavni izvori skroba i ine bazu tz. mediteranske
ishrane koju preporuuje SZO.

MASTI
Masti deponovane u organizmu odraslog
oveka predstavljaju najvei i u uslovima normalne
ishrane neiscrpni rezervoar energije. Pored toga ona
ima i druge uloge, titi vitalne organe od mehanike
traume, potkono masno tkivo spreava gubitak
toplote u uslovima niske temperature i dr.
Masti u ukupnom energetskom unosu treba da
uestvuju sa 20-35%, pri emu odnos zasienih i
nezasienih masti treba da bude 1:2.
Unos holesterola limitiran je na 300 mg
dnevno po mogunosti i manje.
Povean unos polunezasienih masnih kiselina
iz grupe Omega-3, koji se nalazi u ribama ima
blagotvorno dejstvo na zdravlje, ali ne bi trebao da
prelazi 10% ukupnih kalorija.

BELANEVINE
Glavna uloga belanevina u organizmu je
gradivna (obnova oteenih delova elija).
Uee belanevina kao goriva u uslovima
kada su glikogenske rezerve visoke je
zanemarljiv (2-5%) pri emu se uglavnom
iskoritavaju cirkuliue aminokiseline.
Meutim pri dugotrajnim tekim fizikim
poslovima ili pri nedovoljnom unosu UH javlja
se manjak UH-rezervi pri emu organizam
pokuava da obezbedi nove koliine glikogena
razgradnjom belanevina. U takvim uslovima
ak 45% glikoze moe da se obezbeuje iz
belanevina.
Uee belanevina u ukupnom energetskom
unosu treba da bude 12-15%. Za veinu
odraslih ljudi dovoljan je unos od 0.75 g/kg
telesne mase dnevno takozvanih referentnih
proteina, to podrazumeva belanevine jaja.
Belanevine jaja uzete su kao referentne jer je
sastav AK u njima najbolji i njima je dat
indeks 100, u odnosu na jaja se procenjuje
bioloka vrednost drugih namirnica koje sadre
proteine npr. Riba ima indeks 70, Junee meso
69, Pirina 57, Pasulj i krompir 34.
Namirnice biljnog porekla takoe sadre
esencijalne AK, ali nekompletne. Ukoliko su u
ishrani glavni izvori proteina biljnog porekla
planirani dnevni unos treba korigovati
Faktorom neto proteinske iskoristljivosti koji
iznosi 0,55 (telesna masa X 0,75 pa to uveati
za 55%).
Kod meovite ishrane gde belanevine
ivotinjskog porekla uestvuje sa bar 50%,
potreba za proteinima iznosi 0.8 g/kg telesne
mase dnevno. Poveana potreba postoji kod
deaka izmeu 15-18 godine (0,9 g/kg.), kao i
kod tekog fizikog rada u toplim pogonima
gde se usled poveanog znojenja gubi azot.



31
Kao zakljuak moemo rei da osobe sa veim
energetskim potrebama treba tu energiju veim
delom da obezbeuju iz ugljenih hidrata.

VITAMINI

Vitamini su grupa raznovrsnih hemijskih
materija koji niti ulaze u sastav tela, niti imaju
energetsku vrednost, ali koji su neophodni za
funkcionisanje organizma. Do sada je poznato
13 vitamina.
Teak fiziki rad moe poveati potrebu za
vitaminom C, B1 i B2

VITAMIN C
Dnevne potrebe za Vitaminom C kreu se od
10 mg (minimum za spreavanje pojave
skrobuta) do 200 mg (koliki je maksimalni
kapacitet za resorpciju u tankom crevu).
Pri tekom fizikom radu preporuuje se unos
Vitamina C u dozi od 150-350 mg. Toksini
efekti visokih doza vitamina C nisu poznati
osim poveane skolonosti ka stvaranju
bubrenog kamenca, ali nije registrovano ni
poboljanje zdravstvenog stanja, ak ni kod
prehlada.
Vitamin C je moan antioksidans, koji se ne
sintetie u organizmu, ima ga u vou i povru.
S`obzirom da je naa ishrana siromana u vou
i povru naroito zimi opravdanim se moe
smatrati dodatak vitamina C naroito u sezoni
zima-prolee.

VITAMIN B1 i B2
Kao dovoljnim za za sve odrasle osobe
smatraju se doze
1. Vitamina B1 - od 0,5 mg/1000 kcal,
odnosno 1,0 mg kod energetskog unosa
manjeg od 2000kcal
2. Vitamina B2 - od 0,6 mg/1000 kcal,
odnosno 1,2 mg kod energetskog unosa
manjeg od 2000kcal
Vitamini grupe B su neophodni kao koenzimi
u svim reakcijama stvaranja energije, pa
otuda i poveana potreba za njima u procesu
rada. S`obzirom da su ovi vitamini iroko
rasprostranjeni u namirnicama, to je njihov
unos najee dovoljan ako se povea
energetski unos. Toksini efekti ne postoje ali
nema ni podataka da se velikim dozama
postie poboljanje radne sposobnosti.

MINERALNE MATERIJE

Mineralne materije su neorganska komponenta
tela koja ini oko 4 % ukupne telesne mase. U
telu postoji preko 60 mineralnih materija, ali se
bitnim smatraju samo 22, od ega su 7
takozvani makrominerali, a ostali su
oligoelementi ili ak ultraoligoelementi od
kojih su vaniji samo neki.
U uslovima poveanog energetskog zahteva
raste i potreba za mineralnim materijama, ali i
za drugim hranljivim materijama preko kojih
se oni unose, to znai da nema potrebe za
nekim posebnim dodavanjem minerala.
Dodavanje nekih minerala je neophodno
jedino u sredinama gde su voda, tlo, a time i
namirnice koje se tu gaje siromane u
odreenim mineralima. Takva situacija je kod
nas po pitanju
1. JOD
Endemska guavost u nekim sredinama, to je
reeno jodiranjem soli.
2. SELEN
Za koji jo uvek nema globalne suplementacije
(preporuuje se unos od 55-70 ng/dan).
3. GVOE
Pod rizikom su naroito ene u generativnom
periodu izmeu 20 i 49 godina. Pod rizikom da
obole od anemije je 30-50% ena u
generativnom periodu. Procenjuje se da ene
kod nas unose oko 12 mg/dan gvoa, to je
ispod preporuenih vrednosti od 15 mg/dan.
4. KALCIJUM
Nedostaje u ishrani razvijenih sredina (kod nas
ga ima dovoljno). Preporuka za dnevni unos je
800 mg za mukarce i 1200 mg za ene.
Potrebna koliina nalazi se u litru mleka.

VODA I ELEKTROLITI

Sadraj vode u ljudskom telu je 40-60%, od
toga se u miiima nalazi 65-70%, a u mastima
manje od 25%. Od ukupne vode u organizmu
unutar elija se nalazi 63%, a preostalih 37%
su tenosti kao krvna plazma, limfa, pljuvaka
i dr.
Ukupna koliina vode u organizmu odrava se
u ravnotei iako su dnevni gubici u mirovanju
oko 2,5 l. Voda se gubi urinom (1500 ml),
znojenjem (600 ml), preko plua (300 ml) i
fecesom (100 ml). Gubitak se nadoknauje
unosom tenosti (1200 ml), hranom (1000 ml) i
stvaranjem tenosti tokom metabolikih
procesa (300-350 ml).
Pri fizikom radu ubrzava se i produbljuje
disanje, a poveano je i odavanje toplote putem
znojenja. Kod tekog fizikog rada znojenjem
se u toku samo jednog sata moe izgubiti 2,0-
2,8 l vode. Pored toga znojenjem se gube i
elktroliti Na i K (2,3-3,4 grama po litru znoja).
Zbog svega ovoga kod tekog fizikog rada
neophodna je nadoknada tenosti da bi se
spreio gubitak vode i tako izbegle posledice
hipohidratacije.
Efikasnost rehidratacije zavisi od koliine i
uestalosti uzimanja tenosti, njene
temperature i sastava. to se sastava tie
najvanije je dati vodu, moe se dodati i neto
malo NaCl (10-30 mMol/l), ali oprezno jer e



32
hipertonini rastvor izvui vodu u
interstinijum. Zato se za manje gubitke
preporuuje dodavanje neto vie soli u hranu.

ETIRI GRUPE NAMIRNICA
OSNOV ZA PLANIRANJE PRAVILNE
ISHRANE

Ameriko dijetetsko drutvo predlae sledeu
piramidu pravilne ishrane kao vodi za
racionalnu ishranu.

Vrh piramide
Vidljive masti i
eeri
Drugi nivo:
Mleko i Meso
Prvi nivo:
Voe i Povre
Osnova piramide:
itarice, Proizvodi od ita, Zrnasta
hrana (ine osnovu tzv. Mediteranske
ishrane)

Planiranje optimalne ishrane u praksi
omogueno je svrstavanjem namirnica u etiri
grupe:
1. itarice i proizvodi od ita;
2. Voe i povre;
3. Mleko i mleni proizvodi;
4. Meso, riba, jaja.
Za svaku grupu odreena je osnovna porcija,
kao i uee odreene grupe namirnica u
ukupnom energetskom unosu izraeno kao broj
osnovnih porcija.
Iz svake od ovih grupa mora biti prisutna
jedna, a poeljno je i vie namirnica u koliini
koja je proporcionalna energetskim zahtevima.
Unos vidljivih masti zavisi od energetskog
unosa pri emu nesme da pree 35% ukupno
unete energije.
Poveanje energetskog unosa preko 2800 cal
najveim delom 70-75% treba da bude u obliku
UH, a 10% u obliku belanevina. To se postie
poveanjem broja porcija namirnica iz grupe
hleba, povra i voa, poveanjem broja obroka
i raznovrsnou namirnica iz iste grupe
upotrebljene u jednom obroku.

KOLEKTIVNA ISHRANA

Pri planiranju ishrane u radnim kolektivima
neophodno je prethodno ispitivanje ishrane i
stanja uhranjenosti lanova kolektiva, kao i
procena zdravstvenog stanja zapoljenih.
Kolektivna ishrana treba da obezbedi
adekvatnu koliinu energije za svaku
kategoriju radnika kako bi se spreilo
iscrpljivanje glikogenskih depoa i pojava
zamora sa odgovarajuim smanjenjem radne
sposobnosti.

Energetski obroci se planiraju prema teini
rada najbrojnije kategorije radnika u firmi.
Na drugoj strani kolektivna ishrana treba da
obezbedi visoko vredne namirnice radi
spreavanja najeih deficita tzv. zatitni
obroci sastavljeni od namirnica velike
hranljive gustine za pojedine nutrijente. Npr.
Mleko, proizvodi bogati vitaminima B2, A, D,
C i mineralima Fe (iznutrice) Ako postoji rizik
od meanih deficita, mogu se pratiti preporuke
o minimalnom unosu (1200 kcal).
Energetska vrednost obroka koja se uzima u
vreme osmoasovnog radnog vremena treba da
pokriva 35-40% dnevnih potreba podeljeno u
dva obroka od 15 i 25% Ovo se odnosi na
radnike u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni,
dok je za nonu smenu dovoljno samo 15%.

1. PRVI OBROK
Navike naih ljudi su takve da oni najee ne
dorukuju, a obilno ruaju i veeraju, tako da u
prvu jutarnju smenu dolaze gladni. Tokom noi
jetra je svoje rezerve glikogena sa 80-100 g svela
na 20 grama. Zato bi bilo nepohodno na samom
poetku jutarnje smene obezbediti mali mleno-
ugljenohidratni obrok (10-15 minuta pre poetka
rada dati koktel od 200ml jogurta i 200ml vonog
soka, 30g meda i na kraju kafa kao napitak) ukupno
380 kcal.

2. DRUGI OOBROK
Drugi obrok bi trebalo dati 4-5 sati nakon poetka
rada, u vreme kada je zamor najizraeniji. Ovaj
obrok bi bio pogodan za unos vrednih belanevina,
minerala i vitamina koji bi mogli nedostajati.
Drugim reima to bi bio meoviti obrok mesa i
povra koji bi obezbeiva ododatnih 20-25%
ukupne energije.
Primer: 240g hleba, 100g mesa ili ribe, ili
prerevina, sira ili jaja, 30g ulja (mast ili margarin
ili buter), 220g povra ili 70g leguminoza, 150g
salate i 130g voa.
U uslovima poviene temperature okoline ili
poveane radiacione toplote, neophodno je
obezbediti dovoljne koliine hladnih napitaka.
Objekat, restoran i kuhinja za pripremu obroka
treba da zadovoljavaju osnovne higijenske norme,
Takoe treba voditi rauna i o ureenju tog
prostora, kao i o nainu serviranja hrane i drugim
momentima s`obzirom da hrana nema samo
svojstvo da zasiti. Ona je esto faktor okupljanja,
sredstvo komunikacije meu ljudima, te nije
zanemarljiv elemenat i u stvaranju dobre radne
atmosfere.









33
UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU


PROFESIONALNA BOLEST

ZAKONSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE
BOLESTI

Profesionalne bolesti obuhvataju odreene
bolesti prouzrokovane duim neposrednim uticajem
procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim
zadacima koje osiguranik obavlja.
Iz date definicije pojma profesionalnih
bolesti proizilazi:
1. Da se radi o odreenim bolestima
2. Da su te bolesti prouzrokovane duim
neposrednim uticajem procesa i uslova
rada
3. Da se taj rad i uslovi rada odnose na radno
mesto odnosno poslove koje je osiguranik
obavljao
4. Da je to ono radno mesto odnosno oni
poslovi po osnovu kojih je osiguranik
osiguran.
Pravilnikom je utvreno 56 profesionalnih
bolesti i nabrojani su poslovi pri ijem se
obavljanju ove bolesti pojavljuju, kao i uslovi pod
kojim se ove bolesti smatraju profesionalnim. Za
postojanje profesionalne bolesti potrebno je da su
ispunjeni svi uslovi predvieni listom
profesionalnih bolesti.
Osnovni uslov da se jedna bolest u
zakonskom smislu smatra profesionalnom jeste
postojanje uzrono-posledinog odnosa izmeu
obavljanja poslova i nastanka bolesti i da se nalazi
na listi prof. bolesti
Profesionalne bolesti, radna mesta odnosno
poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove
pod kojima se smatraju profesionalnim u naoj
zemlji utvruju ministar nadlean za poslove
penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar
zdravlja, na predlog fonda.
Prijavu profesionalnih bolesti popunjava
zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala
oboljenje.
Postojanje profesionalne bolesti utvruju
organi zdravstvenog i penzijskog i invalidskog
osiguranja na osnovu Liste profesionalnih bolesti,
Prijave profesionalne bolesti i Medicinske
dokumentacije (Ekspertiza ZZZZR iz Nia ili
Novog Sada ili Instituta za medicinu rada Beograd)

MEDICINSKA DEFINICIJA
PROFESIONALNE BOLESTI
Profesionalne bolesti predstavljaju patoloka
stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim
zanimanjem radnika. To su odreene bolesti
prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na
radnika koji taj posao obavlja. To su bolesti
izazvane tetnostima sa radnog mesta.

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE
PROFESIONALNE BOLESTI

I - KRITERIJUMI ZA UZRONOST -
Zasnivaju se na:
1. Postojanju statistiki znaajne povezanosti
izmeu ekspozicije tetnom agensu i
oteenja zdravlja
2. Postojanju povezanosti izmeu intenziteta
ekspozicije i veliine poremeaja zdravlja
3. Viim koncentracijama agenasa ili
njihovih metabolita kod eksponovanih
radnika
4. injenici da se slini poremeaji mogu
dokazati i u eksperimentu na ivotinjama

II - KRITERIJUMI ZA MORFOLOKE I
FUNKCIONALNE PROMENE
1. Sigurni kriterijumi - Znae da je pojava
jedne morfoloke promene na jednom
organu ili sistemu dovoljna za utvrivanje
profesionalne bolesti.
2. Verovatni kriterijumi - Znae da je neko
stanje ili poremeaj verovatno posledica
uticaja profesionalnog tetnog faktora, ali
je za utvrivanje profesionalne bolesti
potrebna i morfoloka ili funkcionalna
promena na bar jo jednom organu ili
sistemu.
3. Mogui kriterijumi - Radi se o
profesionalnim bolestima za ije su
utvrivanje neophodne promene na
najmanje tri organa ili sistema.

III - KRITERIJUMI ZA TRAJANJE BOLESTI
I VREME EKSPOZICIJE
Duina izloenosti noksi moe uticati na
veliinu poremeaja zdravstvenog stanja pa je
minimalna duina ekspozicije kod nekih
bolesti definisana u Listi profesionalnih bolesti.
Vremensko trajanje poremeaja zdravlja je
kod nekih profesionalnih bolesti definisano u
Listi ali samo u sluaju kada se poremeaj
moe popraviti bez ikakvih posledica.

POVREDA NA RADU

ZAKONSKA DEFINICIJA POVREDE NA
RADU
Povreda na radu je povreda osiguranika
prouzrokovana neposrednim i
kratkotrajnim mehanikim ili hemijskim
dejstvom, kao i povreda prouzrokovana
naglim promenama poloaja tela,
iznenadnim optereenjem tela ili drugim
promenama fiziolokog stanja organizma,
pod uslovom da je nastanak povrede



34
uzrono vezan za obavljanje poslova
odnosno radnih zadataka.
Povredom na radu smatra se i :
1. Povreda koju osiguranik pretrpeo na
redovnom putu od stana do mesta rada i
obrnuto, na putu preduzetom radi izvrenja
radnih zadataka i na putu preduzetom radi
stupanja na rad.
2. Povreda osiguranika nastalo kao iskljuiva
posledica nekog nesrenog sluaja ili vie
sile, za vreme obavljanja poslova odnosno
radnih zadataka ili u vezi sa njima.
3. Povreda koju osiguranik pretrpi pri
obavljanju poslova i zadataka u vezi sa
akcijama spasavanja ili odbrane od
elementarnih nepogoda ili nesrea, pri
obavljanju javnih i drugih drutvenih
funkcija ili graanskih dunosti na poziv
dravnih i drugih ovlaenih organa, pri
vrenju obavezne vojne slube i pri
obavljanju drugih poslova i zadataka za koje
je zakonom utvreno da su od opteg
drutvenog interesa.
Povredom na radu moe se smatrati samo
povreda izazvana obavljanjem posla pod
uslovom da postoji i vremenska i prostorna
povezanost sa obavljanjem tog posla.

DEFINISANJE POVREDE NA RADU SA
STANOVITA POSLEDICA

Povreda na radu predstavlja naruavanje
zdravlja, fizikog ili psihikog integriteta
linosti, trenutno ili na due vreme.
Naruenje fizikog integriteta podrazumeva
oboljenje, telesno oteenje (lake ili tee),
fizilku bol i smrt
Naruenje psihikog integriteta podrazumeva
poremeaj psihikog zdravlja sa trajnim ili
vremenski ogranienim posledicama.

Povrede na radu su dakle posledica
jednokratnog delovanja uzronika, a
profesionalne bolesti su rezultat trajnog,
uzastopnog delovanja uzronika.

Posledica profesionalnih bolesti i povreda na
radu mogu biti:
1. Bolesno stanje;
2. Privremena nesposobnost za rad;
3. Smanjenje radne sposobnosti;
4. Gubitak radne sposobnosti;
5. Telesno oteenje;
6. Smrt.
BOLESTI U VEZI SA RADOM

Su bolesti uzrokovane noksama koje se sreu i
u optoj ivotnoj sredini, pa se nastanak ovih
bolesti ne moe neposredno vezati za
obavljanje poslova. Multikauzalne su geneze i
nisu specifine za odreenu profesiju, ali je
njihova uestalost u odreenim profesijama
znatno vea pa se smatra da su profesionalne
tetnosti i radni uslovi kofaktori u njihovom
nastanku i favorizujui faktori u njihovom
toku, komplikacijama i ishodu.
U bolesti u vezi sa radom spadaju:
1. Hronina nespecifina oboljenja organa za
disanje (bronhitis, emfizem, astma)
2. Oboljenja KVS (hipertenzija, ishemijska
bolest srca i CV-bolest)
3. Bihevioralni poremeaji (anksioznost,
sindrom sagorevanja, tehnostres, mentalne
bolesti)
4. Oboljenja lokomotornog sistema (lumbalni
sindrom, bolni sindrom vrata i gonjih
ekstremiteta, osteoartroza)


ZAKONSKA PRAVA U SLUAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE
BOLESTI

PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

U sluaju povrede na radu i profesionalnog
oboljenja, radniku se obezbeuje:
1. Potpuna zdravstvena zatita
2. Posebne mere preventivne zatite u
nekim vidovima specifine zdravstvene
zatite
3. Pravo na protetika i ortopedska
sredstva, na sanitarne sprave, ona,
sluna i druga pomagala
4. Pravo na zubno-protetiku pomo i
zubno-tehnika sredstva
5. Naknada zarade za vreme privremene
spreenosti za rad
6. Naknada putnih trokova u vezi sa
leenjem i rehabilitacijom
7. Naknada trokova sahrane.
Odreena prava iz zdravstvenog osiguranja
zaposleni ostvaruju preko svojih poslodavaca
(naknadu zarade za prvih 60 dana spreenosti
za rad i specifinu zdravstvenu zatitu utvrenu
zakonom)

PRAVA IZ PENZIJSKO-INVALIDSKOG
OSIGURANJA

Ostvaruju se ako kao posledica povrede na
radu ili profesionalne bolesti nastupi smanjenje



35
ili gubitak radne sposobnosti (invalidnost),
telesno oteenje ili smrt osiguranika.

1. PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU
Ako kao posledica povrede na radu ili
profesionalne bolesti nastupi gubitak radne
sposobnosti, osiguranik stie pravo na
invalidsku penziju u punom iznosu, bez obzira
na duinu radnog staa.

2. PRAVO NA PORODINU PENZIJU
Ako kao posledica povrede na radu ili
profesionalne bolesti nastupi smrt radnika,
lanovi domainstva stiu pravo na porodinu
penziju.

3. PRAVO NA NOVANU NADOKNADU ZA
TELESNO OTEENJE
Pod telesnim oteenjem podrazumeva se
naruenost fizikog integriteta i opte ivotne
sposobnosti, tj. gubitak, bitnije oteenje ili
znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili
delova tela, to oteava normalnu aktivnost
organizma i iziskuje vee napore u
ostvarivanju ivotnih potrerba, bez obzira na to
dali to oteenje prouzrokuje ili ne pruzrokuje
invalidnost.

4. PRAVO NA POMO I NEGU

PRAVA IZ RADNOG ODNOSA

1. PRAVO NA MATERIJALNU NADOKNADU
TETE
Materijalna teta u sluaju smrti radnika
1. Izgubljena zarada
2. Trokovi leenja
3. Trokovi sahrane
Materijalna teta u sluaju telesne povrede i
naruenog zdravlja
1. Trokovi leenja
2. Izgubljena zarada za vreme leenja
3. Izgubljena zarada zbog delimine ili
potpune nesposobnosti za rad posle leenja
4. Trajno gubljenje ili smanjenje mogunosti
za dalji razvoj i napredovanje

2. PRAVO NA NE-MATERIJALNU
NADOKNADU TETE
1. Naknada za fiziku bol
2. Naknada za duevnu bol (zbog
naruenosti, zbog teke invalidnosti ili
smrti bliskog lica)
3. Naknada za strah

UTVRIVANJE POVREDA NA RADU I
PROFESIONALNIH BOLESTI

Utvrivanje uzrono-posledinog odnosa
izmeu obavljanja poslova i nastanka
patolokog stanja, kao i procena oteenja ili
gubitka pojedinih funkcija organa ili organskih
sistema, odnosno dijagnostikovanje bolesti,
osnovni su zadaci lekara medicine rada.
Oteenje zdravlja nastaje delovanjem
specifinih noksi iz radne sredine, a
poznavanje tih noksi prvi je korak u reavanju
postavljenih zadataka.

PROFESIONALNE TETNOSTI

Su svi tetni inioci kojim je radnik izloen u
toku rada, a koji mogu uticati na oteenje
zdravlja. Profesionalna oteenja nastaju kada
se nokse pojavljuju u takvom obliku, koliini
odnosno intenzitetu i deluju na takav nain i
tako dugo da mogu uspostaviti potreban dodir s
organizmom i tako izazvati prolazno ili trajno
oteenje organizma.
Nokse koje se pojavljuju pri radu mogu biti:
1. Fizike prirode Temperatura, Vlaga,
Strujanje vazduha, Pritisak, Zraenje,
Buka, Vibracije i dr.
2. Hemijske prirode Praine, Metali,
Organski rastvarai, Gasovi, Pesticidi,
Plastine mase.
3. Bioloke prirode Virusi, Bakterije,
Paraziti, Gljivice i dr.
Delovanje ovih profesionalnih tetnosti na
radnike omoguuje
1. Loa odnosno nepotpuna organizacija
rada, kao i nain izvoenja rada.
2. Opti higijenski uslovi na radnim mestima
3. Specijalni uslovi na radnim mestima (vrsta
tehnolokog procesa, opta tehnika i lina
zatita i dr)
4. Individualne razlike u otpornosti i
osetljivosti radnika.
Delovanje profesionalnih tetnosti
potpomau:
1. Nefizioloki uslovi rada - Prekovremeni
rad, Prekomerni intenzitet rada,
Neracionalni sistem rada, Statika
optereenja i preoptereenja pojedinih
organa, Prisilni poloaj pri radu i dr.
2. Nepovoljni higijensko-tehniki uslovi u
radnoj prostoriji Nedovoljna kubatura,
Loa ventilacija itd
Najee se radi o istovremenom delovanju
vie profesionalnih tetnosti, to zahteva
poznavanje njihovog meusobnog reagovanja i
udruenog tetnog delovanja na organizam.
Takoe je neophodno dobro poznavanje
tehnolokog procesa rada.

RADNA ANAMNEZA
Uzroci i izvori povreda na radu najee su
oigledni. Dokazati uzronu povezanost nekog
hroninog patolokog stanja ili bolesti sa
radom najee nije jednostavno. Pored dobrog
poznavanja tehnolokog procesa (opisa) i
podataka o profesionalnih tetnosti dobijenih
ambijentalnim monitoringom, za utvrivanje



36
profesionalnih bolesti neophodno je od samog
radnika uzeti anamnestike podatke o radu.
Podaci se uzimaju za sve poslove koje je
radnik obavljao tokom svog radnog veka.

DIJAGNOZA
Primenjuju se svi invanzivni i neinvanzivni
dijagnostiki postupci i procedure koji se
primenjuju i u drugim granama medicine. Cilj
je to ranije utvrditi morfoloki supstrat
oteenja organa ili sistema, kao i poetni ispad
neke funkcije, pre klinikih manifestacija
bolesti. Otkrivanje oteenja u subklinikoj
fazi omoguava prekid daljeg izlaganja
profesionalnim tetnotima.
1. Biomarkeri ekspozicije Specifini bioloki
testovi kojima se moe otkriti postojanje
profesionalne tetnosti ili produkata njene
transformacije u organizmu.
2. Biomarkeri efekta - Testovi kojima se mogu
otkriti rani tetni efekti profesionalnih noksi.
Pri postavljanju konane dijagnoze neophodno
je iskljuiti sve druge etioloke faktore koji
mogu dovesti do slinih patolokih stanja.

LEENJE
Specifinosti u terapiji profesionalnih oteenja
svodi se na prekid daljeg delovanja
profesionalnog uzronika i eventualno ubrzano
eliminisanje uzronika iz organizma (terapija
helatima).
Odluka o trajanju prekida kontakta sa
uzronikom, koji je do oteenja doveo, o
odsustvovanju sa posla i o tome dali pacijent
sme opet biti izloen istoj ili slinoj
profesionalnoj tetnosti, specifina je delatnost
medicine rada i spada u domen ocenjivanja
radne sposobnosti.

PRAVILNIK O UTVRIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI

KONVENCIJA BROJ 121

Imajui u vidu znaaj profesionalnih bolesti
Meunarodna organizacija rada (MOR) donela
je Konvenciju broj 121 - O davanju za sluaj
nesree na poslu i profesionalnih bolesti 1934
godine, koju je SFRJ ratifikovala. Konvencija
obavezuje zemlju potpisnicu da izmeu
ostaolog:
1. Propie listu bolesti kojom bi se obuhvatile bar
one bolesti koje se nabrojane u prilogu ove
konvencije i koje e biti priznate kao
profesionalne bolesti.
2. Unese u svoje zakondavstvo optu definiciju
profesionalnih bolesti dovoljno iroku da bi
obuhvatila bar one bolesti nabrojane u prilogu
ove konvencije.
3. Propie listu bolesti koja bi se dopunila
odredbama koje omoguavaju da se ustanovi
profesionalno poreklo bolesti koje nije uneto u
listu ili onih bolesti koje se ne manifestuju u
propisanim uslovima.
4. Da obezbedi slube preventivne mere protiv
nesrea na poslu i profesionalnih bolesti.
5. Da obezbedi slube rehabilitacije koje treba da
pripreme onesposobljeno lice da se ponovo
vrati na svoj raniji posao ili ako to nije mogue
da obavlja neki drugi posao
6. Da preduzima mere za olakavanje
zapoljavanja onesposobljenih na
odgovarajuim poslovima.

VAEE ZAKONSKE OBAVEZE U NAOJ
ZEMLJI

I - PRAVILNIK O UTVRIVANJU
PROFESIONALNIH BOLESTI (Sl. glasnik RS
105/2003)
Osnovni dokument pri dijagnostikovanju i
priznavanju bolesti za profesionalnu -
II - PRIJAVA PROFESIONALNE BOLESTI
(Sl. glasnik RS br.72/2006)
Prijavu popunjava zdravstvena ustanova koja
je dijagnostikovala profesionalnu bolest (za
svaku bolest posebno) i preko poslodavca
dostavlja filijali Republikog zavoda za
zdravstveno osiguranje.
III - REENJE O STICANJU PRAVA PO
OSNOVU PROFESIONALNE BOLESTI
Donosi Republiki fond penzionog i
invalidskog osiguranja, na bazi medicinske i
druge dokumentacije.
IV - IZVETAJ O IZVRENOM
PEIODINOM PREGLEDU
Obrazac na kome se podnosi Prijava utvrene
profesionalne bolesti (ili sumnja) posle
periodinog pregleda radnika koji rade na
radnim mestima sa posebnim uslovima rada.
Prijava se podnosi nadlenoj inspekciji rada u
roku od tri dana od dana postavljanja dijagnoze
profesionalne bolesti ili sumnje na
profesionalnu bolest. Istovremeno se
popunjava i Prijava profesionalnih bolesti
nadlenom zavodu.
V - VOENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE
1. Knjiga prijave profesionalne bolesti
2. Izvetaj o profesionalnim bolestima
Dostavljaju Republiki zavodi Saveznom
zavodu do 31.01. u kalendarskoj godini za
proteklu godinu
3. Knjiga utvrenih profesionalnih bolesti
pri periodinom pregledu radnika koji
rade na radnim mestima sa posebnim
uslovim rada.

SPECIFINOSTI DIJAGNOSTIKOVANJA
PROFESIONLANIH BOLESTI



37
Dijagnozu treba da postavlja specijalista
medicine rada, koji pored medicinskih
injenica poznaje i uslove na radnom mestu
obolelog, podatke o kretanju u slubi i podatke
o zdravstvenom stanju obolelog tokom rada.
Arbitraa treba da je u kompetenciji referentne
zdravstvene ustanove za medicinu rada.
Dispanzerski nadzor nad licima koja su pod
uticajem profesionalnih tetnosti jedan je od
osnovnih uslova za blagovremeno i tano
dijagnostikovanje profesionalne bolesti, Zakon
nalae obavezne Periodini pregledi radnika koji
rade na radnim mestima sa poveanim rizikom.

ETIKI I DEONTOLOKI PRINCIPI

Prijem radnika na posao, informisanje o
uslovima na radu i nainu zatite na radu od

profesionalnih tetnosti, slanje u zdravstvenu
ustanovu radi dijagnostikovanja profesionalne
bolesti, soptavanje dijagnoze i ocena radne
sposobnosti sve to moe izazvati sumnju
bolesnika i deontoloke probleme.
Zato kada razgovara sa bolesnikom o
njegovoj bolesti misli ta govori, kome
govori, zato govori i kako to razume
bolesnik, njegovi roaci i drugi ljudi.
Informacija o zdravstvenom stanju radnika
pojedinca moe biti dostavljena samo
radniku lino i njegovom ordinirajuem
lekaru. Poslodavcu, slubi zatite na radu,
inspekciji i sl. mogu biti dostavljani samo
zdravstveni podaci za grupu radnika.

LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI

1.0. BOLESTI PROUZROKOVANE HEMIJSKIM DEJSTVOM
1.1.TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA
Red
br.
Profesionalna
bolest
Poslovi i radna mesta
na kojima se bolest pojavljuje
Uslovi za priznavanje bolesti
kao profesionalne
1.
Trovanje
olovom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Pb ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Izraena klinika slika trovanja ili specifina
oteenja krvi i krvotvornih organa ili perifernog
nervnog sistema ili CNS-a ili bubrega
2.
Trovanje
ivom ili
njenim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Hg ili njenim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem
nervnog sistema ili bubrega ili najmanje tri od ostalih
organa i sistema
3.
Trovanje
arsenom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija As ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem
krvi i krvotvornih organa ili nervnog sistema ili dva
od sledeih organa: Srce, Bubreg, Jetra.
4.
Trovanje
fosforom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija P ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem dva
od sledeih organa ili organska sistema Kosti, Jetra,
Bubrezi, Nervni sistem, Krv i krvotvorni organi, Srce
5.
Trovanje
manganom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Mn ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem
nervnog sistema ili dva od sledeih organa ili
organskih sistema Jetra, Bubrezi, Krv i krvotvorni
organi, Respiratorni sistem.
6.
Trovanje
berilijumom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Be ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim promenama na
pluima ili specifinim oteenjem druga dva organa
ili orgnska sistema.
7.
Trovanje
kadmijumom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Cd ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem
bubrega ili kostiju ili dva od sledeih organa ili
organska sistema RES, Jetra, Krvi i krvotorni organi
8.
Selenom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Se ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
9.
Trovanje
vanadijumom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija V ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
10.
Trovanje
Hromom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Cr ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
11.
Trovanje
Niklom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Ni ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema



38
12.
Trovanje
cinkom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Zn ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
13.
Trovanj
bakrom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Cu ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
14.
Trovanje
aluminijumom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Al ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
15.
Trovanje
kobaltom ili njegovim
jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Co ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
16.
Trovanje
kalajem ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Sn ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema
17.
Trovanje
antimonom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija Sb ili njegovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem tri
organa ili organska sistema

1.2.TROVANJA GASOVIMA
Red
br.
Profesionalna
bolest
Poslovi i radna mesta
na kojima se bolest pojavljuje
Uslovi za priznavanje bolesti
kao profesionalne
18.
Trovanje
halogenim
elementima i njihovim
derivatima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija halogenim elementima ili
njihovim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa hroninim iritativnim
efektom na koi, sluzokoama i respiratornom
sistemu
19.
Trovanje
sumporom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija sumporu ili njegovim
jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa hroninim iritativnim
efektom na koi, sluzokoama i respiratornom
sistemu
20.
Trovanje
azotnim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija azotnim jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa hroninim iritativnim
efektom na koi, sluzokoama i respiratornom
sistemu
21.
Trovanje
ugljenmonoksidom
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija ugljenmonoksidu
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem dva
od sledeih organa ili organska sistema CNS, Srce i
krvni sudovi, Krv i krvotvorni organi
22.
Trovanje
cijanom ili
njegovim jedinjenjima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija cijanu ili njegovim
jedinjenjima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa asteno-vegetativnim
manifestacijama i specifinim oteenjima dva od
sledeih organa ili organska sistema Nervni sistem,
titasta lezda, Krv i krvotvorni organi.
1.3.TROVANJA RASTVARAIMA
23.
Trovanje
alifatinim
uglovodonicima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija alifatinim ugljovodonicima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Izraena klinika slika trovanja sa specifinim
oteenjima dva od sledeih organa ili organskih
sistema Krv i krvotvorni organi, Jetra, Bubrezi i
Nervni sistem
24.
Trovanje
ciklinim
uglovodonicima ili
njihovim homolozima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija ciklinim ugljovodonicima ili
njihovim homolozima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Izraena klinika slika trovanja sa specifinim
oteenjima dva od sledeih organa ili organskih
sistema Krv i krvotvorni organi, Jetra, Bubrezi i
Nervni sistem
25.
Trovanje nitro i amino
derivatima
ugljovodonika
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija nitro i amino derivatima
ugljovodonika
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa pojavom katarakte ili
specifinim oteenjem dva od sledeih organa ili
organskih sistema Krvi i krvotvorni organi, Jetra,
Bubrezi i Nervni sistem
26.
Trovanje
halogenim derivatima
ugljovodonika
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija halogenim derivatima
ugljovodonika
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem dva
od sledeih organa ili organska sistema Krv i
krvotvorni organi, Jetra, Bubrezi i Nervni sistem
27.
Trovanje
ugljendisulfidom
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija ugljendisulfidu
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem dva od
sledeih organa ili organska sistema Organ vida, CNS,
PNS, ili tri od ostalih organa ili organskih sistema



39
28.
Trovanje alkoholima ili
estrima ili etrima ili
aldehidima ili ketonima
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicijaalkoholima, estrima, etrima,
aldehidima ili ketonima
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjem dva
od sledeih organa ili organska sistema Krv i
krvotvorni organi, Jetra, Bubrezi i Nervni sistem

1.4.TROVANJA PESTICIDIMA
29.
Trovanje pesticidima
koji nisu obuhvaeni
po drugim takama
Pravilnika
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija pesticidima koji nisu
obuhvaeni pod drugim takama
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Izraena klinika slika trovanja sa specifinim
oteenjima dva organa ili organskih sistema

2.0.BOLESTI PROUZROKOVANE FIZIKIM DEJSTVOM
Red
br.
Profesionalna
bolest
Poslovi i radna mesta
na kojima se bolest pojavljuje
Uslovi za priznavanje bolesti
kao profesionalne
30.
Oboljenja izazvana
jonizujuim
zraenjem
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija otvorenim i zatvorenim
izvorima jonizujueg zraenja
(dokaz o trajnanju ekspozicije najmanje 5
godina i intenzitetu ekspozicije - linom
biodozimetrijom ili merenjem
radioaktivnosti urina)
Klinika slika sa morfolokim i funkcionalnim
promenama u krvi i krvotvornim organima ili koi
(ulcerozni radiodermatitis) ili onog soiva
(katarakta) ili hipotireoze izazvane radioaktivnim
jodom
31.
Oboljenja izazvana
nejonizujuim
zraenjem
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija nejonizujuem zraenju
(dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Morfoloke i funkcionaln promene na organu vida
(katarakta)
32.
Oboljenja izazvana
povienim ili
snienim
atmosferskim
pritiskom
Poslovi i radna mesta kesonaca, ronilaca i
letakog osoblja (dokaz o ponovljenim
naglim dekonpresijama)
Ponovljene vazdune embolije i ispadi funkcije CNS
ili miokarda ili plua ili kotanog sistema
33.
Oboljenja izazvana
bukom
Poslovi i radna mesta na kojima se dolazi
u kontakt sa bukom preko dozvoljenog
nivoa (dokaz o intenzitetu i trajnanju
ekspozicije)
Obostrano perceptivno oteenje sluha preko 30% po
Fowler-Sabineu. Dokaz o progresiji oteenja sluha
tokom rada u buci.
34.
Oboljenja izazvana
vibracijama
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija vibracijama (dokaz o trajanju
ekspozicije najmanje 5 godina)
Klinika slika sa morfolokim ili funkcionalnim
promenama na vaskularnom i neuromuskularnom ili
kotanom sistemu
35.
Hronini burzitis
zglobova nastao usled
prenaprezanja i
dugotrajnog pritiska
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan
pritisak na burze (najmanje 5 godina)
Klinika slika hroninog zapaljenja lakatne ili ramene
ili prepatelarne burze sa umanjenjem funkcije
zahvaenog zgloba
36.
Sindrom karpalnog
tunela
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan
pritisak na aku i podlakticu
Klinika slika sa morfolokim znacima hronine
kompresije i funkcionalnim ispadima
37.
Paraliza nerava usled
prenaprezanja i
dugotrajnog pritiska
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan
pritisak na periferni nerv
Klinika slika paralize perifernog nerva
38.
Oteenje meniskusa
kolena usled dugog
optereenja u
nefiziolokom poloaju
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
optereenje kolena u nefiziolokom
poloaju (dokaz o trajanju optreenja
kolena - najmanje 5 godina, sa dnevnim
optereenjem od najmanje 1/3 radnog
vremena)
Klinika slika sa morfolokim lezijama meniskusa i
funkcionalnim promenama kolenog zgloba

3.0. BOLESTI PROUZROKOVANE BIOLOKIM DEJSTVOM
39.
Tropske, importovane
bolesti: visusne,
bakteriske, parazitarne
Poslovi osoblja na slubi u oblastima gde se
tropske bolesti javljaju endemski ili epidemiski
Klinika slika tropskih bolesti (dokaz o kontaktu sa
biolokim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti
sa pojavom bolesti)
40. Antropozoonoze
Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren
kontakt sa uzronikom bolesti
Klinika slika antropozoonoza (dolazak u kontakt sa
biolokim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti
sa pojavom bolesti)



40
41. Virusni hepatitis
Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren
parenterealni kontakt sa uzronikom bolesti
Klinika slika hepatitisa (dokaz o parenteralnoj infekciji sa
biolokim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti
sa pojavom bolesti)
42.
Parenteralne infekcija
virusom SIDE
Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren
parenteralni kontakt sa uzronikom bolesti
Klinika slika AIDS-a (dokaz o parenteralnoj infekciji sa
biolokim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti
sa pojavom bolesti)
43. Tuberkuloza
Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren
parenterealni kontakt sa TBC bacilom
Klinika slika tuberkuloze prouzrokovane bacilom
tuberkuloze rezistentnim na antituberkulozne lekove.

4.0.BOLESTI PLUA
Redb
r.
Profesionalna
bolest
Poslovi i radna mesta
na kojima se bolest pojavljuje
Uslovi za priznavanje bolesti
kao profesionalne
44. Silikoza plua
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija praini slobodnog silicijumdioksida
(dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije)
Kliniki nalaz sa Ro-promenama na pluima, profuzije 1/1 i
poremeajem plune ventilacije najmanje srednjeg stepena
ili vei stepen profuzije Ro-promena.
45. Siliko-tuberkuloza
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija praini slobodnog silicijumdioksida
(dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije)
Kliniki nalaz sa Ro-promenama na pluima, profuzije 1/1,
kao i znacima aktiven tuberkuloze plua
46. Azbestoza plua
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija azbestnim vlaknima (dokaz o
intenzitetu i trajnju ekspozicije)
Kliniki nalaz sa Ro-promenama na pluima, profuzije 1/1 i
poremeajem plune ventilacije najmanje srednjeg stepena
ili vei stepen profuzije Ro-promena.
47.
Pneumokonioza rudara
ugljenokopa
Poslovi i radna mesta u rudnicima uglja sa
podzemnom eksploatacijom (dokaz o
intenzitetu i trajnanju ekspozicije)
Kliniki nalaz sa Ro-promenama na pluima, profuzije 1/1 i
poremeajem plune ventilacije najmanje srednjeg stepena
ili vei stepen profuzije Ro-promena.
48.
Pneumokonioza
uzrokovana tvrdim
metalima
Poslovi proizvodnje i obrade tvrdog
metala(dokaz o intenzitetu i trajanju
ekspozicije)
Kliniki nalaz sa Ro-promenama na pluima, profuzije 1/1 i
poremeajem plune ventilacije najmanje srednjeg stepena
ili vei stepen profuzije Ro-promena.
49. Bisinoza plua
Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija praini pamuka, lana i konoplja,
posebno u poetnim fazama prerade (dokaz o
intenzitetu i trajanju ekspozicije najmanje 10
godina)
Klinika slika bisinoze u drugom i treem stadijumu bolesti
50. Astma
Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do
kontakta sa materijamakoje izazivaju alergijsko
ili iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o
ekspoziciji)
Klinika slika astme sa verifikacijom napada u toku rada,
pozitivnim nespecifinim i specifini bronhoprpvokativni
testovi. u sluaju kada je bronhoprovokativni test
kontraindikovan, pozitivni imunoloki testovi.
51.
Egzogeni alergijski
bronhoalveolitis
Poslovi i radna mesta na kojima su radnici
eksponovani sporama gljivica i heterolognim
proteinima (dokaz o ekspozicij)
Klinika slika sa specifinim Ro-promenama na pluima,
poremeaj ventilacije plua srednjeg stepena, pozitivan
specifini bronhoprpvokativni test i specifine imunoloke
promene
52.
Angioneurotski edem
gornjih disajnih puteva
Poslovi i radna mesta na kojima su radnici
eksponovani alergogenim materijama (dokaz o
ekpoziciji)
Klinika slika sa izraenim promenama na gornjim
disajnim putevima i pozitivnim ekspozicionim i specifinim
imunolokim testovima
53.
Hronini opstruktivni
bronhitis
Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do
kontatkta sa iritirajuom prainom (dokaz o
intenzitetu i tejanju ekspozicije najmanje 10
godina)
Klinika slika hroninog opstruktivnog bronhitisa, sa
poremeajem plune ventilacije tekog stepena (FEV12%).
Normalan spirometriski nalaz pri zaposlenju, dokaz o
progresiji oteenja plua tokom rada, dokaz da je obolela
osoba oduvek bila nepua.

5.0. BOLESTI KOE
54. Kontaktni dermatitis
Poslovi i radna mesta na kojima su radnici
eksponovani alergogenim ili iritativnim
materijama (dokaz ekspoziciji)
Klinika slika teeg hroninog ili recidivantnog
kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifinim
imunolokim i drugim testovima
55.
Recidivantna
urtikarija
Poslovi i radna mesta na kojima su radnici
eksponovani alergogenim materijama
(dokaz ekspoziciji)
Kliniki slika sa pozitivnim ekspozicionim i
imunolokim testovima

6.0. MALIGNE BOLESTI
56. Maligne bolesti
Poslovi i radna mesta gde se ostvaruje
kontakt sa kancerogenim materijama
Klinika slika malignog oboljenja prouzrokovanog
jonizujuim zraenjem ili UV-zraenjem ili hemiski
sigurno dokazanim kancerogenima (I grupa IARC)






41

AGENASI FIZIKE PRIRODE

UVOD

U agense fizike prirode ubrajaju se faktori
klime i mikroklime, povean i snien
barometarski pritisak, osvetljenost, buka,
vibracije, jonizujua i nejonizujua zraenja,
mehaika sila, elektrina struja, hemijski
neaktivna praina i drugo.

Svojim dejstvom u radnoj sredini fiziki agensi
mogu dovesti do povreda na radu i pojave
profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za
rad

Pod klimom jednog kraja odnosno
mikroklimom ambijenata podrazumeva se skup
prosenih vrednosti fizikih faktora u toku
odreenog vremena u dotinom kraju odnosno
u nekom zatvorenom prostoru.

Najvaniji faktori u ovom konpleksu su
1. Temperatura vazduha
2. Vlanost vazduha
3. Kretanje vazduha
4. Toplotno zraenje
Za klimu se pored ovoga uzimaju u obzir i
1. Insolacija
2. Barometarski pritisak
3. Atmosferske padavine

ovek u procesu rad moe biti izloen manje
ili vie nepovoljnim klimatskim i
mikroklimatskim uslovima radne sredine. U
najveem broju privrednih grana proizvodni
proces se odvija u zatvorenim prostorijama. Za
razliku od klimatskih uslova koji se menjaju
zavisno od promena u prirodi, mikroklimatski
uslovi su manje podloni promenama. Na
faktore mikroklime uglavnom utie kvalitet
vetake klimatizacije u prostorijama i sam
tehnoloki proces proizvodnje

U zavisnosti od mikroklimatskih (klimatskih)
uslova u radnoj sredini, zavisi i uee
pojedinih faktora termoregulacije koje
poseduje ovekov organizam. U uslovima
mikroklimatskog konfora odavanje toplote
iznosi:
1. Radijacijom (zraenjem) 44-59%
2. Konvekcijom (strujanjem) 14-33%
3. Evaporacijom (isparavanjem) 10-33%

Kada temperatura radne sredine dostigne
temperaturu ljudskog tela, znatno se poveava
udeo znojenja u odavanju toplote. Pri niskim
temperaturama udeo kondukcije (provoenja) i
zraenja u odavanju toplote znatno je vei nego
udeo isparavanja.

Cilj ispitivanja mikroklime radne sredine je
otkrivanje i otklanjanje postojeih negativnih
mikroklimatskih faktora i stvaranje toplotnog
konfora. To se postie putem:


1. Prethodnog sanitarnog nadzora pri oceni
projekta za izgradnju i rekonstrukciju
proizvodnih pogona.
2. Periodinih ispitivanja i ocene
mikroklimatskih uslova.

Pre nego to se pristupi ispitivanju elemenata
mikroklime treba se upoznati sa geografskim i
geolokim osobinama mesta gde je lociran
proizvodni pogon, kao i sa tehnolokim
procesom u celini.

Merenje se vri na radnom mestu u zoni rada,
ako je ova zona iroka merenja treba vriti na
vie mesta ili tamo gde radnik najvie boravi.
Merenje se obino vri na visini od 1,2-1,5
metara od poda. U radnoj prostoriji povrine do
100 m
2
merenje se vri najmanje na jednom
mestu i za svakih sledeih 100 m
2
na jo po po
jednom mernom mestu.

Zbog znatnih varijacija mikroklimatskih
faktora najbolje je njihovo kontnuirano
praenje, ako za to nepostoje tehniki uslovi,
merenja treba vriti u razliitim godinjim
dobima, u toku dana i noi, na poetku, sredini
i kraju radnog vremena, u razliitim fazama
tehnolokog procesa, za vreme rada
ventilacionih i drugih ureaja, sa uporednim
merenjem u spoljanjoj sredini.

Dobijeni rezultati merenja se dokumentuju i
uporeuju sa propisanim normama, na osnovu
ega se daje ocena i zakljuak o naenom
stanju mikroklime i eventualno predlau mere
za poboljanje nepovoljnih mikroklimatskih
uslova.

TEMPERATURA VAZDUHA

Toplota tela - Koliina energije tela koja je
uslovljena brzinom kretanja molekula u njemu.
Temperatura tela - Stepen zagrejanosti tela
koja zavisi od koliine toplotne energije koju
to telo sadri.
Temperaturne skale - Za odreivanje stepena
zagrejanosti koriste se etiri temperaturne
skale: Celzijusova, Farenhajtova, Reomirova,
Apsolutna skala.


43

BIOLOKO DEJSTVO VISOKE
TEMPERATURE

U uslovima toplotnog diskonfora organizam
nastoji da se oslobodi vika toplote pa dolazi
do irenja krvnih sudova u koi u koju se sliva
topla krv iz centralnih delova organizma.
Kao posledica dejstva visokih temperatura
moe doi do toplotnog udara, toplotnih greva
i sunanice.

TOPLOTNI UDAR

ETIO-PATOGENEZA
Javlja se kod neklimatizovanih osoba koje su
izloene teem fizikom radu u toploj i vlanoj
sredini.
Moe se ispoljiti u vidu lakog ili tekog
poremeaja termoregulacije.
Osnovni poremeaj je intra i ekstra-
celularna dehidratacija. Zbog intracelularne
dehidratacije elije propadaju, pa se u
ekstracelularnoj tenosti nalaze produkti
raspadanja. U krvi se poveava sadraj
kalijuma, fosfora, lipida. eera, ureje i
mokrane kiseline. Alkalna rezerva se
smanjuje i pH opada. Produkti raspadanja
elija i poveana temperatura naruavaju
termoregulacionu funkciju hipotalamusa, pa
nastaje paradoksalna reakcija vazokonstrikcije
krvnih sudova u koi.

KLINIKA SLIKA
I - LAK TOPLOTNI UDAR (Toplotna slabost)
- Opta slabost
- Vrtoglavica
- um u uima
- e
- Glavobolja
- Znojenje
- Treperenje pred oima
- Poviena T (38-39
0
)
- Pad krvnog pritiska
- Koa crvena, topla i vlana
- Ubrzan i slabo punjen puls
- Ubrzano i povrno disanje.
II - TEAK TOPLOTNI UDAR
Nastaje kao posledica gubitka tenosti i
elektrolita putem znojenja, to dovodi do
cirkulatornog oka.
Javlja ju se svi simptomi kao i kod lakog
oblika, ali se brzo razvija:
- Hipertermija do 42
0
C
- Koa bleda, suva, topla i cijanotina
- Fascikulatorna podrhtavanja miia
- Mogue su epileptiformne i tetaniformne
krize
- Plitak gubitak svesti do duboke kome
- Smrt ako se ne prui pomo
TOPLOTNI GREVI

ETIO-PATOGENEZA
Javljaju se posle dugotrajnog dejstva visokih
spoljnih temperatura i u toplim pogonima kod
radnika koji obavljaju teak fiziki rad.
Osnovni poremeaj je povean gubitak soli
iz organizma putem znojenja.

KLINIKA SLIKA
- e
- Slabost
- Glavobolja
- Bolni grrvi u rukama i nogama
- Podrhtavanja i grenja raznih grupa miia
- Koa bleda, suva, ponekad cijanotina, nos
uiljen
- Rad srca ubrzan, tonovi tihi
- Krvni pritisak obino snien
- Telesna temperatura normalna ili sniena
- Poveanje koliine Er i Hg uz smanjenje hlorida.

SUNANICA

ETIOPATOGENEZA
Poremeaj termoregulacije koji nastaje
direktnim dejstvom sunevih zraka na
otkrivenu glavu.
Pri direktnom dejstvu sunca na glavu oko 99%
toplotne energije apsorbuje se u koi i kostima
glave. Jedan manji deo IC-zraka (oko 1%)
prodire do tvrde modanice izazivajui njenu
hipertermiju sa prateom hiperemijom
modanica i mozga.

KLINIKA SLIKA
- Opta slabost
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Treperenje pred oima
- Munina, povraanje
- Crvenilo lica
- Poveana telesna T
- Ubrzan puls i disanje
- Pojaano znojenje
- Cheyne-Stokes disanje - kod tekih oblika
- Poremeaj svesti sve do duboke kome
- Zastoj rada srca i disanja i smrt.

PREVENCIJA
Zatita glave od direktnog dejstva sunca.

POREMEAJI FUNKCIJE KVS-a, GIT-
a, CNS-a I BUBREGA

ETIOPATOGENEZA
Javljaju se kod lica koja due rade u toplim
pogonima. Objanjavaju se smanjenjem
koliine krvi u unutranjim organima, ime
se smanjuje njihovo snabdevanje
kiseonikom.


44
Smanjenje cirkuliue krvi u oblasti splenikusa
naruava funkcije organa za varenje, used ega
se hrana due zadrava u eludcu i crevima.
Unoenjem vee koliine vode per-os smanjuje
se baktericidna sposobnost eludanog soka.
Sve to dovodi do poremeaja u funkciji GIT-a i
bubrega.

KLINIKA SLIKA
1. Neurastenija
2. Hipotonija
3. Smanjena sekretorna funkcija eludca
4. Disfunkcija bubrega.

LOKALNE PROMENE NA KOI

Mogu biti izazvane termikom radijacijom i
kontaktom sa vrelim tenostima i vrstim
predmetima.
I - TERMIKE OPEKOTINE Kod radnika
koji rade sa rastopljenim metalima (kovai, livci,
staklari).
II - ERITHEMA AB IBNE Specifine promene
na koi nastale kao posledica dejstva toplotne
radijacije.
III - URTICARIA E CALORE Kod rada u
sredini gde je temperatura visoka, a vazduh suv.

LEENJE POREMEAJA NASTALIH
DEJSTVOM VISOKE
TEMPERATURE

1. Iznoenje na sve vazduh.
2. Postavljanje u leei poloaj sa glavom
nanie
3. Hlaenje Tuiranje, kupanje ili hladne
obloge (voda nesme biti nia od 25
0
C).
4. Rehidratacija slanom vodom per-os ili
infuzija fiziolokih rastvora soli kod greva
5. Simptomatska terapija Kiseonik kod
cijanoze, adrenalin kod zastoja srca, sedativi
kod uznemirenih.

ZATITA OD VISOKE
TEMPERATURE

TEHNIKE MERE ZATITE

1. IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOKOG
PROCESA
Koji nee biti generator visokih temperatura i
toplotnog zraenja
2. IZBOR ENERGENATA
Korienje elektrine energije ili gasa kao
izvora energije (primena vrstog goriva je
najgori izbor)
3. MEHANIZACIJA, AUTOMATIZACIJA I
HERMETIZACIJA PROCESA
Obezbeuje izolaciju izvora toplotne energije i
udaljavanje radnika sa mesta visoke
temperature.
4. TOPLOTNA IZOLACIJA
Mera zatite od irenja toplote i toplotnog
zraenja (vrata, poklopci i sl.)
5. EKRANIZACIJA
Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu
(vodene zavese, vazdune zavese i dr.)
6. OPTA VENTILACIJA SA
KONDICIONIRANJEM VAZDUHA

ORGANIZACIONE MERE ZATITE

1. SKRAENJE EKSPOZICIJE
Dobrom organizacijom postie se da manji broj
radnika bude izloen visokoj temperaturi, kao i
da se odreeni poslovi obave pre nego to se
ureaji koji stvaraju toplotu puste u rad.
2. RACIONALIZACIJA REIMA RADA I
ODMORA
Podrazumeva vei broj pauza u toku rada.

HIGIJENSKE MERE ZATITE

1. HIDROPROCEDURE - Obezbeivanje
tuiranja za vreme i nakon rada kako bi se
spreila hipertermija.
2. PRAVILNA ISHRANA - Sa dosta vitamina i
minerala i dovoljan unos tenosti.

LINA ZATITNA SREDSTVA

1. RADNA ODELA
Od prirodnih materijala (pamuk, lan)
Od azbesta ili aluminijumskih folija -Za rad
pri livenju, topljenju i gaenju poara.
2. KAPULJAE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA
Mogu biti izraene zajedno sa titnikom za
lice, vrat i ramena, i kobaltnim staklima za
zatiu oiju.
3. ZATITNE PREAGE OD KOE ILI
AZBESTA
Za zatitu varilaca i kovaa.
4. RUKAVICE OD AZBESTA
Za zatitu ruku od plamena, zagrejanih
predmeta i toplotnog zraenja.

MEDICINSKE MERE ZATITE

1. PROFESIONALNA ORJENTACIJA I
SELEKCIJA
Kontraindikacije za rad u uslovima poviene
temperature su:
- Oboljenja CNS-a, PNS-a, KVS-a, RES-a,
GIT-a
- Oboljenja bubrega, jetre i endokrinih lezda
- Opravak posle operacija i oboljenja
- Tei poremeaji termoregulacije
- Anemije


45
- Graviditet
2. RADNA MESTA SA POSEBNIM
USLOVIMA RADA
Radna mesta na kojima je temperatura visoka
proglaavaju se za radna mesta sa poveanim
rizikom.
3. PREVENTIVNI PREGLEDI (Prethodni i
periodini )
4. SKRAENJE RADNOG VREMENA I
PRODUENJE GODINJEG ODMORA
Mere zatite koje se primenjuju ako je
temperature izuzetno visoke, a pri tom su
prisutne i druge tetnosti.
5. EDUKACIJA RADNIKA
U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i
posledicama visokih temperatura.
6. REKREACIONI TRETMANI
Boravak u klimatskim centrima uz
odgovarajue fizikalne procedure.

BIOLOKO DEJSTVO NISKE
TEMPERATURE

LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline)

Promrzline su lokalna oteenja koe i
potkonog tkiva hladnoom.
Niskim temperaturama su izloeni radnici koji
rade na otvorenom prostoru, u hladnjaama,
velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl.
Patogeneza je bazirana na poremeajima
cirkulacije krvi i prateoj hipoksemiji tkiva,
koja remeti metabolizam elija, usled ega
moe doi do deliminog ili potpunog
izumiranja tkiva.
Patoanatomski supstrat za sva lokalna
oteenja niskom temperaturom ine:
1. ANGIO-NEUROZA
2. ANGIO-SPAZAM ili
3. OBLITERIRAJUI ARTERITIS

PODELA PROMRZLINA PREMA
KLINIKOM TOKU

1. AKUTNE PROMRZLINE
Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela
veoma niskim temperaturama (-30 do -50
0
C).
Npr. pri naputanju aviona na velikim
visinama kada se neki deo zatitne opreme
otrgne.
2. HRONINE PROMRZLINE
Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno
niskim temperaturama (-5 do -15
0
C).
Najee su promrzline nogu (80-90%), ruku
(5%), a ostalo otpada na ui, nos, genitalije i
drugo.

PODELA PROMRZLINA PREMA
STEPENU OTEENJA TKIVA

1. PROMRZLINE PRVOG STEPENA
U fazi hlaenja koa je intenzivno bleda i
hladna, a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i
otok
Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i
urtikarija sa svrabom i perutanjem koe u
kasnijoj fazi.
2. PROMRZLINE DRUGOG STEPENA
Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se
mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili
lako zamuenom tenou, ijim prskanjem se
otvaraju rane koje sporo zarastaju.
3. PROMRZLINE TREEG STEPENA
Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim
sadrajem, nekroza kiva prodire ponekad sve
do kosti.
Posle nekoliko nedelja izmeu izumrlog i
zdravog tkiva javlja se demarkaciona linija.

POSEBNI OBLICI PROMRZLINA

1. ROVOVSKO STOPALO
Sree se kod vojnika i radnika izloenih niskoj
temperaturi i vlazi, koji dugo rade u stojeem
poloaju.
Kliniki na delovima stopala koji su izloeni
pritisku javlja se nekroza tkiva i otoci stopala.
2. BLEDILO PRSTIJU
Nastaje pri ponovljenom izlaganju niskoj
temperaturi, a zahvata jedan prst ili vie njih.
Kliniki bledilo i hladnoa koe, parastezije,
oteani pokreti prstiju i gubitak osetljivosti.

LEENJE
1. LOKALNO ZAGREVANJE
2. TOPLI NAPICI
3. BORAVAK U TOPLOJ PROSTORIJI

NORMATIVI

Propisane norme za temperaturu vazduha u
radnoj sredini zavise od:
Vrste rada (lak, srednje teak ili teak),
Postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji,
Spoljne temperature.
Kreu se u intervali od 12-28
0
C.

OPTA HIPOTERMIJA (Bela smrt)

Moe nastati kod pomoraca i pilota koji su
doiveli udes u zimskom periodu, ako se nau
u vodi ili nenastanjenim predelima. Nastaje
kada temperatura tela padne ispod 35
0
C.
Brzina nastanka opte hipotermije zavisi od:


46
1. Spoljnih faktora: spoljna temperatura,
vlanost, strujanje vazduha, odevenost.
2. Unutranjih faktora: zamor, nispavanost, loa
ishrana, rekovalescencija, poremeaj
metabolizma.

PRVA FAZA HLAENJA
1. Spazam krvnih sudova koe i sluzokoe
2. Nadraaja simpatikusa
3. Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije
4. Poveanje krvnog pritisaka i srane frekfence
5. Ubrzanje disanja
6. Miino podrhtavanje.

DRUGA FAZA HLAENJA
Pri duem delovanju niskih temperatura, kao
posedica dekonpenzacije termoregulacije
javlja se
1. Slabljenje refleksa
2. Smanjenje osetljivosti
3. Usporeno i povrno disanje
4. Smanjenje krvnog pritiska i srane frekfence
5. Usporava se metabolizam i telesna temperatura
opada
6. Javlja se disfunkcija CNS-a, gubitak svesti, to
vodi u smrt.

LEENJE
1. Postepeno zagrevanje celog tela
2. Kardiopulmonalna reanimacija.

ZATITA OD NISKE
TEMPERATURE

TEHNIKE MERE ZATITE

1. TOPLOTNA IZOLACIJA
GRAEVINSKIH OBJEKATA
2. MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA
3. IZOLACIJA RADNIKA KOJI PRATE
PROCES RADA U ZAGREJANE
PROSTORIJE

ORGANIZACIONE MERE ZATITE

1. RACIONALIZACIJA REIMA RADA I
ODMORA
Pri emu e se radniku omoguiti da za vreme
pauze boravi u toplom prostoru za to namenski
izgraenom. Za vreme pauze obezbediti
radniku topao kaloriski adekvatan obrok.
Potrebno je takoe i vie kraih pauza kada e
radnik uzimati tople bezalkoholne napitke.

LINA ZATITNA SREDSTVA

1. ODELA, BUNDE, KABANICE - za zatitu
od kie, vetra, hladnoe, vlage i drugih
nepogoda.
2. KAPE, RUKAVICE, OBUA - od koe,
postavljene krznom.

MEDICINSKE MERE ZATITE

1. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA
Kontraidikacije za rad na niskim temperaturama
su:
- Osobe koje su ranije prelaale promrzline
- KVS-oboljenja
- Hronina respiratorna oboljenja
- Oboljenja bubrega
- Oboljenja kotano-miinog sitema
- Endokrini poremeaji
- Metaboliki poremeaji
- Neurovaskularni poremeaji
- Kahektini rekovalescenti
- Starije osobe sa poremeajem cirkulacije.
2. RADNA MESTA SA POVEANIM
RIZIKOM
3. SKRAENJE EKSPOZICIJE I
PRODUENJE GODINJEG ODMORA
4. EDUKACIJA RADNIKA - O znaaju
primene mera zatite i tetnosti konzumacije
duvana i alkohola.
5. REKREACIONI TRETMANI - Boravak u
klimatskim centrima uz odgovarajue fizikalne
procedure.

VLANOST VAZDUHA

U atmosferskom vazduhu se uvek nalazi manja
ili vea koliina vodene pare to ini vlanost
vazduha.
1. Apsolutna vlanost (Av) - je koliina vodene
pare koja se nalazi u vazduhu u momentu
merenja i izraava se u gramima po 1 m
3

vazduha.
2. Maksimalna vlanost (Mv) - je maksimalna
koliina vodene pare, koju vazduh moe da
sadri na odreenoj temperaturi. to je
temperatura vazduha vea to je i Mv vea.
3. Relativna vlanost (Rv) - je odnos izmeu
apsolutne i maksimalne vlanosti izraen u
procentima Rv % = (Av / Mv) x 100.
Relativna vlanost predstavlja u stvari stepen
zasienja vazduha vodenom parom.
Sniavanjem temperature vazduha sniava se i
maksimalna vlanost i u jednom trenutku ona
se izjednaava sa apsolutnom vlanou, u tom
trenutku poinje kondenzacija vodene pare tj
njeno pretvaranje u kapljice vode. Relativna
vlanost u tom trenutku je 100 %.
4. Taka rose - je temperatura pri kojoj poinje
kondenzacija vodene pare iz vazduha.
5. Deficit vlanosti (Dv) - je razlika izmeu
maksimalne i apsolutne vlanosti za datu
temperaturu. Dv = Mv Av. Ako je to
temperatura ovejeg tela onda govorimo o
fiziolokom deficitu zasienja.


47
6. Fizioloka relativna vlanost (FRv%) - je
procentualni odnos izmeu apsolutne vlanosti
na datoj temperaturi vazduha i maksimalne
vlanosti pri temperaturi od 36,5
0
C
(temperatura tela).

BIOLOKO DEJSTVO
SNIENE VLANOSTI

Suv vazduh pri visokim i niskim
temperaturama ubrzava isparavanje tenosti sa
sluzokoe, dovodi do njihovog suenja i
hlaenja, zbog ega dolazi do promene
prokrvljenosti sluzokoa i promena u sekreciji.
Osobe izloene suvom vazduhu oseaju
suvou, peenje, grebanje grla, a esto i
nagon na kaalj.
Neki ljudi veoma teko podnose suv vazduh, te
su kod njih esta: KATARALNA I DRUGA
ZAPALJENJA GORNJIH DISAJNIH
PUTEVA
to ponekad zahteva promenu radnog mesta.

BIOLOKO DEJSTVO
POVEANE VLANOSTI

MIKROBIOLOKA OBOLJENJA

1. BAKTERIOLOKA OBOLJENJA
2. VIRUSNA OBOLJENJA
3. GLJIVINA OBOLJENJA
4. PARAZITARNA OBOLJENJA

Visoka vlanost pogoduje razvoju
mikroorganizama pa su ea razna bakteriska,
gljivina, parazitarna i virusna oboljenja.
Razvoj, opstanak i prenos izazivaa ovih
oboljenja na oveka direktno zavisi od
prisustva vode i vlage u vazduhu jer su svi ovi
izazivai osetljivi na sasuenje.
Niska temperatura praena visokim procentom
vlage u vazduhu pogodna je za razvoj i irenje
virusa koji izazivaju zapaljenja gornjih disajnih
puteva (influenca, velika grupa adenovirusa
itd.).

ALERGIJSKA OBOLJENJA

Visok procenat vlage i spoljne temperature
potpomae razvoj brojnih alergiskih oboljenja.
Poznato je da u objektima gde su vlanost i
temperatura visoki dolazi do razvoja gljivica
plesni i drugih mikroorganizama koji mogu
izazivati alergiska oboljenja.

BOLESTI KOJE NASTAJU U VEZI SA
RADOM

Ova oboljenja uglavnom su posledica
udruenog dejstva vlage i niske temperature,
pri emu poveana vlanost potpomae njihov
nastanak. Ovde spadaju
1. REUMATSKA OBOLJENJA
2. KOTANO-ZGLOBNA OBOLJENJA
3. MIINA OBOLJENJA
4. PREHLADNA OBOLJENJA i dr.

NORMATIVI

Poeljno je da u toplim pogonima relativna
vlanost vazduha bude na donjoj granici
fiziolokog optimuma. Za fizioloki optimum
uzima se relativna vlanost od 40-60%, ali se
dozvoljavaju i ire granice od 30-70%, to
zavisi od vrste delatnosti i klimatske zone.

KRETANJE VAZDUHA

Pod kretanjem vazduha podrazumeva se
pomeranje vazdunih masa u prostoru koje
nastaje usled razlike u temperaturi odnosno
razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim
delovima vazduha iznad odreenih povrina.
Brzina kretanja vazduha izraava se u metrima
u sekundi.
U prirodi kretanje vazduha moe biti:
1. Horizontalno (vetrovi)
2. Vertikalno (turbulencija)
Prema karakteru kretanje vazduha moe biti:
1. Usmereno
2. Vrtlono

VRSTE VENTILACIJA

PRIRODNA VENTILACIJA

Prirodna ventilacija predstavlja izmenu
vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica
razlike vazdunog pritiska u spoljnoj sredini i
prostoriji. Prirodna ventilacija se obavlja kroz
vrat, prozore ili namenski izgraene
ventilacione otvore. Radi regulisanja broja
izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati
eluzine ili specijalne zavese kojima se
regulie veliina otvora.
Otvori na vetrovitoj strani zida, ako postoji
dominantan vetar moraju se praviti na
razliitim visinama. Leti se otvaraju nii otvori
(do 2 m visine) da bi hladni i gui vazduh
ulazio u prostoriju, a zimi se otvaraju visoko
postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se
spreio ulazak hladnog i vlanog vazduha.

VETAKA VENTILACIJA

Vetaka ventilacija predstavlja izmenu
vazduha u prostoriji koja nastaje radom
namenski izgraenih mehanikih ureaja koji


48
dovode ist vazduh u prostoriju, a odvode
zagaen i zagrejan vazduh iz prostorije.
Vetaka ventilacija moe biti:
1. OPTA - ako pokriva celu prostoriju.
2. LOKALNA - ako pokriva samo pojedine
delove prostorije gde postoje vei zahtevi
(npr. topli izvori).
Kod vetake ventilacije spoljni vazduh koji se
dovodi u prostoriju moe se prethodno
kondicionirati (zagrejati ili rashaditi, ovlaiti ili
osuiti). Ovo je najbolji vid vetake
ventilacije jer se automatski reguliu
mikroklimatski uslovi.

BIOLOKO DEJSTVO
KRETANJA VAZDUHA

Strujanje vazduha je poeljno i izaziva prijatno
oseanje do odreenih brzina (0,5-1,5 m/s, a u
letnjem periodu i do 5 m/s).
Ako su strujanja vazduha velika posebno ako
se radi o usmerenom, hladnom i vlanom
strujanju vazduha moe doi do LOKALNOG
ILI OPTEG HLAENJA TELA.

NORMATIVI

1. Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj
sredini zavise od vrste rada, postojanja izvora
toplote u radnoj prostoriji i od spoljne
temperature i kreu se u intervali od 0,2 do 1,0
m/s.

TOPLOTNO ZRAENJE

Toplotno zraenje je EM-zraenje koje pripada
spektu IC-zraenja. Emituju ga sva tela ija je
temperatura iznad apsolutne nule tako to se
deo toplotne energije tela pretvara u toplotno
zraenje, zbog ega se to telo hladi. Najveu
mo odavanja i apsorpcije toplotnog zraenja
imaju crna tela.
1. Energija toplotnog zraenja - izraava se u
dulima ili kalorijama na 1 cm
2
u minuti -
J/cm
2
/ min.
2. Jaina toplotnog zraenja - nekog tela zavisi
od njegove temperature i povrine.
3. Koliina odavanja toplote putem zraenja -
proporcionalna je etvrtom stepenu apsolutne
temperature
4. Talasna duina toplotnog zraenja koje
emituje neko telo smanjuje se sa poveanjem
njegove T.

IZVORI EKSPOZICIJE

U raznim proizvodnim pogonima ovek je
izloen toplotnom zraenju, a na otvorenom
prostoru ovo zraenje dolazi od sunca.
Organizam oveka e apsorbovati radiacionu
toplotno u uslovima intenzivnog toplotnog
zraenja okolnih predmeta bez obzira na
temperaturu okolnog vazduha, a gubie toplotu
putem zraenja samo ako je temperatura
okoline nia od 27-28
0
C (temperatura spoljnih
slojeva odee).

BIOLOKO DEJSTVO
TOPLOTNOG ZRAENJA

Bioloko dejstvo toplotnog zraenja zasniva se
na termikim efektima. Efekti zavise od talasne
duine, vremena izlaganja i dela tela koji je
izloen zraenju.
Najvei neeljeni efekti su pri zagrevanju
glave.

NORMATIVI

Propisane norme za energiju toplotnog
zraenja na radnim mestima zavise od povrine
tela koja je izloena zraenju.

Povrina tela izloena
zraenju
Dozvoljena energija
zraenja
50% i vie max. 35W/m
2

25 do 50% max. 70 W/m
2

ispod 25% max. 100 W/ m
2


Pri IC-zraenju iznad 100 W/m
2
neophodna je
upotreba individualnih sredstava za zatitu lica
i glave.

OCENA MIKROKLIMATSKIH
USLOVA

Bilo koji izdvojeni faktor mikroklime nije
dovoljni pokazatelj, niti daje potpunu sliku o
uticaju na razmenu toplote izmeu oveka i
okoline. Za normiranje mikroklime treba uzeti
sve njene parametre.
Bilo je mnogo pokuaja da se faktori
mikroklime integriu u jednu numeriku
vrednost koja e izraziti uticaj mikroklime na
termiko stanje organizma. Tako se dolo
doodgovarajuih ideksa:

I - INDEKSI TOPLOTNOG STRESA
1. Indeks oekivane etvoroasovne
koliine znoja (P4SR)
2. Indeks temperatura globus i vlanog
termometra (WBGT)

II - INDEKSI KONFORNOSTI MIKROKLIME
1. Operativna temperatura
2. Standardna temperatura
3. Efektivna temperatura
4. Korigovana efektivna teperatura


49
5. Indeks prognoziranog stepena
nezadovoljnih (PPD)
6. Lokalni diskonfor usled usmerenog
strujanja

III - OKSFORDSKI INDEKS (WD) i dr.
U posebnim uslovima, uzimaju se u ubzir i
1. Razlike u temperaturi izmeu zidova i
vazduha
2. Razlike u temperaturi na razliitim
visinama u prostoriji
Ovo je naroito bitno u podzemnim objektima,
saobraajnim sredstvima, brodovima i drugim
mestima gde dolazi o izraenijeg hlaenja i
zagrevanja zidova koji okruuju radni prostor.

OPTIMALNI MIKROKLIMATSKI USLOVI
Predstavljaju takav odnos fizikih parametara
mikroklime koji ne dovodi do funkcionalnih
poremeaja i naprezanja termoregulacionih
mehanizama, to se osea kao prijatan toplotni
konfor.
Optimalni uslovi i zone udobnosti odreivani
su na osnovu izjava veeg broja ispitanika o
oseaju konfornosti u odnosu na temperaturu,
vlagu, kretanje vazduha i toplotno zraenje.

DOPUSTIVI MIKROKLIMATSKI USLOVI
Predstavljaju takav odnos mikroklimatskih
faktora koji dovodi do naprezanja
termoregulacionih mehanizama i promena u
fiziolokim sistemima, ali se promene nalaze u
granicama fiziolokog prilagoavanja. Pri tom
se subjektivno mogu oseati posledice
mikroklimatskog diskonfora ali bez oteenja
zdravlja.

NORMATIVI

Parametri mikroklime odreuju se za
1. Radni prostor - Predstavlja prostor do 2
metara visine iznad nivoa poda ili
platforme.
2. Stalna radna mesta - Mesto na kome
radnik provodi vie od 50% radnog
vremena ili 2 sata neprekidno u toku
radnog vremena
3. Povremena radna mesta.

Optimalni mikroklimatski uslovi
podrazumevaju:
1. Temperatura vazduha 18 - 23
0
C
2. Kretanje vazduha 0,18 - 0,6 m/sec
Optimalne vrednosti efekivne temperature
iznose:
2. Za lak rad 17 - 21
0
C
3. Za umereno teak rad 15 - 18
0
C
4. Za teak rad 12 - 15
0
C

Pri ocenjivanju i normiranju mikroklimatskih
parametara, mora se voditi rauna i o
klimatskoj zoni.
U tropskim i subtropskim zonama temperaturne
granice za vazduh u radnim prostorijama
pomeraju se:
1. Za lak rad 31 - 32
0
C
2. Za srednje teak rad 30 - 31
0
C
3. Za teak rad 29 - 30
0
C
Pri tom obavezno je da se brzina kretanja
vazduha povea za 0,1m/s, a relativna vlanost
smanji 5% za svaki stepen iznad gornje granice
konfora.

BAROMETARSKI PRITISAK

Gasoviti omota zemljine kugle (atmosfera)
ima svoju gustinu, masu i pritisak.
Atmosferski pritisak vazduha je pritisak koji
stub vazduha vri na povrinu od 1cm
2
i jednak
je zbiru vrednosti parcijalnih pritisaka gasova,
koji su sastojci vazduha.
Pritisak se u meteorologiji izraava u
Milibarima ili Atmosferama, pored toga kao
jedinica za pritisak koristi se i Milimetri
ivinog stuba, a po meunarodnom mernom
sistemu jedinica za pritisak je Paskal.
Na nivou mora prosean atmosferski pritisak
iznosi jednu atmosferu (760 mmHg, odnosno
101,3 kPa)
Atmosferski pritisak vazduha se smanjuje sa
poveanjem temperature vazduha i koliine
vodene pare u njemu, kao i sa poveanjem
nadmorske visine, pri emu se proporcionalno
smanjuju i parcijalni pritisci gasova u gasovitoj
smei (kiseonik, azot i dr.)
Ispod nivoa mora vladaju iste zakonitosti kao i
u atmosferi u odnosu na gustinu, pritisak i
parcijalne pritiske pojedinih gasova (sa
poveanjem dubine poveava se gustina i
parcijalni pritisak gasova)

FIZIKE ZAKONITOSTI

Volumenski procenat kiseonika u vazduhu je
prilino stala oko 21%, ali se njegov parcijalni
pritisak (pO
2
) sa visinom smanjuje.

Na visini od 3000 metara pO
2
pada na 110
mmHg to jo uvek obezbeuje 93-94%
oksihempglobina. Dalji pad pO
2
(poveanje
visine) dovodi do Hipoksije zbog nedostatka
kiseonika u vazduhu.
pO
2
za razliite visine izraunava se iz
barometarskog pritiska (B) na odreenoj visini
i volumenskog procenta kiseonika u vazduhu
(21%), po formuli pO
2
= (B*21)/100. Na
osnovu formule moemo zakljuiti da se
oksigenacija krvi moe poveati poveanjem


50
volumenskog procenta kiseonika (npr. udisanje
100% O
2
) ili poveanjem ukupnog pritiska.

Koliina ratvorenog gasa u nekoj tenosti je
proporcionalna koeficijentu rastvorljivosti i
pritisku koji vlada iznad povrine te
tenosti.

Najvei znaaj od svih rastvorenih gasovu u
krvi i telesnim tenosima ima azot. Sa
poveanjem barometarskog pritiska procenat
rastvorenog azota se poveava, a sa
smanjenjem pritiska se smanjuje.
Pri blagom i postepenom smanjenju
barometarskog pritiska dolazi do oslobaanja
azota iz krvi i on se preko plua izbacuje
izdahnutim vazduhom. Meutim pri naglom
smanjenju pritiska (naglo penjanje na visinu,
brzo izranjanje ili dekonpresija) dolazi do
oslobaanja azota u vidu mehuria u telesnim
tenostima. Osloboeni mehurii obrazuju
Aeroemboluse u raznim tkivima, a
simptomatologija zavisi od lokalizacije
embolusa u tkivima.

Pritisak zasiene pare zavisi od temperature
tenosti i pritiska iznad povrine tenosti

Taka kljuanja tenosti je ona temperatura
kod koje se pritisak zasiene vodene pare
izjednai sa barometarskim pritiskom. Taka
kljuanja vode za temperaturu od 26,5
0
C
(telesna temperatura) odgovara barometarskom
pritisku od 47 mmHg. Takav pritisak vlada na
visini od 19200 metara. Na toj visini dolazi do
hladnog kljuanja telesnih tenosti (prelaska
vode i telesnih tenosti u gasovito stanje).

Smanjenjem atmosferskog pritiska poveava se
obim gasova u zatvorenom prostotu

Poveanje obima (irenje) gasova u zatvorenim
telesnim upljinama usled smanjenja
barometarskog pritiska pri penjanju na velike
visine, ispoljava se kao visinski meteorizam,
visinski sinuzitis i otitis.

RAD POD POVIENIM
BAROMETARSKIM PRITISKOM

I - RAD U KESONIMA
Kesonski radnici izvode graevinske radove
ispod povrine vode ili tla sa podzemnim
vodama. Radovi se izvode u vrstoj komori
(kesonu) koja se sputa u vodu (ukopava u tlo).
Da bi se spreio prodor vode u osnovnu
komoru kesona se ubauje komprimovani
vazduh iji je pritisak jednak pritisku vode na
dubini izvoenja radova. Radnici pre poetka
rada ulaze u prolaznu komoru gde se postepeno
podvrgavaju komprimovanom vazduhu, sve do
izjednaavanja sa pritiskom u osnovnoj komori
kesona, nakon ega silaze u osnovnu komoru i
rade. Pri izlasku iz kesona u prolaznoj komori
se vri postupna dekonpresija (smanjenje
pritiska) sve do njegovog izjednaavanja sa
pritiskom spoljnog vazduha. Vreme
dekonpresije je najkritiniji period boravka u
kesonima.
II - RONILAKO ZVONO
Ronilako zvono slui za obavaljanj radova
pod vodom. U zvono se ubacuje konprimovani
vazduh, a radnici se pri ulasku i izlasku iz
zvona podvrgavaju postepenoj kompresiji
odnosno dekonpresiji.
III - RONILAKI SKAFANDER
Ovde se komprimovani vazduh dovodi samo u
unutranjost zatitne kacige kroz cev sa
povrine.
Deo skafandera koji titi telo izraen je od
gumiranog platna pojaanog metalnim
oklopom.
IV - RONILAKI APARATI
Ronilaki aparati mogu se podeliti na one sa
vazduhom, kiseonikom i vetakom gasovitom
smeom.

BIOLOKO DEJSTVO
POVIENOG PRITISKA

Poveanjem spoljnog pritiska oteava se
inspirijum, uz istovremeno poveanje otpora u
respiratornim putevima (zbog poveane gustine
vazduha koji se udie) to zajedno dovodi do:

I - ZAMOR PRI DISANJU
II - BLOKADE DISANJA - Ukoliko su
razlike izrazito visoke.
Poveanjem atmosferskog pritiska poveava se
pO
2
u udahnutom vazduhu to dovodi do
hiperoksije.

III - HIPEROKSIJA
Hiperoksija predstvlja poveanje koliine
rastvorenog O
2
u krvi. Izaziva niz poremeaja
kao:
1. BRADIKARDIJA
2. BRADIPNEJA - Sve do potpunog prestanka
disanja
3. EPILEPTIFORMNI GREVI - pri pritisku
iznad dve atmosfere
4. GUBITAK SVESTI
5. OTEENJE PLUA - pri dugotrajnom
udisanju O
2
pod poveanim pritiskom u vidu
- Oteenja alveolarnog epitela
- Inflamacije disajnih puteva
- Edema plua (ree)
- Pojave hijelinizacije plua


51
6. AZOTNO PIJANSTVO - javlja se usled
poveanja koliine rastvorenog azota u
organizmu nastalo kao posledica poveanja
atmosferskog pritiska.

BIOLOKO DEJSTVO
SNIAVANJA
BAROMETARSKOG PRITISKA

Kao posledica prelaska iz sredine sa viim u
sredinu sa niim barometarskim pritiskom
moe doi do etiri vrste poremeaja
(sindroma) u organizmu oveka.

SINDROM IRENJA GASA

Nastaje usled irenja gasova zatvorenih u
telesnim upljinama pri sniavanju spoljnog
pritiska.
1. GASTROINESTINALNA NADUVENOST
(Visinski meteorizam)
Nastaje zbog irenja gasova u eludcu i
crevima. Uzrokuje Naduvenost, Bolove, a
moe nastati i Kolaps
2. BAROOTITIS MEDIJA I BAROSINUSITIS
Nastaje zbog irenja gasova u srednjem uvu i
sinusima. Ova pojava se naroito esto sree
kod zapuenosti Tube auditive i komunikacija
izmeu paranazalnih upljina. Do oboljenja
dolazi usled stvaranja podpritiska u pomenutim
upljinama koji izaziva transudaciju tenosti i
zapaljenje.
3. DENTALGIJA
Nastaje usled irenja gasa u upljim ili slabo
saniranim karioznim zubima.

SINDROM VISINSKOG TKIVNOG
EMFIZEMA

Nastaje usled hladnog vrenja tenosti pri
snienom barometarskom pritisku (prelaska
telesnih tenosti u gasovito stanje). Taka
kljuanja vode za temperaturu od 36,5
0
C
(telesna temperatura) odgovara barometarskom
pritisku od 47 mmHg. Takav pritisak vlada na
visini od oko 19200 m. Na toj visini nastaje
hladno kljuanje telesnih tenosti.

SINDROM IZLAENJA GASA
(Dekompresioni sindrom)

Ovaj sindrom nastaje kod:
1. HIIPOBARINE DEKOMPRESIJE -
Prelazak iz sredine sa normalnim u sredinu sa
snienim barometarskim pritiskom (Npr. kod
avijatiara pri penjanju na velike nadmorske
visine).
2. HIPERBARINE DEKOMPRESIJE -
Prelazak iz sredine sa povienim u sredinu sa
normalnim barometarskim pritiskom (Npr. Pri
naglom izlasku radnika iz kesona ili izranjanju
ronioca i podmornica).

Za vreme boravka u sredini sa viim
barometarskim pritiskom poveava se
saturacija krvi i tkiva azotom. Rastvorljivost
azota najvea je u lipidima zbog ega se pri
dekompresiji prvi poremeaji javljaju upravo u
tkivima koja su bogata lipidima (potkono
tkivo, cevaste kosti, mijelinski omota nerava i
sl).
Pri postupnom smanjivanju barometarskog
pritiska azot se oslobaa iz tkiva i putem linfe i
krvi dospeva u plua, odakle se izbacuje u
spoljnu sredinu.
Pri naglom smanjivanju barometarskog pritiska
(npr. naglo izranjanje, naglo penjanje na veliku
visinu) dolazi do burnog oslobaanja azota u
tkivu u vidu mehuria koji vre kompresiju na
okolne kapilare ime remete cirkulaciju i
izazivaju ishemiju. Kao posledica ishemije
nastaju poremeaji tkivnog metabolizma u
intracelularnim prostorima to u krajnjem
sluaju dovodi do nekroze tkiva.
Mehurii azota mogu se mogu nai i u samim
krvnim sudovima, ee venskim, ali i
arteriskim to ima za posledicu gasnu
embolizaciju i nekrozu tkiva distalno od mesta
zaepljenja zahvaenog krvnog suda.
Po drugoj teoriji stvoreni mehurii azota
dovode do kidanja masnog tkiva pri emu
osloboene kapljice masti linfnim putem
dolaze u krvotok i zaepljuju sitne krvne
sudove (masna embolija).
Dekompresioni sindrom moe se manifestovati
kao kesonska bolest i bolest avijatiara.

SINDROM HIPOKSIJE
Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog
pritiska kiseonika u vazduhu koji se udie.
Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m.
Smanjenje pO
2
u alveolarnom vazduhu dovodi
do hipoksine hipoksije, koju uvek prati
smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i
hipoksemija.

Kod ronioca i radnika u kesonima (Kesonska
bolest) dominantan je dekonpresioni sindrom,
drugih sindroma nema, dok kod avijatiara
mogu da se jave sva etiri sindroma.

KESONSKA BOLEST

Kesonska bolest nastaje pri naglom prelasku iz
sredine sa poveanim u sredinu sa normalnim
barometarskim pritiskom to se u praksi moe
desiti kod naglog izranjanja ronioca i
podmornica kao i pri brzoj dekompresiji


52
radnika koji rade u kesonima po emu je
oboljenje i dobilo ime.
U osnovi oboljenja je oslobaanje mehuria
azota koji oteuju lokalno tkivo i izazivaju
embolizaciju krvnih sudova to dovodi do
nekroze zahvaenih tkiva i organa (koa, kosti,
miii, zglobovi, nervni istem, plua, srce itd.).

KLINIKI OBLICI PREMA
LOKALIZACIJI PROMENA

1. KONI OBLIK (Najlaki oblik)
- Svrab i peckanje koe vrata, toraksa i
ekstenzornih strana podlaktica
- Pojava bledoljubiastih mrlja na koi
(marmorizacija).
2. OSTEO-MIO-ARTIKULARNI OBLIK
(Najei oblik)
- Bolovi u jednom ree vie zglobova i
miinih grupa.
3. PARALITIKI OBLIK
Centralne pareze i paralize
Nastaje usled lezije modanih ivaca:
- Poremeaj govora
- Pareze i paralize miia lica
- Nistagmus
- Vrtoglavica
- Poremeaj vida i sluha
Periferne pareze i paralize
Nastaje usled lezija u kimenoj modini
- Hemiplegije
- Monoplegije
- Paraplegije
- Kvadriplegije (retko)
4. KARDIOPULMONALNI OBLIK (Najtei
oblik)
Nastaje posle naglog akcidentalnog izranjanja i
eksplozivne dekonpresije rekonpresivnog
ureaja.
- Opta slabost
- Dispneja
- Cijanoza
- Filifoman jedva pipljiv puls
- Hladan ljigav znoj


KLINIKI OBLICI PREMA
NASTANKU I TOKU BOLESTI

1. PERAKUTNI OBLIK
Karakterie se pojavom simptoma odmah
nakon izlaska iz kesona Kod ove forme
bolesti moe se nai veliki broj gasnih
mehuria u cirkulaciji koji ispunjavaju venski
sitem i desno srce.
- Dispneja
- Cijanoza
- Edem plua
- Tahikardija
- Oduzetost ekstremiteta
- Afazija
- Prolazno slepilo i dr

2. AKUTNI OBLIK
Karakterie se pojavom simptoma nekoliko
asova po izlasku iz kesona
- Bolovi u miiima i zglobovima
(naroito u kolenima i rukama)
- Bolovi u uhu
- Poremeaj sluha
- Vtrtoglavica
- Emfizem.

3. HRONINI OBLIK
Nastaje kao posledica prethodnog akutnog
oboljenja ili kao primarna hronina bolest
usporenog toka
Oteenje kotano zglobnih struktura - je
dominantni poremeaj.
Nakon kratkog asimptomatskog perioda
javljaju se bolovi i razliite smetnje u
zglobovima.
Na rendgenskom snimku se vide
- arita aseptine nekroze
- Polja osteoskleroze u zglobnim glavama
dugih cevastih kostiju
- Deformirajue osteoartroze (kasnije).

BOLEST AVIJATIARA
(Subatmosferska dekompresiona
bolest)

Nastaje pri veoma naglom smanjenju
atmosferskog pritiska npr kod pilota kada lete
u otvorenim kabinama ili usled poremeaja
hermetinosti kabina vazduhoplova.
Manifestuje se:

1. SIMPTOMIMA IZLAENJA GASA
(Dekompresioni sindrom)
Poinju da se javljaju tek pri penjanju na
visinama veim od 7000 metara
Mogu biti raznovrsni to zavisi od brzine
penjanja, trajanaja dekonpresije, lokalizacije
gasnih mehuria.
- Svrab, peenje i urtikarije na koi
- Bolovi u zglobovima ekstremiteta
- Bolovi iza grudne kosti
- Suv i uporni kaalj
- Neuralgije
- Parastezije
- Paralize
- Grevi
- Afazija
- Poremeaj koordinacije pokreta
- Psihiki poremeaji
- Skotomi
- Hemianopsija i dr.



53
2. SIMPTOMI IRENJA GASA
- Visinski meteorizam (Naduvenost i Bolovi
u eludcu i crevima, a moe nastati i Kolaps
- Barotitis media i barosinuzitis
- Dentalgije

3. SIMPTOMI HLADNOG VRENJA
TENOSTI
- Visinski tkivni emfizem - tek na visinama
veim od 19000 metara.

DIJAGNOZA DEKOMPRESIONOG
SIDROMA

1. Radna anamneza
2. Klinika slika

LEENJE DEKOMPRESIONOG
SIDROMA

1. Rekompresija
2. Kiseonik pod povienim pritiskom
3. Siptomatska terapija

PREVENCIJA DEKOMPRESIONOG
SIDROMA

1. Denitrogenizacija - pre poletanja istim
kiseonikom u trajanju od 30-40 min.
2. Specijalna odela - za pilote i kosmonaute.
3. Presurizacija - kabine i individualnog odela
4. Pravilno sprovoenje dekompresije - pri
izronjavanju i izlasku iz kesona.
5. Topli napici i laka fizika aktivnost jo 1-2
sata nakon izvrene dekonpresije
6. Profesionalna selekcija - Na ovim poslovima
ne treba primati osobe sa oboljenjima KVS-a,
RES-a, GIT-a, CNS-a, bubrega, jetre, sluha,
centra za ravnoteu, vea samo zdrave ljude
starosti 20-40 godina.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD
DEKOMPRESIONOG SIDROMA

Radna sposobnost zavisi od teine oboljenja i
stanja funkcije lediranog organa ili sitema.
1. Ukoliko se radi o lakoj formi kesonske bolesti
(Muskularni oblik) radna sposobnost nije
umanjena
2. Kod tee forme (Encefalo-miopatije) sa
reziduama radna sposobnost je bitno umanjena.
Ovakav radnik nije sposoban da nastavi svoj
posao, niti da radi na poslovima gde moe doi
do brze promene pritiska
3. Kod izrazitih motonih i trofikih poremeaja,
oboleli nije sposoban ni za kakav rad.

SINDROM HIPOKSIJE

Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog
pritiska kiseonika u vazduhu koji se udie.
Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m.
Smanjenje pO
2
u alveolarnom vazduhu dovodi
do hipoksine hipoksije, koju uvek prati
smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i
hipoksemija.

KLINIKA SLIKA
- Hiperventilacije
- Poveanje minutnog volumena
- Hiperkapnija usled hiperventilacije
- Opta slabost i adinamija
- Glavobolja i Vrtoglavica
- Euforija ree Depresija
- Poremeaj fine koordinacije pokreta
- Pad otrine vida i slabljenje akomodacije
- Poremeaj sluha (kasnije)
- Gubitak svesti, duboka koma i smrt

KLINIKE FORME
1. Kolaptoidna forma - Ispoljava se nizom
poremeaja pre nego to bolesnik izgubi svest.
2. Nagli gubitak svesti - Karakterie se naglim
brutalnim gubitkom svesti bez prethodnih
simptoma.
EEG - Sporiji talasi sniene amplitude
EKG - Tahikardija, denivelacija ST segmenta,
sniena amplituda R i T zubca.
LABORATORIJA - Javlja se mlena i
pirogroena kiselina, smanjuje se procenat
Oksih-Hb i pH krvi.

LEENJE
Davanje kiseonika (ist ili karbogen) i
Simptomatska terapija (analgetici, kardiotonici,
antiaritmici).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Posle teih oblika hipoksije mogu se javiti
glavobolja, oseaj teine u glavi, nemogunost
koncentracije, psihika i fizika slabost i sl.
Takvim licima treba zabraniti letenje i druge
aktivnosti koje su vezane za psihiki i fiziki
napor.
Utvreno je da postoji razliita osetljivost na
hipoksiju to je bitno kod profesionalne
selekcije.

VISINSKA BOLEST

Visinska bolest nastaje pri postupnom penjanju
na velike nadmorske visine (najee obolevaju
piloti).
Simptomi visinske bolesti nastaju kao
posledica hipoksije do koje je dolo usled
smanjenja pO
2
u udahnutom vazduhu koji je
pak nastao zbog smanjenja atmosferskog
pritiska na veim visinama.


54
VIsinska bolest kliniki moe da se
manifestuje kao:

1. AKUTNA VISINSKA BOLEST
- Promena psihikog stanja
- Tahipneja i Tahikardija
- Crvenilo u licu
- Glavobolja
- Poveana telesna T
- Zujanje i bol u uima

2. VISINSKI PLUNI EDEM
Nastaje kao posledica poveane permeabilnosti
krvnih sudova i nagomilavanja tenosti bogate
proteinima u alveolama. Kliniki se
manifestuje kao:
- Pritisak u grudima
- Kaalj sa iskaljavanje sukrviavog ispljuvka
- Dispneja
- Edem plua
- Cijanoza
- Tahikardija.
Na rendgenskom snimku plua vidi se
simetrino zasenenje oba pluna krila.

3. VISINSKA PLUNA HIPERTENZIJA
Nastaje zbog hipoksijom izazvane
vazokonstrikcije manjih plunih arteriola i
poveanja otpora u njima.
- Dispneja
- Bol u grudima
- Hemoptizija
- Srana dekonpenzacija
-Gubitak svesti zbog smanjenje minutnog
volumena srca
-Stenokardine tegobe zbog ishemije miokarda
Na rendgenskom snimku plua vidi se
proirenje srca.

4. HRONINA VISINSKA BOLEST PLUA

KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU
PROFESIONALNOG OBOLJENJA
IZAZVANOG VARIJACIJAMA
ATMOSFERSKOG PRITISKA

Radna mesta kesonaca, ronioca i letakog
osoblja za koja postoje dokazi o ponovljenim i
naglim dekompresijama.
Dokaza o ponavljanim gasnim embolijama
najmanje dva puta na osnovu medicinske
dokumentacije.
Ispad u funkciji bar jednog od sledeih
organa i sistema:
1. Nervni sistem (CNS, PNS)
2. Miokarda
3. Plua
4. Kotano-zglobnog sistema
5. Audio-vestibularni aparat
6. ulo vida

RANO OTKRIVANJE OBOLJENJA
IZAZVANOG VARIJACIJAMA
ATMOSFERSKOG PRITISKA

1. Opti pregled
2. ORL pregled (obavezno ispitivanje sluha i
ravnotee)
3. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca)
4. Radiografija karlice i kolena na tri godine
posle desetogodinje ekspozicije (asepine
nekroze)

ZATITA OD IZMENJENOG
BAROMETARSKOG PRITISKA

HIGIJENSKE MERE ZATITE

1. LINA HIGIJENA
2. ADEKVATNA I HIGIJENSKI ISPRAVNA
ISHRANA

MEDICINSKE MERE ZATITE

I - PROFESIONALNA SELEKCIJA
Pod poveanim pritiskom dozvoljen je rad
radnicima od 18 do 45 god. starosti, a enama
nije dozvoljen.
Kontraindikacije za rad pod uslovima
izmenjenog pritiska su
1. Oboljenja KVS
2. Oboljenja RES
3. Oboljenja bubrega i urinarnih puteva
4. Oboljenja CNS i PNS
5. Epilepsija
6. Alkoholizam
7. Kotanozglobna i miina oboljenja
8. Hronina oboljenja srednjeg uva i
Eustahijeve tube
9. Poremeaj vestibularnog aparata
10. Akutna stanja poremeaji zdravlja
II - PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI
PREGLEDI
1. Dnevni lekarski pregledi - Svakog dana
pre poetka rada
2. Periodini pregledi - Na svaka 24 meseca
3. Vanredni pregledi - U sluaju pojave
simptoma i znaka pri konpresiji i
dekonpresiji
4. Kontrolni pregledi - nakon leenja u cilju
procene sposobnosti za nastavak rada na
istom mestu
5. Stomatoloki pregledi
III - PROGLAAVANJE RADNIH MESTA SA
POVEANIM RIZIKOM


55
Rad pod izmenjenim barometarskom pritiskom
predstavlja radno mesto sa posebnim uslovima rada
IV - EDUKACIJA RADNIKA

SOCIJALNE MERE ZATITE

I - OBEZBEIVANJE PRAVILNE ISHRANE
II - KORIENJE GODINJEG ODMORA U
ZDRAVSTVENO-REKREATIVNIM CENTRIMA
Pod strunim nadzorom uz odgovarajui
tretman

ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE
MERE

I - STRIKTNO POTOVANJE PRAVILA ZA RAD
U USLOVIMA IZMENJENOG PRITISKA

OSVETLJENOST

Svetlosnu komunikaciju sa spoljnom sredinom
ovek ostvaruje se ulom vida. oveije oko
registruje EM-zaraenja talasne duine 400-
780 nm tz. vidljivo zraenje koje se nalazi
izmeu IC i UV zraenja.
Ukupan spektar vidljivog zraenja oko prima
kao belu svetlost, a pojedine delove spektra
kao boje. Bela svetlost predstavlja najprirodniji
podraaj ula vida i treba je koristiti kad god je
to mogue za osvetljenje radnih mesta. Za
dobro vienje neophodan je odgovarajui
intenzitet i kvalitet osvetljenosti.

1. SVETLOST
Predstavlja bilo koje zraenje iz vidljivog dela
spektra koje moe registrovati ulo vida.
2. SVETLOSNI TOK (Fluks)
Energija zraenja koja dolazi od svetlosnog
izvora (Svetlosna energija) i izaziva svetlosni
oseaj.
Lumen (lm) - je jedinica svetlosne energije.
Jedan lumen predstavlja svetlosnu energiju
koju daje takasti izvor jaine jedne kandele
(cd) u prostornom uglu od 1 steradijana (sr).
3. JAINA SVETLOSNE ENERGIJE
Gustina svetlosnog fluksa u prostoru (jedinica
je kandela)
Kandela (cd) - jedna kandela je jaina svetlosti
koja dolazi od takastog crnog tela na
temperaturi topljenja platine (2045 K) pri
pritisku od 101325 kPa i prostornom uglu od 1
steradijana.
4. OSVETLJENOST
Gustina svetlosnog fluksa na odreenoj
povrini (jedinica je luks)
Luks (lx) - Jedan luks je nivo osvetljenosti
koju daje svetlosni fluks od 1 lumena na
povrini od 1 m
2
.
5. SJAJNOST (Svetlina)
Sjajnost nastaje zbog odbijanja svetlosti sa
neke povrine i ona nezavisi toliko od energije
upadne svetlosti koliko od sposobnosti
povrine da odbija svetlost. Za uoavanje
predmeta bitno je koliko se svetlosti odbije u
pravcu oiju. Jaka osvetljenost moe dovesti
do zaslepljenja usled bletanja. Zabletavanje
moe biti direktno, indirektno i kontrastno.
6. KOEFICIJENT REFLEKSIJE
Odnos odbijene svetlosti prema svetlosti koja
padne na odreenu povrinu izraen u
procentima (sposobnost povrine da odbije
svtlost)
7. KOEFICIJENT APSORPCIJE
Odnos absorbovane svetlosti prema svetlosti
koja padne na odreenu povrinu izraen u
procentima.
8. KOEFICIJENT PROPUSTLJIVOSTI
Oznaava prohodnost nekog materijala za
svetlost i predstavlja odnos proputene
svetlosne energije prema upadnoj energiji
izraen u procentima.

VRSTE OSVETLJENOSTI

PRIRODNA OSVETLJENOST

Dolazi od sunca i moe biti
1. DIREKTNA - Kada sunevi zraci
padaju na radnu povrinu ili
2. INDIREKTNA - Kada dolaze od
difuznog svetla nebeskog svoda i svetlosti koja
je reflektovana.

Prema tome odakle dolazi u prostoriju moe
biti u vidu
1. NADSVETLA - Ako dolazi sa krova ili
tavanice
2. BONA - Ako dolazi sa zidova
3. KOMBINOVANA - Ako u isto vreme dolazi
sa zidova i plafona.

KOEFICIJENT PRIRODNE OSVETLJENOSTI
Koristi se za ocenu pririodne osvetljenosti. On
predstavlja odnos izmeu unutranje i spoljne
osvetljenosti merene u isto vreme na jednakoj
horizontalnoj ravni izraen procentualno.
Koeficijent dnevne osvetljenosti odreuje
kvantitativu stranu osvetljenosti, dok se
kvalitativna strana odreuje kontrastom
osvetljenja.

VETAKA OSVETLJENOST
Izvori vetakog osvetljenja su

I - LAMPE SA UARENIM METALNIM
NITIMA

Uglavnom su izraene od volframa (jedna, dve
ili tri spirale), a mogu biti vakumirane ili


56
punjene gasovima (dugotrajnije) koji ne
stupaju u reakciju sa metalom (azot, kripton,
argon). Ove lampe daju topliju sevetlost ali su
neekonomine jer najvei deo energije odlazi
na toplotu. U upotrebi su i halogene lampe
punjene jodom koje su ekonominije, a uz to
daju svetlost visokog intenziteta.

II - SVETLOSNI UREAJI SA
ELEKTRINIM PRANJENJEM

Izvori svetlosti sa elektrinim pranjenjem su
lampe i cevi u kojima svetlost nastaje kao
posledica elektrinog pranjenja u gasu ili
parama metala. Prolaskom struje kroz gas ili
metalne pare dolazi do EM zraenja vidljivog i
UV dela spektra. UV deo spektra se pretvara u
vidljivi deo spektra pomou flurescentnog
praha kojim se oblau ove lampe.
Prema pritisku gasova i para kojima su
napunjeni ovi izvori se dele na:

1. Izvori niskog pritiska (Luminiscentne lampe)
npr. punjene ivinim parama.
Ove lampe daju ravnomerniju osvetljenost,
svetlost je po spektru blia prirodnoj, manje
zamaraju oi, imaju povoljniji psihofizioloki
efekat na organizam i ekonominije su od
lampi sa uarenim metalnim nitima jer se
nezagrevaju. Prema kvalitetu svetlosti
luminiscentne lampe se mogu podeliti na
lampe belog, toplog belog, hladnog i dnevnog
svetla.

2. Izvori visokog pritiska
Najekonominiji, pa su pogodni za
osvetljavanje velikih povrina i radnih mesta
gde se trai visok nivo osvetljenosti. Mana im
je to emituju svetlost uskog spektralnog
podruija, to se moe popraviti kombinacijom
sa svetlou iz lampi sa metalnim nitima koja
treba da ini 10-25% ukupne svetlosti.
Relativno novijeg datuma su lampe visokog
pritiska punjene Ksenonom koje zbog velikog
UV-zraenja moraju biti zatiene
silicijumskim staklom debljine bar 2 mm.

SVETLOSNE ARMATURE
Imaju vanu funkciju u raspodeli svetlosne
energije. Mogu biti postavljene na plafonu,
zidovima ili samim radnim mestima. Pomou
njih se na radnim mestima moe ostvariti
direktna, indirektna ili difuzna svetlost, ime se
utie na kvalitet osvetljenosti na radnom
mestu.

KOMBINOVANA OSVETLJENOST

Podrazumeva istovremeno korienje i
prirodnog i vetakog osvetljenja.
Kod kombinovanog osvetljenja vetako
osvetljenje predstavlja dopunu prirodnom
osvetljenju.

BIOLOKO DEJSTVO
OSVETLJENOSTI

Svetlost pored toga to omoguava oveku da
vidi predmete, utie i na stanje viih
psiholokih funkcija i fizioloke procese u
organizmu.
Adekvatna osvetljenost
1. Deluje tonzilirajue na organizam
2. Izaziva oseaj ugodnosti i raspoloenja
3. Poveava produktivnost rada
Neadekvatna osvetljenost
1. Naruava psihofiziki konfor
2. Dovodi do breg zamora vida i njegovog
oteenja
3. Smanjuje produktivnost i pogoduje
povreivanju.

Boje takoe imaju psiholoko dejstvo o emu
treba voditi rauna pri ureenju radnih
prostorija i maina
1. Crveno-oran ubrzava nervno psihike
reakcije
2. uto-zelena deluje umirujue
3. Plava deluje deprimirajue
Delovi maina koji mogu uzrokovati povrede
ne bi smeli biti obojeni tamnim i hladnim
bojama

Kao posledica neadekvate osvetljenosti moe
doi do:
1. ZABLETAVANJE
Smanjenje ili nemogunost vienja samo za
vreme dok traje vizuelni stimulans.
2. ZASLEPLJENOST
Smanjenje ili nemogunost vienja koje traje i
neko vreme nakon ekspozicije.
3. OTEENJE RETINE (termiko i
fotohemijsko).

NORMATIVI

Osvetljenost na radnom mestu mora da
zadovolji etiri osnovna zahteva.
1. Kvalitet svetla treba da bude to blii
prirodnom osvetljenju.
2. Nivo osvetljenosti treba da zadovolji zahteve
dotinog radnog mesta.
Ovi zhtevi svrstani su u 6 kategorija (veoma
mali, mali, srednji, veliki, veoma veliki i
izvanredno veliki.
3. Osvetljenost treba da bude ravnomerna u
prostoru i nepromenjivog intenziteta tokom
vremena.


57
4. Osvetljenost treba da bude takva da nedovodi
do zabletenja.

ZVUK - BUKA

Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem estica
vrstih, tenih ili gasovitih tela koje imaju
osobinu elastinosti. Buka predstavlja svaki
zvuk koji kod oveka izaziva subjektivni
oseaj neprijatnosti.
1. IZVOR ZVUKA
Mesto na kome estice pod dejstvom neke sile
zaponu oscilatorno kretanje.
2. ZVUNI TALASI
Nastaju prenosom oscilatornog kretanja estica
zvunog izora na estice okolne sredine. Mogu
biti
I - Longitudialni- ako se oscilatorno kretanje
estica sredine vri se u pravcu prostiranja
zvunih talasa
II - Transverzalni - ako se oscilatorno
kretanje estica sredine vri upravno na pravac
prostiranja z.t.
3. BRZINA PROSTIRANJA ZVUNIH
TALASA
Zavisi od stanja sredine u kojoj se stvaraju (u
vazduhu 343 m/s)
4. ZVUNA ENERGIJA
Kinetika E oscilatornog kretanja estica
izvora zvuka prenosi se na estice okolne
sredine, tako da i prostor oko izvora zvuka ima
odreenu E (zvunu E) koja se izraava u
Dulima (J)
5. ZVUNA SNAGA
Ukupna zvuna E koju zvuni izvor stvara u
jedinici vremena, izraava se u Vatima (W).
6. INTENZITET ZVUKA (Io)
Predstavlja brzinu prenoenja zvune energije
kroz jedininu povrinu koja je upravna na
pravac prostiranja zvunih talasa, izraava se u
Vatima po m
2
(W/m
2
).
7. ZVUNO POLJE
Deo prostora oko zvunog izvora kroz koji se
prostiru zvuni talasi. Razlikujemo:
I - Slobodno zvuno polje - ako se zvuni
talasi slobodno prostiru u svim pravcima od
zvunog izvora.
II - Difuzno zvuno polje - ako se zvuni
talasi viestruko reflektuju od povrina
prepreka.
Pojam zvunog polja obino se vezuje za
vazduni prostor koji okruuje izvor zvuka i
kroz koji se zvuni talas prenosi do ula sluha
oveka.
8. ZVUNI PRITISAK (Po)
U svakoj taki zvunog polja pod dejstvom
zvunog talasa dolazi do promena u pritisku.
Promenjiva komponenta ukupnog pritiska u
nekoj taki zvunog polja, koja se superponira
na stalni atmosferski pritisak naziva se
zvunim pritiskom (Po), koji se izraava u
Paskalima (Pa).
9. SUBJEKTIVNE VELIINE ZVUKA
1. Glasnost Veliina oseaja koja se javalja
pod dejstvom zvuka. Merna jedinica je Son.
2. Nivo glasnosti Merna jedinica je Fon
3. Nivo buke predstavlja korigovani nivo
zvunog pritiska dobijen proputanjem
signala buke kroz tz. subjektivni A filter.
Merna jedinica je Decibel A (dBA).

VRSTE ZVUNIH POJAVA

PERIODINE ZVUNE POJAVE

Kod kojih se vrednosti trenutnih zvunih
pritisaka posle odreenog vremenskog perioda
ponavljaju na isti nain, pa one imaju svoju
Periodu, Frekfencu i Amplitudu.
I - PROSTOPERIODINI ZVUK
Najednostavniji oblik periodine zvune
pojave za koji moemo definisati
1. Prosena vrednost - srednja vrednost zvunih
pritisaka u nekom vremenskom intervalu i
2. Efektivna vrednost - kvadratni koren srednje
vrednosti kvadrata trenutnih zvunih pritisaka
u vremenu.
II - SLOENOPERIODINI ZVUK
Sastavljeni iz veeg broja prostoperiodinih
zvukova (frekfentne konponente, harmonici)
koji ine njegov frekfentni spektar.

NEPERIODINE ZVUNE POJAVE
(umovi)

Odlikuju se sluajnim promenama zvunog
pritiska u toku vremena i te se pojave nikada
ne ponavljaju na isti nain. Ovde nema smisla
govoriti o pojedinanim frekventnim
komponentama, ve samo o uim ili irim
opsezima frekvence iz celokupnog frekventog
spektra zvune pojave. umovi su najei
zvuk u ivotu.

PRAG SLUHA I BOLA

Minimalne vednosti Po i Io pri kojima se javlja
sluni oseaj naziva se prag sluha, a vrednost
Po i Io koje dovode do oseaja bola naziva se
prag bola. Dijapazon vrednosti Io i Po izmeu
praga sluha i praga bola je ogroman pa se
umesto njih koriste logaritamske veliine
1. Nivo zvunog intenziteta (Li) dobija se
po formuli Li = 10 x log
10
I / Io,
jedinica je dB.
2. Nivo zvunog pritiska (Lp) dobija se
po formuli Lp = 20 x log
10
P / Po
jedinica je dB.


58
Gde su I i P vrednosti intenziteta zvuka,
odnosno zvunog pritiska na pragu sluha, a Io i
Po izmerene vrednosti. Na ovaj nain je raspon
izmeu praga sluha i praga bola sveden na
samo 130 dB to omoguava prikaz celog
ujnog podruja oveka na jednom dijagramu.

TIPOVI BUKE

PREMA PROMENJIVOSTI NIVOA

1. BUKA NEPROMENJIVOG NIVOA
(Kontinuirana buka) - iji se nivo menja u
opsegu do 5 dB.
2. BUKA PROMENJIVOG NIVOA ako se
nivo menja u opsegu veem od 5 dB.
3. ISPREKIDANA BUKA buka koja traje vie
od 1 sec sa vie prekida u toku trajanja.
4. IMPULSNA BUKA jedan ili vie odvojenih
akustikih inpulsa koji traju krae od 1 sec.

PREMA NIVOIMA INTENZITETA

1. BUKA PRVOG STEPENA (30-65 dB)
Dobro se podnosi i ne izaziva oteenje sluha.
Samo kod jako osetljivih osoba moe da
izazove laku uznemirenost, glavobolju,
razdraljivost i nemiran san.
2. BUKA DRUGOG STEPENA (65-90 dB)
Pri kojoj se ve uoavaju i neurovegetativne
smetnje sa efektima kako na sluhu tako i na
celom telu.
Viegodinje izlaganje ovoj buci izaziva trajno
oteenje sluha lakog stepena na visoke
tonove.
3. BUKA TREEG STEPENA (90-110 dB)
Kod veine ljudi izaziva teke
neurovegetativne smetnje i progresivni trajni
gubitak sluha u relativno kratkom vremenu.
Ovu buku obino prate i vibracije.
4. BUKA ETVRTOG STEPENA (110-130 dB)
Ovu buku ovek ne moe dugo da izdri jer
izaziva brze neurocirkulatorne smetnje i nagli
gubitak sluha uz nesnosno zujanje i druge
poremeaje. Ako buka pree 130 dB oteenja
su praktino momentalna.

BIOLOKO DEJSTVO BUKE

MEHANIZAM REGISTROVANJA
ZVUKA

Zvuk ili buka su vid mahanike energije koja
vri pritisak na bubnu opnu koja zato poinje
da osciluje. Oscilacije bubne opne prenose se
preko slunih koica u srednjem uhu do
Foramena ovale ija mambrana takoe poinje
da osciluje u istom ritmu. Pokreti membrane
ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u
kotanom i membranoznom delu Labirinta
unutranjeg uha. Labirint ima tri kanalia Skala
vestibuli, medija i timpani. Izmei skale
vistibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli,
a izmeu skale medije i timpani nalazi se
Bazilarna membrana na kojoj lei Kortijev
organ.
Bazilarna membrana kortijevog organa je
sastavljena od 2000 niti, koje su zategnute,
elastine i nejednake duine pa zato mogu da
osciluju u razliitim frekfencijama. Kratke niti
koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje
osciluju pri vrlo visokim frekfencijama, dok
one due koje su pri vrhu kohleje osciluju pri
niskim frekfencijama. Sam Kortijev organ koji
lei na povrini bazilarne membrane sastavljen
je od tri reda spoljanjih i jednog reda
unutranjih treptastih elija koje predstavljaju
receptorne elje. Baze ovih receptornih elija
opletene su mreom zavretaka slunog nerva
koji vodi do odgovarajueg centra u CNS-u.
Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja
bazalne membrane i nadraaja neurosenzornih
elija Kortijevog organa odnosno do
pretvaranja mehanike energije zvunih talasa
u bioelektrini potencijal koji preko slunog
nerva ide do produene modine, a odatle do
centra za sluh u temporalnom delu kore
velikog mozga gde se vri definitivna analiza
zvuka. Nervna vlakna Kortijevog organa
komuniciraju i sa vestibularnim aparatom ime
se postie prostorna orjentacija i lokalizacija
izvora zvuka.

INIOCI KOJI UTIU NA
NASTANAK AKUSTIKE TRAUME

1. INTENZITET BUKE
Buka veeg intenziteta dovodi do breg
oteenja sluha.
2. DUINA EKSPOZICIJE
Poveanjem duine ekspozicije poveava se i
stepen oteenja.
3. SPEKTAR BUKE
Visokofrekventna buka bre dovodi do
oteenja od niskofrekfentne.
4. KARAKTER BUKE
Stalnost i isprekidanost buke, vremenska
promenjivost i usmerenost buke su faktori koji
utiu na veliinu i progresiju oteenja sluha.
5. INDIVIDUALNA OSETLJIVOST
Neke osobe su osetljivije na buku i kod njih
bre dolazi do nastanka i progresije oteenja
sluha.
6. GODINE STAROSTI
Mlai ljudi su otporniji na dejstvo buke od
starijih.
7. USLOVI RADA
Rad na otvorenom prostoru je manje rizian u
odnosu na rad u zatvorenoj prostoriji, gde je
usled refleksije zvuka oteenje sluha vee.


59
8. PRISUSTVO DRUGIH TETNOSTI
Potvreno je sinergino dejstvo vibracije i
buke i njihov kumulativni efekat.
9. UPOTREBA OTOTOKSINIH LEKOVA I
SREDSTAVA
10. PRETHODNE AFEKCIJE SLUHA I
VIRUSNE INFEKCIJE
11. STANJE VASKULARNOG SISTEMA I
VASKULARIZACIJA UNUTRANJEG UVA
12. STANJE NEUROVEGETATIVNOG
SISTEMA
13. UZIMANJE ALKOHOLA, DUVANA I
KOFEINA

AKUTNE AKUSTIKE TRAUME

Nastaju usled dejstva buka velikog intenziteta
(npr. pri eksplozijama), koja moe za kratko
vreme da izazove ozbiljne patoloke promene.
Moe se javiti
1. PROVALA BUBNE OPNE
2. KIDANJE VEZA IZMEU SLUNIH
KOICA
3. OTEENJA SENZORNIH ELIJA
KORTIJEVOG ORGANA

HRONINE AKUSTIKE
TRAUME (PROFESIONALNA
GLUVOA I NAGLUVOST)

ETIOLOGIJA

Javlja se kod radnika koji su izloeni tetnom
dejstvu buke nieg nivoa (preko 90 dB) u toku
osmoasovnog radnog vremena, tokom dueg
perioda ekspozicije kao to je industriska buka.
Industriska buka je najei uzrik
profesionalne nagluvosti i gluvoe. Poveana
ekspozicija postoji u:
- Rudnicima
- elezarama
- Avijaciji i brodogradnji
- Metalopreraivakoj industriji
- Industriji oruja
- Tekstilna industrija
- Graevinarstvo
- Kamenolomima

PATOGENEZA

Dominantan mehanizam nastanka oteenja
kod hronine akustike traume je:
1. ZAMOR I ISCRPLJENOST SENZORNIH
ELIJA KORTIJEVOG ORGANA
2. HIPOKSIJA ZBOG SPAZMA
AUDITIVNE ARTERIJE
Tok ovog oteenja je progradijentan, a
patoloki mehanizmi se odigravaju u
unutranjem uhu.
Usled dejstva buke na vegetativni nervni
sistem (Poveanje tonusa simpatikusa), nastaju
spazmi zavretka auditatibne arterije, koja
snabdeva receptorne elije Kortijevog organa
krvlju. ulne elije Kortijevog organa kao
visoko diferentovane elije su jako osetljive na
hipoksiju pa smanjenje prokrvljenosti dovodi
do njihovog nepovratnog propadanja. Ovaj
patoloki proces zahvata i nervne zavretke i
sama vlakna slunog nerva.
Zbog slabe prokrvljenosti bazilarnog dela
kohleje i same lokalizacije ovog dela koji je
prvi na udaru zvunih talasa on prvi strada pa
se prvo javlja oteenje sluha na 4000 Hz.
Ovako zapoeti proces na ulnim elijama
Kortijevog organa je progradijentan,
ireparabilan i neizleiv degenerativni proces.
Stalnim izlaganjem zvunim oscilacijama,
poveava se broj oteenih neurosenzornih
elija dgovornih za prijem i prenoenje zvunih
utisaka, pa vremenom dolazi do gluvoe.

KLINIKA SLIKA

1. PERIOD USPOSTAVLJANJA SLUNOG
DEFEKTA
Karakterie se privremenom hipoakuzijom za
visoke tonove, da bi se posle nekoliko stati
odmora sluh vratio na normalnu vrednost.
Ovo stanje traje 2-4 nedelje uz sluni skotum u
opsegu 3500-5000 Hz i oteenjem sluha od
30-40 dB.
2. PERIOD LATENCIJE
U ovom periodu prestaju subjektivne smetnje
jer je dolo do adaptacije ula sluha na
poveanu buku.
Radnik dobro uje glasan govor, ali slabije uje
apat, enski i deiji glas koji sadri visoke
tonove.
Ova faza traje nekoliko meseci ili godina.
3. PERIOD NEPOTPUNE LATENCE
Oteenje sluha se iri prema visokim i niskim
tonovima, tako da skotom zahvata podruije od
2000-8000 Hz sa oteenjem sluha od 50 dB.
4. PERIOD MANIFESTNE NAGLUVOSTI
ILI GLUVOE
Dolazi do definitivnog oteenja sluha. Radnik
uje govor ali ga nerazume. On ne uje tihi
govor i apat, ima neprekidno zujanje u uima i
vee psihike smetnje. Sluni zubac se
produbljuje, proiruje i zahvata sluno
podruije od 1000-8000 Hz sa oteenjem
sluha do 60 dB i vie.

KARAKTERISTIKE PROFESIONALNE
GLUVOE

1. Obostrana, simetrina, perciptivnog tipa.
2. Lezija je u delu slunog organa za visoke
frekfence (skotom je od 3000-6000 Hz).


60
3. Kriva kotane sprovodljivosti prati krivu
vazdune sprovodljivosti.
4. Ispadi se najpre pojavljuju u opsegu visokih
frekvenci, a kasnije i u niim frekvencijama.
5. U poetnoj fazi bolesti ispitanik ne uje
apatni govor, a u zavrnoj glasan govor.
6. Profesionalna nagluvost se poveava pod
stalnim uticajem buke (Progradijentno
oboljenje).
7. Po prestanku izloenosti sluni defekt se
zadrava i ne iri vie.
8. Profesionalna gluvoa je neizleiva i Sluni
aparati ne pomau.

DIJAGNOZA

1. ANAMNEZA
- Radna anamneza - Podatak o radu na
radnim mestima gde postoji ekspozicija buci.
- Lina anamneza - Obratiti panju na ranija
oboljenja ula sluha i uzimanje ototoksinih
lekova.
- Socijalna anamneza - Znaajni su podaci
koji se odnose na konzumiranje alkohola i
cigareta.
2. KLINIKA SLIKA
Oslabljen sluh i tegobe koje potiu od
ekstraauditivnih efekata buke.

EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI
BUKE

Zvuni impulsi nastali i unutrnjem uvu
prenose se do centra ula sluha u CNS-u.
Posredstvom retikularne formacije nastali
nadraaj se proiruje i na druge delove CNS-a,
kao to su centar za vid, centar pojedinih
pokreta, centar za KVS i cetri za unutranje
organe i sisteme itd. Ovim se mogu obajsniti i
brojni ekstraauditivni efekti buke na
organizam.

DEJSTVO NA KVS

1. POVEANJE KRVNOG PRITISKA
Objanjava se poveanje tronusa simpatikusa
to dovodi do spazma arteriola i porasta krvnog
pritiska
2. POVEANJE SRANE FREKVENCE,
KONTRAKTILNOSTI I KORONARNOG
PROTOKA
Objanjava se pojaanom -adrenergikom
aktivnou simpatikusa i istezanja zidova
desnih pretkomora
3. POVEANJE RIZIKA ZA NASTANAK
ATEROSKLEROZE I KORONARNE
BOLESTI
Zbog poveanja holesterola, trigliceridai i LDL
koje nastaje usled poveanog luenja
kateholamina, gliko i mineralokortikoida
izazvane stimulacijom receptore u masnom
tkivu (pojaana lipoliza).
4. ISHEMIJA MIOKARDA
5. VAZOKONSTRIKCIJA PERIFERNIH
KRVNIH SUDOVA
Javlja se spazam kapilarne zone i smanjenje
pulsnih oscilacija (prsti, une koljke).

DEJSTVO NA NERVNI SISTEM

1. POREMEAJ BIOELEKTRINIH
POTENCIJALA MODANIH ELIJA
(EEG-promene)
2. RAZDRALJIVOST, NEVOLJNOST,
ANKSIOZNOST I OSEAJ NESIGURNOSTI
3. NARUAVANJE PSIHOMOTORNE
RAVNOTEE (Dovodi do poveanja broja
greaka pri radu)
4. OTEENJE MENTALNIH FUNKCIJA
5. SMANJENJE PRECIZNOSTI I
KOORDINACIJE POKRETA
6. VRTOGLAVICA I GUBITAK RAVNOTEE

DEJSTVO NA ULO VIDA

Usled razdraenja talamusa i retikularne
formacije kao i zbog spazma ogranka arterije
centralis retine.
1. SLABIJE RASPOZNAVANJE BOJA
2. SUENJE VIDNOG POLJA
3. DILATACIJA ZENICA
4. SMANJENJE SPOSOBNOSTI VIENJA U
MRAKU
5. SMANJENJE SVETLOSNE OSETLJIVOSTI
6. POJAVA RELJEFNOG VIENJA

DEJSTVO NA ENDOKRINI SISTEM

1. POVEANO LUENJE HORMONA
NADBUBREGA (kortizola, adrenalina i
noradrenalina)
2. POVEANO LUENJE TIROKSINA
3. POJAVA INTOLERANCIJE NA GLUKOZU

DEJSTVO NA REPRODUKTIVNI
SISTEM

1. RAANJE NOVOROENADI SA
MANJOM TELESNOM TEINOM
2. EI SPONTANI POBAAJI naroito
ako je buka udruena sa vibracijama
3. DISMENOREINE TEGODE

DEJSTVO NA GIT

1. PILOROSPAZAM
2. POREMEAJ LUENJA ELUDANE
KISELINE
3. EA POJAVA IRA NA 12-
TOPALANOM CREVU



61
PROMENE U KRVNOJ SLICI

1. POVEANJE LEUKOCITA
2. POVEANJE LIMFOCITA
3. POVEANJE NEUTROFILA
4. POVEANJE TRANSAMINAZA
5. POVEANJE FOSFATAZA
6. POVEANJE HOLESTEROLA, TGL I LDL

OCENA RADNE SPSOBNOSTI
1. Osobe kod kojih postoji individualna
preoseljivost na buku, kod kojih postoji
oteenje sluha preko 30% po Fovleru i kod
kojih dolazi do brze progresije oteenja sluha
treba zatititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz
bune sredine (promena radnog mesta) - Takve
osobe nisu sposobni da rade u bunoj sredini
2. Osobe starije od 40 godina sa tekom
redukcijom sluha relativno lako i brzo se
adaptiraju na novonastali hendikep
(zahvaljujui svom iskustrvu i godinama) pa
promena radnog mesta ima skromne rezultate
3. Mladi radnici sa tekim oteenjem sluha teko
se adaptiraju na novonastalu situaciju, pa je
promena radnog mesta najadekvatnije reenje i
daje dobre rezultate.
4. Jednostrano oteenje sluha bitno umanjuje
radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je
bitna orjentacija na zvune pojave.
5. Potpuno gluve osobe mogu amaterski
upravljati motornim vozilom dok je za
profesionalce dobijanje dozvole ograniava na
gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slunima
apartom oteenje konpenzuje.
6. Potpuno gluve osobe mogu se zapoljavati na
radnim mestima na kojima postoji ekspozicija
jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci.

KRITERIJUMI DA SE
OTEENJE ULA SLUHA
PRIZNA ZA PROFESIONALNO
OBOLJENJE

1. Da je radnik due vreme obavljao poslove ili se
nalazio na radnim mestima na kojima dolazi u
kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa,
2. Da postoji obostrano perceptivno oteenje
sluha vie od 30% po Fowler Sabineovoj
skali, potvreno pregledom specijaliste
otorinolaringologa,
3. Da postoji medicinska dokumentacija koja
iskljuuje: zapaljenja uiju, uzimanje
ototoksinih lekova i traume glave uz
normalan audiogram pre zapoljavanja. (U
nedostatku nultog audiograma, ulo sluha se
smatra ouvanim u momentu zapoljavanja),
4. Karakteristian audigram (bilateralno,
simetrino oteenje, karakteristian skotom na
4000 Hz, perceptivno oteenje).

ZATITA OD BUKE

ZATITA NA IZVORU ZVUKA

I - SMANJENJE POBUDNIH SILA
1. Smanjenje sile udara i sile trenja
2. Balansiranje pokretnih masa
3. Centriranje i podmazivanje leita, osovina,
prenosa i sl
4. Ugradnja rezonatornih sistema

II - PRIGUENJE ELEMENTATA NA KOJE
DELUJU POBUDNE SILE
1. Promena frekfencija rezonatornog elementa
promenom debljina ploa ili promenom
njihove mase.
2. Poveanje elastinih gubitaka ljepljenjem
plastinih materjala na rezonatorne
elemente.

III - PROMENA REIMA RADA
Podrazumeva konstrukcione izmene
tj.supstituciju tehnolokog procesa npr.
Zamena klipnih motora turbinskim motorima,
zamena motora sa unutranjim sagorevanjem
elektrinim motorima itd.

ZATITA NA PUTANJI ZVUKA

I - KOD ZVUNIH IZVORA NA
OTVORENOM PROSTORU
1. Postavljanje izvora buke to dalje od mesta
prijema zvuka
2. Primena akustiki zaklona - Prirodni (brda,
ume, parkovi), ili vetaki (graeni sa tom
namenom)
3. Izbegavanje tetne refleksije - Zvuk se
najee reflektuje od fasada viespratnica
4. Projektovanje prostorija u kojima ne sme
biti buke na tihoj strani zgrade ili u
centralnom delu zgrade
5. Primena zvune izolacije pri konstrukciji
prozora i vrata

II - KOD ZVUNIH IZVORA U
ZATVORENOM PROSTOTU
1. Postavljanje zvunih izvora u najnii deo
zgrade - ime se postie da tlo apsorbuje
zvuk.
2. Grupisanje i odvajanje bunih od tihih
prostorija unutar jednog objekta.
3. Spreavanje prenoenja buke kroz
instalacije unutar objekta.
4. Izbor graevinskih elemenata za zidove i
meuspratne konstrukcije.


62
5. Zatvaranje zvunih izvora u komore ija je
konstrukcija odvojena od konstrukcije
zgrade.
6. Poveanje apsorpcije.

ZATITA NA MESTU PRIJEMA
ZVUKA (LSZ)

Lina sredstva zatite od buke imaju zadatak
da smanje nivo buke ispod 85 dB, a da
istovremeno omogue prenos najvanijih
govornih frekfencija, da to manje smetaju
radniku pri obavljanju posla i da neizazivaju
neeljene efekte u vidu nelagodnosti, bola,
svraba, alergiskih i iritativnih reakcija. Dele se
na
1. Okluziona - predviena za spoljni uni
kanal.
2. Opturaciona - koja naleu na predeo glave
oko uva. Za zatitu od buke koriste se:

I - EPOVI (ANTIFONI)
1. epovi od vate
Za zatitu sluha esto se koristi obina vata od
koje se formira ep za sluni kanal. Bolji ep se
dobija kada se vata pomea sa voskom ili nekim
drugim plastinim materijalom. Nedostatak im je
to posle odreenog vremena ne prijanjaju uz
sluni kanal pa se moraju promeniti, zata obino
nepostoje higijenski uslovi. ep od vate smanuje
buku za svega nekoliko dB na niskim i 10-15 dB
na visokim .
2. epovi od staklene vune
Staklena vuna prenika oko 1 mikrometar je
pogodnija za izradu epova jer se lake
oblikuje, bolje prijanja, ne iritira kou. epovi
od staklene vune smanjuju buku za 5 do 10 dB.
3. Fabriki epovi
Prave se od materijala koji loe prenose zvuk,
ne nadrauju uni kanal, lako se odravaju
(peru i dezinfikuju), koji nisu lako zapaljivi, ne
putaju boju i ne menjaju oblik pri temperaturi
tela. Mogu se koristiti vie puta. Proizvode se u
vie veliina. Bolje prijanjaju uz uni kanal jer
su fiksirani pomou elastinih draa. U
poslednje vreme se proizvode epovi sa
nekoliko tankih pregrada koje formiraju vie
zatvorenih prostora koji priguuju zvuk.
Dobrim epovima zvuk se moe priguiti i za
preko 30 dB. epovi slue i za zatitu od UZ-
talasa.

II - NAUNICE (TITNICI)
Obuhvataju ceo predeo uva zajedno sa unom
koljkom. Sastoje se od dve koljke i
elastinog polukrunog nosaa. koljka se
sastoji od tela koljke i jastuia, a elastini
polukruni nisa od jedne ili dve elastine
trake savijene prema obliku lobanje i povezane
tako da se mogu podeavati prema veliini
glave. koljka potpuno obuhvata une koljke,
a jastuii omoguuju prijanjanje koljke uz
glavu i ne smeju smetati noenju naunica.
Naunice smanjuju nivo buke za najmanje 25
dB.

III - ZATITNE KACIGE
Pokrivaju u vidu lema najvei deo glave i
vrata tako da smanjuju nivo buke i do 40 dB.
Primenjuju se u kombinaciji sa titnicima i
antifonima. lemovi sa naunicama koriste se
za zatitu od buke iji nivo ne prelazi 110 dB.
Oni smanjuju i kotanu provodljivost.

IV - ZATITNA ODELA
Koriste se kada je potrebno zatititi sve organe
ljudskog tela od intenzivnog zvuka.

ORGANIZACIONE MERE ZATITE

I - RACIONALIZACIJA REIMA RADA I
ODMORA
Bolje je na svaka dva sata rada u buci napraviti
pauzu od 10 min u prostoriji izolovanoj od
buke, nego imati jednu duu pauzu u toku
radnog dana.

MEDICINSKE MERE ZATITE

I - PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I
SELEKCIJA
Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i
njihovo usmeravanje na druga zanimanja.
Kontraidikacije za zapoljavanje na radnim
mestima gde postoji ekspozicija buci visokog
intenziteta su
1. Oboljenja uva sa moguim oteenjem sluha
2. Smanjena sluna osetljivost bez obzira na
etiologiju
3. Oteenja labirinta
4. Otoskleroza
5. Oboljenja srednjeg i unutranjeg uva
6. Postojea nagluvost
Gubitak sluha prvog stepena (30-40 dB) -
Savetuje se medicinski nadzor, a ako se radi o
ljudima mlaim od 35 god. sa eksponiranim
radnim staom ispod 5 godina, predlae se
promena radnog mesta
Gubitak sluha drugog stepena (40-60 dB) -
Obavezna je promena radnog mesta
Gubitak sluha treeg stepena (preko 60 dB)
- Predstavlja kontraindikaciju za rad u
uslovima buke.

II - PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI
1. Prethodni pregledi
Pri izboru kandidata koji treba da rade u buci
treba ispitati njihovu eventualnu individualnu
preosetljivost na buku zata postoje brojni
Testovi zamora sluha kojima se prati
privremeno sputanje praga sluha i vreme


63
potrebno za oporavak sluha (normalno se
oporavak zavri unutar dva sata od izlaganja
buci).
Audiogram je obavezan kako bi se tokom
periodinih pregleda poreenjem audiograma
odredio stepen napredovanja oteenja sluha.
2. Periodini pregledi
Imaju za cilj praenje stanja sluha. Kotrola
sluha kod radnika izloenih buci treba da se
vri u intervalima ne duim od 6 meseci, a kod
radnika koji su tek poeli da rade i
svakodnevno.
3. Vanredni pregledi
Obavljaju se nakon izlaganja buci visokog
intenziteta ili nakon oboljenja slunog aparata
koji mogu doprineti gubitku sluha.

III - UTVRIVANJE RADNIH MESTA SA
POVEANIM RIZIKOM
Rada mesta na kojima buka prelazi nivo od 85
dB(A) su radna mesta sa posebnim uslovima
rada.
Na ovakvim radnim mestima ukoliko se
tehnikim i linim zatitnim sredstvima nivo
buke ne moe smanjiti ispod 85 dB uvodi se i
Skraenje vremena ekspozicije.

IV - ZDRAVSTVENO PROSVEENJE I
EDUKACIJA
Usmerena je na znaaj i neophodnost noenja
linih zatitinih sredstava i njihovu redovnu i
pravilnu upotrebu. Radnika treba upoznati sa
dodatnim tetnim dejstvom buke van radnog
mesta, kao i sa mogunou oporavka
privremenog gubitka sluha.

ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE
MERE

Pavilnikom su odreeni normativi za zatitu od
buke, metode i uslovi merenja i analize buke
Za zatitu sluha od oteenja bukom odreena
je granica od 86 dB(A).
U veini zemalja maksimalno dozvoljeni nivo
buke za osmoasovno radno vreme je do 90
dB(A)
Za buku ispod 350 Hz gornja granica je 100
dB, a za buku od oko 4000 Hz gornja granica
je 80 dB.
Ako postoji potreba sporazumevanja govorom
na udaljenosti od 4 m doputeni nivo je 50
dB(A).
Ako je buka iznad 90 dB(A) doputeno vreme
izlaganja je 4 sata, a za buku intenziteta 115
dB(A) doputeno vreme izlaganja je 7 min.

ULTRAZVUK

Ultrazvuk predstavlja mehanike oscilacije u
elastinoj sredini frekfencija iznad gornje
granice ujnosti ljudskog uva (iznad 16000 ili
20000 Hz). UZ se u vidu mehanikih talasa
prenosi kroz sve elastine sredine (vrste, tene
i gasovite), ali ne se ne prostire kroz vakum. U
gasovima i tenostima iri se u vidu
longitudialnih talasa, dok se u vrstim telima
moe iriti i u vidu transvrezalnih talasa. UZ se
kroz vrstu i tenu sredinu relativno dobro
prenosi dok ga vazduh brzo apsorbuje.
Brzina prostiranja UZ talasa zavisi od
karakteristika sredine kroz koju prolazi. Pri
promeni brzine prostiranja menja se talasna
duina UZ-talasa, dok frekfencija ostaje ista.
Pri prolazu kroz materijalnu sredinu dolazi do
slabljenja UZ talasa zbog apsorpcije, rasipanja,
refleksije i drugih fenomena. Kroz ivo tkivo
prostiranje UZ-talasa je neujednaeno zbog
nejednake gustine i razliitih karakteristika
sredine.
VRSTE UZ TALASA
1. Kontinuirani
2. Isprekidani
3. Impulsni

BITNE VELIINE
1. Ukupna snaga UZ izvora - izraava se u W.
2. Intenzitet ultrazvuka - izraava se u W/m
2
.
3. Nivo intenziteta ultrazvuka - izraava se u
dB.
4. Nivo pritiska ultrazvuka - izraava se u dB.

IZVORI ULTARAZVUKA

PRIRODNI
U prirodi ultrazvuni talasi stvaraju se u toku
grmljavine, oluje, bure i drugih nepogoda.
Mnoge ivotinje (slepi mievi, kitovi, delfini,
neki insekti) proizvode UZ, nekima on slui za
orijentaciju.

VETAKI
Neka svojstva UZ kao to su zagrevajue,
mehaniko, kavitaciono, osobina da se odbija i
vraa ka izvoru (Doplerov efekt) nala su svoju
primenu u tehnici, medicini, industriji kao i u
svakodnevnom ivotu:
1. Za otkrivanje podvodnih objekata,
ispitivanje podvodnih reljefa, merenje
dubine i praenje riba.
2. U daljinskim upravljaima za TV, otvaranje
daljinski vrata, u alarmnim sistemima
protiv provala.
3. Za odreivanje daljine kod fotokamera
4. U aparatima za rasterivanje glodara, ptica,
insekata, pasa i dr.
5. Za seenje, zavarivanje, buenje i obradu
metala.
6. Za ienje metalnih delova potopljenih u
UZ kadu.


64
7. U medicini u Dg i Th svrhe, u hirurgiji (UZ
no i kauter), za skidanje zubnih naslaga.
Ultrazvuni aparati koji se koriste u ove svhe
su vetaki izvori ultrazvunih talasa.

BIOLOKO DEJSTVO
ULTRAZVUKA

Ultrazvuni talasi koji dopiru do oveka irei
se kroz vazduh najveim delom se reflektuju
od povrine tela tako da u organizam oveka
ulazi svega 0,1% upadne energije zraenja. U
sluaju direktnog kontakta oveka sa vrstim
telom ili tenou kroz koji se iri UZ on
prodire u telo sa veoma malo gubitka, da bi na
prelazu izmeu mekih tkiva i kostiju ponovo
dolo do odbijanja najeveg dela UZ talasa
(sredine razliite gustine) i malog prodiranja u
kosti.
Sa poveanjem frekfencije UZ talasa dolazi do
poveanja njihove apsorpcije u tkivu.
Bioloko dejstvo ultrazvuka moe biti:
1. TERMIKO
Prolazei kroz bioloku sredinu UZ-talasi se
apsorbuju i slabe transformiui se u toplotu.
2. MEHANIKO
UZ-talasi izazivaju mehaniko kretanje estica
u tkivima kroz koje prolaze. U zavisnosti od
enregije talasa ovo kretanje moe da dovede do
deformacija i promena u strukturi tkiva.
3. KAVITACIONO
UZ talasi velikog intenziteta koji se prenose u
telo direktnim kontaktom usled svog
mehanikog dejstva mogu dovesti do stvaranja
malih upljina u biolokoj sredini (kavitacija)
zbog naglog zgunjavanja i razreivanja estica
sredine.
Smatra se da UZ intenziteta ispod 110 dB ne
moe da izazove znaajnije neeljen
zdravstvene efekte, kao i kratkotrajno izlaganje
UZ iz vazduha intenziteta do 120 dB.

KLINIKE MANIFESTAIJE DEJSTVA
ULTRAZVUKA

1. ZAGREVANJE TELA
Javlja se pri izlaganju UZ preko 140 dB

2. ANGIO-DISTONINI SINDROM I
POLINEURITIS RUKU
Oteenja perifernih nerava i vaskularnih
struktura prstiju aka i podlaktice, koja se
javljaju pri direktnom, dugotrajnom i
ponavljanom izlaganju UZ niskih frekvencija,
a velikog intenziteta.
3. OSEAJ PARASTEZIJE ILI SVRABA
Pri kratkotrajnoj izloenosti malim
intenzitetima UZ

4. HLADNOA I UTRNULOST PRSTIJU
Po prestanku ekspozicije

5. ULTRAZVUNA BOLEST
Podrazumeva niz promena koje se javljaju kod
ljudi dugotrajno izloenih dejstvu UZ iz
vazduha niih frekfencija (preko 100 dB) i buci
veeg intenziteta. Manifestuje se
1. Oseaj neprijatnosti, punoe, zujanja i
bola u uima
2. Bol u slepoonicama i glavobolja
3. Umor i poremeaj sna
4. Muka i povraanje
5. Vrtoglavica i nestabilnost pri hodu
6. Prolazno oteenje sluha
Navedene smetnje objanjavaju se dejstvom
UZ na nervni sistem, KVS, ulo sluha i
vestibularne funkcije. Mnogi autori osporavaju
postojanje ove bolesti kao posebnog entiteta.

ZATITA OD ULTRAZVUKA

TEHNIKE MERE ZATITE

1. AUTOMATSKA I DALJINSKA KONTROLA
U cilju eliminisanja direktnog kontakta sa
izvorom UZ
- Ukoliko se UZ prenosi kroz tenost (UZ-
kade) ne treba uranjati ruke u kadu sa tenou
- Oblaganje vrstih predmeta kroz koje se
prenosi UZ i sa kojima radnik dolazi u kontakt
materijalom koji apsorbuje ultazvune talase.
2. IZBOR UREAJA SA NAJMANJIM
INTENZITETOM UZ
3. IZOLACIJA UZ UREAJA U POSEBNE
PROSTORIJE
4. POSTAVLJANJE EKRANA OD
METALNIH PLOA OBLOENIH
GUMOM

LINA ZATITNA SREDSTVA

1. GUMENE RUKAVICE SA PAMUNOM
POSTAVOM - Kod postojanja direktnog
kontakta.
2. KACIGE I ANTIFONI- Pri vazdunom
prenoenju ultrazvuka.

MEDICINSKE MERE ZATITE

1. PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI
PREGLEDI
Prethodni i periodini pregledi - sa
elementima kao pri ekspoziciji buci.

2. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I
SELEKCIJA
Kontraindikacije za rad sa ultrazvukom su:
oteenja nerava , oteenja sluha, KVS-
oboljenja.



65
ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE
MERE

Granina vrednosti izraene u nivou zvunog
pritiska obuhvataju podruje od 75-110 dB za
kontinuiranu ekspoziciju tokom osmoasovnog
radnog vremena. Granine vrednosti mogu da
budu i vie ako je dnevna ekspozicija kraa, a
radnici snabdeveni linim zatitnim
sredstvima.

INFRAZVUK

Infrazvuk predstavlja mehanike oscilacije u
elastinoj sredini ispod donje granice
osetljivosti ljudskog uva (ispod 16 ili 20 Hz).
iri se u vidu talasa koji mogu da se prostiru na
veoma velika odstojanja, kroz vazduh, vodu i
po zemljinoj povrini.
Prirodu IZ karakteriu pomeraj, brzina,
ubrzanje, zvuni pritisak, nivo intenziteta,
nivo pritiska

IZVORI EKSPOZICIJE

Infrazvuni talasi nastaju pri mehanikom i
turbulentnom kretanju gasova i tenosti. Javlja
se:
1. U toku kretanja i udara morskih talasa, pri
kretanju lavina, pri zemljotresima itd.
2. U industriji kod maina velike snage pri
malom broju obrtaja, hodova ili udara.
3. Kod ventilatora, kompresora, agregata.
4. Pri kretanju transportnih sredstava.

BIOLOKO DEJSTVO

Infrazvuk moe da prodire u organizam oveka
preko vazduha ili putem direktnog kontakta sa
vstim povrinama i tenostima. Smatra se da
je prirodni IZ znaajan za bioritam oveka.
Patogenetski mehanizami dejstva IZ na oveka
jo uvek nisu dovoljno proueni.
Pretpostavlja se da se radi o mehanikom
dejstvu IZ-talasa na ulo sluha i mehano-
receptore u koi, a preko perifernih nerava
na CNS i neurovegetativni sistem.
Za oveku najveu opasnost predstavlja
podruje infrazvuka od 8 Hz jer se poklapa sa
alfa ritmom bioelektrinih struja u mozgu.

SIMPTOMI OD STRANE ULA SLUHA

1. Oseaj punoe, pritisak i bolovi u uima -
Izaziva IZ frekfenca 5-10 Hz, dovoljno velikog
intenziteta.
2. Prolaznim ispadima u pragu ujnosti - Po
prestanku ekspozicije moe.

OSTALI SIMPTOMI

1. Zamor
2. Malaksalost
3. Pospanost
4. Kaalj
5. Glavobolja
6. Snien apetit
7. Muka i bol u eludcu
8. Poremeaj ravnotee
9. Pritisak u grudima i abdomenu
10. Umor i nedostatak koncentracije
11. Oseaj suvoe i grebanja u drelu
12. Uznemirenost i razdraljivost ili tromost i
apatija

ZATITA OD INFRAZVUKA

TEHNIKE MERE ZATITE

1. Izbor postrojenja koje ne stvara infrazvuk
2. Izolacija maina ili ureaja u posebne prostorije
3. Apsorpcija infrazvuka

LINA ZATITNA SREDSTVA

Za zatitu od infrazvuka primenjuju se ista
lina zatitna sredstva kao i za buku.
Pri planiranju zatite vano je izvriti merenja
infrazvuka i frekfentnog podruija.
Zatitne kacige su neophodne ako se radi o
ekspoziciji infrazvuka od oko 8Hz zbog dejstva
na mozak
Potrebna je i zatita grudnog koa i
abdominalnih organa koji su takoe osetljivi na
ovu energiju.

ZAKONO-ADMINISTRATIVNE MERE

Dozvoljeni nivo zvunog pritiska IZ u
oktavnim pojasevima sa centralnim
frekfencijama od 2,4,8 i 16 Hz iznosi 105 dB, a
ukupni nivo je ogranien na 110 dB.

VIBRACIJE

Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje tela
(dela tela) pri emu se telo (deo tela)
naizmenino kree u dva suprotna smera u
odnosu na svoj ravnoteni poloaj.
Zavisno od oblika putanje po kojoj se vri
vibraciono kretanje moe biti pravolinisko ili
ugaono.

1. FREKFENCIJA VIBRACIJA
Predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i
izraava se u Hz. Prema frekvenciji vibracije
mogu biti: visokofrekventne, srednje
frekventne i niskofrekventne (ispod 16 Hz -
potresi).


66
Ljudsko telo percipira i apsorbuje vibracije od 1-
1000 Hz.
2. POMERAJ VIBRACIJA
Rastojanje tela od njegovog ravnotenog
poloaja, izraava se u metrima i neprekidno se
menja pa se radi merenja definiu neke stalne
veliine pomeraja kao to su:
- Trenutni pomeraj - rastojanje od ravnotenog
poloaja koje telo dostigne u odreenom
trenutku
- Maksimalni pomeraj - najvee rastojanje od
ravnotenog poloaja koje telo dostigne tokom
vibriranja
- Srednji pomeraj - srednja vrednost trenutnih
pomeraja u nekom vremenskom intervalu..
- Apsolutni srednji pomeraj - uzima apsolutne
vrednosti trenutnih pomeraja (ne moe imati
vrednost 0).
- Efektivni pomeraj - posebna vrsta srednje
vrednosti
3. BRZINA VIBRACIJA
Rastojanje koje vibrirajue telo pree za
jedinicu vremena, izraava se u m/s.
I za brzinu se definiu trenutna brzina,
maksimalna brzina, srednja brzina i
efektivna brzina.
4. UBRZANJE VIBRACIJA
Predstavlja promenu brzine vibracije u jedinici
vremena, izraava se u m/s
2
.
I za ubrazanje se definiu: trenutno ubrzanje,
maksimalno ubrzanje i efektivno ubrzanje.

VRSTE VIBRACIJA

1. PERIODINE VIBRACIJE
Ovde se oscilatorno kretanje tela posle
odreenog vremenskog intervala ponavlja na
isti nain. Najkrai vremski interval u kome se
vibraciono kretanje ponovi je perioda, a broj
perioda u jedinici vremena je frekfenca
periodine oscilacije. Periodine vibracije
mogu biti:
- Prostoperiodine Oscilatorno kretanje se
vri samo sa jednom uestalou
- Sloenoperiodine - Oscilatorno kretanje je
sastavljeno od veeg broja prostoperiodinih
vibracija, sa razliitim frekfencijama, odnosno
veeg broj frekfentnih konponenti ili
harmonika. Harmonik sa najniom frekfencom
je osnovni harmonik, a ostali su vii harmonici

2. NEPERIODINE VIBRACIJE
Ovde se promene karakteristinih parametara
(pomeraj, brzina, ubrzanje) u toku vremena
deavaju sluajno, nema ponavljanja. Zato kod
njihovog ispitivanja nema smisla govoriti o
pojedinanim frekfentnim konponentama ve o
uim ili irim intervalima frekfencija, koji se
mogu izdvojiti iz ukupnog frekfentnog spektra
(spektralna tj. frekventna analiza).
Frekventni intervali u kojima se vre merenja
zovu se oktave koje se mogu podeliti na terce.
Svaka oktava je odreena graninim
frekvencama, ali je uobiajeno da se za njenu
identifikaciju upotrebljava tz. sredinja
frekvenca (oktavna analiza). I kod sluajnih
vibracija osnovna veliina koja se meri je
efektivna vrednost izabranog parametra, stim
to se ovde mora izraunati i statistika srednja
vrednost. Ukoliko su statistike srednje
vrednosti odreene u razliitim vremenskim
intervalima priblino iste sluajne vibracije se
nazivaju stacionarnim, u suprotnom imamo
nestacionarne sluajne vibracije koje su
najtee za ispitivanje.

1. OPTE VIBRACIJE
Javljaju se kada se ovek nalazi u vibrirajuem
medijumu i deluju na celo telo npr. kada sedi,
lei ili stoji na nekoj vibrirajuoj potpornoj
povrini. Pravci delovanja optih vibracija
odreeni su prema trima anatomskim osama
oveka (X, Y i Z) koje se seu u predelu srca.

2. LOKALNE VIBRACIJE
Deluju na pojedine delove oveijeg tela npr.
lokalne rune vibracije, gde je pravac
delovanja odreen pravouglim koordinatnim
sistemom koga ine tri ose (Xh, Yh i Zh) koje
se seku u predelu tree metakarpalne kosti
ake.

IZVORI EKSPOZICIJE

Skoro da nema privredne grane u kojoj se ne
primenjuje neki od vibrirajuih alata
1. umarstvo
2. Rudarstvo
3. Metalurgija
4. Drvna industrija
5. Tekstilna industrija
6. Kamenolomi
7. Graevinarstvo
8. Putogradnja
9. Tunelogradnja itd
Vibrirajui alati mogu biti stabilni i mobilni, sa
udarno-odbojnim ili rotacionim dejstvom.
Kao pogonsko sredstvo koriste
1. Komprimovani vazduh - Pneumatski
eki i pitolji, pneumatske prese
2. Elektriua energiju - Razne builice i brusilice
3. Teno gorivo - motorne testere, kompresori i dr.
Vracijama su izloeni radnici koji rade sa
pomenutim alatima, kao i profesionalni
vozai, kondukteri, traktoristi, konbajneri,
radnici na graevinskim mainama i sl.

BIOLOKO DEJSTVO
VIBRACIJA



67
Oteenja koja izazivaju vibracije najizrazitija
su na samom mestu njihovog delovanja.
Najosetljiviji delovi tela na vibracije su distalni
delovi ekstremiteta i predeo trbuha.
Svako tkivo moe biti dobar provodnik
vibracija pa se tako potresi recimo mogu
preneti sa ruku sve do kimenog stuba i trbuha.
Mogua je i pojava rezonancije vibracija u
organizmu tako da i vibracije malih amplituda
mogu dovesti do opsenih poremeaja u
unutranjim organima.
Najefikasniji priguivai vibracija u organizmu
su zglobne i vazdune upljine.
Vibracije visoke frekvence i male amplitude
imaju veliku brzinu ali se brzo apsorbuju pa im
je domet mali, dok vibracije male frekvence. i
velike amplitude imaju malu brzinu ali se slabo
apsorbuju pa im je domet veliki.
Na visokofrekfentne vibracije su posebno
osetljive neuro-vaskularne strukture u
organizmu, dok su na niskofrekfentne vibracije
(potrese) posebno osetljive kotano-zglobne i
miino-aponeurozno-tendinozne strukture
posebno kod due kontinuirane ekspozicije
potresima.

VIBRACIONA BOLEST

PATOGENEZA

Patogeneza vibracione bolesti nije do kraja
razjanjena i zavisi od brojnih faktora.
Smatra se da morfoloke i funkcionalne
promene koje se javljaju nastaju kao posledica

I - DIREKTNOG MEHANIKO DEJSTVAO
VIBRACIJA
Koje izaziva odgovarajue traumatske
fenomene na mestu njihovog delovanja

II - INDIREKTNOG RAZDRAUJUE
DEJSTVO VIBRACIJA NA NERVE
Razdraujue dejstvo vibracija na nerve i
nervne zavretke preko sloenim reflektornim
mehanizama utie na razliite delove nervnog
sistema kao posledica ega mogu nastati razni
poremeaji na nivou:
- Krvnih sudova i srca
- Nevnog sistema
- Kostiju, Zglobova i Miia
- Senzibiliteta
- ula sluha,vida i ravnotee
- Koe
- eluca
- Endokrinog sistema
- Metabolizma i dr.

KLINIKA SLIKA

VASKULARNI POREMEAJI

Nastanak vaskularnih poremeaja objanjava
se dejstvom vibracija na lokalne
adrenoreceptore (-1, -2).
1. ANGIOSPASTINE PROMENE
- U poetku usled nadraaj -1 receptora koji
dovodi do vazokonstrikcije
2. ANGIODISTROFINE PROMENE
- U odmaklim stadijumima, kada odgovor -1
receptora slabi uz istovremenu blokadu -2
receptora.
Ovi poremeaji prolaze kroz vie stadijuma:
1. Vazomotorna faza poetna faza koju
karakteriu funkcionalni prolazni spazmi
2. Vazospastina faza javlja se naizmenino
spastio i atonino stanje kapilara
3. Vazoparalitina faza - Kapilari su atonini,
deformisani, redukovani sa poveanom
propustljivou
Funkcionalni poremeaji krvnih sudova
kompromituju cirkulaciju to ima za posledicu
trofike promene u koi, miiima, tetivama i
aponeurozama ali je mogua i generalizacija
vaskularnih poremeaja.
Strukturne promene koje se mogu videti na
krvnim sudovima
1. Hipertrofija miinog sloja zida krvnih
sudova - sa subokluzijom i okluzijom
2. Prisustvo aneurizmi
3. Fibrotine promene u zidu krvnog suda
4. Hijelinizacija u arterijama

NEUROLOKI POREMEAJI

1. MONO I POLI NEUROPATIJE
- Usled oteenja perifernih nerava sa
senzitivnim i motornim ispadima u vidu
polineurotinog sindroma praenog
raznovrsnim senzitivnim, trofikim i
vaskularnim poremeajima.
2. ASTENINA I NEURASTENINA STANJA
- Usled poremeaja u CNS-u
Strukturne promene koje se mogu videti u
nervnom sistmu
1. Polineuritis perifernih nerava - Slika
demijelinizirajue neuropatije, sa
smanjenjem broja nervnih vlakana i peri-
neuralnom fibrozom.
2. Degenerativne promene u kimenoj
modini - sa propadanjem nervnih elija i
reakcijom glije.
3. Hiperemija sudova i edem pojedinih
neurona u velikom mozgu.

MIINI POREMEAJI

1. SMANJENJE RAZDRALJIVOSTI,
TONUSA I REFLEKSA MIIA
2. PROMENA MIINE SNAGE


68
- Prvih godina rada sa vibrirajuim alatima
zapaa se izvesno poveanje miine snage.
Meutim kasnije ona sve vie opada uz
istovremeno smanjenje i izdrljivosti miia.
3. POSTEPENA ATROFIJA MALIH
MIIA AKA

KOTANO-ZGLOBNI POREMEAJI

Promene su najee na kostima zglobova
ruja, metakarpofalagealnim i lakatnim
zglobovima, ali se mogu javiti i na drugim
kostima, u zavisnosti od pravca irenja
vibracija.. Dolazi do:
1. OTEENJE ZGLOBNIH HRSKAVICA
(fisure, degeneracije, raslojavanje i
fragmentacije)
2. STVARANJE OSTEOFITA - na rubovima
zglobnih povrina kao regenerativni proces
hrskavice
3. SKLEROTINE PROMENE I CISTINA
RASVETLJENJA U KOSTIMA
4. DEFORMIUA SPONDILOZA
5. OSTEOPOROZA - Zbog kompresije krvnih
sudova i ishemije u miiima, u krvnim
sudovima kostiju javlja se refleksna
vazodilatacija sa usporavanjem cirkulacije i
padom pH, to uslovljava proliferaciju
osteoklasta i nastanak osteoporoze.
6. OSTEOMI, EDOSTOZE I EGZOSTOZE
7. ASEPTINA NEKROZA, POJAVA CISTI
I FRAKTURA U KOSTIMA
8. OKOTAVANJE TETIVA
Kotano zglobne promene praene su
1. Bolovima u miru i pri pokretima, nekad i
nou, za vreme odmora i pri palpaciji
2. Oslabljenom grubom motornom snagom
3. Ogranienom pokretljivou.

POREMEAJ SENZIBILITETA

Javlja se postepeno snienje svih vidova
konog senzibiliteta bez jasnih granica
izraenije distalno.
1. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA
VIBRACIJE
Obino prvo javlaj i predstavlja rani simptom
oboljenja.
2. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA BOL
U poetku se javlja samo na krajnjim
falangama prstiju ruku i nogu, da bi se kasnije
proirilo na celu aku ili ak podlakticu,
odnosno na celo stopalo ili podkolenicu. Moe
da ide do potpune anestezije.
3. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA
TOPLOTU
Slabije je izraen u odnosu na prethodna dva.
Kada postoji protie po tipu rukavica i arapa.
4. SMANJENJE TAKTILNOG
SENZIBILITETA
Najmanje izraeno, obino kod
visokofrekventnh vibracija.
5. PAREZE I PARALIZE I SINDROM
KARPALNOG TUNELA - ree se javljaju.

POREMEAJ FUNKCIJE ULA
SLUHA, VIDA I RAVNOTEE

1. POREMEAJ SLUHA
Kod rada sa vibrirajuim alatima, na radnik
pored vibracija deluje i buka. Meutim
snienje percepcije zvunih nadraaja u
niskim frekvencijama se pripisuje uticaju
vibraija, koje se preko kostiju prenose do
Kortijevog organa u unutranjem uvu. Sa druge
strane utvreno je da dugotrajno dejstvo
vibracija pojaava tetno dejstvo buke, to
dovodi do jo breg i teeg oblika
profesionalne gluvoe.
2. POREMEAJ VIDA
Kod obavljanja poslova koji zahtevaju veliku
preciznost uz istovremeno dejstvo vibacija
zapaena je pojava dvosrukog vida, stvaranja
mree pred oima i slabijeg vida. Pored toga
utvreno je postojanje izrazitog spazmana
krvnim sudovima mrenjae pod uticajem
vibracija.
3. POREMEAJ VESTIBULARNOG SISTEMA

TROFIKE PROMENE

1. HIPERKERATOZE, ZARAVNJENJE
KONIH NABORA I RAGADE NA KOI
2. HIPOTROFIJA I ATROFIJA MIIA
AKE
3. FENOMEN PRAZNIH PRSTIJU - Pri
palpaciji jagodica prstiju uoava se nedostatak
turgora uz utisak da postoji viak koe na tom
delu prsta i oseaj da je koe nalegla na kost
distalne falange
4. DUPUYTRENOVA KONKRATURA 3 I 4
PRSTA
5. TENDO-ANGINITIS - Recidivirajui i
hronini.
6. GANGRENOZNA STANJA - U najteim
sluajevima.

SEKRETORNI POREMEAJI

1. HIPO ILI HIPERHIDROZA - Ispoljavaju se
u vidu preterano suve koe ili preteranog
znojenja aka.

RAYNAUDOV SINDROM

Oboljenje u ijoj se osnovi se nalaze
morfoloki i funkcionalni poremeaji u malim
krvnim sudovima i perifernim nervima ruku
nastalih dejstvom vibracija, koji dovode
odgovarajuih lokalnih promena, uz


69
mogunost generalizacije vaskularnih
poremeaja u zavrnom stadijumu bolesti.

PATOGENEZA

I - REVERZIBILNA FAZA
Poetna faza oboljenja kod koje dolazi samo
do preteranog Vazospazma malih krvnih
sudova reverzibilnog karaktera. Vazospazam
se ovde smenjuje sa vazodilatacijom krvnih
sudova pri zagrevanju
II - IREVERZIBILNA FAZA
Gde postoji Stalna anatomska opstrukcija
malih krvnih sudova tako da se i posle
zagrevanja neuspostavlja cirkulacija pa samim
tim ni normalna pletizmografska kriva.
Smatra se da je prvi odgovor na vibracije
relaksacija malih krvnih sudova i povean
permeabilitet njihovih zidova to za posledicu
ima nagomilavanje tenosti u njihovoj okolini.
Otuda postoji oseaj nabreklosti, a objektivno
otok u prstima koji konprimira nervne
zavretke i dovodi do oseaja utrnulosti.
Kasnije dolazi do Hipertrofije miinog sloja
i nastanka fibrotinih promena u zidovima
k. sudova to dovodi do smanjenja njihovog
lumena emu doprinosi i sekundarna tromboza.
Sa napredovanjem bolesti dolazi do potpune
okluzije krvnih sudova to dovodi do trofikih
poremeaja koe. Krajnji ishod obliteracije
krvnih sudova prstiju su gangrenozne promene.

KLINIKA SLIKA

I - PRVI STADIJUM
1. Lako izraeni bolovi u prstima i rukama
2. Parastezije u rukama (oseaj trnjenja,
mravinjanja, ukoenost i umrtvljenosti) -
naroito van rada
3. Pojava otoka i oseaj zatezanja i napetosti u
prstima
4. Snienje vibracionog senzibiliteta
5. Lake promene trofike miia ramenog
pojasa

II - DRUGI STADIJUM
1. Bolovi i parastezije su jae izraeni i
postojaniji su
2. Temperatura koe prstiju pa ak i itave
ake je sniena
3. esta je cijanotina prebojenost koe i
pojaano znojenje aka
4. Snienje senzibiliteta zahvata sve prste aka
i iri se na predeo podlaktice
5. U miiima se palpiraju izraeni bolni
vorovi u predelu podlaktice i lopatice

III - TREI STADIJUM
1. Intenzivni bolovi u rukama
2. Napadi belih prstiju - najpre zahvta jagodice
a potom i srednje i proksimalne lanke jednog
ili vie prstiju, jedne ili obe ruke. Bledilo se
obino javlja pri provociranju hladnoom,
ujutru ali i pri psihikim stresovima i
uznemirenosti. Nastavljanjem rada sa
vibrirajuim alatima napadi bledila prstiju su
ei. Napadi traju od nekoliko minuta do
jednog sata i zavravaju se reaktivnom
hiperemijom, esto uz oseaj intenzivnog bola.
Za vreme napada oseaj za bol, dodir i
temperaturu su znatno smanjeni.
3. Temperatura koe aka je sniena
4. Kod nekih se javljaju grevi u prstima
5. Senzibilitet je znatno snien
6. Pojava asteninih i neurasteninih reakcija
7. Poremeaj funkcije KVS-a
8. Hiperfunkcija tireoideje
9. Poremeaji metabolizma

IV - ETVRTI STADIJUM
Retko se sree. Karakterie se generalizacijom
vaskularnih poremeaja nastalog kao posledica
oteenja viih delova CNS-a koji regulie
funkcije vaskularnog sistema. Nastale promene
su praktino ireverzibilne i uslovljavaju znatno
smanjenje radne sposobnosti, ak i njen
potpuni gubitak.
Vaskularni poremeaji ispoljavaju se ne samo
na rukama ve bivaju izraeni i na nogama
Angiospastike krize mogu zahvatiti koronarne
i cerebalne krvne sudove pa se mogu jeviti
anginozni bolovi, napadi vrtoglavice,
glavobolje i omaglice
Veoma su izraeni i rasprostranjeni poremeaji
senzibiliteta.

CEREBRO-VASKULARNI
SINDROM

Nastaje kao posledica dejstva optih vibracija
koje dovode do generalizacije vaskularnih
poremeaja usled oteenja u CNS-u i
vegetativnim centrima koji reguliu vaskularni
tonus.
Subjektivno
1. Zamor, Glavobolja i Nesvestica
2. Munina i Povraanje
3. Gubitak ravnotee i Vrtoglavica
4. Bolovi tipa stenokardije
5. Bolovi u nogama i Poremeaj sna
Objektivno
1. Labilnost pulsa i pritiska
2. EKG znaci poremeaja koronarne cirkulacije
3. Poremeaj senzibiliteta
4. Vegetativni poremeaji
5. Znaci vegetativnog polineurita na nogama

SPINALNI SINDROM


70

Nastaje kao posledica organskog oteenja
kimene modine. Razlikujemo dve forme
1. Siringomijeloidna forma - Kararkterie se
rasprostranjenim poremeajima senzibiliteta
ruku, nogu i grudnog koa. Nalik je na
segmentarne poremeaje, javlja se po tipu
rukavice, arape, kaputa
2. Amiotrofina forma - Postepeno dolazi do
progresivne miine atrofije gornjih
ekstremiteta, ramenog pojasa, nekada nogu.
Duboki refleksi su oslabljeni ili isezavaju.
Nastaju pareze perifernih ivaca.

KOMPENZATORNA FORMA
VIBRACIONE BOLESTI

Jedina manifestacija oboljenja je sklonost ka
akro-spazmima. Pri tom nema nikakvih
bolova, koni senzibilitet je ouvan, nema
poremeaja trofike, a radna sposobnost je
ouvana.
Ova forma bolesti se obino javlja kod osoba
sa dobro razvijenim miinim sistemom i
stabilnim VNS.
Ovakvi bolesnici mogu dugo da nastave svoju
profesionalnu delatnost

LEENJE
1. Vazodilatatori
2. Analgetici
3. Vitaminski preparati
4. Fizikalne procedure
5. Sredstva sa tonizirajuim dejstvom
6. Sredstva sa antiinflamatornim dejstvom

KRITERIJUMI ZA
PRIZNAVANJE VIBRACIONE
BOLESTI ZA PROFESIONALNO
OBOLJENJE

Da bi se vibraciona bolest proglasila
profesionalni oboljenjem moraju biti ispunjeni
sledei uslovi:

1. POZITIVNA RADNA ANAMNEZA - Da su
na radnom mestu prisutne vibracije kao
profesionalna noksa iznad maksimalno
dozvoljenih vrednosti - dokaz o ekspoziciji od
najmanje 5 godina.
2. IZRAENE TIPINE SUBJEKTIVNE
TEGOBE
3. POREMEAJ PERIFERNE CIRKULACIJE
(obavezno) - to podrazumeva:
- Napade belih prstiju ili snienje
temperature koe (ispod 25
0
C)
- Pozitivan kapilaroskopski nalaz
- Pozitivan pletizmografski nalaz
4. POREMEAJ NA KOTANOM ILI
NEURO-MUSKULARNOM SISTEMU (bar
jedan)
Poremeaji kotanog sistema
podrazumevaju:
- Radiografske promene na kostima ruja
(artroze, egzostoze, aseptine nekroze ili ciste)
ili
- Radiografske promene na kostima lakta-
epikondilitis
Poremeaji na neuromuskularnog sistema
podrazumeva:
- Obostrani EMNG ispad senzibiliteta na
n.medianus ili n. ulnaris ili
- Hipotrofija hipotenara ili tenara uz atrofiju
koe.
Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen
moe se postaviti dijagnoza Profesionalna
osetljivost na vibraciju (Expositio cum vibratio
prof.)

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Lice obolelo od vibracione bolesti nije
sposobno za dalji rad sa vibracijama kao ni za
precizne manualne poslove i druge poslove
koji zahtevaju vee fiziko angaovanje,
kontakt sa vaskulotropnim, neurotropnim i
osteotropnim noksama i rad u nepovoljnim
mikroklimatskim i klimatskim uslovima.
Promenu radnog mesta treba sugerisati i u
sluaju postavljanja dijagnoze Expositio cum
vibratio prof.

ZATITA OD VIBRACIJA

I - LINA ZATITNA SREDSTVA
1. Antivibracione rukavice - Izrauju se od
koe, postavljene su filcom, a izmeu ova dva
sloja je materijal koji amortizuje vibracije
2. Asure za stajanje, kleanj ili sedenje -
Izraene su takoe od materijala koji
amortizuje vibracije.
3. Radne cipele - Od koe sa onom od gume
koja amortizuje vibracije.

II - MEDICINSKE MERE ZATITE
PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI
PREGLEDI
1. Prethodni pregledi - Od specifinih
pregleda ispituje se
Periferna cirkulacija, neuropsihijatriski nalaz,
Rtg-distalnih delova ekstremiteta i ortopedski
nalaz.
2. Periodini pregledi - Su obavezni jednom
godinje, imaju za cilj sagledavanje dejstva
vibracija.


71
PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I
SELEKCIJA
Kontraindikacije za rad sa vibrirajuim alatima
su:
- Oboljenja CNS i PNS
- Oboljenja krvnih sudova i srca
- Oboljenja nerava
- Endokrini poremeaji
- Psihiki poremeaji (Psihoneuroze)
- Oboljenja kotano-zglobnog sistema
- Oboljenje sluha i vestibularnog aparata
- Trudnoa
ZDRAVSTVENO PROSVEENJE I
EDUKACIJA
1. Upoznavanje radnika sa tetnostima
2. Znaaj primene mera zatite
3. Uticaj puenja i konzumacije alkohola
4. Znaaj pravilne ishrane i dr.
RANO OTKRIVANJ PROFESIONALNOG
OTEENJA
1. Opti pregled
2. Kona termometrija
3. Radiografija aka na 5 godina
4. Pletizmografija ekstremiteta
5. Dinamometrija

III - SOCIJALNE MERE ZATITE
1. Organizovan prevoz
2. Adekvatna ishrana
3. Boravak u zagrejanim prostorijama
4. Godinji odmor uz organizovan preventivni
fizikalni tretman.

IV - ZAKONODAVNO
ADMINISTRATIVNE MERE
Naim zakonodavstvom nisu posebno
propisane dozvoljene vrednosti ekspozicije
vibracijama. Koriste se ISO standardi za
ekspoziciju vibracijama koje se prenose preko
ruku i koje deluju na celo telo.
Prema ovim standardima dozvoljena vrednost
za opte vibracije je 1-80 Hz, a za lokalne 8-
1000 Hz.

NEJONIZUJUE ZRAENJE
Nejonizujue zraenje obuhvata deo spektra
EM zraenja koje nema energiju fotona
dovoljnu da izazove jonizaciju u ivom tkivu.
Podruije nejonizujueg zraenja obuhvata:
VRSTA ZRAENJA
TALASNA
DUINA
1. Ultravioletno zraenje = 100-400 nm
2. Vidljiva svetlost = 400-780 nm
3. Infracrveno zraenje = 780 nm-1,0 mm
4. Radiofrekfentno
zraenje
= 1,0 mm-3000 m
5. Elektrina i magnetna
polja
= 1-10 km
6. Lasersko zraenje
ULTRAVIOLETNO
ZRAENJE

UV zraenje ima najveu energiju fotona u
odnosu na ostala nejonizujua zraenja tako da
je bioloki i najaktivnije, ali ne dovoljno da
izazove jonizaciju. Ovo zraenje obuhvata
podruije talasnih duina od 100 do 400 nm i
zauzima mesto izmeu rendgenskog zraenja i
vidljive svetlosti. Deli se na:
1. UV-A podruije ( = 315-400 nm) -
Podruije crne svetlosti
2. UV-B podruije ( = 280-315 nm) -
Podruije eritema koe
3. UV-C podruije ( < 280 nm) -
Germicidno podruije

Za odreivanje UV zraenja uglavnom se meri
1. Zrana snaga - ozraenost koja pada na
jedinicu povrine (W/m
2
) i
2. Zrana ekspozicija - ukupna energija zraenja
na jedinicu povrine (J/ m
2
).

IZVORI EKSPOZICIJE

PRIRODNI IZVORI UV ZRAENJA

1. SUNCE
Prirodno UV-zraenje potie od sunca, najvei
deo ovog zraenja apsorbuje se u atmosferi,
naroito u ozonu tako da do zemljine povrine
dopire samo UV zraenje talasne duine vee
od 290 nm.
Prirodnom UV zraenju su u veoj meri
izloeni ljudi koji po prirodi posla vei deo
godine provode na otvorenom prostoru
- Zemljoradnici
- Graevinski radnici
- Mornari i ribari
- Radnici u solanama
- Geometri
- Radnici na dalekovodima
- Radnici na odravanju pruga
- Putari
- Planinari i skijai i sl.

VETAKI IZORI UV ZRAENJA

1. USIJANI IZVORI
Tungstenske i Halogene lampe
2. IZVORI SA ELEKTRINIM
PRANJENJEM KROZ GASOVE
3. ivine lampe, Fle cevi, Elektroluno
zavarivanje
4. FLURESCENTNE LAMPE
Fluorescentne cevi, Fluorescentni sunani
emiteri, UV emiteri suneve svetlosti
5. LASERI i dr.



72
Vetakom UV zraenju su eksponovani:
1. Zavarivai
2. Fizioterapeuti i kozmetiari
3. Defektoskopisti
4. tampari
5. Laboratorisko i medicinsko osoblje
6. Radnici na fotohemijskim procesima itd
UV-zraenje je nalo svoju primenu
1. U elektrozavarivanju i obradi metala
2. U prehrambenoj, hemiskoj i farmaceutskoj
industriji
3. Za sterilizaciju vazduha, hrane i vode
4. U defektoskopiji
5. U proizvodnji svetlosti pomou flurescentnih
lampi.

BIOLOKO DEJSTVO
ULTRAVIOLETNOG ZRAENjA

UV zraenje u maloj meri prodire u organizam,
tako da uglavnom izaziva promene na koi i
oima.
U osnovi biolokog dejstva lei apsorpcija
energije zraenja i njena transformacija u
ivom tkivu u fotohemisku i toplotnu energiju.
Apsorpcija fotona zraenja dovodi do
ekscitacije molekula (podizanje na vii
energetski nivo) pri emu se stvaraju slobodni
radikali koji oteuju tkivo.

Pored toga to UV-zraenje moe da ima tetne
posledice po zdravlje ono ima i korisna
svojstva
1. Prevencija rahitisa - UV-B zraci pretvaraju
ergosterol u vitamin D u koi.
2. Odravanju biolokog tonusa i opte otpornosti
organizma
3. Pojaavaju izluivanje pojedinih hormona
4. Poveavaju tonus simpatiko-adrenalnog
sistema i mitohondrijalnu aktivnost
5. Baktericidno, germicidno i virusicidno dejstvo.

OTEENJE KOE

I - ERITEM, OPEKOTINE,
HIPERPIGMENTACIJA I HIPERPLAZIJA
EPIDERMA
Za razliku od UV-B zraka, UV-A zraci
izazivaju hiperpigmentaciju bez prethodnog
eritema.

II - FOTOSENZIBILIZACIJA KOE
Pojava preosetljivosti koe prema UV zraenju,
pri emu promene nastaju ve pri izlaganju
veoma maloj dozi zraenja. Fotosenzibilizacija
moe biti endogenog i egzogenog porekla.
ENDOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA
Javlja se kod osoba koje boluju od
limnfagranulomatoze, herpesa, folikularne keratoze
i nekih ekcema pri emu izlaganje UV zracima
dovodi do pogoranja ovih bolesti - Kebnerov
fenomen.
EGZOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA -
ispoljava se u dva oblika:
1. Fototoksine reakcije (Iritacija) -
Ispoljavaju se u vidu:
- Eritema
- Vezikula ili Bula
- Hiperplazija i ljutenja koe - kasnije
- Pogoranja nekih sistemskih bolesti
kao to su lupus i herpes.
2. Fotoalergijske reakcije (Alergija) -
Ispoljava se o obliku
- Urtikarije
- Ekcema
- Papula
- Vezikula
- Eritema (ploasti ili difuzni)
Nastaje usled senzibilizacije na neke hemijske
supstance koje se stvaraju pod dejstvom UV
zraka.

III - PRERANO STARENJE KOE
Javlja se kod dugotrajnog izlaganja UV-B
zraenju. Manifestuje se oteenjem vezivnog
tkiva.
- Neelastina, suva, gruba i smeurana koa
- Pojava pega
- Pojaane pigmentacije
- Taleangiektazije.

IV - POVEAN RIZIK ZA NASTANAK
MALIGNIH OBOLJENJA KOE
Izlaganje UV-B zraenju dovodi do ee
pojave
1. Karcinoma spinoznih i bazalnih elija
2. Malignog melanoma koe (naroito kod
ljudi svetlije koe).

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
MALIGNIH OBOLJENJA KOE
IZAZVAN UV-ZRAENJEM ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Da se maligno oboljenje koe (nemelanomski
rak koe, maligni melanom ) manifestuje na
otkrivenim delovima tela kod osoba koje su
dui niz godina radile na otvorenom prostoru
ili su bile izloene vetakim izvorima
ultravioletnog zraenja.

OTEENJA OKA

I - AKUTNI FOTO-KERATO-KONJUKTIVITIS
(Sneno slepilo)
Etiologija - Javlja se kod izlaganja UV-B
zraenju (najee kod varioca).
Patogeneza - Dolazi do zapaljenja venjae
(konjuktivitis) i oteenja i ljutenja povrine


73
epitela ronjae (keratitis) ime se razgoliuju
poeci senzitivnih nervnih vlakana.
Klinika slika - Posle latentnog perida od 4-6
sati javlja se peenje, bol, oseaj peska u
oima, osetljivost na svetlost (fotofobija),
blefarospazam i suzenje. Venjaa je otekla i
hiperemina.
Promene traju 1-5 dana i prolaze bez posledica.
Leenje - Lokalna aplikacija Anestetik,
Uljanog rastvora vitamin A i Antibiotske masti
Ocena radne sposobnosti - Nesposobnost za
rad traje 2-3 dana.

II - UBRZAVA STARENJE SOIVA I
NASTANAK KATARAKTE
Dugotrajnog izlaganja UV-A zraenju.

III - PTERIGIJUM I KARCINOM
SPONGIOZNIH ELIJA KONJUKTIVE
Kod dugotrajnog izlaganja zraenju.

DEJSTVO NA GENETSKI MATERIJAL

I - FOTOHEMISKE MODIFIKACIJE
GENETSKOG MATERIJALA
Oteuje DNK lance moe da dovede do smtri
elije ili do hromozomskih aberacija,
mutageneze i verovatno do zapoinjanja
kancerogeneze.

II - AKTIVACIJA RAZLIITIH GENA I
NEKIH VIRUSA
Ukljuujui i HIV virus.

MERE ZATITE

1. Primena zatitinih konih preparata - koji
apsorbuju UV zrake i spreavaju njihovo
prodiranje u kou.
2. Izbegavanje preteranog izlaganja zraenju
3. Postavljanje ekrana ispred izvora zraenja i
poveanje rastojanja od izvora zraenja
4. Upotreba linih zatitinih sredstava -
Naoare sa posebnim filterima, zatitne maske
5. Skraenje vremena ekspozicije
6. Kotrolni i periodini pregledi radnika
izloenih UV zraenju
7. Profesionalna orijentacija i selekcija -
Kontraindikacije za rad sa UV-zraenjem su:
- Oteenje onog soiva i oboljenja oka
- Oboljenja koe i preosetljivost koe na UV-
zraenja
- Psihoze i neuroze
- Oboljenja CNS-a
- Oboljenja KVS-a
- Graviditet
Otetenja izazvana dejstvom UV zraka nalaze
se na listi profesionalnih oboljenja.

LEENJE

1. Unoenje vee koliine tenosti
2. Primena atiinflamatornih preparata
(steroidnih i nesteroidnih)
3. Kod fotooftalmije
- Hladne obloge
- Ukapavanje uljanog rastvora vitamina A i D
- Mirovanje u mraku
- Noenje tamnih naoara.

INFRACRVENO ZRAENJE

IC zraenje ili tamno toplotno zraenje u
spekru EM zraenja zauzima mesto izmeu
Radiofrekfentnog (mikrotalasnog) zraenja i
vidljive svetlosti. Ovo zraenje potie od
energije tolotnog kretanja (vibracije i rotacije)
atoma i molekula tela zagrejanih iznad
apsolutne nule, pa se jo naziva i toplotnim
zraenjem
to je teperatura tela vea emituju se IC-zraci
zraci manje talasne duine.
IC zraenje obuhvata podruije talasnih duina
od 780 nm do 1,0 mm koje se deli na tri opsega
1. IC-A (Kratko) - Talasne duine 780-
1400 nm
2. IC-B (Srednje) - Talasne duine 1400-
3000 nm
3. IC-C (Dugo) - Talasne duine 3000
nm-1mm
Za odreivanje IC zraenja uglavnom se meri:
1. Zrana snaga - ozraenost koja pada na
jedinicu povrine (W/m
2
) i
2. Zrana ekspozicija - ukupna energija
zraenja na jedinicu povrine (J/ m
2
)

IZVORI EKSPOZICIJE

PRIRODNI IZVORI IC ZRAENJA

1. SUNCE
Prirodno IC- zraenje potie od sunca. Pri
prolasku kroz atmosferu intenzitet ovog
zraenja se smanjuje naroito onog sa talasnom
duinom preko 1000 nm.

Prirodnom IC zraenju su u veoj meri izloeni
ljudi koji po prirodi posla vei deo godine
provode na otvorenom prostoru:
- Zemljoradnici
- Graevinski radnici
- Mornari i ribari
- Radnici u solanama
- Geometri
- Radnici na dalekovodima
- Radnici na odravanju pruga
- Putari
- Planinari i skijai i sl.

VETAKI IZVORI IC ZRAENJA


74

1. ZAGREJANI I USIJANI IZVORI
2. IZVORI SA ELEKTRINIM PRANJENJEM
KROZ GASOVE
3. LASERI (CO
2
)

Vetakom IC zraenju su eksponirani radnici
u toplim pogonima:
- Visoke pei
- Topionice
- Livnicama
- Valjaonice
- Kovanice
- Loionice
- Suare
- Varioci
- Stakloduvai
- Radnici na peenju cigle, cementa i
krea
- Radnici na suenju uglja
- Fizioterapeuti
IC-zraenje je nalo svoju primenu u:
1. U industriji boja, tekstila, koe, lekova,
hrane i automobila
2. Za detekciju poara
3. Za odreivanju poloaja i broja ljudi (u
vojsci)
4. Za praenju poloaja nebeskih tela
5. U medicini Termografija (otkrivanje
vruih zona - tumori i hladnih zona -
opstrukcija cirkulacije)
6. U fizikalnoj medicini - za zagrevanje
odreenih delova tela.

BIOLOKO DEJSTVO
INFRACRVENOG ZRAENjA

SUNANICA

Izaziva je IC-A zraenje. Nastaje zbog
hiprtermije, hiperemije i vazodilatacije krvnih
sudova modane opne.

OTEENJA KOE

Kone promene nastaju pod dejstvom IC-A
zraka (IC-B i IC-C su bezopsni).
1. TOPLOTNI ERITEM - nastaje brzo po
izlaganju zbog vaskularne dilatacije
2. OPEKOTINE - mogu izazvati IC-A zraci
veeg intenziteta
3. RETIKULARNI DERMATITIS - Pri
dugotrajnoj izloenosti IC zraenju
4. SMEA PIGMENTACIJA KOE
(Mramorizacija)
5. MREASTA APIGMENTACIJA
6. TALEANGIEKTAZIJE I DESKVAMACIJA
7. KERATOZA I VARUKOZNE
TVOREVINE
8. ATROFIJA KOE
9. APSCES ZNOJNIH LEZDA

OTEENJA OKA

IC-A ZRACI - mogu izazvati:
1. TERMIKO OTEENJE MRENJAE
Nastaje zbog toga to ono soivo fokusira IC
zrake na retinu izazivajui termiku
koagulaciju na njoj posle ega nastaje oiljak
koji za posledicu ima skotom sa definitivnim
oteenjem centralnog vida. Obino nastaje
usled trenutne ekspozicije jakom izvoru
zraenja pri emu zatitni mehanizmi
(okretanje glave i zatvaranje kapaka) ne stignu
da reaguju npr. laser, snani reflektori, due
gledanje u sunce
2. ZAPALJENJE KAPKA, KONJUKTIVITIS
I SUVO OKO

IC-B ZRACI - mogu izazvati
1. KATARAKTA
Nakon viegodinje ekspozicije, najpre se u
zadnjem delu soiva stvore vakuole, koja
kasnije prelaze u zrnasta zamuenja koja na
kraju zahvate celo soivo. esto se javlja u
industriji stakla, topionicama i livnicama.
Katarakta izazvana dejstvom IC zraenja nalazi
se na listi profesionalnih bolesti.

IC-C ZRACI - Ne prolaze kroz medije oka.

MERE ZATITE

MERE ZATITE KOD RADA NA
OTVORENOM PROSTORU

1. LZS (Zatitna odea od pamuka svetle
boje, Zatita glave kapama i eirima)
2. Veinu poslova organizovati u jutarnjim
asovima
3. Za vreme odmora omoguiti tuiranje i
uzimanje napitaka
4. Ishranu prilagoditi energetskim potrebama
i klimatskim uslovima.

MERE ZATITE KOD RADA U
ZATVORENOM PROSTORU

1. Smanjenje temperature izvora zraenja
2. Postavljanje zatitnih ekrana od Al, Ni, Cr, Cu
3. Automatizacija i poveanje rastojanja
izmeu radnika i izvora zraenja
4. Skraenje vremene ekspozicije
5. Zatitne kapuljae od azbestne i pamune
tkanine sa aluminijumskom folijom
6. Zatitne naoare sa kobalt staklima koja se
izrauju u 14 razliitih zasenjenja zavisno
od vrste radova.


75
7. Stvaranje uslova za tuiranje nakon
zavretka posla.

MEDICINSKE MERE ZATITE

1. Profesionalna orjentacija i selekcija
radnika - Kontraindikacije za rad sa IC-
zraenjem su:
- Oteenje onog soiva
- Oboljenja koe
- Kardiovaskularna oboljenja
- Oboljenja nervnog sistema
- Neuroze, psihoze i kolapsna stanja
- Poremeaji ravnotee
- Hronina oboljenja RES-a
- Hronina oboljenja bubrega i jetre.
2. Prethodni i kontrolni periodini
pregledi eksponovanih radnika

RADIOFREKFENTNO (RF)
ZRAENJE

RF zraenje je EM zraenje frekvencije od 100
kHz do 300 GHz.
MIKROTALASNO ZRAENJE - Je RF
zraenje frekvenca od 300 MHz do 300 GHz.
RF zraenje se iri u vidu talasa pri emu
elektrino i magnetno polje stoje upravno
jedno na drugo.
RF talasi mogu da se ire kroz sve sredine
ukljuujui i bezvazduni prostor.

Bitne fizike veliline koje se odnose na RF-
zraenje su:
1. FREKFENCIJA
2. TALASNA DUINA
3. BRZINA PROSTIRANJA TALASA - Zavisi
od sredine kroz koju prolaze
4. JAINA ELEKTRINOG POLJA -
izraava se u Volt na metar V/m
5. JAINA MAGNETNOG POLJA -
Izraava se u Amper na metar A/m
6. INTENZITET ZRAENJA -
Koliina energije koja padne na jedinicu
povrine W/m
2

7. SPECIFINA STOPA APSORPCIJE
ZRAENJA (SAR)
Predstavlja stopu apsorpcije zraenja u jedinici
mase tkiva (W/kg). Uvedena je za procenu
biolokog dejstva RF zraenaj. Bioloki efekti
RF zraenja javljaju se na SAR od 1 - 4 W/kg.

IZVORI EKSPOZICIJE

PRIRODNI IZVORI RF ZRAENJA

1. SUNCE I DRUGA NEBESKA TELA
2. ZEMLJA
3. SAM OVEK

VETAKI IZVORI RF ZRAENJA

1. OTVORENA OSCILATORNA KOLA

PRIMENA RF ZRAENJA

U telekomunikacijama: TV, Radioveze,
Radari, Radiodifuzija, Radiolokacija,
Radionavigacija
U industriji: Industrijski RF grejai,
Industrijske mikrotalasne pei
U medicini: Ureaji za kratkotalasnu i
mikrotalasnu dijatermiju
U nauno istraivakom radu
U domainstvu: Mikrotalasne pei

BIOLOKO DEJSTVO
RADIOFREKFENTNOG
ZRAENjA

TERMIKI EFEKTI

Veina apsorbovane energije RF zraenja u
tkivu transformie se u toplotu. Energija RF
zraenja u ivom tkivu dovodi do poveanja
brzine kretanja jona i slobodnih elektrona.
Zbog nastalog kretanja dolazi do meusobnog
sudaranja i trenja te se tkivo zagreva. Termiki
efekti RF zraenja zavise od koliine
apsorbovane energije zraenja kao i od osobina
ivog tkiva. Koliina apsorbovane energije
zraenja zavisi od njegove frekvencije,
intenziteta i polarizacije. Da bi dolo do
zagrevanja tkiva intenzitet zraenja mora da
bude preko 10 mW/cm
2
.
Do ozbiljno oteenje organizma moe doi
ako se ovek nae u glavnom snopu zraenja u
blizini izvora velike snage (radio i TV
odailjai, snani radari i neki komunikacioni
sistemi).

I - OPTA HIPERTERMIJA
Nastaje usled termikog optereenja organizma
koje regulacioni mehanizmi ne mogu da
kompenzuju.
Najvee zagrevanje tkiva izaziva zraenje
frekvencije 30-300 MHz jer se najvie
apsorbuje u telu.

II - LOKALNA HIPER-TERMIJA
Povrinsko zagrevanje tkiva izaziva zraenje
frekfence preko 2000 MHz i manje od 30
MHz

1. CRVENILO, OPEKOTIN I NEKRIZA KOE
Opekotine se javljaju pri lokalnom
ozraivanju visokim intenzitetima RF zraenja.
Manifestuju se crvenilom na koi, pojavom


76
vezikula, intersticijalnim edemom, pa i
koagulacionon nekrozom.
2. KATARAKTA
Ono soivo je veoma osetljivo na zagrevanje
RF zraenjem.
3. POREMEAJ SPERMATOGENEZE
Usled zagrevanja testisa
4. POREMEAJ FUNKCIJE OVARIJUM
Usled zagrevanja ovarijuma
5. OTEENJA UNUTRANJIH TKIVA I
ORGANA (Vrele take)
Nastaje usled fokusiranja zraenja u dubini
tkiva i organa (vrele take) pri emu usled
zagrevanje mogu nastati ozbiljna oteenja
tkiva i organa. Ovakva oteenja izazova RF
zraenje frekfence 400-2000MHz

NETERMIKI EFEKTI

Netermiki efekti RF zraenja niskih
intenziteta nisu dovoljno objanjeni, ali je
evidentno da oni postoje, mada po ovom
pitanju postoje podeljena miljenja. Neki autori
navode da RF zraenja dovodi do:

1. NEUROPATIJE I POREMEAJA
SENZIBILITETA NA PRSTIMA
U sluajevim ponovljenog lokalnog izlaganja
ruku neto niim intenzitetima zraenja.
Objanavaju se
- Poremeajem funkcije nervnih i miinih
elija - izazovanog RF-zraenjem frekfencije
ispod 1MHz
zbog stvaranja indukovanih struja u
organizmu koje stimuliu nervne i miine
elije.
- Poremeajem eliskog membranskog
potencijala i sinteze i transkripcije DNK

2. NEURASTENINI SINDROM
Konpleks siptoma i promena preteno na
nervnom i KVS sistemu koji su opisali autori iz
istonih zemalja 60-tih godina ali veina
drugih autora nije nala ove promene.
- Nervni sistem (glavobolja, poremeaj sna,
umor, slabost, malaksalost, razdraljivost,
smanjenje libida)
- Kardiovaskularni sistem (bradikardija,
labilnost TA)

3. POREMEAJ IMUNOLOKOG SISTEMA
4. LIMFOBLASTA TRANSFORMACIJA
LIMFOCITA

SKAKANJE VARNICA

Zraenje fekfenca od 300 Hz do 100 kHz
ukoliko se u polju zraenja nae neki vei
metalni predmet moe usled pranjenja
elektriciteta da dovede do skakanja varnica i
oseaja peckanja i bola, kao i opekotina po
koi, a pri jaim pranjenjima do graevitog
stezanja provodnika, spazma respiratorne
muskulature, pa i smrti.

LEENJE

Lokalne termike povrede
1. Hlaenje rane fiziolokim rastvorom
2. ienje i debridman tkiva
3. Antibiotici po potrebi
Postraumatski stres i hipertenzija
(nakon akcidenata)
1. Antihipertenzivi
2. Anksiolitici
3. Krai psihijatriski tretman

MERE ZATITE

TEHNIKE MERE ZATITE

1. Kontrola intenziteta RF-zraenja na radnim
mestima bar jednom godinje. (Maksimalni
nivo izlaganja za opseg frekvencija od 30 MHz
do 300 GHz iznosi 1 mW/cm
2
).
2. Supstitucija generatora koji su izvor intenzivnog
zraenja manje snanim ureajima.
3. Smanjenje intenziteta zraenja na samom
izvoru.
4. Ugradnja ureaja koji apsorbuju, reflektuju ili
slabe energiju zraenja (zatitni ekrani i sl.).
5. Oblaganje izvora zraenja, sanacija pukotina u
oklopu i dodatno oklapanje izvora zraenja.
6. Ograniavanje pristupa zonama
radiofrekfentnog zraenja visoke snage
(radarske antene, TV-tornjevi).
7. Smanjenje snage emitovanja za vreme radova
na odravanju pomenutih ureaja.
8. Automatsko upravljanje ureajima sa mesta
udaljenog od izvora zraenja.

LINA ZATITNA SREDSTVA

1. Zatitna odela, kapuljae i rukavice protkane
metalnim nitima (bakar, aluminijum, mesing)
2. Zatitne metalizirane naoare

MEDICINSKE MERE ZATITE

I - PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI
1. Prethodni pregledi
Obavezan je oftamoloki pregled sa posebnim
osvrtom na soivo
2. Periodini pregledi
Pored oftamolokog pregleda obavezan je
rendgenoloki pregled plua, analiza
hromozomskih aberacija, kardioloki i
neuropsihijatriski pregled.
3. Vanredni i kontrolni pregledi
Obavljaju se ako se sumnja da je radnik izloen
veem inenzitetu zraenja, kao i nakon


77
sprovedenog leenja i prekida ekspozicije u
cilju kontrole efekata primenjenih mera.
Kontrolni pregledi su neophodni barem jednom
godinje.

II - PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I
SELEKCIJA
Kontraindikacije za rad sa izvorima ovih
zraenja su:
- Organske lezije i funkcionalni
poremeaji CNS-a
- Zamuenje soiva
- Poremeaji hematopoeznog sistema
- Endokrini pormeaji
- Tuberkuloza
- Maligna oboljenja
- Graviditet

DODATNE MERE ZATITE

1. Skraenje ekspozicije
2. Skraenje radnog vrmena
3. Produenje godinjeg odmora

ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE
MERE

1. Zabranjen je rad bez line zatitne opreme u
zoni gde je intenzitet zraenja 10 i vie
mW/cm
2
.
2. U zoni gde je intenzitet zraenja 1-10 mW/cm
2

zabranjeno je zadravanje bez zatitne opreme
due od 15 minuta u toku radnog dana odnosno
24 asa.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Vri se prema stepenu izraenosti sekvela.
Nalaz steenih promena na onom soivu je
kontraindikacija za dalji rad sa izvorima RF
zraenja.

ELEKTRINA I MAGNETNA
POLJA

Elektrino polje (E) - nastaje oko
naelektrisanih estica u mirovanju.
Magentsko polje (M) - nastaje oko
naelektrisanih estica u kretanju (elektrina
struja).

Elektromagnetna polja mogu biti:
1. Statika - javljaju se oko provodnika
jednosmerne struje i oko stalnog magneta
2. Promenjiva - javljaju se oko provodnika sa
naizmeninom strujom.
Bitne fizike veliine koje se odnose na
elektrina i magnetska polja jesu:
1. Jaina elektrinog polja - jedinica je volt po
metru (V/m).
2. Jaina magnetnog polja - jedinica je amper
po metru (A/m)
3. Magnetska propustljivost - u biolokom
materijalu slina je kao u vazduhu.
4. Magnetna idukcija - predstavlja proizvod
jaine magnetnog polja i magnetne
propustljivosti ( Tesla-T).

IZVORI EKSPOZICIJE

PRIRODNI IZVORI E I M POLJA

1. PRIRODNO ZEMLJINO ELEKTRINO
POLJE
Potie od naelektrisanja zemlje i njenog
omotaa i ima srednju vrednost oko 130 V/m.
Varira u toku dana i godinjeg doba, a zavisi i
od atmosferskih prilika.
2. PRIRODNO ZEMLJINO MAGNETNO
POLJE
Potie od zemlje kao velikog magneta.
Horizontalna komponenta zemljinog
magnetnog polja je najvea na ekvatoru, a
vertikalna na polovima.

VETAKI IZVORI E I M POLJA

1. RAZNI ELEKTROMAGNETI
Poebno su opasni oni velike snage koji se
najvie se koriste u industriji i energetici.
2. ELEKTRINE INSTALACIJE
U stanovima od toka naizmenine struje
frekvence 50 Hz.

Promenjivim E i M poljima ekstremno niskih
frekfencija (ELF) od 0 do 300 Hz su u najvie
izloeni
1. Zavarivai
2. Elektriari
3. Elektroinenjeri
4. Elektrotehniari
5. Livci
6. Radio i TV serviseri
7. Radnici na elktrinim indukcionom peima
8. Radnici na proizvodnji elektrine energije
9. Radnici na odravanju prenosnih i
distributivnih linija i transformatora
10. Vozovoe i radnici na odravanju elektrine
eleznice

BIOLOKO DEJSTVO E I M
POLjA

PROMENJIVO ELEKTRINO POLJE
Promenjivo elektrino polje ekstremno niskih
frekvenci dovodi do stvaranja elektrinog


78
polja na povrini ovekovog tela i elektrino
polje u telu koje indukuje elektrine struje u
organizmu.
U biolokom materijalu pod dejstvom E polja
dolazi do stvaranja dipola u atomima i
molekulima unutar elija koji sa slobodnim
jonima u ekstracelularnoj tenosti tee da se
postave du linija sile elektrinog pollja.

Elektrino polje jaine 10-30 kV/m - moe da
izazove:

1. OSEAJ DIKONFORA
2. VIBRACIJU KOSE
3. PECKANJE ISPOD ODEE

PROMENJIVO MAGNETNO POLJE

Promenjivo M polje prolazei kroz tkivo
dovodi do stvaranja elektrino polje u telu
koje indukuje elektrine vrtlone struje u
organizmu koje teku u obliku zatvorenih
petlji.
Ove struje su neujednaene, ali su najjae
neposredno ispod povrine tela.

Promenjivo magnetno polje moe izazvati:
1. VIENJE SVETLEIH KRUGOVA I
SVETLUCANJA (svetloplavo ili svetlouto)
2. STIMULACIJA EKSCITABILNIH TKIVA
3. POREMEAJ RADA SRSCA - Ekstrasistole
pa ak i ventrikularne fibrilacije.

STATIKO MAGNETNO POLJE

Pri izlaganju statikom M polju takoe se
javljaju elektrine struje u telu oveka usled
kretanja krvi ili kretanja oveka u polju:
Ovakvo polje moe da izazove:
1. MAGNETSKU ORJENTACIJU NEKIH
MOLEKULA
2. ELEKTRONSKE INTERAKCIJE

OSTALA BIOLOKA DEJSTVA EM
POLJA

1. SKAKANJE VARNICE
U jaem EM polju dolazi do nakupljanja
elektriciteta na veim neuzemljenim
predmetima. Pri dodiru ovakvih predmeta
dolazi do pranjenja elektriciteta u vidu varnica
koje izazivaju peckanje i bol.

2. POREMEAJ RADA PES-MEJKERA
Mogu izazvati EM polja veeg intenziteta.

3. MOGUE KANCEROGENO DEJSTVO
Veliki broj istraivanja bio je usmeren na
mogue kancerogene efekte E i M polja ali za
sada jo uvek nema dovoljno dokaza za to.
Naeno je da M polje suprimira produkciju
melatonina u epifizi. Melatonin je supstance
koja spreava tetno dejstvo slobodnih radikala
na DNK, to znai da je DNK pri snienom
nivou melatonina osetljiviji.

MERE ZATITE

1. Udavaljanje od izvora
2. Skraenje vremena izlaganja
3. Oklapanje izvora i ekranizacija za E polja
(za M polja ovo je malo efikasno, a i skupo).

NORMATIVI

Gornji dozvoljeni nivo E i M polja frekvencije
50/60 Hz za profesionalno izlaganje iznosi:
1. Za osmoasovno izlaganje 10 kV/m i 0,5
mT.
2. Za dvoasovno izlaganje 30 kV/m i 5
mT.

Gornji dozvoljeni nivo izloenosti statikom M
polju iznosi:
1. Za dugotrajno izlaganje celog tela 0,06 T.
2. Za kratkotrajno izlaganje ili za izlaganje
samo ekstremiteta 3 T.

Dozvoljene jaine statikog elektrinog polja
iznosi 40 kV/m.

LASERSKO ZRAENJE

Laser je izvor EM zraenja ije su talasne
duine uglavnom iz oblasti UV, IC i vidljive
svetlosti, mada neki laseri mogu da emituju i
jonizujue zraenje.
Bitne fizike veliine vezane za lasersko
zraenje su:
1. OZRAENOST - Snaga zraenja koja
pada na jedinicu povrine W/ m
2

2. ZRANA EKSPOZICIJA - Ukupna
energija zraenja koja pada na jedinicu
povrine J/m
2


LASERSKI APARATI

Svaki laser u sebi sadri aktivnu materiju (npr.
rubin, argon, helijum, neon, rastvori organskih
boja i dr.) koja je zatvorena izmeu dva
ogledala (jedno koje ima osobinu potpune
refleksije i drugo koje je delimino prozrano).
U aktivnu materiju se spolja dovodi
ekscitaciona energija (elketrina, hemijska,
optika i dr.) koja izazova prelazak atoma
aktivne materije sa osnovnog na neki vii
energetski nivo. Pri silasku ovih atoma na
osnovni energetski nivo emituju se fotoni iste
energije i u fazi jedan za drugim.


79
Prolazei kroz aktivnu materiju izmeu dva
ogledala, broj fotona se viestruko poveava
sve dok neizbije kroz poluprozrano ogledalo u
vidu tankog, pravoliniskog i strogo usmerenog
zraka, odreene talasne duine (Laserski zrak).
U zavisnosti od reima rada razlikujemo:
1. LASERE SA KONTINUIRANIM
REIMOM RADA
2. LASERE SA IMPULSNIM REIMOM
RADA

KARAKTERISTIKE LASERSKOG
ZRAENJA

2. KOHERENTNOST- znai da je laserski snop
usklaen, tj. da je prostorno i vremenski
usaglaen.
3. KOLIMISANOST - znai da je laserski zrak
kompaktan, zraci usmereni i paralelni ili
skoro paralelni.
4. MONOHROMATINOST - znai da se radi
o zraenju samo jedne tano odreene talasne
duine.

IZVORI EKSPOZICIJE

Poveana ekspozicija laserskom zraenju
postoji u sledeim delatnostima:

U graevinarstvu
- Za dranje pravca u tunelogradnji
- Za merenje daljine
- Za nivelisanje terena
U tamparijama
- Kod ofset tampe
- Kao optiki itai
U vojne svrhe
- Kad daljinomera
- Za navoenje raketa
U trgovini
- Za oitavnje bar kodova
U medicini
- Za ispitivanje i leenje oka
- Za otkrivanje malignoma
- Za incizije i zavarivanje tkiva
- Za biostimulaciju
- Za razbijanje kamena u bubregu
U svakodnevnom ivotu
- Vzuelni efekti na estradi
- Oitavanje kompakt diskova

BIOLOKO DEJSTVO
LASERSKOG ZRAENJA

Lasersko zraenje u zavisnosti od talasne
duine i osobine tkiva, moe da se:
1. Odbije od povrine tkiva
2. Proe bez znatnijeg gubitka energije
3. Raseje
4. Apsorbuje
Apsorpcija u tkivu podrazumeva pretvaranje
energije fotona laserskog zraenja u neki drugi
vid energije to izaziva odreene bioloke
efekte ukljuujui i oteenje tkiva naroito
oiju i koe.

Osnovni vidovi interakcije laserskog zraenja
sa ivim tkivom jesu:
1. ZAGREVANJE TKIVA
Nastaje pri transformacije energije laserskog
zraenja u toplotu kao posledica ega mogu da
nastanu opekotine, suenje tkiva (vaporizacija)
ili ugljenisanje tkiva.
2. FOTOHEMIJSKI EFEKTI
Nastaju kad se usled apsorpcije energije
laserskog zraenja molekuli u tkivu podignu na
vii energetski nivo ime se olakava njihova
interakcija sa drugim hemijskim strukturama,
to izaziva oteenje tkiva, a pri tom mogu da
se stvaraju i slobodni radikali. npr.
fotohemijsko oteenje ronjae i mrenjae
oka.
3. RASKIDANJE MOLEKULSKIH VEZA
Nastaje kada u tkivu doe do direktnog
transfera energije laserskog zraenja u energiju
koja dri molekul u celini, te nastaje raskidanje
veza i cepanje molekula.
4. FLURESCENCIJA
Pojava da posle apsorpcije energije laserskog
zraenja u tkivu (kome je dodata strana
supstanca), dolazi do re-emitovanja vidljive
svetlosti. Ovo je nalo primenu u
dijagnostikovanju tumora.
5. POJAVA UDARNOG TALASA
Javlja se kod upotrebe lasera sa kratkim
trajanjem impulsa, pri emu se fokusiranjem
postie velika gustina snage na maloj povrini,
pri tom dolazi do naglog stvaranja visoke T i
mehanikog udarnog talasa to rezultira veoma
velikim oteenjima. Ovo je nalo primenu u
razbijanju kamena u bubregu.
6. JONIZACIJA
Neki laseri velike snage iz podruija
nejonizujueg zraenja mogu u ivom tkivu
dovesti do jonizacije zbog apsorpcije vie od
jednog fotona u tzv. multi-fotonskom procesu.

OTEENJA OKA

I - OTEENJE SOIVA (Akutna katarakta)
1. TERMIKO OTEENJE SOIVA -
Izaziva lasersko zraenje iz IC spektra.
2. FOTOHEMIJSKO OTEENJE SOIVA
- Izaziva lasersko zraenje iz UV spektra.

II - OTEENJE RONJAE
1. RUPURA RONJAE - Moe je izazvati
lasersko zraenje iz UV i IC spektra.


80
Kao posledica rupture i oiljka na ronjai
moe doi do gubitka vida ili smanjenja otrine
vida.

III - OTEENJE MRENJAE
1. MEHANIKO OTEENJE I RUPTURA
MRENJAE
Mogu izazvati impulsni laseri velike snage
usled naglog isparavanja vode u tkivu pod
dejstvom visoke temperature ili usled pojave
udarnog talsa.
2. TERMIKO OTEENJE MRENJAE
(Opekotine)
Izazva lasersko zraenje iz vidljivog i IC dela
spektra.
3. FOTOHEMIJSKO OTEENJE MRENJAE
Izazva lasersko zraenje iz UV i kraih
vidljivog dela spektra.

Ozleda na mrenjai stvara oiljak i skotom, a
gubitak otrine vida zavisi od veliine povrede
i njene blizine fovei (ozlede na fovei dovode
do potpunog slepila).

IV - ZABLETAVANJE I ZASLEPLJIVANJE
Mogu izazvati laseri manje snage.

OTEENJE KOE

1. ERITEM, OPEKOTINE I HIPER
PIGMENTACIJA - Izaziva lasersko UV zraenje
2. TERMIKA KOAGULACIONA NEKROZA -
Izaziva lasersko zraenje vee od 400 nm
3. OTEENJE KOE SA VAPORACIJOM
I OILJKOM - Izazivaju jaki impulsni laseri

OTEENJE KRVNIH SUDOVA,
NERAVA I MIIA

SEKUNDARNI BIOLOKI EFEKTI

1. Pojava elektrinog oka i masivnih opekotina
2. Stvaranje parazitnog X zraenja
3. Stvaranje ozona
4. Nastajanje poara

MERE ZATITE

I - TEHNIKE MERE ZATITE
1. Tehnika kontrola svih delova lasera
2. Izolacija laserskih ureaja u specijalno
graene prostorije
3. Automatizacja rada sa laserskim ureajima
4. Povrine podova i zidova treba da budu od
materijala sa loom refleksijom
5. Metalne povrine treba da budu crne ili
tame boje sa takoe loom refleksijom
6. Na prozore se stavljaju zastori crne boje
II - ORGANIZACIONE MERE ZATITE
1. Ograniavanje pristupa u opasnim zonama
2. Korienje upozoravajuih signala i natpisa
3. Potovanje strogo propisanih radnih
postupaka
4. Pravilno odravanje opreme
5. Obuka radnika
III - LINA ZATITNA SREDSTVA
1. Zatitne naoare
2. Zatitna odea i rukavice tamne boje
3. Zatitna maska za lice
IV - MEDICINSKE MERE ZATITE
1. Prethodni pregledi - gde posebnu panju
treba obratiti na oftalmoloki pregled i
pregled koe
2. Periodini pregledi - Jednom godinje
3. Vanredni pregledi - Posle akcidenata
4. Profesionalna orijentacija i selekcija
Kontraindikacije za rad sa laserima su:
- Oboljenja oka (posebno soiva)
- Oteenja koe
- Psihoze i neuroze
- Graviditet
- Poremeaji endokrinog sistema (dijabetes,
hipotireoidizam)
- Maligna oboljenja koe i drugih organa
- Hronina oboljenja plua i srca
- Hronina oboljenja CNS-a.

OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI

Ocena radne sposobnosti kod povreda oka
izazvanih laserskim zraenjem vri se nakon
zavretka leenja na osnovu stanja otrine
vida i drugih vidnih funkcija.
Ocena radne sposobnosti kod povreda koe
(oiljci) uglavnom ne izazivaju vee
funkcionalne smetnje. Sa estetskog aspekta
oiljci na koi lica mogu biti znaajniji.

LEENJE

I - POVREDE RONJAE
1. Lokalno midrijatici i antibiotici
2. Pokrivanje povreenog oka gazom
3. U sluaju perforacije ronjae oko se
pokriva posebnim titnikom i ne stavljaju
se kapi
II - POVREDE MRENJAE
1. Oko ne treba prekrivati
2. Pri krvarenju u staklastom telu glavu prvih
nekoliko dana drati podignuto
3. Vitrektomija - kasnije ako ne doe do
resorpcije krvi
III - OPEKOTINE KOE
Obino nisu duboke, a princip leenja je isti kao
i kod savake druge opekotine.

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
KATARAKTE IZAZVANE
DEJSTVOM NEJONIZUJUEG


81
ZRAENJA ZA PROFESIONALNO
OBOLJENJE

1. Da je radnik radio u uslovima izloenosti
najmanje 5 godina.
2. Da postoji obostrana progredijentna
centralna katarakta.
3. Da postoje poremeaji vidnih funkcija.

JONIZUJUE ZRAENJE

Jonizujue zrenje je zraenje koje se sastoji od
EM-talasa ili estica koje raspolau kinetikom
energijom dovoljnom da proizvedu jonizaciju
supstance kroz koju prolaze. Pri jonizaciji iz
atoma sredine izbacuju se orbitalni elektroni
kao negativni joni, a od ostatka atoma nastaje
pozitivan jon. Ako se taj proces deava u nekoj
eliji tkiva kao posledica nastale jonizacije
pojavljuju se bioloki efekti.

Najznaajnije fizike veliine koje definiu
jonizujue zraenje (JZ) jesu:
1. APSORBOVANA DOZA JZ (D) - Jedinica je
Grej (1Gy = 1J/1kg).
Energiju jonizujueg zraenja koja se
apsorbuje po jedinici mase (D=dE/dm).
2. JAINA APSORBOVANE DOZE JZ (D
.
) -
Jedinica je Grej u sekundi (Gy/s)
Prirataj apsorbovane doze u vremenskom
intervalu (D
.
=dD/dt).
3. EKSPOZICIONA DOZA JZ (X) - Jedinica je
Kulon po kilogram ili Rendgen.
Zbir svih jona istog znaka (dQ) koji nastaju
jonizacijom vazduha u elementu zapremine
vazduha mase (dm) pri transformisanju
energije upadnog fotona (X=dQ/dm).
4. JAINA EKSPOZICIONE DOZE JZ (X
.
) -
Jedinica je Kulon po kilogramu u sekundi
(C/kg/s).
Prirataj ekspozicione doze u vremenskom
intervalu (X
.
=dX/dt).
5. EKVIVALENTNA DOZA (H) - Jedinica je
Sivert (SI= J / kg).
Pokazuje sposobnost apsorbovane doze
zraenja da izazove oteenje u organizmu.
Jednaka je proizvodu apsorbovana doze (D) i
faktora kvaliteta (Q).
6. EFEKTIVNA DOZA (E)
Zbir svih ekvivalentnih doza u svim organima i
tkivima korigovanih teinskim faktorima tkiva.
7. AKTIVNOST (A) - Jedinica je Bekerel (Bq)
ili Kiri (Ci).
Prosean broj spontanih dezintegracija atoma
radioaktivnog izvora koje se desi u jedinici
vremena.
8. VREME POLURASPADA (T
1/2
)
Vreme za koje se desi dezintegracija jedne
polovine atoma nekog radioaktivnog izvora.

VRSTE JONIZUJUEG
ZRAENJA

1. ALFA ZRAENJE
Alfa estice se emituju u toku dezintegracije
jezgara atoma nekih tekih elemenata npr.
Radijum se dezintegrie na Gas radon i Jezgro
atoma helijuma (dva protona i dva neutrona)
koje predstavlja alfa esticu. Zbog velike mase
alfa estice izazivaju vrlo gustu jonizaciju, ali
im je zato prodornost mala (50 m u tkivima),
pa je zatita od spoljnog zraenja laka, velika
opasnost postoji ukoliko doe do unutranje
kontaminacija.

2. BETA ZRAENJE
Beta estice su brzi elektroni koji se emituju iz
jezgra atoma nekih radionukleida. Nastaju pri
transformaciji neutrona u jezgru u proton pri
emu se emituje negativni elektron ili pri
transformaciji protona u neutron pri emu se
emituje pozitivan elektron (pozitron). -estice
su veoma male pa imaju veliku prodornu mo
(nekoliko cm), ali na svom putu proizvode
mnogo manju jonizaciju od alfa estica.

3. NEUTRONSKO ZRAENJE
Neutroni se emituju iz jezgra atoma koje je
postalo nestabilno bilo zbog fisije kojoj je
jezgro podleglo, bilo nakon sudara sa brzim
naelektrisanim esticama. Na svom putu
neutroni predaju velike iznose energije, tako da
proizvode velike radiobioloke efekte.

4. RENDGENSKO ZRAENJE
X zraenje je elektomagnetno zraenje koje se
proizvodi u rendgenskim cevima na taj nain
to se zagrevanjem katode emituju elektroni
koji se zatim visokim elektrinim naponom
usmeravaju i ubrzavaju ka anodi. Odlikuju se
velikom prodornou.

5. GAMA ZRAENJE
EM-zraenje neto krae talasne duine od X-
zraenja. Jedina razlika izmeu ove dve vrste
jonizujuih zraenja je u tome to gama
zraenje potie iz jezgra atoma, a X- zraenje
iz njegovog omotaa. Gama zraenje kao i X-
zraenje ima veliku prodornu mo i veliki
domet.

IZVORI EKSPOZICIJE

PRIRODNI IZVORI JONIZUJUEG
ZRAENJA



82
1. KOSMIKO ZRAENJE
Stvara se u svemiru i prodire kroz atmosferu
sve do povrine zemlje. Zavisi od nadmorske
visine (poveava se sa visinom) i geografske
irine. Uglavnom ga ini neutronsko i gama
zraenje.
Od svih kosmogenih radionukleotida jedino
14
C zasluuje panju.

2. RADIONUKLEIDI ZEMALJSKOG
POREKLA
Od znaaja su oni ije je vreme poluraspada
izuzetno dugo kao to su
40
K,
238
U,
232
Th od
manjeg su znaaja
87
Rb i
235
U. Tehnoloki
izmenjeni prirodni izvori jonizujuih zraenja
nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja,
ima ih i u vetakom ubrivu, a posebno je
znaajan gas radon koji se oslobaa iz
zemljita i graevinskog materijala u atmosferu
gde se zadrava.

VETAKI IZVORI JONIZUJUEG
ZRAENJA

1. UPOTREBA I PROBE NUKLEARNOG
ORUJA
2. RAD NUKLEARNIH POSTROJENJA I
AKCIDENTI NA NJIMA
3. PROIZVODNJA RADIOAKTIVNIH IZVORA
4. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZVORA

- Ugrauju se u gromobrane i javljae dima
- U industriji svetleih boja i satova
- U radiografiji i defektoskopiji
- Za merenje gustine i debljine materijala
- U laboratorijama (RIA i dr. laboratorije)
- U medicini za dijagnostiku i leenje
- U hemijskoji i frmaceutskoj industriji
- U duvanskoj i prehrambenoj industriji
- U metalopreraivakoj i vojnoj industriji
- U proizvodnji plastinih masa
- Radnici u proizvodnji i servisiranu rendgen
aparata
- Radnci u nuklearnim reaktorima i centralama
Najei radionukleotidi u profesionalnoj
ekspoziciji su J-131, J-125, Tc-99m i
Tricijum.

BIOLOKO DEJSTVO
JONIZUJUEG ZRAENJA

1. DIREKTNO DEJSTVO JZ
Podrazumeva nastanak biolokih efekata kao
posledicu direktnog jonizujueg dejstva
zraenja na organske molekule u organizmu.
Apsorbovana energija zraenja ovde direktno
dovodi do jonizacije.

2. INDIREKTNO DEJSTVO JZ
Podrazumeva nastanak biolokih efekata kao
posledicu jonizacije vode u organizmu.
Jonizujue zraenje izaziva jonizaciju vode pri
emu nastaju veoma reaktivni slobodni
radikali (H, OH, HO
2
, H
2
, O
2
i H
2
O
2
) koji
reaguju sa organskim molekulima u elijama
pri emu dolazi do kidanja molekuskih veza i
stvaranja organskih slobodni radikala od
ostataka molekula. Organski slobodni radikali
stupaju u reakciju sa drugim radikalma
stvarajui nove tipove molekula koji nemaju
normalnu bioloku funkciju.

1. DEJSTVO JZ NA PROTEINE - Pod
dejstvom jonizujueg zraenja najee dolazi
do Kidanja bonih lanaca u molekulu protina
(na slabijim disulfidnim i vodoninim vezama)
to moe da dovode do promena u redosledu
AK u peptidnom lancu i do kidanja slabih,
nekovalentnih i nepolarnih veza koje odravaju
sekundarnu, tercijalnu i eventualno
kvaternarnu strukture proteina to dovodi do
promena u njihovoj konfiguraciji. Kao
posledica ovakvih promena proteini gube
svoju osnovnu funkciju to dovodi do
brojnih poremeaja zavisno od vrste
proteina (enzimi, hormoni, antitela).

2. DEJSTVO JZ NA NUKLEINSKE
KISELINE - Sobzirom da je difuzija
slobodnih radikala u jedro mala predpostavlja
se da jonizujue zraenje oteuje DNK
direktnim dejstvo u sluaju kada radioaktivne
estice prolaze kroz samu DNK ili hromatin,
pri emu nastaju oteenja u vidu radiacionih
grozdova. Pri tom se sva energija zraenja
deponuje u malom delu hromatina i DNK to
izaziva velike promene na genetikom
materijalu - genske mutacije.
1. Genska mutacija u gametima - dovodi
do naslednih genetskih bolesti, a
2. Genska mutacija u somatskim elijama -
dovodi do poremeajem sinteze
belanevina. Mutacije u somatskim elijam
mogu da izazovu aktivaciju elijskih
onkogena i time zaponu kancerogenezu
(sinteza izmenjenih belanevina koje
deluje kancerogeno).

3. DEJSTVO JZ NA LIPIDE - Slobodni
radikali nastali dejstvom JZ dovode do
degradaciju lipida.

4. DEJSTVO JZ NA UGLJENE HIDRATE -
Visoke doze JZ mogu da dovedu do razlaganja
molekula UH na razne produkte. Molekuli
ugljenih hidrata mogu da budu razloeni na
subjedinice ili prekinuti.

ZAVISNOST BIOLOKOG EFEKTA
OD DOZE ZRAENJA


83

1. Prag zavisnosti - Kod nestohastikih efekata.
Ovde postoji prag doze ispod koje nema efekta,
a iznad koje se efekti javljaju i postaju sve jai
sa porastom doze. Npr benigna oteenja koe i
katarakta.
2. Linearna zavisnost - Kod stohastikih efekata.
Ovde nepostoji prag doze tako da svaka pa i
najmanja izloenost zraenju moe dovesti do
oteenja. Npr genetska, teratogena, i
kancerska oteenja.

AKUTNI RADIACIONI
SINDROM (BOLEST)

Nastaje posle kratkog relativno ravnomernog
ozraivanja celog organizma velikim dozama
jonizujueg zraenja to je mogue pri raznim
akcidentima na reaktorima, akceleratorima u
nuklearnim centralama u nuklearnoj medicini,
laboratorijama, usled nepravilne distribucije
radioaktivnog otpada i drugim mestima gde se
koriste izvori jonizujueg zraenja, kao i pri
upotrebi nuklearnog oruija.

KLINIKI OBLICI BOLESTI
U zavisnosti od doze ozraivanja razlikujemo
tri oblika akutne radiacione bolesti:

I - HEMATOLOKI OBLIK (0,5-8 Gy)
Kosna sr je jedno od najosetljivijih tkiva na
dejstvo jonizujueg zraenja, tako da i male
doze zraenja dovode do poremeaja
produkcije krvnih elija. Za depresiju
pluripotentne elije ijom diferencijacijom
nastaju sve krvne elije potrebna je doza od
svega 1 Gy. Posle dejstva zraenja nastaje:
1. Leukocitoza koja brzo prelazi u
granulocitopeniju.
Leukocitoza u poetku nastaje zbog ubrzanog
otputanja leukocita iz rezervnih marginalnih
odeljaka.
Granulocitopenija nastaje kasnije poto se
rezerve leukocita potroe sobzirom da su
matine elije nesposobne za dalje
razmnoavanje i samoobnavljanje.
2. Anemija
Javlja dosta kasnije sobzirom da eritrociti u
perifernoj krvi ive oko 120 dana. Za depresiju
eritrocitopoeze dovoljna je doza od 1-1,5 Gy.
Anemija se moe javiti ranije usled krvarenja.
3. Trombocitopenija
Ispoljava se rano ve posle 2-3 dana i doprinosi
razvoju hemoragikog sindroma
4. Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju
Limfocit je najosetljivija zrela elija u krvi,
zbog toga vrlo brzo moe doi do potpunog
nestanka linfocita, to izaziva potpuni slom
mehanizme odbrane organizma.

II - DIGESTIVNI OBLIK (8-20Gy)
Matine elije crevnog epitela su veoma
radiosenzitivne to dovodi do njihovog brzog
propadanja, pa se epitelne elije ne obnavljaju
tako da nastaju prazni prostor izmeu
crevnih resica. Plazma izlazi u lumen creva, a
bakterije prodiru u krv. Srednja smrtna doza za
ljude je 4 Gy, a apsolutna 10 Gy

III - NERVNI OBLIK (preko 20 Gy)
Doza od preko 20 Gy dovodi do oteenja
CNS-a, KVS-a i RES-a.

KLINIKI STADIJUMI BOLESTI

I - PRODROMALNI STADIJUM
Poinje 2 do 24 asa posle ozraivanja i traje
1-4 dana. Karakterie ga:
- Optom slabost
- Anoreksija
- Muka
- Povraanje
- Dijareja
- Poviena temperatura (ponekad).

II - LATENTNI STADIJUM
Traje od 1 dana do 2 nedelje i za to vreme
pacijent se dobro osea.
U ovom stadijumu mogu se registrovati
laboratorijski pokazatelji oteenja elija i
tkiva.

III - MANIFESTNI STADIJUM

KRV
- Leukopenija
- Limfopenija
- Trombocitopenija
- Anemija
- Krvarenja iz prirodnih otvora
- Krvarenja iz koe
- Oteano disanje
- Tahikardija
- Poviena temperatura
- Sekundarne infekcije
- Sepsa
- Bolovi u trbuhu u vidu greva
- Krvavi prolivi i povraanje krvavog sadraja
- Poremeaji svesti
- Grevi miia
- Inkoordinacija pokr eta
Ova faza traje 10-tak dana i zavrava se
najee letalno.

IV - STADIJUM OPORAVKA
Traje vie meseci.

DIJAGNOZA



84
Vidi poglavlje zatita od JZ (Kontrolno
periodini pregledi).
1. ANAMENSTIKI PODACI O
OZRAIVANJU
2. KLINIKA SLIKA
Intenzitet i vreme pojave prvih simptoma,
duina latentnog perioda
3. LABORATORIJSKA I DRUGA
DOPUNSKA ISPITIVANJA
4. DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE
SREDINE I LINA DOZIMETRIJA
U cilju utvrivanja ekspozicionih i
apsorbovanih doza.
5. BIODOZIMETRIJA
Merenje radioaktivnosti sekreta, ekskreta i
dlaka spektrometrijski.

LEENJE

1. HOSPITALIZACIJA
U aseptinim uslovima uz apsolutni fiziki i
psihiki mir.
2. SIMPTOMATSKA TERAPIJA
antiemetici, analgetici, antipiretici, antiaritmici
itd.
3. PARENTERALNA ISHRANA
Sa ukljuivanjem elektrolitnih rastvora.
4. PROFILAKSA I LEENJE INFEKCIJA
Sterilni uslovi, higijena, dekontaminacija
creva, antibiotici.
5. LEENJE KRVARENJA
Transfuzija koncentrovanih trombocita,
transplatacija kostne sri.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Ako doe do izleenja, ovi ljudi nisu sposobni
za rad u zoni jonizujueg zraenja, a njihova
radna sposobnost za ostale poslove zavisi od
stepena oteenja organizma.

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
PROFESIONALNOG OBOLJENJA

Radiaciona bolest predstavlja povredu na radu
ljudi koji rade u zoni jonizujueg zraenja i
priznaje se za profesionalno oboljenje pod
sledeim uslovima:
1. Pozitivna radna anamneza i klinika slika
2. Radiotoksikoloka i dozimetriska ispitivanja
3. Specifine promene u krvi i
4. Specifine hromozomske aberacije
Ukoliko se od ovih osoba kasnije pojave
maligna oboljenja, oboljenja hematopoeznog i
respiratornog sistema i katarakta treba ih
smatrati profesionalnim oboljenjem.

OTEENJE KRVNIH SUDOVA PRI
AKUTNOM OZRAIVANJU

Pri akutnom ozraivanju jonizujuim
zraenjem brojni poremeaji nastaju kao
posledica oteenja krvnih sudova u
organizmu.
Prvo se javlja prolazna vazodilatracija zbog
ega dolazi do jaeg protoka krvi i hiperemije.
Sledi poveanje propustljivosti malih arterija
zbog ega nastaje edem. U elijama zida
krvnog suda nastaje degeneracij, elastina
vlakna postaju kruta tako da irina lumena
krvnog suda ne moe da se menja . Endotel
zadebljava pa se lumen i dalje suava.
Unutranja povrina krvnog suda zbog ovih
promena postaje neravna pa se na njoj stvaraju
trmbi koji zaepe lumen krvnog suda tako da
cirkulacija prestaje. Tkivo u okolini postaje
ishemino pa nastaje nekroza.
Opisani nain poremeaj prokrvljenosti moe
da zahvati razna tkiva.

OTEENJE KOSTIJU PRI AKUTNOM
OZRAIVANJU

este su nekroze koje dovode do patolokih
preloma.
Npr. posle radioterapije ginekolokih
malignoma, kad se javlja prelom vrata femura.

HRONINI RADIACIONI
SINDROM (HRS)

Hronina ekspozicija - predstavlja
kontinuiranu ili intermitentnu izloenost
uticaju jonizujueg zraenja due od 5 god. i
ona je najee profesionalna. Pri
profesionalnoj ekspoziciji radnici primaju male
doze koje su limitirane zakonom.
Male doze - su doze bliske prirodnom fonu.
Na gornjoj granici malih doza poinju da se
javljaju razliita radiaciona oteenja. Gornja
granica malih doza razliita je za razliita tkiva
HRS je skup simptoma i znakova koji su
posledica efekata malih doza jonizujueg
zraenja na dva ili vie radiosenzitivna tkiva.
Moe nastati kao posledica
1. Spoljanjeg ozraivanja - Pri radu sa
zatvorenim radioaktivnim izvorima ili
2. Unutranjeg ozraivanja - Pri radu sa
otvorenim izvorima (interna kontaminacija).

OTEENJE HEMATOPOEZNOG TKIVA

Dugotrajno kontinuirano izlaganje malim
dozam jonizujueg zraenja moe dovesti do
iscrpljenja mehanizama za prevenciju
oteenja, pri emu se javljaju patoloki
kumulativni efekti malih doza, koji se
prvenstveno ispoljavaju na enzime unutar
elija kosne sri i periferne krvi. Posledice
ovoga su:


85
I - USPORENA MATURACIJA I
DIFERENCIJACIJA KRVNIH PREKURSORA
Hipofunkcija kosne sri dovodi do smanjenja
broja elija u perifernoj krvi

II - POREMEAJ U METABOLIZMU
ZRELIH KRVNIH ELIJA
Opadanje njihove funkcije, skraenje ivotnog
veka, poremeaj kinetike i dr.
1. Poremeaji u eritrocitima
ivotni vek eritrocita je skraen (zbog
poremeaja u procesu glikolize), to dovodi do
konpenzatornog poveanja produkcije
eritrocita koja posle dueg vremena dovdi do
hipoplazije eritrocitne loze.
Poremeena je sinteza Hg zbog slabijeg
ugraivanja gvoa u hem.
2. Poremeaj u granulocitima
Funkcija granulocita je poremeena usled
smanjene ktivnosti njenih enzima.
- Inhibicija mijeloperoksidaze (MPO) - remeti
migraciju granulocita i smanjuje zapaljenjski
odgovor.
- Inhibicija alkalne fosfataze (ALP) - utie na
specifinu odbranu i reakcije preosetljivosti.
3. Poremeaj u trombocitima
Smanjena aktivnost enzima trombocita moe
uticati na njihovu ulogu u procesu hemostaze.
4. Poremeaj u limfocitima
Linfociti su veoma radiosenzitivni zbog
obilnog DNK materijala, te kao posledica
zraenja moe doi do Mutacija i Aberacija.
Prvi znak depresije kosne sri je Limfocitoza
koja brzo prelazi u limfopeniju.

Kao posledica dugotrajne ekspozicije
jonizujuem zraenju vremenom dolazi do
hipoplazije kotane sri sa hroninim
citopenijam, a potom i do aplazije, fibroze i
displazije kotane sri.
Oteenja DNK uzrok su nastanka
leukeminog klona elija.

Kao posledice oteenja hematopoeznog
sistema malim dozama zraenja moe doi do
nastanka:
1. ANEMIJA
2. LEUKOPENIJA I LEUKOCITOZA
3. TROMBOCITOPENIJA
4. TROMBOCITOASTENIJA
5. MIJELOFIBROZA
6. MIJELOSKLEROZA
7. MIJELODISPLASTINOG SINDROMA
8. MIJELOPROLIFERATIVNE BOLESTI
9. LEUKEMIJA
10. STEENE IMUNODEFICIJENCIJE

DIJAGNOZA

Vidi poglavlje zatita od JZ (Kontrolno
periodini pregledi).
1. RADNA ANAMENZA
Anamnestiki podatak o radu sa radioaktivnim
izvorima.
6. KLINIKA SLIKA
7. LABORATORIJSKA I DRUGA
DOPUNSKA ISPITIVANJA
8. DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE
SREDINE I LINA DOZIMETRIJA
U cilju utvrivanja ekspozicionih i
apsorbovanih doza.

AKUTNI RADIODERMATITIS

Nastaju kod ozraivanja koe velikom dozom
jonizujueg zraenja u kratkom vremenskom
periodu.
U zavisnosti od primljene doze zraenja
razlikujemo tri stepena ovog oboljenja:

RADIODERMATITIS ERYTHEMATOSA
(Doza od 4-8 Gy)

1. ERITEM - nastaje 4-7 dana nakon ozraivanja
i prolazi posle 3-4 nedelje.
2. EPILACIJA - posle 2-3 nedelje i traje 1-3
nedelje (zahvata kosu, bradu, pazune i
pubine dlake).
Radna sposobnost - Radna sposobnost posle
izleenja je ouvana (nema posledica).

RADIODERMATITIS BULOSA
(Doza od 8-12 Gy)

1. BOLNI INFILTRATI SA
LIMFADENITISOM
2. POVIENA TEMPERATURA, JEZA I
DRHTAVICA - Posle nekoliko dana nastaju
3. PLIKOVI - ispunjeni seroznom tenou, koji
prskaju pa nastaju
4. EROZIJE - koje prolaze za 8-12 nedelja
ostavljajui
5. SUVU, BELU I OSETLJIVU KOU
Radna sposobnost - Lica koja su bolovala od
II stepena trajno su nesposobna za rad u zoni
jonizujueg zraenja, ali im je opta radna
sposobnost za druge poslove najee
sauvana.

RADIODERMATITIS ULCEROSA
(Doza od 12-15 Gy)
Nakon latentnog perioda od 1-2 dana javlja se:
1. ERITEM, OSEAJ PEENJA I TOPLINE
- Ubrzo se pojavljuje
2. LJUBIASTA BOJA KOE I OTOK SA
BOLOM - Posle nekoliko dana na tom mestu
nastaje


86
3. ULKUS - sa neravnim dnom i ivicama.
Oporavak traje i do godinu dana i na tom
mestu se stvara
4. ATROFINI OILJAK (sa
depigmentacijom, taleangiektazijama i
konkraturama)
5. TARDIVNI ULKUS - Nastaje ako se atrofini
oiljak povredi.
Iste ovakve promene nastaju i na sluzokoama,
samo to one vie krvare.
Radna sposobnost - Osobe koje su bolovale
od III stepena nisu sposobne za rad u zoni
jonizujueg zraenja, kao ni za rad na radnim
mestima gde postoji opasnost od oteenja
koe (mehaniko, termiko, hemisko i dr.)
zbog mogunosti stvaranja tardivnog ulkusa.
Ova stanja se tretiraju kao povreda na radu.

HRONINI RADIODERMATITIS

Nastaju usled kumulativnih efekata
dugogodinje lokalizovane ekspozicije koe
malim dozama jonizujueg zraenja, mada
moe nastati i posle akutnog radiodermatitisa.
Lokalizacija promena zavisi od naina rada i
najee je na rukama, ree na licu, vratu i
grudima.
Hronini radiodermatiris zavisi od doze i
duine izloenosti. Razlikujemo tri stepena
ovog oboljenja:

KUTANE DISTROFIJE

U POETKU
1. Koa je prozirna, sjajna i ispucala
2. Depigmentacija i hiperpigmentacija
3. Epilacija
KASNIJE
1. Koa je hrapava i puca
2. Javljaju se ragade (inficiraju se)
3. Nokti krti, izbrazdani bez sjaja
NA KRAJU
1. Hiperkeratoza
2. Papilomi
3. Bradavice

TARDIVNE RADIONEKROZE

1. TARDIVNI ULKUS - Dubok sa strmim
rubovima i dnom prekrivenim tetidnom
sekrecijom.
Nastaju zbog tekog oteenja potkonih k.
sudova. Na rubovima ovih ulkusa esto nastaje
radiacioni Ca.
RADIACIONI KARCINOM

Nastaje posle due ekspozicije (20-30 god),
najee planocelularni (znatno ree
bazocelularni, a izuzetno retko fibrosarkom),
sporo metastazira u regionalne limfne lezde.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kutane distrofije bez izraene atrofije,
pljosnatih hiperkeratoza i ragada nisu
kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujuih
zraenja, ali zahtevaju ee kontrole i striktno
pridravanje mera zatite na radu.
Papilomatozne hiperkeratze, su apsolutna
kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujuih
zraenja i smatraju se profesionalnim
oboljenjem. Isto vai i za tardivne radio-
nekroze i radiacione karcinome.

RADIACIONA KATARAKTA

Godinja doza od 150 mSv izazvae promene
na onom soivu (Kataraktu), ali i znatno
manje godinje doze, posle dueg vremena
mogu izazvati iste promene zbog kumulativnih
efekata radiotoksina.
Najmanja jednokratna doza koja izaziva
kataraktu je 0,45 Gy, a ona sigurno nastaje pri
dozi od 3 Gy.
Kao profesionalno oboljenje via se kod
radiologa, rendgen tehniara, osoblja u
radiolokim institutima.

NAIN NASTANKA

Radiaciona katarakta nastaje kao posledica:
1. DIREKTNOG OTEENJA EPITELA
SOIVA
Jonizujue zraenje remeti mitozu epitelnih
elija na ekvatoru soiva to dovodi do
nepravilnog formiranja mladih soivnih
vlakana koja gube providnost. Pored toga JZ
izaziva i denaturaciju proteina.
Dejstvo je izrazitije kod mladih osoba jer je
rast i metabolizam soiva ivlji
2. OTEENJEM KRVNIH SUDOVA KOJI
ISHRANJUJU SOIVO

POETAK BOLESTI

1. AKSIJALNO - sa vakuolama i zrnastim
zamuenjem u zadnjem subkapsularnom delu
soiva.
2. PERIFERNO - sa zamuenjem na periferiji
soiva pri emu nastaje prstenasto oteenje.

KLINIKE KARAKTERISTIKE

Kliniki ima karakteristike presenilne
katarakte:
1. Opaanje tamnih mrlja i magle prema svetloj
podlozi.
2. Kod aksijalnog zamuenja vid je bolji pri
slabijem osvetljenju, a obrnuto kod periferno.
3. Lateralna diplopija i neraspoznavanje boja
(plave i ljubiaste).


87

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Ove premene se smatraju profesionalnim
oboljenjem i predstavljaju kontraindikaciju za
rad u zoni JZ.
Presenilnu kataraktu koja ide sa tipinom
klinikom slikom radiacione katarakte koja se
pojavi kod osoba mlaih od 50 god. posle duge
ekspozicije malim dozama zraenja treba
smatrati profesionalnom.
Mala kongenitalna zamuenja soiva nisu
kontraindikaciju za rad sa JZ ali se moraju
pratiti.

OTEENJA GONADA IZAZVANA
JONIZUJUIM ZRAENJEM

Reproduktivni organi su izuzetno
radiosenzitivni, naroito muki i mogu dovesti
do:
I - KOD MUKARACA
1. Usporena produkcija spermatogonija
2. Oligospermija
3. Smanjena pokretljivost spermatozoida
4. Sterilnost - Prolazna (Doza od 0,1 Gy)
Trajna (Doza od 8 Gy)
II - KOD ENA
1. Poremeaj funkcije ovarijuma
2. Promene u menstrualnom ciklusu
3. Sterilnost - Prolazna pri dozi od 3 Gy.

GENETSKA OTEENJA IZAZVANA
JONIZUJUIM ZRAENJEM

Ako se pod dejstvom zraenja odigraju
promene na polnim elijama, one se prenose
na sve generacije polnih elija, a u sluaju
oplodnje i na potomstvo. Ove promene mogu
da budu u vidu:
1. HROMOZOMSKIH ABERACIJA i
2. GENSKIH MUTACIJA
Mutacije izazvane dejstvom jonizujueg
zraenja su najee recesivne pa se zato ne
ispoljavaju pre tree genske generacije, obino
posle 30-40 generacije (100-1000 godina).
Ne postoji prag doza za mutacije. Da bi se broj
mutacija udvostruio potrebno je da ovek u
toku 30 godina u podruju gonada primi 0,1 Sv.
Svaki ovek ima bar 6 nepoeljnih naslednih
osobina koje se nisu ispoljile ali se prenose na
potomstvo.

TERATOGENO DEJSTVO
JONIZUJUEG ZRENJA

Ozraivanje trudnica jonizujuim zraenjem
moe dovesti do pobaaja ili do raanja deteta
sa raliitim razvojnim pormeajima (Nakaznost
deteta)
to je raniji stadijum trudnoe
radiosenzitivnost ploda je vea pa su
najopasnija zraenja u prva 3 meseca
1. POBAAJ - Obino nastaje pri ozraivanju
trudnice u prvom mesecu trudnoe
2. NAKAZNOSTI DETETA - Ozraivanja u
kasnijim mesecima trudnoe dovodi do
poremeaji u razvoju onih organa koji se u tom
trenutku najitenzivnije razvijaju.
Zbog ovoga se predlae zabrana Rtg-snimanja ena
u reproduktivnom periodu od desetog dana
menstruacije.

MALIGNITET IZAZVAN
JONIZUJUIM ZRAENJEM

Posledica zraenjem indukovanih mutacija
jeste stvaranje klona malignih elija, koji se
moe razviti u maligni tumor posle latentnog
perioda 10-50 godina.
Najei su malignomi eluca, jetre, debelog
creva, kosti, limfnih tkiva i dr.
Po tipu najei su Adenokarcinom,
Planocelularni i Bazocelularni Ca,
fibrosarkom i osteosarkom.

DEJSTVO JONIZUJUEG ZRAENJA
NA RESPIRATORNI I
GASTROINTESTINALNI EPITEL

Oteenje epitelnih elija pod uticajem malih
doza mogue je samo pri unoenju
radioaktivnih estica u respiratorni trakt to je
mogue pri radu sa otvorenim izvorima
jonizujueg zraenja.
Promene su nespecifine (eritem, gubitak
treplji i peharastih elija. deskvamacija).
Kliniki se manifestuje zapaljenjima i
fibrozom.

DEJSTVO JONIZUJUEG ZRAENJA
NA KARDIOVASKULARNI SISTEM

Pod uticajem veih doza mogu se javiti
degenerativne promene na srcu i krvnim
sudovima i razviti
1. Toksini miokarditis
2. Perikarditis
3. Zadebljanja i stenoze krvnih sudova
4. Na EKG-u znaci ishemije i lezije.
Pod uticajem manjih doza nisu zapaene
promene na EKG-u, mada ove doze mogu
dovesti do
1. Poremeaja u sranom ritmu i krvnom
pritisku - preko neurohumoralnih
mehanizama (baroreceptora,
hemoreceptora, adreno i holinoreaktivnih
sistema srca i krvnih sudova).
2. ee se javlja hipotonija od hipertonija.



88
INTERNA RADIOAKTIVNA
KONTAMINACIJA (ARIK)

Interna radioaktivna kontaminacija nastaje pri
unosu radionukleida u organizam oveka.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. PRIRODNI
Zemaljskog ili kosmikog porekla (C
14
,
3
H,
Tricijum,
40
K, Uran, Torijum, Radijum i Radon
2. VETAKI
Iz tehnoloki otvorenih izvora - Radioaktivni
jod, Radiocezijum i Stroncijum

U radnoj sredini - Do kontaminacije dolazi
pri radu sa otvorenim izvorima jonizujueg
zraenja.
Radioaktivni izotopi se primenjuju u medicini,
farmaceutici, laboratorijama, izradi asovnika,
kompasa, mernih instrumenata, nonih niana,
zatim u proizvodnji oruija i svetleih boja, u
nuklearnim postrojenjima, u nalazitima
radioaktivnih ruda i njihovoj preradi.
To su najee
131
J,
99m
Tc,
59
Fe,
57
Co,
58
Co,
59
Co,
60
Co,
51
Cr,
3
H.

APSORPCIJA RADIONUKLIDA

1. PREKO RESPIRATORNOG TRAKTA
Preko respiratornog trakta mogu prodreti
radionuklidi u obliku aerosoli, gasova ili para.
elije mikrocilijarnog epitela vraaju deo
radioaktivnih estica u nazofarinks gde se
zadravaju ili bivaju izbaene napolju, mada
deo moe dospeti i u jednjak i dalje u GIT.
Makrofagi fagocituju dospele estice i odnose
ih u intersticijum plua i torakalne linfne
nodule gde se zadravaju. Rastvorljive estice
iz limfnih nodula i intersticijuma plua ulaze u
krv direktno ili preko limfotoka.
2. PREKO DIGESTIVNOG TRAKTA
Unos radionuklida preko digestivnog trakta
najee ide preko hrane. Sluzokoa
digestivnog trakta brzo resorbuje unete estice,
tako da se one ve posle nekoliko sati mogu
nai u krvi, zavisno od njihove rastvorljivosti.
Neke radioaktivne supstance pak mogu stupati
u hemiske reakcije sa konstituentima
digestivnog trakta i stvarati stabilne konplekse
koji se teko apsorbuju.
3. PREKO KOE
Prodiranje RN preko koe je znatno sporije i
zahteva dui kontakt. RN moe proi kroz sve
slojeve koe u krv pasivnim transportom ili
kroz folikul dlake, kanale lojnih i znojnih
lezda.

TRANSPORT RADIONUKLIDA

1. SLOBODNI TRANSPORT RN KRVNOM
PLAZMOM
Na ovaj nain transportuju se potpuno
rastvorljivi RN. Njihov prenos izmeu
ekstracelularne tenosti tkiva i plazme vri se
putem osmoze i difuzije
2. TRANSPORT RN PREKO PROTEINA
PLAZME
Veina RN transportuje se vezana za
albumine, RN rastvorljivi u lipidima vezuju se
za globuline, a manji molekuli RN mogu se
transportovati i fibrinogenom.
3. TRANSPORT PREKO ERITROCITA
RN se mogu transportovati vezani za SH grupu
Er, preko proteinskog dela hemoglobina ili kao
jon intracelularno u Er. Ako su u jonskom
obliku RN se prenose sa resorptivnih povrina
u ekstraelisku tenost i krv i iz krvi u elije
aktivnim transportom ili supstitucijom za
prirodne jone u eliji.

DEPOZICIJA RADIONUKLIDA

RN se transportuju krvlju do tkiva gde se
deponuju. Vezivanje RN za tkiva moe biti
reverzibilno ili ireverzibilno, kada due ili
trajno ostaju u njima. Prelazak RN iz krvi u
tkivo moe se obaviti:
1. Penetracijom celog kompleksa-nosaa, koji se
u tkivu raspada uz oslobaanje toksine
supstance.
2. Zarobljavanjem od strane tkivnih fagocita pri
prolasku kroz tkivo.
3. Aktivnim jonskim transportom.
4. Preko nosaan na spoljnoj i unutranjij povrini
eliskih membrana.
5. Koloidnom apsorpcijom.
RN se ili ravnomerno deponuju u svim
tklivima ili samo u nekima u zavisnosti od
afiniteta za odreenim tkivima. Neravnomerno
se deponuju uglavnom u miiima, slezini,
jetri ili u kostnoj sri.

ELIMINACIJA RADIONUKLIDA

Deo RN koji se nije zadrao u depoima ili se iz
depoa vratio u krv eliminie se iz organizma
preko:
1. URINA
2. STOLICE
3. ZNOJENJEM
4. IZDAHNUTIM VAZDUHOM
Fiziko vreme poluraspada (Tf) - Vreme za koje
se aktivnost RN usled radioaktivnog raspada smanji
na 1/2 Bioloko vreme poluisezavanja (Tb) -
Vreme od unosa RN do opadanja telesnog
optereenja RN na 1/2.
Efektivno vreme poluisezavanja (Tef)-Vreme za
koje poetna radioaktivnost opadne na pola usled
raspada.



89
KLINIKA SLIKA
I - AKUTNA KONTAMINACIJA VELIKIM
KOLIINAMA RN
- Dominiraju Simptomi i Znaci Akutnog
radiacionog sindroma.
- Trajanje bolesti i ishod zavise od vrste RN
koji je postao unutranji izvor kontaminacije.
1. Ako se radi o dugoivuim RN
Klinika slika zavisi od tipa radioaktivne
emisije i predilekcionog organa depozicije
Simptomi i znaci mogu veno trajati i
ukoliko se ne lee dovesti do smrti
2. Ako se radi o kratkoivuim RN
Klinika slika zavisi od brzine eliminacije
i fizikog poluraspada.
Nakon eliminacije ovih RN dolazi do
oporavka ije vreme zavisi od doze koja je
bila apsorbovana.
Pri izuzetno visokim dozama mogu ostati i
trajna oteenja u vidu
- Hroninih bolesti (hematoloke bolesti,
hipotireoza, katrakta, fibroza plua itd.), a
- Maligne bolesti - posle latentnog
perioda.
II - HRONINA KONTAMINACIJA MALIM
DOZAMA
Dominiraju Simptomi i Znaci Hroninog
radiacionog sindroma.
Kontaminacija iz ivotne okoline zavisi od
radioaktivnosti hrane i vode, a profesionalna
od kontaminacije radnih povrina i predmeta.
Posledice hronine kontaminacije zavise od
apsorbovane doze i toksinih osobina
radionukleida i ispoljavaju se efektima na
radiosenzitivnim organima i tkivima.

DIJAGNOZA
I - MERENJE RADIOAKTIVNOSTI U
BIOLOKOM MATERIJALU
Vri se radiotoksikolokom kvalitativnom i
kvantitativnom analizom koja prua uvid u
spektara RN.
Na osnovu gama-spektometriske analize
mogue je izraunati apsorbovanu dozu.
II - PROCENA APSORBOVANE DOZE NA
OSNOVU BIOLOKIH EFEKATA
Analiza frekvencije hromozomskih
aberacija u limfocitima periferne krvi.
Postojanje samo jedne karakteristine promene
na 200 elija ukazuje na poveanu
apsorbovanu dozu iznad dozvoljene.

LEENJE
I - DEKONTAMINACIJA
1. Ca ili Na-alginat - Kod unosa stroncijumom
2. Feri-fero-cijanid - Kod unosa radiocezijuma
3. Kalijum-jodid - Kod unosa radioaktivnog joda
4. Ca-DTPA - Kod unosa transuranskih
elemenata.
II - SPREAVANJE APSORPCIJE
1. Ispiranje eludca
2. Jonski izmenjivai
3. Antacidi sa Al-solima
4. Emetici i Mukolitici
5. Soli aliginata
6. Ba, Na, Al i Mg- sulfat
III - SPREAVANJE AKUMULACIJE RN
1. Akumulacija radiojodida inhibira se primenom
Stabilnog jodida (K i Na-jodida)
2. Akumulacija stroncijuma moe se smanjiti
davanjem Stabilnih stroncijumovih
jedinjenja.
IV - BLOKIRANJE I IZVLAENJE RN IZ
DEPOA
1. Hormonski preparati
2. Antitireoidni preparati
3. Propiltiuracil
4. Metimazol
V - UBRZANJE ELIMINACIJE RN
1. Diuretici
2. Ekspektoransi
3. Amonijumhlorid
4. Helati (DTPA)

VANIJI RADIONUKLIDI

URAN
TOKSIKOKINETIKA
1. APSORPCIJA
- Inhalacijom ili kroz Kou (preko GIT-a se
resorbuje do 5% unete koliine).
2. DISTRIBUCIJA
Rastvorljiva jedinjenja urana iz RES-a prelaze
u krv, dok se manje rastvorljiva zadravaju u
pluima.
Transportuje se krvlju vezan za proteine
plazme, manjim delom za Er.
Deponuje se:
- U pluima - se deponuju manje rastvorljiva
jedinjenja.
- U bubrezima i kostima - se deponuje
estovalentni uran.
- U jetri - se deponuje etvorovalentni uran.
- U slezini, pankrasu i nadbubregu - se
deponuje samo manji deo urana.
3. ELIMINACIJA
Oko 54% resorbovanog urana se nakon sat
vremena direktno eliminie.
- Urinom - najvei deo
- Preko ui stolicom - manji deo.

TOKSIKODINAMIKA
1. OTEENJE BUBREGA
Je najvee jer je to organ u kome se uran i
deponuje i preko koga se ekskretuje. Dolazi do
oteenja tubulskih elija i glomerulske
membrane. Nastaje neravnomerno oteenje
nefrona u celini. Najvie su pogoeni
proksimalni kanalii gde dolazi do nekroze


90
kubiastih elija sa posledinom opturacijom
tubula. Kod dueg prisustva uranil-jona moe
doi do potpune nekroze tubula i
insuficijencije nefrona i postepeni razvoj
bubrene insuficijencije.
2. OEENJE PLUA
U sluaju inhalacije urana i njegovog
zadravanja u pluima javljaju se
Zapaljenski procesi i Nekroza bronhijalnog
epitela.
3. OTEENJE ERITROCITA
Uranil-jon vezujui se za eritrocite dovodi do
njihovog oteenja i skraenja ivotnog veka,
tako da se razvija Hemolitiki sindrom, mada
najee diskretnog tipa.
4. OTEENJE KOSTIJU
Pri hroninoj kontaminciji malim dozama
urana on se prevashodno deponuje u kostima.
Dugogodinje ozraivanje kotanog tkiva moe
da dovede do osteosarkoma.

KLINIKA SLIKA
I - KOD AKUTNE KONTAMINACIJE
1. Bubrena insuficijencije - Manifestuje
oligurijom, proteinurijom, mikrohematurijom i
leukociturijom i kao posledica toga
elektrolitnim disbalansom i acidozom.
2. Akutna intravskularna hemoliza - je mogua
nakon intenzivne interne kontaminacije.
3. Oteenje pankreasa, nadbubrega i nervnog
sistema - je takoe mogue.
II - KOD HRONINE KONTAMINACIJE
1. Hronina hemoliza pa i manifestna anemije
- usled deponovanja urana u kostima.
2. Leukocitopenija - zbog iscrpljenja
leukocitopoeze u kosnoj sri.
3. Bronhitis, emfizem i fibroza plua - kod
rudara usled dugotrajnog udisanja praine
urana.
4. Periferne neuropatije, ataksija i nistagmus
5. Maligni tumori (Ca-bronha, osteosarkom,
leukoze, tumori jetre) - Javljaju se nakon 20-
25 godina.
4. neberska bolest plua (Radiacioni
pneumonitis) Karcinom plua nastao
udisanjem radona odnosno radioaktivnog
uranijuma. Javlja se kod rudara u rudnicima
uranijuma posle latentnog perioda od oko 20
godina. Moe se proglasti za profesionalno
oboljenje.

LEENJE
Peritonealna dijaliza ili hemodijaliza - kod
akutnih trovanja.
Simptomatska terapija - zavisi od oteenog
organa i sistema.

RADON
IZVORI EKSPOZICIJE
Uran se radioaktivno raspada do Radijuma-
226, a ovaj dalje do gasa Radona-222, koji se
dalje raspada na kratkoivue i dugoivue
potomke sve do stabilnog Olova.
Poveana koncentracija radona moe se nai U
graevinskim objektima, naroito na niim
etaama, a moe poticati iz tla, graevinskog
materijala, betona, ljake i dr.

TOKSIKOKINETIKA
1. APSORPCIJA
Radon se unosi Inhalacijom pri boravku u
zatvorenim prostorijama (Profilaksa - Dobra
ventilacija)
2. DISTRIBUCIJA
Sam radon je inertan gas i ne vezuje sa za
tkiva. Pri inhalaciji radona glavnu opasnost
predstavljaju njegovi kratkoivui potomci
koji se zadravaju u respiratornim putevima
gde nastavljaju svoj radioaktivni raspad, pri
emu se emituje alfa zraenje koje vri
jonizaciju bronijalnog epitela i plua.

KLINIKA SLIKA
1. MALIGNA OBOLJENJA RES-a - Kod
dugogodinja izoenost radonu
2. NEBERSKA BOLEST PLUA

JOD 131
IZVORI EKSPOZICIJE

J-131 - Do ekspozicije moe doi pri:
- Nuklearnim akcidentima
- Ekspoziciji radioaktivnim padavinama
- Preradi nuklearnog goriva
- Proizvodnji radio-farmaceutika
- U laboratorijama
- U nuklearnoj medicine
(U Dg i Th oboljenja tireoideje i bubrega)
-125 - koristi se za
- In-vito testove u RIA laboratorijama

TOKSIKOKINETIKA
1. APSORPCIJA
Izrazita isparljivost joda omoguava da jod
brzo ulazi u telo inhalacijom, ali i ingestijom
2. DISTRIBUCIJA
Radiojod se brzo apsorbuje u krv odakle 30%
unetog joda odlazi u tireoideju, a 70% se
izluuje urinom.
Jod u titnjai prelazi u organski jod koji se
vraa u krv i distribuira u sva tkiva u telu.
3. ELIMINACIJA
20% organskog radiojodida izluuje se
mokraom, a preostalih 10% fecesom.

KLINIKA SLIKA

HEMATOLOKE BOLESTI
- Hipoplazija i aplazija kosne sri


91
- Apalstika i refrakterna anemija
- Mijelofibroza
- Mijelodisplastiki sindrom
- Leukemija
OBLOLJENJA TIREOIDEJE
- Radiacioni tireoiditis
- Hipotireoza
- Karcinom tireoideje (retko)
MALIGNI PROCESI NA DRUGIM
ORGANIMA

ZATITA OD JONIZUJUEG
ZRAENJA

S obzirom da i najmanja doza zraenja moe
imati tetne efekte po zdravlje preporuka je da
treba izbegavati svako nepotrebno izlaganje
zraenju i da nivo izlaganja pri radu treba da
bude to je mogue nii. U vezi sa ovim
principom je uvedena koncepcija graninih
nivoa doza.

TEHNIKE MERE ZATITE
1. Izvor zraenja mora da bude osiguran kako ne
bi dolo do oteenja ili nestrunog rukovanja
2. Broj raspored i veliina prostorija moraju
zadovoljiti norme koje zavise od vrste izvora.
3. Za izgradnju objekata koriste se standardni
materijali, a kao dodatna zatita upotrebljavaju
se i specijani materijali (olovni lim, olovno
staklo, baritni malter itd.).
4. Zatitne barijere moraju biti projektovane tako
da na spoljanjoj povrini jaina apsorbovane
doze ne sme da bude vea od vrednosti koja
moe izazvati prekoraenje propisane granice
ekvivalentne doze.
5. Beton odgovarajue debljine u izgradnji
podova i zidova moe da zameni zatitne
barijere.
6. Vetaka ventilacija je obavezna u
prostorijama u kojima se koriste izvori
jonizujueg zraenja.
7. Mere zatite od poara imaju poseban znaaj,
jer bi sem tete od vatre, postojala i dodatna
opasnost od kontaminiacije irih razmera.

I - PRI KORIENJU ZATVORENIH
IZVORA
1. Smanjenje doze zraenja.
2. Skraenje vremena ekspozicije.
3. Poveanje rastojanja od izvora zraenja.
4. Sigurnosni sistemi koji automatski zatvaraju
izvor u sluaju nekontrolisanih postupaka.
5. Komandni sto za kojim se nalazi lice koje
rukuje zatvorenim izvorom moe da bude u
istoj ili drugoj prostoriji. Ako je u istoj
prostoriji, onda su to olovne kabine ili paravani
sa olovnim staklom, a ako je u drugoj prostoriji
mora postojati prekida koji nedozvoljava
ukljuivanje aparata ukoliko vrata od prostorije
u kojoj se nalazi izvor nisu zatvorena.
6. Prostorija u kojoj se nalazi izvor treba da bude
pod video nadzorom sa monitorima pored
komandnog stola u drugoj prostoriji, preko
kojih se prati proces odvijanja zraenja
7. Ako je neizbena direktna komunikacija
izmeu izvrioca i izvora, zatita se ostvaruje
primenom linih zatitnih sredstava (skafander,
kecelje, naoare, rukavice).

II - PRI KORIENJU OTVORENIH
IZVORA
1. Pravilan izbor broja i rasporeda prostorija
2. Racionalna organizacija radnih mesta
3. Dekontaminacija prostorija
4. Mere line higijene osoblja
5. Sistem ventilacije
6. Sakupljanje i uklanjanje radioaktivnih otpadnih
materija
7. Kontinuirano registrovanje kontaminacije
8. Nivo kontaminacije ne sme biti iznad propisane

LINA ZATITNA SREDSTVA
Pri radu sa X, gama i rendgen zraenjem su:
1. Zatitne kecelje, rukavice, naoare i titnici
sa olovnim ekvivalentnom u sebi propisane
debljine.
2. Odela koja prekrivaju celo telo - Koriste se
u nuklearnim postrojenjima za jednokratnu
upotrebu.
Pri radu sa beta emiterima
3. Gumene rukavice, stakleni ekrani, naoare,
paravani, titnici
Pri radu sa zatvorenim alfa emiterima nije
potrebna posebna lina zatita.
Pri radu sa otvorenim emiterima najvanija je
lina higijena, povrinska i interna
dekontaminacija, obuenost za pravilno
rukovanje, kao i primena medikamentozne
profilakse.
Maske sa ili bez filtera.

MEDICINSKE MERE ZATITE
Podrazumevaju zdravstveni nadzor nad
osobama koje su profesioanlno izloene
jonizujuem zraenju. Obuhvataju prethodne
preglede, kontrolno-periodine preglede i
preglede u sluaju akcidenata.

I - PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I
SELEKCIJA
II - KONTROLNO PERIODINI PREGLED -
Treba da obuhvati
OPTI PREGLED - Posebno obratiti panju
na kou, sluzokoe, nokte i kosu
RUMPEL LEEDOV TEST
LABORATORISKO ISPITIVANJE
1. Pregled urina
2. Urea


92
3. Kretinin
4. Hepatogram
5. Transaminaze
6. Proteinogram
7. Alkalna fosfataza
8. Vreme krvarenja i koagulacije
9. Koncentracija hemoglobina
10. Broj Le, Tr i Er
11. Razmaz periferne krvi - trae se
- Toksine granulacije - Karioshizme
- Vakuolizacija jedara - elije sovine oi
- Binuklearni limfociti
EKG
PREGLED ONOG SOIVA - Zbog
sumnje na kataraku
PLETIZMOGRAFIJA
KAPILAROSKOPIJA
SPERMATOGRAM - Kod branog
steriliteta
PREGLED HROMOZOMA - Jednom u 3
godine
RTG PLUA - Jednom u 2 godinae
SPIROMETRIJA - Jednom u 2 godine
SPECIJALISTIKI PREGLEDI
1. Ginekolog
2. Otorinolaringolog
3. Dermatolog
4. Neuropsihijatar
5. Oftamolog
II - RANO OTKRIVANJE
PROFESIONALNOG OTEENJA
1. Opti pregled
2. Detekcija radionukleida u 24 satnom urinu
3. Aktivnost alkalne fosfataze u granulocitima
4. Pregled onog soiva na 24 meseca
5. Hromozomske aberacije na 36 meseci
IV - MEDICINSKA PROFILAKSA
Zadatak ovih mera je da se raznim jedinjenjima
povea otpornost ljudskog organizma na
dejstvo radijacije. Najpoznatiji su Cistein i
Cistamin koji se vezuju za slobodne radikale
koji nastaju radiolizom vode, spreavajui na
taj nain njihovo tetno dejstvo.
Poto ovi radikali imaju kratak vek trajanja,
potrebno je da se daju neposredno pre
oekivane ekspozicije radijaciji, npr. kod
radnika koji se spremaju da izvre popravku
nuklearnih reaktora.

ZAKONODAVNE MERE ZATITE
Srednja dozvoljena doza za period od 5
godina za profesionalno izlaganje (hronina
ekspozicija) iznosi 20 mSv godinje pod
uslovom da u toku jedne godine izlaganje ne
sme da bude vee od 50 mSv.
U ovu dozu nije uraunato ozraivanje od
prirodnog fona i u toku medicinskih procedura
Srednja dozvoljena doza za stanovnitvo za
isti period je znatno manja i iznosi 1 mSv
godinje.

OCENJIVANJE RADNE
SPOSOBNOSTI

Da bi radnik smeo da radi sa izvorima
jonizujueg zraenja mora da ima sledei
hematoloki nalaz
1. Broj Er Mukarci iznad 3,8 X
10
12
/l; ene iznad 3,5 X 10
12
/l
2. Koliina Hb Mukarci iznad 7,8
mmol/l; ene iznad 7,1mmol/l
3. Broj leukocita - Iznad 4 X 10
9
/l
4. Broj neutrofila - Iznad 2,5 X
10
9
/l (Preko 40%)
5. Broj limfocita - Iznad 1,5 X
10
9
/l (Preko 20%)
6. Broj trombocita - Iznad 150 X
10
9
/l
Kontraidikacije za rad u zoni jonizujueg
zraenja su:
1. Lica mlaa od 18 godina
2. Trudnice i doilje
3. Hematopoezna oboljenja
4. Maligna oboljenja
5. Oboljenja onog soiva
6. Hronina i teka kona oboljenja
7. Teka endokrina oboljenja
8. Tea nervna i duevna oboljenja
9. Tuberkuloza
10. Tea oboljenja bubrega (naroito za rad
sa Uranom)
11. Oboljenja KVS-a
12. Multipna skleroza
13. Autoimune bolesti
14. Bolesti zavisnosti
U rudnicima u kojima jonizujue zraenje
prelazi dozvoljene granice (urana, torijuma i sl)
ne mogu raditi ljudi koji boluju od prethodno
nabrojanih bolesti kao ni ljudi koji boluju od
1. Pneumokonioze
2. Hroninog bronhitisa
3. Tekog emfizema plua
4. Bronhiektazije
5. Bronhijalne astme
6. Bolesti bubrega

1. AKUTNA RADIACIONA BOLEST
2. AKUTNI RADIODERMATITIS
3. AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA
4. KASNE POSLEDICE AKUTNOG
OZRAIVANJA (Maligne, Hematoloke,
Fibroze)
Predstavljaju kontraidikaciju za dalji rad u
zoni jonizujueg zraenja. -profesionalno
oboljenje.
5. OTEENJE HEMATOPOEZNOG
SISTEMA


93
Nastale usled hroninog izlaganja JZ u vidu
promena u broju, izgledu i funkciji krvnih
elemenata
Privremena nesposobnosta za rad u zoni
jonizujueg zraenja, do izleenja.
Ako se promene odravaju ili nastane
hematoloko oboljenje, trajno su nesposobni
za rad u zoni zraenja. Nastalo oteenje je
profesionalno.
6. HRONINI RADIODERMATITIS
Prvog stepena - Privremena je
kontraidikacija za rad u zoni zraenja do
izleenja
Drugog i treeg stepeana - Kontraindikacija
je za dalji rad sa JZ.- profesionalno oboljenje
7. PREKANCEROZNE LEZIJE I MALIGNE
ALTERACIJE NA KOI IZAZVANE J.Z.
Fibroze, konkrature, keratomi
Kotraidikacija su za dalji rad sa
jonizujuim zraenjem -profesionalne bolesti.

8. HRONINA RADIJACIONA KATARAKTA
Kontraidikacija je za dalji rad sa
jonizujuim zraenjem. Predstavlja
profesionalno oboljenje
Takoe i katarakta druge etiologije ako se javi
kod ljudi mlae ivotne dobi predstavlja
kontraindikaciju za dalji rad sa jonizujuim
zraenjem.
9. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA
Kontraidikacija je za rad u zoni jonizujueg
zraenja i moe biti profesionalno oboljenje.
10. MALIGNE BOLESTI (plua, krvi, koe,
tireoideje i drugih organa)
Mogu se javiti kao posledica stohastikih
efekata malih doza zraenja, kada se mogu
proglasiti profesionalniom boleu.
Sve maligne bolesti su apsolutna
kontraindikacija za dalji rad u zoni
jonizujueg zraenja, kao i sve druge bolesti
radiosenzitivnih tkiva bez obzitra na uzrok.

VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG
OBOLJENJA IZAZVANOG
JONIZUJUIM ZRAENJEM

Kao profesionalno oboljenje mogu se priznati:
1. AKUTNA RADIACIONA BOLEST
2. AKUTNI RADIODERMATITIS
3. AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA
4.
5. KASNE POSLEDICE AKUTNOG
OZRAIVANJA (Maligne, Hematoloke,
Fibroze)
6. OTEENJE HEMATOPOEZNOG
SISTEMA
Leukocitoza i Trombocitopenija -
Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ
od najmanje 1 godine
Anemija - Profesionalnim oboljenjem kod
ekspozicije JZ od najmanje 3 godine
Maligne alteracije kotane sri -
Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ
od najmanje 10 godina
7. HRONINI RADIODERMATITIS
Moe proglasiti za profesionalno oboljenje u
sluaju ekspozicije JZ od najmanje 10 godina.
8. HRONINA RADIACIONA KATARAKTA
Moe proglasiti za profesionalno oboljenje u
sluaju ekspozicije JZ od najmanje 5 godina.
9. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA
10. MALIGNE BOLESTI
11. NEBERSKA BOLEST I KARCINOM
PLUA
Moe se proglasiti profesionalnim oboljenjem
kod rudara koji udiu prainu radioaktivnog
uranijuma.
OPTI KRITERIJUMI ZA
VERIFIKACIJU PROFESIONALNIH
OBOLJENJA IZAZVANIH
JONIZUJUIM ZRAENJEM

Da je radnik radio na poslovima i radnim
mestima na kojima postoji ekspozicija
otvorenim i zatvorenim izvorima zraenja
(najmanje 5 godina uz dokaz o intenzitetu
ekspozicije dobijen linom dozimetrijom)
Pozitivan biodozimetrijski test (merenje
radioaktivnosti urina)
Da postoji oteenje jednog od sledea etiri
radiosenzitivna tkiva ili organa
1. Oteenje hematopoeznog sistema -
podrazumeva na terapiju refraktorna
odstupanja u broju, morfologiji i funkciji
krvnih elemenata uz ekspoziciju zraenju
od najmanje 10 godine.
2. Oteenje oka - podrazumeva obostranu,
progredijentnu kataraktu uz ekspoziciju X i
Gama zraenju 10 i vie godina.
3. Oteenje koe - podrazumeva
ireverzibilni (ulcerozni ili nekrotini)
radiodermatitis uz ekspoziciju X ili
GAMA zraenju 10 ili vie godina.
4. Oteenje tireoideje - podrazumeva
radiotireoiditis ili hipotireozu izazvana
radioaktivnim jodom.













94
AGENSI HEMIJSKE PRIRODE


Toksikologija - Nauka koja se bavi
izuavanjem tetnih efekata hemijskih supstanci na
ivi organizam.
Profesionalna toksikologija - Deo medicine
rada i toksikologije koji se bavi izuavanjem
trovanja koja nastaju u procesu rada i pod uticajem
uslova rada kao rezultata najee uzastopnog
dejstva otrova.
Trovanje - Patoloki proces u organizmu
nastao pod uticajem hemijskih materija koje
naruavaju normalne bioloke procese, to remeti
normalne fizioloke funkcije i izaziva morfoloke
promene.
Hemijski agens je hemijska supstanca koja
poseduje potencijalno dobre ili loe osobine, a
dejstvo na organizam zavisi od prirode agensa,
nivoa i trajanja ekspozicije i individualnih
karakteristika organizma.
Toksikant je otrovni hemijski agens.
Otovne materije (Otrovi) - Svaka hemijska
materija koja dospevi u organizam, svojim fiziko-
hemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna
oteenja struktura ili funkcija jednog ili vie
organa ili sistema. Otrovna materija u
profesionalnim uslovima moe biti polazna
sirovina, meuprodukt, otpadna materija, sporedni
proizvod, sluajna primesa, krajnji proizvod ili
produkt raspada nekog tehnolokog procesa.
Otrovna materije mogu biti u vrstom, tenom ili
gasovitom agregatnom stanju.
Toksinost je agensu svojstven kapacitet
oteenja organizma.
Podela profesionalnih trovanja - Sa
klinikog aspekta profesionalna trovanja se mogu
podeliti na
1. Akutna - Retka su u profesionalnim uslovima
npr. pri havarijama
2. Hronina - Mnogo su ea u profesionalnim
uslovima
Hronina trovanja spadaju u profesionalne
bolesti, a akutna trovanja spadaju u povrede na
radu.
Toksini efekti - Toksini efekti mogu se
ispoljiti kao:
1. Lokalni na mestu kontakta organizma sa
hemijskom materijom.
2. Sistemski posledica su oteenja organa i
sistema u koje je otrov dospeo prolikom
distribucije.
3. Hipersenzitivne reakcije.
4. Mutageni, teratogeni i kancerogeni efekti.
Faze trovanja
1. Fazu ekspozicije kontakt sa
ksenobiotikom u spoljnoj sredini.
2. Toksikokinetiku Apsorpcija,
Distribucija, Depozicija, Dezintegracija,
Transformacija, Eliminacija.
3. Toksikodinamika faza
Ishod trovanja - zavisi od
1. Fiziko-hemiskih osobina hemiske
supstance.
2. Biolokih karakteristika organizma - pol,
starosti, fizioloka stanja, obpljenja,
genetske varijacije i dr.
Transport toksikanata kroz membrane
Prosta difuzija Bazira se na razlici
koncentracija molekula ispred i iza membrane.
Brzina difuzije proporcionalna je povrini
membrane, gradijentu koncentracije i koeficijentu
difuzije toksikanta, a obrnuto proporcionalna
debljini membrane. Prolazak molekula zavisi i od
veliine pora i veliine i konfiguracije molekula.
Prolazak jona zavisi od naboja u kanalu pora.
Prolazak slabih kiselina i baza zavisi od njihove
rastvorljivosti u lipidima.
Olakana difuzija Ovde se toksikant unosi
u eliju tako to se prethodno vee za specifini
proteinski nosa na membrani koji ga potom unese
u eliju. Brzina transporta je karakteristina za
svaki tip nosaa, a kapacitet zavisi od broja nosaa.
Filtracija Prolazak rastvora kroz pore
membrana pod dejstvom hidrostatikog ili
osmotskog pritiska. Prolazak zavisi od irine kanala
pora koji se razlikuje kod razliitih membrana.
Aktivan transport Odvija se pomou
nosaa koji veu za sebe supstancu unesu je u eliju
i potom se vrate nazad. Ovaj transport odvija se
samo u jednom pravcu i to suprotno
elektrohemiskom i koncentracionom gradijentu uz
utroak energije iz ATP-a.
Endocitoza Ovde membrana obavija
esticu ili kapljicu ksenobiotika stvarajui vezikulu
koja se transportuje u eliju. est nain transporta u
elijama GIT-a, jetre i bubrega.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA

U profesionalnim uslovima ksenobiotici u
organizam najee dospevaju inhalacijom, ree
ingestijom ili preko koe, a izuzetno retko putem
implatacije strane materije.
Apsorpcija preko respiratornog trakta -
Toksini efekti mogu se ispoljiti na mestu kontakta
kao direktno oteenje respiratornog epitela ili se
nakon apsorpcije ispoljavaju kao sistemska bolest.

Gasovi i pare
Nain apsorpcije - Procesom direktne
difuzije kroz epitelne elije alveolarnih prostora.
Veliina apsorpcije - Zavisi od
rastvorljivosti gasa u vazduhu i krvi (Deobnog
koeficijenta gas-krv). Hemikalije sa visokim
deobnim koeficijentom gas-krv prodiru u


95
cirkulaciju u visokom procentu u odnosu na
hemikalije sa niskim deobnim koeficijentom.
Hemikalije slabo rastvorljive u krvi nee promeniti
veliinu apsorpcije pri poveanju respiracije, ali e
se aspsorpcija znatno uveati sa poveanjem
protoka krvi (Perfuziono limitiranje). Poveanje
respiracije znatno menja veliinu apsorpcije gasova
dobro rastvorljivih u krvi (Ventilaciono limitiranje).
Mesto apsorpcije - zavisi od rastvorljivosti
gasova i para u vodi. Gasovi dobro rastvorljivi u
vodi (Hlor) deluju nadraajno vea na gornje
disajne puteve i retko dospevaju do alveola. Gasovi
slabo rastvorljivi u vodi (azotni oksidi) neznatno
deluju na gornje disajne puteve to im omoguava
prodiranje do alveola.

Aerosoli i druge estice

Naina apsorpcije - Aerosoli i druge estice
deponuju se u razliitim delovima epitela disajnih
puteva zavisno od njihove veliine, oblika, mase i
gustine mehanizmima inercije, sedimentacije i
difuzije.
Inercija - estice dovoljne mase sudaraju se
sa povrinom respiratornog epitela na mestima
ravanje i krivina i pri promeni pravca kretanja
vazdune struje i deponuju se snagom udara.
Sedimentacija- estice nedovoljne mase da
bi se deponovale inercijom, pri usporenju vazdune
struje deponuju se mehanizmom sedimentacije pod
dejstvom gravitacione sile.
Difuzija - Izrazito male estice imaju
Braunovo kretanje pri emu se sudaraju sa okolnim
gasnim molekulima i na taj nain se deponuju.

Nain eliminacije - estice deponovane u
gornjim disajnim putevima izbacuju se kaljanjem,
kijanjem i mukocilijarnim transportom. estice
deponovane u donjim disajnim putevima izbacuju
se procesom fagocitoze od strane makrofaga. Deo
estica moe biti rastvoren u tkivnoj tenosti i
odatle apsorbovan krvlju ili limfom.

Apsorpcija preko gastroinestinalnog
trakta - U profesionalnim uslovima ingestija kao
nain unoenja ksenobiotika je sekundarna pojava.
Pri inhalacija se odreena koliina otrova zadri na
sluzokoi gornjih disajnih puteva ili tu dospe
mukocilijarnim transportom i kaljanjem, odakle se
gutanjem unosi u GIT. Kontaminirane ruke i
puenje cigareta poveavaju koliinu igestiranog
otrova. Ingestija otrova iz kontaminirane hrane i
vode u optoj populaciji je od velikog znaaja.
Apsorpcija se uglavnom odvija u eludcu,
duodenumu, jejunumu i ileumu. Apsorptivna
sposobnost GIT-a je velika zbog velike apsorptivne
povrine i velikog protoka krvi. Pored toga veliina
apsorpcije zavisi i od: Fiziko-hemijskih
karakteristika otrova, Bakteriske flore, pH-sredine,
sastava ui, sekretornih produkata (proteolitiki
enzimi, lipaze, mukus i dr.), sadraja i motaliteta
eludca i creva i dr.
U GIT-u se odvijaju svi oblici apsorpcije
(proces difuzije kroz elije, pore i izmeu elija,
olakana difuzija, aktivni transport i endocitoza).
Sve hemijske supstance apsorbovane u GIT-u
portnim krvotokom dospevaju u jetru gde podleu
procesima biotransformacije i detoksikacije.

Apsorpcija preko koe - Apsorpcija
hemijskih supstanci kroz kou odvija se iskljuivo
prostom difuzijom. Hemijska supstanca pri
kontaktu sa koom moe prodreti u cirkulaciju
trans-epidermalnim ili trans-apendektalnim putem
(folikuli dlake, lojne i znojne lezde). Najvea
koliina hemiklija ulazi u kou difuzijom izmeu
elija stratuma korneuma, manji deo difuzijom kroz
same elije, dok je trans-apendektalni put ulaska od
najmanjeg znaaja. Poto prodre kroz stratum
korneum difuzija kroz ostale slojeve koe vrlo je
brza za veinu materija.Veliina perkutane
apsorpcije zavisi od brojnih faktora:
1. Karakteristike toksikanta (koncentracija,
rastvorljivost, duina ekspozicije, pH sredine,
T i dr.)
2. Oteenja stratuma korneuma (iritacija,
inflamacija i dr.)
3. Starosti koe, njene hidratacije i bolesti koe
(ekcem, psorijaza i dr.)
4. Mesta kontakta -najveu propustljivost ima
koa skrotuma i predela iza uiju a najmanju
dlanovi i tabani.

DISTRIBUCIJA

Rana faza distribucije kesenobiotika zavisi
prvenstveno od protoka krvi. Distribucija je mnogo
bra u visoko perfundovana tkiva, kao to su
mozak, jetra i bubrezi, nego u masno tkivo i miie.
Prelazak ksenobiotika iz krvi u
ekstracelularni prostor ili intersticijum odvija se
kroz kapilarnu membranu i zavisi od njegove
rastvorljivosti u mastima i vodi, vezanosti za
proteine plazme, naelektrisanja i vezivanja u
intracelularnom prostoru. Krvno-modana barijera
predstavlja anatomsku prepreku za hidrosolubilne
materije, dok liposolubilne materije lako difunduju
kroz nju.
Distribucija hemijskih supstanci po
razliitim organima zavisi od mogunosti transporta
tih sustanci u elije. Proces je aktivan u jetri,
bubrezima, crevima i pluima. Primarna funkcija
ovog procesa je eliminacija stranih supstanci iz
krvi.
Mesto apsorpcije znatno utie na dalju
distribuciju i toksine efekte ksenobiotika. Sve
supstance apsorbovane u digestivnom traktu
portnim krvotokom prvo dospevaju u jetru koja
raspolae velikim kapacitetom ekstrakcije i
biotransformacije ksenobiotika. Ksenobiotici


96
apsorbovani u respiratornom traktu zaobilaze
jetrinu barijeru i direktno se ditribuiu u
intracelularne prostore ili u elijama tkiva.
Veina hemijskih supstanci vezuje se u
cirkulaciji za proteine plazme naroito za albumine
i globuline. Zbog svoje veliine kompleks protein-
supstanca ne moe da pree iz cirkulacije u tkivo
Samo slobodne nevezane hemijske supstance mogu
reagovati sa biolokim receptorima i prei u tkivo.
Zbog toga intenzitet vezivanje za proteine moe
znatno da utie na toksinost ksenobiotika.
Toksine supstance se mogu vezivati i za
proteine unutar elija (npr. metali se vezuju za
metalotioneine) to znatno utie na bioloki
poluivot supstance.
Redistribucija liposolubilnih supstanci iz
dobro perfundovanih tkiva u kojima se deponuju
neposredno posle apsorpcije u slabije perfundovano
tkivo mehanizam je kojim se objanjavaju kasni
efekti ksenobiotika.

BIOTRANSFORMACIJA

Veina hemijskih supstanci unetih spolja
podlee hemijskoj transformaciji, koja menja
njihovu strukturu i karakteristike. Proces reguliu
enzimski sistemi, koji preko serije nestabilnih
meuprodukata daju stabilne metabolite.
Biotransformacija ksenobiotika ima za cilj da
pretvori nepolarne liposolubilne materije u polarne,
hidrosolubilne metabolite, koji lake prolaze kroz
bioloke membrane, manje se distribuiraju u tkiva,
lake resorbuju i izluuju.
Proces biotransformacije vodi stvaranju
manje toksinih ili netoksinih produkata i
predstavlja detoksikaciju ksenobiotika. Meutim
esto su stvoreni metaboliti aktivniji od polazne
supstance i ispoljavaju iste ili druge toksine efekte.
Bitransformacija se odvija u svim tkivima,
ukljuujui i krv, ali je naroito izraena u jetri,
pluima i bubrezima. Sposobnosti pojedinih organa
da transformiu ksenobiotike vezane su za
specifinosti enzimskih sitema u njima. Proces
biotransformacije moe se podeliti u dve faze:
Prva faza - U kojoj se odvijaju reakcije koje
menjaju funkcionalne hemijske grupe ksenobiotika
pri emu nastaju inaktivni, aktivni ili metaboliti sa
izmenjenim tipom aktivnosti. Najee reakcije u
ovoj fazi su:
Oksidacija - Reakcija oksidacije je najei
hemijski proces prve faze biotransformacije. Odvija
se pod uticajem enzimskog sistema koji se naziva
Monooksidanzni sistema meovitih funkcija
(MFO), u kome Citohrom P450 igra glavnu ulogu.
Redukcija - Reakcija redukcije mnogo je rea i
obuhvata transformaciju azotnih jedinjenja,
aromatinih nitrata i izvesne halogene derivate
ugljovodonika.
Hidroliza - Hidroliza estara, amida i epoksida
predstavlja hemijsku reakciju koja igra znaajnu
ulogu u biotransformaciji ovih ksenobiotika.
Druga faza - U kojoj se enzimskim
procesima konjugacije iz produkata prve faze
stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. U ovoj fazi
metabolit iz prve faze transformacije vezuje se za
endogena jedinjenja (glukuronsku kiselinu, sulfate
i dr.) gradei konjugate.
Aktivnost enzimskih sistema koji su
ukljueni u proces biotransformacije genski je
regulisana. Meutim postoji genski polimorfizam u
aktivnosti ovih enzima. Tim polimorfizmom se
mogu objasniti individualne razlike u reakciji
organizma na iste ksenobiotike.

ELIMINACIJA

Naini eliminacije - Najznaajniji naini
izluivanja ksenobiotika iz organizma jesu:
Izdahnutim vazduhom - Eliminiu se supstance
slabo rastvorljive u krvi i sa visokim pritiskom
pare.
Preko bubrega urinom - Eliminiu se supstance
dobro rastvorljive u vodi jer nakon glomerularne
filtracije one ne mogu da difunduju kroz tubularnu
membranu, za razliku od liposolubilnih koje
difuduju iz lumena tubula i vraaju se u
intersticijalni prostor i krv.
Preko ui - U hepatocitima ksenobiotici podleu
procesima biotransformacije gradei polarne
metabolite koji se aktivnim transportom mogu
eliminisati putem ui. Putem ui se sekretuju
polarni metaboliti molekulske mase od 325 do 350
daltona, dok se hemikalije sa manjom masom
preteno izluuju urinom.
Ostali putevi izluivanja hemijskih supstanci su
manje znaajni:
Preko pljuvanih lezdi - Joni nekih metala (Pb,
Hg, As, Cu i dr.), bromidi, jodidi, metanol i dr.
Preko koe znojnim i lojnim lezdama - Mnogi
organski rastvarai i neki metali (Pb, Hg,As).
Preko mlenih lezda - Metali, organski
rastvarai, pesticidi. Od znaaja je za majke dojilje.
Ugraivanjem u dlake i nokte - Teki metali i dr.
Moe posluiti kao pokazatelj stepena ekspozicije
Preko sluzokoe digestivnog trakta.
Bioloko vreme izluivanja - predstavlja
vreme koje je potrebno da se iz organizma
eliminie, svim putevima eliminacije, 50% od
ukupne koliine toksikanta u organizmu. Brzina i
veliina eliminacije zavisi od fiziko-hemijskih
osobina hemijske supstance, nivoa ekspozicije,
vremena proteklog od prestanka ekspozicije,
puteva ulaska, distribucije, kumulacije, perfuzije
tkiva i dr.
Ubrzanje eliminacije - Eliminacija toksinih
supstanci iz organizma moe se ubrzati
1. Hiperventilacijom
2. Hiperbarinom oksigenacijom


97
3. Ispiranjem eludca
4. ienjem creva
5. Forsiranom diurezom
6. Peritonealnom dijalizom
7. Hemodijalizom
8. Hemoperfuzijom
9. Plazmaferezom
10. Eksagvinotransfuzijom
11. Davanjem helata
Volumen distribucije - hemijskih supstanci
zavisi od njihove rastvorljivosti u mastima i vodi,
vezanosi za proteine plazme i vezivanja u
intracelularnom prostoru. Volumen distribucije je
neophodan za procenu Telesnog optereenja
(ukupne koliine hemikalije u telu u odreeneom
vremenskom trenutku).
Klirens je termin koji oznaava sposobnost
organizma da oisti krv od neke supstance u
jedinici vremena.

INTERAKCIJA

U profesionalnoj toksikologiji retki su
primeri izolovane ekspozicije jednom
ksenobiotiku. Obino se radi o kombinaciji vie
hemijskih materija, eventualno i o istovremneom
delovanjui fizikih i biolokih agenasa. U
meusobnu reakciju mogu stupiti hemijske materije
sa radnog mesta, iz kue, lekovi, unete hranom,
piem i dr. Broj potencijalnih kombinacija je
beskonaan pa ih je nemogue sistematizovati.
Prilikom simultanog delovanja na
organizam vie agenasa, interakcija moe biti:
1. Nezavisna - kada svaki agens usled razliitih
mehanizama delovanja izaziva razliite
nezavisne efekte.
2. Aditivana - kada je udrueni efekat vie
agenasa jednak zbiru njihovih pojedinanih
efekata.
3. Sinergetska - kada je efekat udruenog
delovanja vei od aditivnog.
4. Antagonistika - kada je komnbinovani efekat
manji od aditivnog.

PROCENA RIZIKA

Osnovni zadatak u zatiti od neeljenih
efekata ksenobiotika jeste procena rizika. Taj
zadatak se najpreciznije moe ostvariti
biomarkerima ekspozicije, efekta i osetljivosti.

Proces procene rizika podrazumeva
Identifikaciju rizika - Kvalitativna
evaluaciju po zdravlje nepovoljnih efekata neke
hemijske supstance. Procena da li ekspozicija
hemijskim agensima predstavlja rizik po zdravlje
oveka je konpleksan proces.
Procenu odnosa doza-ogovor - Proces
kojim se ocenjuje odnos izmeu doze neke
supstance i incidencije nepovoljnog zdravstvenog
efekta. Za ovo postoje brojni matematiki modeli.
Procenu ekspozicije - Podrazumeva
evaluaciju intenziteta, vrste i trajanja aktuelne i
ranije ekspozicije. Podrazumeva ocenjivanje nivoa
ekspozicije individue ili manje grupe i cele radne
grupe.
Karakterizacija rizika - Predstavlja
procenu mogue incidencije po ljude nepovoljnih
zdravstvenih efekata u uslovima razliite
ekspozicije.
Spoljanja ekspozicija - odreena je
poznavanjem koncentracije hemijskog agensa u
svemu to je u direktnom kontaktu sa ovekom
(vazduh, voda, hrana, medikamenti i dr.). Ukupna
spoljanja ekspozicija vodi rauna o intenzitetu,
trajanju i frekfenciji ekspozicije i putevima
unoenja ksenobiotika. Procenjuje se ambijentalnim
monitoringom jednokratnim ili kontinuiranim,
pomou stacionarnih ili personalnih sakupljaa. U
praksi se najee u tu svrhu korisi samo analiza
uzorka vazduha u radnoj atmosferi.
Unutranja ekspozicija - podrazumeva
ukupni unutranji teret otrova, bez obzira na
razliite izvore spoljanje ekspozicije i razliite
puteve ulaska otrova u organizam. Otrov se
rasporeuje u razliite delove organizma, a tetni
efekti zavise pre svega od unutranjeg tereta na
mestu uinka.
Veliine koje definiu meusobni odnos
unutranje ekspozicije i efekta
Kritina koncentracija - koncentracija tetnog
agensa u eliji koja uzrokuje neeljene
funkcionalne promene.
Kritina koncentracija za organ - Srednja
koncentracija tetne materije u organu u vreme
kada bilo koja od njegovih elija dostigne
kritinu koncentraciju
Kritini organ - Odreeni organ koji prvi
postigne svoju kritinu koncentraciju.
Doza - Koliina agensa primljena u telo po
jedinici vremena u odreenom vremenskom
periodu.
Efekat - Bioloke promene uzrokovane
ekspozicijom odnosno dozom.
Kritini efekat - Bioloka promena u kritinom
organu.
Subkritini efekat - Promena izazvana
ekspozicijom niom od one koja izaziva kritinu
koncentraciju u organu
Odnos doza-efekat - Odnos doze ili procene doze
i gradacije specifinog pokazatelja efekta.
Odnos doza-odgovor - Odnos doze ili procene
doze i procenta osoba sa specifinim
pokazateljom efekta.

BIOLOKI MONITORING

Bioloki monitoring u toksikologiji oznaava
procenu ukupne ekspozicije hemijskim


98
supstancama na osnovu merenja pogodnih
detrminanti u biolokim uzorcima eksponiranih
osoba u odreenom vremenskom periodu sa ciljem
da se ukae na izloenost i eventualno rizik po
zdravlje radnika. Podrazumeva merenje hemijskih
supstanci, njihovih intermedijlanih i krajnjih
metabolita ili njihovih specifinih efekata u
biolokom matrerijalu (tkivima, telesnim
tenostima, sekretima, ekskretima, izdahnutom
vazduhu i dr.)
Da bi bio celishodan bioloki monitoring
mora da zadovolji etiri zahteva:
1. Da je sredina u kojoj se nalazi hemijska
supstanca ili njen metabolit podesna za
uzorkovanje;
2. Da su metode za analizu pouzdane i praktine;
3. Da je analitika tehnika adekvatna i
reprezentativna;
4. Da se rezultati mogu lako i pouzdano tumaiti.
Bioloki monitoring ine biomarkeri
ekspozicije, biomarkeri efekta i biomarkeri
ostljivosti.

BIOMARKERI EKSPOZICIJE

Odreuju se kvalitativnim i kavantitativnim
analizama hemijskih supstanci, njihovih metabolita
ili produkata interakcije u tkivima, telesnim
tenostima i ekskretima. Merenja se mogu vriti u
krvi, urinu, fecesu, izdahnutom vazduhu, sputumu,
salivi, pulmonalnom lavatu, kosi, noktima, znoju,
zubima, mleku, amnionskoj tenosti, spermi,
bioptikom materijalu i dr.
Biomarkeri ekspozicije mogu se primeniti
samo za hemijske tetnosti sa poznatom
toksikokinetikom i toksikodinamikom. Primenjuju
se radi iskljuivanja tetne ekspozicije, odreivanja
nivoa ekspozicije i praenja efekta preterane
ekspozicije. U biomarkere ekspozicije spadaju
Hemijske supstance u biolokom materijalu
(metali, organski rastvarai i dr.);
Intermedijarni i krajnji produkti biotransformaije
(hipurna kiselina, aminofenol, nitrofenol i dr.);
Bioloki pokazatelji odgovora (methemoglobin,
sulfhemoglobin, acetilholinesteraza i dr.);
Navedenim biomarkerima ne moe se
precizno proceniti ukupni unutranji teret otrova za
hemijske supstance koje se sa posebnim afinitetom
deponuju u odreenim tkivima.

BIOMARKERI EFEKTA

Otkrivaju biohemijske, fizioloke,
bihevioralne i druge promene organa i sistema u
preklinikoj fazi i procenjuju rizik od kancerogena.
Koriste se u identifikaciji tetnosti ili kao deo
procene odnosa doza-odgovor. Mnogi biomarkeri
efekta koriste se u klinikoj dijagnostici, a za
prevenciju su bitni biomarkeri koji registruju jo
uvek reverzibilne promene. Najznaajniji
biomarkeri efekta su:

Biomarkeri tiksinog oteenja
hematopoeznih organa i periferne krvi
Markeri hipoplastikog i aplastikog delovanja
(citopenije, hipoplazija i aplazija kosne sri);
Markeri mijelotoksinosti (ferokinetika);
Markeri poremeaja sinteze hema (intremedijari
sinteze hema, enzimi koji reguliu sintezu hema);
Markeri promene hemoglobina (methemoglobin,
sulfhemoglobin);
Morfoloke i strukturne promene u elijama krvi.

Biomarkeri toksinog oteenja jetre
Za otkrivanje poremaaja sintetske funkcije jetre
(frakcije proteina, holesterol i frakcije,
pseudoholinesteraza, une kiseline);
Za otkrivanje holestaze (frakcije bilirubina, une
soli, holesterol, aktivnost enzima);
Za otkrivanje nekroze (aktivnost enzima i
izoenzima, lipidna peroksidacija);
Za otkrivanje indukcije enzima i njihove sinteze
de novo.

Biomarkeri toksinog oteenja bubrega
Funkcionalni markeri (kreatinin, beta-2-
mikroglobulin u serumu, proteini u urinu);
Markeri citotoksinosti (tubularni antigeni);
Biohemiski markeri (fibronektin, kalikrein,
glukozaminoglikani);
Enzimi u urinu (N-acetil-glukozaminidaza, beta-
galaktoziodaza).

Biomarkeri imunotoksinosti
Za identifikaciju uzronika senzibilizacije
(Kutani testovi, Inhalacioni test, In-vitro testovi,
Koncentracija specifinih antitela)
Za otkrivanje imunoloke supresije (T limfociti,
B limfociti, Makrofagi, Odnos T-helper/T-
supresor, Kiler elije, Imunoglobulini).

Biomarkeri toksinog oteenja organa za
disanje
Markeri plunih funkcija (Spirometrija,
Pletizmografija, Analiza gasova u krvi i dr.);
Markeri hiperreaktivnosti (Metaholinski test);
Markeri hipersenzitivnosti (Bronhijalni
provokacioni test sa alergenima);
Markeri bronhoalveolarnog lavata (Broj i vrsta
elija, Koncentracija proteina, Aktivnost enzima,
Koncentracija citokina, Tumorskog nekroznog
faktora i dr.);
Markeri nazalnog lavata.

Biomarkeri neurotoksinih oteenja
Markri preklinikog oteenja perifernih nerava
(EMNG);
Markeri disfunkcije CNS-a (EEG);
Markeri oteenja modanih struktur (CT,
NMR);
Procena kognitivnih funkcija;


99
Odreivanje aktivnosti acetiholinesteraze i
neurotoksine esteraze u krvi.

Biomarkeri toksinih efekata na
reprodukciju i plod
Broj i karakteristike spermatozoida;
Odreivanje hormonskog statusa;
Rana fetalna smrt;
Spontani prekid trudnoe;
Smanjenje teine na roenju;
Malformacija organa.

Biomarkeri kancerogenih efekata
Biomarkeri genotoksinih kancerogena
(ineraguju sa DNK)
Promene na DNK (Alkilirani purini, Alfatoksin,
Guanin, Cis-platina, Timinglikol i dr.)
Hromozomske aberacije - Nestabilne (Acentrini
fragmenti, Ring hromozomi, Druge asimetrine
aberacije) Stabilne (Dicentrini hromozomi,
Uravnoteene translokacije i inverzije).
Sestrinske hromatide - Znaajan pokazatelj
genotoksinih potencijala razliitih agenasa
Mikronukleusi - Indikator prethodno postojeih
hromozomskih aberacija

Biomarkeri ne-genotoksinih kancerogena
(ne-ineraguju sa DNK)
elijska replikacija (Replikacija DNK u S fazi);
elijska proliferacija (Inkorporacija DNK
prekursora u celularni DNK u S fazi).

BIOMARKERI OSETLJIVOSTI

Biomarkerima osetljivosti identifikuju se
uroene ili steene individualne razlike u reakciji
organizma na tetne efekte ksenobiotika.
Individualne karakteristike obuhvataju godine
starosti, pol, zdravstveni status, preegzistentnu
ekspoziciju, istovremenu ekspoziciju drugim
agensima, uroene ili steene varijacije u
metabolizmu i dr. U markere osetljivosti spadaju:
Poveana ili smanjena enzimska aktivnost
Glutation-S-transferaze;
Poveana ili smanjena enzimska aktivnost N-
acetiltransferaze;
Poveana ili smanjena enzimska aktivnost
Citohroma P450;
Poveana ili smanjena enzimska aktivnost
Izoenzima CYP1A1 i CYP2D6;
Merenje klirensa lekova;
Antigenspecifina antitela i dr.
Rezultati biolokog monitoringa procenjuju
se poreenjem sa odgovarajuim referentnim
vrednostima. Mogu se koristiti dve vrste referntnih
vrednosti:
Vrednosti koje se primenjuju za
profesionalno neizloenu populaciju predstavljaju
koncentracije hemikalija u biolokom uzorku
zdravih neizloenih osoba koje ive u istim
uslovima kao i rizina grupa ili individua koja se
ispituje.
Bioloki tolerantne vrednosti za
profesionalno izloenu populaciju (BAL)
predstavljaju one koncentracije koje ne izazivaju
nikakve bioloke efekte, tj. one koncentracije
hemijskih agenasa u biolokom materijalu iznad
kojih dolazi do promena zdravstvenog stanja. Mogu
se posmatrati
direktno poreenjem odnosa doza-efekat i doza-
odgovor i
poreenjem sa koncentracijama ambijentalnog
monitoringa.
Veina BAL koncentracija odreena je na
osnovu vrednosti maksimalno dozvoljenih
koncentracija hemijskih agenasa. Preporuuje se da
BAL koncentracije budu u granicama koje kod 95%
ispitanika ne naruavaju zdravlje u uslovima
higijenskih standarda.

.


















100
TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA

1. TROVANJE OLOVOM

Olovo je sivkasto-plav mek metal koji se u
jedinjenjima preteno nalazi u dvovalentnom
obliku.
Na vazduhu lako oksidie u olovni oksid koji
predstavlja i najveu opasnost od trovanja.
U prirodi se retko nalazi kao ist, najvanije
olovne rude su Galenit, Cerusit i Anglezit.
MDK za olovo je 0,15 mg/m
3
.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U topionicama, livnicama i akumulatorkoj
industriji (najea trovanja).
2. U industriji nafte (Olovni tetraetili i tetrametil
dodaju se bezinu kao antidetonatori).
3. Pri proizvodnji elektroda i zavarivanju.
4. U gumarskoj industriji i prizvodnji
elektrinih kablova.
5. Proizvodnja i upotreba zatitnih boja i
lakova (zatita od korozije, bojenje brodova,
mostova i metala).
6. Proizvodnja pesticida i eksploziva - Olovni
arsenat i azid.
7. Proizvodnja olovnog stakla - Olovni borat.
8. Izrada keramikih i grnarskih proizvoda -
Olovni silikat.
9. U izradi fotografija i litografiji - Olovni
nitrat.
10. U tamparijama (izrada tamparskih slova,
pigmenata i dr.) - Olovni acetat.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA

Apsorpcija preko respiratornog trakta je glavni
put unoenja olova u profesionalnim uslovima.
Preko digestivnom trakta olovo se unosi hranom,
vodom i prljavim rukama.
Apsorpcija preko koe mogua je samo u sluaju
ekspozicije tetraetil i tetrametil olovu.

DISTRIBUCIJA

Nakon apsorpcije olovo se transportuje
krvlju, najveim delom vezano za eritrocite (oko
95%), zatim za albumine plazme i najmanjim
delom u obliku jona ili vezano sa
niskomolekulskim proteinima (difuzibilna frakcija).
Samo deo olovo u jonizovanom stanju je
odgovorno za toksine efekte. Olovo se u poetku
vezuje za opnu eritrocita, odakle prodire u eritrocit i
vezuje se najveim delom za hemoglobin (oko
90%), a manji deo za proteine niske molekulske
mase (slini metalotioneinima).
Oko 90% itavog tereta olova u organizmu
deponuje se u kostima. Od toga najvei deo
predstavlja ireverzibilnu frakciju, vezanu u
korteksu dugih kostiju, a ostatak je reverzibilna
frakcija koja se moe redistribuirati promenom pH,
helatima, alkoholom, traumom i sl. Znatno manja
koliina olova akumulira se u mekim tkivima (jetra,
bubreg, plua, slezina). Bioloki poluivot olova u
krvi je oko 20 dana, u mekim tkivima i
reverzibilnoj frakciji u kostima 30-40 dana, a u
ireverzibilnoj frakciji 10-20 god.

ELIMINACIJA

Oko 76% olova iz organizma eliminie se
preko bubrega, preko GIT-a se eliminie oko 16%
olova, dok su ostali putevi eliminacije od manjeg
znaaja (u, znoj, mleko, kosa, nokti, zubi).

TOKSIKODINAMIKA

Toksinost se prvenstveno vezuju za
inerakciju olova sa brojnim enzimima koji sadre
sulfhidrilne grupe pri emu nastaju merkaptidi, a
sami enzimi gube svoju funkciju (inaktiviu se).
Izaziva:

I Anemija
Do nastanaka anemije kod trovanja olovom
dolazi iz vie razloga. Olovo:
1. Inhibie dehidratazu delta-amino-levulonske
kiseline,
- Enzima koji reguliu biosintezu hema kao
posledica ega dolazi do gomilanja ALA,
Koproporfirina i Protoporfirina u Er, plazmi i
urinu. Nagomilana ALA autooksidacijom
stvara slobodne radikale.
2. Oteava ugradnju gvoa u hem
- to dovodi do gomilanja Fe i pojave
Sideroblasta u kosnoj sri, odnosno Siderocita u
perifernoj krvi.
3. Inhibie enzime koji razgrauju ribozomalnu
RNK u eritrocitima
- to dovodi do gomilanja nepotpuno
razgraenih ribozoma u vidu bazofilnih
punktacija - BPE
4. Izaziva hemolizu eritrocita
- Poremeaji u sazrevanju Er stvaraju defektne
eritrocite koji bre i lake podleu hemolizi.
Pored toga olovo oteuje i zdrave Er
formiranjem Haptena na njihovoj povrine koji
pokreu imunoloku reakciju.

II - Olovna encefalopatija
Do oteenja CNS-a verovatno dolazi usled
poremaaja funkcije brojnih enzima u neuronima,
to izaziva niz poremeaja kao to su:
1. Promene u permeabilitetu membrane
nervne elije (inhibicija ATP-aze);


101
2. Smanjenje sadraja Acetilholina, GAMA-
aminobuterne kiseline, Dopamina i
Noradrenalina

III - Olovna motorna neuropatija
Dejstvom olovan na PNS nastaje Masivna
aksonska degeneracija koja vie zahvataju
proksimalne delove (Promene izraenije na gornim
ekstremitetima).
Smatra se da ovi poremeaji nastaju usled
neurotoksinog delovanja ALA-e koja se gomila u
prisustvu olova i koja autooksidacijom stvara
slobodne radikale koji dovode do oteenja.
Promene se selektivno javljaju na motornom
neuronu (pareze i paralize) sa neznatnim ispadima
u senzibilitetu.

IV - Spazam glatkih miia krvnih sudova
i creva
Nastanak spazma glatkih miia krvnih sudova i
creva nije potpuno razjanjen. Mogua objanjeja
su:
1. Direktno dejstvo olova na miina vlakna
2. Indirektno delovanje preko plexus myentericusa;
3. Spazogeno delovanje ALA-e;
4. Nakupljanje mlene kiseline.
Kao posledica spazama javlja se Bledilo,
Hipertenzija, Olovne kolike i Pad
glomerulske filtracije.

V - Olovna nefropatija
Razvija se Hronina intersticijalna fibroza i
promename na malim krvnim sudovima (poveanje
permeabilnosti i angiospazam koji dovodi do
smanjenja renalne cirkulacije).
Promene su naizraenije u proksimalnim
tubulima i dovode do progresivnog gubljenja
renalnih funkcija.
Funkcionalni poremeaji elija proksimalnih
tubula ispoljavaju se u vidu
1. Smanjenje reapsorpcije aminokiselina,
glikoze i fosfata to dovodi do tz.
Fankonijevog trijasa
Aminoacidurija, Glikozurija i Fosfaturija sa
Hipofosfatemijom.
2. Poveanje reapsorpcije urata to dovodi do
Hiperurikemije.
3. Poveanje koncentracije mokrane kis. u
krvi sa taloenjem njenih kristala u
tkivima - Olovni giht.

VI - Hronini intersticijalni nefritis
Javlja se posle intenzivne i dugotrajne
ekspozicije kao progresivno ireverzibilno oboljenje,
koje se esto zavrava letalno. Danas se takve
promene javljaju jo samo kod dece, koja su
osetljivija.



VII - Oteenje jetre
Objanjava se Inaktivacijom vanih intra-
hepatrocitnih enzima za koje se olovo vezuje, to
dovodi do Poremeaja oksidativne fosforilacija,
Sinteza hema i Detoksikacionih procesi u
hepatocitima.
Poremeaj sinteze hema dovodi do
nakupljanja ALA-e, koja autooksidacijom stvara
slobodne radikale koji dalje oteuju elije jetre.

VIII - OTEENJE KOSTIJU

1. Smanjenje depozicije minerala;
2. Porast aktivnosti osteoklasta;
3. Oteenje mitohondrija;
4. Oteenje drugih enzimskih sistema.

IX - OTEENJE KVS-a

Nema sigurnih dokaza o oteenju KVS-a pri
akutnom trovanju olovom. Kod hroninog trovanja
postoji:
1. Poveani rizik od cerebro-vaskularnog insulta;
2. Uestalija pojava hipertenzije.


KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

AKUTNO
PERORALNO
TROVANJE
AKUTNO
INHALACIONO
TROVANJE
- Gaanje i Povraanje
- Bledilo i Hipertenzija
- Abdominalni bolovi
- Albuminurija,
Oligurija
- Metalni ukus u ustima
- Znaci oteenja jetre
- Slab lokalni nadraaj
sluzokoe disajnih puteva
- Livanka groznica - kod
udisanje sveih oksida.

Ree (kod dece) akutne encefalopatije sa
deilirijumom, stuporom, ataksijom, konvulzijama i
komom.

HRONINO TROVANJE

Profesionalna trovanja su skoro iskljuivo
hronina i danas se obino otkrivaju u ranim
oblicima skrining testovima (odreivanje aktivnosti
Dehidrataze ALA-e i Eritrocitnog protoporfirina).

LAKI OBLIK
-Nesanica
-Glavobolja
-Malaksalost
-Razdraljivost,
-Gubitak apetita
-Bolovi u
miiima i
zglobovima
-Bledilo,
-Bledoukasta
prebojenost koe i
sluzokoe,
-Olovni rub du
ivica desni (olovni
sulfid).


102
TEI OBLIK
GASTROINTESTINALNI
POREMEAJI
ENCEFALOPATSKI
POREMEAJI
- Olovne kolike
- Muka i Povraanje
- Prolivi ili uporne opstipacije
- Usporen puls i Povean TA
- Trbuh uvuen i zategnut u
obliku una
- Meteorizam i Fetor ex ore
- Oligurija sa estim nagonom
na mokrenje
- Pospanost i Umor
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Razdraljivost
- Apatija
- Poremeaj pamenja
- Delirijum sa
halucinacijama
- Konvulzije i koma
- Razliiti cerebralni
ispadi
NEUROMUSKULARNI
POREMEAJI
OSTALI
POREMEAJI
- Pareze i paralize -
Najee ekstenzora aka, ree
su zahvaeni bicepsi i
deltoideus
- Znaci oteenja jetre
i bubrega
- Olovni giht praen
gojaznou i
dijabetom (retko)


EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Poveana koncentracija olova u krvi, urinu,
kostima i kosi;
2. Odreivanje koliine olova mobilisanog
helatima;
3. Smanjena aktivnost dehidrataze delta amino-
levulonske kiseline u krvi;
4. Poveana koncentracija delta amino-
levulonske kiseline, koproporfirina i
porfobilinogena u urinu;
5. Poveana koncentracija protoporfirina (EPP 9)
u eritrocitima;
6. Pojava bazofilnih granulacija u eritroblastima i
bazofilno punktiranih eritrocita u krvi;
7. Pojava sideroblasta u kostnoj sri i siderocita u
perifernoj krvi
8. Anemija (u poetku normohromna, a kasnije
sideropenijska).

LEENJE

Provokacija povraanja i gastrina lavaa - kod
ingestije otrova;
Kalcijum glukonatom - za kupiranje olovnih
kolika;
Barbiturati - kod konvulzija i Manitol - u sluaju
pojave cerebralnog edema;
Helatna terapija - kod akutnog trovanja
kombinovana helatna kura BAL-om i
CaNa
2
EDTA. Kod hroninog trovanja daje se
samo CaNa
2
EDTA u trajanju od 5 dana.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

I - Ekspozicija olovu
Granine ili minimalno poviene vrednosti
ekspozicioni testovi bez oteenja organa i klinike
slike.
Radna sposobnost je ouvana uz eu
zdravstvenu (toksikoloku) kontrolu.

II PRESATURNISMUS

Tei oblik - Eliminacija olova urinom vea
od 30 mmola tokom 5-todnevnog mobilizacionog
helatnog testa sa CaNa
2
EDTA, poviene vredenosti
ALA u urinu i EPP 9 u eritrocitima.
Privremena radna nesposobnost za rad sa
olovom u trajanju od 2-3 meseca

III - SATURNISMUS
Postojanje presaturnisma i specifinih oteenja
nervnog sistema ili bubrega.
Jasno izraena klinika slika (anemija, znaci
oteenja nervnog sistema, GIT-a, bubrega, jetre,
hipertenzija) uz poviene vrednosti toksikolokih
pokazatelja.
Postoje gastrointestinalni, neuromuskularni i
encefalopatski tip.
Hospitalizacija 2-4 nedelje, uz radnu
nesposobnost jo toliko, a bez kontakta sa olovom 6
meseci.
Ako ostanu sekvele ili doe do ponovnog
trovanja ak i kad nema sekvela zabranjuje se dalji
rad sa olovom. Ocena radne sposobnosti za druge
poslove zavisi od vrste sekvela.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije -
da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija olovu ili njegovim
jedinjenjima.
Izraena klinika slika trovanja ili specifina
oteenja jednog od sledeih organa:
Krvi i krvotvorni organa;
Periferni nervni sistem;
Centralni nervni sistem;
Bubreg.

RANO OTKRIVANJE
PROFESIONALNOG OTEENJA

1. Opti pregled;
2. Neuropsihijatrijski pregled - na 24 meseca;
3. Pregled psihologa - psihofizike sposobnosti,
karakteristike linosti, psihoorganski
poremeaji;
4. Laboratorijski pregled - Olovo u krvi na kraju
petodnevne radne nedelje, ALA u urinu,
eritrocitni protoporfirin 9, kreatinin.








103
TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA

Olovo stvara sa alkilnim radikalima
jedinjenja, od kojih su od posebnog znaaja:
1. Tetra-etil-olovo
2. Tetra-metil-olovo
Uptrebljavaju se kao dodatak benzinu da bi
se smanjila njegova udarna snaga kao pogonskog
goriva u motorima sa unutranjim sagorevanjem.

IZVORI EKSPOZICIJE
1. Proizvodnja olovnih alkila
2. Transport i uskladitenje etilizovanog bezina i
meanje sa benzinom
3. ienju cisterni i rezervoara u kojima je bio
etilizirani benzin
4. Remont benzinskih motora (automehaniari)
5. Toenje benzina na benzinskim pumpama.

TOKSIKOKINETIKA
Apsorpcija - Najzanajniji put unosa je
inhalacija, ali se mogu uneti i ingestijom i preko
koe.
Distribucija - U krvi se vezuju za lipidnu
frakciju pa se najvie kumuliraju u nervnom
sistemu. U jetri podleu metabolikoj
transformaciji gradei trialkilna jedinjenja i
neorgansko olovo.

TOKSIKODINAMIKA

1. Oteenje nervnog sistema - Alkili su u
interferenciji sa oksidacionim procesima u
elijama, ime se i objanjava njihova
neurotoksinost.
2. Oteenje parenhimskih organa - Deluju
toksino pre svega na jetru i plua.
Na bioseintezu hema ne utiu pa nema ni
anemije.

KLINIKA SLIKA

RANI SIMPTOMI
(6-12 sati nakon nosa)
KASNI SIMPTOMI
- Poremeaj sna
- Anoreksija,
- Muka i Povraanje
- Metalni ukus u ustima
- Razdraljivost,
- Nervoza i Strah
- Poremeaj vida
- Bledilo i Bradikardija
- Tremor
- Anksioznost
- None more
- Miina slabost
- Ataksija
- Pojaani refleksi
- Pad temperature i TA
- Dezorijentacija,
- Manijakalna stanja i
halucinacije
- Smrt u komi ili za
vreme konvulzija

EKSPOZICIONI TESTOVI
1. Poviena koncentracija olova u urinu


LEENJE
1. Visoke doze sedativa
2. Korekcija acidobaznog stanja
3. Dvanjem helata postie se neznatno
poboljanje
2. TROVANJE IVOM

iva je srebrnasto beli metal u tenom stanju
koji ve na sobnoj temperaturi isparava.
Gradi uglavnom dobro rastvorljiva dvovalentna
jedinjenja.
U prirodi se nalazi u obliku sulfida (Cinabarit)
ijom preradom se dobija elementarna iva.
iva sa drugim metalima gradi legure -
Amalgame (najpoznatiji sa srebrom, zlatom i
kalajem).

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U rudnicima cinabarita i pri metalurkom
dobijanja elementarne ive iz cinabarita
2. Pri proizvodnji filca i eira
3. U industriji boja, porcelana i elektromaterijala
4. Industrija mernih instrumenata - termometri,
barometri i dr.
5. Proizvodnja ivinih i flurescentnih svetiljki
6. Postrojenja za proizvodnju hlora zasnovana na
hidrolizi NaCl, gde se kao katoda koristi iva
7. U metalurgiji za dobijanje srebra i zlata iz rude
8. Proizvodnja i primena ivinih amalgama - sa
srebrom, zlatom, bakrom i kalajem
9. Kao fungicid - za zatitu semena, drveta, boja,
lakova, paira, konzervisanju biljaka i ivotinja
10. Za proizvodnju detonatora (ivin fulminat)
11. U famaceutskoj industriji i medicini

IZVORI EKSPOZICIJE U OPTOJ
POPULACIJI

1. Kontaminirana hrana - Spiranjem zemljita na
kome su usevi bili zatieni pesticidima na bazi
ive velike koliine ive dospevaju u vodotoke,
odakle prelazi u razliite vodene biljke, alge i
mikroorganizme, pa zatim u ribe u ijim se
miiima deponuje. Korienjem ove ribe u
ishrani iva dospeva u ljudski organizam. Na
opisani nain moe doi masvnog trovanja npr.
u Japanu.
2. Trovanja semenom koje je tretirano ivinim
fungicidima, a koje je pogreno korieno u
ishrani.
3. Postepeno otputaje ive iz ivinih amalgama
koji se koriste u stomatologiji
4. Isparavanje ive sa povrina zatienih ivinim
bojama.





104
TOKSIKOKINETIKA

I - ELEMENTARNA METALNA IVA
Apsorpcija - Pare elementarne ive gotovo
se 100% apsorbuju u pluima.
Apsorpcija preko digestivnog trakta i koe je
zanemarljiva.
Distribucija - Posle apsorpcije metalna iva
se preteno nalazi u Eritrocitima gde se oksidie u
dvovalentnu ivu koja se potom vezana za eritrocite
ili proteine plazme transportuje do svojih depoa u
bubrezima, jetri, zidu tankog creva, miiima,
slezini, srcu i pluima. Deo ive koji pree u CNS
pre nego to se oksiduje deponuje se u CNS-u jer
ne moe da proe nazad kroz hematoencefalnu
barijeru.

II - NEORGANSKA JEDINJENJA IVE
Asorpcija - Glavni put apsorpcije je preko
Respiratornog trakta
Apsorpcija preko GIT-a je oko 10%, a preko
koe je zanemarljiva.
Distribucija - Neorganska jedinjenja se posle
apsorpcije preteno nalaze u plazmi i podleu
oksidaciji (jonizaciji), nakon ega se vezuju za
proteine plazme i transportuju do svojih depoa.
glavni depo su bubrezi (posebno tubulociti
proksimalnih tubula u kojima se iva vezuje za
metalotioneine).

III - ORGANSKA JEDINJENJA IVE
Asorpcija - Organska jedinjenja imaju visok
stepen apsorpcije u pluima
Apsorpcija u digestivnom traktu je oko 90%, a
kroz kou maksimalno do 5%.
Distribucija - Organska jedinjenja ive se
nakon apsorpcije transportuju u jetru gde se
metaboliu pri emu se odvaja organski deo i
nastaje jon dvovalentne ive iji je dalji
metabolzam isti kao kod neorganske ive.
Eliminacija - Elementarna iva, kao i
neorganska i organska jedinjenja ive
uglavnom s eliminiu urinom. Znatno manji
deo eliminie se preko GIT-a, ui, plua,
mlenih, znojnih, lojnih i pljuvanih lezda,
kao i preko koe i njenih andeksa.

TOKSIKODINAMIKA

I - KOROZIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOU
RES-a i GIT-a
II - OTEENJE NERVNOG SISTEMA -
Nastaje zbog:
1. Oteenja elijskih membrana
2. Lakeg oslobaanja ACTH u sinapsama
3. Interakcije ive sa molekulima DNK i RNK
koja smanjuje sintezu proteina u neuronima.
III - OTEENJE BUBREGA
Nastaju zbog inhibicija enzima sa SH-
grupom u tubulocitima to dovodi do poremeaju u
transferu elektrona i pojave curenja elektrona koja
vodi nastanku slobodnih radikala. Slobodni radikali
izazivaju peroksidaciju lipida ime oteuju
membranu tubula i remete procese tubularne
apsorpcije i sekrecije.


KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

INHALACIJA IVINIH PARA
- Kaalj,
- Dispneja i
- Tahipneja
- Bol u grudima i
trbuhu
- Oseaj metalnog
ukusa u ustima
- Hipersalivacija
- Muka, Gaenje i
- Povraanje
- Krvave stolice
- Slabost i Malaksalost
- Drhtavica i Glavobolja
- Gingivitis, Stomatitis i
- Faringitis
- nakon 3-4 dana
- ivin rub - tamna
prebojenost upaljenih
gingiva
- Gastroenteritis sa
ulceracijama
- u teim sluajevima
- Edem plua i Smrt - kod
visoke ekspozicije
INGESTIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA
IVE
- Muka i
Gaenje
- Povraanje
- Bol u ustima
- Bol u predelu
eludca
Ukoliko je ingestirana vea
koliina ive
- Sluzavo-krvave stolice
- Poremaejem elektrolita
- Mogua perforacija creva
- Poremeaj rada srca
- Hepato-renalna
insuficijencija
INHALACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA
IVE
- Slabost
- Oseaj
neprijatnosti
- Glavobolja
- Emocionalna
nestabilnost
- Slabljenje
pamenja i
koncentracije
- Gubi se osetljivost u
prstima, jeziku i oko usana
- Ataksija uz poremeaj
govora, gutanja i pisanja
- Intencioni tremor
- Koncentrino suenja
vidnog polja i Gubitak
sluha
- Konvulzije

HRONINO TROVANJE

Pored nespecifinih simptoma (slabost,
malaksalost, stalni umor, gubitak apetita i
teine) javlja se:










105

OROFARINGEALNI SINDROM
- Metalni ukus u ustima
- Hipersalivacija
- Oseaj suvih usta
- Bol u ustima
- Upala desni
- Zubi se klimaju i spontano ispadaju
NEURASTENINI SINDROM
1. ASTENO-VEGETATIVNI
SINDROM
- Trajni umor - Loe raspoloenje - Gubitak pamenja
- Nesanica - Gubitak volje za rad - Nervoza
2. IVIN TREMOR - prvo na onim kapcima i sitnim miiima jezika (oteava govor). Izraen je i tipini
intencioni tremor koji se pojaava pri voljnim pokretima i pokuajima pacijenta da ga suzbije. U poetku se javlja
sitan, brzi tremor koji vremenom postaje sve grublji i nepravilniji. Daljom ekspozicijom tremor se iri iz distalnih
delova ka proksimalnim da bi na kraju zahvatio itavo telo.
3. IVIN ERETIZAM - javlja se kod osoba koje usled dugotrajne ekspozicije ve imaju izraen tremor. Odlikuje se
razdraljivou pacijenta. Ova pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja, strahom od gubitka posla i
naroito burno se manifestuje ukoliko ga neko posmatra dok radi. U periodima izmeu ataka agitacije bolesnik je
depresivan, moe imati halucinacije, pa ak i suicidalne tendencije
OSTALI POREMEAJI
1. SENZOMOTORNA POLINEUROPATIJA - Nastaje pri dugotrajnoj ekspozicija ivi
2. OTEENJE BUBREGA - Oteenje glomerularne filtracije ili tubularne funkcije.
3. ATKINSONOV ZNAK - Braonkasti refleks onog soiva zbog nakupljanja ive


EKSPOZICIONI TESTOVI

Poveana koncentracije ive u krvi, kosi,
urinu i izdahnutom vazduhu;
Petodnevni test mobilizacije ive D-
Penicilaminom.

LEENJE
1. Akutno trovanje
Gastrina lavaa, primena emetika i laksativa -
kod ingestije;
Helatna terapija (Dimerkaprol-BAL,
Dimeraptosukcinilna kiselina ili 2,3
Dimerkaptopropan-l-sukcinat);
Simptomatska i antiok terapija.
2. Hronino trovanje
1. Terapija helatima (D-penicilamin).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

I - POJAANA EKSPOZICIJA
Kada se uz pozitivnu anamnezu nau samo
poviene vrednosti ive u urinu.
1. Ako su vrednosti ive u urinu ispod 100 g/l -
Sposoban za dalji rad uz tromesenu
kontrolu.
2. Ako je vrednost ive u urinu preko 100 g/l -
Privremena nesposobnost za posao sve dok
se vrednost ive u urinu ne spusti ispod 100
g/l.

II - AKUTNO I HRONINO TROVANJE

Za vreme dok traju klinike manifestacije
radnik nije sposoban za svoj posao.
Laki oblik trovanja bez sekvela - po
sprovedenoj terapiji, rehabilitaciji i posle dueg
prekida ekspozicije, dozvoljava se rad u istim
uslovima uz tromesenu kontrolu.
Tea oblik trovanja sa sekvelama (CNS,
jetra, bubreg) - zahtevaju trajan prekid ekspozicije,
a osobe su nesposobne za rad sa neurotoksinim,
hepatotoksinim i nefrotoksinim materijama, kao i
za teka fizika optereenja.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intezitetu i trajanju ekspozicije - Da
je radnik radio na poslovima i radnim mestima na
kojima postoji i ekspozicija ivi ili njenim
jedinjenjima.

PRVI KRITERIJUM
Da je eliminacija ive urinom vea od 4 mmol-a
tokom, petodnevnog mobilizacionog testa sa
penicilaminom ili da su poviene vrednosti ive u
urinu (vee od 0,5 mmola/L) pri tri uzastopna
merenja (uz prekid ekspozicije) sa vremenskom
distancom od 15 dana izmeu svakog merenja.
Da postoji jedan od tri navedena poremeaja:
Oteenja bubrega (poremeaj tubulske ili
gromerularne funkcije),
ivin tremor
ivin eretizam (razdraljivost,strah, svadljivost,
halucinacije)

DRUGI KRITERIJUM
Da je eliminacija ive urinom vea od 4 mmola
tokom petodnevnog mobilizacionog testa s
penicilaminom ili da su vrednosti ive u urinu
poviene (vee od 0,5 mmola/L odnosno vee od

106
35 mg/g kreatinina) pri tri uzastopna merenja (uz
prekid ekspozicije), s vremenskom distancom od
15 dana izmeu svakog merenja.
Da postoje dva od tri navedena poremeaja:
1. Orofaringealni sindrom (hipersalivacija,
metalan ukus u ustima, ulceracije
sluzokoe),
2. Neurovegetativni sindrom (umor, gubitak
apetita,nesanica,razdraljivost)
3. Atkinsonov znak (nataloena iva u
prednjoj kapsuli onog soiva).

RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG
OTEENJA

1. Opti pregled
2. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca)
3. Pregled psihologa (psihofizike sposobnosti,
karakteristike linosti, psihoorganski
poremeaji)
4. Laboratorija (iva u krvi i urinu na kraju
petodnevne radne nedelje).

3. TROVANJE KADMIJUMOM

Mek srebrnasto-beli metal, lako topljiv i
isparljiv. Na vlanom vazduhu se prekriva
oksidom i gubi sjaj.
Javlja se uglavnom u vidu minerala Grinokita,
a najee se dobija iz ruda cinka kao nus-
produkt.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U topionicama - pri proizvodnji kadmijuma
tokom prenja rude i redukcije oksida
2. Pri galvanizaciji metala - u cilju zatite od
korozije
3. Pri autogenom zavarivanju - seenju i
termikoj obradi metala zatienih od korozije
kadmijumom
4. Proizvodnja nikl-kadmijumskih baterija i
akumulatora
5. Proizvodnja i upotreba kadmijuskih legura - u
stomatologiji, prizvodnji leita i nakita
6. Proizvodnja boja, stakla, keramike i emajla -
gde se kadmijum koristi kao pigment
7. Prizvodnja plastinih masa - gde se kadmijum
koristi kao stabilizator
8. Proizvodnja vetakog ubriva i pesticida
9. Elektronska industrija - U proizvodnji
flurescentnih ekrana, ispravljaa, fotodioda i
tranzistora
10. Nuklearna industrija - gde se koristi kao
apsorber neutrona u reaktorima.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
-Inhalacija je glavni put apsorpcije
kadmijuma, preko GIT-a oko 5%, a preko
koe minimalno.

DISTRIBUCIJA
Oko 90% kadmijuma u cirkulaciji je vezan
za eritrocite, a preostalih 10% za proteine plazme.
Najvie se deponuje u bubrezima, jetri i
miiima. U tkivima se kadmijum nalazi vezan za
metalotioneine ime se smanjuje njegovo toksino
dejstvo.
Kod dugotrajne ekspozicije kadmijum
njegova koncentracija u krvi u prva tri meseca raste
sve do postizanja platoa. Po prekidu ekspozicije
tokom prvih meseci koncentracija kadmijum u krvi
opada zbog kratkog biolokog poluvremena u
eritrocitima sve do uspostavljanja novog platoa na
koji se odrava vie godina zbog dugog poluivota
kadmijuma u tkivnim depoima.
Tokom ekspozicije u jetri se nalazi 15-20%
unetog kadmijuma, a po prekidu ekspozicije
kadmijum postepeno prelazi iz jetre u bubrege. U
sluaju dugotrajne ekspozicije visokim
koncentracijama kadmijuma dolazi do zasienja
bubrenog mehanizma za vezivanje kadmijuma sa
metalotioneinima. Nastaje oteenja tubulocita i
poveana eliminacija kadmijuma urinom.

ELIMINACIJA
Kadmijum se eliminia preko GIT-a i urina
u vidu kompleksa sa metalotioneinima

TOKSIKODINAMIKA

Toksino delovanje kadmijuma svodi se
nanjegovo vezivanje za enzime sa SH-grupama
(inaktivacija enzima).

I - OTEENJE BUBREGA
Poremeaj glomerularne filtracije i tubularne
resorpcije - Mehanizam ovih oteenja nije poznat.
Urinom se gube najpre niskomolekularni proteini
(2-mikroglobulini), potom i proteini vee
molekuske mase (albumini, transferini, Ig-G), a
kasnije i fosfati, glukoza, aminokiseline, kalcijum i
dr.

II - OTEENJE KOSTIJU
Osteomalacija i osteoporoza - Nastaje usled
Gubitka fosfata, glukoze i proteina
Poveanja nivoa paratireoidnog hormona
Inhibicije enzima koji uestvuju u produkciji
vitamina D
Inhibicije enzima koji uestvuju u metabolizmu
kolagena.

III - OTEENJE RES-a
Iritacija sluzokoe disajnih puteva i oka
Edem plua - kod ekspozicije veoma visokim
koncentracijama kadmijuma usled oteenja

107
alveolarnog epitela dolazi do nakupljanja
ekstravazata u alveolama i razvoja edema plua.

IV - OTEENJE KRVI I KRVOTVORNIH
ORGANA (Anemija)

V - OTEENJE JETRE

VI - KANCEROGENO DEJSTVO (Karcinom
plua i prostate) - kadmijum je dokazani
kancerogen.

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

PRI INHALACIJI
Posle latentnog perioda od nekoliko sati
javlja se klinika slika koja podsea na metalnu
groznicu:
Groznica i glavobolja
Dispneja i kaalj
Bolovi u grudima
Konjuktivitis i rinitis.
Kod ekspozicije veim koncentracijama:
Akutni pneumonitis
Bronhopneumonija
Edema plua.
R plua pri akutnom edemu - pojaan
pluni crte, hilusi voluminozni nejasno ogranieni,
perihilarno blaga, nehomogeno, nejasno ograniena
pahuljasta zasenenja prenika od nekoliko mm do
nekoliko cm. Vremenom pahuljaste senke postaju
sve brojnije tako da u razvijenom edemu prekrivaju
sva pluna polja sem vrhova i periferije. U najteim
sluajevima razvija se akutna respiratorna
insuficijencija i smrt.

PRI INGESTIJI
Nakon latentnog perioda od 15-30 minuta
Muka i Gaenje
Povraanje i Proliv
U najteim sluajevima se razvija
Hepatorenalna i kardiovaskularna insuficijencija
ok i Smrt - nekoliko dana posle ingestije.

HRONINO TROVANJE

1. Poremeaj funkcije bubrega
Proteini male molekuske mase u urinu - u
poetku
Enzimurija, Proteinurija i Aminoacidurija - pri
duoj ekspoziciji i teem oteenju tubula
Kalciurija i Fosfaturija to dovodi do Renalne
kalkuloze
Smanjenje koncentracione sposobnosti bubrega

2. PROMENE NA KOSTIMA
(Osteoporoza i osteomalacija) - Javlaju
se kod dugotrajne ekspozicije
Skelet je u celini demineralizovan i atrofian
Bolovi u ekstremitetima i krsnom delu kime i
Otean hod
Rtg skeleta karlice - u predelu preponskih i
sedalnih kosti i vratu butne kosti mogu se videti
svetle pruge. Kotane strukture se ne raspoznaju i
izgledaju kao posmatrani kroz mleno staklo

3. PROMENE OD STRANE RES-a -
Nakon dugotrajne ekspozicije
Hronini bronhitis
Emfizem sa dispnejom
Edem plua
Kadmijumska kijavica (Hiposmijom do
Anosmije, Ulceracije na nazalnoj sluzokoi)

4. OSTALE PROMENE - Ponekad se kod
osoba dugotrajno izloenih kadmijumu
javlja:
Anemija
Oteenje jetrine funkcije
uta prebojenost vrata zuba (kadmijumsulfat)
Karcinom plua i prostate - posebno kod
ekspozicije Kadmijum oksidu.

PROGNOZA

Simptomi nakon peroralnog uzimanja
kadmijuma obino ne traju due od 24 asa. Posle
udisanja kadmijuma preivljavanje vie od 4 dana
vodi ozdravljenju, ali je za potpuni oporavak
potrebno 6 meseci, nakon ega sledi oscena redne
sposobnosti.

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Poveana koncentracija kadmijuma u krvi, kosi
i urinu
2. Opti pregled urina (Proteinurija. Glikozurija,
Aminoacidurija, Povean NAG - ukazuje na
nekrozu)
3. Poveana koncentracija fosfata i kalcijuma u
urinu
Petodnevni test mobilizacije helatima
(CaNa2EDTA) - koristi se za procenu veliine
depoa
Rtg karlice i plua
Pregled prostate - posle etrdesete godine ivota
je obavezan

LEENJE

1. Provokacija povraanja i Gastrina lavaa -
kod ingestije
2. Reanimacija respiratorne insuficijencije i
leenje edema plua - kod inhalacionog
trovanja
3. Davanje CaNa
2
EDTA kod akutnog trovanja (O
primeni kod hroninog trovanja - razliita
miljenja)
4. Simptomatska terapija oteenja bubrega i jetre
5. Korekcija disbalansa vode i elektrolita

108
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Osobe sa akutnim trovanjem kadmijumom bez
posledica sposobne su za dotadanje poslove
Tei oblici akutnog trovanja i hronino trovanje
mogu ostaviti trajne posledice na pluima,
bubrezima i jetri, koje mogu limitirati radnu
sposobnost koja onda zavisi od teine oteenja
atakovanih organa.
Osobe kod kojih je utvreno profesionalno
trovanje kadmijumom nisu sposobne za rad sa
kadmijumom ili njegovim jedinjenjima, kao ni za
rad u zoni izloenosti drugim profesionalnim
tetnostima koje mogu pogorati funkcije
oteenih organa. Sposobnost za rad na drugim
poslovima

direktno zavisi od preostalih funkcionalnih
sposobnosti oteenih sistema.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Da je radnik radio na poslovima i radnim
mestima na kojima postoji ekspozicija kadmijumu
ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i
trajanju ekspozicije)

I - PRVI KRITERIJUM
1. Da postoji eleminacija kadmijuma urinom vea
od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna
odreivanja, bez obzira na vremensku distancu
izmeu merenja.
2. Da postoji oteenje bar jedanog od sledea dva
organa i sistema
Bubreg (Oteenje tubularne funkcije)
Kosti (Rtg-dokazane promene na kostima
Osteoporoza, Osteomalacija, Spontane frakture)

II - DRUGI KRITERIJUM
1. Da postoji eliminacija kadmijuma urinom vea
od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna
odreivanja, bez obzira na vremensku distancu
izmeu merenjA
2. Da postoji oteenje bar dva od sledea tri
organa ili sistema:
Respiratorni sistem (emfizem plua, anosmija -
usled perforacije nosne pregrade)
Jetra (nekroza jetre),
Krv i krvotvorni organi

RANO OTKRIVANJEN OTEENJA

Opti pregled i upitnik za hronine respiratorne
simptome
ORL pregled (hiposmija, anosmija, perforacija
nosne pregrade)
Laboratorija (kadmijum u urinu na kraju
petodnevne radne nedelje, kreatinin)
Rendgenografija karlice i butnih kostiju na 5
godina posle petogodinje ekspozicije
(osteoporoza, osteomalacija, spontane frakture)

4. TROVANJE MANGANOM

Srebrnasto-beli, krt metal, izuzetne tvrdoe. U
prirodi se javlja u vidu oksida - Manganit.
Esencijalni element neophoda za pravilan razvoj
kostiju, funkciju melanocita i CNS-a.
Maksimalno dozvoljena koncentracija mangana i
njegovih jedinjenja u radnoj sredini je 2 mg/m
3
.


IZVORI EKSPOZICIJE

1. Pri eksploataciji i preradi ruda mangana
(metalurki pogoni)
2. U elianama - pri proizvodnju visoko
kvalitetnog elika, legura aluminijuma i bakra
3. Pri zavarivanju predmeta napravljenih od
manganskih legura
4. U proizvodnji Kalijum-permaganata i
Hidrohinona
5. U proizvodnji stakla, keramike i suvih baterija
6. U poljoprivredi - aditiv u hrani za stoku i
ivinu, vetako djubrivo, ulazi u sastav
pesticida
Porastom upotrebe bezolovnog benzina
dolo je do znatnog porasta ekspozicije
stanovnitva manganu.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Najee inhalacijom, ali je
mogua i ingestijom i preko koe.
DISTRIBUCIJA - Krvotokom se distribuira u
mozak, jetru, bubrege, pankreas, miie i creva.
ELIMINACIJA -Eliminie se preko ui u GIT i
izbacuje fecesom. urinom se eliminie minimalno.

TOKSIKODINAMIKA

OTEENJE CNS-a (Degenerativne
promene u mozgu, bazalnim ganglijama i
meumozgu)
Mehanizam nastanka oteenja nije do kraja
jasan, a povezuje se sa Smanjenjem koliine
dopamina u zahvaenim regijama CNS-a do koje
dolazi usled inhibicije enzima Tiroksin-
hidroksilaze.
Jon trovalentnog mangana potencira
autooksidaciju dopamina, pri emu nastaju
slobodni radikali koji izazivaju peroksidaciju
lipida ime nastaju trajna oteenja neurona.
IRITACIJA KOE I SLUZOKOE RES-a i
OKA - Pri ekspoziciji solima mangana.
OTEENJE BUBREGA I JETRE
OTEENJE KRVI I KRVOTVORNIH
ORGANA


109
KLINIKA SLIKA

EKSPOZICIJA MANGAN OKSIDU

Groznica i Glavobolja
Dispneja i Kaalj
Bolovi u grudima
Konjuktivitis i Rinitis
Funkcionalni poremeaji RES-a
Pneumonija esto

EKSPOZICIJA SOLIMA MANGAN
OKSIDA

Znaci iritacije koe i sluzokoe RES-a i oka
Eritem, peckanje i svrab u oima, nadraajni
kalj, kijanje

AKUTNO TROVANJE
Edemi
Krvarenje
Hipotenzija
Atrofija nerava-
Oteenje bubrega
Konvulzije i Koma

HRONINO TROVANJE

Nastaje posle krae ili due ekspozicije
parama ili praini mangana ili njegovih jedinjenja.
Nakon latentnog perioda od 1 meseca do 10 i vie
godina javljaju se kliniki znaci koji prolazi kroz 3
stadijuma:

PRODROMALNI STADIJUM
- Glavobolja
- Slabost, Umor i Bezvoljnost
- Promena raspoloenja
- Gubitak apetita
- Poremeaj sna i Pospanost
- Pojaano znojenje
- Hipersalivacija
- Bolovi i grevi u miiima
INICIJALNI STADIJUM
- Agitiranost
- Agresivnost
- Pad libida i impotencija
- Bolovi u leima
- Usporenost i Nespretnost
- Problemi pri govoru (Dizartija)
MANIFESTNI SATDIJUM
- Otean govor
- Amimija
- Nestabilnost pri hodu i stajanju
- Intencioni tremor

EKSPOZICIONI TESTOVI

Poveana koncentracija mangana u krvi i
urinu. Normalne vrednosti ne iskljuuju trovanje
jer se u krvi kratko zadrava, a izluivanje urinom
je malo.
Neuropsihijatrijsko ispitivanje (vreme
reakcije, koordinacija pokreta, kratkotrajno
pamenje).

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

1. Parkinsonova bolest
2. Wilsonova bolest
3. Multipla skleroza
4. Trovanje CO i druga degenerativna oboljenja
mozga

PROGNOZA

Poetni stadijumi bolesti imaju relativno
dobru prognozu i po prekidu ekspozicije dolazi do
potpunog oporavka u toku nekoliko meseci.
U sluaju manifestnog trovanja prognoza je
mnogo nepovoljnija jer je dolo do trajnih oteenja
CNS-a.
Na razvoj i ishod bolesti utie i individualna
osetljivost. Smatra se da su anemine osobe
osetljivije na toksino delovanje mangana.

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije
2. Petodnevna mobilizaciona terapija helatima
(CaNa
2
EDTA) - Opravdano je ako je trovanje
dijagnostikovano u inicijalnoj fazi, kada prekid
ekspozicije dovodi do spontanog povlaenja
neurolokih ispada, pri emu se helatima ovaj
proces samo ubzava.
3. Levo-dopa - Novija saznanja ukazuju da
primena ovog leka moe biti ak i tetna jer
poveava koliinu dopamina zbog ega
njegovom autooksidacijom moe nastati vea
koliina slobodnih radikala.
4. Visoke doze vitamina E - Je savremena
terapija kod manifestnog manganizma.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Osobe kod kojih se utvrde poviene
koncentracije mangana u krvi ili urinu, a nemaju
neuroloke ispade sposobne su za rad uz pojaan
zdravstveni nadzor.
U sluaju da se utvrde znaci inicijalnog
stadijuma hroninog trovanja manganom
(razdraljivost, dizartija, nespretnost) treba trajno
prekinuti ekspoziciju manganu i drugim
neurotoksinim materijama.
Hronino trovanje sa jasno izraenim
neuropsihikim poremeajima dovodi do trajne
invalidnosti.
Kontraindikacije za rad sa manganom su
Oboljenja nervnog sistema (Neuropsihijatrijski
ispadi);
Hroninim oboljenjima disajnih puteva;
Izraena anemija

110
KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzititetu i trajanju ekspozicije
- Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija manganu ili njegovih
jedinjenjima.
Da postoji klinika slika trovanja sa:
I - Oteenjem nervnog sistema ILI

II - Prisustvom bar dva od sledeih etiri
poremeaja:
Encefalopatija ili Recidivantne pneumonije
Poremeaji funkcije jetre
Ekstrapiramidalni sindrom, hematoloki
poremeaji
Oteenje funkcije bubrega.

RANO OTKRIVANJE
PROFESIONALNOG OBOLJENJA

1. Opti pregled
2. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca)
3. Pregled psihologa (psihofizike sposobnosti,
karakteristike linosti, psihoorganski
poremeaji)

5. TROVANJE ARSENOM
Arsen je nemetal koji se javlja u dve alotropske
modifikacije kao uti i sivi arsen.
Arsenovodonik (Arsin) - veoma otrovan,
bezbojan gas koji lako gori obrazujui
Arsentrioksid.

IZVORI EKSPOZICIJE

Topionice Ag, Cu, Pb, Ni i Sn - arsen je primesa
ovih ruda
Konzerviranje koe, krzna i drveta
Proizvodnja stakla, emajla i boja
Proizvodnja pesticida
Industrija bojnih otrova
Prepariranje ivotinja

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
Arsenova jedinjenja se u organizam se mogu
uneti preko plua, digestivnog trakta i koe.
DISTRIBUCIJA
Transportuje se krvlju najveim delom vezan
za hemogobin Er, manja koliina za proteine
plazme.
Poetna akumulacija je najvea u jetri,
bubrezima i pluima, dok je dugotrajna depozicija
najvea u koi, kosi, noktima, zubima, skeletu,
tireoideji, soivu, epididimisu i epitelu digestivnog
trakta.
Biotransformacija neorganskih arsenovih
jedinjenja podrazumeva oksidaciju trovalentnih u
petovalentna jedinjenja, redukciju arsenata u
arsenite i metilaciju.
ELIMINACIJA
Arsen se najveim delom izluuje urinom, u
nepromenjenom obliku ili u obliku Metilarsenske
kiseline, Dimetilarsenske kiseline i Arsenobetaina.
Manji deo fecesom i neznatne koliine drugim
ekskretima.

TOKSIKODINAMIKA

Toksini efekti se objanjavaju velikim
afinitetom arsena za sulfhidrilne grupe (SH-grupe)
enzima.
1. remeti tkivno disanje i mitozu - vezivanjem
za fosfataze,
2. oteuje krv i krvotvorne organe,
3. oteuje nervni sistem,
Izaziva degeneraciju i nekrozu aksona i
perifernih nerava (Arsenska polineuropatija)
Izaziva cerebralni edem i intracerebrale
hemoragije,
4. Oteuje jetru, bubrege i srce - izaziva
degeneraciju i nekrozu u njima,
5. deluje paralitiki na glatke miie krvne
sudove (poveava njihovu permeabilnosti),
6. oteuje kou i andeksa,
7. oteuje sluzokoe res-a i oka,
8. izaziva protein lizin enteropatiju,
9. ima kancerogeno dejstvo.

KLINIKA SLIKA

PERAKUTNO TROVANJE
Znaci oteenja jetre
Znaci oteenja bubrega
Stupor
Konvulzije
Koma
Smrt - za nekoliko sati

AKUTNO TROVANJE IZAZVANO
INHALACIJOM
Peenje u oima
Peenje u nosu i drelu
Stezanje u grudima
Kaalj
Dispneja
Edem plua retko

AKUTNO TROVANJE IZAZVANO
INGESTIJOM
GIT
Gaenje i Povraanje
Bol u trbuhu
Prolivi - mirisa na beli luk
KVS
Cijanoza
Hladna i vlana koa
Aritmije

111
CNS
Glavobolja i Letargija
Kvadriplegija
Delirijuma
Konvulzija i Koma
Poremeaj vida
Smrt - za 24h - 4 dana

Blai oblik trovanja - Navedene smetnje se
javljaju u manjem stepenu, da bi se posle nekoliko
dana razvile promene na koi, na koje se mogu
nadovezati pareze i paralize i oteenje bubrega.

HRONINO TROVANJE

1. PROMENE NA KOI
Eritem i Edem
Folikulitis
Bule i Ulceracije
Papulo-pustulozni egzantem
Psorijatiformne promene
Hiperpigmentacija aka i stopala
Hiperkeratoza
Pojava bradavica
Ekcematozne promene.
2. PROMENE NA ANDEKSAMA-
Trofike promene na noktima
Mesove pruge (sivo-bele pruge irine 1-2mm uz
matriks nokta)
Trofike promene na kosi
Alopacija.
2. PROMENE NA SLUZOKOAMA
Oteenje i perforacija membranoznog septuma u
nosu
Hronini faringitis, traheitis i bronhitis.
3. ARSENSKA POLINEUROPATIJA
Parastezije
Bolne senzacije
U teim sluajevima
Gubitak dubokog senzibiliteta i motorne paralize.

4. GUBITAK PAMENJA I PROMENE
LINOSTI
5. SPLENOMEGALIJA SA ZNACIMA
HRONINOG HEPATITISA
6. HRONINI NEFRITIS
7. OTEENJE MIOKARDA I
PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA
8. HEMATOLOKI POREMEAJI
9. POVEAN RIZIK ZA NASTANAK
KARCINOMA KOE, JETRE,
LEUKEMIJE I LIMFOMA

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Poveana koncentracija arsena u krvi, kosi i
noktima,
2. Poveana koncentracija arsena, metilarsenske i
dimetilarsenske kiseline i arsenobetaina u
urinu,
3. Povean broj BPE, leukocita i koliina
indirektnog bilirubina.

LEENJE

1. Leenje plunog edema, oteenja jetre i
bubrega
2. Helati (BAL, Penicilamin)
3. Ispiranje eluca i provokacija povraanja
4. Dekontaminacija koe pranjem
5. Korekcija disbalansa vode i elektrolita
6. Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Laki oblici trovanja sa neznatnim
manifestacijama na koi i sluzokoama i bez
znakova sistemskih delovanja ne ostavljaju trajnije
posledice i neumanjuju radnu sposobnost. Tea
trovanja sa sekvelama na koi, jetri, bubrezima,
hematopoeznog i nervnog sistema umanjuju radnu
sposobnost u zavisnosti od stepena oteenja
pomenutih organa i sistema.
Osobe kod kojih je utvreno profesionalno
trovanje arsenom nisu sposobne za rad sa arsenom
ili njegovim jedinjenima, kao ni za rad u zoni
izloenosti drugim profesionalnim tetnostima koje
mogu pogorati funkciju oteenih organa.
Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno
zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti
oteenih sistema.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije -
Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija arsenu ili njegovim
jedinjenjima.
Klinika slika trovanja sa karakteristinim
promenama na koi i oteenjem:
I - Bar jednog od sledea dva organa i sistema
Krvi i krvotvornih organa, Jetra
II - Bar dva od sledea tri organa i sistema
Srce
Bubrezi
Nervnog sistema (arsenska polineupopatija)

RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

1. Opti pregled, Neuropsihijatrijski pregled (na
24 meseca),
2. Laboratorijska ispitivanja (bilirubin, albumini,
transaminaze, alkalna fosfataza, kreatinin).






112
6. TROVANJE FOSFOROM

Beli (uti) fosfor - meka kristalna masa koja
na svetlosti uti i spontano se pali na 30
0
C pri emu
se stvara fosfor-pentoksid. Isparava na sobnoj
temperaturi dajui pare fosfor-trioksida mirisa
belog luka. Nerastvorljiv u vodi, a rastvorljiv u
mastima. Ima veliki afinitet prema O
2
pa je jako
reduktivno sredstvo.
Crveni fosfor - tamnocrveni prah,
nerastvorljiv, neisparava i praktino se neresorbuje.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Pri proizvodnji fosfora
2. U industriji petroleja (kao katalizator)
3. U pirotehnici (za vojne svrhe)
4. U industriji vetakih fosfornih ubriva
5. Kao pesticidi (organofosforna jedinjenja)
6. U industriji ibica, celuloze i papira
7. U proizvodnji sapuna i deterdenata
8. U prehrambenoj industriji

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
Beli fosfor se moe uneti inhalacijom,
ingestijom i transkutano.
Crveni fosfor se zbog neastvorljivosti
praktino ne resorbuje.
DISTRIBUCIJA
Prenosi se krvlju verovatno nepromenjen i
deponuje se u masnom tkivu, endotelu kapilara i
jetri.
ELIMINACIJA
Eliminie se izdahnutim vazduhom,
pljuvakom i neznatno preko bubrega.

TOKSIKODINAMIKA

BLOKADA ELIJSKOG DISANJA
(Oksidativne fosforilacije)
Usled blokade enzima to dovodi do poremeaja
metabolizma ugljenih hidrata, masi i proteina sa
redukcijom glikogena i depozicijom masti.
Razvija se:
Masna infiltracija i nekroza jetre, bubrega i
miokrada
Oteenje krvi i krvotvornih organa
Ulceracije i krvarenja u GIT-u
Oteenje nervnog sistema
Edem plua i kongestija
Hiperemija
OTEENJE KOSTIJU (Osteoporoza,
Dekacifikacija i Rarefrakcija)
Kod hronine ekspoziciji kao posledica
poremeaja cirkulacije u kostima zbog oteenja
krvnih sudova. Sekundarne infekcije ovako
izmenjenih kostiju dovode do nekroze i
sekvestracije sa periostalnom reakcijom. Najee je
zahvaena donja vilica zbog lakog prodora
bakterija kroz kariozne zube u kost.
OTEENJE KOE (Opekotine i Koagulaciona
nekroza)
uti fosfor i kiseline fosfora
IRITACIJA SLUZOKOE RES-a I GIT-a
Pri ekspoziciji Fosfornim oksidima i
halogenidima

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

1. PRI INHALACIJI
- Kaalj
- Dispneja
- Peenje i grbanje u nosu i drelu
- Stezanje u grudima
- Toksini edem plua - U teim sluajevima
- Hemijski bronhitis i Astma - Kod ponovljene
inhalacije.
Ako se preivi etvrti dan obino dolazi do
ozdravljenja.
2. PRI KONTAKTU SA KOOM
Opekotine II i III stepena- nastaju pri kontaktu
koe sa utim fosforom (bolne, duboke, sporo
zarastaju)
Koagulaciona nekroza- nastaju pri kontaktu koe
sa kiselinama fosfora
3. PRI INGESTIJI
U prvim satima iritacija GIT-a
- Muka, Povraanje i Dijarea
- Abdominalni bol i Hematemeza
- Miris izdahnutog vazduha na beli luk
Smrtnost je visoka i do 75%.
Nakon 2-3 dana bez simptoma javlja se
-Hepato-renalna insuficijencija
-utica, Hipoglikemija, Oligurija
-Poremeaj KVS-a
- Hipotenzija, Cirkulatorni kolaps
-Poremeaj RES-a
-Dispneja
-Poremeaj CNS-a
-Tetanija, Stupor, Konvulzije, Koma
- Petehije i ekhimoze.

HRONINO TROVANJE
Nekroza vilice
U poetku se javlja hipersalivacija, fetor ex
ore, bol u karioznim zubima i ponekad crvena mrlja
na bukalnoj sluzokoi. Kasnije se bolovi
pojaavaju, javlja se otok desni i hronini apscesi
ree fistule. Proces se moe proiriti na orbitu pa
ak i na meninge to se obino zavrava letalno.
Dugotrajni procesi dovode do tekih deformacija i
nakaznosti. Rengenski se vidi osteoporoza i
nekroza.
Promene na jetri i bubrezima - Manje su
izraene nego pri akutnom trovanju.
Kontaktni dermatitis - Kod hronine
ekspozicije Tetrafosfornom trisulfidu.

113

EKSPOZICIONI TESTOVI

Poveana koncentracija fosfora u krvi i urin
Znaci oteenja jetre i bubrega (bilirubin,
albumini, transaminaze, alkalna fosfataza,
kreatinin)
Promene u krvnoj slici i elektrolitima
EKG - promene u obliku akutnog infarkta
miokarda, nespecifine promene na ST segmentu
i T-talasu

LEENJE

1. Pri ingestiji - Provokacija povraanja i
ispiranje eludca.
2. Pri kontaktu sa koom - Ispiranje koe vodom,
a opekotina bakarsulfatom ili kalijum
permaganatom.
3. Pri inhalaciji - sprovesti terapiju protiv
toksinog edema plua.
4. Korigovati disbalans vode i elektrolita, odrati
normalnu glikemiju i kalcemiju.
5. Korigovati poremeaj funkcije jetre, bubrega i
KVS-a.
6. Eksangviotransfuzija i hemodijaliza mogu biti
od koristi.
7. Fosforna nekroza kostiju lei se hiruki.
8. Kod hroninog trovanja - Sanirati stanja u
ustima.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Laki oblici akutnog trovanja sa neznatnim
nadraajem koe ili sluzokoe GIT-a i RES-a bez
znakova sistemskih dejstava ne ostavljaju trajne
posledice i ne umanjuju radnu sposobnost.
Tei oblici akutnog trovanja pri kojima posle
akutne faze perzistiraju znaci oteenja jetre,
bubrega ili RES-a umanjuju radnu sposobnost u
zavisnosti od stepena oteenja funkcije zahvaenih
organa.
Pri hroninom trovanju promene na kostima
u stadijumu osteoporoze i poetna oteenja jetre
zahtevaju prekid dalje ekspozicije fosforu i drugim
profesionalnim tetnostima koje deluju na ove
organe.
Osobe kod kojih je utvreno profesionalno
trovanje fosforom nisu sposobne za rad sa fosforom
ili njegovim jedinjenjima kao ni za rad u zoni
izloenosti hepatotoksinim i nefrotoksinim
materijama i drugim profesionalnim tetnostima
koje mogu pogorati funkciju oteenih organa.
Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno
zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti
oteenih sistema.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije
- Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija fosforu ili njegovim
jedinjenjima.
Da postoji klinika slika trovanja sa
oteenjima bar dva od sledeih est organa i
sistema:
1. Kosti (fosforna nekroza vilice)
2. Jetra
3. Bubrezi
4. Nervni sistem
5. Krv i krvotvorni organi
6. Srce

RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

1. Opti pregled
2. Laboratorija (bilirubin, albumini, transaminaze,
alkalna fosfataza, kreatinin)
3. Radiografija donje vilice na 5 godina posle
desetogodinje ekspozicije

7. TROVANJE BERILIJUMOM

Berilijum je zemnoalkalni metal poznat po
svojoj lakoi i visokoj otpornosti na istezanje i
koroziju. Dobija se iz rude Berila koja sadri 10-
13% berilijum oksida. Berilijum ima najveu
primenu u raznim legurama (najee sa bakrom), a
manjim delom se koristi kao slobodni metal i kao
oksid.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U automobilskoj, avionskoj i kosmikoj
industriji - izrada motora, reaktora, opruga,
leita i konica.
2. U elektronici - za izradu raznih delova
elektroureaja i keramikih aplikacija.
3. U nuklearnim reaktorima - mea se sa
uranijumom ime se smanjuje izlazak neutrona
4. U vojnoj industriji - u proizvodnji nukleranog
oruija i sistema za navoenje.
5. U izradi rendgenskih i laserskih cevi
6. U izradi flurescentnih sijalica i neonskih
lampi
7. Za izradu elktroda za zavarivanje.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
Glavni put unosa u organizam jeste
inhalacija (preko GIT-a i koe beznaajno). Nakon
inhalacije vei deo se fiksira u pluima gde moe
da perzistira due vreme.
DISTRIBUCIJA
Deo berilijuma koji pree u cirkulaciju
transportuje se vezan za proteine plazme i
najveim delom se distribuira u jetru, bubrege i
kosti.

114
ELIMINACIJA
Najveim delom stolicom, manjim delom
urinom. Bioloko poluvreme je dugo zbog
odlaganja berilijuma u skeletu i pluima. Detektuje
se u urinu i 20 godina nakon prekida ekspozicije.

TOKSIKODINAMIKA

ALERGOGENO DEJSTVO
Pretpostavlja se da je mehanizam toksinog
delovanja berilijum alergogene prirode, emu idu u
prilog i pozitivni koni testovi na ovaj metal po tipu
kasne preosetljivosti. Smatra se da se vezivanjem
berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji
pokreu imunoloku reakciju pri emu nastaje
autoagresija i oteenje plua i drugih tikva i
organa. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od
individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2
% izloenih radnika razvija se pluna reakcija).
INHIBIRA REPLIKACIJU I
PROLIFERACIJU ELIJA
Dejstvom na enzime koji uestvuju u metabolizmu
nukleinskih kiselina.
REMETI METABOLIZAM FOSFATA
Inhibirajui vane enzime, posebno alkalnu
fosfatazu.
DOVODI DO OTEENJA
Plua - Zapaljenjske i fibrozne promene sa ili bez
granuloma.
Jetre - Degeneracija i nekroza hepatocita.
Koe - Dermatitis, ulkus i granulomi u koi.
Oka - Konjuktivitis, Blefaritis.
Kore nadbubrega.
Hematopoeznog sistema - Pojava anemije.
Kosti - Osteoskleroza kostiju karlice.

KLINIKA SLIKA

AKUTNA BERILIJUMSKA BOLEST

Nazo-faringitis - Otok i hiperemija mukoze,
Takasta krvarenja, Fisure i ulceracije, Mogua
perforacija nosne pregrade.
Traheo-bronhitis - Neproduktivni kaalj
Substernalni bol i Dispneja, Niskotonski vizing
(Auskultatorno), Pojaana bronhovaskularna ara
(Radioloki).
Akutni pneumonitis - U poetku
Fibroza plua - Kasnije (Septalna bez
stvaranja granuloma).
Alergiski kontaktni dermatitis - Eritem,
Papule i Vezikule praene Svrabom
Alergiski stomatitis - Verovatno izazvan
berilijumom iz keramikih proteza.
Konjuktivitis, ulceracije korneje i
alergiski blefaritis
Oporavak od akutne berilioze traje 2-6
nedelja po prekidu ekspozicije, pri emu se laki
oblici povlae bez rezidua. Bolest moe da se
komplikuje trajnim oteenjem disajnih organa,
bronhitisom ili fibrozom
HRONINA BERILIJUMSKA BOLEST

Javlja kod 1-5% eksponovanih radnika,
nakon 10-tak godina od poetka ekspozicije.
Obino poinje posle neke infekcije, operacije ili
trudnoe. Razlikujemo etiri klinike varijante ove
bolesti

ASIMPTOMATSKI OBLIK
- Promene na radiografiji plua
BLAG OBLIK
- Neproduktivni kaalj
- Guenje pri velikom naporu
- Artralgije i malaksalost
- Kalkuloza bubrega-komplikacija
SREDNJE TEAK OBLIK
- Izraen kaalj
- Guenje
- Gubitak teine
- Osteoartropatije
- Hepatosplenomegalija
- Kalkuloza bubrega
- Rtg promene na pluima
TEAK OBLIK
- Izraena kaheksija
- Teak neproduktivni kaalj
- Kontaktni dermatitis, ulkus i
granulomi u koi (ponekad)
KOMPLIKACIJE
- Znaci oteenja desnog srca
- Pneumotoraks

Hronina berilioza moe proticati bez simptoma ili
brzo progredirati u teku insuficijenciju.
Kao komplikacija je mogua pojava
spontanog pneumotoraksa i razvoj hroninog
plunog srca.

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Testovi inhibicije makrofaga i blastne
transformacije limfocita - za dokazivanje
hipersenzitivnosti.
2. Pozitivna kona proba sa berilijumom - za
dokazivanje hipersenzitivnosti (ne preporuuju
se).
3. Odreivanje berilijuma u biomaterijalu (urinu).
4. Ispitivanje funkcije jetre (proteinogram -
hiperglobulinemija)
5. Poveana koncentracija kalcijuma u krvi i urinu
RTG PLUA - Vidi se granulomatozna, difuzna
intersticijalna fibroza.
BIOPSIJA PLUA.

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije i hospitalizacija

115
2. Kortikosteroidna terapija - kod hroninog
trovanja eto doivotno.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Privremena spreenost za rad traje tokom
klinikih manifestacija bolesti.
Kod lakeg akutnog trovanja sa izolovanom
simptomatologijom gornjih disajnih puteva i oka
bez komplikacija radna sposobnost je ouvana.
Kod teeg akutnog i kod hroninog trovanja
(profesionalno oboljenje) nisu sposobni za rad u
uslovima ekspozicije berilijumu, njegovom
jedinjenjima i drugim toksinim materijama koje
mogu pogrorati funkciju oteenih organa, kao
ni za poslove sa znatnim fizikim naprezanjem.
Ukoliko doe do brzog napredovanje bolesti sa
pojavom komplikacija kao to je hronino pluno
srce postoji potpuni gubitak radne sposobnosti

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije -
Da je radnik radio na poslovima i radnim
mestima na kojima postoji ekspozicija
berilijumu ili njegovim jedinjenjima.
Da postoji klinika slika trovanja sa
1. Fibrozom plua ILI
2. Oteenje bar dva od sledea etiri organa
ili sistema
- Promene na koi
- Promene u jetri
- Limfadenopatija
- Blastna transformacija limfocita
Toksikoloki dokaz o prisustvu berilijuma u
biomaterijalu (uzorcima tkiva ili urina).

RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

1. Opti pregled
2. Upitnik za hronine respiratorne simptome
3. Radiografija plua PA na 2 godine posle
petogodinje ekspozicije

8. TROVANJE SELENOM

Selen je esencijalni nemetal, njegov manjak
dovodi do raznih poremeaja od kojih su
najpoznatija endemske osteoartropatija i
miokardiopatija.
Javlja se u 6 alotropskih modifikacija. Po
svojim osobinama blizak je sumporu.
Nerastvorljiv je u vodi.
Gradi veliki broj organskih i neorganskih
jedinjenja od kojih je najtoksiniji
Selenvodonik.
Kada se osvetli dobar je provodnik elektrine
struje dok mu je provodljivost u mraku daleko
manja.
MDK za selen je 0,1 mg/m
3
.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Pri prerada sulfidnih ruda - u kojima je selen
primesa sumporu
2. U metalurkoj industriji - kao aditiv za
poveanje tvrdoe u proizvodnji elika
3. Pri proizvodnji gumenih kaieva i gumenih
omotaa kablova - sredstvo za vulkanizaciju
4. U industriji stakla, keramike i plastike - gde
se koristi kao pigment
5. U farmaceutskoj industriji - aktivni sastojak
ampona protiv peruti i preparata za nadoknadu
selena
6. U industriji pesticida i vetakog ubriva -
koristi u sredinama sa niskim sadrajem selena
u zemljitu
7. U elektronskoj industriji za proizvodnju
fotoelija - zbog fotoelektrinih svojstava
8. Radnici u fotokopirnicama - selenski bubanj
u fotokopir aparatima

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
Selen se apsorbuje iz digestivnog trakta i
preko plua.
DISTRIBUCIJA
Transportuje se vezan za Er. Deponuje se u
bubrezima, jetri i miiima.
U jetri se vri metilacija selena. Metilisani
selen prolazi kroz placentnu.
ELIMINACIJA
Najvei deo selena (75%) eliminie se
urinom, a manji deo putem ui i GIT-a.

TOKSIKODINAMIKA

1. Deluje nadraajno na kou i sluzokoe
2. Oteuje andeksa koe (kosa, nokti)
3. Oteuje plua, jetru, bubrege, srce i nervni
sistem

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE SELENOM

Za sada u literaturi ne postoje opisani
sluajevi akutnog trovanja elementarnim selenom,
podaci o njegovom toksinom dejstvo potiu iz
eksperimenata na ivotinjama.

Inhalacija selena Ingestija selena
- Znaci nadraaja RES-a
- Edema plua - ponekad
- Lezije u GIT-u.
- Oteenje jetre,
bubrega i CNS-a

116
AKUTNO TROVANJE
SELENVODONIKOM

INHALACIJA SELENVODONIKA
Iritacija gornjih disajnih puteva
Iritacija konjuktiva
Pojave metalnog ukusa u ustima
Dispneja - Kasnije
Pluni edem i Pleuromedijastinum - Ree
Poremeaji plunih funkcija - Koji dugo
perzistiraju
Nema sistemskih efekata jer zbog otrog i
neprijatnog mirisa radnici brzo naputaju radnu
prostoriju.

INGESTIJA SELENVODONIKA
Munina i Povraanje
Proliv
Abdominalni bol
Hipotenzija
Depresija RES-centra i Apneja
Asistolija i Smrt
Opadanje kose - desetak dana nakon trovanja
Izdahnuti vazduh ima miris na beli luk


HRONINO TROVANJE SELENOM

1. Gubitak kose
2. Bele pruge na noktima i Pojava zanoktica
3. esta krvarenja iz nosa
4. Na koi eritem i dermatitis
5. Sluzokoi nepca bledoruiasta sa pegicama
6. Muka, Gaenje, Povraanje, Gubitak apetita
7. Zadah na beli luk
8. Metalni ukus u ustima
9. Oseaj neprijatnosti i nervoze
Moe doi i do pojave
Temora
Crvenila lica
Glavobolje
Vrtoglavice
Bolova u miiima

EKSPOZICIONI TESTOVI

Poveana koncentracija selena u krvi i urinu.

LEENJE

Ingestirani otrov odstraniti provociranim
povraanjem ili gastrinom lavaom.
Visoke doze vitamina C - pretvaraju selenite u
elementarni oblik selena.
Leenje kardiovaskularne i respiratorne
insuficijencije.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Privremena spreenost za rad traje tokom
klinikih manifestacija bolesti.
U sluaju trovanja neophodan je prekid
ekspozicije u trajanju od 3 meseca. Nakon
zavretka leenja i sprovedene rehabilitacije
ukoliko nema posledica trovanja, dozvoljava se rad
u istim uslovima uz kontrole na 6 meseci. U sluaju
da zaostanu oteenja organa i sistema radnik trajno
nije sposoban za rad sa selenom, a radna
sposobnost za druge poslove zavisi od stepena tih
oteenja.
Osobe sa utvrenim profesionalnim
oboljenjem nisu sposobne za rad sa selenom ili
njegovim jedinjenjima, za rad u zoni izloenosti
respiratornim iritansima, kardiotoksinim,
hepatotoksinim, nefrotoksinim materijama kao ni
za druge poslove u zoni izloenosti profesionalnim
tetnostima koje mogu pogorati funkciju oteenih
organa.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije
Da je radnik radio na poslovima i radnim
mestima na kojima postoji ekspozicija selenu ili
njegovim jedinjenjima.
Da postoje bar tri od navedenih est poremeaja:
1. Emfizem plua sa smanjenjem FVC za
vie od 20% u odnosu na vrednosti pri
zapoljavanju
2. Oteenje jetre
3. Oteenje bubrega
4. Oteenje srca
5. Oteenje perifernog nervnog sistema
6. Oteenje centralnog nervnog sistema

RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

1. Opti pregled
2. Laboratorija (bilirubin, albumini, transaminaze,
alkalna fosfataza, kreatinin)
3. Neuropsihijatrijski pregled (na godinu dana)

9. TROVANJE HROMOM

Izuzetno tvrd, sjajan, rastegljiv metal,
otporan na koroziju. Esencijalni je oligoelement
biljaka i ivotinja.
U prirodi se nalazi u oblku raznih jedinjenja
(Hromiti, Hromati, Hromidi) najee u
trovalentnom obliku. Od posebnog toksikolokog
znaaja su estovalentna jedinjenja.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U topionicam - za izradu legura
2. Za hromiranje i galvanizaciju - metalnih predmenta
3. U tekstilnoj i koarskoj industriji - za bojenje i
tavljenje
4. U litografiji i izradi fotografija

117
5. U proizvodnji boja i za bojenje stakla
6. U proizvodnji cementa
7. U pirotehnici
8. Za zatitu drveta
9. Za izradu glazura za keramiku
10. Za izradu katalizatora

TOKSIKOKINETIKA

ESTOVALENTI HROM (Cr
6+
)

APSORPCIJA
Najee u gornjim delovima RES-a (u
donjim delovima se redukuje u Cr
3+
ija je
apsorpcija slabija) i preko koe. eludani sok ga
brzo redukuje u Cr
3+
koji se slabo apsorbuje -oko
10%.
DISTRIBUCIJA
Transportuje se vezan za transferin seruma.
Distribuira se u jetru, slezinu, miie, masno
tkivo i kosti. Lako prolazi kroz eliske membrane i
u citoplazmi se redukuje u Cr
3+
. Na taj nain ulazi u
eritrocite i Vezuje se za hemoglobin.
ELIMINACIJA
Nakon inhalacije glavni put izluivanja je
preko stolice, a nakon ingestije Urinom.

TROVALENTNI HROM (Cr
3+
)

APSORPCIJA - Slabo se apsorbuje u
pluima, a veoma teko u digestivnom traktu i kroz
kou
DISTRIBUCIJA - Izuzetno teko prolazi
eliske membrane

TOKSIKODINAMIKA

ESTOVALENTNI HROM (Cr
6+
)

1. Iritativno i alergogeno dejstvo na kou i
sluzokoe
Iritativni i alergijski dermatitis - Hromni ulkus
Konjuktivitis i Keratitis
Astma - Usled alergogenog dejstva
estovalentnog hroma
Zapaljenje sluzokoa GIT-a - Ulcerozni gastritis,
enteritis (Hromna enteropatija)
Zapaljenje sluzokoe RES-a - Rinitis, Faringitis,
Bronhitis, Foklane pneumonije i Hemoragije
2. Oteuje bubrege - Degeneracija i
nekroza proksimalnih distalnih tubula
3. Oteuje jetru - Nekroza i degeneracija
hepatocita
4. Oteuje miokard
5. Oteuje krvotvorne organe
6. Kancerogeno dejstvo- estovalentni hrom
je dokazani kancerogen. Izaziva Ca-plua.

TROVALENTNI HROM (Cr
3+
)
1. Neophodan je za metabolizam glikoze jer
poveava aktivnost insulina i utilizaciju
glikoze.
2. Spaja se sa proteinima u povrinskim slojevima
koe stvarajui stabilne komplekse (nema
dermatitisa).

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE ESTOVALENTNIM
HROMOM

KOD INHALACIJE
- Grebanje u drelu
- Stezanjem iza grudne kosti
- Kaalj - kasnije sa sukrviavim ispljuvkom
- Fokalne pneumonije sa hemoragijama
- Pleuritis
- Groznica i gubitak telesne teine
- Oteenja jetre i, bubrega i smrt
KOD INGESTIJE
- Gastroenteritis
- Muka, Bol u trbuhu, Povraanje, Prolivi
- Trombocitopenija - Koagulopatija, Hemoragijska
dijateza
- Insuficijencija jetre -U toku prva 4 dana
- Toksini nefritis - Oligurija do anurije
- KVS-ok
- Konvulzije,koma
- Smrt

HRONINO TROVANJE
ESTOVALENTNIM HROMOM

1. ALERGIJSKI DERMATITIS I ASTMA
2. CHR. RINITIS, FARINGITIS I BRONHITIS
3. CHR. KONJUKTIVITIS I KERATITIS
4. HROMNA ENTEROPATIJA
5. HEPATITIS
6. NEFRITIS
7. OTEENJE KRVOTVORNIH ORGANA
8. KARCINOM PLUA
9. HROMNI DRMATITIS

EKSPOZICIONI TESTOVI

Poveana koncentracija hroma u krvi i urinu.

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije
2. Provokacija povraanja i ispiranje eludca
3. Alkalna diureza
4. Terapija helatima i BAL-om (efekti nisu
pouzdani)
5. Hemodijaliza - kod renalne insuficijencije
6. Peritoneumska hemodijaliza
7. Eksangvinotransfuzija
8. Korekcija renalne, hepatine i KVS funkcije
9. Lokalne opekotina tretirati Na-bi-sulfatom
10. Ulkusi koe dobro reaguju na kvarcovanje

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI


118
Privremena spreenost za rad traje tokom
klinikih manifestacija bolesti.
Trajna perforacija nosne pregrade nije
kontraindikacija za rad u prisustvu hroma. Ako
ulkus recidivira i ako su u pitanju alergiske
manifestacije (alergiski dermatitis, astma)
neophodan je trajni prekid ekspozicije hromu,
kao i drugim respiratornim i konim iritansima.
Kod ulceracija u digestivnom traktu potreban je
prekid dalje ekspozicije i ograniavanje radne
sposobnosti za vee fizike poslove.
Kada pri hroninom trovanju postoje oteenja
respiratornog sistema, jetre i bubrega potreban je
prekid ekspozicije, a zavisno od stepena
oteenja radnici nisu sposobni za rad sa
respirtornim iritansima, hepatotoksinim i
nefotoksinim materijama.
Osobe sa utvrenim profesionalnim oboljenjem
nisu sposobne za rad sa hromom ili njegovim
jedinjenjima, kao ni za druge poslove u zoni
izloenosti profesionalnim tetnostima koje mogu
pogorati funkciju oteenih organa.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da je
radnik radio na poslovima i radnim mestima na
kojima postoji ekspozicija hromu ili njegovim
jedinjenjima.
Klinika slika trovanja sa specifinim
oteenjima bar tri od navedenih pet organa ili
organska sistema: Respiratorni (perforacija nosne
pregrade)
1. Koa (hronini alergijski drmatitis, hromni
ulkusi)
2. Jetra (degeneracija i nekroza hepatocita)
3. Bubrezi (degeneracija i nekroza tubula)
4. GIT (Hromna enteropatija)

RANO OTKRIVANJE
PROFESIONALNOG OTEENJA

1. Opti pregled, ORL pregled
2. Standardni upitnik za respiratorne simptome
3. Radiografija plua PA na 3 godine posle
petogodinje ekspozicije
4. Laboratorija (kreatinin)

10. TROVANJE NIKLOM

Nikl je beli, srebrnasto sjajni metal koji se
lako polira, zavaruje, valja i izvlai u ice.
Otporan je na atmosferske uslove, baze i
mnoge organske materije.
U prirodi se javlja u nultom i dvovalentnom
obliku. Posebno opasno jedinjenje nikla je
niklkarbonil gas koji izaziva teka akutna trovanja
(Vidi gasovi).
Nikl je esencijalni element, iako su
nedovoljno jasne posledice njegovog nedostatka.
IZVORI EKSPOZICIJE

1. Za niklovanje drugih metala
2. U proizvodnji aparature otporne na alkalije - u
hemijskoj industriji
3. U proizvodnji legura sa gvoem, bakrom i
hromom
4. U elektrogalvanizaciji
5. U izradi nikl-kadmijumskih baterija
6. Za bojenje stakla, pravljenje keramikih
glazura i emajla
7. Za izradu galvanskih kada
8. Kao nagrizajue sredstvo pri bojenju

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
Inhalacija je glavni put ulaska u organizam.
Mogua je i apsorpcija preko GIT-a, dok je
apsorpcija preko koe minimalna ali znaajna zbog
mogueg kontaktnog alergiskog dermatita.
DISTRIBUCIJA
psorbovani nikl transportuje se plazmom
vezan za makroglobuline.
Ima tendenciju kumulacije u pluima,
regionalnim linfnim vorovima, jetri, bubrezima i
mozgu.
ELIMINACIJA
Nikl se izluuje stolicom, a kod poveane
ekspozicije viak se izluuje urinom.

TOKSIKODINAMIKA

1. Iritativno dejstvo na kou i sluzokou res-a i oka
2. Alergogeno dejstvo na kou
3. Kancerogeno dejstvo

KLINIKA SLIKA

AUTNO TROVANJE
Akutna toksinost nikla i njegovih jedinjenja
(izuzev karbonila) je mala. Mogu se javiti znaci
iritacije koe i sluzokoe - pri ekspoziciji visokim
nivoima rastvorljivih soli nikla.

HRONINO TROVANJE
Kontaktni
dermatitis
Iritativni i Alergijski
Hronini rinitis
i sinuzitis
Erozije - Perforacija nosne pregrade
Ulceracije- Hiposmija do anosmije
Intersticijalna
fibroza plua
Praena Bronhitisom, ree Astmom
Prolazna
nefrotoksinost

Maligna
oboljenja RESa
Rak sluzokoe nosa i paranazalnih
upljina primarnog rak bronhija i
plua

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Odreivanje nikla u krvi i urinu
2. Odreivanje nikla u mukozi nosa -
Invanzivna metoda koja se retko primenjuje

119

LEENJE
I - AKUTNO TROVANJE
1. Privremeni prekid ekspozicije
2. Simptomatska terapija (respiratorna
reanimacija i dr.)
3. Kod dermatita
Kortikosteroidne kreme i masti
Antibiotici
Obloge 3% Acidi borici
Sedativi
II - HRONINO TROVANJE
1. Trajni prekid ekspozicije
2. Leenje komplikacija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Lake akutno trovanje bez posledica, kao i
asimptomatska erozija sluzokoe nosa i perforacija
nosne pregrade sa dobrom epitelizacijom ruba ne
umanjuju radnu sposobnost
Kod erozija sluzokoe nosa praenih
krvarenjem - Prekid ekspozicije od 3-6 meseci uz
rad na drugim mestima bez kontakta sa iritansima.
Nakon potpune sanacije promena radnik moe
nastaviti rad na svom radnom mestu, ali je u sluaju
recidiva neophodan trajni prekid ekspozicije niklu i
jedinjenjima nikla.
Tee akutno trovanje sa sekvelama na RES-
u, jetri, miokardu i nervnom sistemu umanjuje
radnu sposobnost zavisno od stepena oteenja
pomenutin organa i sistema.
Hronina alergiska oboljenja koe i astma -
Radnik nije sposoban za dalji rad sa niklom i
njegovim jedinjenjima, kao ni za rad sa drugim
alergogenim materijama kao to su kobalt i hrom.
Izraene hronine promene na sluzokoi
gornjih disajnih puteva ili hronini bronhitis -
Promena radnog mesta i rasporeivanje na radna
mesta gde nema visoke zapraenosti ili iritanasa.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da
je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija niklu ili
njegovim jedinjenjima.
Da postoji klinika slika trovanja sa
oteenjima sledea TRI organa ili organska
sistema:
1. Respiratorni (perforacija nosne pregrade,
fibroza plua, astma)
2. Koa (dermatitis - iritativni ili alergijski)
3. Sluzokoe (nosa, sinusa, plua, larinksa -
karcinomi)
Za kontaktni dermatitis - Klinika slika teeg
hroninog ili recidivantnog kontaktnog
dermatitisa sa pozitivnim specifinim
imunolokim i drugim testovima

RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG
OTEENJA

1. Opti pregled
2. Standardni upitnik za respiratorne simptome
3. ORL pregled
4. Radiografija plua PA na 3 godine posle
petogodinje ekspozicije

LIVAKA GROZNICA

Nastje kao posledica udisanja dimova ili
para metalnih oksida in status nascendi, uglavnom
cinka i bakra, amoe i oksidima kadmijuma,
aluminijuma, antimona, ive, nikla, selena, srebra i
berilijuma.Bolest se ispoljava prvog dana nakon
prekida ekspozicije od nekoliko dana.

PATOGENEZA

Nije u potpunosti razjanjena. Objanjava
se delovanjem sveih oksida na plua gde zbog
velike kinetike energije i elektrinog naboja
oksida dolazi do deskvamacije elija i denaturacije
proteina alveola, koji prodorom u krvotok deluju
pirogeno kao strane belanevine ili zbog
oslobaanja pirogenih materija iz leukocita,
tranzitorne insuficijencije nadbubrega i/ili
pokretanja imunolokih mehanizama.

KLINIKA SLIKA

Karakteristino je da do ataka ne dolazi
kada su kratki intervali izmeu ekspozicija,
odnosno razvija se neka vrsta imuniteta. Prekid
ekspozicije za vikend, dovoljno je dug da se jave
simptomi prvog radnog dana groznica u
ponedeljak. Nakon latencije od 4 -8 h javljaju se
simptomi u vidu bolova u miiima, nelagodnosti,
hiperemije konjunktiva, groznice manjeg ili veeg
stepena, malaksalosti umora i iscrpljenosti. Oboleli
imaju nagon na povraanje, bolove u trbuhu, a
temperatura moe biti poviena i do 39C,
drhtavica traje 1-3h, iza toga nastaje dubok san iz
kojeg se radnik budi potpuno oporavljen.
Objektivno u napadu se zapaa hiperemija
konjunktiva, nadraaj sluzokoe gornjih disajnih
puteva, bronhitis, au teim sluajevima i
pneumonija, lako uveana i bolno osetljiva jetra,
tremor i midrijaza. U tipinim sluajevima u krvnoj
slici javlja se tranzitorna leukocitoza (DDg znaaj
prema influenci ili poetnim znacima tekih
toksinih oteenja plua nekim metalima).

LEENJE

Terapija je simptomatska.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Zavisi od ishoda livake groznice, ako nema
sekvela, radna sposobnost je ouvana.

120

TROVANJA GASOVIMA

Akutno trovanje gasovima ima znaajno
mesto u profesionalnoj patologiji.
Klinika slika akutnog trovanja predstavlja
skup sindroma meu kojima mogu dominirati:
1. Respiratorni
2. Kardiovaskularni
3. Neuropsihiki
4. Renalni
5. Hepatini
6. Hematoloki
7. Gastrointestinalni
8. Poremeaji acido-bazne ravnotee.
Klinika slika zavisi od
1. Koncentracije i parcijalnog pritiska gasa
2. Duine izloenosti
3. Toksikokinetike
4. Toksikodinamike
5. tetnog gasa
6. Individualnih karakteristika otrovanog.
Pema svom dejstvu na organizam trovanja
gasovima se mogu podeliti na sledei nain:

A - NADRALJIVCI
a) Gornjih disajnih puteva
1. Hlor
2. Fluor
3. Sumpordioksid
4. Amonijak
b) Donjih disajnih puteva
1. Nitrozni gasovi
2. Fozgen
B - ZAGULJIVCI
a) Prosti zaguljivci
1. Ugljendioksid
2. Azot
3. Metan
4. Vodonik
b) Hemijski zaguljivci
1. Ugljenmonoksi
2. Cijanidi
3. Sumporvodonik
C - ORGANOMETALNI GASOVI
1. Arsenvodonik
2. Fosforvodonik
3. Karbonil nikl
D - ANESTETICI
Kao profesionalna priznaju se trovanja:
1. Halogenim elementima ili njihovim
jedinjenjima
2. Sumorom ili njegovim jedinjenjima
3. Azotnim jedinjenjima
4. Ugljen-monoksidom
5. Cijanom ili njegovim jedinjenjima

A - TROVANJA
NADRALJIVCIMA

Nadralljivci koji su dobro rastvorljivi u vodi
(hlor, sumpordikosid, amonijak) svoje toksine
efekte preteno ispoljavaju na gornjim disajnim
putevima, dok nadraljivci koji su slabije
rastvorljivi u vodi (azotni oksidi, Fozgen)
toksinost ispoljavaju preteno na donjim disajnim
putevima.
Udisanjem nadraljivaca pri njihovom
kontaktu sa vlagom tkiva nastaju odgovarajue
kiseline ili baze sa kaustinim delovajem na gornje
delove RES-a, a u zavisnosti od koncentracije
nastaje slabiji ili jai nadraaj sluzokoe.
Na alveo-kapilarnoj membrani dolazi do
oteenja epitelnih elija alveola i endotelnih elija
kapilara sa oslobaanjem endogenih amina i
poveanja propustljivosti sa ekstravazacijom
plazme i celokupne krvi u alveole (Toksini edem
plua).
Vrlo visoke koncentracije nadraljivaca
dovode do refleksnog spazma laringsa i bronhija,
paralize disanja i refleksnog zaustavljanja srca.
Nadraajem simpatikusa dolazi do
vazokonstrikcije na periferiji i dilatacije krvnih
sudova u plunom krvotoku.
Resorpcija gasova moe dovesti do
metabolike acidoze sa smanjenjem alkalne rezerve
krvi, stvaranja metahemoglobina i
oksiazothemoglobina i vazodilatacije.

TROVANJA
NADRALJIVCIMA GORNJIH
DISAJNIH PUTEVA

TROVANJE HLOROM

Gasoviti hlor je veoma reaktivan gas,
neprijatnog mirisa koji gui i nadrauje. Pod
pritiskom prelazi u uto-zelenu tenost. Teni hlor
pri isparavanju daje sa vodenom parom
hlorovodoninu i hipohlornu kis.
Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem
elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije HCl.

IZVORI TROVANJA

1. Pri proizvodnji hlora i njegovih derivata
2. U hemiskoj i farmaceurskoj industriji
3. Pri hlorisanju vode za pie
4. Pri dezinfekciji zagaenih voda
5. Pri dekolorisanje u industriji hartije i tekstila
6. U drvnoj industriji

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA
Hlor prodire u organizam inhalacijom.


121

TRANSFORMACIJA
U kontaktu sa tkivom i vlagom u disajnim
putevima nastaju hlorovodonina kiselina i
hipohlorasta kiselina koja se dalje razlae na
hlorovodonik i nascentni O
2
.
-Kaustino dejstvo - imaju hlorovodonina i
hipohlorasta kiselina (izazivaju koagulacionu
nekrozu).
-Oksidativno dejstvo - ima nascentni
kiseonik (predstavlja protoplazmatski otrov).
-Reakcije sa SH-grupama i disulfidnim
vezama proteina - Ostvaruju gas hlor, hovodonina
i hipohlorasta kiselina, kao i nascentni kiseonik

TOKSIKODINAMIKA

1. Iritativno dejstvo na kou i sluzokoe RES-a
i oka
Dolazi do oteenja alveolokapilarne membrane sa
oslobaanjem endogenih amina i ekstravazacijom
plazme ili celokupne krvi u intersticijalni prostor i
alveole to dovodi do Toksinog edem plua.
2. Refleksni spazam larinksa i bronhija sa
paralizom disanja - Visoke koncentracije.
3. Refleksno zaustavljanje rada srca - Visoke
koncentracije
4. Nadraaj simpatikusa - Vazokonstrikcije na
periferiji uz vazodilataciju krvnih sudova u
pluima.
KLINIKA SLIKA

PERAKUTNO TROVANJE
- Kratak greviti
ekspirijum
- Laringospazam
- Presanak disanja
- Cijanoza
- Nekontrolisani
pokreti
- Gubitak svesti
- Ubrzan puls
- Prestanak
rada srca
- Smrt

TEKO AKUTNO TROVANJE
1. AKUTNI STADIJUM
3. STADIJUM EDEMA
PLUA - Nakon 6-24 h
- Zaustavljanje disanja na
nekoliko sekundi
- Uestalo, povrno i
neregularno disanje
- Cijanoza
- Iritacije gornjih disajnih
puteva, oiju i koe
2. LATENTNI
STADIJUM
- Bez ili sa oskudnim
simptomima
- Kaalj sa iskaljavanjem
- Dispneja
- Cijanoza i Tahikardija
- ok
- Gaenje, Povraanje i
Dijarea

SREDNJE TEKO AKUTNO TROVANJE
- Peenje u
oima, nosu i
drelu
- Bol iza grudne
kosti
- Oseaj guenja
- Jak strah
- Spazmodini
kaalj
- Opta slabost
- Glavobolja
- Bol u trbuhu
- Muka i
povraanje
-Ubzano i
oteano disanje
- Cijanoza
- Edem plua
- Posle 2-3 sata


LAKO AKUTNO TROVANJE
- Crvenilo
venjaa
- Crvenilo grla
- Oseaj pritiska
u grudima
- Dispneja
- Bronhitis
- Blagi emfizem

HRONINO TROVANJE
- Konjuktivitis i
Blefaritis
- Rinitis, Faringitis i
Laringitis
- Hronini bronhitis
- Hlorne akne na koi
- Erozija zubne glei
- Gastrointestinalni
poremeaji
- Opstruktivni poremeaji
plunih funkcija
(Usled intersticijalnog edema i
bronhospazma)

LEENJE

Akutno trovanje
1. Prekid dalje ekspozicije, skidanje,
utopljavanje, hospitalizacija i apsolutni mir
2. Osloboditi disajne puteve i pokuati sa
vetakoim disanjem
3. Dati ovlaeni kiseonik to pre (u manjim
koncentracijam i ne pod pritiskom)
4. Medikamentozna terapija (bronhodilatatori,
diuretici, kortikosteroidi, antibiotici i dr.)

Hronino trovanje
1. Simtomatska terapija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod lakog akutnog trovanja - privremena
nesposobnost za rad traje 3-7 dana.
Kod srednje tekog i tekog akutnog trovanja
- posle zavretka leenja (traje i do 2 meseca),
radnika treba privremeno udaljiti sa poslova gde
postoji kontakt sa hlorom i drugim nadraljivim
gasovima i prainom za izvesni period. U ovom
periodu treba izbegavati i teko fiziko naprezanje i
nepovoljne klimatske faktore.
Kod hroninog trovanja sa izraenim
manifestacijama i u sluajevima nastanka trajnih
sekvela na RES-u radnika treba trajno iskljuiti iz
kontakta sa hlorom, prainom i drugim materijama
koje nadrauju disajne puteve. Fizika optereenja
su ograniena i zavise od stepena poremeaja
plunih funkcija.
Iskljuenje daljeg kontakta sa hlorom je
indikovano i u sluaju pojave konih oteenja.

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
HALOGENIM ELEMENTIMA (HLOR,
FLUOR, JOD, BROM) ILI NJIHOVIM
JEDINJENJIMA PRIZNA KAO
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije -
Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija halogenim
elementima ili njihovim jedinjenjima.
Klinika slika trovanja sa hroninim znacima
- Iritacije koe (Hlorne akne)


122
- Iritacije sluzokoe oka i RES-a (Kataralne
promene)
- Poremeaja GIT-a
- Erozija zubne glei
Kod ekspozicije fluoridima trai se i
postojanje promena na kostima (fluoroza kostiju) u
vidu osteo-periostalne reakcije, subhondralne
skleroze i spongio skleroze sa kalcifikacijama
ligamenta i tetiva.

b) TROVANJA
NADRALJIVCIMA DONJIH
DISAJNIH PUTEVA


1. TROVANJE NITROZNIM
GASOVIMA
Nitrozni gasovi su smee azotnih oksida u
razliitim proporcijama. Smeu ine: azot-peroksid,
azot-suboksid, azot-monoksid, azot-dioksid, azot-
trioksid, azot-tetraoksid i azot-pentoksid

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Pri proizvodnji anilinskih boja i celuloida
2. Pri proizvodnji fotografskih filmova
3. Pri proizvodnji azotnih ubriva
4. Pri elektrozavarivanju i eksploziji mina
5. Pri sagorevanju uglja, drveta i papira
6. Pri radu dizel motora
7. Pri poarima
8. U silosima

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Nitrozni gasovi u organizam prodiru kroz
respiratorni trakt, gde a vlanom povrinom
sluzokoe grade azotastu i azotnu kiselinu. Ova
reakcija se zbog slabe rastvorljivosti azotnih oksida
u vodi, vie odigrava u donjim disajnim putevima.
Javlja se:
1. Iritacija koe i sluzokoe GIT-a, RES-a I OKA
2. Koagulaciona nekroza u donjim disajnim
putevima - sa oteenjem alveo-kapilarne
membrane i ekstravagacijom tenosti u alveole
(Akutni respiratorni distres sindrom).
3. Erozija zubne glei
4. Poremeaji od strane cns-a usled
methemoglobinemije
Methemoglobin se stvara reakcijom
resorbovanih nitrata i nitrita (nastalih reakcijom
nitroznih gasova sa alkalnim sastojcima sluzokoe)
sa hemoglobinom.
5. Poremeaji od strane KVS-a usled nadraaj
simpatikusa - Pod dejstvom nitrata
Vazodilatacija sa padom krvnog pritiska
6. Blago anestetiko dejstvo - Pod dejstvom
nitrata
7. Oslobaanje histamina i slobodnih radikala
KLINIKA SLIKA

KOMBINOVANI OBLIK TROVANJA
Javlja se kod udisanja smee azotmonoksida i
azotdioksida. Prolazi kroz etiri stadijuma:
1. NADRAAJNI
STADIJUM
3. STADIJUM EDEMA
- Grebanje i peenje u
nosu, grlu i oima
- Nadraajni kaalj
- Retrosternalni bol
- Gaenje i Povraanje
- Oteano disanje
- Strah
- Tahipneja
- Malaksalosti
- Cijanoza
- Dispneja
- Poviena T
- Stezanja u grudima
- Teko opte stanje
- Kaalj
- Konvulzije i Koma
- Tahikardija
- Smrt u prvih 24 h
2. LATENTNI
STADIJUM
4. STADIJUM
OPORAVKA
- Period bez simptoma u
trajanju 2-24 h
- Laka trovanja prou za
nekoliko sati
- Teka traju nekoliko
dana ili nedelja
AUSKULTATORNO - Viskotonsko
zvidanje, rano inspirijumsko i ekspirijumsko
pucketanje (kod izraenog edema).
LABORATORIJA - Povean broj Er, Tr, Le,
hipoksija, hiperkapnija, acidoza, met-Hb
ponekad.
SPIROMETRIJA - Opstruktivno-restriktivni
poremeaj ventilacije.
EKG - Znaci optereenja desne pretkomore i
hipoksije miokarada.
RTG PLUA - U poetku tanke horizontalne
linije u bazalnim delovima (prepunjeni linfni
sudovi), kasnije Pahuljiasta nejasna
zasenenja oko hilusa.

TROVANJE SA VEOM MET-
HEMOGLOBINEMIJOM
- Uzbuenje
- Vrtoglavica
- Glavobolja
- Zujanje u
uima
- Somnolencija i
Koma
- Intravaskularna
hemoliza eritrocita

ASFIKTIKI OBLIK
Javlja se pri udisanju smee u kojoj
preovladava azotdioksida.
1. Asfiktina sinkopa i ok - Zbog
refleksnog zastoja disanja, zatvaranja
glotisa i bronhospazma
REVERZIBILNI OBLIK
Javlja se pri udisanju smee u kojoj
preovladava azotmonoksid.
1. Znaci prolazne asfiksije - Nema plunog
edema, a oporavak je brz
HRONINO TROVANJE
Javlja se pri prolongiranoj ekspoziciji niskim
koncentracijama azotnih oksida kao:




123
- Hronini konjuktivitis
- Grebanje i peenje u
nosu i grlu
- Nadraajni kaalj
- Znaci iritacije
sluzoke GIT-a (ree)
- Zelene naslage na
zubima
- Opta slabost
- Glavobolja
- Pospanost
- Neurovegetativne smetnje
- Erozija zubne glei

Prognoza je obino loa i pored sprovedene
erapije. este su kasne komplikacije (kontrola za 6
meseci).

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Povean broj eritrocita i lekocita u krvi
2. Poveana koncentracija methemoglobina

KOMPLIKACIJE

1. Pneumonija
2. Hronini bronhitis
3. Emfizem
4. Astma
5. Bronhiektazije
6. Aktivacija TBC-arita

LEENJE

1. Prekid ekspozicije, utopljavanje, mirovanje,
hospitalizacija, prekid unosa hrane, kiseonik
2. Simptomatska terapija (kortikosteroidi,
bronhodilatatori, diuretici, antibiotici,
kardiotonici).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod laih oblika akutnog trovanja postoji
privremena nesposobnost za rad 5-15 dana.
Kod teih trovanja sa izraenim edemom plua
i prolaznim komplikacijama postoji privremena
nesposobnost za rad u trajanju od 4-6 nedelja i
prekid ekspozicije respiratornim iritansima u
trajanju od 6 meseci. Ukoliko se u tom periodu
ne pojave kasne komplikacije u vidu hroninog
bronhitisa, emfizema ili astme, bolesnik se
moe vratiti na ranije radno mesto.
Pacijenti sa trajnim sekvelama ili izraenim
manifestacijama hroninog trovanja moraju
trajno da prestanu da rade u prisustvu
respiratornih iritanasa, a fizika aktivnost
zavisi od plunih funkcija.

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
AZOTOM I NJEGOVIM
JEDINJENJIMA PRIZNA KAO
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da
je radnik radio na poslovima i radnim
zadacima na kojima postoji ekspozicija
azotnim jedinjenjima.
Da postoje klinika slika trovanja sa hroninim
iritativnim efektima (kataralne promene) na:
1. Sluzokoi oka
2. Sluzokoi RES-a i GIT-a
3. Koi
4. Erozija zubne glei

2. TROVANJE FOZGENOM

Fozgen - karbonil hlorid (COCl
2
) je bezbojan gas, a
na T 8,2bezbojana uljana isparljiva tenost mirisa
na gnjilo voe. U reakciji sa vodom je nestabilan i
daje CO
2
i nascentnu HCl., a pri visokoj T i na
svetlosti CO i Cl
2

Spada u najtoksinije industrijske otrove.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U metalurgiji za separaciju ruda
2. Pri proizvodnji ketona
3. Pri proizvodnji poliuretana
4. Pri proizvodnji kauuka i plastinih
masa
5. Pri proizvodnji boja i sintetskih vlakana.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Na sluzokoi donjih respiratornih puteva razlae
se na CO
2
i HCl. Hlorovodonina kiselina izaziva
toksini edem plua, oteenjem pneumocita tip I
nastajee alveolarni i intersticijalni edem,
oteenjem pneumocita tipa II nekroza
intersticijalnih elija i kolaps alveola.
Visoke koncentracije fozgena su citotoksine i
izazivaju blokadu brojnih enzima u reakcijama sa
amino, hidroksilnim, sulfhidrilnim i imidazolskim
grupamaproteina.

KLINIKA SLIKA

1. NADRAAJNI
STADIJUM
3. STADIJUM EDEMA
- Grebanje i peenje u
oima i grlu
- Hiperemija sluzokoa
- Stezanje i bolovi iza
grudne kosti
- Oseaj nedostatka
vazduha
- Neproduktivni kaalj
- Povrno i ubrzano
disanje
- Puls usporen
- Opta slabost
- Kaalj (suv, kasnije
produktivan)
- Uznemirenost
- Povrno i ubzano disanje
- Glavobolja
- Puls je ubrzan, TA pada
- Dispneja
- Poviena T
- Hiperventilacija
- Diureza smanjena
- Cijanoza
- Koa cijanotina ili
pepeljasta
2. LATENTNI
STADIJUM
4. STADIJUM
OPORAVKA
- Period bez simptoma,
traje do 72 h
- Nastupa 2-3 dana nakon
trovanja sa postepenim
poboljanjem stanja.


124
AUSKULTATORNO - Viskotonsko
zvidanje, a kod izraenog edema rano IN i EX
pucketanje.
LABORATORIJA - Hipoksija i
hiperkapnija, zatim hipokapnija i acidoza.
RTG PLUA - U poetku tanke
horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni
limfni sudovi), kasnije Pahuljiasta nejasna
zasenenja oko hilusa.

KOMPLIKACIJE

1. Bronho-pneumonije
2. Infarkt i apsces plua
3. Tromboza i embolija ree
4. Emfizem i astma
5. Bronhiektazije i fibroza
6. Aktivacija TBC-arita

LEENJE

1. Prekid ekspozicije, utopljavanje, apsolutno
mirovanje, hospitalizacija
2. Kiseonik dati to pre, ne pod pritiskom,
Korekcija acido-baznog stanja
3. Kortikosteroidi, bronhodilatatori, diuretici,
antibiotici, kardiotonici (kod slabosti srca)

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Vri se nakon godinu dana i zavisi od stanja
plune funkcije i KVS-a.

B - TROVANJA
ZAGULJIVCIMA

a) TROVANJA
JEDNOSTAVNIM
ZAGULJIVCIMA

Deluju tako to svojim prisustvom u
atmosferi smanjuju parcijalni pritisak O
2
i uguenje
nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom
vazduhu. Ovde spadaju ugljendioksid, vodonik,
metan, azot.


1. TROVANJE UGLJEN-
DIOKSIDOM

Bezbojan gas, blago kiselog ukusa. Tei je od
vazduha i ne gori.

IZVORI TROVANJA

1. Stvara se u jamama, tunelima, bunarima,
kreanama, peinama, vinskim podrumima,
trapovima sa krompirom i voem (rudari,
bunardije, speleolozi, vulkanolozi, vinski
rednici i dr.)
2. Javlja se posle poara i koristi se za gaenje
poara (vatrogasci)
3. Koristi se u proizvodnji piva, ampanjca,
eera, organskih ubriva i industriji gume
4. U medicini za uklanjanje bradavica i pripremu
histolokih preparata

TOKSIKOKINETIKA

Unosi se preko plua (neznatno preko koe).
Eliminie se neizmenjen izdahnutim vazduhom.
Ugljendioksid svojim prisustvom smanjuje
pPO
2
(poremeaji nastaju kada pPO
2
padne na 12-
16%).

TOKSIKODINAMIKA

U NISKIM KONCENTRACIJAMA
1. Stimulie respiratorni centar
2. Pojaava rad srca
3. Ubrzava disocijaciju oksi-hemoglobina
4. Ubrzava rastvaranje kiseonika u plazmi

U VISOKIM KONCENTRACIJAMA
1. Inhibira respiratorni centar
2. Deluje kao anestetik
3. Izaziva paralize miia (posebno sranog)
4. Izaziva vazodilataciju
5. Iiritira kou i sluzokoe

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

KONCENTRACIJE 3-5% KONC. 10-25%
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Laka dispneja
- Poremeaj miine
koordinacije za finije pokrete
- Smanjenje koncentracije
panje i jasnog rasuivanja
- Somnolencija
- Ataksija
- Pad krvnog pritiska
- Gubitak svesti
- Epileptiformi
napadi (ponekad)
KONCENTRACIJE 8-10% KONC. 25-30%
- Cijanoza I Znojenje
- Tahikardija i porast TA
- Tahipneja
- Smetnje vida
- Cirkulatorna
insuficijencija
- Komatozno stanje
- Periodinhi napadi
greva
- Smrt zbog sranog
zastoja


HRONINO TROVANJE
Postojanje hroninog trovanja je sporno. Kod
dugotrajne ekspozicije moe da se javi: opta
slabost, glavobolja, anoreksija i nesanica.



125
LEENJE

1. Prekid ekspozicije
2. Apsolutno mirovanje
3. Davanje kiseonika kao antidota
4. Simptomatska medikamentozna terapija.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Laki sluajevi trovanja zahtevaju krau
potedu od rada, do isezavanjem klinikih
znakova.
Teka trovanja mogu ostaviti trajne sekvele
na KVS-u i Nervnom sistemu. Ocena radne
sposobnosti zavisi e tada od stanja atakovanih
sistema.

b) TROVANJA HEMIJSKIM
ZAGULJIVCIMA

1. TROVANJE UGLJEN-
MONOKSIDOM

Zapaljiv, eksplozivni, bezbojni gas, laki od
vazduha. MDK u vazduhu radne atmosfere je
58 mg/m
3
.
Najznaajniji i najraireniji zagaiva
ovekove sredine i najvaniji profesionalni
otrov.
Nastaje pri sagorevanju organskih materija
koje sadre ugljenik uz nepotpun pristup
vazduhu.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U metalurkoj industriji (topionice, livnice)
2. U rudnicima uglja i plinarama
3. Pri destilacija uglja, nafte i drveta
4. Pri autogenom zavarivanju
5. U proizvodnji papira, formaldehida i karbida
6. U ahtovima
7. U kovanicama, perionicama, kuhinjama i
kupatilima na butan gas
8. Ima ga u izduvnim gasovima automobila.

TOKSIKOKINETIKA

1. SMANJUJE DOPREMANJE KISEONIKA
U TKIVA - CO u organizam prodire
inhalacijom. Nakon udisanja brzo difunduje
kroz alveokapilarnu membranu i u eritrocitima
se vezuje za hemoglobin za mesto gde se
normalno vezuje kiseonik stvarajui
karboksi-hemoglobin. Hemoglobin u obliku
karboksi-hemoglobina nije u stanju da prima i
odaje kiseonik ime se smanjuje dopremanje
O
2
tkivima.
2. BLOKIRA ELISKO DISANJE - Deo CO
koji ostaje rastvoren u plazmi difunduje u
tkiva, naroito u nervno i miino gde se
vezuje za enzimime koji kao prostetinu grupu
imaju hem (Citohrom a3, P 450) ime remeti
elisko disanje.
3. ELIMINACIJA
Najvei deo CO se eliminie nepromenjen
izdahnutim vazduhom, a manji deo se
oksidie u CO
2.


TOKSIKODINAMIKA

1. OTEUJE MIIE - U miinim elijama
naroito u miokardu CO reaguje sa
mioglobinom stvarajui Karboksi-mioglobin
ime remeti elisko disanje to moe da
dovede do
- Nekroze miia
- Aritmije
- Hipotenzije
- Kardiomegalije
2. OTEUJE CNS - Neurotoksinost CO
objanjavaja se njegovim direktnim
delovanjem na nervne elije, reduciranim
protokom krvi i hipoksemijom. Javlja se
- Nekroza i Edem
- Demijelinizacija
- Petehijalna krvarenja
- Perivaskularni infiltrati
3. OTEUJE BUBREGE - Usled nekroze
miia dolazi do mioglobinurije koja moe
izazvati
- Akutne bubrene insuficijencije sa
hiperkalijemijom
4. OTEUJE PLUA - Nekardijalni pluni
edem.
5. OTEUJE OKO - Edem papile i retinalna
krvarenja
6. OTEUJE ULO SLUHA I
RAVNOTEE - Oteenja labirinta, 8-nerva i
modanih jedara
7. METABOLIKI POREMEAJI -
Hiperglikemia i glikozurija, poremeaj
metabolizama fosfora.





















126
KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE
PRI NISKIM KONC. CO PRI VIIM KONC. CO NASTAVKOM UDISANJA CO
- Opta slabost i Malaksalost
- Vrtoglavica i Glavobolja
- Pospanost i opijenost
- Slabost u nogama
- Muka i povraanje
- Slabljenje vida i sluha
- Dispneja i Lupanje srca
- Razdraljivosti
- Slabost rasuivanja
- Manijakalna ili delirantna stanja
- Inkoordinacija pokreta
- Oseaj toplote ili hladnoe
- Izrazita miina slabost
- Konvulzije i Kome
- Gubitka tetivnih refleksa
- Aritmije i pad TA
- Poremeaj disanja
- Inkontinencija alvi et urinae
- Koa bleda, ruiasta ili cijanotin
- Smrt - usled asfiksije, aritmije ili
paralize disanja
PRI UDISANJU VRLO VISOKIH KONCENTRACIJA CO - Trenutna smrt

KOMPLIKACIJE AKUTNOG TROVANJA

NERVNI SISTEM ULO SLUHA I RAVNOTEE
- Hemiplegija - Parkinsonizam
- Paraplegija - Horeo-atetonike manifestacije
- Kvadriplegija - Poli i mono neuropatije
- Gubitak ravnotee - Tinitus
- Ataksija - Gubitak sluha
- Nistagmus
RESPIRATORNI SISTEM KOA
- Pneumonija
- Respiratornog di stres sindroma
- Bulozne promene - Pri duem leanju u komi
- Nekroza znojnih lezda i epiderma
OKO SRCE
- Defekti u vidnom polju i Skotomi - Hemianopsija
- Poremeaj adaptacije na tamu - Slepilo
- Ishemija miokarda
- Iinfarkt miokarda
OTEENJA PARENHIMATOZNIH ORGANA
Kod teke intoksikacije
ODLOENI NEUROPSIHIKI SINDROM
Javlja se posle izvesnog perioda od trovanja

HRONINO TROVANJE
Simptomi i znaci hronine intoksikacije
javljaju se posle 1-1,5 godine ekspozicije u vidu:
- Gavobolja
- Vtoglavica
- um u glavi
- Premeaj sna
- Opta slabost
- Brzo zamaranje
- Slabljenje pamenja i panje
- Bledilo i gubitka osetljivosti u prstima
- Tremor
- Oteenje labirinta
- Ekstrapiramidalni poremeaji
- Dizartija
- Neuralgije
- Encefalopatija
- Psihoze
- Aritmije i nestabilan TA
- Ateroskleroza
- Infarkti CV-krize.

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Povean nivo karbonil-hemoglobina u
krvi.

2. Poveana koncentracija rastvorenog CO u
krvi i izdahnutom vazduhu.




LEENJE

1. Davanje kiseonika i vetako disanje
2. Simptomatska terapija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Trajna ORS zavisi od sekvela koje najee
ostaju na srcu i nervnom sistemu (oteenja
funkcija)
U principu je kontraindikovan dalji rad na
mestima gde se trovanje CO moe ponoviti i
gde se ostvaruje kontakt sa drugim
neurotoksinim i kardiotoksinim noksama.

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
UGLJENMONOKSIDO PRIZNA KAO
PROFESIONALNO OBOLJENJE

1. Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije -
Poslovi i radna mestia na kojima postoji
ekspozicija CO
2. Klinika slika trovanja sa specifinim
oteenjima DVA od sledea tri organa ili
sistema
1. Centralni nervni sistem
2. Srce (ishemiska bolest srca) i krvni sudovi
3. Krv i krvotvorni organi.

2.TROVANJE CIJANIDIMA


127
Najotrovnije cijanovo jedinjenje jeste
Cijanovodonik (HCN). U prirodi ga ima u
semenkama voa (naroito trenje i badema).
Cijanovodonik je jako isparljiva bezbojan
tenost, mirisa na gorki badem.
Dobro se rastvara u vodi i organskim
rastvaraima. Sa bazama stvara soli cijanide, sa
halogenima halogen-cijanide, a sa metalima
stabilne konpleksne soli koje su manje otrovne.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Pri poarima
2. Kao fumigantno sredstvo u skladitima i
silosima
3. Pri ekstrakciji zlata i srebra iz rude
4. U proizvodnji plastinih masa i galvanoplastici
5. U proizvodnji rastvaraa, boja i lakova
6. Pri ienju i kaljenju metala
7. U proizvodnji vetakih ubriva
8. U industriji koe i sintezi kauuka
9. Pri tampanju tkanina
10. Pri proizvodnji eksploziva i sode

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Glavni put unose u
organizam je Inhalacijom, a moe i ingestijom
i preko koe. Najvei deo apsorbovanih
cijanida transportuje se vazan za proteine
plazme, a ostatak za Er.
BIOTRANSFORMACIJA - U organizmu
cijanidi stupaju u reakciju sa jedinjenjim koja
sadre sumpor gradei manje toksina
jedinjenja Tiocijanate ili Rodanide. Ovaj
proces se najveim delom odvija u jetri. Kako
su koliine slobodnog sumpora male to sa u
detoksikaciji ukljuuje i
- Cistein kao donator sumpor
- Pretvaranje hidroksikobalamina u
cijanokobalamin i methemoglobina u
cijanmethemoglobin
ELIMINACIJA - U obliku Tiocijanata i
Rodanida Mokraom.

TOKSIKODINAMIKA

1. BLOKIRA ELISKO DISANJE
(Citotoksina hipoksija)-Cijan se vezuje za
feri jon mitohondrijalne Citohromoksidaze
izazivajui inhibiciju ovog enzima ime se
onemoguava iskoritavanje O
2
u eliji. Nastaje
hipoksija koja prvenstveno deluje na organe
osetljive na smanjenje kiseonika (Srce i CNS).
2. IZAZIVA METABOLIKU ACIDOZU -
Nastaje zbog nemogunosti korienja O
2
u
oksidativnoj fosforilaciji, to aktivir anaerobni
metabolizam koji dovodi do poveanje laktata i
nastanak acidoze.
3. OTEUJE KRV I KRVOTVORNE
ORGANE - Perniciozna anemija
Usled poremeaj metabolizma vitamina B12 i
folne kiseline
4. OTEUJE TIREOIDEJU - Uveanje i
Hipofunkcija
5. OTEUJE KOU, GIT I MIIE (Srce)
6. OTEUJE NERVNI SISTEM
- Senzorne polineuropatije
- Astenovegetativni sindrom
- Atrofija optikog nerva
- Retrobulbarni neuritis
- Oteenje sluha
- Nistagmus i Ataksija

KLINIKA SLIKA

LAKO AKUTNO TROVANJE
Nastaje pri udisanju niih koncentracija HCN-
a. slika trovanja prolazi kroz etiri stadijuma

1.POETNI
STADIJUM
2.ASMATINI
STADIJUM
- Metalni ukus u ustima
- Stezanje u grudima
- Tahipneja
- Lupanje srca i
Tahikardija
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Pulsiranje u
slepoonicama
- Zujanje u uima
- Slabost
- Oteano, uestalo i
duboko disanje
- Fascikulacije mimike
muskulature
- Rigidnost i slabost
muskulature
- Bradikardija i
Stenokardija
- Poremeaj svesti


3. KONVULZIVNI
STADIJUM
4. ASFIKTIKI
STADIJUM

- Tonino-klonini
grevi
- Komatozno stanje
- Gubitak tetivnih
refleksa
- Aritmino disanje
- Midrijaza i
Egzoftalmus
- Ruiasta boja koe i
saluzokoa
- Pad krvnog pritiska
- Ubrzan puls
- Aritmije
- Povrno i retko disanje
- Pluni edem
- Metabolika acidoza
- Inkontinencija alvi et
urinae
- Paralize respiratornog
centra
- Smrt


TEKO AKUTNO TROVANJE
Nastaje pri udisanju visokih koncentracija
HCN-a. Dolazi do:

- Gubitak svesti posle
nekoliko udisaja
(ak i jednog)
- Disanje se produbljuje, a
zatim slabi i postaje
ubrzano
- Puls je filiforman
- Toniko-kloniki grevi
- Paraliza disanja i
sranog rada
- Smrt za 1 do 2 minuta

128
HRONINO TROVANJE

NERVNI
SISTEM
KOA MIII
- Miina
slabost
- Grevi u
miiima
KRV
- Skarlatiniformni
egzantem
- Ekcemi
- Korozije
- Eritem lica i
gornjeg dela trupa
(Pri ekspoziciji
Ca-cijan-amidu)
- Perniciozna
anemija
GIT TIREOIDEJA
- Labilnost VNS
- Senzorne
periferne
neuropatije
- Atrofije
optikog nerva
- Retrobulbarni
neuritis
- Glavobolja i
Vroglavica
- Psihike
promene
- Oteenje sluha
- Nistagmus
- Ataksija
- Gaenje i
Povraanje
- Gubitaka apetita
- Greve u trbuhu
- Opstipacija
- Uveanje
- Hipofunkcija

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Poveane koncentracije Cijanida, Cijan-
methemoglobina i Tiocijanata u krvi i
plazmi

LEENJE

1. Amil-nitrat i Natrijum-nitrat - koji za sebe
vezuju cijan stvarajui cijan-met-hemoglobin,
u kome je cijan nejonizovan, pa tako i
netoksian. Na ovaj nain je zatien enzim
citohrom oksidaza.
2. Natrijum-tio-sulfat - Kako bi se stvorio
netoksini natrijumtiocijanat koji se brzo
eliminie urinom.
3. Hidroksikobalamin (OHB
12
) - pri emu se OH
grupa zamenjuje CN grupom stvarajui
cijanokobalamin. Anticijanidna svojstva imaju
i Kobaltovi helati.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Akutno trovanje - Ukoliko nema sekvele, sa
klinikim ozdravljenjem uspostavlja se i radna
sposobnost. Pri postojanju ak i neznatnih
rezidua potrebna je privremena promena
radnog mesta na 1 do 2 meseca na laki posao
van kontakta sa toksinim materijama. Ukoliko
pak doe do trajnih promena u CNS, dolazi do
smanjenja ili trajnog gubitka radne
sposobnosti.
Hronino trovanje - U oligosimptomatskim
sluajevima bolesnici mogu ostati na svom
radnom mestu uz odgovarajue leenje.
Izraene promene na nervnom sistemu, organu
vida i endokrinom sistemu, ograniavaju radnu
sposobnost za kontakt sa toksinim materijama
ili uzrokuju trajnu invalidnost

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE CIJANOM
PRIZNA KAO
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da
je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija cijanu.
Klinika slika trovanja sa Astenovegetativnim
sindromom i specifinim oteenjima bar DVA
od sledea tri organa i sistema:
1. titasta lezda (Hipofunkcija)
2. Nervni sistem (Polineuropatija, Atrofija n.
opticus-a)
3. Krv i krvotvorni organi (Perniciozna
anemija)

3. TROVANJE SUMPOR-
VODONIKOM

Sumporvodonik (H
2
S) je zapaljiv,
ekspolozivan, bezbojan gas, mirisa na
ukvarena jaja. Umereno je rastvorljiv u vodi.
Daje veliko broj reakcija oksidacije iji su
glavni produkti S, SO
2
i Sumporna kiselina.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Rad u bunarima, septikim jamama,
kanalizaciji i tunelima
2. Rafinerijama nafte, koksa i tekih metala
3. Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog
kauuka
4. Pri preradi koe i krzna
5. U eeranama i pivarama
6. U klanicama

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Brzo se apsorbuje u
respiratornom traktu, ali je mogua resorpcija i
preko koe.
DISTRIBUCIJA - Distribuira se u mozak,
jetru, bubrege, pankreas i tanko crevo.
Metabolie se procesima oksidacije i metilacije
(u jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidne
grupe proteina.
ELIMINACIJA - Netoksini oksidativnii
produki eliminiu se uglavnom preko bubrega.
Deo H
2
S se u nepromenjenom stanju eliminie
preko plua.
TOKSIKODINAMIKA

1. IRITIRA KOU I SLUZOKOE GORNJEG
RES-a I OKA
Vee koncentracije mogu dovesti do edema
plua.
2. BLOKIRA ELISKO DISANJE - Inhibicijom
enzim Citohrom oksidazu u
mitohondrijamaime onemoguava
iskoritavanje kiseonika u eliji (prestanak
celularnog disanja).

129
3. IZAZIVA METABOLIKU ACIDOZU -
Zbog nemogunosti korienja kiseonika u
oksidativnoj fosforilaciji, aktivira se anaerobni
metabolizam koji dovodi do poveanja laktata i
nastanaka acidoze.
4. OTEUJE PLUA I CNS-a - Izaziva
paralizu respiratornog centra u mozgu to
dovodi do smrti

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE
NISKE
KONCENTRACIJE
H
2
S
VISOKE
KONCENTRACIJE
H
2
S
U TEIM
SLUAJEVIMA
- Peenje i suzenje
u oima
- Fotofobija i
Blefarospazam
- Peenje u nosu i
grlu
- Nadraajni kaalj
- Dispenja i
Cijanoza
- Penuav i
sukrviav ispljuvak
- Nekardijalni edem
plua
- Glavobolja
- Letargija
- Vrtoglavica
- Nistagmus
- Gaenje
- Tahikardija
- Povraanje
- Hipertenzija
- Somnolencija
- Koma
- Uzbuenost
- Toniko-
kloniki grevi
- Midrijaza
- Prolongirana
koma
- Infarkt
miokarda

SUBAKUTNO TROVANJE
Kod kontinuiranog izlaganja od nekoliko sati
umerenim koncentracijama H
2
S.

- Iritacija sluzokoe oka i
gornjih disajnih puteva
-Glavobolja i Vrtoglavica
-Gaenje i Povraanje
-Smetnje u pamenju

HRNINO TROVANJE
Pri intermitentnom izlaganju niskim
koncentracijam gasa.

-Glavobolja
-Vrtoglavica
-Opta
slabost
- Guenje
- Povraanje
-Gubitak u
teini
- Nesanica
- Razdraljivost
- Znaci oteenja
VNS

LEENJE
1. Prekid ekspozicije, dekontaminacija, ispiranje
oiju, utopljavanje, mirovanje i
oksigenoterapija.
2. Natrijum nitrat izazivanje met-
hemoglobinemije)
3. Simptomatsaka terapija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Privremena radna nesposobnost traje do
potpunog saniranja svih klinikih manifestacija
trovanja.
Trajne sekvele na RES, CNS, KVS i oima
ograniavaju radnu sposobnost zavisno od
stepena oteenja.
TROVANJA ORGANSKIM
RASTVARAIMA

Organski rastvarai su razliita hemiska
jedinjenja u vrstom, tenom ili gasovitom
stanju, sastavljena od ugljovodonika, koja
imaju sposobnost rastvaranja raznih
organskih materija (masti, ulja, smole, aceton,
nitro celuloze i dr.) zbog ega imaju veoma
iroku primenu i u industriji i domainstvu.

PODELA

Postoje razliite podele organskih rastvaraam,
najee je u upotrebi podela na:

A - ALIFATINI
UGLJOVODONICI

B - AROMATINI (CIKLINI)
UGLJOVODONICI

C - HALOGENI DERIVATI
UGLJOVODONIKA

D - ALKOHOLI, ETRI, ESTRI,
ALDEHIDI I KETON

E - ALICIKLINI
UGLJOVODONICI

F - UGLJENDISULFID

Kao profesionalna priznaju se trovanja
sledeim organskim rastvaraima:
1. Alifatini ugljovodonici
2. Ciklini ugljovodonici i homolozi
3. Nitro i amino derivati ugljovodonika
4. Halogeni derivati ugljovodonika
5. Alkoholi, estri, etri, aldehidi, ketoni
6. Ugljendisulfid

IZVORI EKSPOZICIJE

U industriji se koriste kao rastvarai, reaktivi u
hemiskim procesima i kao polazne sirovine.
Meu radnicima su najea hronina trovanja,
izuzetak su velike havarije, kada dolazi do
velikih akutnih trovanja i zadesna trovanja u
domainstvu. Poveanoj ekspoziciji mogu biti
izloeni:
1. Farbari i moleri
2. Radnici na ienju i odmaivanju
3. Radnici u metalnoj, elektronskoj i grafikoj
industriji
4. Radnici na preradi drveta i izradi nametaja

130
5. Radnici u industriji gume i plastike
6. Radnici u hemijskoj industriji
7. Radnici na izradi tekstila, odee, koe i
obue
8. Radnici u prehrambenoj industriji
9. Radnici u hemijskim laboratorijama
10. Radnici koji imaju kontakt sa anesteticima
11. Pri distribuciji benzina ili opravci opreme
12. Narkomani kao sredstvo za uivanje

TOKSIKOKINETIKA I
TOKSIKODINAMIKA

Najznaajnije fizike karakteristike organskih
rastvaraa sa stanovita toksikologije jest
njihova isparljivost i rastvorljivost u mastima.
Laka i brza isparljivost organskih rastvaraa
dovodi lako do kontaminacije radne sredine
ime se poveava mogunost trovanja radnika,
a dobra rastvorljivost u mastima omoguuje
brzu apsorpciju organskih rastvaraa preko
plua i njihovu distribuciju u tkiva bogate
mastima gde e ispoljiti svoje toksine efekte.

APSORPCIJA
Inhalacija je glavni put apsorpcije za lako
isparljive orgnaske rastvarae jer se radi o
isparljivim tenostima ije su pare
liposolubilne i lako prolaze kroz
alveokapilarnu membranu. Apsorpcija preko
koe i digestivnog trakta je taokoe mogua.

DISTRIBUCIJA
Nakon ulaska u organizam, rastvarai se
prenose krvlju u tkiva i organe gde podleu
biotransformaciji (prvenstveno u jetri i
bubrezima) ili se kumuliraju. Distribucija je
najvea u tkiva bogata lipidima (masno
tkivo, nervni sistem i jetra) i u organe
bogate krvlju (srce, miii). Neki metaboliti i
intrmedijarna jedinjenja mogu biti toksiniji od
osnovne materije. Akumulacija u organizmu
pak moe da dovede do razvoja trovanja i vie
godina nakon prestanka ekspozicije.


ELIMINACIJA
Eliminacija otrova se najveim delom
odvija preko plua u nepromenjenom obliku,
manjim delom preko bubrega, koe i lezda
(znojne, mlane). Pojedina jedinjenja iz ove grupe
izazivaju oteenja upravo pri njihovom
izluivanju, odnosno prolasku kroz organizam.

KLINIKA SLIKA

1. Neurotoksinost (narkotiki efekat,
neuropatije)
2. Iritacija mukoze oka i disajnih puteva
3. Promene na koi (Dermatitis)
4. Astma i druge alergijske reakcije
5. Hematotoksino delovanje (anemija i
leukemija)
6. Hepatotoksinost
7. Nefrotoksinost
8. Kardiotoksinost (aritmije)
9. Dejstvo na gonade (spermatotoksinost)
10. Kancerogena, mutagena i teratogena dejstva

A - TROVANJA
ALIFATINIM
UGLJOVODONICIMA

1. ALKANI (PARAFINI)

Alkani su alifatini ugljovodonici sa zasienim
vezama izmeu atoma ugljenika. Mogu biti:
1. Gasovi (Alkani sa 1-4 C-atoma) - Metan,
Etan, Propan, Butan.
2. Tenosti (Alkani sa 5-16 C-atoma) - Pentan,
Heksan, Heptan, Oktan.
3. vrste supstance (Alkani sa 16 i vie C-atoma)
Voskovi.

IZVORI EKSPOZICIJE
Glavni prirodni izvori alkana su destilati nafte i
produkti biljne fermentacije i degradacije.
Koriste se
1. Kao rastvarai - farbi, lakova, premaza i
lepkova
2. U proizvodnji smola, svea i tamparskih
boja
3. U prizvodnji nametaja, plastike, kauuka i
koe
4. U petrohemiji i rafinerijama (benzin)
5. Pri rukovanju pogonskim gorivom
6. Pri odmaivanju metala itd

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Dobro se apsorbuju nakon
Inhalacije (apsorpcija preko koe je
ograniena).
DISTRIBUCIJA - Akumuliraju se u Masnom
tkivu. Metaboliu se sve do CO
2
ili se
konjuguju sa glukuronskom kiselinom i
izluuju urinom.
ELIMINACIJA - Najvei deo se eliminie u
nepromenjenom obliku izdahnutim
vazduhom.

TOKSIKODINAMIKA

Toksinost alkana je mala, deluju kao:
1. JEDNOSTAVNI ZAGULIVCI (Alkani sa
1-4 C-atoma) - smanjenjem pO
2
u udahnutom
vazduhu
2. IRITANSI KOE I SLUZOKOE RES-a I
OKA

131
3. NARKOTICI - (Alkani sa 5-9 C-atoma) -
Lako isparavaju pri emu nastale pare deluju
narkotiki

HEKSAN
Heksan se izdvaja iz prirodnog gasa i sirove
nafte. est je sastojak razliitih preparata
rastvaraa, boja i razreivaa.

IZVORI EKSPOZICIJE

u prehrambenoj industriji za ekstrakcije
biljnih ulja iz soje, semena lana, kikirikija,
semena itarica, pamuka;
kao sredstvo za ienje;
kao rastvara u polimerazaciji guma;
kao laboratorijska hemikalija;
u izradi termometara za niske temperature;
u proizvodnji lekova i drugo.

TOKSIKOKINETIKA

Heksan se lako apsorbuje kroz plua sa retencijom
od 15-20% i dobro distribuira u tkivima. Ulazi i u
fetus.
Nakon apsorpcije rastvara se akumulira u masnom
tkivu.
Apsorbovani heksan uglavnom se nepromenjem
brzo eliminie izdahnutim vazduhom dok se ostatak
eliminie urinom u obliku metabolita.

TOKSIKODINAMIKA

Pored iritativnog i narktikog dejstva izaziva i
1. Senzomotornu perifernu neuropatiju -
Smatra se da metabolit 2,5-Heksandion
(HD)oteuje nerve.
2. Neuro-bihevioralne poremeaje

EKSPOZICIONI TESTOVI

Odreivanje koncentracije 2,5HD-a u urinu ili
n-heksana u izdahnutom vazduhu na kraju
radne smene.

2. ALKENI (OLEFINI)

Alkeni su nezasieni alifatini ugljovodonici sa
jednom ili dve dvogube veze izmeu C-atoma.
Fiziko stanje im zavisi od broja C-atoma.
Manje su otrovni, zapaljivi su i eksplozivni. U
njih se ubrajaju:
- Etilen
- Propilen
- Butilen
- Amilen
- Heksilen
- Heptilen
- Butadien
- Izopren

IZVORI EKSPOZICIJE
1. Industriski intermedijeri
2. U proizvodnji polimera
3. Kao anestetici
Do profesionalne ekspozicije najee dolazi
inhalacijom para pri proizvodnji polimera.

TIKSIKOKINETIKA I
TOKSIKODINAMIKA

1. JEDNOSTAVNI ZAGULJIVCI - Nii
alkeni
2. IRITANSI KOE I SLUZOKOE
3. NARKOTICI
Vii alkeni, sa porastom molekuske teine raste
iritativno i narkotiko dejstvo.

3. ALKINI (ACETILENI)

Alkini su nezasieni ugljovodonici sa jednom
ili vie trogubih veza izmeu C-atoma u
molekulu.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Pri autogenom zavarivanju
2. Proizvodnji plastinih masa, vetake gume i
trihloretilena.

TIKSIKOKINETIKA I
TOKSIKODINAMIKA

Otrovnost im je naznatna, ist acetilen deluje
kao blagi anestetik.

4. NAFTA

Nafta je nastala u prolosti raspadanjem
organskih materija pod dejstvom visoke
temperature i pritiska. Eksploatacija se vri
crpljenjem nafte iz njenih leita nakon ega se
najvei deo prerauje u rafinerijama
frakcionom destilacijom (tokom ovih procesa
nema vee ekspozicije sirovoj nafti).
Najznaajniji proizvodi nastali frakcionom
destilacijom nafte jesu benzin, ulja i asfalt.
Nafta je viskozna tenost tamnute, braon ili
zelenocrne boje sa karakteristinim
ugljovodoninim mirisom, ponekad zbog
prisustva vodoniksulfida mirie na pokvarena
jaja. Radi se o meavini zasienih i nezasienih
ugljovodonika u razliitom meusobnom
odnosu. U njenom sastavu ulaze i aromatini
ugljovodonici, sumpor i razliiti metali i
metaloidi.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. ienje tankova i cisterni u kojima se nalazi
nafta - glavni izvor ekspozicije i trovanja

132
2. Rukovanje naftom i njenim derivatima u
zatvorenim prostorijama sa neadekvatnom
ventilacijom
3. U industriji boje i lakova
4. Kod proizvodnje gume, plastinih masa,
vetakih vlakana
5. Kao pogonsko gorivo

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Glavni put unosa je preko
koe i inhalacijom para, veoma retko
ingestijom nafte.
DISTRIBUCIJA - Ide preko cirkulacije i
deponuje se u tkiva bogata mastima-masno,
nervno, miino
ELIMINACIJA - Urinom u vidu metabolita
organskih rastvaraa koji ulaze u njen sastav.
TOKSIKODINAMIKA

1. IRITIRA KOU
Dovodi do suenja i razmekavanja keratinskog
sloja, zatvara izvodne kanale lojnih lezda to
izaziva zapaljenjske reakcije, a moe da
izazove i alergiske reakcije na koi.
2. IRITIRA SLUZOKOU RES-a
Izaziva nadraajni kaalj i moe se razviti
hemiski pneumonitis.
3. NADRAAJNO I NARKOTIKO
DEJSTVO NA CNS
Nastaje ako se u nafti nalaze vee koliine
H
2
S-a.
4. KANCEROGENO DEJSTVO
U IARC klasifikaciji nafta je svrstana u treu
grupu kancerogena.

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

PRI
INHALACIJI
PRI
INGESTIJI
AKO U NAFTI
IMA H
2
S-a
- Nadraajni
kaalj
- Hemijski
pneumonitis
KONTAKT
SA KOOM
- Urtikarijalne
promene
- Muka
- Gaenje
- Povraanje
- Dijarea
-Aspiraciona
pneumonija
- Ekscitaci
- Tremor
- Euforija
- Konvulzije
- Glavobolja
- Gubitak svesti
- Muka
- Koma
- Gubitak
orijentacije
- Smrt

HRONINO TROVANJE

- Koa je suva,
hiperpigmetisana, crvena,
upaljena i svrbi
- Usled eanja este su
sekundarne infekcije
- Folikulitis i
Fotodermatitis, a
ponekad
- Iritativne promene na
sluzokoi RES-a


LEENJE

1. Prekid ekspozicije i simptomatska terapija
(antibiotici, korikosteroidi i dr.).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Ukoliko nakon zavretka leenja nema
posledica radnik je sposoban za rad na svom
radnom mestu
U sluaju razvoja senzibilizacije na naftu,
potreban je prekid dalje ekspozicije

5. BENZIN

Meavina ugljovodonika, preteno alkana, a
esto u malim koliinam ima i benzena.
Bezbojna veoma zapaljiva tenost, a u
odreenim koncentracijam u vazduhu postaje i
eksplozivan.

IZVORI EKSPOZICIJE
1. Pri distribuciji benzina
2. Pri ienju benzinskih tankova i cisterni
3. Automehaniari
4. U metalnoj industriji (kao odmaiva)
5. U industriji boje, guma i lakova (kao rastvara)
6. Pri proizvodnji etilena u hemiskoji industriji

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Glavni put apsorpcije u
profesionalnim uslovima je Preko RES-a, mada
se odreene koliine mogu resorbovati i preko
koe, a mogua je, mada retko i zadesna
ingestija.
DISTRIBUCIJA - Po apsorpciji distribuira se
U tkiva bogata mastima
ELIMINACIJA - Najveim delom Izdahnutim
vazduhom, manjim delom urinom.

TOKSIKODINAMIKA
1. IRITIRA KOU I SLUZOKOE
Oteuje kapilare u sluzokoi to dovodi do
eksudacije i hemoragija.
2. NARKOTIKO DEJSTVO NA CNS
Intenzitet zavisi od sadraja ugljovodonika. U
veim koncentracijama moe izazvati paralizu
disajnog centra. Nastanak se povezuje sa
hipoksijom.
3. KANCEROGENO DEJSTVO
Benzin je po IARC klasifikaciji svrstan u II b
kategoriju kancerogena.












133
KLINIKA SLIKA

Akutno trovanje

PRI
INHALACIJI
PRI INGESTIJI
PRI
ASPIRACIJI U
RES
- Iritacija
sluzokoe RES-a
- Slika tekog
pijanstva
- Dilirijum i
Konvulzije
Visoke
koncentracije:
- Letargija
- Somnolencija
- Stupor
- Koma
- Iritacija
sluzokoe GIT-a
- Peenje u ustima
- Muka, gaenje i
povraanje
Ree:
- Hematemeza i
Melena
- uta atrofija jetre
- Akutna bubrena
i srana
insuficijencija sa
aritmijama
Hemijski
pneumonitis
- Kaalj
- Oteano
disanje
- Bol u grudima
U teim
sluajevima:
- Letargija
- Cijanoza
- Bronhospazam
- Gubitak svesti
- Ubzano disanje
- Koma

Hronino trovanje

- Benzino-manija
(zavisnosti prema benzinu)
- Kataralne promene na
sluzokoama gornjeg RES-a
- Smenjivanje nervne
razdraljivosti sa
depresijom
- Miine fasikulacije,
bolovi i grevi u miiima
- Nistagmus
- Parastezije i Tremor
- Nesanica
- Gavobolja i
Vrtoglavica
- Gubitak apetita i
telesne teine
- Periferne
neuropatije
- Hipoplazija
kotane sri sa
Anemijom
- Oteenjem jetre i
bubrega

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija
(svui bolesnika i okupati ga).
2. Intubacija, oksigenoterapija i bronhodilatatori -
kod izraene respiratorne simptomatologije.
3. Simptomatska terapija.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod akutnog trovanja ako nema posledica
radna sposobnost je ouvana.
Ukoliko postoje sekvele ili se radi o hroninom
trovanju treba prekinuti dalju ekspoziciju
benzinu i drugim organskim rastvaraima.

6. ASFALT

Asfalt je tamnomrka masa koja moe biti u
vrsto, poluvrstom ili tenom stanju.

IZORI EKSPOZICIJE

1. Pri asfaltiranju
2. Poslovi gde se radi sa toplim asfaltom

TOKSIKODINAMIKA

1. Opekotine koe - pri radu sa zagrejanim
asfaltom
2. Iritativne i alergiske promene na koi
3. Fotosenzibilizacija koe
4. Nadraaj sluzokoe gornjim RES-putevima
5. Nadraaj sluzokoe prednjeg segmenta oka
6. Kancerogene promene na koi

7. ULJA

Ekspozicija uljima moe dovesti do:
1. SEKUNDARNE KONE INFEKCIJE
(Eritem, Folikulitisi, Papule i Pustule)
Ulja zapuavaju kanale znojnih i lojnih
lezdato stvara uslove za razvoj sekundarnih
infekcija.
2. ALERGIJSKIH PROMENA NA KOI
(Hronini ekcem)
Ukoliko doe do senzibilizacije koe na
sastojke ulja.
3. PREKANCEROZNE I KANCEROZNE
KONE PROMENE
4. LIPOIDNA PNEUMONIJA
Sa stvaranjem lipoidnih granuloma. Kod
inhalcije ulja. esto prolazi asimptomatski

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
ALIFATINIM UGLOVODONICIMA
PRIZNA KAO PROFESIONALNO
OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da
je radnik radio na poslovima i radnim
zadacima na kojima postoji ekspozicija
alifatinim ugljovodonicima.
Klinika slika trovanja sa specifinim
oteenjima DVA od navedena etiri organa ili
sistema:
1. Jetra
2. Bubreg
3. Krv i krvotvorni organi
4. Nervni sistem (periferna distalna
polineuropatija pri ekspoziciji n-heksanu)

TROVANJE ALICIKLINIM
UGLJOVODONICIMA

Zasieni i nezasieni ugljovodonici, gde tri i
vie ugljenikova atoma ine prsten.
Sa toksikolokog stanovita posebno treba
istai:
1. Cikloheksan
2. Metil-cikloheksan
3. Naftalen
4. Tetra-hidro-naftalen
5. Deka-hidro-naftalen
6. Terpentin
7. Antracen


134
IZVORI EKSPOZICIJE

1. Kao organski rastvarai (npr Cikloheksan za
dobijanje najlona)
2. U organskoj sintezi
3. U proizvodnji organskih jedinjenja

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

APSORPCIJA
Veina ovih jedinjenja se unosi inhalacijom,
apsorpcija preko koe je od manjeg znaaja.
ELIMINACIJA
Uglavnom u neizmenjenom obliku
mokraom, u manjoj meri izdahnutim vazduhom.

TOKSIKODINAMIKA

1. Depresivno dejstvo na cns
2. Iritativno dejstvo na kou i sluzokoe
3. Alergogeno dejstvo

B TROVANJA
AROMATINIM
(CIKLINIM)
UGLJOVODONICIMA

Jedinjenja koja sadre jedan ili vie benzenovih
prstenova. Zamenom vodonikovog atoma u
benzenovom prstenu nekim drugim atomom ili
radikalom nastaju svi aromatini
ugljovodonici.
Imaju karakteristini slatki aromatini miris,
slabo su rastvorljivi u vodi, isparljivi su i
zapaljivi.
Dobijaju se najveim delom iz Sirove nafte,
manjim delom iz Katrana kamenog uglja

PODELA

1. BENZEN
2. HOMOLOZI BENZENA (Toluen, Ksilen,
Stiren, Solvent nafta)
3. DERIVATI BENZENA
Nitro-derivati
- Nitrobenzen
- Dinitrobenzen
- Trinitrotoluen
Amino-derivati
- Anilin
- Benzidin
- Ursol
Hidroksilni-derivati
- Fenol
Halogeni-derivati
- Nitrohlorbenzen
- Dinitrohlorbenzen

TOKSOKOKINETIKA

APSORPCIJA - Uglavnomje preko
Respiratornog trakta (pare), apsorpcija je
mogua i preko koe ako doe do direktnog
kotakta sa aromatinim ugljovodonicima u
tenoj fazi.
DISTRIBUCIJA - Manji deo se akumulira u
organima i tkivima bogatim mastima, najvei
deo podlee biotransformaciji preko brojnih
meuproizvoda sve do krajnjeg metabolita.
ELIMINACIJA - Najveim delom se
eliminiu Urinom u obliku odgovarajuih
krajnjih metabolita, a manjim delom u
nepromenjenom obliku Izdahnutim
vazduhom.

TOKSIKODINAMIKA

1. Oteuju krvotvorne organe
2. Iritativno dejstvo na kou i sluzokoe
3. Narkotiko dejstvo
4. Oteuju nervni sistem
5. Oteuju jetru i bubrege
6. Bronhijalna astmu - neki
7. Kancerogeno dejstvo - neki
8. Promene u bazalnom metabolizmu

a) BENZEN

IZVORI EKSPOZICIJE

Veoma je otrovan zbog ega se sve manje
koristi, a u nekim zemljama je njegova
upotreba i zabranjena.
Koristi se kao rastvara i razreiva:
1. U industriji gume, kauuka, boja i lakova
2. U proizvodnji plastinih masa i eksploziva
3. U proizvodnji minke i sapuna

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Najee Inhalacijom, mada je
mogua i apsorpcija preko koe ukoliko doe
do direktnog kontakta sa tenim benzenom.
DISTRIBUCIJA - Deo apsorbovanog benzena
se deponuje U tkiva i organe bogate mastima.
ELIMINACIJA - Najvei deo se oksidie u
jetri sve do fenola koji se konjuguje sa
sumpornom i glukuronskom kiselinom i
izluuje Urinom. Manji deo se eliminie
nepromenjen preko plua.

TOKSIKODINAMIKA

1. OTEENJE JETRE, BUBREGA, I
NERVNOG SISTEMA
Usled dejstva Benzeneroksida koji se stvara
tokom metabolizma benzena i koji kao

135
slobodni radikal izaziva oteenja raznih tkiva
i organa u organizmu.
2. DEFICIT VITAMINA C - Tokom
metabolizma benzena troi se sumpor, koji je
neophodan za sintezu glutationa. Glutation je
potreban za regeneraciju aksorbinske kiseline
pa se javlja manjak vitamina C.
3. HIPOKSIJA - Usled intenzivne oksidacije
benzena i intermedijalnih proizvoda, ime se
troi O
2
u krvi
4. NARKOTIKO DEJSTVO NA CNS
(Depresija CNS-a)
5. IRTACIJA KOE I SLUZOKOE OKA I
RES-a
6. DEPRESIJA KOTANE SRI (Anemija,
leukopenija, trombocitopenija, a mogua je i
leukemija).

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE HRONINO TROVANJE
ZNACI OTEENJA
NERVNOG SISTEMA
ZNACI DEPRESIJE
KOTANE SRI - dominiraju
- Vrtoglavica
- Muka
- Glavobolja
- Teturav hod
- Konfuznost
- Narkoza
- Opijenost
- Koma i Smrt
- Trombocitopenija
- Leukopenija
- Anemija
- Leukemija (kasna
komplikacija)
ZNACI IRITACIJE
KONJUKTIVE
ZNACI OTEENJA
NERVNOG SISTEMA
ZNACI IRITACIJE
KOE
KONE ALERGISKE
PROMENE
HEPATITIS HEPATITIS
NEFRITIS NEFRITIS

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Poveana koncentracija fenola u urinu

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije, odravanje vitalnih
funkcija i simptomatska terapija.
2. Ishrana bez masti i mleko da bi se
onemoguila apsorpcija benzena preko
digestivnog trakta.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod postojanja sumnje na oteenje kotane
sri, ugroenog treba privremeno premestiti na
drugo radno mesto na kome nee biti izloen
organskim rastvaraima do normalizacije
zdravstvenog stanja.
Kod postojanja ireverzibilnog oteenja
kritinih organa zapoljeni nije sposoban za rad sa
toksinim materijama koje pokazuju trepizam na
navedene organe i sisteme, za tee psihike i fizike
napore, rad na visini (kod oteenja CNS-a), u
toplim i hladnim pogonima, terenski i smenski rad.
Procena preostale rade sposobnosti zavisi e od
opteg stanja organizma.

b) HOMOLOZI BENZENA

Toluen, ksilen i stiren su isparljive bezbojne
tenosti karakteristinog aromatinog mirisa,
nerastvorljive u vodi i zapaljive.

IZVORI EKSPOZICIJE

Koristi se kao rastvarai i razreivai :
1. U industriji celuloznih boja i lakova, lepaka
2. U proizvodnji plastinih masa i kauuka i
asfalta
3. U petrohemijskoj industriji, laboratorijama i
tamparijama
4. Kao konstituensi avionskog goriva.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Najee inhalacijom para,
mada je mogua i ograniena apsorpcija preko
koe.
TOLUEN -Metabolie se oksidacijom u
benzilalkohol, a zatim pod dejstvom alkohol-
dehidrogenaze u benzaldehid, ijom
oksidacijom nastaje benzoina kiselina.
Konjugacijom sa glicinom nastaje hipurna
kiselina koja se eliminie urinom.
KSILEN -Transformie se, skoro u celini, u
metilbenzojevu kiselinu koja se zatim
konjuguje sa glicinom i stvara metilhipurnu
kiselinu.
Ksileni su jai narkotici od toluena. Narkotine
osobine ksilena predstavljaju glavnu opasnost
po zdravlje.
STIREN - se skoro isljuivo metabolie preko
mandeline i fenilglioksalne kiseline, koje se
izluuju urinom.
Za monitoring stirena preporuuje se
odreivanje mandeline i fenilglioksalne
kiseline u uzorku urina na poetku jutarnje
smene.
Alkohol inhibira metabolizam stirena.
TOKSIKODINAMIKA

1. Iritativno dejstvo na kou, sluzokou RES-a i
oko
2. Alergogeno dejstvo na kou i sluzokou RES-a
3. Oteuju nervni sistem
4. Oteuju jetru i bubrege - ponekad
5. Oteenju krv i krvotvorne organe - manje
izraeno









136
KLINIKA SLIKA

Akutno trovanje
TOLUEN KSILEN STIREN
- Iritacija
sluzokoe
RES-a i oka
- Muka i
povraanje
- Anoreksija
-Aritmije
-Pneumonitis
-Smrt
Nie
koncentracije:
glavoboljom,
vrtoglavicom,
konfuzijom,
halucinacijama,
ataksijom
oteenje jetre i
bubrega.

-iritacija
sluzokoe
nosa i drela,
-konjuktivitis,
-aritmija,
-akutni edem
plua,
-depresija
disanja,
-konfuznost i
koma.

oteenja jetre,
trombocitopenije,
neurastenine
manifestacije i
oteenja perifernog
nervnog sistema.
Hronino trovanje
TOLUEN KSILEN STIREN
- promene na
CNS-u
(encefalopatija),
perifernom
nervnom sistemu
(polineuropatija),
a od kranijalnih
nerava zahvaen
je optiki nerv.

glavobolja,
zamor,
malaksalost,
dispeptiki
poremeaji,
poremeaji
spavanja
(pospanost
danju,
nesanica
nou).
iritativne
promene na
koi
(odmaivanje,
eritem,
suvoa) i
iritativne
promene na
sluzokoama
(hronini
konjuktivitis,
rinitis,
bronhitis).

narkotino,
nadraajno i
alergogeno na
kou.

nastajanje
kancera razliitih
lokalizacija


FENOL

Fenolna jedinjenja predstavljaju grupu aromatinih
jedinjenja koja se odlikuju postojanjem jedne
hidroksilne grupe ili vie njih na benzenovom
prstenu.
Fenoli sa jednom OH-grupom izrazito su toksine
materije. Eugenol je fenolno je jedinjenje koje se
nalazi u cigaretama.

IZVORI EKSPOZICIJE

Fenol se primenjuje
kao sredstvo za ienje i za skidanje boja,
kao dezinficijens,
kao hemijski intermedijar za fenolne smole.
Krezol se koristi kao:
dezinficijens,
u fotografiji,
za bojenje i tavljenje koe,
kao hemijski intermedijar za adhezive, boje i
u farmaciji.

TOKSIKOKINETIKA

Fenol se lako apsorbuje svim putevima apsorpcije i
brzo distribuira u sva tkiva.
Apsorbovani fenol transformie se u jetri, pluima i
mukozi gastrointestinalnog trakta i konjuguje,
uglavnom glukuronskom i sumpornom kiselinom.
Fenol se u manjem stepenu hidroksilizuje u katehol
i hidrohinol. Izluuje se urinom.

TOKSIKODINAMIKA
Fenol je opti protoplazmatski otrov koji
denaturie proteine (kovalentno se vezuju za
proteine plazme i tkiva).

AKUTNO
TROVANJE
HRONINO TROVANJE
-malaksalost,
-glavobolja,
-vrtoglavica,
-oteano luenje
pljuvake,
-iritacija sluznice gornjih
disajnih puteva
(simptomi se
javljaju 5-30 minuta od
poetka ekpozicije). u
urinu se nalaze
belanevine i eritrociti.
-u tekim trovanjima
brzo se razvija depresija
CNS-a sa
- komom i respiratornim
arestom
-konvulzije. hipotenzija i
ventrikularna -
tahikardija.
na koi hemijske
opekotine.

-maksalost,
-znojenje,
-razdraljivost,
-povean umor,
-slab san,
-glavobolja,
-vrtoglavica,
-dispeptike smetnje,
-pomereaj CNS-a,
-promene na elucu,
-toksini hepatitis,
-suvoa koe i dermatitis.


LEENJE

Treba ukloniti svu kontaminiranu odeu.
Fenol sa koe se odstranjuje trljanjem koe
pamunom krpom natopljenom maslinovim uljem.
Kontrolisati disanje i cirkulaciju, uraditi intubaciju,
obezbediti intravenske linije,nadoknada tenosti i
kardijalni monitoring. Antidoti ne postoje.






137
C - TROVANJA
HALOGENIM
DERIVATIMA
UGLJOVODONIKA

Derivati metana, etana, etilena, acetilena i drugih
alifatinih i ciklinih ugljovodonika, gde je jedan ili
vie C atoma zamenjen atomom Cl, F, Br, J, F.
Javljaju se u sva tri agregatna stanja. Zasieni
halogeni UV otrovniji su od nezasienih. Pri
otvorenom plamenu i na visokoj T razlau se na
fozgen i HCl.
Kod neki aromatinih halogenih UV prisutna je
toksikomanija i intolerancija na alkohol kod
eksponovanih radnika.

IZVORI EKSPOZICIJE

Koriste se kao:
rastvarai pri odmaivanju,
hemijskom ienju,
procesima ekstrakcije;
u aerosolima,
sredstvima za hlaenje,
kao fumiganti,
insekticidi,
sredstva za gaenje poara i
intermedijari u organskoj sintezi.

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA: preko plua, ree preko koe i
digestivnog trakta.
TRANSFORMACIJA: metabolizam se obavlja
najee u jetri, ree u bubrezima.
ELIMINACIJA: izluuju se nepromenjeni preko
plua i bubrega, u vidu metabolita ili potpuno
razloani.

TOKSIKODINAMIKA

Imaju narkotiko dejstvo, u zavisnosti od broja
atoma Cl. Narkotiko dejstvo derivata etana je jae
od derivata etilena. Poveanjem broja atoma Cl
poveava se narkotinost. Izazivaju iritativno
dejstvo na koi i sluzokoi i oteenja
parenhimskih organa. Retko imaju
hematotoksini efekat (halotan) i kancerogeno
dejstvo.

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
HALOGENIM UGLOVODONICIMA
PRIZNA KAO PROFESIONALNO
OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da je
radnik radio na poslovima i radnim zadacima na
kojima postoji ekspozicija halogenim
ugljovodonicima.
Klinika slika trovanja sa specifinim oteenjima
DVA od navedena etiri organa ili sistema:
1. Jetra
2. Bubreg
3. Krv i krvotvorni organi
4. Nervni sistem.

HALOGENI DERIVATI ALIFATINIH
UGLJOVODONIKA

UGLJENTETRAHLORID

Ugljentetrahlorid (tetrahlormetan), nerastvorljiv je
u vodi, bezbojna je, isparljiva i nezapaljiva tenost
s blagim eterinim mirisom. Dobija se u reakciji
ugljendisulfida s hlorom u prisustvu katalizatora ili
hlorinacijom metana.

IZVORI EKSPOZICIJE

Ugljentetrahlorid se koristi u proizvodnji
fluorougljvodonika.U smeama fumiganata, kao
insekticid i za smanjenje zapaljivosti.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Ugljentetrahlorid se apsorbuje kroz plua kao para i
neznatno preko koe. U jetri se transformie do
slobodnih radikala (-Cl3), koji izazivaju oteenje
elija preko lipidne peroksidacije. Male koliine se
transformiu do ugljendioksida i ureje. Oko
polovine apsorbovanog CCl4 eliminie se
nepromenjeno izdahnutim vazduhom, a ostatak u
obliku metabolita urinom i fecesom. Za sada nema
poznatih metabolita CCl4 u krvi i urinu.
Ugljentetrahlorid izaziva depresiju CNS-a, akutna
i hronina oteenja jetre (nekrozu hepatocita i
masnu infiltraciju) i bubrega (masna degeneracija i
nekroza epitela tubula). Dui kontakat tenog
rastvaraa sa koom moe izazvati dermatitis.

KLINIKA SLIKA

Ekspozicija visokim koncetracijama CCl4 izaziva
simptome depresije CNS-a , ukluujui vrtoglavicu,
gubitak koordinacije pokreta i konfuznost. esti su
abdominalni bolovi, muka, povraanje i proliv.
Smrt je, najee, posledica oteenja bubrega sa
sekundarnom kardijalnom insuficijencijom. Nekad
se registruju i fatalne srane aritmije.
Nekoliko dana nakon akutne ekspozicije javlja se
utica i oteenje jetre sa znacima toksine nekroze.
U isto vreme javlja se i akutni nefritis sa
oligurijom, anurijom, retencijom azota i uremijom.
Dijagnozu potvruju visoke koncetracije CCl4 u
izdahnutom vazduhu.

HLOROFORM

Hloroform (trihlormetan ), je bezbojna nezapaljiva
tenost specifinog mirisa, mea se sa veinom

138
rastvaraa, dok je u vodi slabo rastvorljiv. U
vazduhu nastaje spontano fotohemijskom
razgradnjom trihloretilena. Na suncu se spontano
razgrauje u fozgen, hlorovodonik i hlor.

IZVORI EKSPOZICIJE

Ranije se koristio kao anestetik, a sada u
proizvodnji fluorougljovodonika, kao sredstvo za
hlaenje, rastvara u laboratorijama, insekticid, u
ekstrakciji i za skidanje mrlja.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Apsorbuje se inhalacijom, ingestijom i kroz kou.
Apsorbovani hloroform delom se ekspirira
nepromenjen a delom transformie do
ugljendioksida. Identifikovano je vie metabolita
koji se kovalentno vezuju sa tkivnim
makromolekulima jetre i bubrega. To su
trihlormetanol, koji se dehlorinacijom konvertuje u
fozgen, a mogui intermedijari su CHCl2 i CCl3
radikali i formaldehid.
Toksini efekti hloroforma ispoljavaju se na
nervnom sistemu i jetri. Izaziva narkozu,
respiratornu paralizu, arest i smrt zbog oteenja
jetre i bubrega.

KLINIKA SLIKA

Akutna ekspozicija uzrokuje glavobolju, opijenost,
vrtoglavicu, muku, povraanje, konvulzije, komu i
smrt. Hloroform takoe senzibilizira srce na
delovanje kateholamina.
Hronina ekspozicija stvara zavisnost sa
simptomima koji lie na hronini alkoholizam.
Izaziva hepatomegaliju i toksini hepatitis.

METILENHLORID

Metilenhlorid (dihlormetan), slabo je rastvorljiv u
vodi, bezbojna je tenost, koja se veoma mnogo
koristi kao rastvara u industriji, a u domainstvu
za skidanje boja.
TOKSIKOKINETIKA I
TOKSIKODINAMIKA
Apsorbuje se preko plua i koe. Metabolizam
metilenhlorida odvija se ili oksidacijom pomou
sistema citohrom P450 u CO i HCl preko
reaktivnog intermedijara formilhlorida, ili pomou
enzima konjugacijom sa glutationom i stvaranjem
formaldehida, mravlje kiseline i CO
2
. Izmeu 25 -
35% apsorbovanog metilenhlorida transformie se u
CO, a ostatak u mravlju kiselinu i CO2, koji ulaze u
monokarbonski metaboliki put. CO i karboksi-
Hgb pri ekspoziciji metilenhloridu sporije nestaju iz
krvi nego pri ekspoziciji samom CO. Drugi efekti
su depresija CNS-a, iritacija koe, oiju i plua i
anoksija, a toksinost metilenhlorida vezuje se za
CO i stvaranje karboksi-Hgb.

HLOROVANI ETANI

Hloretani su hlorovana organska jedinjenja
strukturno vezana za etan u kojima su jedan ili vie
atoma vodonika zamenjeni atomima hlora. Na
sobnoj temperaturi monohloretan je gas,
heksahloretan je vrsta materija, a ostalih osam su
tenosti.
Etilhlorid (monohloretan)
Predstavlja hemijski intermedijar i opti i lokalni
anestetik, koji na koi izaziva hladne opekotine. U
zubarstvu i elektronici slui za lokalno hlaenje.
Dominantno je anestetik i izaziva pormeaj
koordinacije i opijenost. Srane disritmije se
javljaju pri visokim koncetracijama.
Etilendihlorid (1,2dihloretan)
Na obinoj temperaturi je bezbojna, uljana, lako
isparljiva, hidrosolubilna tenost slatkastog ukusa.
Koristi se kao intermedijar u sintezi
vinilhloridmonomera, i neto manje, u sintezi
razliitih hlorovanih rastvaraa. Nalazi se kao
antidetonator u aditivima benzina. Lako se
apsorbuje inhalacijom, ingestijom ili perkutano i
distribuira u celom organizmu. Transformie se
mikrozomalnom oksidacijom posredavanom
citohromom P450 u 2-hloracetaldehid i 2-
hloretanol. Akutna zadesna ekspozicija 1,2-
dihloretanu, inhalacijom ili ingestijom, dovodi do
razliitih oteenja CNS-a, jetre, bubrega, plua i
kardiovaskularnog sistema.
Metilhloroform (1,1,1-trihloretan)
Je slabo rastvorljiv u vodi, veoma se mnogo koristi
kao rastvara i smatra se jednim od najmanje
toksinih halogenih ugljovodonika U oganizam se
unosi inhalacijom, ingistijom i preko koe. Oko
90% trihloretana se eliminie nepromenjeno
izdahnutim vazduhom, a ostatak se metabolie u
trihloretanol i trihlorsiretnu kiselinu. Ima nizak
narkotini efekat. Akcidentalno narkozu prati puni
oporavak. U vrlo visokim koncetracijama izaziva
srane artmije senzbilizacijom na kateholamine.

TRIHLOTETILEN

Trihloretilen (trihloreten), je bistra bezbojna tenost
slatkastog mirisa slabo rastvorljiva u vodi.Odlian
je organski rastvara.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Trihloretilen se apsorbuje uglavnom kao para kroz
plua, a izvesna koliina i kroz intaktnu kou pri
direktnom kontaktu. Transformie se oksidacijom
dvogube veze i translokacijom hlora. Oksidacijom
nastaje hloralhidrat, koji se dalje redukuje u
trihloretanol (THE) ili oksidie u trihlorsiretnu
kiselinu (THA). Metaboliti se dalje konjuguju sa
glukuronskom kiselinom i eliminiu urinom.

139
Urinarne koncetracije THE odraavaju skoranje
nivoe ekspozicije, a THA kumulativnu ekspoziciju
tokom prethodnih nekoliko dana. Zbog toga za
procenu ekspozicije treba koristiti uzorke urina
posle radne smene dobijene nakon 3-4 sukcesivna
radna dana.

KLINIKA SLIKA

AKUTNO
TROVANJE
HRONINO TROVANJE
LAKI OBLIK
-umor,
-glavobolja,
-muka,
-povraanje,
-bol u trbuhu,
-promene na koi,
-vrtoglavica i
-utica.
TEI OBLIK
-narkoza,
-poremeaj koordinacije,
-gubitak svesti,
-koma i
-smrt.
-oteenje koe (kontaktni i
eksfolijativni dermatitis),
-toksikomanija,
-intolerancija na alkohol,
-polineuropatije sa tropizmom
za I, V i VII kranijalni nerv,
-oteenja VNS,
-oteenje jetre,
-oteenje bubrega i
-poremeaj sranog ritma.
VINILHLORID

Vinilhlorid je slabo rastvorljiv u vodi, bezbojan je,
eksplozivan i zapaljiv gas prijatnog mirisa.
Znaajan je hemijski intermedijar, koji se uglavnom
koristi u polimerizaciji za dobijanje
polivinilhlorida.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Vinilhlorid se uglavnom apsorbuje kroz plua.
Iskljuivo se transformie oksidacijom. Glavno
mesto oksidacije vinilhlorida jesu hepatociti.
Njegov epoksid, 2-hloretilenoksid, reaguje sa
nukleinskim kiselinama. Deo apsorbovanog
vinilhlorida izluuje se izdahnutim vazduhom, a
ostatak urinom, delom nepromanjen, a delom u
obliku metabolita.
Za bioloki monitoring se primenjuje odreivanje
vinilhlorida u izdahnutom vazduhu i
tiodiglikolne kiseline u urinu.

KLINIKA SLIKA

Primarni efekat akutne ekspozicije jeste depresija
CNS-a. Dovodi do vrtoglavice, muke otupljenja
vidnih i slunih funkcija, iritacije oiju sa
konjuktivititisom, iritacije disajnog sistema sa
kaljem i dispnejom i iritacije koe.
Hronina ekspozicija vinilhloridu dovodi do
akroosteolize (degeneracija terminalnih falangi
prstiju). Prva manifestacija koju zapaaju radnici
jeste Raynaudov fenomen (sa belim i bolnim
prstima ruku, nekada i nogu, koji poinje ili se
pogorava hladnoom). Koa aka i nadlaktica
pokazuje zadebljanje i vorie. Radiografski nalaz
ukljuuje litike lezije u distalnim falangama prstiju
aka i u stiloidnim nastavcima ulne i radijusa, kao i
u sakroilijanim zglobovima. Meu ostalim
efektima vinilhlorida istiu se trombocitopenija,
splenomegalija, hepatomegalija i fibroza kapsule
jetre. Necirotina portalna fibroza esto je oteenje
jetre, a moda je i perkursor angiosarkoma.
Mutageni i kancerogeni efekti vinil hlorida se
pripisuju alkiliuem delovanju meuprodukata,
naroito monohloretilenoksida i hloracetaldehida.

LEENJE

Pri akutnom trovanju, radnika treba ukloniti iz
radne sredine u kojoj je izloen noksi, dati kiseonik,
obezbediti vetaku ventilaciju i preduzeti druge
mere. Radnici sa obaljenjima jetre i akroostelizom
lee se simptomatski.

AROMATINI HALOGENI
UGLJOVODONICI

Halogeni derivati aromatinih ugljovodonika u
uem smislu predstavljaju jedinjenja u kojima je
halogen vezan na benzensko jezgro, ali se uvek
zajedno s njima razmatraju jedinjenja u kojima se
halogen nalazi na bonom lancu. Dobijaju se iz
benzena i homologa i drugih aromatinih jedinjenja
zamenom jednog ili vie atoma vodonika
halogenom. Hlorovani benzeni su tenosti, dok
fiziko stanje hlorovanih bifenila i njihovih derivata
i hlorovanih naftalena, zavisno od stepena
hlorinacije, varira od tenosti do voskova.

HLORBENZENI

Monohlorbenzen (MCB)
Nerastvorljiv je u vodi, a na sobnoj temperaturi je
bezbojna isparljiva tenost neprijatnog mirisa.
IZVORI EKSPOZICIJE:Danas se uglavnom
upotrebljava u sintezi nitrohlorbenzena i
difeniloksida. Slui i kao rastvara u odmaivanju
metala i u hemijskim istionicama, za rastvaranje
boja, adheziva, voskova, premaza; kao prenosilac
toplote.
TOKSIKOKINETIKA: Apsorbuje se posle
inhalacije i kroz kou. Zbog liposolubilnosti,
akumulira se u masnom tkivu i u mleku. Sistem
mikrozomalnih citohroma P450 oksidie
hlorbenzen u reaktivne epoksidne intermedijare.
Kovalentno vezivanje tih epoksida za razliite
konstituente tkiva objanjava citotoksine efekte.
Glavni metaboliti hlorbenzena su p-hlorfenol i 4-
hlorkatehol, koji se urinom eliminiu u obliku
konjugata sa sulfatom i glukuronidom. Najbolji

140
biomarkeri ekspozicije hlorbenzenu su 4-
hlorkatehol i p-hlorfenol u urinu.
KLINIKA SLIKA:Monohlorbenzen je snaan
narkotik i izaziva oteenja CNS-a slina akutnom
trovanju benzenom, meutim MCB nije
mijelotoksian. On izaziva i promene u parenhimu
jetre i bubrega. Pri hroninoj ekspoziciji opisani su
glavobolja, vrtoglavica, stupor i tekoe sa
mokrenjem.
Dihlorbenzeni su iritansi koe i sluzokoa, ali su
manje narkotini od monohlorbenzena. Pri viim
koncetracijama javljaju se simptomi depresije CNS-
a, glavobolja i znaci oteenja jetre.
Heksahlorbenzen (C6Cl6), primenjuje se kao
fungicid i u organskoj sintezi. Induktor je
citohroma P450 u mikrozomima jetre.

POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB),

Polihlorovani bifenili su organohlorna jedinjenja
koja imaju molekularnu formulu C12H10-xClx, gde
se 1-10 atoma vodonika moe zameniti
odgovarajuim brojem atoma hlora.
Izvori ekspozicije Koriste se u kondezatorima,
transformatorima, sintetskom kauuku, plastici, pri
gaenju poara i u livakim voskovima.
Toksikokinetika PCB se uglavnom apsorbuju
inhalacijom para, ali je apsorpcija mogua i kroz
intaktnu kou. Prenose se krvlju vezani za
lipide.Visokohlorovani PCB-i imaju tendenciju
kumulacije u masnom tkivu i jetri. Manje hlorovani
PCB-i podleu broj biotransformaciji kroz faze
dehlorinacije, oksidacije i konjugacije.Metaboliti se
nalaze u fecesu, urinu i mleku. Neka
visokohlorovana jedinjenja perzistiraju u tkivima,
posebno u masnom, godinama. Meu metabolite
PCB-a spadaju mono, polihidroksi i dehlorovani
derivati, koji se u razliitom stepenu konjuguju sa
glukuronskom i sumpornom kiselinom.
Klinika slika Polihlorovani bifenili izazivaju
hlorne akne. Sistemsko trovanje ukljuuje hepatitis
sa hepatomegalijom, digestivnim poremeajima,
hematurijom i impotencijom. Neke od ovih
promena se pripisuju kontaminantima tehnikih
PCB-a polihlorovanim dibenzo-p-dioksinima
(PCDD) i polihlorovanim dibenzofuranima
(PCDF). Dibenzodioksini izazivaju mijelosupresiju,
imunodisregulaciju i atrofiju timusa.
Leenje Pacijente sa oteenjima jetre i
perzistentnim hlornim aknama treba ukloniti iz
domaaja nokse i leiti simptomatski.

TROVANJA AMINO I NITRO
JEDINJENJIMA
UGLJOVODONIKA

TROVANJA AMINOJEDINJENJIMA
UGLJOVODONIKA

Amini su ugljovodonici supstituisani azotom tako
to je jedan atom vodonika na atomu ugljenika, ili
vie njih, zamenjen amino grupom (-NH2). Dele se
na alifatine, alicikline i aromatine.

ALIFATINI AMINI

Alifatini amini su derivati amonijaka u kome je
jedan atom vodonika, ili vie njih, zamenjen alkil
(R-C-NH2,primarni amin) ili alkanol grupom (R-C-
COHNH2 alkanolamin). Dele se na primarne,
sekundarne i tercijarne monoamine, prema broju
alkil grupa koje su zamenile atome vodonika na
atomu azota, zatim na poliamine, ako imaju vie od
jedne amino grupe, i alkanolamine, ako je
hidroksilna na alkilnoj grupi. Miriu na ribu ili jake
baze.
IZVORI EKSPOZICIJE
Kao katalizatori u reakcijama polimerizacije, kao
baktericidi, inhibitori korozije, u proizvodnji boja,
sintetskim uljima za hlaenje, kao lekovi ili
herbicidi.Metilamin se koristi u tavljenju koe i
organskoj sintezi; dimetilamin slui kao akcelerator
u izradi kauuka i sapuna; dimetiletilamin se koristi
u livnicama kao katalizator u izradi kalupa pri
hladnoj metodi; etilendiamin se nalazi u
lekovima - aminofilinu.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA

Dobro se apsorbuju nakon inhalacije, a neki imaju
oznaku za kutanu apsorpciju. Metaboliu se
najvervovatnije preko deaminacije u amonijak
pomou monoamino i diamino oksidaze.
Pare isparljivih amina izazivaju edem ronjae,
iritaciju koe i disajnog trakta. Pri konkatu sa
etilenaminima javlja se i astma i alergijski
kontaktni dermatitis.

AROMATINI AMINI

Aromatini amini su grupa jedinjenja derivata
benezena, toluena, naftalena, antracena, bifenila i
drugih, u kojima je atom vodonika na ugljeniku u
prstenu zamenjen amino grupom (-NH2). Jedinjenja
sa slobodnom amino grupom su primarni amini, a
kada se jedan vodonik u amino grupi zameni alkil
ili aril grupom, dobija se sekundarni, a zamenom
oba atoma vodonika u amino grupi alkil ili aril
grupom tercijarni amini.
Anilin je najjednostavniji i najpoznatiji aromatini
amin. Od jedinjenja sa jednim benzenovim
prstenom poznata su dimetilanilin, dietilanilin,
nitroanilin, toluidin i dr. Od jedinjenja sa dva

141
pridruena benzenova prstena najvaniji su
benzedin, o-tolidin, o-dianizidin, 3,3-dihlorbenzidin
i 4- aminobifenil. Naftilamini i aminoantraceni, su
sa kondezovanim prstenovima i znaajni su zbog
svoje kancergenosti.
Aromatini amini pri akutnoj ekspoziciji i trovanju
daju methemoglobinemiju, a pri hroninoj
ekspoziciji maligna oboljenja urinarnog trakta,
posebno mokrane beike i senzibilizaciju koe i
disajnog trakta.
ANILIN

Anilin(C6H5-NH2), je u vodi slabo rastvorljiva,
bezbojna ili mutnouta, zejtinjava, zapaljiva,
srednje isparljiva i liposolubilna tenost
aromatinog mirisa.
Izvori ekspozicije. Dobija se katalitikom
hidrogenizacijom nitrobenzena pri visokoj T i pod
pritiskom. Koristi se u izradi boja, lakova, smola,
gume, lekova, parfema, kao rastvara.
Toksikokinetika. Pare anilina uglavnom se
apsorbuju kroz plua a mogua je i apsorpcija kroz
kou. Od 15-60% apsorbovanog anilina oksidie se
u p-aminofenol, koji se urinom izluuje kao
konjugat sa glukuronskom ili sumpornom
kiselinom. Intemedijarni metabolit anilina,
hidroksilamin, najverovatnije je odgovoran za
toksine efekte anilina (methemoglobinemiju).
Klinika slika. Anilin stvaranjem methemoglobina
izaziva anoksiju.
Iako su pri ponovljenoj ekspoziciji anilinu
zabeleena oteenja jetre i efekti na CNS- u, opte
prihvaeno miljenje je da hroninih efekata nema.
Testovi ekspozicije. Znaci hemolize su prisutni,
Heinzova telaca u Er i povieni nivoi
methemoglobina.
Indikator ekspozicije anilinu je odreivanje p-
aminofenola u urinu. Drugi indikator ekspozicije
jeste povien nivo methemoglobina u krvi, koji
normalno ne prelazi 1,5 gr na 100 gr hemoglobina.
Leenje. Otrovanog treba skloniti van domaaja
nokse uz skidanje odee i pranje celog tela vodom i
sapunom. Uz mirovanje, daje se kiseonik radi
otklanjanja glavobolje i oseaja opte slabosti.
Ostala aromatina aminojedinjenja kao to su 4-
aminobifenol, ksenilamin, difenilanilin i dr. su jaki
kancerogeni, koji najee dovode do raka
mokrane beike (ksenilamin), ali daju i
methemoglobinemiju, toksina oteenja jetre i
alergijski dermatitis.

TROVANJA NITROJEDINJENJIMA
UGLJOVODONIKA

Nitrojedinjenja pripadaju supstituisanim
ugljovodonicima u kojima je atom vodonika
zamenjen nitro grupom opte formule R-NO2. Dele
se prema sastavu ugljovodonika (alifatini,
aliciklini, aromatini) i broju nitrogrupa (mono, di,
tri i polinitro jedinjenja. Njima se mogu prikljuiti
estri alkohola i azotne kiseline.

ALIFATINI NITROJEDINJENJA

U alifatina nitrojedinjenja ubrajaju se
mononitroalkani, polinitroalkani, nitroalkeni i
alkilni nitriti i nitrati.

IZVORI EKSPOZICIJE

Kao rastvarai celuloznih estara, smola, ulja, masti,
voskova i boja i kao intermedijari u sintezi drugih
organskih jedinjenja, naroito aminoalkohola.
Nitrometan i nitroetan se koriste za rastvaranje i
skidanje boja. Oba jedinjenja podleu metabolizmu
u jetri i stvaraju nitrite. Nitroetan se eliminie
nepromenjen izdahnutim vazduhom (oko 10%) i
transformie u etilmerkapturnu kiselinu i 2-c
fragmente koji ulaze u metaboliki put.
Alkilnitriti se industrijski koriste kao eksplozivi, a
medicinski kao vazodilatatori.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA
Nitroalkani deluju depresivno na CNS i izazivaju
oteenja jetre i bubrega, iritaciju konjuktiva i
mukoza gornjih disajnih puteva i toksine
simptome pre nastupanja narkoze.
Neki nitroalkeni (nitrobuten, nitroheksen) brzo
nakon ekspozicije daju hiperekscitabilnost,
konvulzije, depresiju, ataksiju, cijanozu, asfiksiju a
najizraenije su promene na plu}ima.
Inhalacija alkilnitrita izaziva iritaciju gornjeg
respiratornog trakta, a visoke koncentracije
refleksnu iritaciju medularnih centara sa prolaznom
hipertenzijom, bradikardijom i glavoboljom.
Veoma su toksini pa intenzivnija ekspozicija
izaziva vrtoglavice, abdominalne bolove,
povraanje, krvave prolive, konvulzije i kolaps. Pri
hroninoj ekspoziciji javlja se opta slabost,
depresija, glavobolja i mentalni poremeaji.
Stvaranje methemoglobina zavisi od konverzije
nitrata u nitrite pod dejstvom gastrointestinalnih
mikroorganizama koji poseduju nitratne reduktoze.

NITROPROPAN

2-nitropropan, slabo se rastvara u vodi i veoma je
korien rastvara u graevinarstvu, grafikoj
industriji, brodogradnji , industriji nametaja,
pakovanju hrane i proizvoda od plastike. 2-
nitropropan se smatra moguim humanim
kancerogenom.
Pri profesionalnoj akutnoj ekspoziciji registrovani
su smrtni sluajevi. Nakon vie sati ekspozicije
javlja se glavobolja, muka, povraanje, dispepsija i

142
bol u grudima. Nekoliko dana kasnije dolazi do
akutne utice, hematemeze i hepatomegalije,
edema, oligurije/anurije sa komom i smru.

AROMATINA NITROJEDINJENJA

Aromatina nitrojedinjenjana na elu sa
nitrobenzenom predstavljaju grupu organskih
jedinjenja izvedenih iz benzena, toluena, ksilena,
naftalena i antracena zamenom atoma vodonika sa
jednom nitrogrupom ili sa vie njih. Od jedinjenja
vei znaaj imaju nitrobenzen, mono, di i
trinitrotoluen, tetril, mononitrohlorbenzeni,
nitroanilini, nitrohlortolueni i dr.
Izvori ekspozicije. Aromatina nitrojedinjenja
slue kao eksplozivi i rastvarai pri izradi boja,
pigmenata, insekticida, tekstila, smola, lekova i
herbicida, slue i kao dodaci gorivima i
antioksidansi.
Toksikokinetika. Rastvorljiva su u mastima, pa su
brzo apsorbuju preko koe. Delom se nepromenjeni
izluuju urinom, a delom se redukuju u nitrozo i
hidroksil derivate amina, koji se razgruju u orto i
para analoge aminofenola i izluuju urinom.
Toksikodinamika. Zajednike odlike trovanja
amina i nitrojedinjenja ugljovodonika su
methemoglobulinemija i sulfhemoglobunemija.
Methemoglobinemija se definie kao stanje u kome
je vie od 1,5% hemoglobina pretvoreno u
methemoglobin. Javlja se pri deficitu normalnih
redukujuih sistema (deficita enzima citohrom b5
reduktaze), oteenju struktura hemoglobina (M
hemoglobini rezistentni na redukciju) i pri
postojanju oksidirajuih supstrata.
Poluvreme eliminacije fiziolokog methemoglobina
iznosi oko 55 min. i odvija se preko kinetike prvog
reda, ali pri deficitu methemoglobin reduktaze
produeno na 126 min.
Efekti methemoglobinemije. Prva manifestacija
methemoglobinemije jeste cijanoza, koja se u
blaim sluajevima javlja samo na usnama i
mukoznim membranama.
Kod zdravih osoba nivo methemoglobina mora da
iznosi 10% hemoglobina da bi se kliniki uoila
methemoglobinemija, a na nivoima od 20-30%
javljaju se samo blagi simptomi: glavobolja, muka i
umor. Dispneja pri naporu, letargija i tahikardija
belee se na nivoima od 30-40% a na nivoima od
50-70% aritmije, koma, respiratorni distres i
acidoza. Pri nivou iznad 70%, ako se ne preduzme
leenje, dolazi do kardiovaskularnog kolapsa sa
visokom stopom letaliteta.
Leenje. U okviru opte terapije, cijanotoninim
pacijentima treba odmah osloboditi disajne puteve,
pruiti respiratornu reanimaciju i dati kiseonik. Pri
ingestiji je indukovana gastrina lavaa tokom 2-4
sata nakon ekspozicije. Hipotenzija zbog
vazodilatacije ili smanjeni minutni volumen obino
zahtevaju intravensku tenost i Trendelenburg
poloaj, ali i vazopresore.
Metilensko plavo je antidot izbora. Deluje kao
egzogeni kofaktor koji jako ubrzava put redukcije
methemoglobina preko NADPH-zavisnog sistema
methemoglobinreduktaze. Metilensko plavo u svom
oksidisanom obliku redukuje se do bezbojnog
leukometilenskog plavog primanjem elektrona sa
NADPH. Leukometilensko plavo slui kao donor
elektrona za redukciju methemoglobina. Izluuje se
urinom ili putem ui.
Metilensko plavo u terapijskim dozama izaziva
plaviastu prebojenost koe i urina, stvarajui
cijanozu, oteava kliniku procenu stanja
methemoglobinemije. Viak metilenskog plavog
moe izazvati hemolizu, posebno kod osoba sa
deficitom G6PDH. Terapija metilenskim plavim
kontraindikovana je pri deficitu G6PDH.
NITROBENZEN
Nitrobenzen je bezbojna tenost sa mirisom na
gorke bademe.
Izvori ekspozicije. Primenjuje se u sintezi anilina, u
izradi boja i eksploziva i kao hemijski intermedijar
i rastvara.
Toksikokinetika. Pare nitrobenzena apsorbuju se
kroz plua sa 80% efikasnosti. Mogua je spora
apsorpcija para nitrobenzena kroz kou.
Nitrobenzen se transformie oksidacijom i
redukcijom. Oksidacijom se stvara p-nitrofenol a
redukcijom anilin, koji se dalje oksidie u p-
aminofenol. Oba se eliminiu kao konjugati sa
glukuronskom ili sumpornom kiselinom.
Klinika slika. Ekspozicija parama nitrobenzena
izaziva vrtoglavicu i vertigo, ekscitaciju i tremor
koji su praeni depresijom, nesvesticom i komom.
Javljaju se sulfhemoglobinemija i
methemoglobinemija, hemolitika anemija,
oteenje jetre i periferna neuropatija.

AROMATINA DINITROJEDINJENJA

Iz ove grupe jedinjenja izdvajaju se dinitrofenol i
dinitroortokrezol, supstance ute boje koje ne
izazivaju methemoglobinemiju. Koriste se kao boje
za tekstil, u sintezi fotografskih razvijaa i kao
sredstva za zatitu drveta. Dinitroortokrezol se
koristi kao pesticid i herbicid u poljoprivredi.
Ova jedinjenja su ranije sluila kao sredstva za
mravljenje (podizanjem bazalnog metabolizma
dovode do gubitka telesne mase), ali je primena
prekinuta zbog tekih nuzefekata kao to su
alergijske reakcije (urtikarija, dermatitis), utica,
neutropenija, agranulocitoza, periferni neuritis i
poremeaj ukusa, hiperpireksija, hipotenzija i
albuminurija.

AROMATINA TRINITROJEDINJENJA


143
Trinitrotoulen (TNT) je efikasan eksploziv, a koristi
se u vojne i industrijske svrhe. Pri proizvodnji i
primeni TNT-a postoji stalna opasnost od
eksplozije.
Toksikokinetika. Lako se apsorbuje inhalacijom i
ingestijom, a u manjem stepenu kroz kou.
Metabolizam TNT-a ide preko nitroredukcije i
oksidacije izomera u 2,6-dinitro-4-aminotoluen ili
4-aminodinitrotoluen. Metaboliti su jako toksine
materije, koje se urinom izluuju slobodne ili
konjugovane.
Toksikodinamika. TNT izaziva lokalne i
sistemske efekte. Izaziva iritaciju digestivnog
trakta, methemoglobinemiju, toksinu uticu,
aplastinu anemiju i kataraktu. Pri ekspoziciji TNT-
a zapaeni su brojni efekti: hipertenzija i
arteroskleroza, oteenje glomerularne filtracije,
miokarda, nadbubrega, metabolizma vitamina B12 i
poremeaji menstrualnog ciklusa. Promene se
javljaju i na mestu kontakta u vidu ute ili
zelenoute prebojenosti koe aka, noktiju, kose i
obrva a povlae se smanjenjem ili prekidom
ekspozicije.
Klinika slika. Od optih znakova pri akutnom
trovanju prvo se javlja dispepsija, gastritis sa
nauzejom, povraanjem i epigastrinim bolom.
Mogui su znaci methemoglobinemije i pojava
toksine utice pri izraenoj intoksikaciji.
Najvaniji efekti intezivne hronine ekspozicije
TNT-u su hipoplazija i aplazija kostne sri,
hemolitika anemija i toksini hepatitis.

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AMINO I
NITRO DERIVATIMA UGLOVODONIKA
PRIZNA KAO PROFESIONALNO
OBOLJENJE

Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija
nitro i amino derivatima ugljovodonika (dokaz o
intenzitetu i trajnanju ekspozicije).
Klinika slika trovanja sa pojavom katarakte ili
specifinim oteenjem dva od sledeih organa ili
organskih sistema Krvi i krvotvorni organi, Jetra,
Bubrezi i Nervni sistem.

D - TROVANJA
ALKOHOLIMA, ETRIMA,
ESTRIMA, ALDEHIDIMA I
KETONIMA

IZVORI EKSPOZICIJE
1. U farmaceutskoj industriji, u industriji vetake
svilem, boja, lakova i dr.

a) ALKOHOLI

Najee upotrebljavani alkoholi u industriji
su:
1. Etil-alkohol
2. Metil-alkohol
3. Etilen-glikol (Antifriz)
4. Propil i Izopropil-alkohol
5. Butil-alkohol
6. Amil-alkohol

1. ETIL-ALKOHOL

Etanol je u manjim dozama drutveno
prihvaen anksiolitik, dok je u visokim dozama
otrovan i moe da dovede do respiratorne depresije
i smrti. Trovanje etanolom je od posebnog su socio-
medicinskog znaaja zbog stvaranja zavisnosti i
tolerancije na etanol. Znaaj etanola je i u tome to
potencira toksinost brojnih drugih organiskih
rastvaraa.

TOKSIKOKINETIKA
Popijeni alkohol se nakon jednog sata
resorbuje i poinje njegova eliminacija.
1. Manji deo resorbovanog etanola (2-10%)
izluuje se nepromenjen preko plua i
bubrega.
2. Najvei deo se u jetri oksidie preko
Siretne kiseline i Acetilkoenzim A sve
do CO
2
i H
2
O.
3. Mali deo resorbovanog alkohola (1-2%)
oksidie u Acet-aldehid.

TOKSIKODINAMIKA
1. Depresijacns-a - Najpre se javlja
ekscitacija, a potom depresija do
narkotikog efekta.
2. Metabolika acidoza - zbog stvaranja
kiselih produkata (Acet-aldehid i Siretna
kiselina)
3. Hipoglikemija - zbog poremeaja
glikogenolize
4. Inhibicija termoregulacije - centralno
5. Poveana gastrina sekrecija
6. Gaenje i povraanje
7. Poveana diureza - posledica veeg unosa
tenosti
KLINIKA SLIKA
Simptomi akutnog trovanja etanolom zavise
od nivoa alkohola u krvi, straosti, navike i ritma
pijenja, zdravstvenog stanja

EKSPOZICIONI TESTOVI
1. Odreivanje etanola u krvi i urinu
2. Odreivanje pH krvi (ketoacidoza)
3. Odreivanje eera u krvi (blag porast glikoze)
4. Odreivanje nivoa K, Mg, Ca, Zn i P u krvi
(smanjeni)

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
1. Kranijalne povrede

144
2. Trovanje drugim depresorima CNS-a
3. Dijabetika acidoza
4. Postkonvulzivna depresija

LEENJE
1. Ispiranje eludaca - u toku prva dva sata posle
ingestije (kasnije nema efekta)
2. Infuzija 20% glikoze ili 10% fruktoze - za
ubrzanje oksidacije alkohola
3. Korekcija acidoze (3-5% Natrijumbikarbonat)
4. Kofein - kao antagonist
5. Hemodijaliza ili hemoperfuzija - kod
alkoholemije preko 5 mg/ml

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Od posebnog je znaaja kod hroninih
alkoholiara. Potrebno je proceniti stanje CNS-a
(postojanje i teina psihoorganskog sindroma), kao
i stanje perifernog nervnog sistema, jetre, pankreasa
uz uvid u zahteve radnog mesta.
Kod teeg oteenja pomenutih organa rada
sposobnost je izmenjena za poslove sa neuro i
hepato-tropnim noksama, kao i za tee fizike
poslove.

2. METIL-ALKOHOL
Metanol je uzrok najteih profesionalnih
trovanja. MDK iznosi 50 mg/m3 vazduha.

IZVORI EKSPOZICIJE
1. Pri industriskoj proizvodnji samog
metanola
2. U industriji nametaja
3. U hemijskoj industriji

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - U organizam se unosi
najee inhalacijom, moe i ingestijom i preko
koe.
TRANSFORMACIJA - Metabolie se u
jetri pod dejstvom alkohol dehidrogenaze, pri emu
nastaje Formaldehid i Mravlja kiselina koji
izazivaju poremeaje u oksidativnim i glikoliznim
procesima.
4. Formaldehid - je odgovoran za efekte na
oku
5. Mravlja kiselina - je odgovorna za
nastanak acidoze
ELIMINACIJA - Metanol i njegovi
metaboliti eliminiu se preko bubrega i to
maksimalno 2-3 dana nakon unosa, Samo 15%
nerazgraenog metanola eliminie se preko plua
izdahnutim vazduhom.

TOKSIKODINAMIKA

Oteenje nervnog sistema (Edem mozga i
simetrina nekroza putamena)
Oteenje oka (Retrobulbarni neuritis) -
Nekroza retinalnih neurona i atrofija onog ivca

KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA

Akutno trovanje prolazi kroz tri stadijuma

1. STADIJUM PIJANSTVA
2. LATENTNI
STADIJUM
- Praen nadraajem gornjih
RES-puteva i oka
- Period poboljanja
stanja (traje 12 do 18
sata)
- Vreme za koje se
akumuliraju toksini
metaboliti
3. MANIFESTNI STADIJUM
KOD LAKOG TROVANJA
KOD TEKOG
TROVANJA
- Neurosenzorne
smetnje
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Gaenje
- Poremeaj
ravnotee

Posle 2-3 dana
- Smetnje u vidu
- Skotomi i
Fotofobija
- Suenje vidnog
polja
- Slepilo

- Po
ozdravljenju
mogu da
ostanu
- Neuroloke
sekvele
- Gluvoa
- Oslabljena
motorna
funkcija
- Rigidnost,
spasticitet i
hiperkinezija
- Poremeaj
funkcije
pankreasa i
jetre
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Jaki bolovi u
trbuhu
- Povraanje
krvavih masa
- Pad krvnog
pritiska
- Filiformni puls
- Cijanoza
- Dispneja
- Mentalna
konfuzija
- Konvulzije i
Koma
- Smrt usled
paralize disanja

LEENJE

1. Ispiranje eludca 3-5% natrijumkarbonatom
2. Davanje etanola (per os ili u infuziji)
3. Sprovoenje mera kardiocirkulatorne i
respiratorne reanimacije
4. Korekcija acidoze
5. Hemodijaliza kod tekog trovanja (moe i
peritonealna)
6. Supraorbitalno davanje atropina i
hidrokortizona kod poremeaja vida
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Zavisi e od posledica, kao i od procene
stanja ula vida, nervnog sistema, funkcije jetre i
pankreasa.
b) ETRI

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U samoj industriskoj proizvodnji etra
2. U pirotehnici
3. U industriji boja, kauuka, lepkova i vetake
svile
4. Pri upotrebi etra kao rastvaraa, odmaivaa i
anestetika

145
TOKSIKODINAMIKA

1. blago iritativno dejstvo na kou i sluzokoe
2. narkotiko dejstvo na cns
3. periferne neuropatije
4. nadraaj simpatikusa
5. oteenje bubrega
6. nadraaj suprarenalnih elija

KLINIKA SLIKA

AKUTNO
TROVANJE
HRONINO TROVANJE
- Nadraaj
sluzokoe RES-a,
GIT-a i Oka
- Vrtoglavica
- Poremeaj u
ponaanju
- Narkoza i kome
- Simetrina
paraliza
ekstremiteta
- Hipotenzija
- Hiportermija
- Hiperglikemija
- Acidoza
- Paraliza vitalnih
centara i smrt
- Zapaljenjske promene na
koi i sluzokoi RES-a i
GIT-a
- Alergiske promene na koi
i sluzokoi RES-a i GIT-a
- Glavobolja
- Neurastenini simptomi
- Progresivan gubitak u
teini
- Hipotenzija
- Methemoglobinemija
- Hajncova telaaca u
eritrocitima
- Anemija
- Oteenje bubrega
(ponekad)
EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Odreivanje broja eritrocita (smanjena)
2. Pojava Hajncovih telaaca
3. Odreivanje methemoglobina (poveana)
4. Odreivanje aktivnosti holinesteraze
(smanjena)
5. Patoloke vrednosti testova za procenu stanja
funkcije bubrega

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Zavisi od posledica koje ostanu nakon
zavretka leenja. Procenjuje se funkcija CNS,
PNS, KVS, RES, jetra, bubrega, organi za varenje,
kao i stanje promena na koi u odnosu na zahteve
radnog mesta.

c) ESTRI
Estri su jedinjenja koja nastaju reakcijom
izmeu aklohola i kiselina, kada se jedan atom
vodonika iz kiseline zameni alkoholom. Sa
toksikolokog stanovita posebno treba istai
Triortokrezilfosfat.

IZVORI EKSPOZICIJE

Koriste se u proizvodnji
1. Lakova i boja
2. Plastinih masa
3. Vetakih vlakana (poliester)
4. Insekticida
5. Eksploziva i
6. Kozmetikih preparata

TOKSIKODINAMIKA

1. Nadraajno dejstvo na kou i sluzokoe
2. Oteuju jetru i bubrege
3. Depresivno dejstvo na cns-u (narkoza)
4. Degenerativne promene u pns
5. Inhibiu aktivnost acetilholinesteraze - estri
fosforne kiseline

d) ALDEHIDI

Aldehidi su organska jedinjenja koja nastaju
oksidacijom alkohola.

1. FORMALDEHID

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Koristi se kao antiseptici, dezodoransi i
sredstva za dezinekciju
2. Slui za konzerviranje i fiksiranje tkiva
3. Primenjuje se u proizvodnji plastinih masa,
papira i tekstila

TOKSIKODINAMIKA

1. Iritativno i alergogeno dejstvo na kou i
sluzokoe
2. Koagulie belanevine elija
3. Oksidie se u mravlju kiselinu

KLINIKA SLIKA

AKUTNO
TROVANJE
HRONINO TROVANJE
- Znaci
oteenja jetre
- Znaci
oteenja
bubrega
- Znaci
oteenja
miokarda
- Simptomi iritacije sluzokoe gornjih
disajnih puteva i konjuktiva
- Toksini dermatitis
- Alergiske manifestacije na koi i
sluzokoama
2. AKROLEIN

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U farmaceutskoj industriji
2. U prizvodnji sapuna i linoleuma
3. Pri sagorevanju masti i ulja
4. Za podmazivanje pogonskih maina i ureaja

TOKSIKODINAMIKA

1. IRITATIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOU
OKA I RES-a - pare akroleina
2. NARKOTIKO DEJSTVO NA CNS - jae od
etilakohola


146
KLINIKA SLIKA

PRI INGESTIJI PRI INHALACIJI
- Munina i Povraanje
- Proliv
- Kardio-cirkulatorni
poremeaji
- Laringitis
- Zpaljenje plua
- Pluni edem

e) KETONI

Ketoni su organska jedinjenja koja kao
rastvarai imaju iroku primenu u industriji
Kao profesionalni otrovi ne predstavljaju veu
opasnost izuzev Halogeniranih nezasienih
ketona.

1. ACETON

IZVORI EKSPOZICIJE
1. Koristi se kao rastvara masti, ulja, gume,
celuloze i acetilena
2. U industriji boja, lakova, svile, kauuka,
kozmetikih sredstava i plastinih masa
TOKSOKOKINETIKA
U organizam se unosi inhalacijom i skoro u
celini eliminie nepromenjen izdahnutim
vazduhom
TOKSIKODINAMIKA

1. Narkotiko dejstvo
2. Iritira sluzokou res-a i oka
3. Oteuje bubrege
4. Izaziva dismenoreine smetnje kod ena

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE
HRONINO
TROVANJE
- Glavobolja
- Narkotini simptomi
- Hipersalivacija
- Hipoglikemija
- Kalj
- Oteenjem bubrega
- Tahikardija
- Acidoza
- Glavobolja
- Hronini konjuktivitis
- Hronini bronhitis
- Laka anemija
(ponekad)
EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Aceton u urinu bez hiperglikemije
2. Odreivanje pH krvi (acidoza)
3. Odreivanje eera u krvi (hipoglikemija)
4. Patoloke vrednosti testova za procenu stanja
finkcije bubrega

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD
TROVANJA ALKOHOLIMA, ETRIMA,
ESTRIMA, ALDEHIDIMA I KETONIMA

Zavisie od teine posledica posle zavrenog
leenja. Definitivna procena zavisi e od
poremeaja funkcije CNS, PNS, KVS, RES, jetre i
bubrega, kao i promena na koi.
F - TROVANJE UGLJEN-
DISULFIDOM

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U industriji vetakih vlakana (celuloze)
2. U gumarskoj i farmaceutskoj industriji
3. U proizvodnji pesticida i insekticida
4. U proizvodnji optikih stakala

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Unosi se inhalacijom, a mogua je
i apsorpcija preko koe.
ELIMINACIJA 1. vezivanjem sa aminokiselinama
(stvaranje tiokarbamata) i glutationom (stvaranje
2-tiotiazolidin-4-karboksilne kiseline).
2. oksidatitivnom desulfuracijom uz pomo
mikrozomalnih oksidaza (stvaranje i osloba|anje
atoma sumpora).
Tiokarbamati su jedinjenja labilna pod dejstvom
kiselina koja se izluuju urinom. Deo
ugljendisulfida konjuguje se sa glutationom
stvaraju}i kao krajni proizvod 2-tiotiazolidin-4-
karboksilnu kiselinu (TTCA), a zatim i 2-
oksitiazolidin-4-karboksilnu kiselinu. TTCA se
koristi kao bioloki indikator ekspozicije CS2.
Mikrozomalne oksidaze obavljaju oksidativnu
desulfuraciju CS2 verovatno u 2 faze. U prvoj fazi
osloba|a se atom sumpora i stvara karbonilsulfid
(COS) kao intermedijarni produkt. U drugoj fazi
oslobaa se drugi atom sumpora i stvara CO2 kao
krajnji proizvod. Apoprotein citohroma P450
osnovno je mesto toksinog delovanja osloboenog
atoma sumpora. Lezija apoproteina smanjuje
afinitet i/ili broj mesta koja se vezuju za hem unutar
mikrozoma. Posledica je gubitak hema, kao i manje
korienje novoformiranog hema od strane
apoproteina s veom degradacijom hema u une
boje. Na ovaj na~in dolazi do denaturacije
molekula citohrom P450, peroksidacije lipida i
destrukcije citohroma P450 i P488.
DISTRIBUCIJA - Nagomilava se u nervnom tkivu
i parenhimatoznim organima

TOKSIKODINAMIKA

1. Oteuje nervni sistema i parenhimatozne
organe
2. Remeti metabolizam masti, eera,
kateholanima i vitamina b6
3. Izaziva aterosklerozu
4. Oteuje vid (atrofija n. optikusa, a na onom
dnu eksudacije, hemoragije i mikroaneurizme)
5. Smanjuje funkciju endokrinih lezda
(nadbubreg, tireoideja i polne lezde)

KLINIKA SLIKA


147
AKUTNO TROVANJE
oblik pripitog
stanja
manijani oblik narkotiki oblik
- Stanje slino
pijanstvu
- Povraanje i
Prolivi
- Glavobolja i
Vrtoglavica
- Poremeaj
pamenja
- Psihomotorni
nemir
- Halucinacije
- Delirijumom
- Agresivnost
- Sklonost ka
izvrenju teih
prestupa
- Gubitkak
refleksa
- Grevi
- Pad telesne
temperature

Posle tekog akutnog trovanja moe se
razviti:
1. Toksina Encefalopatija
2. Sklonost depresivnim stanjima
3. Poremeaj koordinacije
4. Senzoriki poremeaji

HRONINO TROVANJE
- Glavobolja
- Somnolentno
stanje
- Telesna astenija
Kasnije
- Dispeptine tegobe
- Slabljenje ula
mirisa
- Slabost i bolovi u
miiima
- Oslabljeni tetivni
refleksi
- Parastezije i
Senzorine smetnje
Posle relativno duge ekspozicije
- Manijano stanje
- Psihomotorni nemir ili
depresija
- Polineuropatije na donjim
ekstremitetima
- Poremeaj koagulacije (zbog
oteenja jetre)
- Vaskulopatije i
mikroaneurizme na onom dnu
- Dermatitis, iritacija,
hiperpigmentacija i ekcemi na
koi
- Konjuktivitis i Bronhitis
- Metaboliki poremeaji lipida

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Posle akutnog trovanja sa prestankom
simptoma radna sposobnost je ouvana
U sluaju postojanja sekvela nije sposoban
za rad gde e biti izloen organskim rastvaraima.

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
UGLJENDISULFIDOM PRIZNA KAO
PROFESIONALNO OBLOLJENJE

Da je radnik radio na poslovima i radnim
zadacima na kojima postoji ekspozicija ugljen
disulfidu
Klinika slika trovanja sa specifina
oteenjem
Dva od sledea tri organa i sistema ili tri od
ostalih organa i sistema:
- CNS - Jetra
- PNS - KVS
- Oko - Mozak
- Bubrezi

TROVANJE PESTICIDIMA
Pesticidi su hemijske materije koje slue za
suzbijanje i unitavanje raznih tetoina. Veliki su
zagaivai ivotne sredine. Pored toga to mogu da
dovedu do akutnih trovanja, kod hronine
ekspozicije moe doi i do razvoja karcinoma i
genotoksinih efekta. Zbog toga se nastoji da se
njihova upotreba to vie smanji. Tenja je da se
sadanji pesticidi zamene biolokim koji nee biti
tetni po ljudsko zdravlje i nee zagaivati ivotnu
sredinu.
Proizvode se u vidu praiva, praha za
suspenzije, koncentrovane suspenzije, granula i
ubriva. Pre upotrebe se rastvaraju u vodi ili nekom
organskom rastvarau.

PODELA

PREMA NAMENI
1. Herbicidi - za unitavanje korova
2. Insekticidi - za unitavanje insekata
3. Fungicidi - za unitavanje gljivica
4. Rodenticidi - za unitavanje glodara
5. Limacidi - za unitavanje pueva
6. Moluscidi - za unitavanje mekuaca
7. Algicidi - za suzbijanje algi
8. Nematocidi - za unitavanje valjkastih crva
9. Akaricidi - za unitavanje grinja i paukova
10. Arboricidi - za unitavanje drvenastih
korova
11. Defolijanti - za izazivanje prevemenog
opadanja lia
12. Desikanti - za izazivanje uvenua i suenja
biljaka
13. Repelenti - za odbijanje insekata i drugih
tetoina
14. Baktericidi - za suzbijanje bakterija
15. Hemosterilizanti - za suzbijanje insekata i dr.

U svetu se najvie koriste herbicidi (40%),
zatim insekticidi (30%), fungicidi (20%), svi ostali
(10%)

PREMA HEMIJSKOM SASTAVU
1. Organofosfatna jedinjenja Insekticidi
2. Organohlorna jedinjenja Insekticidi
3. Karbamati Insekticidi
4. Diotiokarbamati Fungicidi
5. Supstituisani fenoli Insekticid
6. Triazini Herbicidi
7. Dipiridili (Parakvat i Dikvat) Herbicidi
8. Piretrini i Piretroidi Insekticidi
9. Derivati fenoksisiretne kis. Herbicidi
10. Derivati ureje Rodenticidi
11. Kumarinska jedinjenja Rodenticidi
12. Jedinjenja metala Fungicidi
13. Fumiganti Insekticidi

PREMA NAINU DELOVANJA

1. Pesticidi koji deluju preteno na CNS
(Organohlorna jedinjenja)

148
2. Pesticidi koji pojaavaju oksidativne procese u
organizmu (Dinitrofenol, Dinitrokrezol)
3. Pesticidi koji smanjuju oksidativne procese u
organizmu (Fungicidi)

IZVORI EKSPOZICIJE

Profesionalna ekspozicija postoji kod:
1. Poljoprivredni radnici (traktoristi, ratari,
voari, vinogradari, radnici u staklenicima,
markireri itd.)
2. Radnici na proizvodnji pesticida
3. Radnici na pakovanju, skladitenju i transportu
pesticida
4. Radnici na odravanju ureaja za primenu
pesticida (mehaniari, elektriari, piloti)
5. Radnici na utovaru pesticida, magacioneri,
prodavci u poljoprivrednim apotekama
6. Radnici koji rade na dezinsekciji i deratizaciji
7. Radnici koji rade na tretiranju semenskih sorti
itarica pesticidima
8. Kontakt s kontaminiranim osobama ili
opremom.
9. Kontakt s ostacima pesticida na biljkama i
plodovima (radnici na polju, berai, sortireri,
pakeri)

1. ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA

Po hemijskom sastavu radi se o veoma
toksinim estrima fosforne kiseline. Ne akumuliraju
se u organizmu i brzo se razgrauju u spoljanjoj
sredini (ne zagauju ivotnu sredinu). Koriste se za
unitavanje tetnih insekata, grinja, gljivica, korova
i nematoda.
Najee su u upotrebi:
1. Paration
2. Malatoin
3. Etiol
4. Sistemin
5. Etafon
6. Fosalon
7. Heksa-etil-tetra-fosfat
8. Tetra-etil-para-fosfat itd.

TOKSIKOKINETIKA

Apsorpcija - Najee preko Koe, zatim
inhalacijom, dok je ingestija od manjeg znaaja.
Eliminacija - Neka od ovih jedinjenja se
metaboliu u znatno toksinije metabolite (npr.
Paration u Paraoksan). Krajnji produkt su Alkil-
fosfati i Fenoli koji se brzo eliminiu urinom.

TOKSIKODINAMIKA

Ireverzibilno inhibiu enzim acetilholinesterazu
Za posledicu ima nakupljanje acetilholina na
sinapsama nervnih elija ime se muskarinski i
nikotinski receptori nadrauju due nego u
fiziolokim uslovima.
Inhibiu neke druge enzime
(Pseudoholinesteraze, Neurotoksine esteraze)
Iritativno i alergogeno dejstvo na kou
Mutageno, kancerogeno i teratogeno dejstvo

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE
MUSKARINSKI
EFEKTI
NIKOTINSKI EFEKTI
- Nekontrolisani trzaji
pojedinih miia
- Toniko-klonini grevi
- Gubitak refleksa
- Paralize
CENTRALNI EFEKTI
1. Suenje zenica i
Nejasnoa vida
2. Stimulacija lezda sa
spoljanjim luenjem
- Hipersalivacija
- Znojenje i Suzenje
- Sekrecija iz lezdi u
GIT-u
- Sekrecija iz nosa i
bronha
- Gomilanje sekreta u
pluima (mogu
edem)
3. Kontrakcija glatkih
miia u GIT-u
- Abdominalni bolovi
i grevi
- Povraanje i Prolivi
4. Inkontinencija urina
5. Bradikardija, Srani
blokoi i Aritmije
Faza ekscitacije - U
poetku
- Glavobolja -
Strah -
Promena ponaanja
- Vrtoglavica -
Komfuzija -
Grevi
- Slabost -
Halucinacije
Faza depresije -
Kasnije
- Gubitak svest
- Paraliza respiratornih
miia
HRONINO TROVANJE
poremeaji
CNS-a
senzomotorna neuropatija
(distalna i simetrina)
poremeaj funkcije kvs-a
poremeaj funkcije jetre
hronini gastritis
alergiski dermatitis
- Umor
-Razdraljivost i
Anksioznost
-Promena
raspoloenja
-Slabljenje pamenja
-Slabljenje
koncentracije
opstruktivni bronhitis
EKSPOZICIONI TESTOVI

Odreivanje aktivnosti acetilholinestera-ze i
butil-pseudoholinesteraze i uporeivanje sa
vrednostima pre ekspozicije smanjenje aktivnosti
na 70% zahteva prekid dalje ekspozicije.
1. Odreivanje p-Nitrofenola u urinu - kod
ekspozicije Parationu
2. Odreivanje p-Nitrokrezola - kod ekspozicije
Fenitrotionu
3. Odreivanje Neurotoksine esteraze - kod
ekspozicije neurotoksinim organofosfornim
pesticidima

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije
2. Dekontaminacija - Pranje koe vodom i
sapunom, ispiranje oiju, usta i eludca sodom
bikarbonom

149
3. Oslobaanje disajnih puteva (aspiracija
sekreta) i vetako disanje
4. Atropin-sulfat - kao antagonist acetilholinu,
blokira muskarinske efekte, ali ne i nikotinske i
centralne
5. Oksimi (Pralidoksin i dr.) - su reaktivatori
inhibirane holinesteraze (Prava kauzalna
terapija)
6. Simptomatska terapija - Kardiotonici,
Bronhodilatatori, Antibiotici, Kiseonik,
Dijazepam i dr.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod akutnog trovanja bez posledica otrovani
e biti privremeno nesposoban za rad do saniranja
klinikih manifestacija, nakon ega ga treba
privremeno premestiti na druge poslove sve dok
aktivnost holinesteraze ne dostigne nivo koji je
imala pre ekspozicije, kada se moe vratiti na staro
radno mesto.
Kod akutnog trovanja sa posledicama ili
recidiva trovanja indikovana je trajna promena
radog mesta.
Kod hroninog trovanja postoji privremena
radna nesposobnost do izleenja ako nema
posledica radnik se moe vratiti na staro radno
mesto, a ukoliko postoje trajna oteenja
neophodna je promena radnog mesta i odreivanje
poslova na kojima nee biti izloen toksinim
materijama.

2. ORGANOHLORNA JEDINJENJA

Cikline strukture, velike molekulske mase,
dobro rastvoljiva u mastima, a nerastvorljiva u
vodi.
Manje su toksini od organo-fosfatnih
insekticida (rastvara je nekad toksiniji od samog
pesticida).
Sporo se razgrauju u spoljnoj sredini (veliki
zagaivai ivotne sredine), zbog ega je upotreba
nekih od njih kao to je DDT u veini zemalja
zabranjena. Primenjuju se kao insekticidia.
Najpoznatiji su
1. DDT
2. Hlordan
3. Lindan
4. Toksafen
5. Endrin
6. Diedrin
7. Aldrin
8. Endosulfan
9. Dikofol
10. Heptahlor
11. Komfehlor
12. Metoksihlor

TOKSIKOKINETIKA
Apsorpcija - Najee preko koe, pored
toga mogu da se unesu i inhalacijom i ingestijom.
Distribucija - Nakon apsorpcije iz krvi se
brzo distribuiraju u tkiva bogata mastima. Budui
da se sporo eliminiu pri ponovljenoj ekspoziciji
dolazi do akumulacije ovih jedinjenja.

TOKSIKODINAMIKA

Taan patofizioloki mehanizam delovanja
nije poznat. Predpostavlja se da
1. Remete prelaz nervnih impusa sa nervnih
zavretaka na miinu plou
Blokadom prenosa jona u nivou membrane
aksona, kao posledica ega se javljaju tremor i
grevi.
2. Oteuju nervni sistem
3. Oteuju jetru, bubrege, nadbubrega, srce i
tireoideju
4. Iritiraju sluzokou RES-a i oka
5. Kancerogeno dejstvo (Karcinom jetre i
bilijarnog trakta)

KLINIKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE
- Strah
- Glavobolja
- Dezorjentacija
- Razdraljivost
- Vrtoglavica
- Konfuzija
- Poremeaj
ravnotee
- Slabost
- Parastezije
- Miini
tremor
- Konvulzije
- Koma
- Muka i
povraanje - kod
ingestije
- Oteenje
funkcije jetre,
bubrega i srca
- Depresija RES-
centra i Cijanoza
(Hlordan)
- Pneumonitis
(Toksafen)
- Iritacija
sluzokoe oka,
nosa i grla
(Lindan)
HRONINO TROVANJE
- Opta
slabost
- Gubitak
apetita
- Brzo
zamaranje
-
Dijencefalitis

Astenovegetativni
sindrom
- Vegetativno-
senzitivni
polineuritis
- Oteenje
funkcije jetre i
bubrega
- Oteenje KVS-
a, RES-a i GIT-a

- Oteenje
tireoideje i
nadbubrega
- Iritativni ili
alergiski efekti na
koi
- Aplastina
anemija i
Trombocitopenija
- Karcinoma jetre
i bilijarnog trakta
( rizik)
EKSPOZICIONI TESTOVI

Odreivanje pesticida i njihovih metabolita u
krvi i urinu
Odreivanje aktivnosti pojedinih enzima i
elektrolita
Ispitivanje funkcije jetre i bubrega

LEENJE
1. Prekid ekspozicije, spreavanje apsorpcije i
ubrzanje eliminacije
2. Kupiranje konvulzija davanjem Diazepama

150
3. Odravanje respiratorne funkcije
4. Vitaminska terapija (C i B
1
)

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod lakih trovanja kod kojih dolazi do potpunog
izleenja postoji samo privremena radna
nesposobnost
Kod teih trovanja sa posledicama postoji dua
neposobnost za rad uz obaveznu promenu radnog
meta
Kod poveane osetljivosti i senzibilizacije na ove
preparate neophodna je promena radnog mesta

3. KARBAMATI

Karbamati predstavljaju Estre karbaminskih
kiselina. Koriste se kao insekticidi, herbicidi i
fungicidi
Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se
razgrauju u spoljanjoj sredini (ne zagauju
ivotnu sredinu)
Predstavnici ove grupe pesticida su: Asulam,
Butilat, Cikloat, Molinat, Karbaril, Propuksor i
dr.

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Najee preko koe i
inhalacijom, ingestija je od manjeg znaaja.
ELIMINACIJA - Brzo se razgrauju do amina,
alkohola ili derivata fenola koji se izluuju
urinom.

TOKSIKODINAMIKA
Reverzibilno inhibiu enzim acetilholinesterazu
to znai da se ovi enzimi reaktiviraju ve
nekoliko sati po prestanku ekspozicije, tako da
ovde nema kumulativne inhibicije aktivnosti
holinesteraze.
Izazivaju met-hemoglobinemiju
Oteuju krv i krvotvorne organe
(Eritrocitopenija, Leukopenija, Anemija)
Iritiraju kou i sluzokoe

KLINIKA SLIKA
Klinika slika akutnog trovanja karbamatima
je slina kao kod akutnog trovanja Organofosfornih
jedinjenjima samo su manifestacije znatno blae
(Muskarinski, Nikotinski i Centralni efekti)
Do smrtnog ishoda dolazi retko jer se prvi
simptomi javljaju dosta rano, a smrtna doza je
izuzetno visoka
Nije zabeleeno da nakon akutnog trovanja
ostaju bilo kakve sekvele i nepostoji hronino
trovanje

EKSPOZICIONI TESTOVI
1. Odreivanje aktivnosti Acetilholinesteraze
odmah nakon prekida ekspozicije
2. Odreivanje 1 - Naftola u urinu - kod trovanja
Karbarilom
3. Odreivanje 2 - Isopropoksifenola u urinu -
kod trovanja Propuksorom

LEENJE

Prekid dalje ekspozicije, dekontaminacija,
oslobaanje disajnih puteva, simptomatska terapija
Atropinsulfat - kao antagonist acetilholinu,
blokira muskarinske efekte

OCENA RADNE SPOSOBNOST

Radna sposobnost je nakon akutnog trovanja
uglavnom ouvana.

4. KUMARINSKA JEDINJENJA

Kumarinska jedinjenja spadaju u grupu
Antikoagulantnih rodenticida. Za unitavanje
glodara najvie se koriste antikoagulantna sredstva
sporog dejstva zbog male opasnosti za oveka kao
to su:
1. Kumarin
2. Kumahlor
3. Varfarin
4. Difakum
5. Difenakum
6. Metetralil i dr.
U sluaju rezistentnosti glodara na ova
jedinjenja koriste se i antikoagulantna sredstva sa
brzim dejstvom koja su veoma toksina za oveka
kao to su
1. Arsenvodonik
2. Cinksulfid
3. Natrijum fluoro-acetat
4. Talijumsulfat i dr.

TOKSIKOKINETIKA

Apsorpcija - Unose se preko digestivnog
trakta i koa, kao i inhalacijom koja je manje vaan
put.
Eliminacija - Izluuju se urinom
nepromenjeni ili u obliku svojih metabolita.

TOKSIKODINAMIKA

Inhibiu sintezu faktora koagulacije 2,7,9 i
10 u jetri. Smatra se da deluju tako to inhibu
enzime Epoksid-reduktazu i Vitamin K-reduktazu u
ciklusu stvaranja aktivne forme vitamina K u jetri.
Ovo ima za posledicu poremeaj koagulacije
krvi i oteenja kapilara.

KLINIKASLIKA

U poetku Kasnije Simptomi
- Krvarenje iz
nosa i desni
- Krvarenja u
koi
- Hematurija,
Melena i
Hematemeza
- Krvarenja u
drugim organima
- Malaksalost i
Zamor
- Bolovi u
abdomenu i
zglobovima


151
EKSPOZICIONI TESTOVI

Protrombinsko vreme i veme koagulacije
produeno. Vreme krvarenja je normalno.

LEENJE

1. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija.
2. Vitamin K - specifini antidot, daje se dok se
protrombinsko vreme ne normalizuje.
3. Transfuzija, preparati gvoa i Vitamin C - kod
tekih trovanja.
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Nakon zavrenog leenja, normalizacije
protrombinskog vremena (zata je potrebno oko 2
mesesca) i potpunog oporavka, radnik e biti
sposoban da nastavi posao na svom radnom mestu.

NATRIJUM FLUORO-ACETAT

Vrlo efikasan rodenticid, ali izuzetno otrovan
za oveka, zbog ega je njegova upotreba
dozvoljena samo dobro obuenim ljudima koji se
bave deratizacijom, tako da je profesionalno izloen
mali broj ljud.

TOKSIKOKINETIKA

Apsorpcija - U organizam prodire
inhalcijom, preko koe i digestivnog trakta.
Transformacija - Metabolie se u Fluoro-
citrat

TOKSIKODINAMIKA

Inhibie oksidaciju acetata u krebsovom
ciklusu - Dejstvo fluoro acetata
KLINIKA SLIKA
SIMPTOMI POREMEAJA CNS
MOE SE
JAVITI I
- Strah
-
Ukoenost
lica
- Facijalni
trzaji
-
Povraanje
- Slune
halucinacije
-
Epileptiformni
grevi
-
Ventrikularna
fibrilacija
- Smrt

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE
PESTICIDIMAPRIZNA KAO
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije
- Poslovi i radna mesta na kojima postoji
ekspozicija pesticidima
Izraena klinika slika trovanja sa
specifinim oteenjem bar DVA od sledeih
organa ili organska sistema
1. Krv i krvotvorni organi
2. Jetra
3. Bubreg
4. Srce i krvni sudovi
5. Koa
6. Centralni nervni sistem
7. Periferni nervni sistem

ZATITA OD TROVANJA PESTICIDIMA

TEHNIKE MERE ZATITE

1. Upoznavanje radnika sa opasnostima od
pesticida i snabdevanje sa uputstvima za
bezbedno rukovanje.
2. Omoguiti radnicima pranje ruku pri prekidu
posla i tuiranje na kraju radnog vremena.
3. Obezbediti pruanje prve pomoi u sluaju
trovanja.
4. Oznaiti svaki preparat ukoliko je otrovan,
nain njegovog rastvaranja sa preporukom za
namenu, zatitne mere i savet kod trovanja.
5. Svi radnici koji rade sa toksinim pesticidima
moraju biti zatieni radnim odelima, kapom sa
titnikom, nepropustljivim zatitnicima za
ramena, rukavicama, respiratorima i
naoarima.
6. Kod prskanja pesticida iz aviona, pilot ne sme
uestvovati u njihovom utovaru, ne sme leteti
kroz maglu i mora da nosi beli konbinezon. Za
ovakve poslove moraju se upotrebljavati
specijalni avioni

MEDICINSKE MERE ZATITE

Sistematski pregledi u okviru kojih se odreuje
stepen ekspozicije pomou laboratoriskih
metoda npr.
1. Odreivanje aktivnosti
Acetilholinesteraze - Pri radu sa
Organofosfornim pesticidima
2. Odreivanje protrombinskog vremena i
protrombina - Kod rada sa Kumarinskim
pesticidima

KONTRAINDIKACIJE ZA RAD SA
PESTICIDIMA

1. Endokrina oboljenja
2. Neurovegetativna oboljenja
3. Hronina oboljenja respiratornog sistema
4. Hronina oboljenja parenhimatoznih organa
5. Bolesti krvi

TROVANJE PLASTINIM
MASAMA

Plastine mase predstavljaju veoma heterogenu
grupu materija, koje nalaze sve veu primenu.
Doskora su se uglavnom koristile za izradu
ambalae, ali sa poboljanjem njihovih
svojstava danas sve vie zamenjuju metal,
staklo, drvo i druge prirodne materijale.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. Radnici u proizvodnji plastinih masa

152
2. Radnici na preradi sekundarnih sirovina
3. Radnici koji rade na pakovanju
4. Vatrogasci pri gaenju poara
5. U graevinarstvu
6. U automobilskoj industriji
7. U brodogradnji i avijaciji
8. U hemisjkoj i elektro industriji

PROIZVODNJA PLASTINIH MASA

SINTEZA POLIMERA

Zasniva se na polimerizaciji osnovnih
hemikalija (uglavnom derivata nafte), pri emu se
osnovne supstance prevode iz monomernog stanja u
polimere. Proces polimerizacije je najee
automatizovan sa relativno malim brojem radnika
koji mogu biti izloeni polaznim supstancama
(monomerima), intermedilanim proizvodima i
gotovim polimerima.

KOMPONOVANJE

Podrazumeva meanje polimera sa aditivima
da bi se dobio polufabrikant eljenih svojstava.
U ovoj fazi proizvodnje glavni izvori
tetnosti u radnoj sredini jesu upravo
aditivi koji se mogu podeliti:

ISPUNE
- Kao jeftine materije dodaju se
plastinim masama da bi im se smanjila
cena. Npr.
- Kalcijum-karbonat, Drveno brano,
Kaolin, eer, Pamuk
OJAIVAI
- Dodaju se plastinim masama radi
poboljanja njihovih mehanikih
svojstava. Npr.
- Staklena vuna, Karborund, Kremen
HEMIJSKI
AKTIVNI
ADITIVI
1. Plastifikatori - Daju mekou i
fleksibilnost plastinim masama
4. Boje i dr.
2. Stabilizatori - Spreavaju termiku
razgradnju i oksidaciju
3. Katalizatori - Ubrzavaju
uvrivanje plastinih masa

PROIZVODNJA GOTOVIH PROIZVODA

U ovoj fazi delovanjem toplote i/ili pritiska
na polufabrikant i njegovim modeliranjem dobijaju
se gotovi proizvodi. Najee se primenjuju
tehnologije Brizganja i Ekstruzije.
Prilikom zagrevanja polufabrikanta
oslobaaju se zaostali monomeri, intermedijarni
produkti i aditivi koji prelaze u radnu sredinu, a ako
doe do pregrevanja polufabrikanta u radnoj sredini
se mogu nai i produkti njegovog sagorevanja.
Odreeni rizik po zdravlje radnika postoji i
pri obradi gotovih proizvoda, jer se pri tom razvija
praina u kojoj se pored polimera mogu nai i
silikati i azbest.

PODELA PLASTINIH MASA

Uobiajna je podela plastinih masa prema
poreklu na Prirodne, Poluprirodne i Vetake.
Sobzirom na praktine aspekte proizvodnje i
upotrebe, plastine mase se dele na:

TERMOPLASTINE MASE
- Prilikom zagrevanja omekavaju i mogu se ponovo
oblikovati
1. Poli-etilen
2. Poli-propilen
3. Poli-
vinilhlorid
4. Teflon
5. Poli-amidi
6. Poli-stireni
7. Akrilati
8. Polivinilacetat
TERMOREAKTIVNE MASE
- Zagrevanjam se ne mogu ponovo oblikovati:
1. Poli-estri
2. Fenoplasti
3. Poliuretani
4. Epoksidi
5. Aminoplasti
6. Alkidne smole

A - TERMOPLASTINE MASE

POLI-ETILEN

Nastanak - Nastaje polimerizacijom Etilena.
Prilikom proizvodnje polietilena moe doi do
ekspozicije etilenu, a pri njegovoj termikoj
razgradnji javlja se CO, akrolein i formaldehid.
Primena U proizvodnji filmova, kutija,
rezervoara, plastine ambalae, kuhinjskih
predmeta, igraaka i dr. Ovim produktima izloeni
su radnici koji rade na pakovanju hrane u
polietilenske kese koje se zatvaraju primenom
toplote (varenjem), kao i oni koji vrelom icom
seku polietilenske filmove.
DEJSTVO - Kod ovih radnika registrovana
je vea uestalost pojava Astme.

POLI-PROPILEN
Nastanak - Nastaje polimerizacijom
propilena. Tokom polimerizacije moe doi do
ekspoziije propilenu i organskim rastvaraima.
Primena Za proizvodnju vlakana za izradu
tkanine za odeu i podne obloge, kao i za
proizvodnju medicinske plastike (priceva), kuita
za baterije, slavina i drugih livenih plastinih
predmeta.
Dejstvo - Najnovije epidemioloke studije
ukazuju na poveani incidencu Adenokarcinoma
kolona i rektuma kod eksponovanih. Za sada se jo
uvek ne nalazi na listi humanih kancerogena

POLI-VINIL-HLORID (PVC)

Nastanak - Nastaje polimerizacijom
vinilhlorida pod visokim pritiskom. Tokom
proizvodnje polivinilhlorida postoji mogunost
ekspozicije Vinilhloridmonomeru koji je i glavni
nosilac toksinih svojstava. Pri termikoj obradi
gotovih proizvoda od polivinilhlorida postoji
mogunost oslobaanja i ekspozicije Vodonik-
hloridu i Di-etil-heksil-adipatu.
Primena - Za proizvodnju delova za
automobile, obloga za kablove, predmeta za

153
domainstvo slavina, podnih obloga, muzikih
ploa i dr.
Dejstvo - Manifestuje se Iritacijom
respiratornih puteva i veoma estom pojavom
Astme.

B - TERMOREAKTIVNE MASE

POLI-ESTRI
Nastanak - Kondenzacijom anhidrida ftalne,
fumarne i maleinske kiskiselina sa Etilenglikolom i
Propilenglikolom. esto se poliestrima dodaje
Stiren i Hidrohinon.
Primena - Za proizvodnju delova za
automobile i amce, proizvodnji boja, u
graevinarstvu, kao zamena za staklo i u opikoj
industriji.
Dejstvo Kod radika izloenih praine
poliestara registrovane su:
1. Blage opstruktivne promene plune
ventilacije.
2. Blago iritativno dejstvo na sluzokoe oka i
gornjih disajnih puteva.
3. Povean mortaliteta od raka plua

FENOL-FORMALDEHIDNE SMOLE
(FENOPLASTI)

Nastanak - Od fenola i formaldehida uz
prisustvo kiselog ili baznog katalizatora. Kod
korieenja kiselog katalizatora dodaje se i Heksa-
metilen-tetra-amin, pri emu se dobija polufabrikat
Novolaka.
Primena - Za izradu delova menjaa i
konica, kao izolatori (Bakelit) i u izradi razliitih
lepkova.
Dejstvo Glavni zdravstveni rizik
predstavlja ekspozicija fenolu, formaldehidu i
heksa-metilen-tetra-aminu. Plufabrikat fenoplasta u
vidu praha moe dovesti do
1. Respiratornih tegoba, pa i Pneumokonioza
2. Poveana je i incidencija Alergiskih
promena na koi.

POLIURETAN

Nastanak - Reakcijom Izocijanata sa
Dialkoholima ili Polialkoholima.
Primena - Za proizvodnju lepkova, boja,
gume, prekrivaa i tvrdih i mekih poliuretanskih
pena.
1. Tvrde pene se koriste kao izolacioni
materijal u graevinarstvu
2. Meke pene koriste se pri pakovanju,
proizvodnji nametaja, jastuka i sedita
za automobile.
Dejstvo Poliuretanske mase nisu toksine,
meutim prilikom njihove proizvodnje, prerade i
upotrebe dolazi do ekspozicije izocijanatima koji su
izrazito toksini.

EPOKSIDNE SMOLE

Nastanak - Kondenzacijom Epi-hlor-hidrina
sa Di-glicidil-etrom bis-fenola. Mogu biti u vrstom
ili tenom stanju kojima se pre primene dodaje
utvriva i prelaze u vrsto stanje.
Primena Za proizvodnju lepaka, boja,
lakova i sredstava za povrinsku zatitu metala i
drveta.
Dejstvo Prilikom proizvodnje i primene
epoksidnih smola moe doi do ekspozicije epi-
hlor-hidrinu i fenolnim jedinjenjima. Epi-hlor-
hidrin deluje.
1. Veoma iritativno na kou i sluzokoe -
tako da nema mogunosti za intenzivnu
ekspoziciju
2. Hepatotoksino i nefrotoksino - Izrazito
3. Alergogeno i
4. Kancerogeno - prema IARC svrstan je u
verovatne kancerogene.

AMINOPLASTI

Nastanak - Reakcijom Formaldehida sa
amino grupom Ureje ili Melamina u prisustvu
kiselih katalizatora i toplote. Nastala masa moe
biti u tenom ili vrstom stanju.
Primena
1. Teni aminoplasti koriste se pri
proizvodnji perploa, iverice i panela i za
impregnaciju tkanina.
2. vrsti aminoplasti koriste se za livenje
razliitih predmeta (elktroureaji,
prekidai, posue i dr.).
Dejstvo Pri proizvodnji aminoplasta
postoji mogunost ekspozicije formaldehidu.
Mogua je i pojava
Alergiskih reakcija na koi
iritacije sluzokoe oka i gornjih disajnih puteva
Glavobolje, muke, gaenja i povraanja

INDIVIDUALNE MERE ZATITE

1. Noenje zatitnih maski i odela u sluaju
tehnikih smetnji.
2. Noenje gumenih rukavica stegnutih u gornjem
delu radi spreavanja uvlaenja praine.
3. Upotreba izolacionih pasti i zatitnih krema (tz.
nevidljive rukavice)
4. Briljivo pranje koe
5. Pri zapoljavanju voditi rauna na postojanje
konih promena buduih radnika

MEDICINSKE MERE ZATITE

Stalna zdravstvena kontrola posebno
funkcije jetre, stanja kotanog sistema i periferne
ciruklacije.

ZATITA OD HEMIJSKIH
AGENASA


154
ZATITA OD PRAINE

TEHNIKE MERE ZATITE
Tehnika reenja za smanjenje
aerozagaenja - pri samom projektovanju maina i
alata.
Hermetizacija procesa - najbolje reenje jer
se praina odvodi zatvorenim sistemima. Maine i
ureaji koji stvaraju prainu postavljaju se u
posebne prostorije ili se prostorno izoluju (npr. kod
peskarenja)
Mehanizacija i automatizacija - zamenjuje
runi rad radnika na mainama i ureajima pri
ijem se radu stvara praina (npr. kod punjenja
vrea cementom, ugljem, branom).
Lokalna odvodna ventilacija - Na izvoru
praine stavlja se usisna kapa ventilacionog
sistema, koji odvodi prainu na mesto gde e se
skupljati i filtrirati. Usisna kapa moe biti
otvorenog ili zatvorenog tipa, a njena veliina i
oblik zavise od radne operacije, ureaja i vrste
praine koja se stvara. Usisne cevi i kanali treba da
su krai i po mogunosti vertikalni i koso
postavljeni radi spreavanja taloenja praine.
Brzina strujanja vazduha u usisnim cevima za lake
praine mora biti 10 m/s, a za teke 25 m/s. Usisana
praina se deponuje u zatvorenu posudu (silos,
talonik, separator, odeljiva, filter).

HIGIJENSKE MERE ZATITE

1. ienje prostorija pomou usisivaa velike
snage kako bi se spreilo sekundarno
aerozagaenje
2. Vlano ienje predmeta i povrina
3. Higijena radne odee i lina higijena

LINA ZATITNA SREDSTVA
Respiratori
- Prema nameni dele se na respiratore za zatitu od:
1. Grube neagresivne i neotrovne praine
2. Fine industriske praine koja ne sadri
slobodan SiO
2

3. Fine industriske praine, dima i magle, koje
sadre slobodan SiO
2
ili radioaktivne estice
4. Fine praine ili od tetnih doza u manjim
koncentrac.
- Prema konstrukciji dele se na:
1. Respiratori sa filterom - Imaju poluobrazinu,
filter, ventil za udisanje, ventila za izdisanje i
trake za privrivanje
2. Respiratori bez filtera - Ovde poluobrazina
istovremeno predstavlja i filterski element
Kape - izraene od gusto tkanih materijala
koji se lako odravaju u istom stanju
titnik za oi i lice - sastoji se od obrua za
glavu, polukrunog eonog nosaa i providne ploe
od plastike ili ianog platna koja ne sme
zadravati vie od 10% vidljive svetlosti.
titnik za oi - sastoji se od okvira koji
pokriva ona udubljenja, providne ploe i trake za
fiksiranje
Zatitne rukavice - napravljene najee od
koe
Zatitna obua - Obino od koe sa
gumenim onom
Zatitna odela (konbenezon ili dvodelna) -
satkano od materijala koji spreava lako prodiranje
praine.

MEDICINSKE MERE ZATITE

Preventivni zdravstveni pregledi
Prethodni pregledi - Imaju za cilj
spreavanje zapoljavanja radnika na radnim
mestima na kojima bi moglo doi do pogoranja
postojeeg zdravstvenog stanja ili nastanka
oboljenja. U okviru ovog pregleda obavezan je
rendgenoloki pregled plua i funkcionalno
ispitivanje plua.
Periodini pregledi - Slue kao monitor
odbranbenih reakcija organizma radnika i
preduzetih mera zatite. Rendgenoloko i
funkcionalno ispitivanje plua je i ovde obavezno
jednom godinje.
Profesionalna orjentacija i selekcija -
Kontraindikacije za rad u uslovima poveane
zapraenosti su:
- Oboljenja respiratornog sistema
- Ve postojea senzibilizacija na alergene radnog
mesta
- Oteenje funkcije disajnih organa.
Prekvalifikacija - Ako nakon sprovedenog
leenja i rehabilitacije doe do pojave patolokih
efekata.

ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE
MERE

JUS o maksimalno dozvoljenim
koncentracijama praine u atmosferi radnih
prostorija i radilita je standard koji je zakonski
propisan. Dozvoljene granine vrednosti zavise od
hemiskog sastava i veliine estica praine. Veliki
broj zakonskih i podzakonskih akata regulie
tehniku zatitu u raznim industriskim granama.

ZATITA OD GASOVA I PARA

TEHNIKE MERE ZATITE

Supstitucija toksinih materija (gasa ili
pare) netoksinim materijama
Hermetizacija, automatizacija i
mehanizacija primenjuju se u savremenoj
hemiskoj proizvodnji
Izdvajanje maina i ureaja koji vre
preradu toksinih materija u posebne prostorije
Lokalna odvodna ventilacija na mestima
na kojima dolazi do izdvajanja para, magle ili gasa.
Moe biti izvedena u zatvorenim kabinama pri

155
emu je radnik van kabine a samo ruke provlai
kroz posebne otvore unutar kabine. Ventilacione
kape koje se postavljaju iznad maina i ureaja
treba da budu veih dimenzija od otvora kako bi se
uhvatili i gasovi i pare koji se ire iznad maine ili
ureaja. Usisani vazduh pre izbacivanja u
atmosferu mora da se filtrira, preisti i izbaci na
visinu od bar 1m iznad krova. Opta ventilacija se
koristi kao pomona tehnika mera jer ne daje
dobre rezultate.

HIGIJENSKE MERE ZATITE

Otkalnjanje toksinih materija u tenom stanju
sa radnih povrina, maina ili poda
Dranje sirovina i gotovih proizvoda u posebne
i zatvorene prostorije gde radnici ne borave
Higijena odee i lina higijena

LINA ZATITNA SREDSTVA
Kapuljae - Koriste se u pogonima gde
postoji mogunost kvaenja. Izrauju se od
nepromoivih tkanina, mogu biti podeene za
spajanje sa titnicima za oi ili sa gas-maskom.
titnici za oi i lice i zatitne naoare -
koriste se za zatitu oiju od nagrizajuih materija
Zatitne rukavice od gume - Za zatitu
ruku od vode, toksinih i infektivnih materija.
Mogu biti:
1. Lake - za poslove kod kojih se trai velika
osetljivost ula dodira, a nema mehanikih
optereenja
2. Srednje teke - za poslove kod kojih se
trai umerena osetljivost ula doira
3. Teke - za poslove kod kojih nije potrebna
osetljivost, a vea je izloenost
mehanikim oteenjima.
Zatitna obua (cipele i izme) - Od
materijala otpornog na nagrizajue materije i
rastvarae.
Zatitna odela od gumiranog platna - Za
rad sa nagrizajuim otrovnim materijama. Izrauju
se od materijala koji izloen direktnom dejstvu
kiseline, baze i sl. ostaje nepromenjen najmanje 8
asova.
Gasne maske
Namenjene su za zatitu organa za disanje od
kodljivih gasova, para i aerosola u uslovima kada
u radnoj atmosferi ima najmanje 16% O
2
i kada je
koncentracija kodljivih gasova i para priblino
poznata i nije vea od koncentacija pri kojima je
gasna maska ispitivana. Pre upotrebe zatitne
maske mora se identifikovati vrsta kodljivog gasa
ili pare i priblino odrediti koncentracija u vazduhu
radne sredine, koja ne sme prei 2% po volumenu.
Gasne maske mogu biti monovalentne ako tite
samo od jedne nokse ili polivalentne ako
istovremeno tite od veeg broja noksi. Proizvode
se u tri oblika:
1. Gasne maske sa obrazinom Slue za zatitu
organa za disanje i oiju. Sastoje se od
obrazine sa ugraenim zatitnim staklima,
ventila za izdisanje i udisanje, elastinih
podesnih trake i cedila.
2. Gasne maske sa poluobrazinom Slue za
zatitu organa za disanje. Sastoje se od
poluobrazine, ventila za udisanje i izdisanje,
elastinih podesnih traka i cedila.
3. Gasne maske sa usnikom slue za
kratkotrajnu zatitu organa za disanje. Sastoje
se od usnika, ventila za udisanje i izdisanje,
elastinih traka za podeavanje i cedila.
Cedilo - ini kutija u kojoj se nalazi sredstvo
za upijanje tetnih gasova i para. Moe da bude
ugraeno u filter za zadravanje aerosola i ventil za
udisanje ukoliko nije ugraeno u obrazinu. Cedila
se oznaavaju slovima i bojom prema vrsti tetnosti
za koju su namenjena npr. za zatitu od ivinih para
oznaka je Hg i sive su boje, za zatitu od HCl
oznaka je J, crvene su boje sa plavom trakom, za
zatitu od amonijaka oznaka je K i zelene su boje
itd. U cedilu se kao apsorbens koristi najee
aktivni ugalj, silik-gel i druge zrnaste materije
natopljene razliitim hemiski aktivnim materijama
koje reaguju i neutraliu materiju iz vazduhu za
koju je cedilo namenjeno. Svako cedilo ima
ogranieno vreme upotrebe jer vremenom dolazi do
njegovog zasienja toksinim gasom. To vreme
zavisi od veliine cedila, vrste apsorbensa,
koncentracije toksinih gasova u vazduhu radne
sredine, kao i od veliine fizikog naprezanja
radnika u toku rada.
Posle svake upotrebe gasnu masku treba
oistiti, oprati i dezinfikovati, zameniti filter ako je
dolo do zasienja i tako pripremiti masku za
ponovnu upoterbu. Posebno vanu ulogu ima i
obuka radnika koja treba da obuhvati uvebavanje
rada sa maskom.
Izolacioni aparati
Koriste se za zatitu organa za disanje od
kodljivih gasova, para i aerosola u uslovima kada
je u radnoj atmosferi koncentracija kiseonika manja
od 16%. Razlikujemo
Cevna maska sa dovodom istog vazduha
(udisanjem ili pomou duvaljke) - upotrebljava se
u sluaju kada za dovod istog vazduha nije
potrebna cev dua od 10 m. Sastoji od obrazine ili
poluobrazine, ventila za udisanje i izdisanje,
podesivih traka, prikljuka za rebraste cevi,
rebrastih cevi koje idu od maske do opasaa,
opasaa sa prikljucima za rebraste cevi i
prikljukom za dovodnu cev, dovodna cev za ist
vazduh, i rune duvaljke ili meha.
Cevna maska sa dovodom konprimovanog
vazduha - pored gore navedenih delova ima i izvor
komprimovanog vazduha. Komprimovani vazduh
mora biti ist i bez mirisa, a cevi za dovod
komprimovanog vazduha mora biti dimenzionirana
prema minimalno potrebnom protoku vazduha od
140 l/min i izraene od materijala koji je sposoban
da izdri radni pritisak.

156
Aparati sa kiseonikom - imaju sopstveni
izvor snabdevanja istim vazduhom koji se obino
nosi na leima. Koriste se u radnoj sredini gde su
konc. toksinih materija visoke, a konc. O
2
ispod
16%.
Cevna maska sa kapuljaom ili lemom -
koristi se na poslovima gde dolazi do obilnog
kvaenja glave i vrata ili gde postoji opasnost od
mehanikih povreda glave.
Filtirajui samospasilac - upotrebljava se
pri ekspoziciji visokim koncentracijama CO

u
sluaju poara i evakuacije ugroenih radnika. Radi
na principu pretvaranja CO u CO
2
posredstvom
oksida mangana, bakra ili molibdena. Pri ovoj
reakciji stvara se toplota to ograniava upotrebu
aparata na oko 30min. Aparat je za jednokratnu
upotrebu, sastoji se od kutije za hermetiko
uvanje, usnika sa tipaljkom za nos, ventila za
udisanje i izdisanje, katalizatora i filtra za prainu.
Kiseonini samospasilac - obezbeuje ist
vazduh u trajanju od 45 minuta, sastoji se od boce
sa kiseonikom pod pritiskom od 30000 kPa, posude
sa aktivnom materijom, kese za disanje, ventila za
regulaciju visokog pritiska sa kontrolnim
doziranjem i prikljunog automata sa rebrastim
crevom sa usnikom i tipaljkom za nos.

MEDICINSKE MERE ZATITE

Preventivni zdravstveni pregledi
Obim prethodnih i periodinih pregleda
odreen je odgovarajuim pravilnikom. Da bi se
pravilno isplanirao preventivni pregled, potrebno je
prethodno izvriti identifikaciju hemiskih noksi,
izmeriti njihove koncentracije i imati u vidu mogui
aditivni i sinergini efekat. Posebna panja prilikom
obavljanja preventivnih pregleda posveuje se
prvim znacima i efektima hemiskih noksi sa
kancerogenim svojstvima.
Prethodni pregledi - Posebno treba voditi
rauna o postojanju senzibilizacije na hemiske
nokse prisutne na buduem radnom mestu, to
predstavlja kontraindikaciju za zapoljavanje na
takovom radnom mestu.
Periodini pregledi -
Vanredni pregledi - Vre se u sluaju
iznenadno poveanih koncentracija noksi u radnoj
sredini i poremeaja zdravlja veeg broja radnika
pri uvoenju nove tehnologije ili nove sirovine.
Kontrolni pregledi - Vre se u cilju
praenja oporavka posle nastalih poremeaja
Dodatne mere zatite
Preduzimaju se na radnim mestima gde je
radnik izloen koncentracijam hemiskih noksi koje
viestruko prelaze maksimalno dozvoljene
koncentracije.
Skraenje vremena ekspozicije
Skraenje radnog vremena
Produenje godinjeg odmora - koji se
koristi u dva ili tri dela

ZDRAVSTVENO PROSVEIVANJE I
EDUKACIJA

Radnika treba upoznati sa prirodom
hemiskih noksi, dejstvom na organizam i
posledicama po zdravlje, sa mogunostima
prevencije i njegovim udelom u tome. Istovremeno
treba ukazati na dodatne tetne efekte od
konzumacije alkohola, puenja duvana ili pogrenih
navika u ishrani.

ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE
MERE

2. Jugoslovenski standard o maksimalno
dozvoljenim koncentracijama kodljivih
gasova, para i aerosola u atmosferi radnih
prostorija i radilita - Sadri maksimalno
dozvoljene koncentracije za 1165 razliitih
hemijskih tetnosti i njihovu klasifikaciju
prema kancerogenosti.
3. Pravilnik o uslovima za vrenje prethodnih i
periodinih pregleda - odreuje obim
pregleda.
4. Na listi profesionalnih bolesti nalaze se i
trovanja, maligne neoplazme i astma - nastali
kao posledica izlaganja gasovima i parama.





























157

PROFESIONLANA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Oboljenja gornjih disajnih puteva nastala pod uticajem tetnih agenasa na radnom mestu najee su
lokalne prirode i obino protiu u vidu zapaljenjskih, vazomotornih i alergijskih reakcija.
Profesionalni agensi koji mogu dovesti do promena u gornjim disajnim putevima mogu biti:

VRSTA AGENSA RIZINA ZANIMANJA
FIZIKI
Nepovoljna klima i mikroklima
Nagle promene atmosferskog P
Nagle promene temperature
Jonizujue zraenje
- Radni u kesonima
- Piloti
- Ronioci
- Radnici pored visokih pei i livci
- Rad sa izvorima jonizujueg zraenja.
HEMIJSKI
Gasovi i pare
Praine i dimovi
- Hemijska industrija
- Tekstilna idustrija
- Drvna industrija
- Graevinarstvo
- Duvanska industrija
- Rudnici uglja
BIOLOKI
Bakterije
Gljivice
Virusi
- Tekstilna industrija
- Koarska industrija
- Veterinari i Stoari
- Medicinsko osoblje.

Osim ovih uzroka na razvoj oboljenja mogu
uticati:
Vokalna trauma
Opta oboljenja
Alergija
Predispozicija
Premorenost
Slaba ishrana
Strana tela u gornjim RES-putevima
Imunoloki deficit
Puenje itd.

PODELA

OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH
UPLJINA

RHINITIS (Infektivni, Iritativni, Kadmijumska
kijavica, Alergijski, Vazomotorni,)
POLIPOZA NOSA
ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG
SEPTUMA
RHINOLITHIASIS
SINUSITIS (Akutni, Hronini, Aerosinusitis)
OLFAKTIVNI POREMEAJI
TUMORI NOSA I PARANAZALNIH
UPLJINA

OBOLJENJA FARIKSA

POVREDE FARINKSA
PHARYNGITIS (Infektivni, Iritativni,
Alergijski)
TUMORI FARINKSA

OBOLJENJA LARINKSA

POVREDE LARINKSA
LARYNGITIS (Infektivni, Iritativni,
Alergijski)
TUMORI LARINKSA
ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH
DISAJNIH PUTEVA

OBOLJENJA NOSA I
PARANAZALNIH UPLJINA

INFEKTIVNI RINITIS

ETIOPATOGENEZA
Uzronik su najee virusi, ree bakterije i
gljivice. Infekcija se prenosi kapljino ili direktnim
kontaktom. Razvoju infekcije pogoduje dejstvo
hladnoe, fiziki i metaboliki faktori.

KLINIKA SLIKA
AKUTNI OBLIK - Preovladavaju kataralne promene.
Hiperemija i naburelost
sluznice
Deskvamacija epitela
Jaka sekrecija iz nosa
Kijanje i Suzenje oiju
Glavobolja
Oteano disanje na nos
Poviena telesna teperatura
Opta slabost i Malaksalost
HRONINI OBLIK
- Oteano disanje
- Sluzavo-gnojava sekrecija
- Glavobolja i Hiposomija
- umovi u uima i nagluvost

158
Postoje tri forme ovog oboljenja:

RHINITIS CHRONICA
SIMPLEX
Promene na sluznici su
jo uvek reparabilne
RHINITIS CHRONICA
HYPERTROPHICA
Dolazi do ireverzibilne
hiperplazije sluznice
RHINITIS CHRONICA
ATROPHICA
Dolazi do atrofinih
promena na sluznici

OZENA - Posebna forma ovog oboljenja
kod koje atrofija ne napada samo sluznicu ve i
duboke strukture ukljuujui i hrskavicu i kost.
lezde produkuju patoloki izmenjen sekret
neprijatnog mirisa.
SCLEROM - Retko, endemsko oboljenje,
koje se karakterie hroninim simetrinim
infiltarciskim, zapaljenski procesom koji se iri u
podsluzninom sloju, sa stvaranjem vrstih
oiljaka, ranijeg infiltrata. Napada najee
zemljoradnike, ali i radnike koji ive u loim
higijenskim uslovima.

DIJAGNOZA
Anamneza
Kliniki pregled - crvenilo sluznice nosa i obilje
sekreta u nosnom hodnicima.

LEENJE
Strogo mirovanje, Aspirin, Vitamin C,
Lokalno sredstva za dekongestiju.
U sluaju sekundarne bakteriske infekcije
antibiotik i antihistaminika.

IRITATIVNI RINITIS

ETIOPATOGENEZA
Nastaje dejstvom razliitih hemijskih
iritanasa ukluujui gasove, isparenja, prainu i
dim. Najei profesionalni iritansi su Kadmijum,
Nikl, Selen, Arsen, Berilijum, Hrom, Antimon i
Cement
Iritirajua sposobnost nekog jedinjenja
prvenstveno zavisi od njegove rastvorljivosti u
vodi.

KLINIKA SLIKA
Oboljenje se javlja u akutnoj i hroninoj formi.
Klinika slika je slina kao kod infektivnog
rinitisa. Karakteristina je pojava simptoma nakon
iritacije.
Poboljanje tokom noi i vikendom govori u
prilog iritativnom rinitisu.

LEENJE
Ispiranje nosne sluzokoe fiziolokim
rastvorom
Primena steroida i holinergikih blokatora

KADMIJUMSKA KIJAVICA

Nastaje inhalacijom para kadmijuma koje
nadrauju konjuktivu i sluznicu gornjih RES-
puteva. Nakon latentnog perioda od 36 sati javlja se
Kijavica
Peenje i grebanje u nosu
Jaka sekrecija
Epistaksa
Sitne ulceracije na hrskaviavim delovima i
donjim nosnim koljkama.
Posle due ekspozicije promene postaju
hronine uz gubitak oseaja mirisa i este kijavice.

ALERGIJSKI RINITIS

ETIOPATOGNEZA
Od alergijskog rinitisa pati oko 5%
populacije. Ove osobe imaju ili sezonske alergijske
reakcije na polen (Polenska kijavica) ili
viegodinje simptome ako su alergine na
unutranje alergene. Od alergena iz radne sredine
koji mogu izazvati alergijski rinitis navode se
ivotinjski antigeni
Sirova kafa
Ricinus
Proteolitiki enzimi
itarice
Atigeni insekata
Lateks
Anhidridi kiselina
Kolofonijum

KLINIKA SLIKA

- Kijanje i Svrab
u nosu
- Nazalna
opstrukcija i
kongestija
- Bistra
rinoreja
- Krvarenje
iz nosa
- Slivanje sekreta
iz nosa u drelo
- Poremeaj ula
mirisa i ukusa

Kod profesionalne etiologije postoji
prostorna i vremenska povezanost pojave simptoma
sa boravkom radnika na radnom mestu.

DIJAGNOZA

Anamneza
Rinoskopija (sluzokoa bleda, vlana i plaviasta)
In vivo koni test (PRICK ili Intradermalni test)
Odreivanje ukupnog i specifinog IgE u serumu
Merenje maksimalnog nosnog protoka
Nespecifian nazoprovokacioni test
Citoloko ispitivanje nazalnog lavata (Eozinofili)
Test mukocilijarnog ienja
Testovi za ispitivanje olfaktivne sposobnosti
CT-sinusa i Spirometrija

PREDLOG KRITERIJUMA ZA
PROFESIONALNO
OBOLJENJE(Prema sada vaeem
zakonu oboljenje se ne nalazi na listi
profesionalnih bolesti)

Da radnik nije pua i da pre zaposlenja nije
postojalo alergijsko oboljenje nosa.

159
ORL nalaz (karakteristian nalaz fizikalnim
pregledom)
Dokaz postojanja specifine senzibilizacije
(test ekspozicije, koni test, IgE, Nazoprovokacioni
test dr.)

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Radnik sa utvrenim profesionalnim
oboljenjem (Profesionalni alergijski rinitis) nije
sposoban za poslove koje obavlja niti za druge
poslove gde bi bio izloen materijama na koje je
dokazana preosetljivost kao ni respiratornim
tetnostima bilo kog porekla.

PREVENCIJA
Uklanjanje dokazanih alergena.
Uklanjanje radnika iz zone gde je prisutan alergen.
Kontrola radnih uslova, poboljanje ventilacije.
Upotreba linih zatitnih sredstava.
Profesionalna selekcija i orjentacija.
Edukacija radnika i zdravstveno vaspitni rad.

LEENJE
Antihistaminici
Nosni steroidi
Stabilizatori mastocita
Kromolin sodijum

VAZOMOTORNI RINITIS

ETIOPATOGENEZA
Termin koji se koristi za opisivanje poveane
nosne reaktivnosti na specifine fizike stimuluse
kao to niska vlanost, ekstremne i nagle
promene temperature i ekscesivno kretanje
vazduha. Verovatno povezano sa ovom
dijagnozom je i gustatorni rinitis koji nastaje kod
uzimanja zainjene hrane.

KLINIKA SLIKA
Rinoreja - dominira klinikom slikom

LEENJE
Eliminacija fizikih stimulanasa u radnoj
sredini.
Ispiranje fiziolokim rastvorom.
Dekongestioni nosni sprejeve.
Ipratropijum bromid oprezno.

POLIPOZA NOSA

Polipi nosa su krukolike formacije
lokalizovane u nosnoj upljini (ree u sinusima),
razliite veliine, glatke i sjajne povrine
plaviasto-beliasto-ruiasto-sivkaste boje.

ETIOPATOGENEZA
Kao etioloki inioci navode se hronina
infekcija, alergija i lina predispozicija.
Predilekciono mesto je duplikatura sluznice
u srednjem nosnom hodniku i u etmoidu. Na ovim
mestima sluznica nije vrsto srasla sa podlogom, a
krvni pritisak je nizak. Kao posledica infekcije i
alergije u jednom momentu dolazi do transudacije i
eksudacije tenosti i pod dejstvom sile tee formira
se polip.

KLINIKA SLIKA
Nazalna opstrukcija i sekrecija iz nosa
(seromukozna ili mukopurulentna).
Glavobolja i lokalni bolovi -prolaznog su karaktera.

DIJAGNOZA
Anamneza
Rinoskopija
Rendgensko snimanje
Kone probe i pregled nosnog sekreta na eozinofile
- Dokazivanje alergije.

LEENJE
Hirurko

ULCERCIJA I PERFORACIJA
NOSNOG SEPTUMA

ETIOPATOGENEZA
Do ulceracije i perforacije hrskaviavog dela
nosne pregrade moe doi usled korozivnog dejstva
iritanasa kao to su hrom, nikl, arsen, iva i
vanadijum. Najpre dolazi do destrukcije sluznice
nosne pregrade used ega se javlja slabija
ishranjenost dela hrskavice i njena nekroza.

KLINIKA SLIKA

Kijavica sa oskudnim
krvarenjem
U poetku
Ulceracije na nosnoj sluzokoi
pokrivene skramom
Kasnije
Kruste ispod kojih se nalazi
ulkus koji dosee sve do
hrskavice
Nakon 2-3 nedelje
ekspozicije
Perforacije hrskavice Nakon 2-3 meseca
ekspozicije

LEENJE
Prekid daljeg izlaganja iritansima i
spreavanje infekcije.

RHINOLITHIASIS

ETIOPATOGENEZA
Nekada strana tela u nosu mogu da ostanu
nezapaena due vreme, a da ne izazivaju
znaajnije tegobe. Meutim, ona mogu da poslue
kao nukleus oko koga se taloe krene soli iz
nosnog sekreta. Najee su to manji sekvestri
kosti, koagulumi krvi ili sluzi. Tako nastale
tvorevine u nosnom hodniku zovu se rinoliti. Oni
mogu biti razliite veliine i izgleda. Obino su
rapave povrine, mrko sive boje.

KLINIKA SLIKA
- Jednostrane opstrukcije nosa;

160
- Mukopurulentna sekrecija.
DIJAGNOZA
Anamneza,
Prednje rinoskopija,
Rendgengrafija

LEENJE
Odstranjivanju rinolita, koga je ponekad
potrebno zdrobiti pre ekstrakcije.

AKUTNI SINUSITIS

ETIOPATOGENEZA
Najei uzrok je virusna infekcije
sluznice nosa, koja direktno prodire u sinuse. Ree
do infekcije dolazi usled zapaljenjskih procesa na
korenu zuba. Do sinusitisa moe doi i kod nekih
infektivnih bolesti usled oslabljenih odbrambenih
snaga organizma, kao i pri ronjenju u zagaenim
vodama.

KLINIKA SLIKA
Poveana T
Opta slabost
Glavobolja
Lokalni bol
Oteano disanje na nos
Anosmija
Sluzavo-gnojna sekrecija iz nosa
Hiperemija i edem sluznice sinusa

DIJAGNOZA
Anamneza
- Podatak da je oboljenju predhodila rinogena
infekcija.
Lokalni pregled nosa
- Slivanja sekreta preko donje nosne koljke, niz
zadnji zid faringsa i rubova hoana.
Osetljivost na Valleixovim takama pri palpaciji.
Rendgen snimak sinusa
- pokazuje smanjenu transparenciju sa nivoom
eksudata u sinusu

LEENJE
Kapi sa vazokonstriktornim dejstvom
Aspiracija sekreta iz nosa
Antibiotik prema antibiogramu
Simptomatska terapija

HRONINI SINUZITIS

ETIOPATOGENEZA
Najee nastaje od protrahovanog
akutnog sinusitisa koji nije odgovarajue leen.
Nedovoljna drenaa sinusa, gnojni procesi na
korenovima zuba, oslabljena otpornost organizma,
alergijska oboljenja gornjih disajnih puteva,
razliiti hemijski i fiziki iritansi, kao i naslee,
igraju znaajnu ulogu.

KLINIKA SLIKA
- Difuzne glavobolje
- Oteano disanje na
nos i supuracija
- Poremeaj ula
mirisa
- este infekcije donjih
RES-puteva
- Usled slivanja sekreta
- Hiperemija, edem,
hipertrofija i atrofija
sluznice sinusa,
- Infiltracije limfocita,
polimorfonukleara i plazma
elija

DIJAGNOZA
Anamneza, Kliniki pregled, Rendgengrafije sinusa
i sinusoskopija.

LEENJE
Konzervativno -Isto kao kod akutnog sinusitisa.
Moe se pokuati i sa punkcijom maksilarnog
sinusa.
Hirurko - Ukoliko konzervativno leenje ne daje
zadovoljavajue rezultate.

AEROSINUSITIS

ETIOPATOGENEZA

Lezija sluznice jednog ili vie sinusa, koja
nastaje prilikom nagle promene spoljanjeg
atmosferskog pritiska, To se najee deava pri
naglom sputanju aviona, kao i pri izlasku iz
kesona.
U normalnim uslovima vazduni pritisak se u
sinusima izjednaava preko prirodnih otvora.
Meutim, ukoliko postoje prepreke aeracije, doi e
do pojave negativnog pritiska u sinusu. Kao
posledica ovako nastale barotraume dolazi do
edema sluznice sinusa sa hiperemijom i
transudacijom, a nekad i do delimine ablacije
sluznice od kostne podloge. Ovako stvoreni sekret
u sinusu podloan je infekciji, usled ega se javlja
akutno zapaljenje sinusa.

KLINIKA SLIKA
Jak bol u predelu lediranog sinusa, pojava sekrecije,
a esto i krvarenje iz nosa.

LEENJE
Kao i kod akutnog sinuzitisa, sanaciju svih
patolokih stanja u nosu.
Poveana prevalenca sinusitisa naena je kod:
krznara, povrtara, radnika koji rade sa
zainima, konopljom, penicom i branom.

OLFAKTIVNI POREMEAJI

PODELA
KVANTITATIVNI KVALITATIVNI
- Hiposmija
- Umanjenje
percepcije mirisa
- Anosmija
- Odsustvo
percepcije mirisa
- Agnososmija
- Umanjenje sposobnosti
identifikacije mirisa
- Disosmije - Poremeaj
percepcije mirisa

161
ETIOPATOGENEZA
Kvantitativni i kvalitativni olfaktivni poremeaji
mogu se javiti pri ekspoziciji:
Kadmijumu i Niklu
- U proizvodnji alkalnih baterija i kod kazandija.
Rastvaraima i akrilnoj kiselini
- U proizvodnji boja.
Amonijanoj i sumpornoj kiselini
- U hemiskoj industriji.
Hidrogen sulfidu
- Izaziva akutnu reverzibilnu olfaktivnu paralizu.
Toluenu i ksilenu
- Izazivaju reverzibilni olfaktivni deficit.
Izlaganje hemijskim iritansima moe izazvati
hiposomiju preko zapaljenja i sledstvene nosne
opstrukcije ili usled direktnog oteenja olfaktivnog
epitela.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Povrede glave
Hronina opstrukcija nosa
Postinfekcijske inflamacije
Neurodegenerativni i endokrini poremeaji
Oboljenja jetre i bubrega
Neoplazme
Ekspozicija jonizujuem zraenju
Primena razliitih lekova

POVREDE USLED DEJSTVA
TOPLOTE

ETIOPATOGENEZA
Ove povrede nastaju usled uzimanja vrele hrane i
napitaka, kao i kod udisanja vrelog vazduha ili
pregrejane pare to se najee deava prilikom
eksplozija.
Povrede drela vrelim vazduhom i pregrejanom
parom udruene su sa opekotinama disajnih puteva
i komplikovane sa povredama druge vrste usled
mehanikog dejstva eksplozije.

KLINIKA SLIKA
- Bol u drelu, disfagija ili oteano gutanje
- Zbog edema sluznice drela
- Oteano disanje
- Pri promenama na hipofarinksu

POVREDE JONIZUJUIM
ZRAENJEM

OROFARINGEALNI SINDROM
- Nataje pri akutnom ozraivanju. Patoloku osnovu
ine postradiacioni mukociti. Manifestuje se:
smetnjama u gutanju i disanju usled
nagomilavanja velike koliine gumaste sluzi u
nazofarinksu.
Sluzokoa ispod sluzi je erodirana.

ALERGIJSKI FARINGITIS

ETIOPATOGENEZA
Nastaje pod dejstvom alergena iz ivotne i radne
sredine, koji kao antigeni izazivaju zapaljenjske
reakcije alergijskog tipa na sluzokoi drela.

KLINIKA SLIKA
Slina je kao i kod ostalih zapaljenja sluzokoe
drela.
- Hiperemija sluznice drela
- Lak edem
- Staklast sekret
- Vezikule i Ulceracije
- U teim sluajevima

ANGIOEDEM FARINKSA - Alergijski faringitis
koji zahvati hipofarinks.
- Izaziva oteano gutanje i disanje

LEENJE
Antihistaminici, nosni steroidi, stabilizatori
mastocita i kromolin sodijum.
Izbegavanje alergena, primenom linih zatitnih
sredstava i kontrolom proizvodnog procesa.
Kod nekih osoba potrebno je promeniti radno
mesto.

IRITATIVNI FARINGITIS

ETIOPATOGENEZA
Nastaje pod dejstvom razliitih hemijskih
iritanasa ukluujui gasove, isparenja, prainu,
dim, smog, duvanski dim, ljuta jela i estoka pia,
hladne i vrele napitke i dr.
Kada se radi o radnoj sredini kao najei iritansi
izdvajaju se iva.

KLINIKA SLIKA
Siptomatologija je slina kao kod infektivnog
oblika.

OROFARINGEALNI SINDROM IZAZVAN
IVOM
- Nastaje usled iritativnog dejstva ive. Na sluznici
farinksa javljaju se tipine promene u obliku
naslaga crne ili rumene boje poznate pod imenom
Kusmaulovo lak drelo.

OBOLJENJA LARINKSA

POVREDE LARINKSA

MEHANIKE POVREDE

Mehanike povrede larinksa su najee spoljanje
povrede.
U odnosu na ouvanost integriteta koe mogu se
podeliti na otvorene i zatvorene.

HEMIJSKE POVREDE

ETIOPATOGENEZA

162
Najee nastaju u okviru korozivnih oteenja
farinksa i jednjaka pri zadesnim, a naroito
samoubilakim trovanjima. Izolovane povrede
larinksa su retke.
U profesionalnim uslovima mogu nastati pri
udisanju para hemijskih jedinjenja nastalih pri
eksplozijama i velikim isparenjima u fabrikim
halama (amonijak, fenol, kiseline).

KLINIKA SLIKA
- Jak bol u grlu
- Promuklost
- Oteano disanje i
gutanje
- Stanje oka i
Smrt (esto)
- Hiperemija, edem i
fibrinske naslage na
sluznici
- Adhezije i oiljci u
vestibulumu larinksa

LEENJE

Leenje optih toksinih dejstva na organizam.
Obezbeenje respiracijske funkcije.
Spreavanje infekcije i leenje oka.
Prevencija stenoze u larinksu.

FIZIKE POVREDE

ETIOPATOGENEZA
Nastaju dejstvom vrelog vazduha, pregrejane
vodene pare, gutanjem i aspiracijom vrelih
napitaka, dejstvom izrazito niskim temperaturama
vazduha, elektrinom strujom, radijacijom itd.
U profesionalnim uslovima ove povrede mogu
nastati kod radika na parnim kotlovima i
vatrogasac.
Zavisno od spomenutih uzroka moe nastati
opeenost ili oparenost larinksa.

KLINIKA SLIKA
Promene na sluznici su u vidu opekotina prvog
(crvenilo) ili drugog (vezikule) stepena.
Javlja se promuklost, bol u grlu, oteano disanje
i smetnje pri gutanju.

FUKCIJSKE POVREDE (Volkalna
trauma)

ETIOPATOGENEZA
Promene na glasnicama koje najee nastaju, usled
zloupotrebe glasa pri pevanju i vikanju. Ree pri
kalju, kijanju ili povraanju.
KLINIKA SLIKA
- Jak iznenadni bol u larinksu koji traje kratko,
a ostaju promuklost ili afonija.
Kod dugotrajne nepravilne upotrebe glasa, naroito
kod osoba koje glas koriste u svojoj profesiji
(pevai, spikeri, glumci), nastaju funkcijska
oteenja u vidu:
- hematoma, voria i kontaktnih ulkusa na
glasnicama ili
- Slabosti larinksnih miia (Myasthenia
laryngis).
IRITATIVNI LARINGITIS

Nastaje delovanjem hemijskih noksi i moe imati
akutni ili hronini karakter. Moe se manifestovati:
zapaljenjskim promenama na sluzokoi larinksa
praenim edemom i disfonijom - Pri niim konc.
Refleksnim laringospazmom - Pri ekspoziciji
visokim koncetracijama hemijskih noksi
Ulceracije na larinksu - Kod due ekspozicije
(npr. pri ekspoziciji hromu).

LEENJE
Udaljavanje obolelog iz zagaene sredine.
Saniranje zapaljenja.

ALERGIJSKI LARINGITIS

Oboljenje nastaje delovanjem profesionalnih
agenasa sa alergogenim svojstvima, pri emu dolazi
do zapaljenjskih procesa na sluzokoi larinksa kao
posledica reakcije antigen-antitelo.

AKUTNI OBLIK

KLINIKA SLIKA

- Edem u submukoznom tkivu
- Promuklost
- Oteano disanje
- Cijanoza

QUINCKEOV EDEM GLOTISA - Najtei oblik
oboljenja, praen i drugim alergijskim
manifestacijama.

LEENJE
Antihistaminici, Kortikosteroidi, Klacijum,
eventualno Adrenalin.

HRONINI OBLIK

ETIOLOGIJA - Nastaje pri duem delovanju
tetnih agenasa.
KLINIKA SLIKA - Slina kao i kod drugih
laringita.
LEENJE - Prekid daljeg izlaganja alergogenim
supstancama i higijensko-dijetetski reim.

INFEKTIVNI LARINGITIS

Oboljenje nastaje pod uticajem virusa i bakterija,
izolovano ili u sklopu infekcije i drugih RES-
puteva.

AKUNI OBLIK
- Promuklost
- Kaalj
- Bol u grlu
- Oteano gutanje
- Oteano disanje
- Laki otok
sluznice
- Pojaana
sekrecija
- Hiperemija
glasnica
- Sitnoeliska
infiltracija

HRONINI OBLIK

163
Nastaje pri estim i nedovoljno leenim akutnim
laringitisima, oboljenjima nosa, sinusa i drela.
Kao favorizujui faktori navode se duvan, alkohol,
klimatski faktori i optereenje glasa. Razlikujemo

KATARALNI HRONINI LARINGITIS
- Promuklost i suv kaalj
- Suvoa i peenje u grlu
-Glasnice su edematozne ili sivo-crvene boje sa
proirenim krvnim sudovima
- Ostali delovi sluznice normalni ili hiperemini sa
pojaanom sekrecijom.

HIPERTROFINI HRONINI LARINGITIS
- Tegobe sline kao kod katarlanog laringita, samo
to je promuklost mnogo izraenija.
- Glasnice su sivo-ruiaste i vretenasto zadebljane.
Sobodne ivice im mogu biti nazubljene.
-Gornja povrina glasnica je posuta neravnomernim
zadebljanjima, a kasnije se vide beliaste promene.

ATROFINI HRONINI LARINGITIS
Nastaje sputanjem procesa iz gornjih RES-puteva i
kod dugotrajnog rada u zagaenoj atmosferi.
Obino je udruen sa ozenom ili drugim atrofinim
promenama u nosu i drelu. Karakterie ga:
- Promuklost
- Suvou i peenje u grlu
- Povremeno izbacivanje suvog, lepljivog sekreta ili
sasuenih krusti
- Oteano disanje - ako se stvore vee kruste

LEENJE
Otkalanjanje uzroka zapaljenja
Higijensko-dijetetske mere
Aerosol terapija
Vitaminska terapija
Kortiko preparati (Kortizol)
Hirurko odstranjenje hipertrofine sluznice.

TUMORI LARINSA

Prilino su esti. Meu spoljanjim faktorima rizika
za nastanak ovih tumora navode se izloenost
sluznice larinksa razliitim mehanikim, fizikim,
hemijskim, inflamacijskim i funkcijskim
nadraajima.

PODELA
PRAVI BENIGNI
TUMORI
PSEUDO
TUMORI
MALIGNI
TUMORI
1. Mezenhimski
tumori
(fibromi,myomi
chondromi)
2. Epitelni tumori
(papilomi, adenomi)
1. Polipi
glasnica
2. vorii
glasnica
1.Karcinomi
2. Sarkomi



KLINIKA SLIKA
- Promuklost koja progredira
- Oteano disanje i gutanje

DIJAGNOZA
- Patohistoloki pregled.

LEENJE
- Hirurko, eventualno zraenje.

ANGIONEUROTSKI EDEM
GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

ETIOPATOGENEZA

U uslovima neadekvatne imunoloke odbrane
organizma i prisustva potencijalnih senzibilizatora
u radnoj sredini kod eksponovanih radnika moe
doi do pojave angioedema (reakcije patogentski
analogne urtikariji), koja se odigrava na submukozi
tkiva gornjih disajnih puteva.

KLINIKA SLIKA

Faringealni angioedem - izaziva oteano gutanje.
Laringealni angioedem - izaziva guenje i kaalj i
moe neposredno ugroziti ivot bolesnika.
Angioedem moe trajati 1 do 72 sata. Prognoza
bolesti je dobra ukoliko se brzo dokae uzrono
posledina povezanost simptoma sa noksama na
radnom mestu i usledi promena radnog mesta.
Kao komplikacija je mogu anafilaktiki ok sa
zahvatanjem RES-a, KVS-a, GIT-a i nervnog
sistema.

DIJAGNOZA

Radna anamneza - Prisustvo materija na radnom
mestu za koje se zna da mogu delovati alergogeno
Anamneza bolesti - Prisustvo recidivantnog
angioneurotinog edema gornjih disajnih puteva.
Klinika slika
Imunoloki testovi
Poveane vrednosti IgE.
Pozitivna kona reakcija na materijal sa radnog
mesta.
Pozitivan bronhoprovokacioni test sa istim
alergenom (pojava Kvinkeovog edema).

KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO
OBOLJENJE

Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva
je jedino oboljenje gornjih disajnih puteva koje se
nalazi na listi profesionalnih bolesti u naoj zemlji.
Kruterijumi za priznavanje su sledei:
Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije -
Da je radnik obavljao poslove ili se
nalazio na radnom mestu gde postoji
ekspozicija alergogenim materijama.
Klinika slika recidivantnog
angioneurotskog edema gornjih disajnih
puteva pri ekspoziciji materijama s radnog

164
mesta (potvrena nalazom specijaliste za
uho, grlo i nos)
Pozitivni koni testovi na materijale s
radnog mesta ili pozitivan specifini IgE u
serumu.

PNEUMOKONIOZE

DEFINICIJA

Pneumokonioze su oboljenja koje se definiu kao
akumulacija praine u pluima i reakcija tkiva na
njeno prisustvo, gde se pod terminom praina
podrazumeva aerosol vrstih neivih estica.

KLASIFIKACIJA

PREMA UZORONIKU

PNEUMOKONIOZE IZAZVANE
NEORGANSKOM PRAINOM

PRAINE KVARCA
Silikoza
Silikoantrakoza
Silikotuberkuloza
Reumatoidna silikoza (Kaplanov sidrom)

PRAINE SILIKATA
Azbestoza
Talkoza
Kaolinoza

PRAINE METALOIDA
Pneumokonioza rudara u ugljenokopima
Grafitna plua
PRAINE METALA
Sideroza
Aluminoza
Baritoza
Stanoza
Pneumokonioze od hroma
Antimnoza

DRUGE PNEUMOKONIOZE
Pneumokonioze izavane bakelitom
Titanska pneumokonioza
Pneumokonioze izazvane vetakim vlaknima
Pneumokonioze izazvane cirkonijumom

PNEUMOKONIOZE IZAZVANE
ORGANSKOM PRAINOM (Pneumopatije)

Bronhijalna astma
Alergijski bronhiolo-alveolitis
Bisinoza
Bagasoza
Tabakoza plua

PREMA PATOANATOMSKIM
KARAKTERISTIKAMA

KOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE

Odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u
pluima, ireverzibilnom promenom i destrukcijom
alveolarne strukture i trajnim oiljcima u pluima.
Ove fibroze obino imaju hronian i progresivan
tok, ak i nakon prestanka ekspozicije praini. iste
kolagenske pneumokonioze su silikoza i
azbestoza.
Prema morfolokim oblicima koje obrazuju
fibrozna vlakna mogu se podeliti na:
1. NODULARNE
2. DIFUZNE

NEKOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE

Ovo je benignije oboljenje, alveolarna graa je
intaktna, reakcija strome je minimalana i sastoji se
uglavnom u stvaranju retikulinskih vlakana, a
reakcija plunog tkiva na prainu potencijalno je
revrzibilna. iste nekolagenske pneumokonioze su
stanoza, baritoza i sideroza.

MEANE PNEUMOKONIOZE

Istovremeno imaju odlike i kolagenske i
nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije
meanoj praini. Meane pnmeumokonioze su
talkoza, silikoantimoza i dr.

PATOGENEZA

HEMIJSKA TEORIJA metasilicijumova i
ortosilicijumova kiselina imaju direktno toksino
dejstvo na elije plunog tkiva kao posledica
rastvorljivosti kvarca. Moe se primeniti samo kod
silikoze.
TEORIJA ANGULARITETA ivice kvarcnih
estica fiziki ozleuju pluno tkivo, izazivajui
stvaranje fibroze nodularnog tipa.
TEORIJA IZOELEKTRINOSTI se zasniva
na izoelektrinim svojstvima nekih vrsta praine
(barijum, titanit itd.) kojima se moe izazvati
fibroza plua.
TEORIJA NEGATIVNOG NABOJA estica
kvarca je negativno naelektrisana na povrini, a
protoplazma elija ima pozitivan naboj pa dolazi do
njihovog spajanja, razgradnje parenhimatoznih
elija i konsekutivne fibroze.
TEORIJA RASTVORLJIVOSTI stepen
fibroze u pluima zavisi od stepena rastvorljivosti
minerala koji sadre SiO
2.
Kasnije je ova teorija
modifikovana tumaenjem da pH silicijumove
kiseline bitno utie na polimerizaciju
silicijumdioksida.
INFEKCIONA TEORIJA same estice kvarcne
praine ne dovode direktno do fibroznog procesa,
ve aktiviraju latentnu infekciju u pluima, posebno

165
tuberkuloznu infekciju koja je i razlog nastanka
fibroze.
IMUNOLOKA TEORIJA pretpostavlja da
silicijum svojim nekrotinim delovanjem oteuje
tkivo i omoguava stvranje autoantitela i
heteroantitela pri emu se razvijaju mehanizmi
autoagresije i oteenja plunog tkiva. Kasnije je
utvreno da SiO
2
nije antigen, ve da antigena
svojstva imaju supstance koje se oslobaaju iz
makrofaga.

RADIOLOKA SLIKA
PNEUMOKONIOZA

Meunarodna rendgenografska
klasifikacija pneumokonioza

Nema dijagnoze pneumokonioza bez
radiolokog nalaza.
Sistematsko itanje i klasifikovanje
pneumokoniotinih promena na snimcima plua
nastaje 1958godine enevskom klasifikacijom
trajnih rendgenolokih promena u pluima
udisanjem mineralnih praina. Prema poslednjoj
reviziji Meunarodnog biroa rada (ILO) iz 1980.
godine osnovne postavke su:
Parenhimske promene
Mala zasenenja (do 10 mm)
Gustina malih zasenenja (profuzija)
Odreuje se uporeivanjem rendgenskog
snimka koji se analizira sa standardnim setom
rendgenskih snimaka na kojima su prikazani
primeri razliitih stepena perfuzije.
Postoje etiri osnovne kategorije perfuzije:
0 - Ne vide se mala zasenenja ili se vide
ali je njihova gustina manja nego u kategoriji 1.
1, 2, 3, - Mala zasenenja su vee
profuzije, a odreena gustina prikazana je na
standardnom setu.
Pored ove etiri glavne kategorije, gustina se
moe izraziti i meukategorijama, ime se
dobija dvanaestostepena skala profuzije, kojom
je mogue obuhvatiti sve stepene gustine.
0/- - Potpuno normalna rendgengrafija
0/0 - Nema malih zasenenja ili ih ima tako
malo da se ne mogu prihvatiti kao kategorija 1
0/1 - Gustina pripada kategoriji 0 ali se i
kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa
1/0 - Gustina pripada kategoriji 1 ali se i
kategorija 0 uzima kao ozbiljna alternativa
1/1 - Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 1
1/2 - Gustina pripada kategoriji 1 ali se i
kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa
2/1 - Gustina pripada kategoriji 2 ali se i
kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa
2/2 - Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 2
2/3 - Gustina pripada kategoriji 2 ali se i
kategorija 3 uzima kao ozbiljna alternativa
3/2 - Gustina pripada kategoriji 3 ali se i
kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa
3/3 - Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 3
3/+ - Gustina malih promena na snimku vea
je od 3 (odnosno 3/3)

Oblik i veliina malih zasenenja

Pravilna (okruglasta)
p- Prenik promene do 1,5 mm
q- Prenik promene 1,5 mm do 3 mm
r- Prenik promene 3 mm do 10 mm
Nepravilna (trakasta)
s- Prenik promene do 1,5 mm
t- Prenik promene 1,5 mm do 3 mm
u- Prenik promene 3 mm do 10 mm

Pri obeleavanju oblika i veliine malih
zasenenja moraju se upotrebiti dva slova npr.
p/p ako su na snimku sva mala zasenenja
pravilna i prenika do 1,5 mm ili q/t ako na
snimku preovladavaju pravilna mala
zasenenja prenika 1,5 do 3 mm (q), ali ima i
nepravilnih malih zasenenja prenika 1,5 do 3
mm. (t). Slovo q je prvo jer preovladava a
vrsta zasenenja.
Prostranstvo koje mala zasenenja zahvataju
Prostranstvo se ogleda u broju zahvaenih
plunih polja i obeleava se na sledei
nain:
RU - Ako je zahvaeno gornje desno pluno polje
(Right upper)
RM - Ako je zahvaeno srednje desno pluno polje
(Right middle)
RL - Ako je zahvaeno donje desno pluno polje
(Right lower)
LU - Ako je zahvaeno gornje levo pluno polje
(Leftt upper)
LM - Ako je zahvaeno srednje levo pluno polje
(Left middle)
LL - Ako je zahvaeno gornje desno pluno polje
(Left lower)

Velika zasenenja (peko 10 mm)

Kategorija A
Jedno zasenenje iji je prenika vei od 10 mm ali
ne prelazi 50 mm, ili vie zasenenja iji zbir
najduih prenika iznosi vie od 10 mm, ali ne
prelazi 50 mm.
Kategorija B
Jedno zasenenje vee nego u kategoriji A, ali ne
prelazi veliinu gornjeg desnog plunog polja, ili
vie zasenenja koja su ukupno vea nego u
kategoriji A, ali ne prelaze veliinu gornjeg desnog
plunog polja.
Kategorija C
Jedno zasenenje ija ukupna povrina premauje
veliinu gornjeg desnog plunog polja ili vie

166
zasenenja ija ukupna povrina premauje
veliinu gornjeg desnog plunog polja.

Pleuralne promene

Pleuralna zadebljaja
1. Lokacija
2. irina - Debljina
3. Duina - Rasprostranjenost
Pleuralne kalcifikacije
1. Lokacija
2. Duina Rasprostranjenost
3. irina - Debljina
Pleuralna zadebljaja

Lokacija pleuralnih zadebljanja
Zid grudnog koa
Kod ove lokacije treba obeleiti stranu na kojoj se
nalazi zadebljanje, irinu i duinu zadebljanja.
Dijafragma
I ovde ovde treba obeleiti stranu na kojoj se nalazi
zadebljanje, irinu i duinu zadebljanja.
Kostodijafragmalni sinusi
Obeleavanje obliteracije kosto dijafragmalnih
sinusa vri se nezavisno od obeleavanja pleuralnih
zadebljanja. Ukoliko je obliteracija ovog sinusa
udruena sa pleuralnim zadebljanjem koje se penje
uz lateralni zid grudnog koa, tada treba kodirati
posebno obliteraciju sinusa, a posebno pleuralno
zadebljanje.
irina pleuralnog zadebljanja
Meri se od unutranje ivice zida grudnog koa do
unutranje ivice zadebljanja.
a- Najvei prenik zadebljanja ne premauje 5 mm
b- Najvei prenik zadebljanja iznosi vie od 5mm,
ali ne premauje 10 mm.
c- Najvei prenik zadebljanja premauje 10 mm.
Duina pleuralnog zadebljanja
Predstavlja maksimalnu duinu jednog ili zbir
maksimalnih duina vie zadebljanja u odnosu na
projekciju lateralnog torakalnog zida.
1- Ukupna duina svih zadebljanja ne prelazi
projekcije lateralnog torakalnog zida.
2- Ukupna duina svih zadebljanja je izmeu i
projekcije lateralnog torakalnog zida.
3- Ukupna duina svih zadebljanja premauje
projekcije lateralnog torakalnog zida.

Pleuralne kalcifikacije
Lokacija pleuralnih kalcifikacija
Zid grudnog koa
Kod ove lokacije treba obeleiti stranu na kojoj se
nalazi zadebljanje, debljinu i duinu zadebljanja.
Dijafragma
I ovde ovde treba obeleiti stranu na kojoj se nalazi
zadebljanje, debljinu i duinu zadebljanja.
Ostale (medijastinum, perikard i dr.)
Duina pleuralnih kalcifikacija

1 Jedna kalcifikacija iji najvei prenik nije vei
od 20 mm ili zbir najveih prenika vie
kalcifikacija koji nije vei od 20 mm.
2 Jedna kalcifikacija iji najvei prenik premauje
20 mm, ali nije vei od 100 mm ili zbir najduih
prenikavie kalcifikacija koji iznosi vie od
20 mm, ali nije vei od 100mm
3 Jedna kalcifikacija iji je najdui prenik vei od
100 mm ili zbir najduih prenika vie
kalcifikacijavei od 100 mm.

Lista dodatnih simbola

Slui za obeleavanje promena koje se
mogu zapaziti na PA grafijama grudnog koa, a
koje nije mogue obuhvatiti opisanim nainom
itanja i kodiranja pneumokoniotinih promena.
1. ax Grupisanje malih pneumokoniotinih
zasenenja
2. bu Bula (e)
3. ca Rak plua ili pleure
4. cnKalcifikacija malih pneumokoniotinih
zasenenja
5. co Promene u obliku i veliini srane
senke
6. cp Pluno srce
7. cv Kaverna (e)
8. di Dislokacija intertorakalnih organa
9. ef Pleuralni izliv
10. em Emfizem(evidentan)
11. es Kalcifikacije u hilusnim ili med.
limfnim lezdama
12. fr Prelom rebra (rebara)
13. hi Proirenje hilusnih i medijastinalnih
limfnih lezda
14. ho Saasto plue
15. id Nejasno vidljiva ivica bazalne pleure
(dijafragme)
16. ih Nejasno vidljiva ivica srane senke
17. kl Septalne linije (Kerleyeve linije)
18. od Druga znaajna bolest koja nije
posledica praine
19. pi Zadebljanje interlobarne ili
medijastinalne pleure
20. px - Pneumotoraks
21. rp Reumatoidna pneumokonioza
(Caplanov sindrom)
22. tb Tuberkuloza (aktivna ili neaktivna)

SILIKOZA
(Pneumokonioza uzrokvana
kvarcem)

Silikoza plua je uzrokovana inhalacijom i
akumulacijom neorganske praine slobodnog SiO
2

u pluima.
Radi se o fibrozi plua koja se odlikuje stvaranjem
kolagenskih silikotinih voria.

167
Javlja se ako je koncentracija kvarca u meanoj
praini vea od 18 %, a ekspozicija 20 i vie
godina.
Bolest je progresivnog toka i moe dovesti do
invalidnosti i smrti obolelog.

IZVORI EKSPOZICIJE

Radnici u kamenolomima i na drobilicama
kamena
Radnici na matiranju stakla
Radnici u proizvodnji amotnih opeka,
keramike, porcelana i cementa
Rudari, Mineri, Kamenorezci, Livci, Topioniari
Elektrozavarivai, Fasaderi, Taraceri, Polireri,
Vajari i drugi

FAKTORI KOJI UTIU NA BRZINU
RAZVOJA SILIKOZE

Procenta SiO
2
u esticama
Koncentracije estica
Duine ekspozicije
Vrste rada, reima rada i odmora
Klimatskih uslova na radnom mestu
Zatite na radu
Stanja disajnih puteva
Individualne predispozicije
Sekundarne infekcije
Imunolokih karakteristika
Broj godina potrebnih za nastanak silikoze stalno se
poveava i danas iznosi proseno 22 - 25 godina.

PATOGENEZA

Patogeneza silikoze nije do kraja razjanjena.
Postoje brojne teorije o nastanku ovog oboljenja:
imunoloka, endokrinoloka, neuroloka,
mehanika, infektoloka, pizoelektrina,
stereohemiska i dr.
Smatra se da inhalalirane estice SiO
2
bivaju
fagocitovane od strane makrofaga na koje SiO
2

deluje citotoksino i dovodi do smrti makrofaga i
oslobaanja SiO
2
koji biva fagocitovan od strane
drugih makrofaga i taj ciklus se kontinuirano
ponavlja. U intersticijumu se tako gomila SiO
2
koji
dovodi do poremeaja u sazrevanju fibroblasta, a
gomilaju se i razliita hemiska jedinjenja poreklom
iz uginulih makrofaga koja stimuliu fibroblaste
da produkuju kolagen (npr. Alfa ketogluterat).
Zbog svega ovoga fibroblasti poinju preterano da
produkuju kolagenska i retikulinska vlakna koji se
taloe te se na taj nain vremenom formira
silikotini vori. Kolagen vremenom prelazi u
hijelin. Progresija silikoze nakon prestanka
ekspozicije objanjava se upravo re-fagocitozom
SiO
2
osloboenog iz makrofaga.

PATOMORFOLOKE PROMENE

Prve promene su u vidu gomilanja makrofaga u
kojima se nalazi fagocitovani SiO
2
u alveolarne
prostore ime se stvaraju granulomatozne lezije
okruene limfocitima i plazmocitima (monocitnog
alveolitisa, zatim nodoznog endo i perialveolitisa).
Kasnije dolazi do fibroziranja granuloma koji se
pretvara vorie tzv. silikotini noduli (slika1a i
1b.). vorii su jajastog oblika prenika do 5mm,
jasno ogranieni od okoline. Na njihovom preseku
se vide fibrinska vlakna kao konci u klupku pri
emu su retikulinska vlakna na periferiji, a
kolagenska blie centru i izmeu njih se nalaze
estice SiO
2
. Centar voria je bez elija, a na
periferiji su brojni makrofagi i fibroblasti.
Peribronhijalni vorii mogu prodreti u disajni put i
zapuiti ga (isto vai i za krvne sudove). Disajni
putevi su zadebljanih zidova sa znacima zapaljenja.
Stvoreni vorii se meusobno spajaju i okruuju
kolagenim slojevima dajui vee formacije tzv.
Pseudotumore. Pseudotumori pokazuju sklonost
ka kolikvacionoj nekrozi zbog oblitracije krvnih
sudova koji ih ishranjuju fibroznim procesom, pri
emu se stvaraju centralne upljine ispunjene
kaastim detritusom. Ponekad pseudotumori mogu
biti kalcifikovani.
U odmaklim stadijumima pseudotumori zahvataju
velika polja plua i pretvaraju ih u masivne oiljke
izmeu kojis se nalaze ostaci emfizematoznog
plunog parenhima (slika 2.).
Prodiranje SiO
2
u limfne sudove i lezde dovodi do
limfangitisa i opstrukcije limfnih sudova, pri emu
se i u samim limfnim lezdama mogu stvoriti
silikotini vorii. Oko zahvaenih limfnih lezda u
hilusu taloe se kreno fosforne soli obrazujui tzv.
Rtg-sliku ljuske od jajeta (slika 3.).
Makroskopski plua su hiperpigmentisana, este su
pleuralne adhezije (najee na dijafragmalnoj i
viscelarnoj pleuri) i znaci emfizema oko
silikotinih voria. Plua su vre koezistencije,
ispod viscelarne pleure vide se sivkasti silikotini
vorii difuzno rasporeeni po celim pluima.
Sinusi pleura su obino obliterisani, a meueliske
incezure mogu biti pretvorene u debele varte.

Slika 1a.


168
Slika1b
Retikulinskavlakna
Kolagenskavlakna
estice SiO2
Slika 2.
Konglomerati
Festoni
Emfizem
Slika 3.


KLINIKA SLIKA

PRVI STADIJUM
Zamaranje
Suv kaalj
DRUGI STADIJUM
Izrazitije zamaranje
Dipneja
Stezanje u grudima
Kaalj sa iskaljavanjem sluzavo lepljivog ispljuvka
u kome ima SiO2.
TREI STADIJUM
Poremeaj ventilacije plua sa poremeajem
mehanike disanja.
Znaci emfizema (bavast grudni ko, proireni
meurebarni prostori, hipersonarnost).
Disanje je oslabljeno javljaju se bronhogenih
unjeva i vizinga, ree produen ekspirijum.
Ako ima bronhiektazija uju se i krupni vlani
unjevi.
Srana radnja je ubrzana, tonovi su tihi i tmuli,
ponekad je drugi ton nad arterijom pulmonalis
udvojen.
ZAVRNI STADIJUM
Kaheksija
Uznemirenost
Upale one duplje
Zamaranje pri najmanjem naporu
Neprekidni kaalj
Znaci hroninog plunog srca

RADIOLOKI NALAZ

PROMENE U PARENHIMU
Poetni stadijum- retko posejane punktiformne
senke u srednjim plunim poljima (okrugle,
prenika do 1,5mm).
Daljom progresijom poveava se broj
punktiformnih senki - koje se sada javljaju i u
donjim, a posle odreenog vremena i u gornja
pluna polja. Promene su simetrino rasporeene, u
oba pluna krila (slika 4.).
Poveana je prosvetljenost donjih plunih polja -
zbog emfizema koji se tu razvija
Daljom progresijom poveava se broj promena
(profuzija), ali i njihova veliina.
Punktiformne senke prerastaju u mikronodularne
(1,63,0 mm) i makronodularne (3-10 mm).

Slika 4.



Pojava silikoma (pseudotumorske formacije) -
koje nastaju spajanjem manjih zasenenja, najee
u gornjem segmentu donjeg renja. Silikomi su
solitarni, okruglog, ovalnog ili polumeseastog
oblika. Trakcijom pomeraju medijastinalne organe.
Plua dobijaju saasti izgled - Usled razvoja
emfizema u delovima poteenih silikotinih
promena.
Reichmanove kine putanje - trakaste senke
zadebljalog peribronhijalnog veziva, koje se
pruaju od donjih polova hilusa ka dijafragmi.

PROMENE NA PLEURI
Poetni stadijum - atorasta uzdignua (festoni) -
Adhezivne promene u vrhovima ili na bazalnoj
pleuri.

169
Vodoravna trakasta senka u srednjem desnom
plunom polju - zadebljanje intralobularne
pleure(slika 5.).
Pseudotumorski stadijum - brojne zupaste
adhezije na dijafragmalnoj pleuri, trakaste
senke pleuralnih zadebljanja - na lateralnom
torakalnom zidu, apikalno i intralobarnoj pleuri
Obliteracija kostofreninih i kardiofreninih
uglova.

Slika 5..

PROMENE U HILUSIMA
Hilusne senke su proirene, nepravilnih rubova
Vremenom hilusi postaju konpaktni
Slika ljuske od jajeta - limfne lezde u hilusima
proete Ca- solima

PROMENE NA SRANOJ SENCI
Pleuroperikardne adhezije
Znaci hroninog plunog srca (neznatno uveanje
senke desnog srca)

PROMENE NA KOSTIMA
Osifikacija na svim rebarnim rskavicama.
Rebra su horizontalnije poloena, a
meurebarni prostori su proireni

ISPITIVANJE PLUNE FUNKCIJE

Zbog redukcije plunog parenhima nastaje
restriktivni poremeaj ventilacije, ali se
istovremeno javljaju i opstruktivne promene jer
silikotini vorii vre konpresiju na disajne puteve,
a moe da se razvije i hronini opstruktivni
bronhitis i emfizem. Zbog toga su smanjeni i FEV
1

i Tiffeneau indeks, pa je kod silikoze najei nalaz
Poremeaj ventilacije plua meovitog tipa gde
dominira opstrukcija.

KOMPLIKACIJE

Hronini opstruktivni bronhitis
Emfizem plua
Tuberkuloza
Bronhiektazije
Pneumotoraks (ree)

LEENJE

Radi se o ireverzibilnom oboljenju, lekovima nije
moguce smanjiti ve nastalu fibrozu.
Mogue je leiti nastale komplikacije bolesti kao
to su tuberkuloza i hronini opstruktivni bronhitis.
Za usporavanje evolucije fibroznog procesa
najznaajniji je prekid ekspozicije praini SiO
2
.

PROGNOZA

Prognoza je nepovoljna. Mala zasenenja plua
imaju bolju prognozu i obino ne skrauju znatnije
ivotni vek ako se jave posle pedesete godine.
Progresivna masivna fibroza ima lou prognozu,
obino za 10-15 godina dovedu do hronine
respiratorne insuficijencije, hroninog plunog srca
i smrti.

SILIKOANTRAKOZA
ANTRAKOZA

Pluna antrakoza je vrsta pneumokonioze
izazvana inhalacijom estica praine atmosferske
ai i nagomilavanjem antakotinog pigmenta u
pluima. Ove promene se u veem ili manjem
stepenu nalaze kod svih odraslih osoba posebno
onih koji ive u zagaenoj sredini industriskih
gradova.
Unete estice ovakve praine se najveim delom
eliminiu preko mukusa, a manji deo fagocitovan
od strane makrofaga se taloi u pluima ili preko
linfnih puteva dospeva do linfnih voria gde se
taloi.
Tok ovog oboljenja se kod gradskog stanovnitva
smatra bezopasnim. Dokazano je da praina istog
ugljenika ne moe da izazove fibrozu ve samo
blokadu linfotoka i iritaciju tkiva dovodei do
kongestije, inflamacije i hipersekrecije.

SILIKOANRAKOZA

ETIOLOGIJA
Silikoantrakoza je retikularno-nodularna fibroza
koja se javlja kod rudara izloenih ugljenoj praini
koja u sebi sadri SiO
2
i u sutini predstavlja blau
formu silikoze. Fibroza plua kod ovog oboljenja je
posledica dejstva kvarca koji deluje na ve
ugljenikom izmenjeno pluno tkivo.

MAKROSKOPSKI NALAZ

Plua su crnkasta, neto vra sa voriima u
intersticijumu veliine 2-3 mm izgleda iarke koja
vrsto urasta u okolno tkivo. Na pleuri se vide
adhezije, a linfni vorovi su uveani i vrsti.

MIKROSKOPSKI NALAZ


170
Sredinji deo lezije ini vori sastavljen od
koncentrino postavljenih slojeva hijelina koji
okruuje estice praine. Ivice ovih lezija prodiru u
okolno pluno tkivo i sa centralno postavljenim
voriem daju sliku Meduzine glave. Kolagen u
sreditu esto degenerie i nekrotizira. Oko lezije se
stvara emfizem.

KLINIKA SLIKA

Dispneja
Bol u grudima
Kaalj sa iskaljavanjem crnkastog ispljuvka

RADIOLOKI NALAZ

Pojaan i deformisan pluni crte - U poetku
vrsta, nehomogena, nejasno ograniena
zasenenja veliine 1-3 mm Kanije pojava
pseudotumora - izuzetno retko hilusne senke mogu
biti proirene i kompaktne.

SILIKOTUBERKULOZA

Oboljenje kod koga se pored silikoze u pluima
razvija i TBC infekcija. Moe nastati na tri naina
Na postojeu silikozu nadovezuje se tuberkuloza
Najee (TBC je ovde komplikacija silikoze).
Na postojeu tuberkulozu nadovezuje se silikoza
retko.
Obe bolesti istovremeno nastaju i evoluiraju
izuzetno retko.
Dokazano je da kvarc smanjuje lokalnu otpornost
plunog tkiva i tako stvara uslove za reaktivaciju
latentnih tuberkuloznih ognjita. Pored toga pojavi
tuberkuloze doprinosi i smanjenje opte otpornosti
organizma koje se obino javlja pri silikozi plua sa
velikim zasenenjima.

KLINIKA SLIKA

SIMTOMI I ZNACI
Umor
Malaksalost
Lako zamaranje pri naporu
Nono znojenje
Poviena temperatura
Kaalj - posebno pri fizikom naporu
Ekspektoracija - u poetku osudna kasnije obilnija
Dispneja - u poetku pri naporu kasnije i u miru

FIZIKI NALAZ
Perkusijom - Suena Kroenigova polja na strani
TBC-lezije, a u pojedinim podrujima plua moe
se nai tmulost, a kad kad i hipersonarnost. Baze
plua su slabije pokretne.
Auskultatorno - Od normalnog nalaza do nalaza
vizinga i pukota.

DIJAGNOZA

RADIOLOKI NALAZ
Istovremeno postoje i silikotine i tuberkulozne
lezije u razliitim evolutivnim stadijumima.
TBC-lezije u gornjim plunim poljima i hilusima
Trakaste senke koje spajaju TBC-promene u
vrhovima sa hilusima.
Velika silikotina zasenenja u srednjim
plunim poljima
Prosvetljenost donjih plunih polja (Emfizem)
Kod bronhogene diseminacije - TBC-promene se
javljaju i u donjim partijama plua.
Vee TBC-promene (senke) nastale spajanjem
manjih promena, od silikotinih pseudotumora
razlikuju se po tome to su nehomogene i nejasno
ograniene.
Siliko-tuberkulozni konglomerati - Od istih
silikotinih razlikuju se po tome to su lokalizovani
u vrhovima ili gornjim plunim poljima, mogu biti
jednostrani i imaju spikularni rub.
Hematogeni oblici tuberkuloze - Na silikotinim
pluima najvei su dijagnostiki problem.
TBC-vorii su manji i gui od silikotinih,
slabijeg intenziteta i nejasne ogranienosti.
Kavernozna TBC - Javlja se u vrhovima,
karakterie se zadebljanjem apikalne pleuralne
kape, nepravilnog je oblika, nejasno ograniena,
neravnih i izreckanih ivica, sa centralnim
rasvetljenjem, trakasto povezana sa hilusima i bez
drenanog bronha.

RADIOLOKI OBLICI
Silikoza na koju se nadovezala tuberkuloza Ako
su sve promene lokalizovane u gornjim i srednjim
plunim poljima, a donja pluna polja su zahvaena
emfizemom.
Tuberkuloa na koju se nadovezala silikoza - Ako
se u vrhovima i infraklavikularno vide specifine
promene, a u srednjim i donjim plunim poljima
postoje silikotine lezije.

PLUNA FUNKCIJA
Oteena zbog silikoze, a TBC dodatno pojaava
restriktivne smetnje. Zbog postojanja prethodne
opstrukcije najei nalaz je oteenje plune
funkcije maovitog tipa.

GASNE ANALIZE
U poetku normalne, kasnije hipoksemija, a u
odmaklom stadijumu i hiperkapnija.

ZASEJAVANJE NA LWENSTEIN PODLOZI
Neophodno je u cilju dokazivanja bacila TBC u
iskaljanom sadraju.

KOMPLIKACIJE

Spontani pneumotoraks
Eksudativni pleuritis
Pleuralne adhezije
Bronhitis i emfizem
Perforacija limfnih lezda i izlivanje sadraja u
bronhije

171
Kazeozna pneumonija
Bronhiektazije
Ekstrapulmonarne diseminacije.
LEENJE

Antituberkulotici, hospitalizacija od najmanje devet
meseci, nakon toga kontrola na tri meseca.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Nakon zavretka leenja osoba se smatra
nesposobnom za svoj posao jo 5 godina zbog
moguih recidiva bolesti.
Posle potpunog izleenja TBC procesa ORS e
zavisiti od rasprostranjenosti i teine kako
tuberkuloznih tako i slikotinih izmena, kao i satnja
respiratornie funkcije.

REUMATOIDNA
PNEUMOKONIOZA
(Caplanov sindrom)

Kaplanov sindrom predstavlja udruenost
pneumokonioze i reumatoidnog artritisa.
Sree se kod rudara, livaca, peskirera,
kamenorezaca i drugih.

ETIOPATOGENEZA
Nije do kraja poznata. pretpostavlja se da prisustvo
praine u organizmu pokree autoimunoloke
mehanizme koji dovode do oteenja u nivou
zglobova. Kao mogue objanjenje se navodi i
defekt na nivou T linfocita ili pojaana aktivnost B-
limfocita.

PATOANATOMSKI NALAZ

Okruglasti vorii u pluima prenika 0,3-5cm,
radi se o izmenjenim reumatoidnim voriima.
Tipini potkoni reumatoidni vorii - kod 1/4
obolelih.

KLINIKA SLIKA

Simptomi hroninog reumatskog artritisa (bol u
zglobovima, otok, deformacije zglobova)
Simptomi pneumokonioze (Dispneja, Kalaj,
Bolovi u grudima).

RADIOLOKI NALAZ

Slika prodavaca balona - Difuzno pojaan i
deformisan pluni crte u gornjim i srednjim
plunim poljima (intersticijalne promene), po kome
su posute mrljaste, homogene, jasno ograniene
okrugle senke, prenika 1 cm i vie, lokalizovane u
perifernim partijama plua (Slika 6.).





Slika 6.


Znaci hroninog siliko-artritisa na zglobovima
- Osteoporoza artikularnih delova kostiju, suenje
zglobne pukotine, ivine periostalne reakcije
periartikularnih kotanih delova.

AZBESTOZA
(Pneumokonioza uzrokovana
azbestom)

Azbestoza je difuzna intersticijalna fibroza plua
izazvana inhalacijom azbestnih vlakana tokom 10-
20 godina, esto je udruena i sa promenana na
viscelarnoj i parijetalnoj pleuri (azbestoza pleure).
Azbest je silikat magnezijuma (SiO
2
vezana za
Mg) koji kao primese moe da sadri Fe, Ca i Na .
U prirodi se javlja se u dva oblika:
SERPENTINSKI OBLIK (Hrizotil) - ija vlakna
imaju zmijolik oblika.
AMFOBILNI OBLIK (Krocidolit i Amozit) -
ija su vlakna dua, horizontalna i igliasta.

IZVORI EKSPOZICIJE

Zbog svojih izvanrednih fizikih osobina azbest
ima vema iroku primenu. Poveana ekspozicija
postoji

U rudnicima azbesta
Azbestno-tekstilna i azbestno-cementna
industrija
Proizvodnja vatrostalnog materijala (odela,
opeke)
Proizvodnja obloga za konice, lamele i kvaila
Proizvodnja ploica, cevi i krovnih pokrivaa
Proizvodanja ploa, kartona i filtera
Mainogradnja
Industrija plastinih masa
Prizvodnja izolacionih traka
Automehaniari, stolari, graevinari i dr.

PATOGENEZA

Patogeneza azbestoze jo uvek nije poznata, postoji
vie teorija:
MEHANIKA TEORIJA

172
-Po kojoj azbestna vlakna poput iglica
traumatiziraju pluno tkivo i izazivaju
mikrohemoragije.
TEORIJA INDUKCIJE FIBROZE
SILICIJUMOVOM KISELINOM
-Koja se sporo oslobaa iz azbesta i deluje toksino
na pluni parenhim.
TEORIJA IMUNOLOKE REAKCIJE
-azbestna telaca se u organizmu oblau proteinima,
dobijaju antigena svojstva, nata ukazuje poveanje
titra antinukleranog faktora i reumatskog faktora.
Kao i kod drugih intersticijalnih fibroza plua i
ovde se ceo proces odvija kroz nekoliko faza:

Inicijalno oteenje
Alveolitis
Proliferacija fibroblasta
Alveolarni kolaps i
Produkcija i deponovanje kolagena u
intersticijum plua

FIBRINOGENOST AZBESTA - Azbestna vlakna
koja su dospela ispod terminalnih bronhiola, da bi
se eliminisala bivaju fagocitovana od strane
alveolarnih makrofaga i epitelnih elija tip I.
Ove elije nose azbestna vlakna u pluno tkivo i
vre njihovu deliminu dezintegraciju. Fagocitoza
je neefikasna za vlakna dua od 30 nm.
Najfibozogenija su krocidolitska vlakna.

KANCEROGENOST AZBESTA - Ogleda se u
pojavi raka plua i mezotelijuma pleure

PATOMORFOLOKE PROMENE

Promene su u vidu relativno acelularne
intersticijalne fibrozne reakcije. Fibroza poinje
u oblasti respiratornih bronhiola i iri se prema
periferiji acinusa. Vremenom zahvata
peribronhijalne i perivaskularne prostore.
Intraalveolarna fibroza obliterira alveolarne
prostore. Fibroza je u poetku izraenija u donjim
renjevima da bi se kasnije proirila na srednje i
gornje renjeve. U gornjim renjevima se javlja
emfizem (Slika7.).
AZBESTNA VLAKNA - Nalaze se u prostorima
zahvaenim fibrozom. Veina je obloena
proteinima i feruginoznim materijalom obrazujui
azbestna telaca.
AZBESTNA TELACA - Braon ili crne boje,
duine 10-100m, prenika 0,5-10m, vretenastog
oblika sa krajevima u obliku buzdovana ili eksera,
boje zlatno ute do braon ili zelenkaste.
Makroskopski plua su crno-braonkasta sa
zadebljanjima na pleuri (fibrozne ploe). Fibrozne
ploe su este na pleuri ali i na dijafragmi i
perikardu, ree na peritoneumu i u jetri. ine ih
nakupine hijelinih vlakana, dimenzija od nekoliko
milimetara do vie centimetara (Slika 8.).
Slika7.

Slika 8.


KLINIKA SLIKA

Simptomi i znaci se obino javljaju nakon
ekspozicije od 15 do 20 godina u vidu:
Zamor i Dispneja ak i pre pojave radiolokih
znakova na pluima
Kaalj u poetku suv, kasnije produktivan sa
sluzavognojavim sputumom
Kasni inspirijumski pukoti - na bazama plua
obostrano.
Vremenom dolazi do razvoja hronine plune
insuficijencije i hroninog plunog srca pa se javlja
tahipneja, cijanoza, maljiasti prsti i znaci
dekonpenzacije desnog srca.
Azbestne bradavice retko se sreu, nastaju zbog
zabadanja azbestnih iglica u otkrivenu kou.
Kao komplikacije mogu se javiti

- Okruglaste atelektaze
- Hronini opstruktivni bronhitis
- Emfizem plua
- Bronhogeni karcinom i Mezotelijom pleure

RADIOLOKI NALAZ

PARENHIMSKE PROMENE

Poetni stadijum
Magliasto smanjenje transparencije u donjim
plunim poljima. Vremenom se u ovoj oblasti
formira trakasto-mreasto zasenenje slino
paukovoj mrei.
U daljem toku plua postaju sve mutnija i dobijaju
izgled kao da se posmatraju kroz mleno staklo -
jer zasenenja postaju sve gua i intenzivnija

173
Konano plua dobijaju izgled pelinjeg saa - jer
promene postaju tako guste i intenzivne da se
zdravi delovi plunog parenhima vide samo u
okcima mree intersticijalne fibroze.
Slika upavog srca - nastaje usled naruavanja
kontinuiteta ivice srane senke od strane trakasto-
mreastog zasenenja, tako da se ova ivica nemoe
u potpunosti pratiti.
Kontinuitet ivice bazalne pleure takoe je
zamaskiran - trakasto-mreastom formacijom.
Pluni vrhovi i gornja pluna polja su poveane
svetline (emfizem)
Kerleyeve linije vodoravne linije, koje se
pruaju, od sredine razmaka izmeu hilusa i
lateralnog torakalnog zida, prema periferiji, duine
2-6 cm, debljina do 1 mm. Pojava ovih linija
rezultat je razrastanja veziva u perilinfatike i
perivaskularne prostore.

TYPUS INVERSUS
- Poseban Rtg-tip azbestoze, gde su gornja pluna
polja zahvaena fibrozom, a donja emfizemom.

PLEURALNE PROMENE

Pleuralna zadebljanja Javljaju se na parijetalnoj
pleuri, mada se mogu proiriti i na viscelarnu
pleuru. Najee su bilateralna i locirana u srednjim
plunim poljima.
Plaeuralne plake Izolovana pleuralna
zadebljanja, lokalizovana na parijetalnoj pleuri
tendinoznog dela dijafragme (mogu biti locirane i u
srednjim plunim poljima). Centralni deo im je
kalcifikovan po emu se mogu razlikovati od
pleuralnih zadebljanja. Obostrano locirane
pleuralne plake siguran su znak izloenosti
azbestnoj praini.
Pleuralne kalcifikacije Javljaju se na parijetalnoj
pleuri u srednjim plunim poljima, zatim na
dijafragmalnoj i medijastinalnoj pleuri, a mogu se
obrazovati i na perikardu. Nikada ih nema na
interlobarnoj pleuri. Obino su multipne, pa ako
konfluiraju stvaraju sliku geografske karte. Veliina
im je 2-5 cm u preniku, povrina im je homogena
ili granulirana, a ivice otre, jasne i valovite.
- Na PA grafiji, dijafragmalne i medijastinalne
kalcifikacije izgledaju kao linearne
- Na kosim snimcima perikardijalne kalcifikacije
izgledaju kao lune ili krune.
Obliteracija kostofreninog ugla - usled
pleuralnog izliva.
RTG-SLIKA BRONHOGENOG KARCINOMA
- Pojava nove senke na snimku plua, znatne
promene u izgledu neke stare senke ili suspektne
promene u plunom parenhimu

RTG-SLIKA MEZOTELIJUMA PLEURE -
Lobularno zadebljana pleura i pojava eksudata.

PLUNA FUNKCIJA

U poetku ouvana, a kasnije se javljaja
restriktivni poremeaji ventilacije.
Difuzioni kapacitet je esto smanjen, postoji
smanjenje komplijanse i poremeaj parcijalnog
pritiska kiseonika (najpre pri optereenju).

BRONHOALVEOLARNI LAVAT

Nalaz azbestnih telaaca i povean broj
neutrofila (alveolitis).

SEROLOKI TESTOVI

Poveanje titra antinukleranog faktora i
reumatskog faktora.

KOMPLIKACIJE

Karcinom bronha
Mezotelijum pleure
Intersticijalna atipina pneumija
Eksudativni pleuritis

LEENJE

Podrazumeva leenje komplikacija, bolest je
ireverzibilna.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Radna sposobnost obolelih zavisi od teine klinike
slike, obima patomorfolokih promena, stanja
plune funkcije, postojanja komplikacija,
uestalosti recidiva i opteg stanja obolelog.
Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije
fibrozogenoj praini i drugim respiratornim
tetnostima, a u pogledu fizikog napora ORS
zavisi od ouvanosti plune funkcije.
Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima
gde postoji ekspozicija materijama koje deluju
kancerogeno na respiratorni sistem (Hrom, Nikl,
Arsen i dr.).

TALKOZA
(Pneumokonioza uzrokvana
talkom)

Talkoza predstavlja pneumokoniozu izavanu
inhalacijom praine talka.
Talk je hidratisani magnezijumov silikat koji se
sastoji iz MgO, SiO
2
i H
2
O. Moe sadrati i manje
koliine azbesta, kaolina, cinka, gvonja, kalcijuma
i aluminijuma.

IZVORI EKSPOZCIJE

U toku drobljenja i prerade serpentina,
termolita i antofilita
U industriji hartije, boje i kauuka
U tekstilnoj, kozmetikoj i keramikoj industriji



174
PATOGENEZA

Inhalirane estice talka fagocitiraju alveolarni
makrofagi i nose ih u pluni intersticijum gde
izazivaju stvaranje retikulinskih vlakana i fibrozu.
IST TALK - Izaziva samo laku peribronhijalnu
fibrozu ili granulome tipa strano telo.
Talk granulomi su sivkasto-beliasti vorii
razbacani po pluima, prenika oko 5 mm, nastali
embolijom grana plunih arterija.
Oko granuloma je mogu razvoj emfizema. Talk
koji se upotrebljava u hirurgiji moe dovesti do
stvaranja gigantocelularnog granuloma pri kontaktu
sa tkivom u peritonealnoj duplji
TALK KOJI SADRI SiO
2
- Dovdi do stvaranja
Sitnih nejasno ogranienih vori u donjim
lobulusima veliine 2-3mm, sivkaste boje, manje
vrsti od silikotinih voria
TALK KOJI SADRI AZBEST - dovodi do
obrazovanja azbestih telaaca i Difuzne
interticijalne fibroze pri emu se retikulinska
vlakna ire u svim pravcima i razaraju elatino
tkivo alveola. upljine koje se javljaju kod veih
fibroznih promena su ishemine prirode
(endarteritis grana plune arterije)
Fibrozne promene mogu zahvatiti i pleuru pri emu
dolazi do fibroznih adhezija

KLINIKA SLIKA

Dispneja pri napou
Bol u grudima
Kaalj sa ili bez iskaljavanja
Klinika slika slina azbestozi
- Kod difuzne intersticijalne fibroze
Nejasna klinika slika
- Kod promenama granulomatoznog tipa.

KOMPLIKACIJE

Bronhiektazije
Tuberkuloza
Karcinom plua

RADIOLOKI NALAZ

Pojaan i deformisan pluni crte u srednjim i
donjim plunim poljima
Sitne mrljaste senke veliine 2-3 mm
Ponekad pseudotumori (kod prisustva kaolina i
cinka u talku)
Pleuralna zadebljanja, plake i kalcifikacije
Plune kalcifikacije (kod prisustva Ca u talku) - U
obliku senki zvezdastog izgleda, prenika do 1mm

PLUNA FUNKCIJA

U poetku ouvana, a kasnije se javljaju
opstruktivno-restriktivni poremeaji (ee
restriktivni).

LEENJE
Simptomatsko (Kortikosteroidi kod promena tipa
strano telo)

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kao kod silikoze

KAOLINOZA
(Pneumokonioza uzrokavan
prainom gline)

Kaolinoza je pneumokonioza izazvana udisanjem
praina gline. Najistiji oblik gline je kaolin
(porcelanska glina). Kao primese u praini gline se
mogu nai SiO
2
, ugljenik, Al i organska jedinjenja.

IZVORI EKSPOZICIJE

Proizvodnja keramike, porcelana i vatrostalnih
opeka
Tekstilana industrija
Industrija plastinih masa
Industrija hartije
Elektrotehnika

PATOGENEZA

Iako se smatra da ist kaolin ne moe da izazove
pneumokoniozu opisani su i sluajevi iste
kaolinoze kod radnika koji rade u farmacetskoj
industriji. Pretpostavlja se da kaolin u sprezi sa
aluminijum fosfatom ima antigena svojstva ime se
moe objasniti nastanak iste kaolinske
pneumokonioze
Pneumokonioza kod radnika u industriji keramike i
porcelana su posledica dejstva SiO
2
koji se nalazi
kao primesa u glini.
Kod kaolinoze plua su neto tvra sa difuznom
fibrozom u gornjim renjevima i retkim nodularnim
formacijama sivkaste boje (ne tako vrsti kao kod
silikoze). U centru nodularnih formacija moe doi
do nekroze kao posledica ishemije (endarteritisa
grana plune arterije).
Ponekad se nalaze i masivne pleuralne adhezije

KLINIKA SLIKA

Dispneja pri naporu
Bol u grudima
Kaalj sa ili bez iskaljavanja.

KOMPLIKACIJE

Bronhiektazije
Tuberkuloza
Karcinom plua

RADIOLOKI NALAZ

PRI MANJEM PROCENTU SiO
2
U RUDI

175
Pojaan i deformisan pluni crte u srednjim i
gornjim plunim poljima.

PRI VEEM PROCENTU SiO
2
U RUDI
Punktiformna, nodularna i mikronodularna
zasenenja.
Pleuralna zadebljanja i adhezije

PLUNA FUNKCIJA

U poetku ouvana, a kasnije se javljaju
opstruktivno-restriktivni poremeaji (ee
restriktivni).

PNEUMOKONIOZA RUDARA
UGLJENOKOPA
(Pneumokonioza uzrokvana
ugljenom prainom)

Pneumokonioza kopaa uglja je bolest uzrokovana
inhalacijom i akumulacijom estica ugljene
praine u pluima koja sadri manje od 18% SiO2 i
reakcijom plua na prisustvo te praine.
Javlja se kod rudara u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom posle 10 do 15 godina ekspozicije.

PATOGENEZA

Nije dovoljno poznata, smatra se da imunoloki
mehanizmi imaju najznaajniju ulogu u nastanku.
estice praine uglja aktiviraju alveolarne
makrofage, koji oslobaaju razne medijatore, pri
tom se oslobaaju H
2
O
2
i drugi slobodni radikali,
to remeti oksidoreduktivne procese u elijama
tkiva.Slobodni radikali su izgleda odgovorni za
inflamatorne promene u malim disajnim putevima.

OBLICI

JEDNOSTAVNA (PROSTA)
PNEUMOKONIOZA

Makroskopski se zapaa fokalna crna pigmentacija
plua razdvojena velikim poljima nezahvaenog
parenhima. Fokalne pigmentacije su u vidu
okruglih crnih mrlja prenika 1-5 mm koje se
nazivaju makule, a koje predstavljaju akumulaciju
makrofaga natovarenih esticama uglja. Moe se
javiti i neznatna fibrozna reakcija. Dilatirane
respiratorne bronhiole zajedno sa alveolama mogu
stvoriti venac centroacinusnog emfizema oko
makule.
Ove promene su simetrino rasporeene u oba
pluna krila sa predilekcijom u gornjim
segmentima.
Bolest sporo napreduje i progresija se zaustavlja
prestankom ekspozicije prini.

PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA

Pigmentacija je intenzivnija, makule su vee i
brojnije i okruene fibrozom. Vremenom se formira
jedan ili vie veih voria prenika 2-3 cm
(pseudotumori), iju kapsulu ine gruba
hijelinizovana kolagenska vlakna poreana u
snopove ili nepravilno. Izmeu kolagenskih
vlakana nalaze se nakupine ugljenih estica i ostaci
makrofaga, a u centralnim delovima moe doi do
kolikvacione nekroze (tuberkulozne ili ishemine
prirode). Gubitak elastinih vlakana izaziva pojavu
centolobularnog emfizema u donjim delovima
plua koji pluima daje saast izgled. Fibrozne
promene zahvataju i plune arterije i vene pri emu
nastaje njihova obliteracija, pluna hipertenzija i
cor-pulmonale. Bolest se moe zavriti i letalno.
Promene su obino asimetrine i zahvataju
najee gornje delove plua
Razlog prelaska jednostavne pneumokonioze u
masivnu fibrozu nije poznat.

KLINIKA SLIKA

PROSTA PNEUMOKONIOZA
- Protie bez izraenih subjektivnih tegoba.
PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA
- Javlja se:
- Dispneja i cijanoza
- Produktivni kaalj (crnkast sadraja)
- Bol u grudima
- Restriktivno opstruktivni tip poremeaja
ventilacije plua
- Pluna hipertenzija
- Znaci hroninog plunog srca

RADIOLOKI NALAZ

PROSTA PNEUMOKONIOZA
Pojaan i deformisan pluni crte.
Retka mrljasta, simetrina, okruglasta
zasenenja veliine 1-5 mm u gornjim delovima
plua

PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA
Jedna ili vie zasenenja, veliine 2-3 cm
(pseudotumori) obino u u gornjim delovima
plua.
Donja pluna polja su upadljivo transparentna
(emfizem).
Brojne adhezije na pleuri

SIDEROZA
(Pneumokonioza uzrokovana
gvoem)

ISTA SIDEROZA

ista sideroza je ne-fibrozirajua pneumokonioza
(ne izaziva fibrogene reakcije), koja nastaje
inhalacijom iste praine gvoa. Udahnute estice
gvozdene praine delom se izbacuju putem kalja,

176
delom bivaju fagocitovane od strane makrofaga i
transportovane limfnim sudovima u regionalne
limfne lezde, a manjim delom se taloe u pluima
ali ne izazivaju fibrozu.

IZVORI EKSPOZICIJE
Javlja kod elektrovarioca, polirera, gravera,
livaca i dr.

KLINIKA SLIKA
Oboljenje se manifestuje blagim klinikim
simptomima i benignim tokom.

RADIOLOKI NALAZ
Diskretna zasenenja veliine 1-3 mm koja se
povlae po prestanku ekspozicije.

SIDERO-SILIKOZA

Siderosilikoza je fibrozirajua pneumokonioza koja
nastaje inhalacijom praine gvoa koja u sebi
sadri SiO
2
. Stepen fibroze zavisi od sadraja SiO
2

u praini, koji ima primarno dejstvo na nastanak
fibroze, a sama praina gvoa dovodi do dodatnih
promena ime nastaje modifikovana sideroza.

IZVORI EKSPOZICIJE
Javlja se kod brusaa, rudara u rudnicima
gvoa, u livnicama, valjaonicama, elianama
itd.

PATOMORFOLOKE PROMENE
Kod siderosilikoze se mogu nai tri oblika
patomorfolokih promena:
Difuzni oblik - Minimalna, ali generalizovana
fibroza (mahom u centralnim delovima plua), sa
pojavom centrolobularnog emfizema oko
prainskih fokusa.
Nodularni oblik - Fibrozni vorii veliine do 1
cm u gornjim delovima plua ponekad razmekani
u sredini. esto su prisutne i plune adhezije.
Masivna fibroza - Zahvata gornje lobuse, sa
difuznim adhezijama. Ovaj deo plua dobija ravo
braon boju i prekriven je vrstim crvenim masama
fibroznog tkiva. Ponekad moe doi do kolikvacije
u fibroznom tkivu (tuberkulozne ili ishemine
prirode), nastajanja bronhiektazija, emfizema i Ca-
plua. Limfni nodusi u hilusu su uveani i proarani
cigla-crvenim i crnim fibroznim tkivom (vorii).
Histoloki izmeu vrtlono postavljenih kolagenih
snopova vide se estice hematita i SiO
2
, a na
krvnim sudovima prisutan je obliterantni
endarteritis.

KLINIKA SLIKA
Dispneja
Kaalj sa iskaljavanjem

RADIOLOKI NALAZ
Pojaan pluni crte
Intenzivne mrljaste senke veliine do 5 mm
difuzno rasejane
Pleuralne adhezije, pleuroperikardne adhezijie i
Festoni na bazalnoj pleuri

KOMPLIKACIJE
Tuberkuloza
Karcinom plua

ALUMINOZA
(Pneumokonioza uzrokovana
aluminijumom)

Aluminoza je fibroza plua nastala inhalacijom
istog aluminijumovog praha ili gasova njegovih
oksida.

IZVORI EKSPOZICIJE

Radnici koji rade na kopanju i obradi boksita
U industriji boje
Pri ienju alumijumovih odlivaka
Pri pravljenju posua i legura.

ETIOPATOGENEZA
Nije do kraja poznata. estice aluminijuma se
fagocitiraju od strane alveolarnih makrofaga i
prodiru u pluno tkivo izazivajui fibrozu plua.
Smatra se da je oboljenje posledica mehanikog
nadraaja estica praine i hemijskog dejstva
aluminijuma na tkivne belanevine. Aluminijum u
kombinaciji sa tkivnim belanevinama moe
delovati antigeno to moe pokrenuti fibrozni
proces u pluima.
Najvea koncentracija estica praine se nalazi u
hilarnom podruju, manje u apikalnom delu, a pri
bazama samo u tragu.

PATOMORFOLOKE PROMENE

MAKROSKOPSKI
Intersticijalna fibroza
Pleuralne adhezije

MIKROSKOPSKI
Proliferacija vezivnog tkiva u interlobularnim
septama
Dinovske elije sa kristalima holesterola

KLINIKA SLIKA
Subjektivne tegobe se obino javljaju posle 10 i
vie godina ekspozicije, ali se mogu javiti i posle
veoma kratke ekspozicije od 3 meseca.
Progresivna dispneja
Cijanoza - kasnije

RADIOLOKI NALAZ
Pojaan i deformisan pluni crte
Sitna nodularna zasenenja u srednjim i
gornjim plunim poljima
Festoni na dijafragmalnoj pleuri

177
Poveana prozranost (emfizem) u donjim
plunim poljima.

BARITOZA
(Pneumokonioza uzrokovana
barijumom)

Baritoza je nekolagenska pneumokonioza koja
nastaje inhalacijom praine barita.

IZVORI EKSPOZICIJE

Radnici na dobijanju i mlevenju barita
Hemijska industrija
Industrija boja
Industrija plastinih masa

ETIOPATOGENEZA
Inhalirane estice braijuma fagocitiraju makrofagi i
unose u plua gde izazivaju blagu intersticijalnu
fibrozu. Stepen fibroze zavisi pre svega od sadraja
SiO2 u baritnoj praini.

KLINIKA SLIKA
Simptomi laringitisa, traheitisa, bronhitisa i
emfizema.

RADIOLOKI NALAZ
Mikronodularne i nodularne senke lokalizovane
najvie u srednjim plunim poljima.
Znaci emfizema (poveana prozranost) u
donjim delovima plua.
STANOZA(Pneumokonioza
uzrokovana Kalajem)

Stanoza nastaje kao posledica inhalacije gasova ili
praine kalajevog oksida.
ista stanoza je nekolagena fibroza. Intenzitet
promena na pluima zavisi od procenta ssadraja
SiO
2
.
Makroskopski plua obolelih su crna ili tamno siva,
mreasta, posuta voriima do 5 mm lokalizovanih
u interlobularnim septama, naroito subleuralno
Radioloki nalaz
Mikronodularne senke u svim plunim poljima
Adhezije na bazalnoj pleuri
Prestanak ekspozicije moe dovesti do spontanog
povlaenja promena.

PNEUMOKONIOZA
UZROKOVANA HROMOM

Dejstvo hroma na plua pre svega se ogleda u
njegovom iritatitivnom i alergogenom dejstvu na
sluzokou RES-a kao posledica ega dolazi do
rinitisa, faringitisa, bronhitisa, pneumonije odnosno
do pojave astme.
Patoloki proces izazvan hromom moe meutim
zahvatiti i pluni intersticijum to se manifestuje
pojavom difuzne hromne fibroze. Patomorfoloke
promene karakterie pojava distrofije elija i
deskvamacija epitela sluzokoe, atrofine i
hetreotrofine promene muskulature, hipersekrecija
i skleroza plunih arterija. Ponekad dolazi i do
metaplazije na sluzokoi krupnih bronhiola, a kao
komplikacija se javlja karcinom bronha.

PNEUMOKONIOZA
UZROKOVANA TVRDIM
METALIMA
(Volfram, Titan, Kobalt,
Vandijum)

Radi se o oteenju plua nastalom udisanjem
praine volframa, titana, kobalta i vanadijuma.

ETIOPATOGENEZA
Ovi metali deluju pre svega iritativno na sluzokou
RES-a i dovode do razvoja hroninog bronhitisa. da
bi kasnije kod due ekspozicije u pluima dolo i
do nastanka fibroznih promena.
Razvija se difuzna intersticijalna fibroza sa
zadebljanjem intraalveolarnih pregrada i
prisustvom gigantskih elija u alveolama i
bronhiolama. Moe doi i do metaplazije
alveolarnog epitela. U fibroznim lezijama mogu se
nai vee koliine estica tvrdih metala.
Nain nastanka fibroze nije poznat, a pretpostavlja
se da je imunoloki posredovan.

KLINIKA SLIKA
Bronhijalni iritativni sindrom sa slikom
hroninog bronhitisa (u poetku).
Simptomi difuzne fibroze (kasnije).
Karakteristina je ireverzibilnost i progresivnost
tegoba. Vremenom dolazi do pogoranja opteg
stanja i respiratorne insuficijencije. Opisani su i
smrtni sluajevi

RADIOLOKI NALAZ

U iritativnom stadijumu
Normalan nalaz.
U stadijumu fibroze
Retikulonodularna zasenenja obostrano, vie
bazalno i perihilarno.
Hilusi proireni, kompaktni i nejasno ogranieni.

PNEUMOKONIOZA
UZROKOVANA VETAKIM
VLAKNIMA

Vetaka vlakna imaju sve veu upotrebu posebno
od kada je ustanovljeno da azbest ima kancerogeno
dejstvo, tako da je sve vei broj radnika

178
profesionalno izloen raznim vrstama vetakih
vlakana.
Do ekspozicije radnika moe doi:
U proizvodnji i preradi vetakih vlakana
U izradi tekstila, produkciji gurtni i konica
U proizvodnji vodootpornih i termoizolacionih
materijala itd.

BIOLOKO DEJSTVO
Do danas nisu opisane posebne patohistoloke
promene odnosno specifine klinike manifestacije
koje se javljaju kao posledica ekspozicije vetakim
vlaknima.
Neka eksperimentalna istraivanja pokazala su da
se u pluima eksperimentalnih ivotinja posle
inhalacije raznih mineralnih vlakana javljaju
fibrozne promene sline onim kod azbestoze, ali je
fibrozni odgovor znatno slabiji.
Uneta pak direktno (intratorakalno, intrapleuralno
ili intraperitonealno), ova vlakna izazvala su kod
eksperimentalne ivotinje ne samo fibrozu ve i
karcinom plua i mezoteliom.

KRITERIJUMI DA SE
PNEUMOKONIOZA PRIZNA
KAO PROFESIONALANO
OBOLJENJE

Kao profesionalno oboljenje kod nas se priznaju:

Slikoza plua
Silikotuberkuloza
Azbestoza
Pneumokonioza rudara ugljenokopa
Pneumokonioza uzrokovna tvrdim metalima

Uslovi za priznavanje su:
Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije
Da je radnik radio na poslovima na kojima
postoji ekspozicija praini koja moe da
dovede do nastajanja pneumokonioze.
Kliniki nalaz sa radiografskim promenama na
pluima profuzije 1/1 ili vie.
Poremeaj ventilacije plua najmanje srednjeg
stepena (ili vei stepen profuzije Rtg-promena).
Znaci aktivne tuberkuloze plua ako se radi o
silikotuberkulozi.

Na kraju obavezno treba napisati i
komentar.

BERILIOZA

Berilioza je oboljenje plua izazvano inhalacijom
para i praina berilijuma.

IZVORI EKSPOZICIJE

Berilijum se dobija se iz rude berila koja sadri 10-
13% berilijum oksida. Ima iroku primenu:
Za dobijanje raznih legura sa bakrom, elikom,
aluminijumom
U mainogradnji
U automobilskoj, avionskoj i kosmikoj
industriji
- izrada motora, reaktora, opruga, leita i konica.
U elektronici
- za izradu raznih delova elektroureaja i
keramikih aplikacija.
U nuklearnim reaktorima
- mea se sa uranijumom ime se smanjuje izlazak
neutrona
U vojnoj industriji
- U proizvodnji nukleranog oruija i sistema za
navoenje
U izradi rendgenskih i laserskih cevi
U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi
Za izradu elektroda za zavarivanje.

ETIOPATOGENEZA

Berlijum se u organizam unosi najee
inhalacijom i pokazuje viestruko bioloko dejstvo
(toksino, alergogeno, fibrogeno i kancerogeno).
Dovodi do oteenja raznih organa i sistema
- Plua - Zapaljenjske i fibrozne promene
- Jetre - Degeneracija i nekroza hepatocita
- Koe - Dermatitis, ulkus i granulomi u koi
- Oka - Konjuktivitis, Blefaritis
- Kore nadbubrega
- Hematopoeznog sistema - Pojava anemije
- Kosti - Osteoskleroza kostiju karlice
Pretpostavlja se da je mehanizam toksinog
delovanja berilijuma alergogene prirode, emu idu
u prilog i pozitivni koni testovi na ovaj metal po
tipu kasne preosetljivosti. Smatra se da se
vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju
antigeni koji pokreu imunoloku reakciju pri emu
nastaje autoagresija i oteenje plua i drugih tikva
i organa. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od
individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2
% izloenih radnika razvija se pluna reakcija).
Zapaeno je da se pluna fibroza ee razvija kod
onih koji su ponovno eksponovani berilijumu posle
izvesnog perioda prekida ekspozicije.

PATOMORFOLOKE PROMENE

AKUTNA BERILIOZA

Nastaje pri udisanju velikih koncentracija dima
berilijuma oksida.
Proces poinje kao akutni pneumonitis - Septalni
zidovi su infiltrirani neutrofilima, dok su alveole
isopunjene fibrinom, neutrofilima, Er i
makrofagima. Aveolarni epitel otie, a u lumenu
alveola se pojavljuju limfociti. Makroskopski se
zapaa kongestija i edem plua.
Kasnije dolazi do organizacije alveolarnog eksudata
uz razvoj septalne fibroze bez stvaranja
granuloma.

179

HRONINA BERILIOZA

Najpre se javlja intersticijalna a zatim konfluentna
fibroza sa stvaranjem granuloma. Granulome
ine kolekcije epitelnih elija okruene limfocitima
i dinovskim Langerhansovim elijama oko kojih
su laminarno istaloena kolagena vlakna. Kolageno
tkivo vremenom postaje sve gue uz isezavanje
eliskih elementa. Kasnije granulomi fibroziraju
(oiljci) pa se dobija slika generalizovane fibroze sa
obliteracijom alveola. Unutar granulomima
najee ne dolazi do kazezne nekroze.
Slini granulomi i fibrotina reakcija javlja se i u
traheobronhijalnim i hilarnim limfnim lezdama.
Makroskopski na povrini preseka plua zapaaju
se u poetku mala ograniena sivo-beliasta polja
(fibrinski noduli) koja se uzajamno povezuju tako
da se fibroza neravnomerno poveava. U fibroznim
poljima nalaze se bronhiektatine upljine to daje
sliku saastih plua.
U kasnijoj fazi bolesti usled raznoenja berlijuma iz
primarnog arita granulomatozne promene se
mogu javiti i u jetri, slezini, bubrezima, koi,
skeletnim miiima i ekstratorakalnim limfnim
lezdama.

KLINIKA SLIKA

AKUTNA BERILIOZA

Akutni konjuktivitis i traheobronhitis
- U poetku
Kaalj, dispneja, poviena T i opta slabost
- Kasnije
Ovaj oblik berilioze obino traje 10-60 dana i laki
oblici se povlae bez rezidua. Ponekad moe doi
do akutne respiratorne insuficijencije sa letalnim
ishodom.

HRONINA BERILIOZA

Kaalj i Dispneja
Brzo zamaranje
Gubitak teine
Opta slabost

RADIOLOKA SLIKA

AKUTNA BERILIOZA
Slika bronhopneumonije ili lobarne pneumonije.

HRONINA BERILIZOZA
Gusto posejane senke veliine do 1,5 mm, nejasno
ograniene u srednjim i donjim plunim poljima.
Pojaan i deformisan pluni crte sa neto irim i
kompaktnim senkama Kasnije.

DIJAGNOZA

Radna anamneza
Klinika slika
Radioloki nalaz

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Silikoza
Tuberkuloza
Sarkoidoza

HRONINA OPSTRUKTIVNA
BOLEST PLUA

HOBP je oboljenje pod kojima se podrazumeva
hronini bronhitis, emfizem i bolest malih disajnih
puteva, a koje se karakterie hroninim smanjenjem
protoka vazduha kroz disajne puteve.
HOBP, a naroito hronini bronhitis je veoma
rasprostranjeno oboljenje. ee se javlja u
industrijskim i urbanim oblastima, ee obolevaju
mukarci, a morbiditet postepeno raste sa godinama
starosti.

HRONINI BRONHITIS
Hronini bronhitis je oboljenje koje se karakterie
hroninim porastom bronhijalne sekrecije to
uzrokuje kaalj sa iskaljavanjem koje traje bar tri
meseca u godini, najmanje dve uzastopne godine.
Klasifikacija hroninog bronhitisa izvrena je na
osnovu prisustva ili odsustva infekcije i opstrukcije
na:
BRONCHITIS CHRONICA SIMPLEX
(Obian, Mukoidni, Puaki)
- Predstavlja poetnu fazu bolesti
BRONCHITIS CHRONICA
MUCOPURULENTA
(Infektivni, Mukopurulentni bronhitis)
- Odlikuje se kaljem sa iskaljavanjem gnojavog
uto-zelenog sadraja.
BRONCHITIS CHRONICA
OPSTRUCTIVA
Karakterie se:
- Hipersekrecijom
- Kaljem sa iskaljavanjem
- Hroninom opstrukcijom disajnih puteva
- Guenjem sa sviranjem u grudima

EMFIZEM
Emfizem je destruktivno, trajno, prekomerno
poveanje alveolarnih vazdunih prostora distalno
od terminalnih bronhiola sa razaranjem alveolarnih
zidova i kapilara i bez vidljive fibroze.

BOLEST MALIH DISAJNIH PUTEVA
Bolest malih disajnih puteva je pojava patolokih
promena u terminalnim i respiratornim
bronhiolama. Po nekim autorima ovo nije poseban
kliniki entitet ve rana, preklinika faza HOBP.
ETIOLOGIJA


180
Nastanak HOBP odnosno bronhoopstrukcije kao
zajednike karakteristike jo uvek nije dovoljno
razjanjen. Faktori rizika se mogu podeliti na:
SPOLJANJI FAKTORI
- Duvanski dim, infekcije, praina, zagaenost
ivotne i radne sredine
UNUTRANJI FAKTORI
-Uroene ili steene predispozicije organizma, npr.
-Nedostatak Alfa 1 inhibitora proteaze koji
dovodi do poremeaja odnosa proteaza i
antiproteaza.

PATOMORFOLOKE PROMENE

KOD HRONINOG BRONHITISA
Hiperplazija i hipertrofija mukoznih i
peharastih elija
Poremeen je odnos izmeu seroznih i
mukoznih lezda u korist mukoznih
Odvodni kanali bronhijalnih lezda su
proireni i ispunjeni sluznim epovima
Uvean je broj peharastih elija uz
redukciju cilindrinih elija
Dolazi do obliteracije i suenja disajnih
puteva
Kod dugotrajnog hroninog bronhitisa moe doi do
Isezavanja bronhijalnih lezda i
Metaplazije pokrovnog epitela
Poveanja debljine miinog sloja u
zidovima disajnih puteva
Fibroze, Endarteritisa i Peribronhitisa
Prelaska zapaljenja u okolno tkivo

KOD EMFIZEMA
Panacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema
svi delovi acinusa su razoreni, tako da na kraju
ostaje ipkasta mrea potpornog tkiva. Promene su
najvee u donjim i prednjim delovima plua.
Centroacinusni emfizem - Kod ovog oblika
emfizema razoreni su proksimalni i sredinji delovi
acinusa, dok okolne alveole ostaju neoteene.

PATOFIZIOLOKE PROMENE

U poetnoj fazi HOBP javljaju se poetni
poremeaji distribucije vazduha u pluima i laka
hiperinflacija plunog parenhima. Sa
napredovanjem bolesti smanjuje se ekspiratorni
protok vazduha.
U odmakloj fazi zbog neravnomerne ventilacije
razliitih alveola javlja se poremeaj distribucije
ventilacije plua, to dovodi do poremeaja
odnosa ventilacije i perfuzije (V/Q). Kao
posledica izmene ovog odnosa dolazi do
poremeaja razmene gasova tj. do respiratorne
insuficijencije. U cilju korekcije odnosa V/Q
dolazi do hiperventilacije. Meutim, vremenom
hiperventilacija postaje nedovoljna za korekciju
V/Q to dovodi do pada ppO
2
i poveanja ppCO
2
i
nastaje respiratorna acidoza Ovako nastala
acidoza se metaboliki potpuno koriguje pa je pH u
krvi normalan.
U terminalnoj fazi bolesti nastaje respiratorna i
metabolika dekompenzacija sa poremeajem
gasne razmene koja je do te mere izraena da krv
ne moe da obezbedi tkivima dovoljnu koliinu O
2
pa dolazi do promene pH vrednosti i metabolike
acidoze.
Emfizem plua, takoe, dovodi do poremeaja
plune funkcije i to iz vie razloga:
Usled smanjenja elastinog veziva plua
- dolazi do suenja lumena bronhiola, ime se
poveanja ukupni otpor strujanju vazduha u
disajnim putevima.
Usled spajanja alveola i respiratornih
bronhiola u vee prostore
- atmosferski vazduh dospeva na veu udaljenost od
zida alveola nego to je normalno to znatno
oteava difuziju kiseonika kroz alveokapilarnu
membranu i dovodi do nastanka hipoksemije u
arteriskoj krvi.
Redukcija kapilarne mree u zidovima alveola,
takoe smanjuje difuziju kiseonika u arterisku krv,
ali i eliminaciju CO
2
preko plua pa pored
hipoksemije nastaje i hiperkapnija.
Kao kompenzatorni mehanizam dolazi do
poveanja plunih volumena i poveanja
inspiratornog protoka, to zahteva porast aktivnosti
respiratornih miia.

KLINIKA SLIKA

Dispneja - razvija se postepeno tokom vie godina.
Moe se javiti samo pri naporu (emfizem).
Kaalj sa iskaljavanjem - obino ujutru i zimi,
esto praeni svirnjem u grudima.
Disanje kroz stisnuta usta
Uvlaenje interkostalnih prostora,
supraklavikularnih jama i juguluma u
inspirijumu
Bavast, slabo pokretljiv grudni ko
Nabrekle vv. jugularis u ekspirijumu
Bolesnici sa emfizemom su mravi, bledorumeni,
najee sede i koriste pomonu muskulaturu
Centralna cijanoza i poliglobulini facijes
- u zavrnoj fazi bolesti.
AUSKULTATORNI NALAZ

Disajni um je oslabljen
Produen EX i Rano IN pucketanje
Visokotonski i niskotonski zviduci
- ukazuje na opstrukciju
Oslabljeni srani tonovi - pri tekom obliku HOBP.

RADIOLOKI NALAZ

Na emfizem ukazuju:
Znaci hiperinflacije plua - Uveana visina plua
i irina meurebarnih prostora, sputen i zaravnjen

181
svod hemidijafragme, poveana dubina
retrosternalnog prostora na profilnom snimku.
Redukcija sudovne are u spoljnoj 1/3 ili 1/2
plua na 1-1,5 cm od lateralnog zida toraksa
Pojava bula.

ISPITIVANJE PLUNE FUNKCIJE

KOD HRONINOG BRONHITISA

- Opstruktivne promene u malim disajnim putevima
U ranoj fazi bolesti
Poveane vrednosti closing volumena
Smanjene vrednosti komplijanse plua
Smanjene vrednosti FEV
50
i FEV
25

U odmakloj fazi bolesti
Snien FEV
1
i Tifneau uz normalni VC
Uvean ukupni otpor u disajnim putevima
Hipoksemija, Hiposaturacija, a kasnije i
Hiperkapnija

KOD EMFIZEMA PLUA

Meoviti tip poremeaja ventilacije plua
Otpori strujanju vazduha su neznatno uveani
Smanjen transfer koeficijenta i faktora
Hipoksemija i Hiperkapnija

FARMAKODINAMSKI TESTOVI

BRONHODILATACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja reverzibilnosti
bronhoopstrukcije.

BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja hipereaktivnosti
traheobronhijalnog stabla na odreene faktore iz
unutranje i spoljanje sredine.
- Primenjuje se u sluaju kada je rezultat
bronhodilatacionog testa negativan, spirometrijski
nalaz normalan, a pacijent ima karakteristine
simptome dispneje.

KATEGORIZACIJA HOBP PREMA
VREDNOSTI FEV
1


Blaga HOBP - FEV1 jednak ili vei od 70% u
odnosu na referentne vrednosti
Srednja HOBP - FEV1 izmeu 50 i 69% u odnosu
na referentne vrednosti
Teka HOBP - FEV1 jednak ili manji od 50% u
odnosu na referentne vrednosti

LEENJE
Medikamentozno
Bronhodilatatori
Mukolitici
Kortikosteroidi
Antibiotici
Sekretolitici
Ekspektoransi
Oksigenoterapija
Nadoknada alfa1 antitripsina

Nemedikamentozno
Edukacija bolesnika i njegove porodice
Psihoterapija sa vebama za relaksaciju
Fizikalna terapija
Balneoklimatoterapija

Hirurko
Lobektomija
Transplatacija plua

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Pri egzacerbaciji hroninog bronhitisa
profesionalne geneze nastaje privremena radna
nesposobnost.
Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je
umanjena za rad gde e biti izloeni respiratornim
iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim
uslovima.
U odnosu na fiziki napor, radna sposobnost e
zavisiti od stepena poremeaja plune funkcije,
godina starosti, miine snage, vrste rada.
Blaga HOBP - Nisu sposobni samo za veoma teke
fizike poslove.
Srednja HOBP - Nisu sposobni za srednje teke i
teke fizike napore.
Teka HOBP - Nisu sposobni ni za kakve fizike
napore.

KRITERIJUMI ZA PROGLAENJE
HRONINOG OPSTRUKTIVNOG
BRONHITISA ZA PROFESONALNO
OBOLJENJE

Da radnik radi na radnom mestu gde dolazi
u kontakt sa iritirajuom prainom (dokaz o
intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10
godina).
Klinika slika hroninog opstruktivnog
bronhitisa sa poremeajem plune ventilacije
tekog stepena (FEV
1
manji od 50%).
Normalan spirometrijski nalaz pri
zapoljavanju.
Dokaz o progresiji oteenja plune
funkcije tokom rada.
Dokaz da je obolela osoba oduvek bila
nepua.

ASTMA

Astma je hronino oboljenje diasajnih puteva koje
se karakterie:
Hroninim zapaljenjem u svim strukturama
bronhijalnog stabla
Hiperreaktivnou traheo-bronhijalnog stabla
(uroena ili steena)

182
Reverzibilnom generalizovanom
bronhoopstrukcijom promenjivog intenziteta.
Bolest se ispoljava:
Napadima guenja
Sviranjem u grudima i
Kaljem

Epidemiologija - Tana incidenca i prevalenca
astme nije poznata, procenjuje se da je prevalenca
bolesti u optoj populaciji izmeu 2 i 23%. U naoj
zemlji se smatra da je negde oko 3%.

ETIOPATOGENEZA

Bronhokonstrikcija kod astme moe da se javi usled
delovanja brojnih alergena ili iritanasa:

I - ALERGENI
- Polen
- Proteini ivotinja
- Dermatophagoides

II - MEDIJATORI
- Histamin
- Leukotrein
- Prostaglandini
- Adenozin

III - FARMAKOLOKI AGENSI
- Holinergici
- Blokatori - adrenergikih receptora
- Stimulatori -adrenergikih receptora

IV -AEROZAGAIVAI
- Sumporni oksidi
- Hlor
- Dim cigarete
- Formaldehid
- Jaki mirisi

V - FIZIKE AGENSI
- Fiziki napor
- Hiperventilacija
- Hladan vazduh

V - DRUGI HEMISKI AGENSI
- Benzoati
- Izocijanati
- Metabisulfat
- Acetilsalicilna kiselina
- Tetrazin

Hipereaktivnost traheobronhijalnog stabla koja se
javlja kod astme moe biti:

I - UROENA HIPERREAKTIVNOST
- javlja se:
Kod atopiara (najee)
Usled nedostatka kateholamina
Usled poveana osteljivosti alfa adrenergikih
receptora glatkih miia bronhija
Usled smanjene osetljivosti beta adrenergikih
receptora glatkih miia bronhija

II - STEENA HIPERREAKTIVNOST
- se javlja usled:
Pojaanog oslobaanju medijatora prilikom
zapaljenja
Poremeaja ravnotee izmeu alfa i beta
adrenergikih receptora u korist ovih prvih
Poremeaja funkcije Neadrenergikog-
Neholinergikog sistema

Smatra se da uzronici zapaljenja stimuliu
mastocite u bronhijalnoj sluzokoi iz kojih se
prekomerno oslobaaju medijatori (histamin,
leukotreini i dr.) koji deluju viestruko:
Izazivaju spazam bronhijalne muskulature
direktno ili preko vagusa
Poveavaju luenje sluznih lezda sa
stvaranjem sluzni epova u lumenu bronha
Poveavaju propustljivost postkapilarnih
venula to dovodi do stvaranja edema
bronhijalne sluzokoe.
Smanjenje prenika disajnih puteva
(bronhoopstrukcija) nastaje dakle usled:
Spazma i hipertrofije glatkih miia u zidu
disajnih puteva
Prisustva sekreta u lumenu disajnih puteva i
Edema sluzokoe disajnih puteva

U toku zapaljenjskog procesa u submukozi i
mukozi nalaze se elije imunoloke reakcije sa
prevagom eozinofila, Mastocita i Ig. Vremenom
dolazi do aktiviranja fibroblasta u sluzokoi
disajnih puteva to dovodo do fibroze, deformacije
i ireverzibilne bronhijalne opstrukcije.
Ove promene dovode do smanjenja strujanja
vazduha kroz disajne cevi i poveanja otpora u
njima. Usled poremeaja alveolarne ventilacije i
perfuzije esto dolazi do poremeaja parcijalnih
pritisaka respiratornih gasova i acidobaznog stanja
u arteriskoj krvi (hipoksemije, a kasnije i
hiperkapnije).

PODELA ASTME

I -ALERGISKA ASTMA (Ekstrinzika)
UROENA (Atopijska)
Javlja se u detinjstvu i genetski je uslovljena
(poremeaj funkcije gena vezanog za 11
hromozom).
Kod obolelih rano nakon kontakta sa alergenima
dolazi do senzibilizacije anafilaktikog tipa
(Imunoloka reakcija tip I) i stvaranja antitela iz
grupe IgE.
Kod 2-3% bolesnika umesto IgE stvaraju se antitela
iz grupe IgG - Imunoloka reakcija tip III
Veoma retko moe da postoji istovremo
imunoloka reakcija Tip I i Tip III tzv. dvojna
astma.

183
STEENA (Neatopijska)
Javlja se nakon senzibilizacije najee na
inhalacione alergene u bilo kom ivotnom dobu.
Radi se o meovitom tipu senzibilizacije
- Imunoloka reakcija Tip I i Tip III.

II -IDIOPATSKA ASTMA (Intrinzika)
Karakterie se bronhijalnom hiperreaktivnou
kod osoba koje nemaju atopijsku konstituciju,
koncentracije IgE-a su normalne, a koni i
inhalacionioni bronhoprovokacioni testovi su
negativni.

III - POSEBNE VARIJANTE ASTME
Infektivna astma
Astma izazvana stresom i hladnoom
Astma izazvana fizikim naporom
Astma izazvana lekovima (Aspirin, Tetrazin)
Astma trudnica
Profesionalna astma

KLINIKA SLIKA

Asmatini napadi variraju u intenzitetu
bronhokonstrikcije od blagih i kratkotrajnih do
tekih koji traju satima i danima. Napadi mogu biti
svakodnevni ili retki (1-2 puta godinje), ei su
nou i pred zoru.

Klasini simptomi i znaci napada su
Guenje
Sviranje u grudima
Kaalj - u poetku suv kasnije produktivan
Pri teem napadu dolazi do
Angaovanje pomone RES-muskulature
Cijanoze
Nabrekle vene na vratu

Perkutorno - Sonornost
Auskultatorno - Visokotonski zviduci






















STEPENOVANJE ASTME PREMA
TEINI KLINIKE SLIKE

Stepen
teine
Klinika slika
pre terapije
Pluna funkcija
Laka
astma
- Dnevni
simptomi do 2
puta nedeljno
- Noni simptomi
do 2 puta
meseno
- Bez simptoma
izmeu napada
PEF ili FEV1 vei od
80% norme
PEF varira manje od
20%
PEF normalan posle
bronhodilatatora
Srednje
teka
astma
- Dnevni
simptomi ei od
2 puta nedeljno
- Noni simptomi
ei od 2 puta
meseno
- Simptomi utiu
na fiziku
aktivnost i
spavanje
PEF ili FEV1 60-80%
od norme sa
varijacijama 20-30% u
napadu
Teka
astma
- Stalni simptomi
- Uestali noni
napadi
- Ograniena
fizika aktivnost
PEF ili FEV1 manji od
60% od norme sa
varijacijama veim od
30%

PROGNOZA

Kod oko 25 % obolele dece dolazi do potpune
remisije simptoma u adolescentnom dobu.
Kod oko 20% odraslih dolazi spontano do kraih ili
duih remisija. Kod oko 40% odraslih asmatini
napadi sa starenjem postaju rei i slabiji. Oko 1%
umire u produenom napadu.

LEENJE

Bronhodilatatori (Beta 2 agonisti, teofilinski
preparati)
Kortikosteroidi
Dinatrijumhromoglikat
Nedohromisodijum
Antibiotici - kod infekcije
Hidratacija
Specifina hiposenzibilizacija
Oksigenoterapija











184
PROFESIONALNA ASTMA

Profesionalna astma je oboljenje uzrokovano
agensima iz radne sredine koji dovode do
asmatinih znakova i simptoma, bilo zato to je
konc. agenasa visoka ili zato to je reakcija radnika
na njih pojaana
Prevalenca oboljenja je 3-20%, a oko 15% svih
asmatiara povezuje svoju bolest sa radnim
mestom.

ETIOPATOGENEZA
Vie od 200 razliitih materija sa radnog mesta
mogu prouzrokovati asmatine napade. Delimo ih
na:

HEMIJSKE MATERIJE VELIKE
MOLEKULSKE MASE

VRSTA MATERIJE RIZINE PROFESIJE
1. Proteini ivotinjskog
porekla
- Meso - Mleko - Jaja
- Krzno - Koa
- Serum
- Laboratoriski radnici
-Veterinari
- Farmeri
- umari
- Ribari
- Mesari
2. Proteini biljnog
porekla
- Polen - Brano
- Kafa - Biber - Lan
- Duvan - Soja - aj -
Pamuk - Ulje
- Mlinari
- Radnici u
prehrambenoj
industriji
- Pekari
- Radnici u tekstilnoj
industriji
- Kuvari
3. Enzimi
- Tripsin - Himotipsin -
Amilaza - Ekstrakti
- Pepsin - Pektinaza -
Proteaza pankreasa
- U farmaceutskoj
industriji
- U industriji gume
- U proizvodnji
deterdenata

HEMIJSKE MATERIJE MALE
MOLEKULSKE MASE
Hemijske materije velike molekulske mase ee se
ponaaju kao alergeni i dovode do alergijske
astme.

Hemijske materije male molekulske mase u veim
koncentracijama deluju kao iritansi i uzrokuju
inflamatornu bronhokonstrikciju ili sindrom
poremeene reaktivnosti disajnih puteva
(RADS).

KLASIFIKACIJA PROFESIONALNE
ASTME

PREMA MEHANIZMU NASTANKA

ALERGISKA PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje usled senzibilizacije radnika na alergene sa
radnog mesta.
Ovde se produkuju imunoglobulini klase IgE (prvi
tip imunoloke reakcije) kao reakcija na alergene.

ZAPALJENJSKA (IRITATIVNA)
PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje pri ekspoziciji respiratornim iritansima
(hlor, sumporni i azotni oksidi, amonijak).
Opstrukcija je izazvana zapaljenjem disajnih
puteva i nadraajem vagusa i lokalnih aksonskih
refleksa.
Asmatini napadi se javljaju u toku inhalacije
pomenutih gasova (Rana reakcija) i simptomi mogu
prestati ubrzo po naputanju radne sredine ili
nekoliko sati kasnije.

MEOVITA PROFESIONALNA ASTMA
Najee se javlja pri ekspoziciji materijama male
molekulske mase (anhidridi, izocijanati, lekovi).
Odlikuje se udruenim delovanjem alergiskih i
zapljenjskih efekata pomenutih materija.
Asmatini napadi mogu biti ranog i kasnog tipa,
javljaju se obino nakon vie godina ekspozicije.

FARMAKOLOKA PROFESIONALNA
ASTMA
Javlja se pri ekspoziciji pamuku, konoplji, lanu,
peninom branu i dr. Ove materije deluju
dvojako, sa jedne strane akiviraju mastocite
anafilaktikim putem, a sa druge aktiviraju
sistem komplementa.

PREMA KLINIKOM I
PATOGENETSKOM ASPEKTU

I - IMUNOLOKA PROFESIONALNA
ASTMA
Klasina IgE posredovana
Poliimunoloka

II - NE-IMUNOLOKA
PROFESIONALNA ASTMA
1. Metali

- Platina
- Nikl
- Hrom
- Kobalt
- Vanadijum
- Volfram
- Aluminijum
- Cink

2. Lekovi

- Penicilin
- Cefalospini
- Fenilglicin
- Metildopa
- Salbutamol
- Tetraciklin
- Sulfonamidi
3. Materijali
za
sastavljanje i
lemljenje

-Etanolamin
-Kolofonijum



4. Diizocijanati

-Toluen-
diizocijanat
- Difenil-
Metandiizo-
cijanat
-Naftalen-
diizocijanat


5. Boje

- Antrahinon
- Karmin
- Parafenil-
diamin
6. Anhidridi

- Ftalni
- Trimetilni
7. Praine
drveta

- Mahagoni
- Hrast
- Topola
8. Raznovrsne
hemikalije

- Formaldehid
- Etilendiamin
- Etilenoksid
- Organo-
fosforni
insekticidi
RIZINE PROFESIJE
Radnici u hemiskoj industriji,
metalurgiji i industriji nametaja

185
Sindrom reaktivne disfunkcije disajnih puteva
(RADS)
Refleksna bronhokonstrikcija
Farmakoloka bronhokonstrikcija.
Imajui ovo u vidu moe se razumeti zato akutna
ekspozicija visokim dozama odreenim
industrijskim iritansima moe provocirati RADS sa
jedne strane, dok hronina ekspozicija niskim
dozama moe indukovati imunoloku ili
farmakoloku profesinalnu astmu sa druge strane

PATOGENEZA

Taan mehanizam nastanka profesionalne astme jo
uvek nije u potpunosti jasan.
Alergija zahvata samo deo radnike populacije
eksponovane istim profesionalnim noksama. Zato
se pri ekspoziciji istim noksam kod nekih radnikai
pojavljuje ovo oboljenje a kod drugih ne, nije
poznato.
Antigenska specifinost i intenzitet imunoreakcije
su izmeu ostalog i pod genskom kontrolom
jedinke. Jo uvek meutim nisu poznati geni koji
reguliu selektivan odgovor disajnih puteva na
alergene.

U osnovi su tri poremeaja:
Inflamacija
Hipereaktivnost
Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva

Stalna inflamacije nakon vie godina dovodi do:
Hipertrofije glatkih miia
Hiperplazije epitela
Proliferacije fibroblasta
Pojave kolagenskih vlakana
Rezultat ovih promena jeste pojava ireverzibilne
opstrukcije disajne cevi.

KLINIKA SLIKA

Simptomi i znaci profesionalne astme isti su kao i
kod neprofesionalne (guenje, sviranje, kaalj).
Specifinost u klinikoj slici jeste vremenska i
prostorna povezanost simptoma i znakova sa
ekspozicijom na radnom mestu.
Opstrukcija u disajnim putevima varira u
intenzitetu i esto je kompetno reverzibilna po
prestanku ekspozicije. Karakteristike asmatinih
napada zavisi od tipa astme i koncentracije nokse u
radnoj sredini.

TIPOVI ASMATINIH REAKCIJA

RANA REAKCIJA - Javlja se nekoliko minuta
nakon inhalacije i traje 30-60 minuta.
- Javlja se pri senzibilizaciji na antigene velike
molekulske mase i pri inhalaciji respiratornih
iritanasa.
KASNA REAKCIJA - Javlja se 4-6 h nakon
ekspozicije, dostie max. posle 5-8 h i traje najdue
1 dan. - Karakteristina je za farmakoloki oblik
astme.
DVOJAKA REAKCIJA - Prvo se javlja rana
reakcija, a nakon 4-6 sati i kasna reakcija.
- Najea je kod alergiske astme, ali je mogua i
kod zapaljenjske.

DIJAGNOZA

ANAMNEZA
- Iscrpna radna anamneza sa hronolokim
pregledom poslova i faktora ekspozicije u toku
ukupnog radnog staa do trenutka pregleda
bolesnika je neophodna kako bi se moglo utvrditi
vreme prve izloenosti materijama i uslovima koji
ne moraju biti odmah uoljivi, a uzroni su faktori
simptoma zbog kojih se obraa.
- Lina i porodina anamneza (alergiske bolesti u
detinjstvu i u porodici), Anamneza bolesti.
KLINIKA SLIKA
- Verifikacija asmatinih napada na radnom mestu
ili 4-8 sati po zavretku rada od neprocenjivog je
dijagnostikog znaaja, posebno ako je to u vie
navrata potvreno.
SPIROMETRIJA
- Pad vrednosti PEF ili FEV
1
za preko 15% u toku
radnog vremena se smatra znaajnim pokazateljem
uticaja profesionalne ekspozicije. Medjutim, vrlo
esto je teko obaviti potrebna merenja rano ujutru
pre posla ili kasno uvee posle posla.
- Negativan rezultat ovakvog merenja ne bi trebalo
da iskljui postojanje profesionalne asthma.
PEAK-FLOW METAR
- Radnik meri PEF svaka 2 sata od budjenja do
odlaska na spavanje jednu nedelju kada je na
radnom mestu, dve nedelje kada je na bolovanju i
ponovo dve nedelje kada je na poslu. Ako se
ustanovljeno smanjenje PEF-a poklapa sa radnom
nedeljom ili poboljanje u dane bez ekspozicije u
vie od 75% merenja, dijagnostikujemo
profesionalnu astmu.
BRONHODILATACIONI TESTOVI
- Pozitivan nalaz ukazuje na reverzibilnost
bronhoopstrukcije i ide u prilog astmi
BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI
Nespecifini - Pozitivan nalaz potvruje
hiperreaktivnost disajnih puteva to ide u prilog
astmi ali se moe javiti i kod drugih oboljenja.
Specifini - Rade se sa prepratima spremljenih od
materjala sa radnog mesta za koje postoji sumnja da
su uzronici asmatinih napada. Pozitivan rezultat
predstavlja najznaajniji podatak u dijagnostici
profesionalne astme.
IMUNOLOKI KONI TESTOVI
- Obuhvataju kone testove sa standardnim
inhalacionim alergenima i materijalom sa radnog
mesta.
- Imaju znaaja u sluaju alergiske profesionalne
astme
MERENJE SPECIFINIH IgE i IgG U
SERUMU

186
- IgE antitela analizirana RAST ili ELISA testom,
mogu potvrditi izlaganja nekim alergenima.

INFLAMATORNI MEDIJATORI U KRVI
- Najvie se govori o korelaciji nalaza Eozinofila sa
teinom oboljenja.
PREGLED SPUTUMA I
BRONHOALVEOLARNOG LAVATA
- Reprezentuje dobro eozinofile mada su ovi nalazi
suvie varijabilni.
BIOPSIJA PLUA
- Najvalidnija ali agresivna metoda za procenu
inflamacije kod astme.

LEENJE

Prekid dalje ekspozicije.
Principi leenja kao i kod neprofesionalne astme.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

OPTI KRITERIJUMI

Odnose se na sva profesionalna alergiska oboljenja.
Ista bolest ne sme da bude manifestna pre
zaposlenja u radnoj sredini koju oznaavamo kao
izvor antigena (uvid u rezultate predhodnih i
periodinih pregleda).
Simptomi moraju da budu najizraeniji na radnom
mestu ili pak moraju da se javljaju u odredjenim
vremenskim odnosima prema ekspoziciji to se
potvrdjuje od strane ordinirajueg lekara.
Simptomi bolesti moraju da se poprave ako je
bolesnik due vreme izvan radne sredine.
Pretpostavljen uzroni agens mora da spada u grupu
priznatih alergena, odnosno neposrednih i
posrednih izazivaa bronhokonstrikcije.

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE
PROFESIONALNE ALERGISKE ASTME

Dokaz ordinirajueg lekara da radnik pre
zaposlenja nije bolovao od astme.
Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na
radnim mestima na kojima je dolazilo do kontakta
sa materijama koje izazivaju alergijsko dejstvo na
disajne puteve (dokaz o ekspoziciji).
Klinika slika astme sa verifikacijom napada u toku
rada, potvrena od strane pulmologa, koja traje
est i vie meseci.
Pozitivan ne-specifini bronhoprovokacioni test, a
negativan test sa fiziolokim rastvorom.
Pozitivan specifini bronhoprovokacioni test sa
materijalima sa radnog mesta.

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE
PROFESIONALNE IRITATIVNE ASTME

Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na
radnom mestu na kojima je dolazilo do kontakta sa
materijama koje izazivaju iritativno dejstvo na
disajne puteve (dokaz o ekspoziciji).
Pozitivan nespecifini bronhoprovokacioni test, a
negativan test sa fiziolokim rastvorom.
Pozitivan test ekspozicije na radnom mestu -
Spirometrijski test pokazuje smanjenje FEV
1
u toku
radne smene za 20% i vie u odnosu na vrednosti
FEV
1
na poetku smene - potvren najmanje 3 puta

U sluaju kada je izvoenje bronhoprovokacionih
testova kontraindikovano (FEV
1
<50%) kao
kriterijum se prihvataju pozitivni imunoloki testovi
(nalaz specifinog IgE ili IgG4 antitela na
materijale s radnog mesta).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Radna sposobnost osoba sa astmom zavisi od
uestalosti i teine napada, stepena bronhijalne
hiperreaktivnosti i stanja plune funkcije van
napada.
U vreme napada obolela osoba je nesposobna za
rad. Postoji privremena radna nesposobnost.
Osoba kod koje je utvrena profesionalna astma
nije sposobna za poslove koje obavlja. Nije
sposobna ni za druge poslove gde bi bila izloena
materijama na koje je dokazana preosetljivost,
respiratornim tetnostima bilo kog porekla kao i za
rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim
uslovima.

ALERGIJSKI BRONHIOLO-
ALVEOLITIS (AB)

Alergijski bronhiolo-alveolitis (Hipersenzitivni
pneumonitis ili Ekstrinziki alergiski alveolitis)
predstavlja imunoloki posredovano zapaljenjsko
oboljenje koja zahvata pluni intersticijum,
terminalne bronhiole i alveole. Oboljenje je
izazvano inhalacijom organske praine koja sadri
razliite etioloke agense (bakterije, gljivice,
amebe, ivotinjske proteine i dr.) kod preosetljivih
radnika.

KLASIFIKACIJA

Iako postoji mnogo razliitih antigena sposobnih da
izazovu AB osnovni kliniki i patoloki nalazi su
slini bez obzira na prirodu inhalirane praine. U
zavisnosti od vrste antigena, najee se sreu
Farmerska plua, Plua odgajivaa ptica i
Ventilacioni pneumonitis mada se sve ee
pominje i pneumonitis izazvan niskomolekularnim
jedinjenjima:

Farmerska plua
Bolest odgajivaa ptica
Ventilacijoni pneumonitis
Plua pivarskih radnika
Plua umarskih radnika
Plua peraa sira

187
Plua laboratoriskih radnika
Plua radnika sa kafom
Plua beraa peurki
Plua lakirera porcelana
Enzimska plua
Mlinarska plua
Krznarska plua
Bagasoza
Suberoza
Sekvojoza
Plua radnika sa epoksidnim smolama
Plua radnika na mlevenju paprike

PATOGENEZA

Osnovu za nastanak oboljenja ini imunoloki
proces uslovljen genskom predispozicijom osobe
koja udie odgovarajui antigen.
Genetska predispozicija odnosi se na postojanje
uroenog defekta u funkciji makrofaga koji
nedovoljno brzo obrauju i eliminiu tetne
materije iz spoljne sredine. Ove materije se tako
due zadravaju u disajnim putevima to dovodi do
luenja i aktivacije citokina koji oteuju
membranu alveola i bronhiola to omoguava
prodor tetnih materija u unutranjost plunog
parenhima. U plunom parenhimu ove materije
dobijaju svojstva antigena i sreu se sa
makrofagima koji ih priprema za kontakta sa T i B
limfocitima.
Osobe predisponirane za ovu vrstu oboljenja pored
uroenog defekta u funkciji makrofaga imaju i
uroeni funkcionalni defekt T-supresornih
limfocita to dovodi do pojaane reakcije T-helper
limfocita, koji preko Interleukina 3 dovode do
oslobaanja vazoaktivnih medijatora iz mastocita
ime se poveava propustljivost kapilara i
omoguava prodor monocita iz cirkulacije u plua
to dalje omoguava prelaz imunolokog u
inflamatorni odgovor.
Sa druge strane kontakt antigena sa B-limfocitima
dovodi do stvaranja atitela koja se spajaju sa
antigenima stavarjui imunokoplekse koji
aktiviraju komplement to kao krajnji rezultat ima
takoe nastanak inflamatorne reakcije.
Trajno stvaranje imonokopleksa izaziva hroninu
inflamaciju plunog parenhima.
Nepuai ee obolevaju od puaa cigareta.
Pretpostavlja se da je razlog smanjena prezentacija
antigena T-helper limfocitima koja postoji kod
puaa.

PATOMORFOLOKE PROMENE

Osnovna karakteristika AB jeste
GRANULOMSKA INFLAMATORNA
REAKCIJA koja zahvata periferne bronhiole i
alveole. Histoloka slika zavisi od stadijuma
bolesti:
Bronhiolitis i alveolitis (Muralni i luminalni) - U
poetnom stadijumu.
Sa makrofagima u alveolama i limfocitima u
interalveolarnim pregradama.
Intersticijalni pneumonitis i prisustvo
granuloma - U kasnijim fazama bolesti
Granulome ine dinovske elije zajedno sa
makrofagima, monocitima i limfocitima.
Intersticijalna fibroza i obliterativni bronhiolitis
- U odmaklom stadijumu
Karakteristian je nalaz brojnih limfocita rasejanih
po fibrozno izmenjenom tkivu.
Fibrozne promene su lokalizovane uglavnom u
gornjim delovima plua uzrokujui smanjenje
plua i cistine formacije.

KLINIKA SLIKA

I - AKUTNI OBLIK - Nastaje kod intenzivne
izloenosti antigenu u kratkom vremenskom roku.
Simptomi se javlja 4-6 sati nakon izlaganja i
povlae unutar 24 sati po prekidu izlaganja.
Javlja se:

- Dispneje bez vizinga
- Suv kalja
- Groznica
- Drhtavica
- Malaksalost
- Bolovi u miiima

Auskultatorno - Normalan nalaz ili kasno IN-
pucketanje i IN-kripanje pri bazama plua.

II - SUBAKUTNI OBLIK - Nastaje pri duoj
izloenosti manjoj koncentraciji antigena. Javlja se:
- Kaalj i dispneja
- Cijanoza i gubitak telesne teine - U teim
sluajevima.

III - HRONINI OBLIK - Nastaje kod
kontinuiranog izlaganja malim koncentracijam
antigena simptomima:
- Postepnog pogoranja dispneje pri naporu
- Kalja i cijanoze.

DIJAGNOZA

I - RTG PLUA
Akutni oblik - Obostrano, mahom u donjim
delovima plua vidi se
- Difuzni alveolarni i intersticijalni inflamati sa
multiplim, malim nejasno ogranienim voriima
Hronini oblik
- Difuzna nodularna ili retikulonodularna
zasenenja na periferiji plunih polja - U poetku
- Saasta plua sa kardiomegalijom - U odmakloj
fazi
Rtg-plua je potrebna na svakih 5 godina kod svih
radnika koji su eksponovani organskoj praini.

II - ISPITIVANJE PLUNE FUNKCIJE
- Smanjenja FVC i FEV
1
- 4-8 sati posle izlaganja
antigenu.

188
- Restriktivni poremeaj ventilacije - U odmakloj
fazi usled smanjenja elastinosti plua.
III - LABORATORIJSKI NALAZ

Poveana sedimentacija
Hipergamaglobulinemija
Povean titar IgG
Normalan titar Ig-E

IV - ISPITIVANJE IMUNOLOKOG
STATUSA
Poveana koncentracija serumskog IgG na
poznati antigen - Znai potvrdu izloenosti tom
antigenu, ali nije siguran dokaz da je taj antigen
uzronik bolesti. Negativan nalaz ne iskljuuje Dg.
Normalna koncetracija serumskog IgE
- Alergijski odgovor nije posredovan IgE reakcijom
Pozitivni koni testovi sa specifinim antigenom
(ukoliko je mogue sainiti takve alergene)
dobija se tipina Arthus-reakciju u roku od 4-8 sati.
Pozitivan bronhoprovokacioni test sa
specifinim antigenom - Simptmi i znaci AB se
javljaji u vidu rane (ubrzo nakon inhalacije), kasne
(4-6 sati nakon inhalacije) ili dualne reakcije.

V - ANALIZA BRONHOALVEOLARNOG
LAVATA
Povean broj granulocita, mastocita i limfocita -
U poetku
Ubrzo se broj granulocita i mastocita normalizuje,
dok broj limfocita nastavlja da raste, pri emu
dominiraju T-Supresorni limfociti. Odnos T-
Helper i T-Supresorski limfociti se smanjuje ispod
1,0.

VI - BIOPSIJA PLUA I PATOHISTOLOKA
ANALIZA
Nalaz mononukleranih elija i granulomske
inflamatorne reakcije u bronhiolama i zidovima
alveola.

PROGNOZA

Akutni i subakutni oblika - promene su
reverzibilne te prekid ekspozicije u najveem broju
sluajeva dovodi do povlaenja simptoma i
potpunog izleenja. Kortikosteroidi ubrzavaju
oporavak.
Hronini oblik bolesti sa ireverzibilnim
promenama nema povoljnu prognozu, ak i
situacijama kada se prekine izlaganje uzronom
antigenu, a zavisi od teine ovih promena.

NAJEI TIPOVI
ALERGIJSKIH
BRONHIOLO ALVEOLITISA

1. FARMERSKA PLUA
Farmerska plua su najea forma AB. Posledica
su alergijske reakcije koja nastaje nakon inhalacije
termofilnih aktinomiceta koje se stvaraju u
skladitima sena, slame ili itarica.
Proces buanja i razvoja termofilnih aktinomiceta
odvija se u uslovima poveane temperature koja se
stvara kada se seno i drugi usevi uskladite pre
nego to se dovoljno osue, naroito ako se
skladitenje vri u zatvorenim i slabo provetrenim
prostorijama. Ako se seno uskladiti sa sadrajem
vode izmeu 30-50% temperatura u njemu moe
vremenom da poraste i do 50-65
O
C to pogoduje
razvoju termofilnih aktinomiceta. Do inhalacije
spora ili micelijumskih fragmenata dolazi pri
rukovanju ovakvim usevima.
Prevalenca farmerskih plua zavisi od intenziteta
lokalnih padavina odreenog podneblja i
opremljenosti farmi za tu vrstu delatnosti. Bolest se
uglavnoj javlja u hladnim i vlanim oblastima, kao i
na farmama gde su ekonomske okolnosti takve da
nema mogunosti za adekvatno suenje useva pre
skladitenja, kao ni za zatitu uskladitenih useva
od naknadnog kvaenja.

2. PLUA ODGAJIVAA GOLUBOVA
Bolest nastaje inhalacijom serumskih proteina
koji se nalaze u sekretima i ekskretima ptica.
Najee obolevaju osobe koje gaje golubove, ali
mogu oboleti i oni koji uvaju ptice u kui. Praina
sa uzronim agensima stalno postoji u vazduhu
prostorije gde se ptica nalazi, posebno kada se iste
kavezi.

3. VENTILACIONI PNEUMONITIS
Ova forma AB opisana je kod boravka u
prostorijama sa klima ureajima. Izazivai bolesti
su termofilne aktinomicete koje se razvijaju u
rezervoarima sistema za poveanje vlanosti
vazduha, u kojima voda recirkulie pri temperaturi
dovoljno visokoj da omogui razvoj ovih
aktinomiceta.
Ventilacioni pneumonitis ima sve karakteristike
drugih formi AB. Ovo oboljenje treba razlikovati
od Vlane groznice, koja je praena slinim
simptomima, ali u ijoj osnovi stoji reakcija
organizma na endotoksine bakterija iz hladnih
rezervoara vode sistema za poveanje vlanosti
vazduha.

4. AB IZAZVAN
NISKOMOLEKULARNIM
JEDINJENJIMA
Jedinjenja diizocijanata (diizocijanat-toluol,
diizocijanat-heksametilen, diizocijanatdifenilmetan)
mogu da izazovu alergijska oboljenja
bronhopulmonalnog sistema. Ove materije se
primenjuju u automobilskoj industriji, industriji
lakova i boja i u proizvodnji izolacionog materijala.
Pomenuta jedinjenja deluju kao hapteni koji
dobijaju antigena svojstva tek kada se u organizmu
vei za proteinske molekule. Niskomolekularna

189
jedinjenja imaju odreeni znaaj i kao komponente
visokomolekularne organske praine.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBOLJENJE

Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na
radnom mestu gde je bio eksponovan sporama
gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o
ekspoziciji).
Klinika slika akutnog i subakutnog oblika.
Radiografske promene na pluima tipa fibroze u
srednjim ili donjim plunim poljima.
Poremeaj ventilacije plua srednjeg i tekog
stepena ili smanjen transfer faktor za CO.
Pozitivan specifini bronhoprovokativni test na
materije sa radnog mesta-poznog tipa ili
Ukoliko je specifian bronhoprovokativni
kontraindikovan.
Pozitivan specifian precipitinski test ili specifian
odnos subpopulacija T limfocita u BAL-u.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka,
bolesnik je privremeno nesposoban za rad. Posle
toga, radna sposobnost je ouvana za ranije poslove
uz primenu mera zatite.
Ukoliko se jave nove epizode AB, neophodno je
takvom radniku promeniti radno mesto zbog
mogunosti napredovanja bolesti. Promena radnog
mesta je obavezna ak i u sluaju kada je pluna
funkcija ouvana i kada nema rendgenolokih
promena na pluima.

BISINOZA BLUA

Bisinoza plua predstavlja hronino oboljenje
disajnih puteva nastalo inhalacijom estica
pamuka, konoplje, lana i jute i to posle
ekspozicije od deset i vie godina. Najee se
javlja kod: beraa pamuka i radnika na preradi
pamuka, radnika koji obavljaju ienje i
demotiranje maina za preiavanje pamuka.
Epidemiologija - Procenat obolelih radnika koji
rade u tekstilnoj industriji je oko 30% zaposlenih, a
kod radnika koji rade sa konopljem i do 50%.

ETIOPATOGENEZA

U osnovi patogenetskog mehanizma nastanka
oboljenja je suenje lumena malih disajnih
puteva, ali proces nije do kraja poznat. Dokazano
je da u pamunoj praini postoji niz agenasa koji
mogu izazvati suenje lumena sitnih disajnih
puteva (faktori koji oslobaaju histamin iz plua).
Favorizujui faktori su - duvanski dim i infekcija
respiratornih puteva.
Patomorfoloka slika je slina hroninom
bronhitisu i emfizemu.
Metapalizje epitela sluzokoe bronhija
Okrugla telaca u pluima u ijem su centru
estice praine.

KLINIKA SLIKA

Bisinoza se najee javlja posle ekspozicije od 10 i
vie godina, mada ima primera da se poetni
simptomi javljaju ve posle godinu dana izlaganja
praini pamuka, lana, konoplja ili jute.

I - POETNI STADIJUM
Prvi kliniki simptomi javljaju se prvog radnog
dana po povratku na posao posle nekog
odsustvovanja (vikend, prazik, odmor), obino
ponedeljkom i to pri kraju radnog vremena.
Javlja se:
- Stezanje u grudima
- Dispneja
- Suv kaalj
- Neznatan porst T
Ove tegobe prestaju 1-2 sata po povratku kui
(ponedeljnika dispneja). Narednih dana intenzitet
tegoba opada bez obzira na duinu i intenzitet
ekspozicije.
Ukoliko se u ovom stadijumu prekine dalja
ekspozicija subjektivne smetnje prestaju ali ostaje
poremeaj ventilacije plua opstruktivnog tipa.

II - ODMAKLI STADIJUM
Ako se ekspozicija praini nastavi bolest napreduje
Klinika slika hroninog bronhitisa, astme i
emfizema
subjektivne tegobe traju i ostalim radnim
danima nedelje
postoji poremeaj ventilacije plua
opstruktivnog tipa.

STADIJUMI BOLESTI

Stepen
Stezanje u
grudima
Dispneja
Pluna
funkcija
0 Nema Nema Normalna
1/2 Povremeno
Samo
prvog
radnog
dana u
nedelji
Normalna
1 Stalno
Samo
prvog
radnog
dana u
nedelji
Normalna
2 Stalno
Svih
radnih
dana
Normalna
3 Stalno
Svih
radnih
dana
Poremeena






190
DIJAGNOZA

Anamneza - Podatak o radu sa organskom
prainom.
Klinika slika - Dispnoini napadi prvog radog
dana po povratku na posao posle prekida
ekspozicije.
Ispitivanje plune funkcije - Merenje FEV
1
na
poetku prvog radnog dana nakon odsustvovanja sa
posla i na kraju radne smene. Pad vrednosti FEV
1

za vie od 15% ukazuje na opasnost od bisinoze.
Laboratorija - Prvih dana ekspozicije eozinofilija
i umerena trombocitopenija.
Rtg-plua - U kasnim stadijumima bolesti
promene sline onima kod hroninog bronhitisa
i emfizema.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Pedijatrijska groznica
Pedijatrijski kaalj
Astma radnika
Hronini opstruktivni sindrom plua

LEENJE

Prekid ekspozicije
Simptomatska terapija (dispneja, kaalj)

PROGNOZA

Ukoliko se ekspozicija prekine u ranim
stadijumima bolesti svi simptomi isezavaju.
Nastavak ekspozicije dovodi do ireverzibilnih
patomorfolokih promena, opstrukcija disajnih
puteva je sve izraenija i vodi u kardiorespiratornu
insuficijenciju.

KRITERIJUMI ZA
PROFESIONALNO OBLOLJENJE

Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima postoji ekspozicija praini pamuka, lana i
konoplje, posebno u poetnim fazama prerade
(Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od
najmanje 10 godina).
Klinika slika 2 i 3 stadijuma bolesti (stalno
stezanje u grudima i dispneja svih radnih dana u
nedelji).
Smanjenje FEV1 na kraju radne smene za 20% i
vie u odnosu na vrednost na poetku smene,
potvreno najmenje tri puta.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Prekid ekspozicije u poetnim stadijumima bolesti
omoguava obolelom punu radnu aktivnost van
kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno
alergogenim materijama.
U izraenom stadijumu bolesti, u zavisnosti od
stepena oteenja plune funkcije, radna sposobnost
je ograniena i za fizike aktivnosti.





































191
AGENSI BIOLOKE PRIRODE

PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE
BIOLOKIM AGENSIMA

Profesionalna izloenost radnika mikrobiolokim agensima (bakterije, virusi, rikecije, protozoe, gljivice i
helminti) moe dovesti do razvoja akutnog ili hrononog infektivnog oboljenja, koje se u tom sluaju smatra
profesionalnim oboljenjem.
Profesionalne bolesti izazvane biolokim agensima mogu se podeliti na:

Zoonoze Importovane tropske bolesti Infektivne bolesti
Virusi
Krpeljski
encefalitis
uta groznica
Denga
Papatai groznica
Protozoe
Malarija
Amebijaza
Trypanosmiasis
Lajmanijaza
Bakterije
Guba
Kolera
Kuga
Antraks
Bruceloza
Erizipeloid
Tularemia
Leptospiroza
Listerioza
Malleus
Psitakoza
Q-groznica
Gljivice
Blastomikoza
Kokcidomikoza
Helminti
istozomijaza
Filarijaza
Ankilostomijaza
Strongiloidosis
Arbovirusne infekcije
Botulizam
Akutni virusni hepatitis
Besnilo
Sida
Tetanus
Tuberkuloza plua

I - ZOONOZE

Zoonoze su bolesti koje nastaju tako to se
bioloki agens preneses sa ivotinje na oveka.
Ugroeni su radnici koji rade sa ivotinjama
(odgajaju, prodaju) i pojedinim delovima ivotinja
(industrija prerade mesa i koe, klanice i sl.).


1. ANTRAKS (Crni prit)

ETIOLOGIJA
Antraks je akutna kontagiozna infektivna
bolest iz grupe zoonoza koju uzrokuje Bacillus
anthracis. Radi se o Gram negativnoj aerobnoj
bakteriji koja na vazduhu stvara vrlo otporne spore.
Virulencija bacila ostvaruje se pomou tri
vrste egzotoksina
Edemski toksin - izaziva edem.
Letalni toksin - izaziva nekrozu tkiva.
Kapsularni materijal.

PATOGENEZA
Spore nanete na kou ili unete u RES i GIT
prelaze u vegetativne oblike koji produkuju toksine
i tako izazivaju lokalna oteenja. Ukoliko se
toksini i bakterije raznesu krvlju dolazi do
generalizacije infekcije. Bakterija se takoe
propagira limfatinim sistemom izazivajui
limfagitis i limfadenitis.
Antraks je prevashodno bolest biljojeda, od
antraksa obolevaju brojne domae ivotinje (koze,
ovce, goveda, svinje) kao i mali sisari koji se
koriste u laboratoriskom radu (beli mi, kuni,
zamorac).
ovek se moe inficirati:
Direktnim kontaktom - sa obolelom ivotinjom
odnosno materijalom uzetim od nje (koa,
meso, kosti).
Preko zemljita - inficiranog sporama usled
neadekvatnog postupka sa uginulim
ivotinjama.
Preko vazduha - naroito kada se u vazduhu
raspre dlaice i bacili.
Preko hrane - dosta retko.
Interhumani prenos - izuzetno redko.

Poveanom riziku da obole izloeni su:
Seosko stanovnitvo - najee leti zbog najveeg
obima poljskih radova i kontakta sa stokom.
Zanatlije - Koari, urije, krznari, vunovlaari,
etkari i dr. koji imaju kontakta sa ostacima
ivotinja.
Tekstilni radnici - Posebno u pripremnim i
poetnim fazama izrade tkanine (eljanje,
grebanje vune).

KLINIKA SLIKA
I - SPOLJANJI (KONI) ANTRAKS
Maligna pustula - Najea forma bolesti. Nakon
inkubacije od 1-3 dana javljaju se:

192
- Na akama ree na licu javljaju se redom
makula, papula, vezikula, fenomena kokarde i
krusta koja otpada posle vie od 20 dana. Moe
se javiti i vei broj promena. Kone
promenene su praene:
- Okolnim edemom i svrabom,
- Limfagitisom i regionalni lmnfadenitisom.
Maligna pustula sa edemom
- Razvoj pustule na licu i vratu prati edem
okolnog i dubokih tkiva.
Otok je bled, bezbolan, nejasno ogranien,
brzo napreduje i konpresijom moe ugroziti
disanje.
Maligni edem
- Edem na licu bez razvoja konih
manifestacija. Ulazno mesto je najee
konjuktiva oka.
Sve opisane oblike spoljanjeg antraksa prati
pojava optih simptoma (Poviena temperatura,
Jeza, Drhtavica, Malaksalost, Gubitak apetita,
Glavobolja).

II - UNUTRANJI ANTRAKS
Respiratorna forma
Nakon kratke inkubacije javlja se:
- Malaksalost
- Mialgije
- Poviena T
- Neproduktivni kaalj
- Umor
- Prekordijalni pritisak
Nakon 2-4 dana poboljanje, a zatim vrlo brzo
- Dispneja
- Pleuralne efuzije
-Cijanoza
- Septini ok
-Respiratorni distres
- Smrt.
Gastrointestinalna forma - Nastaje posle
inkubacije od 2-7 dana i ima dve klinike
prezentacije:
Abominalna forma - Nespecifine abdominalne
tegobe koje progrediraju u sliku trbune drame
sa:
- Krvavim prolivima
- Hematemezom
- Razvojem ascitesa
- Generalizacijom infekcije
- Toksemijom
- Fatalnim ishodom.
Orofaringealna forma - Karakterie se:
- Edemom i nekrozom tkiva u vratnom delu
GIT-a
- Otok vrata
- Limfadenopatija
- Kompresija okolnih disajnih struktura
- Brz letalni ishod.
Antraksna sepsa
- Nastaje iz viscelarne (retko iz kone) forme
bolesti.
- Teki opti poremeaji
- Hemoragini meningitis (klinike manifestacije
vezane za bolest nervnog sistema.)
- Smrt - Ishod bolesti je najee fatalan

DIJAGNOZA
Karakteristina morfologija konih promena.
Izolacija bakterija iz promena na koi.
Nalaz antitela na edemski i letalni toksin.

LEENJE
Penicilin - parenteralno 4-20 miliona IJ.
Traheotomija - kod kompresije disajnih puteva
Kortikosteroidi - kod velikih edema i meningitisa
Reanimacija i simptomatska terapija.

PREVENCIJA

I - SEOSKI ANTRAKS
1. Obavezna vakcinacija stoke
2. Adekvatan postupak sa leevima uginulih ivotinja
3. Spreavanje klanja i upotrebe mesa obolelih
ivotinja.
II - INDUSTRISKI ANTRAKS
1. Mere zatite na radu
- Dezinfekcija potencijalno infektivnog
materijala (masnom sodom).
- Adekvatna higijena i ventilacija prostorija.
- Noenje zatitne odee, rukavice i naoara.
- Vakcinacija izloenih radnika
2. Zdravstveno prosveenje radnika.

2. BRUCELOZA

ETIOLOGIJA
Bruceloza je infektivna bolest iz grupe
zoonoza, koju izazivaju etiri tipa kokobacila:
1. Brucella melitensis- Daje najteu kliniku
sliku i najee komplikacije.
2. Brucella abortus- Izaziva blagu bolest bez
komplikacija koju karakterie formiranje
granuloma.
3. Brucella suis- Dovodi do hronine bolesti sa
destruktivnim lezijama u zahvaenim
organima.
4. Brucella canis - Retko se javlja.
Bolest se javlja irom sveta, u Evropi
naroito na Mediteranu, a kod nas na Kosovu i
junoj Srbiji.
Od Bruceloze primarno obolevaju domae
ivotine (koze, ovce, goveda, svinje, konji, psi) u
ijem se genitourinarnom traktu mogu nai Brucele.
Kao profesionalno oboljenje javlja se kod stoara,
pastira, veterinara, mesara i laboratoriskih
radnika.

PATOGENEZA
ovek se moe zaraziti:
Direktno - preko posteljice i lohija posle poroaja
i pobaaja domaih ivotinja, kao i preko
vaginalnog sekreta i urina obolelih ivotinja. Zato

193
je to prvenstveno bolest stoara i drugih ljudi koji
rade sa stokom, veterinari, domaice, mesari,
mlekari, radnici u mikrobiolokim i istraivakim
laboratorijama.
Indirektno - upotrebom nepasterizovanog mleka i
mlenih proizvoda. Manje znaajan nain
prenoenja.
Interhumani prenos - je mogu dojenjem,
transfuzijama krvi i seksualnim putem.
Brucele mogu da prodru u organizam oveka preko:
Abrazija na koi (najee)
Kroz konjuktivu i
Preko digestivnog trakta.
Posle replikacije u regionalnim limfnim
lezdama rasejavaju se u razliite organe (lezde,
slezina, jetra, kosna sr) gde se razmnoavaju.

KLINIKA SLIKA
Inkubacija je od nekoliko nedelja do
nekoliko meseci, a oboljenje ima produeni tok.
Razlikujemo:
1. AKUTNI OBLIK - Kararkterie se:
Dugotrajnom undulentnom T
Obilno znojenje
Mijalgije
Artralgije
Hepatosplenomegalija
Limfadenopatija
Bolest traje nedeljama, a mogue je i
spontano izleenje uz dugotrajnu rekovalescenciju.
2. REKURENTNI OBLIK
- Odlikuje se subakutnim tokom uz recidive
bakterijemije sa pojavom arinih promena
najee na lokomotornom aparatu ali i na miokadu
i nervnom sistemu.
- Artritisi
- Burzitisi
- Sakroileitisi
- Spondilitisi
- Miokarditisi
- Neuroloke manifestacije.
3. HRONINI OBLIK - Simptomi traju due od
jedne, a mogu trajati i do tri godine. Simptomi su:
- Glavobolja
- Malaksalost
- Neuropsihijatriski poremeaji
- Promena na kostima i zglobovima (spondiliisi,
sakroileitis) i dr.
Manifestacija na nervnom sistemu
Meningitisi, Encefalitis, Radikulitis, Mijelitis.
Manifestacije na kardiovaskularnom
sistemu Endokarditisi, Miokarditisi, Perikarditisi.
Manifestacije na genitourinarnom sistemu
Rekurentni epididimoorhitis.

DIJAGNOZA
Izolacija brucele iz krvi, zglobne tenosti,
kotane sri i drugih uzoraka gajenjem na
podlozi.
Seroloke reakcije - (BAB-test, Wrihtova
reakcija aglutinacije, ELISA i RIA-metode).
Nalaz u perifernoj krvi - leukopenija sa
limfocitozom.

LEENJE
Kombinovana antibiotska terapija
(Tetraciklini, Streptomycin, Rifampicin,
Cefalosporini).

PREVENCIJA
Otkrivanje i unitavanje zaraene stoke
(veterinarska sluba).
Obuka ljudi koji rade sa stokom kako da se
zatite - zatitne rukavice, odela, naoare,
izbegavanje upotrebe nepasterizovanog mleka i
mlenih proizvoda
Vakcinacija ugroenih - Vakcina postoji ali se
slabo koristi zbog niza nedostataka.

3. ERIZIPELOID (Svinjski crveni
vetar)

ETIOLOGIJA
Erizipeloid je zoonoza koju uzrokuje
Erysipelotrix rhuospathie, nesporuliui gram
pozitivni tapi koji se esto javlja u kraim
lancima. Glavni izvor bolesti su domae svinje,
slede ovce, patke, urke i brojne divlje ivotinje.
Ribe verovatno ne obolevaju ali je bakterija naena
u sluzi koja pokriva njihovo telo.
Najugroenija zanimanja su ribari,
poloprivrednici, stoari, mesari, veterinari, kuvari i
domaice.

PATOGENEZA
Bolest nastaje tako to uzronik ulazi kroz
abrazije na koi oveka ili ivotine.
Virulencija bakterije potie od dva enzima
koje ona produkuje:
Hijaluronidaza
Neuraminidaza
Aktivnou ovih enzima
objanjava se nastanak lokalnog
edema i propagacija limfnim pa i
krvnim putem to moe dovesti
do slike generalizovane infekcije i
toksemije.
Neuraminidaza ima znaajnu
ulogu u nastanku artritisa i
trombocitopenije kod ivotinja.

KLINIKA SLIKA
1. LOKALIZOVAN KONA INFEKCIJA
(Rosenbachov erizipeloid)
Celulitis - na mestu prodora uzronika kroz
lediranu kou (najee na prstima aka).
Posle inkubacije od 2-7 dan javlja se:
Bol, svrab i peenje
Otok i Ostali znaci upale
Svetlocrvena lezija, ograniena bedemastim
rubom

194
Vezikule (ponekad)
Limfagitis i limfadenitis (U 1/3 sluajeva)
Otok regionalnih zglobova (znatno ree).
Promene na koi se povlae za 3-4 nedelje
ostavljajui samo lamelarno perutanje.
Mogui su recidivi.

2. DIFUZNA KONA ERUPCIJA
Obino kod svinja, retko kod ljudi,
karakterie je dug tok i ekstenzivna propagacija
infekcije u vidu:
- Urtikarije romboidne morfologije - praene
- Optim promenama (poviena temperatura i
artralgije).

3. BAKTERIJSKA FORMA
Retko se javljaja, obino kod imuno-
kompromitovanih osoba. Karakterie je:
Kone promene
Simptomatologija sepse
Endokarditis
Apsces mozga
Osteomijelitisi
Artritisi.

DIJAGNOZA
Izolacija uzronika iz koe i krvi (kod
sistemskih oblika).

LEENJE
Antibiotstka terapija (penicilin,
cefalosporini, karbapemeni, ciprofloksacin,
klindamicin).

PREVENCIJA
Vakcinacija ivotinja (Vakcina za ljude ne postoji)
Noenje rukavica pri obradi ribe i mesa
Zatita koe od povreda i ispucalosti
Edukacija radnika

4. TULAREMIJA

Izaziva oboljenja je Pasteurella tularensis.
Infekcija se prenosi na oveka preko glodara
(zeeva).

KLINIKA SLIKA

Manifestuje se u etiri
oblika:
1. Ulcero-granularni
2. Okulo-glandularni
3. Anginozni
4. Gastrointestinalni
Nakon inkubacije od oko 7 dana
javlja se:
- Temperatura
- Bolovi u miiima i kostima
-Glavobolja
- Muka i gaenje
Na mestu infekcije na koi
(sluzokoi) dolazi do zapaljenjske
reakcije praene
- Nekrozom
- Regionalnim limfadenitisom
- Ulceracijom

LEENJE
Davanje tetraciklina, hloramfenikola i
streptomicina.

5. LEPTOSPIROZA

EPIDEMIOLOGIJA
Leptospiroza je akutna zoonoza koju
izazivaju spirohete roda leptospira.
Leptospiroza je rasprostranjena irom sveta.
Rezervoar infekcije su divlje (pacovi) ili domae
ivotinje (psi, goveda, make) koje su preivele
infekciju, u ijim su se u bubrenim tubulima
zadrale spirohete koje se preko urina izbacuju u
spoljnu sredinu. U spoljanjoj sredini leptospire
preivljavaju najee u stajaim i otpadnim
vodama.
Oboljevanje je povezanao sa profesijama u
kojima ljudi dolaze u kontakt sa obolelim
ivotinjama ili sa zemljitem i vodom koja je
kontaminirana ivotinjskim urinom. Rizina
zanimanja su zemljoradnici, veterinari, klaniki
radnici, radnici u kanalizaciji, rudari, laboratoriski
radnici, graevinski radnici, vojnici, kao i kamperi,
kupai u bazenima i stajaim vodama, lovci i
pecaroi.

PATOGENEZA
Leptospire prodiru u organizam preko
povreene koe ili intaktne sluzokoe. Preko krvi
diseminiraju se po celom organizmu. Osnovna
patoloka promena u toku bolesti je vaskulitis zbog
kog nastaju gotovo sve klinike manifestacije
bolesti. Najznaajnije promene su u bubrezima
(nekroza tubula), a u teim formama zahvaena je i
jetra. Bolest prolazi kroz dve faze
1. Septikemna faza - Spirohete se mogu nai u
krvi, traje do 7 dana.
2. Imunoloka faza - Odlikuje se pojavom
antitela u krvi dok spirohete isezavaju, traje
4-30 dana.

KLINIKA SLIKA
Bolest najee prolazi asimptomatski ili je
sasvim blaga, dok u 10% sluajeva ima teku
kliniku sliku.
1. Blaga forma - Nakon inkubacije koja traje 7-
12 dana. javljaju se simptomi koji lie na grip.
Poinje naglo sa:
- Visokom temperaturom
- Glavoboljom
- Mijalgijama
- Konjuktivitisom
- Bolovima u trbuhu.
Posle 3-7 dana simptomi prestaju, da bi se
posle nekoliko dana javio
- Blag skok temperature
- Simptomi i znaci seroznog meningitisa
- Subkonjuktivalne sufuzije
- Uveitis
- Ospa po koi

195
Prognoza je dobra.
Teka forma karakterie je:
- Febrilnost
- utica - posle par dana
- Poremeajem bubrene funkcije
- Akutna bubrena insuficijencija
- Smrt - u najteim sluajevima.
Skoro uvek su prisutni
- Subkonjuktivalne sufuzije (hemoragini
sindrom)
- Respiratorni distres sindrom
- Kongestivna srana insuficijencija
- Aritmije
Teina bolesti zavisi od teine vaskulitisa koji
lei u njenoj osnovi.

DIJAGNOZA
Lake forme bolesti najee prou etioloki
nepotvrene.
Izolacija leptospire iz krvi i cerebrospinalne
tenosti - u septikeminoj fazi bolesti.
Izolacija leptospira iz urina i drugih tkiva uzetih
biopsijom - u imunolokoj fazi bolesti.
Seroloke reakcije (najee) - na osnovu porasta
titra antitela (Mikroskopska aglutinacija,
ELISA-test)
Nalaz u krvi - poviena SE, leukocitoza, blaga
anemija, a kod teke forme bolesti i poveana
ureja, bilirubin, alkalna fosfataza, transaminaza
i kreatinfosfokinaza.
Nalaz u urinu - (kod teke forme ) Blaga
proteinurija, piurija, granulirani cilindri,
eritrociturija.
Nalaz u likvoru - U sluaju meningitisa
pleocitoza uz normalan eer i proteine.

LEENJE
Antibiotska terapija (Penicilin G, Ampicilin,
Tetraciklini)
Dijaliza - u sluaju tee bubrene insuficijencije.

PREVENCIJA
Vakcinacija domaih ivotinja.
Unitavanje pacova.
Dezinfekcija kontaminiranih povrina (voda,
zemljite)
Izbegavanje kupanja u stajaim vodama i sl.
Doxycyclin - 200 mg nedeljno.

6. LISTERIOZA

ETIOLOGIJA
Listerioze su grupa oboljenja izazvana
bakterijom Listeria monocytogenes.
Od 11 serotipova, samo 3 su epidemioloki
znaajna (Ia, Ib, IVb).
Listeria monocytogenes se nalazi svuda u
spoljanjoj sredini (zemlji, vodi, povru, GIT-u
mnogih ivotinja pa i ljudi). Najvie obolevaju ljudi
koji rade sa stokom i u klanicama. Listerija moe
izazvati mastitis kod krava, pa ljudi zaposleni u
mlekarskoj industriji mogu obolevati od lokalnih
infekcija na koi i sluzokoama, a osobe koje
konzumiraju nepasterizovano mleko i od
generalizovane infekcije. Nedovoljno termiki
obraena hrana takoe moe biti izvor infekcije.
Nastanku infekcije doprinose stanja kao to su
imunodeficijencija, trudnoa i nedonesenost
novoroeneta.

PATOGENEZA
Do infekcije najee dolazi oralnim putem.
U sumbukozi tankog creva listerija se razmnoava,
odlazi u krv i izaziva hematogenu diseminaciju u
razliite organe (najee su zahvaene modanice)
u kojima dovodi do formiranja granuloma. Ukoliko
do infekcije doe u toku trudnoe, moe nastati
abortus, prevremeni poroaj ili perinatalne infekcije
novoroeneta.

KLINIKA SLIKA

I - INFEKCIJA NOVOROENADI - Usled
itrauterine infekcije ploda. Ispoljavaju se u tri
forme.
1. Granulomatosis infantiseptica - Teko
generalizovano oboljenje na roenju. Zavrava
se smrtno.
2. Septiana forma - Razvija se ubrzo po
roenju. Karakterie se sepsom, a moe se
javiti i meningitis.
3. Meningealna forma - Javlja se izmeu prvog i
drugog meseca ivota. Manifestuje se
meningitisom.
II - INFEKCIJA ODRASLIH
Meningitis - najea klinika manifestacija.
Sepsa - ree u toku koje ponekad moe nastati i
- Granulomatozni hepatitis
- Gnojni apsces jetre i slezine
- Endokarditis.
Ponekad se javljaju benigna
Oboljenja koe
Oboljenja sluzokoe
Gnojni konjuktivitis

DIJAGNOZA
1. Seroloke reakcije - (najee). Njima se
dokazuje prisustvo antitela na neki od 3
najea serotipa.
2. Kultivisanje infektivnog materijala - je
mogua ali je izolacija relativno teka. U toku
meningitisa Listerija se moe kulturom
dokazati u cerebrospinalnom likvoru.
3. Biopsija i pravljenje histopatolokih
preparata - koji se boje specijalnim bojama.

LEENJE
Antibiotska terapija (Ampicilin je lek izbora,
Eritromicin kao alternativa).


196
7. MALLEUS (Sakagija, Slinavka)

ETIOPATOGENEZA
Izaziva ovog oboljenja je Bacillus mallei,
gram negativni tapi. Nastaje pri kontaktu zdrave
osobe sa obolelim ivotinjama i zaraenim
materijalom preko koe i sluzokoe.
Rizina zanimanja su mesari, koijai,
potkivai, poljoprivrednici, koari, medicinski
radnici itd.

KLINIKA SLIKA
Bolest nastaje 1-5 dana nakon kontakta i
karakterie se:
Visokom T i drhtavicom
Znojenjem
Crvenilo, otok i ranica - na mestu infekcije
Otokom limfnih lezda.

DIJAGNOZA
Postavlja se izolacijom uzronika iz sekreta
direktnim razmazom.

LEENjE
Davanje sulfonamida i antibiotika irokog
spektra.

PREVENCIJA
Upotreba rukavica i maske

8. PSITAKOZA (ORNITOZA)

ETIOLOGIJA
Psitakoza (Papagajska bolest) je infektivno
oboljenje iz grupe zoonoza izazvano Chlamydia
psittaci. Re je o intracelularnom parazitu iji
genom sadri DNK i RNK.
Oboljenje je iroko rasprostranjeno u svetu.
Rezervoar infekcije u prirodi su ptice i druge
pernate ivotinje. Uzronik bolesti je prisutan u
krvi, tkivima i ekskretima obolele ptice.
Riziku da obole se posebno izloeni
odgajivai i prodavci ptica, stoari, radnici u
zoolokim vrtovima, veterinari, osobe koje dre
ptice kao kune ljubimce, laboratoriski i medicinski
radnici.
PATOGENEZA
ovek se zarazi inhalacijom praine suvog
ptiijeg sekreta ili sadraja stolice. Infekcija se
moe preneti i kontaktnim putem, dok je
interhumano prenoenje veoma retko.
Posle inhalacije infektivni agens dolazi do
elija retikuloendotelnog sistema i razmnoava se u
jetri i slezini. Hematogenom diseminacijom dolazi
do plua gde izaziva zapaljenjski odgovor
intersticijuma.
U teim klinikim oblicima zahvaeni su
srce, mozak, modanice, jetra i bubrezi.

KLINIKA SLIKA
1. Rana faza - nakon perioda inkubacije od 7-14
dana naglo se javlja:
Visoka T, Jeza i Drhtavica
Malaksalost
Bolovi u miiima, vratu i leima
Glavobolja
Apetit je slab
Ponekad blede makule po koi trupa.
2. Kasna faza
Kaalj
Dispneja
Bol u grudima
Cijanoza
Konfuzno stanje - zbog hipoksije
Neki od bolesnika imaju
Bol u trbuhu
Muninu, povraanje
Prolivaste stolice
uticu - znak teke infekcije.
RTG plua - slika atipine intersticijalne
pneumonije.
Kod tekih infekcija pored plua
zapaljenjske promene mogu da se jave i na
miokardu, endokardu, mozgu, modanicama, jetri i
bubregu.

PROGNOZA
Bolest traje 2-4 nedelje, prognoza je dobra,
ovek je sklon reinfekcijama.

DIJAGNOZA
Epidemioloki podaci
Klinika slika
Izolacija uzronika - mogua je ali se ne radi
rutinski zbog opasnosti za laboratoriske radnika
Seroloki testovi (reakcija vezivanja kompelenta,
reakcija aglutinacije i inhibicije hemaglutinacije).
Vrlo se pogodne, njima se detektuju specifina
antitela.
Miko-imunoflurescencija - se takoe primenjuje.
Bioloki ogled - za potvrdu dijagnoze retko je
potreban.

LEENJE
Antibiotska terapija - Tetraciklini su lek
izbora. Slini terapiski efekti postiu se
Hloramfenikolom.

PREVENCIJA
Izolacija i leenje inficiranih i obolelih ptica (Retko
je potrebno njihovo unitavanje)
Lekarska kontrola i nadzor radnika koji su
profesionalno upueni na kontakt sa pernatim
ivotinjama.
Korienje zatitnih maski i odela.
Dezinfekcija kaveza i prostorija u kojima su
boravile inficirane ptice
Kontrola uvoza ptica - Pri uvozu ptica iz
egzotinih predela zakonski je obavezno da se one

197
dre u karantinu odreeno vreme i da im se
preventivno daju tetraciklini.

9. Q-GROZNICA

ETIOLOGIJA
Akutno infektivno nekontagiozno oboljenje
iz grupe zoonoza koje izaziva rikecija Coxiella
burnetii. Radi se o mikroorganizmu u obliku koke,
tapia, vlakana i lanaca, koji se po Gramu boje
negativno.
Oboljenje je iroko rasprostranjeno u prirodi,
javlja se sporadino ili u vidu manjih epidemija.
Rezervoar infekcije u prirodi su divlje i domae
ivotinje (krpelj, muica, pacov, mi, je, ptice,
konj, govee, ovca, koza, svinja, golubovi i dr.).
Inficirane ivotinje infektivni agens izbacuju u
spoljnu sredinu preko izluevina (sluz, mleko, urin,
stolica, posteljica).
Infekciji su najvie izloeni stoari, ratari,
mesari, veterinari, laboratoriski i medicinski
radnici, seosko stanovnitvo, radnici na preradi
mleka, vune, koe i krzna. Vea incidenca oekuje
se zimi i u prolee (vreme jagnjenja i kontakta sa
posteljicom), a ako bolest prenosi krpelj ee se
javlja u prolee i jesen.

PATOGENEZA
ovek se najee zarazi inhalacijom praine
i drugih estica u kojima se nalaze rikecije.
Oboljenje se moe preneti i kontaktom obolele
ivotinje sa ovekom, kao i ingestijom
kontaminirane hrane i vode.
Posle ulaska u organizam rikecija
limfotokom dospeva u cirkulaciju i nastaje
sistemska diseminacija u razne organe i tkiva gde
izaziva zapaljenje intersticijuma.
Najee su zahvaena plua, ali i GIT, jetra,
srce, mozak i modanice.

KLINIKA SLIKA
Tok bolesti moe biti akutan i hronian, a
esti su i subkliniki oblici infekcije.
Nakon perioda inkubacije koji traje 2-4
nedelje, bolest obino poinje naglo. Javlja se:
Visoka temperatura
Jeza i drhtavica
Opta slabost i malaksalost
Bolovi u miiima
Glavobolja
Obilno znojenje
Smajenje apetita
Munina i povraanje
Bol u trbuhu.
Tok i ishod bolesti zavisi od stepena
zahvaenosti pojedinih organa. Razlikujemo tri
oblika bolesti:
1. Abdominalni oblik
Bol u trbuhu
Munina, povraanje
Uestalo crevno pranjenje
Hepato-splenomegalija
Granulomatozni hepatitis
2. Pluni oblik - (najei). Karakterie ga
Kaalj - U poetku suv posle nekoliko dana
umereno produktivan.
Auskultatorini nalaz je oskudana
Rtg plua: Vidi se atipina intersticijlana
pneumonija.
3. Hronini oblici
Znaci edokraditisa i miokarditisa.Mogu je
i meningitis, encefalitis i generalizovane
limfodenopatije.
Infekcija ponekad dovodi do spontanog pobaaja.
Bolest obino traje 3-4, a oporavak 2-3
nedelje, nekada i znatno due. Posle preleane
bolesti znatan je gubitak telesne teine. Smrtnost od
akutnih oblika je oko 1%, a od hroninih neto vea
, najee zbog insuficijencije jetre ili srca.

DIJAGNOZA
Epidemioloki podaci.
Klinika slika.
Seroloke reakcije (reakcija aglutinacije, reakcija
fiksacije konplementa).
Direktna imunoflorescencija.
ELISA-test.

LEENJE
Antibiotska terapija - Lek izbora su Tetraciklini
(25mg/kg tokom 14 dana) ili hloramfenikol.

PREVENCIJA
Zdravstveno prosveivanje.
Primena optih higijenskih mera za radnike koji
su profesionalno ugroeni infekcijom.
Korienje zatitnih rukavica, maski i odela.
Higijenski uslovi rada na farmama, u halama za
preradu mesa, koe, vune, krzna, mleka i drugih
produkata domaih ili divljih ivotinja.

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

Da bi se neka od zoonoza priznala za
profesionalno oboljenje moraju biti ispunjeni
sledei uslovi:
1. Pozitivna radna anamenza
Da je radnik radio na poslovima i radnim
mestima na kojima je ostvaren kontakt sa
uzronikom bolesti.
2. Da postoji klinika slika zoonoza u akutnom,
subakutnom i hroninom stadijumu ili stanje
posle preleale bolesti (dijagnoza potvrena
kod specijaliste infektologa) - bakterioloke i
seroloke reakcije.
3. Da postoji dokaz o kontaktu sa uzronikom
bolesti na radnom mestu.

198
Overem opis poslova radnog mesta.
4. Prostorna i vremenska povezanost sa pojavom
bolesti. Da vremenski period od momenta
kontakta sa agensom do momenta pojave
bolesti odgovara periodu inkubacije te bolesti.
5. Da postoje dokazi iz kojih se stie uvid u
aktuelnu epidemioloku situaciju u porodici i u
okolini-van radne sredine (podaci o
oboljevanju lanova porodice koje daje
ordinirajui lekar).

OCENJIVANJE RADNE
SPOSOBONOSTI
OBOLELIH OD ZOONOZA

Nesposobnost za rad nastaje iz dva razloga:
Infektivni - U fazi kada je zaraeni radnik izvor
infekcije postoji potpuna nesposobnost za rad
kako ne bi postao razlog irenja zaraze na ljude
i ivotinje.
Kliniki - Zbog pojave poremeaja zdravlja
obolelog radnika karakteristinih za svaku
zoonozu postoji radna nesposobnost. U sluaju
pojave komplikacija moe doi do produenja
radne nesposobnosti.

II - IMPORTOVANE
TROPSKE BOLESTI

Pojam importovane tropske bolesti najee
je vezan za krai ili dui radni ili turistiki boravak
u tropskim krajevima. Zakonski je propisana
kontrola svakog boravka u tropskim krajevima. Svi
oni koji nameravaju da putuju u ove krajeve moraju
biti adekvatno informisani, da prime odreene
vakcine i savete o preventivnim merama i nainu
laenja za vreme boravaka. Pri povratku iz tropskih
krajeva postoji obaveza prijavljivanja nadlenoj
epidemiolokoj odnosno sanitarnoj slubi, koja e
preduzeti odgovarajue mere, kako radi leenja
eventualno obolelih, tako i radi zatite ostalog
stanovnitva.
Kao profesionalna oboljenja mogu se
priznati kod:
Mornara dugih plovidbi koji borave u tropskim
predelima.
Kod osoba koje odlaze na rad u tropske preele i
Kod zdravstvenih radnika koji neguju i lee
obolele.
Importovane tropske bolesti mogu se podeliti
prema uzroniku na one izazvane virusima,
bakterijama, protozoama i helmintima

TROPSKE BOLESTI
IZAZVANE VIRUSIMA

Meu ovim bolestima po vanosti se
izdvajaju one koje se prenose insektima. Izazivai
ovih bolesti su najee virusi koji pripadaju
familiji Toga-viride i Bunya-viride. Radi se o
malim RNK virusima koji sadre masti (osetljivi na
dezinficijense) i hemaglutinine (olakavaju
serodijagnostiku i tipizaciju). Njavanija oboljenja
iz ove grupe jesu:
1. Krpeljski encefalitis
2. uta groznica
3. Denga
4. Papadai groznica

KRPELjSKI ENCEFALITIS

Nastaje nakon uboda inficiranog krpelja.
Javlja se ne samo u tropskim krajevim, ve i u
ruskim tajgama i nekim zemljama srednje Evrope
(Austrija, eka), bilo ga je i u nekim krajevima
nae zemlje.

KLINIKA SLIKA
Opta simptomatologija.
Poremeaj svesti uz razliite neuroloke ispade
teko oboljenje nervnog sistema.

UTA GROZNICA (FEBRIS
FLAVA)

Javlja se u tropskim krajevima Afrike i June
Amerike. Rezervoar bolesti su majmuni, a
prenosioci komarci. Javlja se pojedinano kod ljudi
koji borave ili rade u dungli i buu, dok su u
gradskim sredinama mogue i manje epidemije.

KLINIKA SLIKA
1. Prva faza bolesti
Nakon inkubacije od 3-6 dana javlja se:
Teko opte stanje
Temperatura
Glvobolja
Bolovi du lenih miia
Konjuktivitis
2. Druga faza bolesti
Nakon kratkotrajnog poboljanja javlja se:
Ponovni skok T
Ikterus - oteenje jetre
Teka hemoragika dijateza sa krvarenjem iz
brojnih organa
Bubrena insuficijencija - esto
Smrt - u 80% sluajeva.
Kod preivelih posle desetak dana nastupa
rekovalescencija sa potpunim izleenjem.

RADNA SPOSOBNOST
Nesposobnost za rad traje od nekoliko
nedelja do meseci.

DIJAGNOZA
Serolokim metodama (neutralizacija i
komplement fiksacija).
Izolacija virusa.

199
DENGA

Virusna bolest koja ima prirodni rezervoar u
majmunima, ali se kao i uta groznica adaptira na
ljude, koji dalje uz pomo komaraca ire bolest.
Izaziva bolesti je Arbo-virus

KLINIKA SLIKA
Nakon inkubacije od 5-8 dana javlja se:
- Skok temperature (39-40
O
C)
- Glavobolja
- Bolovi u miiima i zglobovima
- Diskretna ospa
Nakon kratkotrajnog poboljanja javlja se:
- Ponovni skok temperature
- Miini i retrobulbarni bolovi
- Otok limfnih lezda
- Tipina ospa na trupu
- ok - kod tekih oblika sa hemoraginim
sindromom.

RADNA SPOSOBNOST
Nesposobnost za rad traje oko mesec dana
posle zavretka bolesti

PAPATAI GROZNICA
(FEBRIS PAPATACI)

Javlja se u Evro-Aziskoj regiji na 20-45
stepenu geografske irine, ranije se esto javljala i u
naoj zemlji. Izvor bolesti je ovek.

KLINIKA SLIKA
Posle inkubacije od 3-6 dana javlja se:
Skok temperature (39-40 C),
Bolovi u miiima,
GIT-poremeajima,
Konjuktivitis,
Izrazito crvenilo lica.
Nakon 2-3 dana stanje se normalizuje i
bolest ulazi u fazu rekovalescencije, ali se mogu
javiti i recidivi.

TEREPIJA
Terapija svih opisanih oboljenja je u osnovi
simptomatska.
Vakcina postoji za utu groznicu (obavezna
je za sve tropske krajeve) i krpeljski encefalitis
Hiperimuni serumi mogu se primeniti u
inkubaciji bolesti.

TROPSKE BOLESTI
IZAZVANE BAKTERIJAMA

KOLERA (Cholera)

ETIOLOGIJA
Teka infekcija GIT-a koju uzrokuje Gram
negativni tapi Vibrio cholerae, koji raste dobro u
alkalnoj sredini. Glavno hranilite mu je alkalna
peptonska voda odakle se presejava na druge
podloge. Pored klasinih tipova, poslednjih godina
je posebno aktuelan biotip El Tor.
Bolest se prenosi putem vode i karakterie se
velikom zaraznou, a najee obolevaju osobe sa
ve postojeim poremeajima GIT-a. Bolest se
javlja u vidu manjih epidemija u nekim Azijskim
(Indija) i Afrikim zemljama, odakle se povremeno
unosi u razliite pa i Evropske zemlje.

PATOGENEZA
Nakon unosa vibrion se razmnoava u GIT-u
gde produkuje moan enterotoksin koji se
ireverzibilno vezuje za gangliozidne receptore na
povrini enterocita ime se aktivira adenil-ciklazu,
to za rezultat ima produkciju 3.5 cAMP, pod ijim
uticajem dolazi do ekstremnog gubitka vode i
elektrolita putem creva, te nastaje ekstremna
dehidratacija sa hipovoleminim okom i
acidozom.

KLINIKA SLIKA
Nakon inkubacije od 3-4 dana javlja se:
Dijarejalni sindrom -stolice lie na pirinanu
vodu. Putem stolice se gubi i po 10l tenosti za 24h.
Povraane mase imaju sastav kao i stolica.-
usled regurgitacije.
Znaci hipovolemijskog oka.

TERAPIJA
Nadoknada tenosti i elekrolita (per-venum
ili per-os) - Izotonini rastvor Ringer.
Antibiotici (Tetraciklini) - sami nisu dovoljni
za zaustavljanje toka bolesti.

PROFILAKSA
Higijenske mere - Upotreba higijenski
ispravne vode za pie i hrane su u prvom planu.
Davanje tetraciklina - u profilaktike svrhe
opravdano je kod osoba koje ve boluju od crevnih
bolesti.

KUGA (Pestis)

ETIOLOGIJA
Izaziva kuge je Yersinia pestis bakterija
koja se dugo moe odravati u spoljnoj sredini.
Radi se primarno o zoonozi, pri emu su glavni
rezorvoar infekcije divlji glodari. Kontaktom
divljih sa domaim glodarima infekcija se unosi u
ovekovu okolinu. Pacovska buva prenosi bolest na
oveka, nakon ega je mogue dalje irenje
infekcije interhumano kapljinim putem.
Infekciji su posebno izloene osobe koje
dolaze u kontakt sa bolesnim ivotinjama.
Mornari, obalski radnici, lovci, umari,
veterinari, laboratorisko i medicinsko osoblje.



200
KLINIKA SLIKA
I - Bubunska kuga - Najei oblik bolesti. Nakon
perioda inkubacije od 3-5 dana javlja se:
Drhtavica i opti znaci
Otok regionalnih limfnih lezda - koje se
stapaju u pakete i fistuliziraju
Vezikule sa nekrotinim centrom - na mestu
uboda insekta
Teka septika slika - ako se infekcija ne
zaustavi u limfnim lezdama (generalizacija
bolesti).
II - Pluna kuga - Moe nastati u toku opisane
generalizacije bolesti, ali se moe razviti i kao
primarni entitet nakon kapljine infekcije kada je
inkubacioni period znatno krai. Bolest se
manifestuje:
Bronhitisom koji progredira u teku
bronhopneumoniju
Krvavim ispljuvkom
Dispnejom
Tekim optim stanjem
Poputanjem desnog srca
Smrtni ishod je est.

LEENJE

Antibiotska terapije (Aminoglikozidi u
kombinaciji sa Tetraciklinima)

PREVENCIJA
1. Unitavanje glodara
2. Opte higijenske mere zatite
3. Izolacija bolesnika
4. Vakcinacija - Vakciniu se laboratorijski
radnici, ali vakcina nema pravu
antiepidemisku vrednost.

GUBA (Lepra)

Izaziva oboljenja je Mycobacterium
leprae koji izaziva oteenje:
1. Koe
2. Sluzokoe
3. Perifernih nerava
4. Oiju
5. Kostiju
6. Testisa

KLINIKA SLIKA
Kao posledica njegovog delovanja na mestu
oteenja javljaju se:
1. Fibrozne promene ili
2. Granulomatozne tvorevine (Lepromi).

DIJAGNOZA
Nalazom Hansenovih acidorezistentnih
bacila u lepromima i koi.

RADNA SPOSOBNOST
Potpuno umanjena doivotno - zbog nastalih
sekvela na nervnom sistemu , oku (slepilo) itd.

TROPSKE BOLESTI
IZAZVANE PROTOZOAMA

MALARIJA

ETIOPATOGENAZA
Bolest sa bolesne na zdravu osobu prenosi
enka komarca. Uneti parazit dospeva u elije
jetre gde sazreva. Osloboeni merozoiti iz jetre
napadaju eritrocite (u kojima se dovrava
sazrevanje) dovodei do njihovog prskanja to se
kliniki manifestuje malarinim napadom.
Osloboeni paraziti iz eritrocita napadaju i
unitavaju nove eritrocite to dovodi do ponovnih
mlarinih napada. Iz pojedinih eritrocitnih formi
parazita razvijaju se gameti, ija se maturacija i
oplodnja odigravaju u komarcu, ime se ciklus
bolesti zatvara.
Postoji nekoliko vrsta parazita koji izazivaju
malariju:

Plasmodium falciparum
Daje malarine napade na
svakih 36 sata. Napada sve
maturacione oblike eritrocita
zbog ega je parazitemija
velika, a bolest po pravilu
teka.
Plasmodium ovale
Plasmodium vivax
Daju malarine napade na
svakih 48 h. Napadaju samo
mlade forme eritrocita. Mogu
da daju recidive bolesti jer se u
jetri zadravaju uspavane forme
parazita.
Plasmodium malariae
Daje malarine napade na
svakih 72 sata
.

KLINIKA SLIKA
Malarini napadi - U odreenim
vremenskim intervalima (zavisno od vrste parazita)
koje karakterie:
Jeza
Treskavica
Skok temperature
Hepatosplenomegalija
Anemija.
Oteenje brojnih drugih organa - u teim
oblicima bolesti.
Najtee forme bolesti sa oteenjem
bubrega, plua i mozga i potencijalnim smrtnim
ishodom daje Plasmodium falciparum. koji je i
najotporniji na leenje.

DIJAGNOZA
Identifikacija vrste parazita pregledom
periferne krvi i razmaza.

LEENJE

201
1. Hlorokvin - lek izbora.
2. Primakvin - se daje da bi se unitili paraziti u
jetri.
3. Kinin + Tetraciklini - kod rezistencija na
Hlorokvin, kada je stanje pacijenta teko.
4. Meflokin ili Halofantrenom - kod rezistencije
na Hlorokvin, kada stanje pacijenta nije teko.
5. Sulfadoksin-pirimetamin - Se takoe
primenjuje ali se i na ovaj lek esto razvija
rezistencija.

PROFILAKSA
1. Hemoprofilaksa - Treba je zapoeti 2 nedelje
pre i nastaviti je 4 nedelje po povratku iz
tropskih krajeva. Najee se preporuuje
Hlorokvin (300 mg nedeljno), a ako postoji
rezistencija na ovaj lek dodaje se i Proguanil
(200 mg dnevno). Za krae boravke do 2
meseca preporuuje se Meflokin jednom
nedeljno.
2. Borba protiv ujeda komaraca - Mree, razna
protektivna sredstva za zatitu koe.

RADNA SPOSOBNOST
Radna nesposobnost je najee kratka sem u
sluajevima velike iscrpljenosti.
Ukoliko doe do tekog oteenja bubrega
nastaje trajna radna nesposobnost.

AMEBIJAZA

esta importovana bolest koju izaziva
Entamoeba hystolitica.

KLINIKA SLIKA
I - Intestinalna forma bolesti - Najei oblik
oboljenja.
Terapija - Metronidazolom, Furamidom i
derivatima jodkinoleina.
II - Viscelarne forme bolesti - meu kojima se
posebno izdvaja
1. Ameboidni apsces jetre, plua i mozga
Terapija - Metronidazol, Dihidroemetin i drugi
lekovi.

DIJAGNOZA
Pregled stolice i izolacija izazivaa.

RADNA SPOSOBNOST
Zavisi od nastalih konplikacija

TRIPANOZOMIJAZA

Najee se javlja u Africi. Prema vrsti
izazivaa razlikujemo dve vrste ovog
oboljenja:
TIP I - Izaziva je Trypanosoma gambiense
TIP II - Izaziva je Trypanosoma rhodesiense


KLINIKA SLIKA
Visoka temperatura sa remisijama,
Otoci limfnih lezdi (posebno subokcipitalnih)
Eritem na koi praen otokom
Depresija
Insomnija
Oteenje srca - Najea komplikacija

RADNA SPOSOBNOST
Zavisi od sekvela posle preleane bolesti.

LAJMANIJAZA

I - KONI OBLIK
Etiopatogeneza - Uzronik su brojni
varijeteti parazita Leishmania tropica. Bolest
prenosi komarac sa bolesnih ivotinja (najee
psa) na oveka. Najee se javlja na Srednjem
Istoku, Mediteranu i Severnoj Africi. Uz malariju to
je najea importovana tropska bolest kod nas.
Klinika slika - Manifestuje se kao uporna
kona promena na regijama koje ne pokriva odea.
Papule, preko nodusa do kruste
Regionalna limfadenopatija - moe pratiti
promene na koi.
Bolest ima spontanu benignu evoluciju.
Leenje - Obino nije potrebno
Petovalentni antimonski prparati
Antigljivinim lekovima
Estetsko hiruke intervencije - ako je
lokalizacija estetski optereujua.

II - VISCELARNI OBLIK
Etiopatogeneza - Uzronik je Leishmania
donovani. Bolest prenosi komarac sa bolesnih
ivotinja na oveka. Rasprostranjena je u svim
tropskim i suptropskim krajevima. Uneeni parazit
razvija se u elijama retikuloendotelnog sistema
jetre, slezine, kosne sri i limfnih lezda.
Klinika slika - Manifestuje se:
- Temperaturom
- Hepatosplenomegalijom
- Pancitopenijom
- Hipergamaglobulinemijom
- Sklonosti ka bakteriskim infekcijama
- Krvarenjima.
- Smrt - ako se ne lei.
Dijagnoza se postavlja izoloacijom
uzronika najee punkcijom kosne sri.
Leenje - Petovalentni antimonski
preparati (alternativa Aromatini diamidini i
Amfotericin B).

III - MUKO-KUTANI OBLIK
Etiopatogeneza - Uzronik je Lishmania
brasiliensis i tropica. Javlja se u Junoj Americi.
Klinika slika - Teke mutilantne
promename na licu.
Leenje - Otporna je na leenje
Profilaksa - Borba protiv ujeda komaraca
- Mree, razna protektivna sredstva za zatitu koe.

202

TROPSKE BOLESTI
IZAZVANE HELMINTIMA

ISTOZOMIJAZA

ETIOPATOGENEZA
Oboljenje izazivaju razliite vrste Nematoda
Schistosoma: Haematobijum, Japonicus i
Mansoni
1. S. haematobijum (parazitira u mokranim
putevima) - Izaziva oteenja u
genitourinarnom traktu
2. S. mansoni i japonicus - Mogu izazivati
oteenja na jetri, slezini, pluima, CNS-u i
malignu alteraciju.
ovek se zarazi kada jedan razvojni oblik
parazita, koji ivi u slatkoj vodi tropskih
krajeva ue kroz kou ili se unese preko usta
pri kupanju u ovim vodama.

KLINIKA SLIKA
I - Prva faza bolesti
- Svrab - na mestu ulaska parazita.
II - Druga faza - nakon mesec i vie dana
Poviena temperatura
Generalizovana ospa (urtikarija)
Otoci usana i kapaka
Eozinofilija.
III - Trea faza - Klinika slika zavisi od vrste
parazita.
1. Schistosoma Haematobijum
Visoka temperatura
Urtikarija
Hematurija
Nodulusi i ranice na sluzokoi beike
Oteenja bubrega (pijelitis, hidronefroza i
pionefroza).
Komplikacije
Epididimitis
Prostatitis
Uretritis
Maligna alteracija.

2. Schistosoma japonicus
Visoka temperatura
Urtikarija
Papula sa jakim svrabom
- Bolovi u stomaku
Kasnije se javljaju
Intenzivni prolivi
Hepato-splenomegalija
Plune promene.
U zavrnom stadijumu
Ciroza jetre
Teka oteenja CNS-a (ree)
3. Schistosoma Mansoni
Visoka temperatura
Izaziva oteenja jetre i slezine
Brzo propadanje
Simptomi od strane RES-a
Hepato-splenomegalija
Otoci ekstremiteta
Hematemeza
Krvni podlivi
Komplikacije
Tromboza vene porte
Karcinom jetre

DIJAGNOZA
Eozinofilija u krvi
Nalaz parazita u stolici i mokrai
Povien titar antitela na pojedine uzronike

LEENJE
Antiparazitarni lekovi (Prazikvantel,
Niridazol, Oltipraz, Metrifonat).

PROFILAKSA
Izbegavanje kupanja u rekama i jezerima tropskih
regija.
Noenje zatitne odee pri radu na mestima gde se
infekcija moe preneti.

RADNA SPOSOBNOST
Kod Schistosoma haematobijum zavisi od
stepena oteenja genitourinarnog sistema.
Kod Schistosoma Japonicus zavisi od stepena
oteenja raznih organa i sitema i moe biti
znatno umanjena do potpune radne
nesposobnosti.

FILARIJAZA

ETIOPATOGENEZA
Uzronik oboljenja su Nematode - Valjkasti
crvi ije se mlade forme - Mikrofilarije prenose
razliitim antropodama tropskih krajeva sa bolesne
ivotinje na oveka.
Unete mlade forme u organizmu oveka
prodiru u krv i migriraju kroz razliita tkiva
izazivajui laka ili tea oteenja. Mlade forme
razvijaju se u odrasle parzite koji napadaju
uglavnom potkono ili limfno tkivo u kojima mogu
dovesti do tekih promena.

KLINIKA SLIKA
Zavisi od loklizacije mikrofilija, mogu se
javiti:
Limfadenitis
Otoci potkonog tkiva
Otoci skrotuma
Urtikarije
Konjuktivitisi
Keratitisi pa i slepilo
Alergiske manifestacije (na prisustvo parazita)
Kalabarski otoci mekih tkiva
Eozinofilija i reaginska antitela

DIJAGNOZA
1. Nalaz mikrofilarija u krvi

203
2. Identifikacija odraslog parzita u potkonom i
drugim zahvaenim tkivima histolokim
pregledom.

LEENJE
Dietilcarbamazin ili u novije vreme
Ivermectin koji je manje toksian.

ANKILOSTOMIJAZA

Oboljenje izazivaju crevni paraziti
Ankylostoma duadenale i Necator americanus.
Manifestuje se GIT-poremeajima i
anemijom.
Radna nesposobnost je privremena.

STRONGILOIDOSIS

Izaziva oboljenja je crevni parazit
Strongiloides stercoralis koji ulazi u organizam
kroz kou odakle venskim krvotokom dolazi do
plua i GIT-a.
Klinika slika
Papula na mestu ulaska parazta
Eozinofilni infiltrat u pluima
Uporene diareje.
Radna nesposobnost je privremena.

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
IMPORTOVANIH TROPSKIH
BOLESTI KAO PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

Da je radnik obavljao poslove na slubi u
oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski i
epidemijski (Osoba koje rade u tropskim predelima,
Osoba duge plovidbe) kao i Zdravstveno osoblje
koje neguje obolele od ovih bolesti.
Da postoji klinika slika infektivne bolesti u
akutnom, subakutnom ili hroninom stadijumu ili
stanje posle preleale bolesti (dijagnozu utvrdio
specijalista za infektivne bolesti)
Da postoji kontakt sa uzronikom bolesti na
radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta,
prostorna i vremenska povezanost sa uzronikom)
Da postoje dokazi iz kojih se stie uvid u
aktuelnu epidemioloku situaciju u porodici i u
okolinu-van radne sredine (podaci o oboljevanju
lanova porodice-daje ih ordinirajui lekar).

III - INFEKTIVNE BOLESTI

1. ABROVIRUSNE INFEKCIJE
(Virusne hemoragiske groznice)
Heterogena grupa infektivnih oboljenja koja
izazivaju ARBO-virusi. Radi se o RNK virusima
koje prenose insekti.
Kod oveka ovi virusi mogu izazvati
razliite infekcije od kojih su najznaajnije
1. ENCEFALITIS
2. VIRUSNE HEMORAGINE
GROZNICE

VIRUSNE HEMORAGINE
GROZNICE

Virusne hemoragiske groznice (VHG) su
grupa obaljenja ija su zajednike osobine
Da su izazvane virusima
Da su praene temperaturim i krvarenjem
Da su po prirodi arina oboljenja

Izazivai VHG su virusi koji pripadaju
familijama Togaviridae, Arenaviridae, i
Bunyaviridae.

Nain prenoenja bolesti moe biti preko:
I - Krpelja
Krimsko-kongoanska VHG
Omske hemoragine groznice
Kjasanurske umske bolesti
II - Komaraca
Denga
uta groznica
Chicungunguny VHG
III - Kontaktom
VHG sa bubrenim sindromom
Afrika hemoragina groznica
Ebola

KRIMSKO-KONGOANSKA
HEMORAGIKA GROZNICA
(KKHG)

ETIOPATOGENEZA
Izaziva je virus iz familije Bunyaviridae.
Najea je na Krimu i Kongu, ali je registrovana i
kod nas.
Rezervoar virusa su neke domae ivotinje
(ovce, krave, koze), a krpelji su prenosioci virusa
na oveka. Posle ujeda krpelja virus ulazi u krv i
nastaje viremija. U daljem toku patogeneza je
slina kao i kod ostalih hemoragikih groznica.
Bolest je najea kod osoba koje rade sa
stokom. Postoji mogunost da se virus prenese
preko bolesnikove krvi na zdravstveno osoblje.

KLINIKA SLIKA
Inkubacija traje 4-8 dana, nakon ega se
razvija klinika slika slina onoj kod HGSBS stim
to nema manifestnog oteenja bubrega. Tok je
najee povoljan.

DIJAGNOZA
Postavlja se na slian naina kao kod
HGSBS.

LEENJE
Simptomatsko.

PROFILAKSA

204
1. Veterinarska kontrola stoke i zatitom radnika
koji rade sa njom.
2. Noenje zatitnih rukavica kod osoblja koje
neguje obolelog.

HEMORAGINA GROZNICA SA
BUBRENIM SINDROMOM (HGSBS)

ETIOPATOGENEZA
Postoji oko 100 serotipova virusa koji
izazivaju HGSBS svrstanih u 6 serogrupa:
1. Hantan
2. Pumala
3. Seoul
4. Prospect
5. Hill
6. Leaky
Rezervoar infekcije virusa HANTAN u
prirodi su neki glodari, koji izluuju virus preko
urina, fecesa i sline u spoljanju sredinu.
ovek se inficira preko kontaminirane
hrane, vode, vazduha ili direktnim kontaktom.
Posle ulaska u organizam virus se replicira u
elijam Retikuloendotelnog sistema i nastaje
viremija. Dolazi do vazopatije i poremeaja
koagulacije to dovodi do krvarenja. esta je
diseminirana intravaskularna koagulacija sa
poremeajem mikrocirkulacije.
Vano mesto u nastanku tkivnog oteenja
imaju i autoimuni procesi koji su izmeu ostalog
odgovorni i za nastanak akutne bubrene
insuficijencije. Bubrezi su oteeni to smanjuje
njihovu filtraciju pa dolazi do oligurije i anurije.
Najee obolevaju mukarci izmeu 20 i 60
godina u periodu maj-oktobar i to poljoprivredni
radnici, izletnici, obani i vojnici.
Postoji seoski, gradski i laboratoriski tip
razbolevanja.

KLINIKA SLIKA
prolazi Nakon perioda inkubacije koji traje
3-4 nedelje bolest kroz nekoliko faza:

Uvodna faza
Visoka T
Drhtavica
Malaksalost
Glavobolja
Bolovi u miiima
Bolovi u zglobovima
Lice i grudi su hiperemini
Konjuktivitis
Nepce i drelo su jako crveni
Oligurina faza - Razvija se izmeu 2 i 8 dana
Smanjenje diureze (Oligurija i Anurija)
Povraanje
Krvarenje iz nosa, koe i konjuktiva
Hematurija i Melena (esto)
Poliurina faza -Nastaje izmeu 9 - 13 dana
bolesti.
Obilnije mokrenje
Opte stanje se popravlja
Period oporavka - Poinje oko 21 dana i traje vie
nedelja
Povlaenje subjektivnih smetnji i
normalizacija fizikalnog nalaza

KOMPLIKACIJE
Azotemija s uremijom - moe dovesti do edema
plua, konvulzija i smrti.
Krvarenja - mogu biti uzrok nepovoljnog ishoda
bolesti.

DIJAGNOZA
1. Epidemioloka anketa - o moguem kontaktu
obolelog sa glodarima ili njihovim
izluevinama
1. Klinika slika - Visoka T, krvarenje, oligurija
odnosno anurija (Bubrena insuficijencija)
2. Dokazivanje atitela - Specifinih antivirusnih,
Neutraliuih ili antitela koja fiksiraju
komplement
3. Identifikacija virusa - Inokulacijom, kulturom
ili elektronskom mikroskopijom

LEENJE
1. Simptomatsko - Vaan je odmor u postelji i
korekcija vodeno-elektrolitikog bilansa
2. Dijaliza - je neophodna u sluaju azotemije

PREVENCIJA
1. Mere zatite od kontakta sa glodarima i
njihovim izluevinama - kod profesionalno
izloenih osoba
2. Plansko unitavanje glodara

2. BOTULIZAM

ETIOPATOGENEZA
Izaziva bolesti je gram pozitivna sporogena
bakterija Clostridium botulinum koja izluuje
najmanje 7 egzotoksina (A,B,C,D,E,F i G) koji su
po svom sastavu proteini (unitava ih kuvanje na
100 C).
Bolest ljudi uglavnom izazivaju tipovi A, B i
E, dok tip G moe kod novoroenadi da izazove
smrtnu neurointoksikaciju.
Rezervoar spora bakterija je digestivni trakt
mnogih ivotinja, odakle spore dospevaju u
spoljnu sredinu i kontaminiraju biljne kulture i
ivotinjske proizvode u kojima se razvijaju u
vegetativne oblike koji lue tkosine. ovek se
inficira konzumiranjem hrane u kojoj se nalazi
neki od toksina (hrana koja nije termiki
adekvatno obraena ili svee konzervisane
namirnice).
Posle ingestije kontaminirane hrane toksin se
apsorbuje iz eludca i tankog creva i linfom
dospeva u cirkulaciju gde se zadrava kratko jer
pokazuje veliki afinitet za receptore

205
1. Na acetilholinerginim sinapsama - ime
ometa oslobaanje ACTH, to dovodi do
miine slabosti
2. U autonomnim ganglijama - ime utie na
rad lezda koje su pod kontrolom tih receptora.
Botulizam se najee javlja sporadino ali su
mogue i manje epidemije ako vei broj ljudi
konzumira kontaminiranu hranu.

POSEBNI OBLICI BOTULIZMA
1. Botulizam rana - nastaje zagaivanjem
povrede sporama bakterije i to najee
tipovima A i B. Ovde se apsorpcija toksina vri
linfom i krvlju.
2. Botulzam narkomana - nastaje kod
narkomana posle intravenske upotrebe droge.
3. Botulizam novoroenadi -do intoksikacije
dolazi upotrebom kontaminiranog mleka u
prahu i meda

KLINIKA SLIKA
Nakon perioda inkubacije koji traje od
nekoliko asova do nekoliko dana, javljaju se:

I - Digestivne smetnje ( lokalno dejstvo toksina)
- Muka i Gaenj
- Suvoa sluzokoa
- Povraanje
- Oteano mokrenje
- Proliv
- Zatvor (sledeeg dana)
III - Miine smetnje (Opte, simetrine, progresivnog
karaktera)
- Pareze i Paralize
- Usled paralize dijafragme i meurebarnih miia
- Miina hiperrefleksija-
- moe doi do RES- insuficijencije
II - Neuroloke smetnje (potiu od kranijalnih nerava)
- Diplopije
- Disfonija
- Mutnoe vida
- Dizartija
- Paraliza akomodacije
- Disfagija

U fazi oporavka miina slabost se povlai
obrnutim redom od onog pri nastanku. Bolest traje
3-4 nedelje. Kod nekih miina slabost i
malaksalost se odrava i po vie meseci. Smrtnost
je 5-65%.

DIJAGNOZA
ANAMENEZA
Podatak o konzumiranju neisprane hrane.

KLINIKA SLIKA
Zbog svoje karakteristinosti najee je dovoljna
za dijagnozu.
DOKAZIVANJE BAKTERIJE
U hrani, stolici, rani direktno ili putem kulture.
INOKULACIJA
Sumnjivog sadraja iz hrane miu. Njegova smrt
ukazuje na botulizam.
LEENJE

1. Antibotulinski serum (za tipove A, B i E) -
Primenjuje se prvih dana bolesti. Antitela iz
seruma vezuju i neutraliu cirkuliue toksine.
Zbog estih serumskih reakcija neophodna je
desenzibilizacija.
2. Postavljanje nazo-gastrine sonde - Za
regulisanje ishrane i unosa tenosti.
3. Postavljanje urinarnog katetera - za
regulisanje retencije mokrae.
4. Duboke klizme - U cilju regulacije opstipacije
5. Kontrolisano disanje - U najteim
sluajevima kada postoji respiratorna
insuficijencija.
6. Prostigmin - se daje da bi se ublaila preterana
suvoa sluznica.

PREVENCIJA
1. Higijensko-sanitarna kontrola industriske
proizvodnje namirnica
2. Davanje strunih uputstava za
konzerviranje namirnica u domainstvu
3. Termika odrada namirnica, kako u
industriji tako i u domainstvu.

3. AKUTNI VIRUSNI
HEPATITIS

Akutni virusni hepatitis je akutna nekroza i
zapaljenje jetre koje najee protie kao blaga
infektivna bolest ali se moe ispoljiti i kao
subakutna hepatika nekroza ili fulminantni
hepatitis sa visokim letalitetom. utica i tamna
mokraa su najupadljiviji znaci oboljenja ali se ne
javljaju kod svih bolesnika.
Bolest izazivaju hepatotropni virusi koji se
oznaavaju sa:
1. Hepatitis A virus (HAV)
2. Hepatitis B virus (HBV)
3. Hepatitis C virus (HCV)
4. Hepatitis D virus (HDV)
5. Hepatitis E virus (HEV)
6. Hepatitis G virus (HGV)

ETIOPATOGENEZA
I - HEPATITIS A
Rezervoar infekcije je bolesnik. Izaziva je
RNK-virus koji se moe nai u stolici u toku
inkubacije, koja traje 15-45 dana. Infekcija moe
nastati fekalno-oralnim putem, pri kontaktu sa
ekskretima obolelog, unoenjem seruma bolesnika i
povredom instrumentima zagaenim serumom
obolelog.
Ovako nastalo oboljenje ostavlja doivotan
imunitet.
Najveem riziku su izloeni zdravstveni
radnici, vojnici i deca u kolama i obdanitima.
II - HEPATITIS B

206
Rezervoar infekcije je bolesnik. Izaziva je
DNK-virus. Najee se prenosi seksualnim putem
(u 50%), zatim putem krvi i njenih derivata,
vertikalnim putem sa majke na dete u toku
poroaja, a u 20-30% sluajeva put prenoenja je
nepoznat to ukazuje na mogunost horizontalne
transmisije (blizak kontakt sa HBsAg pozitivnom
osobom). Izaziva se u organizam moe uneti i
preko povreene koe , pri pranju i ienju maina
za hemodijalizu i vrenju hemodijalize.
Najveem riziku da obole su izloeni
laboratoriski i zdravstveni radnici u odeljenjima za
hemodijalizu, hirukim, hematolokim,
giekolokim, infektolokim i stomatolokim
odeljenjima. Rizina grupa su i intravenski
narkomani. Period inkubacije traje od 40 dana do 6
meseci.
III - HEPATITIS C
Rezervoar infekcije je bolesnik. Infekcija se
najee prenosi transfuzijama krvi i derivata krvi,
ree kontaminiranim iglama i pricevima, kao i
seksualnim kontaktom. Prenos sa majke na dete je
mogu ali je od malog epidemiolokog znaaja.
Horizontalna transmisija se negira ali se ne moe ni
iskluiti. Zdravstveni radnici obolevaju tri puta
ee od opte populacije.
IV - HEPATITIS D
Rezervoar infekcije je bolesnik. Infekcija je
ograniena na grupe sa uestalim perkutanim
ekspozicijama (intravenski narkomani,
hemofiliari, bolesnici na hemodijalizi).
Zdravstveni radnici koji lee ove bolesnike takoe
se mogu inficirati.
V - HEPATITIS G
Rezervoar infekcije je bolesnik. Njegov
znaaj u humanoj patologiji jo uvek je u fazi
istraivanja. Prenosi se transfuzijom i derivatima
krvi.

KLINIKA SLIKA
I - Preikterini stadijum
Traje 3-5 dana karakterie ga
Gubitak apetita
Munina
Gaenje
Povraanje
Tup bol u epigastrijumu
Malaksalost
Klonulost
Glavobolja
Ponekad
Poviena temperatur
Kaalj i Bolovi u grlu
II - Ikterini stadijum
Traje 4-6 nedelja,
karakterie ga
Opti simptomi
jenjavaju
utilo koe i vidljivih
sluzokoa
Tamna mokraa
Svetla stolica
Kod Hepatita B
Bolovi u zglobovima
bez
otoka
Eritema, hiperemije i
urtikarije
Hepatomegalija
III - Stadijum
rekovalescencije
- Postupni oporavak
SUBKLINIKI OBLIK
ANIKTERINI OBLIK
Javljaju se ei od tipinog oblika ali se esto ne
prepoznju
HOLESTAZNI OBLIK
BIFAZNI OBLIK
PRODUENI OBLIK
SUBAKUTNI OBLIK
CITROGENI OBLIK
FULMINANTNI OBLIK
Javljaju se zatno ree

DIJAGNOZA
I - ANAMNEZA I KLINIKA SLIKA
II - EPIDEMIOLOKA ANKETA
III - HEMATOLOKE ANALIZE
IV - BIOHEMIJSKE ANALIZE
- Poveanje transaminaza (naroito ALT)
- Patoloke vrednosti rezultata testova kojima
se procenjuje sintetska funkcija jetre, holestaza
i citoliza

V - SEROLOKE ANALIZE
1. Odreivanje Antitela protiv virusa A u
klasi IgM i IgG (ELISA i RIA test),
2. Odreivanje HBs antigena - (ELISA i
RIA testovi)
Antigen virusa hepatita B javlja se u
serumu bolesnika 2-7 nedelja pre poetka
bolesti
3. Odreivanje Anti HBs - Posle osme
nedelje bolesti stvaraju se antitela (anti
HBs)
4. Odreivanje HBc antigena i Anti HBc
5. Odreivanje HBe antigena i Anti HBe -
koji se javlja u serumu u ranoj fazi bolesti.
Odravanje HBe antigena bez stvaranja
antitela je lo prognostiki znak (hronini
aktivni hepatitis).

PROGNOZA
Zavisi od tipa virusa i imunoloke reakcije
domaina. U nepovoljne faktore spadaju:
1. Starost bolesnika
2. Ishrana siromana proteinima
3. Alkoholizam
4. Hronina bolest jetre
5. Fiziki zamor
6. Operacije i Trudnoa

LEENJE
1. Mirovanje u postelji 3-4 nedelje
2. Adekvatna ishrana - Redukcija unosa
ivotinjskih masti putem ishrane u akutnoj fazi
bolesti, dosta belanevina, uglenih hidrata i
vitamina.
3. Alfa-2 interferon - Daje se kod hroninog
virusnog hepatita sa deliminim terapiskim
efektom
4. Transplatacija jetre - kod fulminantnog
oblika


207
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Potpuno izleenje nakon preleanog
akutnog virusnog hepatita
- Potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od zavretka utice
- Prvi 4-6 nedelja posle toga skraeno radno vreme (do 4 sata dnevno)
- Vea fizika naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preleane bolesti
- Kontraidikovan je rad pri visokim temperaturama, u zoni jonizujueg
zraenja kao i ekspozicija hepatotoksinim noksama bar 12-18 meseci

Produen oblik bolesti
Pogoranje bolesti
Recidiv bolesti
- Radnik nije sposoban da obavlja poslove gde e biti izloen
hepatotoksinim noksama sve do potpunog poboljanja zdravstvenog stanja

Posthepatitisna hiperbilirubinemija - Trajna nesposbnost za rad sa hepatotoksinim noksama

Perzistentni oblik
hroninog virusnog hepatita
- Nisu sposobni za vee fiziko angaovanje i za rad sa
hepatotropnim noksama
Aktivni oblik
hroninog virusnog hepatita
- Nesposbnost za rad sve do potpune klinike i biohemiske remisije bolesti
- Nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik
- U sluaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao.
Potpuno izleenje - Odsustvo klinikih
simptoma i laboratoriskih znakova bolesti
Produeni virusnoi hepatit - Kliniki oblik
dui od 2 a biohemiska normalizacija dua od 4
meseci
Pogoranje bolesti - ponovni ikterus, novo
uveanje jetre i pogoranje biohemiskog sindroma)
iRecidiv bolesti - Egzacerbacije iste virusne
infekcije)
Posthepatitisna hiperbilirubinemija - Javlja
se u oko 5% bolesnika nakon akutnog virusnog
hepatita
Hronini virusni hepatit - Patoloki,
zapaljenjske, proces u jetri koji traje due od 12
meseci

PREVENCIJA
Striktno sprovoenje higijenskog reima u
zdravstvenim ustanovama:
1. Korienje igli, priceva i zatitnih
rukavica za jednokratnu upotrebu.
2. Noenje zatitne opreme, stalno pranje
ruku posle kontakta sa obolelima i
zagaenim materijalom.
3. Zabrana puenja i uzimanja hrane za
vreme rada.
4. Izolacija osoba koje su nosioci antigena u
odeljenjima za hemodijalizu.
5. Posebni aparati sa hemodijaliziranje HBV i
HCV pozitivni bolesnika.
6. Paljivo pranje, dezinfekcija i sterilizacija
aparata za hemodijalizu.
Testiranje krvi dobrovoljnih davaoca na
HBV i HCV.
Testiranje trudnica na HBsAg u treem
trimestru.
Profilaksa humanim -globulinom A i B -
kod osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa
obolelim.
Aktivna imunizacija - Posebno je idikovan
kod rizinih grupa (zdravstveni radnici,
hemofiliari, osobe na hemodijalizi, narkomani,
homoseksualci, prostitutke, mentalno retardirane
osobe, osobe koje odlaze na rad u visoko
endemine krajeve, novoroenad majki pozitivnih
na HBsAg).

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
VIRUSNOG HEPATITISA KAO
PROFESIONALNOG OBOLJENJA

Pozitivna radna anamenza - Poslovi i radna mesta
na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa
uzronikom bolesti - podatak o radnom mestu
na kome se dogodila infekcija
Dokaz o kontaku obolelog sa infektivnim
materijalom na radnom mestu (overen opis
poslova radnog mesta, prostorna i vremenska
povezanost sa uzronikom, izvetaj o povredi
na radu),
Klinika slika virusnog hepatitisa u akutnom,
subakutnom ili hroninom stadijumu ili
stanje posle preleale bolesti - medicinska
dokumentacija o oboljevanju od virusnog
hepatitisa (dijagnozu postavio specijalista za
infektivne bolesti)
Dokazi iz kojih se stie uvid u aktuelnu
epidemioloku situaciju: linu, u porodici i u
okolini-epidemiloki podatak da u porodici
obolelog i blioj okolini nije bilo sluajeva
virusnog hepatitisa unazad tri meseca (za
obolelog su potrebni podaci ordinirajueg
lekara o primanju parenteralne terapije unutar
inkubacionog perioda a za lanove porodice o
oboljevanju),
Podatak da unazad est meseci pre poetka
bolesti oboleli nije primao injekcije, serume,
vakcine ili transfuziju

208
Laboratorijske analize koje ukazuju na prisustvo
uzronika.


4. BESNILO (Rabies)

Virusni smrtonosni encefalitis
(encefalomijelitis) ije su glavne klinike
karakteristike psihomotorni nemir sa strahom,
hidrofobija, slinavljenje, miina slabost i paralize
sa respiratornom insuficijencijom.

ETIOPATOGENEZA
Uzronik bolesti je Rabies virus. Radi se o
RNK virusu iji genom kodira sintezu najmanje 5
proteina od kojih su najznaajniji M i G-protein
koji stimuliu sintezu neutraliuih i
hemaglutinizirauih antitela. Ovaj virus se lako
unitava Sunevim zracima, suenjem, alkoholom,
formalinom, fenolom, etrom i dr.
Rezervoar besnila u prirodi je zaraena ili
bolesna divlja ili domaa ivotinja. Lisice i vukovi
su kod nas glavni rezervoar besnila, preko njih se
infekcija prenosi na pse i make i time unosi u
ovekovu okolinu.
Rabijes virus najee ulazi u organizam
oveka ujedom besne ili zaraene ivotinja. Virus
se razmnoava na mestu povrede u nervnom i
miinom tkivu, a zatim kree du nerava sve do
mozga ili kimene modine. Najvei tropizam virus
besnila pokazuje za bazalne strukture mozga, zatim
limbiki sistem, hipokampus, modano stablo, mali
mozak i kimenu modinu.
U nervnom sistemu virus ima izraeno
destruktivno dejstvo na neurone izazivajui
njihovu nekrozu i smrt. Usled replikacije virusa u
perikarionu i dendritima neurona nastaju Nagrijeve
inkluzije. Virus se od CNS-a moe iriti i ka
periferiji, pa tako moe dospeti i do pljuvanih
lezda preko nerava koji kontroliu njihovu
sekreciju i izluiti slinom.
Najugroeniji su vetrerinari, lovouvari,
radnici u ZOO vrtovima, kontrolori tehniki
neobraenog mesa, umari, lovci, pastiri,
speolozi i laboratoriski radnici.

KLINIKA SLIKA

Period inkubacije
Traje od nekoliko dana do vie meseci ili godina
(najae izmeu 30 i 90 dana)
Prodromalni stadijum
- Malaksalost
- Muka i Povraanje
- Oseaj trnjenja i bola na mestu ujeda
- Bolovi u miiima
- Stanje slino gripu (lokalna neuropatija zbog
replikacije virusa)



Akutni stdijum
Furiozno
besnilo
(u 80%)
- Strah
- Psihomotorni nemir
- Miinim grevima
- Hidrofobija
- Halucinacije
- Konvulzije
- Aerofobija
- Izraeno slinavljenje
- Koma i smrt (oko 6. dana bolesti)
Paralitno
besnilo
- Miina slabost od samog poetka, koja
kroz 2-3 dana prelazi u paralizu
- U osnovi bolesti je diseminovani mijelitis
- Smrt oko 6. dana kao posledica
respiratorne insuficijencije i uguenja

PROGNOZA
Ishod bolesti je nepovoljan, zahvaljujui
respiratoru ivot se moe produiti do 26 dana.

DIJAGNOZA
1. Podatak da je oveka povredila zaraena
ivotinja.
2. Klinika slika - Je karakteristina i esto
dovoljna za dijagnozu.
3. Utvrivanje virusa rabijesa metodom
imunoflurescencije u modanom tkivu
dobijenom biopsijom.
4. Dokazivanje virusa u salivi obolelog oveka ili
ivotinje koja je nanela povredu.
5. Dokazivanje virusa biopsijom miia i
perifernih nerava obolelog.
6. Pregled mozga ivotinje koja je nanela povredu
na Negrijeva telaca.
7. Dokazivanje prisustva neutraliuih i
hemaglutinirajuih antitela u serumu i likvoru
obolelog.

LEENJE
Diazepam - Za ublaavanje psihomotornog nemira,
straha i prekid konvulzija
Postavljanje nazo-gastrine sonde za unos hrane,
tenosti i lekova.
Traheotomija i kontrolisano disanje - U fazi
miine paralize i guenja.

PREVENCIJA
Procena rizika od pojave besnila - Ispitivanje
okolnosti pod kojima se desila povreda,
Vakcinalni status ivotinje koja je nanela
povredu, Utvrivanje aktuelnog
epidemiolokog stanja u regionu.
Obrada rane - ienje i ispiranje nekim
sredstvom koje unitava virus rabijes (alkohol,
jod).
Seroprofilaksa - Osobe kod kojih je utvren visok
rizik od dobijanja besnila posle povrede moraju
odmah primiti humani rabijes imunoglobulin
(1/2 doze u okolinu povrede, a druga 1/2 u
butni mii).
Vakcinoprofilaksa - Sprovodi se kod osoba koje
su pod rizikom da dobiju besnilo posle povrede

209
Prevencija besnila kod ivotinja

5. SINDROM STEENE
IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS)

ETIOPATOGENEZA
AIDS je terminalni stadijum infekcije
virusom humane imunodeficijencije. Poznata su
dva tipa ovog virusa HIV-1 i HIV-2. Ovaj virus
spada u familiju retrovirusa koji ima sposobnost
replikacije virusne RNK preko intermedijarne DNK
forme koja se naziva provirus. Provirus se
inkorporira u genetski materijal osetljive elije
domaina, da bi potom dolo do transkripcije i
translacije virusnih proteina i konanog
obrazovanja novog virusa koji naputa inficiranu
eliju. Virus pokazuje posebni tropizam za
imunokompetentne elije, pre svega one koje na
svojoj povrini imaju CD4 molekul, dovodei do
poremeaja funkcije CD4 T-limfocita i antigen
prezentujuih elija to nakon vie godina dovodi
do razvoja teke imunodeficijencije koja se
manifestuje pojavom oportunistikih infekcija i
tumora.
Oboljenje se prevashodno prenosi
seksualnim putem i krvlju, pa su pod poveanim
rizikom da obole homoseksualaci, prostitutke,
promiskuitetne osobe, intravenskii narkomani, deca
majki koje su obolele, osobe koje su primile krv
transfuzijom i zdravstveni radnici. Rizik od
infekcije nakon uboda na iglu ili otricu instrumena
je 0,4-0,5%. Do infekcije moe doi i posle
kontaminacije sluzokoa inficiranom krvlju. Iako je
HIV izolovan i iz suza, pljuvake, cervikalnog i
vaginalnog sekreta, urina i majinog mleka do sada
nije dokazano da je kontakt sa ovim telesnim
tenostima rizian.

EPIDEMIOLOGIJA
Procenjuje se da je u celom svetu HIV-om
inficirano preko 20 miliona ljudi, od ega je oko 4
miliona do sada ve obolelo, od kojih je bar
polovina ve umrla. Prosean period inkubacje
AIDS-a je oko 10 god. Najvie obolelih je u
zemljama treeg sveta (Afrika, Juna Amerika,
Jugoistona Azija), dok je u industriski razvijenim
zemljama epidemija HIV infekcije vezana za velike
gradove (Los Aneles, San Francisko, Njujork,
Amsterdam). Procena je da u naoj zemlji ima oko
6 hiljada inficiranih, sa Beogradom kao centrom
epidemije.

PREVENCIJA
Smatra se da su preventivne mere koje se
primenjuju u zdravstvenim ustanovama protiv
svih krvlju prenosivih bolesti, a koje su precizno
razraene za hepatitis B potpuno dovoljne i iza
prevenciju intrahospitalnog irenja HIV-a. Ove
mere je potrebno primenjivati u svim sluajevima
bez obzira na HIV status pacijenta.

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
AIDS-a KAO PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa
uzronikom bolesti
Dokaz o kontaktu sa uzronikom na radnom mestu
(overen opis poslova radnog mesta, izvetaj o
povredi na radu, prostorna i vremenska
povezanost sa uzronikom),
Dokazi iz kojih se stie uvid u aktuelnu
epidemioloku situaciju, linu, u porodici i u
okolini-van radne sredine (podaci ordinirajueg
lekara o oboljevanju lanova porodice)
Seroloka reakcija na AIDS- parametar koji
podrazumeva prelazak latentnog stanja u
manifestni oblik (dijagnoza utvrena kod
specijaliste za infektivna oboljenja),

OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI

Privremena spreenost za rad u egzacerbacijama
infekcije postoji do potpunog saniranja
infekcije i stabilizovanja opteg stanja
bolesnika.
Ocena trajne radne sposobnosti zavisi od stadijuma
bolesti, stanja imunolokog sistema i vrste
posla.
Osobe koje su samo inficirane virusom HIV-a i
one kod kojih postoje oportunistike infekcije,
a nisu u akutnoj fazi bolesti, nisu sposobne za
poslove gde bi dolazile u kontakt sa derivatima
krvi, za poslove zdravstvenih radnika, rad u
kuhinjama i na mestima gde se priprema i
dostavlja hrana, za poslove u vrtiima i one
gde postoji poveana mogunost infekcija.
U uznapredovalom stadijumu bolesti oboleli nisu
sposobni ni za kakav posao.

6. TETANUS

Tetanus je teka akutna, infektivna,
nekontagiozna bolest koju izaziva toksin bakterije
Clostridium tetani, a koja se kliniki manifestuje
nevoljnim grenjem poprenoprugastih miia.

ETIOPATOGENEZA
Clostridium tetani je anaerobna, sporogena
bakterija. Kada se unesu u tkivu u kome nema
kiseonika iz spora nastaju vegetativni oblici koji
lui vie toksina od kojih je najznaajniji
Tetanospazmin koji izaziva miine greve i
razdrauje Sy-nervni sistem.
Izvor infekcije su neke domae ivotinje i
ovek u ijem digestivnom traktu Clostridium
tetani ivi kao saprofit. Fecesom dospeva u spoljnu
sredinu, gde prelazi u otpornu sporu.
Spore tetanusa dospevaju u organizam
oveka iz spoljne sredine prilikom povreivanja.

210
Naroito su opsane duboke i nekrotine povrede
tkiva koje je lieno kiseonika, a pritom je jo i
slabije prokrvljeno.
U takvim anaerobnim uslovima spore
prelaze u vegetativne oblike, razmnoavaju se i
lue toksine koji se krvlju i linfom prenose do
gangliozida nervnih elija preteno onih u
modanom stablu i kimenoj modini.
Najznaajniji toksin, tetanospazmin, du aksona
dolazi do motornih neuron u prednjim rogovima
kimene modine, a preko sinaptikih prostora stie
i do inhibitornih neurona blokirajui njihovu
aktivnost ime izaziva razdraenje
poprenoprugastih miia to se manifestuje
hipertonusom (preterano grenje) i paroksizmima
(periodino grenje). Tatanospazmin izaziva i
pojaanu aktivnost Sy-nervnog sistema blokiranjem
mehanizama njegove inhibicije.
Povean riziki od infekscije postoji kod svih
onih zanimanja gde u toku rada moe doi do
povreivanja (poloprivreda, stoarstvo, klanika
industrija itd.)

KLINIKA SLIKA
Nakon perioda inkubacije koji traje oko 7
dana, razvija se jedan od klinikih oblika tetanusa.

I - GENERALIZOVANI TETANUS (najei
oblik)
- Poinje trizmusom, slede toninim grevima
miia lica, vrata, trupa i ekstremiteta i nastaje
opistotonus
- Zbog grenja respiratorne muskulature disanje
je oteano sve do respiratorne insuficijencije
- Naroito su opasni paroksizmi (periodini
grevi) koji ometaju disanje i izazivaju hipoksiju
- Zbog stimulacije Sy-sistema javlja se
tahikardija, aritmija, hipertenzija i pojaano
znojenje
- U krvi su poveani kateholamini, a u urinu
produkti njihove razgradnje
- Na EKG-u se mogu videti znaci ishemije
sranog miia
- Kod povoljnog toka u 3 nedelji grevi
poputaju, srana radnja se stabilizuje i nastaje
oporavak
- Smrtnost je 20-40%, a kod novoroenadi i
starijih od 70 godina i preko tog procenta.
II - LOKALNI TETANUS
Redak kliniki oblik koji nastaje kod osoba sa
nedovoljnim imunitetom, a ispoljava se
- Vienedeljnim grem povreenog prsta na ruci
ili nozi.
III - CEFALITINI TETANUS
- Protie kao gr miia u zoni inervacije 7
kranijalnog nerva.
IV - TETANUS NOVOROENADI
Retko se javlja jer se enska deca obavezno
vakciniu, tako da se u toku trudnoe plodu
prenesu antitela.

KOMLIKACIJE
Najee
Ishemike lezije srca
Respiratorna insuficijencija
Pneumonije
Atelektaze
Pneumotoraks
Ree
Ruptura miia
Prelomi kimenih prljenova i rebara
Ugrizi jezika i dr.
Kasne
Tromboze u dubokim venama

DIJAGNOZA
1. Podatak o povredi - osobe koja nije
vakcinisana protiv tetanusa
2. Klinika slika - je najee dovoljna za
prepoznavanje tetanusa (ispoljen trizmus i
grenje miia)
3. Nalaz Clostridium tetani u povreenom
tkivu - potvruje dijagnozu

LEENJE
Obrada rane
Davanje tetanusnog imunoglobulina
Dijazepam - protiv miinih greva
Traheotomija - kod opasnosi od uguenja
Kiseonika preko respiratora
Beta blokatori - protiv tahikardije i aritmije
Kontrola i korekcije vode i elektrolita
Metronidazol (i.v.) - Za unitavanje C. tetani u
rani.
Antibiotici - Za spreavanje sekundarnih
infekcija
Nega u cilju prevencije dekubitusa, konkratura i
tromboza.

PREVENCIJA
Vakcinoprofilaksa - Obavezna za sve (4 doze od 3
meseca ivota, revakcinacija posle 5-10
godina)
Obrada rane i eventualna primena antibiotika
(Metronidazol ili Penicilin) nakon povrede
Jedne doze tetanusne vakcine + Tetabulina ako
je od poslednje vakcinacije povreenog prolo
vie od 5 godina, odnosno samo jedna doza
vakcine ako je od poslednje vakcinacije prolo
manje od 5 god.

7. BRONHOPULMONALNA
OBOLJENJA IZAZVANA
ATIPINIM
MIKOBAKTERIJAMA

ETIOPATOGENEZA
Najei izazivai oboljenja su
Mycobacterium avium
Mycobacterium kansalj

211
Mycobacterium intracelulare
Ove mikobakterije pomau razvoj
tuberkuloze i plunih oboljenja i mogu
prouzrokavati ak i smrt
Osim plunih oboljenja mogu izazvati i
cervikalni adenitis i generalizaciju oboljenja
Mikobakterije se neprenose direktnim
kontaktom sa obolele osobe. Postoje meutim neki
dokazi irenja oboljenja meu
pneumokoniotiarima, pa je zato neophodno, kao i
pri tuberkulozi radiografski kontrolisati industriske
radnike.
Najugroeniji su radnici koji su izloeni
praini (rudari u rudnicima uglja i slina
zanimanja).

LEENJE
Ova oboljenja su veoma rezistentna na
terapiju, ali obino reaguju na udruenu terapiju:
Rifadinom
Etambutolom i
Etionamidom.

8. TUBERKULOZA PLUA

ETIOPATOGENEZA
Tuberkuloza je zarazna bolest bronha i
pleure izazvana bacilom Mycobacterium
tuberculosis (najee humani tip, mada su mogui
i drugi sojevi).
Izvor zaraze je ovek preko svojih
ekskreta, ree izvor zaraze mogu biti domae
ivotinje (govee preko mleka i mlenih
proizvoda), ivina i ptice (kokoi i papagaji).
Poveanom riziku da obole izloeno je
medicinsko i drugo osoblje koje radi na odeljenjima
na kojima se lee oboleli od tuberkuloze (laboranti,
higijeniari).
Najei put infekcije je respiratorni trakt
(inhalacija kapljica i estica praine), ree organi za
varenje, jo ree sluzokoa gornjih disajnih puteva,
a izuzetno retko oteena koa.
Na razvoj bolesti utie virulencija,
patogenost i otpornost bacila tuberkuloze sa jedne
strane odnosno prirodna otpornost, ivotna dob i
eventualna druga oboljenja inficiranog sa druge
strane. Prirodnu otpornost organizma je sniena kod
zaraznih bolesti, graviditeta, laktacije, bolesti
endokrinog sistema, alkoholizma, psihikih
stresova i loih ivotnih i radnih uslova.
Bacil tuberkuloze unesen u plua stvara
zapaljenjske promene tzv. rani infiltrat. Jedan broj
bacila se raznosi limfotokom do regionalnih limfnih
lezda izazivajui zapaljenjski proces u njima -
limfadenitis i samom linfotoku - limfagitis. Mesto
ranog infiltrata i susedne limfne lezde u zapaljenju
sa limfangitisom izmeu njih ine primarni
kompleks.
Tako nastaje primarna tuberkuloza koja
moe da ima razliiti dalji tok:
I - BENIGNI TOK
Kada se ognjite infekcije lokalizuje i
eliminisanie na nivou primarnog kompleksa.
Infekcija se najee zavrava na ovaj nain
ukoliko je opta otpornost organizma dobra (u 88%
sluajeva) Takva lica osim pozitivne tuberkulinske
reakcije i fibroznog i kalcifikovanog arita u
pluima nemaju druge znakove aktivnosti
tuberkuloznog procesa.
Kod manjeg broja ovih osoba moe posle
kraeg ili dueg vremena doi do buenja latentnog
ognjita i pojave znakova bolesti tj. do nastanka
postprimarne tubrekuloze.

II - MALIGNI TOK
Ukoliko se iz primarnog konpleksa infekcija
iri u susedne delove plua ili udaljene organe i
tkiva gde moe da napreduje do fatalnog zavretka.

KLINIKA SLIKA
I - PRIMARNA TUBERKULOZA
Nastaje pri prvom kontaktu TBC-bacila sa
organizmom, pri emu se razvija primarni konpleks
sa uveanjem regionalnih linfnih lezda. U odnosu
na teinu klinike slike moe biti
1. Primarna tuberkuloza sa primarnom
kavernom
2. Primarna tuberkuloza sa tekim
promenama u limfnim lezdama
3. Kazeozna pneumonija i bronhopneumonija
4. Primarna tuberkuloza sa hematogenim
irenjem (milijarna tuberkuloza)
II - POSTPRIMARNA TUBERKULOZA
Javlja se kod osoba koje su preleale
primarnu infekciju. Njeni oblici su:
Fibrokazeozni oblici
Poetne forme
Odmakle forme
Hematogeni oblici
Opta milijarna tuberkuloza
Akutna milijarna tuberkuloza
Hronini apiretini oblici
Fibrozni i ulcerozni oblici
Kazeozni oblici
Primarna kazeozna pneumonija
Primarna kazeozna bronhopneumonija
Postprimarni kazeozni oblici

DIJAGNOZA
I - PRIMARNA TUBERKULOZA
1. Radioloki nalaz
Bipolarna senka primarnog kompleksa
Policiklino zasenenje usled uveanih limfnih
lezda u medijastinumu
Znaci atelektaze plua
Diseminovana milijarna, bronhopneumonina i
pneumonina ognjita.
2. Pozitivan tuberkulinski test
3. Mogu nalaz bacila u sputumu ili kulturi

II - POSTPRIMARNA TUBERKULOZA

212
1. Radioloki nalaz
- Meke okrugle senke lokalizovane ispod ili u
visini klavikule, nekad po itavom plunom
tkivu ili renju
- Kaverne nepravilnog oblika.

LEENJE
Poinje se sa kombinacijom Rifampicina,
Izonijazida i Streptomicina, a nakon nestanka
klinikih znakova bolesti jedan lek se iskljuuje i
nastavlja sa dva.
Pored navedenih koriste se i Pirazinomid,
Etambutol, Etionamid, Cicloserin, Kanamicin,
Kapreomicin.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
I - PRIMARNA TUBERKULOZA
U toku primarne tuberkuloze postoji
privremena radna nesposobnost, koja moe da traje
do godinu dana.
Po zavrenom leenju definitivna radna
sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja
obolelog, stepena oteenja plune funkcije i
zahteva na radnom mestu.
Bolesnik je najee sposoban skoro za sve
poslove osim za one koji iziskuju teak fiziki
napor.

II - POSTPRIMARNA TUBERKULOZA
Fibrokazeozni oblici
U poetnoj fazi bolesti bolesnici su
nesposobni za rad dok god traju simptomi.
Po zavrenom leenju radna sposobnost e
zavisiti od stepena oteenja plua i stanja plune
funkcije.
Bolesnici sa odmaklim oblikom
fibrokazeozne ftize privremeno su nesposobni za
rad sve do sanacije krvarenja.
Kod teih formi dolazi do potpune i trajne
radne nesposobnosti. Ponekad se predlae promena
radnog mesta osobama izloenim respiratornim
noksama. Ove osobe takoe ne smeju da rade u
ustanovama gde bi bile u kontaktu sa ivotnima
namirnicamam i drugim osobama (prosveta,
usluge).
Milijarni oblici
Nesposobnost za rad traje dok traje leenje.
Po zavrenom leenju radna sposobnost e
zavisiti od opteg stanja plune funkcije i zahteva
radnog mesta.
Fibrozni i ulcerozni oblici
Po zavrenom leenju radna sposobnost e
zavisiti od stepena oteenja disajnih funkcija i
radnih uslova.
Teko oteenje plune funkcije dovodi do
potpunog gubitka radne sposobnosti.
Ukoliko postoji oteenje plune funkcije ali
sa normalnim vrednostima gasova u perifernoj krvi
u miru i pri optereenju postoji umanjenje radne
sopsobnosti. Takvi radnici mogu da obavljaju rad
bez fizikog optereenja, u konfornim uslovima i
na mestima gde nepostoji opasnost irenja infekcije.
Kazeozni oblici
U toku leenja nisu sposobni ni za kakav rad.
Po zavrenom leenju radna sposobnost e
zavisiti od obimnosti rezidua na pluima i stanja
plune funkcije.

KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE
TUBERKULOZE KAO
PROFESIONALNOG OBOLJENJA

Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima
na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa
bacilom tuberkuloze
Da je potvrena dijagnoza tuberkuloze plua
(radiografski dokazi, dokazano prisustvo bacila
tuberkuloze, pozitivna tuberkulinska proba),
Klinika slika bolesti prouzrokovane bacilom
rezistentnim na antituberkulozne lekove
Da je tok bolesti produen zbog rezistencije na
antituberkulinsku terapiju,
Dokazi da obolela osoba u trenutku zasnivanja
radnog odnosa nije imala tuberkuloznu
infekciju.

ZATITA OD BIOLOKIH AGENASA

1. Mehanizacija, automatizacija i
hermetizacija procesA
Spreava direktan kontakt radnika sa
infektivnim agensom
2. Vakcinacija stoke i druge veterinarske mere
3. Odgovarajui postupak sa leevima uginulih
ivotinja i ljudi
4. Higijenske mere zatite radnih prostorija,
povrina, pribora, instrumenata i aparata
Primenu dezinfecijenasa (kiseline, baze, alkohol,
deterdenti, formaldehid, UV-zraenje, visoka
T itd)
5. Mere line higijene - posebno higijena ruku
uz primenu dezinfecijenasa
6. Kontrola izvrene dezinfekcije - uzimanjem
uzoraka vazduha, brisa radnih povrina i ruku.
7. Higijensko otklanjanje otpadnih tenih i
vrstih materija
8. Lina zatitna sredstva - Radna odela,
Zatitne rukavice, Zatitne kape, Maske za lice,
Zatitna obua
Obino su za jednokratnu upotrebu, ukoliko
to nije sluaj izrauju se od materijala otpornog na
dezinfekcijense ili visoku temperaturu.
9. Infektivne bolesti nalaze se na listi
profesionalni oboljenja
10. Profesionalna rehabilitacija
Veliki broj oboljenja ostavlja trajne
posledice po zdravlje radnika, to iziskuje da se
nakon leenja i medicinske rehabilitacije sprovede i
profesionalna rehabilitacija.

213

PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA


Procenjuje se da je oko 4% svih smrtnih
sluajeva od raka uzrokovano ekspozicijom
profesionalnim kancerogenima. Profesionalne
maligne bolesti ine 1,4% svih verifikovanih
profesionalnih bolesti u Srbiji, odnosni 7,6% svih
profesionalnih bolesti u populaciji zdravstvenih
radnika.
Profesionalni rak - je oblik kasnog
odloenog tetnog delovanja ekspozicije
hemijskim, fizikim i biolokim agensima sa
radnog mesta.
Kancerogeni rizik - je verovetnoa da e
ekspozicija nekom agnesu iz rane sredine dovesti
do pojave malignog oboljenja.

PODELA KANCEROGENA

Meunarodna agencija za istraivanje raka
(IARC) deli sve kancerogene na one koji su prisutni
u radnoj sredini (profesionalni kancerogeni) i one
koji su prisutni u ivotnoj sredini.

PROFESIONALNI KANCEROGENI

Profesionalni kancerogeni su svi hemijski,
fiziki i bioloki agensi na radnom mestu koji
poveavaju rizik od nastanka malignog oboljenja
meu izloenim radnicima.
IARC je sainila listu Hemijskih
profesionlanih kancerogena u kojoj se kancerogeni
rizik procenjuje na osnovu epidemiolokih studija,
eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama i
podataka iz in vitro testova. Po ovoj listi hemijske
materije kao i zanimanja klasifikovani su u etiri
grupe.

I - GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude
kancerogeni) - 22 materije
Hemijske materije za koje postoje vrsti dokazi
o kancerogenom dejstvu.
II - GRUPA 2 - Ima dve podgrupe:
- 2A (Verovatno kancerogeni agensi) - 22
hemijske materije
ije je kancerogeno dejstvo dokazano u
eksperimentu, ali su dokazi o kancerogenosti za
ljude ogranieni.
- 2B (Moge kancerogene materije) - 91
hemijska materija
ije je kancerogeno dejstvo potvreno samo u
eksperimentu.
III - GRUPA 3 (Agensi koji se nemogu
klasifikovati u odnosu na kancerogeno dejstvo)

IV - GRUPA 4 (Agensi koji verovatno nisu
kancerogeni za ljude)
Materije za koje postoje dokazi da nisu
kancerogene za ljude i ivotinje.


AGENSI
KANCEROGENI
ZA LJUDE
ORGAN
NA KOJI
DELUJU
IZVORI
EKSPOZICIJE
1. Nikl
Nos,
Sinusi,
Plua,
Bronhije
Metalurgija,
legure,
katalizatori
2. Kadmijum
Plua,
Prostata
Proizvodnja
boja/pigmenata
3. Arsen
Plua,
Koa,
Jetra
Staklo, metal,
pesticidi
4. Hrom
(estovalentni)
Bronhije,
Plua
Oblaganje
metala,
proizvodnja boja
5. Berilijum
Plua,
Kosti
Vazduhoplovna
industrija/metali
6. Azbest
Plua,
Pleura,
Peritoneum
Izolacija,
filterski
materijal, tekstil
7. Hematit Plua
Rudari u
rudnicima
gvozdene rude
8. Venilhlorid Jetra
Plastika,
monomer
9. Katran,
Parafin
Koa Gorivo
10. Benzen,
Toluen,
Ksilen
Leukemija
Organski
rastvarai,
gumarstvo
11. Etilenoksid Leukemija Sterilizacija
12. Mineralna
ulja
Koa Maziva
13. Iperit
Farinks,
Plua
Bojni otrovi
14. 2-Naftilamin
Mokrana
beika
Industrija
boje/pigmenata
15. Bis-etar i
hlormetiletiletar
Plua
Hemiski
meuproizvodi
16. Nafta iz
kriljaca
Koa Maziva, gorivo
17. a
Koa,
Plua
Pigmenti
18. Magle jakih
neorganskih
kiselina sa
sumporom
Plua Metali
19. Smola
katrana
kamenog
uglja
Koa,
Plua,
M. beika
Graevinski
materijal,
elektrode
20. Praina
drveta
Nazalna
upljina
Drvana
industrija
21. Benzidin
Mokrana
beika
Proizvodnja
boja, laboratorije
22. 4-
Aminobifenil
Mokrana
beika
Proizvodnja
gume

KANCEROGENI IZ IVOTNE SREDINE

Pored profesionalnih kancerogena utvreno
je da postoje i razliiti agensi iz spoljanje sredine

214
koji mogu dovesti do nastanka malignih tumora kod
ljudi. Mada oni nisu primarno profesionalni agensi,
postoje grupe ljudi koji su njima izloeni u toku
rada.
I ovi agenasi klasifikovani su u
1. Grupa 1 (Agensi koji su za ljude
kancerogeni) - 9 agenasa
2. Grupa 2A (Verovatno kancerogeni agensi)
3. Grupa 2B (Moge kancerogene materije)

GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude
kancerogeni)
AGENSI
KANCEROGENI
ZA LJUDE
ORGAN
NA KOJI
DELUJU
IZVORI
EKSPOZICIJE
1. Sunevo
zraenje (UV-
zraenje)
Koa
Radnici koji rade
na otvorenom
2. Radon Plua
Rudari u
rudnicima
gvozdene rude
3. Hronina
infekcija
Hepatitisom B
Jetra
Zdravstveni
radnici
4. Hronina
infekcija
Hepatitisom C
Jetra
Zdravstveni
radnici
5. Infekcija
Schistosomom
haematobium
Mokrana
beika

6. Humani
papiloma virus
Grli
materice

7. Duvanski dim
Plua,
Beika,
Gornji RES
Kelneri
8. Alfatoksin Jetra
Proizvoai
hrane
9. Erionit
Plua,
Pleura


Lista IARC ne obrauje neke znaajne
uzroke nastanka malignih oboljnja kao to su
1. Jonizujue zraenje (X,, , ) - Za koje
postoje sigurni dokazi o kancerogenom
dejstvu.
2. Elektromagnetna polja - ije
kancerogeno dejstvo jo uvek nije
dokazano.
3. Lekovi i Pesticidi.

KANCEROGENEZA

Nastanak malignog tumora rezultat je
gubitka kontrole nad elijskom deobom i
proliferacijom. Sponatno ili pod dejstvom razliitih
fizikih, hemijskih i biolokih faktora dolazi do
promene u srukturi DNK molekula elije (promena
u rasporedu nukeotida, prekid lanca i sl.) to se
naziva mutacijom. Takva elija moe da izgubi
svoju primarnu funkciju pa organizam procesom
reparacije nastoji da popravi nastalo stanje,
odstranjivanjem promenjenog DNK molekula
odnosno unitavanjem transformisane elije pre
nastanka njene deobe.
Meutim, ukoliko do deobe mutirane elije
doe pre reparacije (posebno elije koje se brzo
dele), oteena DNK koristi se kao ablon za dalju
DNK replikaciju. Patoloke elije proliferiu i
stvaraju se paraneoplastini vorii, od kojih e se
neki razviti u tumore.
Proces kancerogeneze prolazi kroz nekoliko
stadijuma
1. Stadijum inicijacije - Nastaje kao posledica
ireverzibilne promene genetskog materijala
(DNK) elije usled interakcije sa nekom
kancerogenom materijom.
2. Stadijum promocije - U ovom stadijmu kao
posledica dejstva nekog drugog kancerogena (ne
onog koji je izazvao promenu u genetskom
materijalu) tz. Promotera, dolazi do stimulacije
razvoja primarno izmenjene elije. Promocija
dakle nije rezlutat vezivanja ili promene DNK.
3. Stadijum proliferacije - Karakterie ubrzan rast,
invanzivnost i nastanak metastaza

GRANINE VREDNOSTI

injenica da mutacija samo jedne elije
moe dovesti do nastanka malignog tumora govori
u prilog tome da za kancerogene ne postoje
granine vrednosti. Zbog toga preventivna
strategija i dalje ima za cilj da se ekspozicija
kancerogenim materijama sasvim iskljui.
Na drugoj strani dokazano je da se pri
izlaganju viim dozama kancerogena javlja via
stopa incedence i mortaliteta od malignih tumora
nego pri izlaganju niim dozama (postojanje
odnosa doza-odgovor).
Problem je ordrediti oblik krive doza-
odgovor i dati odgovor da li ova kriva ima grnini
nivo. I pored toga to ovaj problem nije reen do
kraja za veinu toksinih materija utvrene su doze
ili koncentracije ispod kojih kako se smatra ne
dolazi do pojave tetnih posledica po zdravlje
eksponovanih.

NAJEI PROFESIONALNI
KANCEROGENI

NAJEI HEMIJSKI PROFEIONALNI
KANCEROGENI

AZBEST
Moe izazvati karcinom plua i
mezoteliom pleure i peritonuma.

HEMATIT
Moe izazvati karcinom plua. Smatra se
da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica
udruenog delovanja gvoa i silikogene praine.
Kao mogui uzrok nastanka karcinoma pominje se i
Radon

ARSEN
Arsen izaziva rak koe, plua i jetre kod
ljudi. Opisano je da se rak plua javlja dva puta, a
rak koe deset puta ese u radnika izloenih
arsenu u industriji u poreenju sa kontrolnom
grupom.
Latentni period oboljenja je veoma dug i
kree se od 30-40 godina.


215
NIKL
Izaziva rak sluzokoe nosa i paranazalnih
upljina, primarni rak bronhija i plua.
Proseni period razvitka raka nosa i
paranazalnih sinusa je 23 godine, bronhija i plua
25 godina.
Dokazano je kancerogeno dejstvo
jedinjenjenja nikla u eksperimentalnih ivotinja.

HROM
estovalentna jedinjenja hroma mogu
izazvati rak bronhija i plua.

POLICIKLINI AROMATINI
UGLJOVODONICI
Mogu izazvati karcinom plua i koe.
Posebno se izdvaja Benzopiren

HLOR-METIL-ETAR
Moe izavati karcinom plua

KADMIJUM
Poveava rizik od pojave karcinoma
prostate i karcinoma respiratornog trakta.

BERILIJUM
Berilijumova jedinjenja su kancerogena za
zeeve (intravenski data izazivaju sarkome kostiju)
i pacove (udisanje dovodi do karcinoma bronha).
Nije dokazano kancerogeno dejstvo na oveka.

VINILHLORID
Moe izavti angiosarkom jetre.

KATRAN I PARAFIN
Mogu izavati karcinom koe, larinksa i
plua

BENZEN, TOLUEN, KSILEN
Mogu biti uzrok leukemije.

NAJEI FIZIKI
PROFEIONALNI KANCEROGENI
1. Ultraljubiasto zraenje
2. Jonizujue zraenje (, , , i X)
NAJEI BIOLOKI
PROFESIONALNI
KANCEROGENI
1. Virusni hepatit B
2. Virusni hepatit C
NAJEI PROFESIONALNI
MALIGNI TUMORI
RAK PLUA
Smatra se da se udeo zanimanja u nastanku
raka plua kree od 1-40%. Mogui izazivai
oboljenja su:
AZBEST (Karcinom bronha i Mezoteliom
pleure)
Bronhogeni karcinom - Smatra se da sve
vrste azbestnih vlakana dovode do nastanka
raka plua, pri emu je karcidolit verovatno
najopasniji. Mehanizam indukcije nije poznat,
ali se zna da azbestna vlakna ne deluju
hemijski ve svojim fizikim osobinama.
Poveanom riziku izloeni su radnici u
azbestno-tekstilnoj industriji, u rudnicima i
mlinovima amfibolita i krocidolita, radnici koji
rade na izolaciji u brodogradilitima i
graevinarstvu, kao i radnici koji rade sa
cementom.
Mezoteliom pleure - Maligni tumor specifino
vezan za ekspoziciju azbestu. Najee se
javlja meu radnicima u rudnicima i pri
mlevenju azbesta, pri transportu iskopanog
azbesta, zatim u proizvodnji azbestno-
cementnih cevi, frakcionog materijala, tekstila
i krovnih materijala i u brodogradnji, a
najee obolevaju graevinski radnici,
vodoinstalateri, zavariai i elektriari.

POVEANA RADIOAKTIVNOST
(Karcinom bronha i plua)
Najvei rizik postoji kod radnika u
rudnicima uranijuma, atomskim centralama,
hemijskoj industriji i laboratorijama. Uranijum se
raspada do Radona 222 i njegovih potomaka koji
emituje alfa zrake koji se apsorbuju od strane
estica praine i inhaliraju u plua gde jonizacijom
oteuju elije bronhijalnog epitela to moe da
dovede do razvoja karcinoma.

KALCIJUM FLUORID (Karcinom plua)
Vea uestalost karcinoma plua kod rudara
u rudnicima gde se vri eksploatacija kalcijum
fluorida objanjava se takoe, jonizujuim
oteenjma nastalim dejstvom Radona koji je bio
rastvoren u vodi.

HEMATIT (Karcinom plua)
Poveana uestalost karcinoma plua naena
je i kod radnika koji rade u rudnicima hematita.
Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao
posledica udruenog delovanja gvoa i silikogene
praine. Kao mogui uzrok nastanka karcinoma
pominje se i Radon koji je prisutan u visokim konc.
u ovim rudnicima.

ARSEN (Karcinom plua)
Porast Ca-plua zabeleen je kod radnika
izloenih arsentrioksidu u topionicama bakra.

NIKL (Karcinom plua)
Naroito je kancerogen Niklkarbonil ali je
danas on retko uzrok nastanka karcinoma
zahvaljujui izmeni tehnolokog procesa koji
obezbeuje da su koncentracije praine nikla u
radnoj sredini znatno smanjene.

HROM (Karcinom plua)
Najvei rizik postoji kod proizvodnje
hromata i bihromata kada se stvara velika koliina
fine praine.

KATRAN I PARAFIN (Karcinom larinksa i
plua)

216
Praine ulglja mogu dovesti do karcinoma
larinksa i plua

POLICIKLINI AROMATINI
UGLJOVODONICI (Kacinom plua)
Posebno se izdvaja Benzopiren kome su
eksponovani radnici u koarsko-hemijskoj industriji
U kancerogenu grupu materija spadaju i
Nitrojedinjenja i Izopropanol

HLOR-METIL-ETAR(Kacinom plua)
Koristi se u proizvodnji jonskih izmenjvaa,
baktericida, pesticida, disperzionih agenasa,
vodenih repelenata, organskih rastvaraa i dr.

MASTILO (Bronhogeni karcinom)
U tamparskoj industriji.

KADMIJUM I BERILIJUM
Kancerogenost Kadmijuma i Berilijuma na
plua je dokazana samo u eksperimentima na
ivotinjama.

RAK KOE

Najee se javljaju epiteliomi (bazo i spino
celularni). Najei uzronici karcinoma koe su:

ULTRALJUBIASTO ZRAENJE
Poveanoj ekspoziciji izloeni su
poljoprivredni radnici, radnici na lunom
zavarivanju, pri radu sa germicidnim sredstvima i
tamparijama, profesionalni sportisti i svi oni koji
profesionalno due borave na otvorenom prostoru.
Lokalizacija karcinoma je najee na glavi i vratu.
Smatra se da UV-zraenje deluje i kao inicijator i
kao promoter. Usled izlaganja UV-zraenju nastaje
fotohemijska reakcija sa DNK.

POLICIKLINI AROMATINI
UGLJOVODONICI
Ima ih u ai (benzopiren), katranu kamenog
uglja, asfaltu, kerozinu, antracenu, parafinskom
vosku i uljima za podmazivanje i seenje.
Poveanom riziku su izloeni dimniari, radnici
koji rade sa naftom iz kriljaca, na obradi jute,
presovanju voska, metalski radnici i radnicima koji
koriste razliita ulja.

ARSEN
Radnici su izloeni arsenu u velikom broju
zanimanja (topionice olova, metalurka industrija,
vinogradarstvo i dr.) ali se meu ovim radnicima
karcinom koe retko javlja. Smatra se da do
kracinoma koe moe doi nakon ingestije,
inhalacije ili ubrizgavanja arsena, a ne kontaktom
preko koe.

JONIZUJUE ZRAENJE
Zahvaljujui strogim merama kontrole
ekspozicije jonizujuem zraenju danas se javlja
mali broj Ca-koe usled ove ekspozicije.
Poveanom riziku su izloeni radiolozi, rudari u
uranijumskim rudnicima i dr.

LEUKEMIJA
Akutne i hronine mijeloidne leukemije
mogu nastati usled profesionalne ekspozicije.

JONIZUJUE ZRAENJE
Poveanom riziku izloeno je medicinsko
osoblje na radiolokim odeljenjima, rudari u
uranijumskim rudnicima, radnici u nuklearnim
elektranama, vojna lica koja su prisustvovala
nuklearnim probama itd.
Latentni period je 2-14 god. Jonizujue
zraenje deluje tako to dovodi do oteenja DNK
molekula.

BENZEN
Benzen ima izrazito toksino dejstvo na
kotanu sr dovodei do anemije i leukemije.
Benzen se koristi u proizvodnji eksploziva,
kozmetike, sapuna, parfema, lekova, boja, gume i
obue.
Latentni period iznosi do 30 godina.

ANGIOSARKOM JETRE

Angiosarkom jetre je redak tumor, iji se
nastanak vezuje za ekspoziciju vinilhloridu.
Latentni period je oko 19 godina, mukarci
obolevaju 4 puta ee od ena. Mehanizam
kancerogenog dejstva nije poznat. Bolest
karakterie dug asimptomatski period sa patolokim
laboratoriskim vrednostima.
I neki paraziti npr. Schistosoma haematbium,
mogu izazvati maligne tumore jetre kod
poljoprivrednika

RAK MOKRANE BEIKE

Najznaajniji uzroni faktor je puenje a u
profesionalnoj ekspoziciji i naftilaminima i
benzidinu koji se javljaju u hemijskoj industriji,
proizvodnji boja i pigmenata, proizvodnji kablova,
tekstilnoj industriji, pri obradi koe, postavljanju
krovova i drugim poslovima gde postoji izloenost
katranu kamenog uglja, kao i meu elektriarima,
frizerima, mehaniarima, metalskim i gumarskim
radnicima.
Latentni period je oko 20 godina (4-40 god).

RAK NAZALNIH I
PARANAZALNIH UPLJINA
Meu uzronim faktorima navodi se praina
drveta, nikl, kadmijum, iperit i ulja koja se
koriste pri seenju, moda i formaldehid.
Poveanom riziku su izloeni radnici u proizvodnji
nametaja i obue, u rudnicima uglja, radnici na
peima sa gasom ili koksom, livci, radnici u
hemijskoj i tekstilnoj industriji.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Kod svih prekanceroznih stanja, treba
bezuslovno prekinuti dalji kontakt sa kancerogenim
noksama. Kada je u pitanju rad na drugim radnim
mestima, treba uzeti u obzir mogunost drutvene i

217
socijalne adaptacije obolelog, kao i njegovo
psihiko stanje, odnosno motivaciju za dalji rad.
Bolesnike sa malignim oboljenjem prilikom
profesionalne orijentacije ne usmeravati na
zanimanja gde postoji mogunost kontakts sa
dokazanim, verovatnim i moguim kancerogenima,
kao ni sa agensima koji podstiu i ubrzavaju
procese kancerogeneze. Ovakve radnike treba
iskljuiti i iz kontakta sa faktorima koji remete
ravnoteu imunolokog sistema organizma.
Privremena spreenost za rad postoji
prilikom ispitivanja i leenja novootkrivenih
malignih oboljenja, tokom recidiva i pogoranja. U
fazi remisije, bolesnici su sposobni za rad, sem za
vee fizike napore, kontakt sa kancerogenim
agensima, rad u loim mikroklimatskim uslovima,
smenski i terenski rad.
U fazi evolucije bolesti sa metastazama
radna sposobnost ne postoji.
Od svih navedenih oblika profesionalnog
raka, u zakonu se priznaju kao profesionalna
oboljenja samo maligne neoplazme na koi,
mokranoj beici i na pluima.

PREVENTIVNE MERE
TEHNOLOKO-TEHNIKE MERE
1. Zamena opasnih kancerogenih materija-
nekancerogenim.
2. Smanjenje broj radnika izloenih
kancerogenima, trajanje i stepen tog izlaganja.
3. Hermetizacija, mehanizacija i automatizacija
proizvodno-tehnolokog procesa.
4. Ventilacija (lokalna i opta) i uklanjanje
kancerogenih aerosola iz radne sredine.

ORGANIZACIONO-TEHNIKE MERE
1. Uvoenje sistema signalizacije za
upozoravanje na opasne momente pri radu.
2. Organizacija tehnolokih linija u proizvodnji
tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala
i ljudi.
3. Svoenje na minimum nagomilavanje tetnih
kancerogenih materija u toku rada.
4. Racionalni razmetaj ureaja, tako da ne dolazi
do potenciranja efekata pojedinih tetnih
materija.

LINE MERE ZATITE
Primenu razliitih linih zatitnih sredstava u
zavisnosti od prirode i lokalizacije delovanja
kancerogena: Respiratori i gasne maske, zatitno
radno odelo, rukavice, kecelje i dr.

HIGIJENSKE MERE ZATITE
Lina higijena radnika, za ta je neophodno
obezbediti uslove za higijenu ruku i tuiranje
Higijena radne prostorije.
Higijensko odravanje zatitnog radnog odela i
dr.

MEDICINSKE MERE ZATITE
Prethodni i periodini pregledi u intervalima
od 6-12 meseci. Cilj periodinih pregleda je da se
blagovremeno otkriju prekancerozna stanja, to e
omoguiti uspenije leenje. Cilj je i promena
radnog mesta obolelih.
Obzirom na dug latentni period
profesionalnog raka treba izbegavati zaposlenje
mlaih lica od 40 godina u uslovima rada gde
postoji kontakt sa kancerogenim materijalima.
U cilju ranog otkrivanja preporuuje se
ultrazvuni pregled ciljnih organa i organskih
sistema na 12 meseci posle desetogodinje
ekspozicije.

ZAKONODAVNO-ADMINISTRATIVNE
MERE
1. Zabrana primene opasnih kancerogena u
proizvodnji
2. Posebne mere zatite na radu na rizinim
radnim mestima
3. Kontrole inspekcijskih slubi radi
preduzimanja mera za zatitu na radu.

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE
PROFESIONALNIH MALIGNIH
BOLESTI

IZAZVANIH FIZIKIM
KANCEROGENIMA

Dokaz o ekspoziciji - Da je radnik
obavljao poslove i zadatke na mestima gde se
ostvaruje kontakt sa kancerogenim fizikim
agensima kao to su:
1. Sva jonizujua zraenja - hronina granulocitna
leukemija, planocelularni i bazocelularni
karcinom koe, fibrosarkom potkonog tkiva i
sinovija zglobova.
2. Ultraljubiasto zraenje - nemelanomski rak
koe i maligni melanom koe.
3. Radon - adenokarcinom bronha i plua.
4. Radioaktivni jod - adenokarcinom tireoidne
lezde.
5. Uran, torijum, radijum i tehnicijum -
osteosarkom kosti.
Klinika slika maligne bolesti

IZAZVANIH HEMISKIM
KANCEROGENIMA
Dokaz o ekspoziciji - Da je radnik obavljao
poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje
kontakt sa kancerogenim hemiskim agensima koji
se nalaze u prvoj grupi IARC liste
Uzronici, histoloki tipovi, lokalizacija
tumora u skladu sa I grupom IARC liste
Klinika slika maligne bolesti

IZAZVANIH BIOLOKIM
KANCEROGENIMA

Dokaz o ekspoziciji - Da je radnik obavljao
poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje
kontakt sa kancerogenim biolokim agensima kao
to su
Virus hepatitisa B i C
Klinika slika maligne bolesti.

218

PROFESIONALNA OTEENJA KOE

PROFESIONALNA OTEENJA KOE

Oteenje koe nastalo delovanjem tetnih
agenasa iz radne sredine predstavlja grupu
najeih profesionalnih oboljenja. Zastupljenost
profesionalnih dermatoza u odnosu na ostala
profesionaln oboljenja, zavisi od zemlje u kojoj se
posmatra i varira od 20-70%.
Profesionalne dermatoze definiu se kao
patoloka stanja koe za koje je dokazano da
profesionalna izloenost predstavlja glavni ili
doprinosei, pomaui faktor njihovog nastanka.

ETIOLOGIJA

U nastanku profesionalnih oteenja koe
uestvuju endogeni, egzogeni i pomaui faktori.

ENDOGENI
FAKTORI
EGZOGENI
FAKTORI
POMAUI
FAKTORI
I INIVIDUALNE
OSOBINE
Pol i Starost
Boja i vrsta koe
Rasa

II KONSTITUCIJA
Nasledna oboljenja
Genetski poremeaji i
Atopija

III FIZIOLOKA
STANJA
Trudnoa
Dojenje

IV PATOLOKA
STANJA
Razna oboljenja
I FIZIKI
FAKTORI
Mehaniki
Termiki
Aktiniki

II HEMIJSKI
FAKTORI
Neorganske
materije
Organske materije

III BIOLOKI
FAKTORI
Bakterije i Virusi
Paraziti
Dermatofiti
Fitogene nokse
I RADNA
SREDINA
Vrsta ekspozicije
Duina
ekspozicije
Vreme
ekspozicije
Frekfencija
ekspozicije
Intenzitet
ekspozicije

II IVOTNA
SREDINA
Geografska oblast
Klima

IZVORI EKSPOZICIJE

Profesionalne dermatoze javljaju se kod
radnika u:
Metalnoj i metalopreraivakoj industriji - Metali
(hrom, nikl i dr.), Ulja za podmazivanje,
Emulzije za hlaenj, Organski rastvrai, Boje,
Lakovi, Smole i dr.
Gradjevinarstvu - Cement (zbog sadraja hroma),
Kobalt, Nikl, Utvriva cementa
Drvnopreraivackoj industriji - Smole, Boje,
Lakovi, Lepkovi itd.
Industriji guma - Rastvarai, Katran, Boje,
Antioksidansi itd.
Industriji koe - Hromati, Formalin, Terpentin,
Lepkovi, Boje, Anilin, Tanin,
Parafenilendiamin itd.
Tekstilnoj industriji - Hromati, Boje, Anilin,
Sintetska vlakna itd.
Fotografskoj industrij - Hromatin,
Natrijumtiosulfat itd.
Farmaceutskoj industriji - Penicilin, Streptomicin,
Jod, Kinini, Largaktil itd.
Pekarskoj industriji - Brano
Poljoprivredi - Sredstva za zapraivanje,
Ultravioletni zraci itd.
Rendgenolokim, onkolokim i nuklearnim
institutima - Jonizujue zraenje
Frizerskim salonima - Eterina ulja, Kiseline, Boje
sa parafenilendiaminom itd.
Automehaniarskim radionicama - Nafta, Benzin,
Terpentin itd.

PODELA

Prema nainu delovanja noksi i reakcije
organizma, profesionalne dermatoze se dele na:
I - NEALERGIJSKE PROFESIONALNE
DERMATOZE -nastaju zbog direktnog dejstva
fizikih faktora (mehaniki, termiki, aktiniki)
Hemijskih faktora
Biolokih faktora
II - ALERGIJSKE PROFESIONALNE
DERMATOZE

OTEENJA KOE IZAZVANA
FIZIKIM FAKTORIMA

MEHANIKIM FAKTORIMA

Nastaju nadraajem koe usled pritiskanja,
trenja, rastezanja ili uvijanja. Na mestu delovanja
nokse javljaju se zadebljanja, pigmentacije i
atrofije, a kod jaeg delovanja prekid kontinuiteta
koe i rane.
Ekskoracije - Takasta ili linearna oteenja
koe nastala obino kao posledica intenzivnog
svraba.
Pigmentacije - Promene boje koe. Nastaju
usled eanja ili stalnog pritiska na kou.
Kalusi - Zadebljanja koe na mestima
dugotrajnog pritiska.
Klavus (ulj) - Lokalizovani kalus.
Sve ove promene karakteristine su za
pojedina zanimanja i spadaju u grupu
profesionalnih stigmi.

TERMIKIM FAKTORIMA

I - VISOKA TEMPERATURA
Najea su kod kuvara, pekara, livaca,
kovaa, topioniara, loaa, asfaltera, duvaa stakla
i sl.

219
1. Opekotine - 3 stepena:
- Dermatitis combustiones
erythematosa
- Dermatitis combustiones bullosa
- Dermatitis combustiones
escharotica
Nastaju
kratkotrajnim
delovanjem
ugrejanih
vrstih tela,
tenosti i
gasova
2. Hiperpigmentacija Taliagiektazije
3. Depigmentacija Atrofija koe
4. Eritem
Nastaju pri
dugotrajnom
indirektnom
delovanju
toplote
(Toplotne
radijacije,
odnosno IC-
zraenja)


II - NISKA TEMPERATURA
Najea su kod poljoprivrednih i
graevinskih radnika, radnika u hladnjaama,
ribara, pralja i sl.

Smrzavanje
Nastaje jednokratnim
delovanjem jako niskih
temperatura
Promrzline
Lokalne lezije nastale udruenim
delovanjem hladnoe i vlage
Akrocijanoza
Lividna i hladna koa distalnih
delova ekstremiteta, unih
koljki i nosa
Cutis mramorata e
frigore
Pojava mreastih, lividnih,
eritematoznih promena na koi

AKTINIKIM FAKTORIMA

I - SUNEVA SVETLOST
Najea su kod mornara, poljoprivrednih i
graevinskih radnika, umara, putara, lukih
radnika.

Dermatitis solaris
Eritem u fazi povlaenja
deskvamacija i pigmentacija
koe
Cutis rhomboidalis
nuchae
Nastaje pri dugotrajnoj
intermitentnoj ekspoziciji
sunevim zracima
Keratitis solaris
Prekancerska lezija u vidu
smeih makula sa adherentnim
skramama
Fotodermatitis
Javlja se kod radnika koji rade
sa materijama koje imaju
fototoksino i fotoalergisko
delovanje (produkti destilacije
kamenog uglja i nafte). Ove
materije se fiksiraju za proteine
koe i pri izlaganju UV-zracima
dobijaju antigena svojstva
dovodei do nastaka eritema,
vezikula i urtikarija.

II - VETAKO OSVETLJENJE
Intenzivno vetako osvetljenje moe
izazvati promene na koi koje se kreu od blagog
eritema do hroninih dermatitisa sa
hiperpigmentacijom.
Najea su kod radnika na elektrolunom
zavarivanju i u filmskim i TV-studijima.

III - JONIZUJUE ZRAENJE
Najea su kod osoblja u radiolokim,
onkolokim i nulkearnim institutima.

1. Akutni radiodermatitis -
Postoje 3 stepena
- Radiodermatitis erythematosa
- Radiodermatitis bulosa
- Radiodermatitis ulcerosa
Kod ozraivanja koe
velikom dozom
jonizujueg zraenja
za kratko vreme
2. Hronini radiodermatitis
- Javlja se kao
- Kutane distrofije
- Tardivne radionekroze
- Radiacioni karcionom
Nastaje usled
kumulativnog efekta
dugogodinje
ekspozicije koe
zraenjem

OTEENJA KOE IZAZVANA
BIOLOKIM FAKTORIMA

I - PARAZITI
Valjivost i uga - Kod radnika u
zdravstvenim ustanovama, deijim kolektivima,
frizera, veterinara.
itna uga i trombikulijaza - Kod
zemljoradnika, etaoca, mlinara, cveara.
Ankilostomijaza - Kod rudara, radnika u
tunelima i na plantaama pirina.

II - BAKTERIJE
Razne piodermije - Kod radnika u
zdravstvenim ustanovama, istaa ulica, mesara.
Folikulitis i Furunculosis - Kod radnika na
odravanju kanalizacije, kod istaa i ubretara.
TBC-cutis - Kod zdravstvenih radnika,
veterinara, mesara, muzaa krava, laboratoriskih
radnika.
Erizipeloid - Kod mesara, ribara, lovaca i
veterinara.
Antraks - Kod osoba koje dolaze u dodir sa
ivotinjama njihovim mesom ili koom.
Maleus - Kod veterinara, konjuara, koijaa.
Tularemija - Kod lovaca, umara, mesara,
laboratoriskih radnika.

III - GLJIVICE
Trihofitija - Kod zdravstvenih radnika,
brijaa, kozmetiara, masera.
Tinea pedis - Kod noenja nepropustljive
obue (rudari, istai bazena).
Tinea manum - Kod zdravsvenih radnika,
peraa posua, toilaca pia i dr.
Kadidijaza - Kod kuvara, poslastiara,
toioca pia, radnika na preradi voa i povra i dr.
Sporotrichosis - Kod zemljoradnika,
prodavaca povra, vrtlara, veterinara i dr.

220
Aktinomikoza - Kod umara, agronoma i
zemljoradnika.

IV - VIRUSI
vorii muzaa krava - Izaziva je virus
paravakcinije, manifestuje se promenama na prsima

V - FITOGENE MATERIJE
Fitodermatitisi - Fitogeni agensi (biljke,
njihovi sastojci ili ekskreti) mogu da deluju na kou
toksino, alergijski, fototoksini i fotoalergijski.
Toksino dejstvo moe imati konoplja,
duvan, hmelj, brljan, smokva i zaini (cimet,
vanila, biber).
Fotofitodermatitis - Za nastanak foto-
fitodermatitisa pored kontakta sa fitogenim
materijama (perun, pakanat) potrebna je i
ekspozicija svetlosnim zracima. Javljaju se kod
cveara, vrtlara, voara, zemljoradnika, agronoma,
umara, botaniara, u drvnoj industriji i dr.

OTEENJA KOE IZAZVANA
HEMIJSKIM FAKTORIMA

I - AKUTNE PROMENE NA KOI
Nastaju dejstvom koncentrovanih kiselina,
baza i organskih rastvaraa - Hemijske opekotine.
Nastaju pri jednokratnom kontaktu sa koom i
odlikuju se inflamacijom i nekrozmo koe
(eritem, bula, nekroza, ulceracija). Promene su
lokalizovane na mestu kontakta, a intenzitet zavisi
od vrste materija, koncentracije, vremena i naina
kontakta. este su u hemijskoj, metalskoj,
koarskoj, gumarskoj i drvnoj industije. Analogno
termikim, opisana su tri stepena hemijskih
opekotina.
Hemijske opekotine u profesionalnim
uslovima najee izazivaju:
Hlorovodonina kiselina
Azotna kiselina
Hromna kiselina
Sumporna kiselina
Sumporasta kiselina
Fenolan kiselina
Oksalna kiselina
Pikrinska kiselina
Mravlja kiselina
Fluorna kiselina
Natrijum hidroksid
Natrijum karbonat
Kalijum karbonat
Kalcijum karbonat
Amonijak
Formaldehid
Fenol
Fosfor
Kiseline na mestu delovanja izazivaju
koagulacionu nekrozu, a baze kolikvacionu
nekrozu.



II - HRONINE PROMENE NA KOI
Nastaju kada hemijske materije deluju
polako, ponovljenim ili duim kontaktom sa
koom, javlja se:
Oteenja ronatog sloja, masne barijere i
kiselog plata koe - Kiseline, Baze, Organski
rastvarai.
Suenja koe - Higroskopne materije
(Kiseline, Baze, Ca-oksid).
Denaturacije belanevina i stvaraja
albuminata - Soli tekih metala.
Stvaranje akni (Acne oleosa, Acne picea,
Hlorne akne) -Derivati nafte, katrani i hlorirani
ugljovodonici.
Hiperkeratoze - Nafta, Katran, Arsen.
Zapaljenjskih promena - Kiseline, Baze,
Organski rastvarai.
Depigmentacije - Derivati fenola i katehola.
Promena boja koe - Teki metali.

PROFESIONALNE STIGME

Profesionalne stigme su promene na koi i
njenjim andeksama koje nastaju kao posledica
dueg delovanja nekih fizikih i/ili hemijskih
tetnosti slabijeg intetnziteta na radnom mestu.
Pojava profesionalnih stigmi zavisi od
individualne adaptabilnosti koe, vrste agenasa,
njegovog intenziteta, uestalosti i trajanja. Mogu
biti prolazne ili trajne.

I - PROLAZNE STIGME
Nestaju spontano nakon prekida ekspozicije
ili se lako uklanjaju primenom higijenskih mera
(pranje vodom, sapunima, deterdentima ili
razreivaima).
IMPREGNACIJA KOE
Nastaje delovanjem boja ili oboljenih
materija. Dovodi do prebojenosti koe, kose i
nokatnih ploa. Npr. kod pekara i mlinara naslage
brana na koi, kod rudara taloenje uglja na koi
itd.
POVRNA OTEENJA KOE
(Ragade, Ulceracije, Ekskorijacije)
Mogu nastati u veini zanimanja. Po
prestanku ekspozicije dolazi do epitelizacije i
obnove koe.
HIPERKERATOTINE I HIPERTROFINE
PROMENE
Ukoliko nastaju posle kraeg delovanja
nokse i ne ponavljaju se esto, obino prolaze bez
posledica. Ukoliko je delovanje dugotrajno i esto
se ponavlja nastaju trajne hiperkeratoze i
hipertrofija

II - TRAJNE STIGME
Odravaju se dugi niz godina ili celog ivota.
TELEANGIEKTAZIJE
Nastaju zbog poremeaja periferne
vazomotorike i dilatacije malih krvnih sudova
derma pri dugotrajnom izlaganju koe toploti i

221
hladnoi. Uglavnom su lokalizovane na otkrivenim
delovima tela (licu) kod livaca, loaa i drugih
radnika izloenih visokim temperaturama.
BRAZGOTINE KOE
Javlaju se u vidu oiljnih promena na mestu
traumatskih oteenja koe. Oiljci nastaju
proliferacijom vezivnog tkiva i obino su glatki,
sedefasto-sjajni i ispod nivoa koe.
ATROFIJA KOE
Nastaje usled dugotrajnog pritiska alata na
kou. Koa je glatka, sjajna i neelastina.
IMPREGNACIJA KOE
Najee nastaje pri kontaktu sa prainom
ruda i esticama metala (srebro, zlato, iva, arsen).
Koa je difuzno i regionalno izmenjene boje.
PROFESIONALNE TATUAE
Nastaje kod akcidentalnog unoenja u kou u
vodi nerastvorljivih estica baruta, praine i ruda.
Npr. pri eksplozijama baruta i gasova u
rudnicima. Lokalizovana je na otkrivenim delovima
tela, nepravilnih su oblika i raznih boja.

KONTAKTNI DERMATITIS

Kontaktni dermatitis predstavlja inflamaciju
koe izazvanu direktnim delovanjem fizikih i/ili
hemijskih egzogenih agenasa. Moe se podeliti na:

I - IRITANTNI KONTAKTNI
DERMATITIS
Akutni (toksini) iritantni kontaktni
dermatitis
Iritantna reakcija
Kumulativni (insult) iritantni kontaktni
dermatitis

II - ALERGIJSKI KONTAKTNI
DERMATITIS

III - KONTAKTNA URTIKARIJA
Imunoloka kontaktna urtikarija
Neimunoloka kontaktna urtikarija

IV - FOTOTOKSINI,
FOTOALERGIJSKI KONTAKTNI
DERMATITIS
Profesionalne tetnosti mogu biti iritansi ili
senzibilizatori. Inflamacija dakle moe biti izazvana
iritacijom, alergijom ili delovanjem oba mehanizma
istovremeno.

I - IRITANTNI KONTAKTNI
DERMATITIS

Iritantni kontaktni dermatitis nastaje pri
kontaktu koe sa materijama (iritansima) koje
oteuju kou na ne-imunolokoj bazi. Radi se o
odgovoru koe na direktno fiziko ili hemijsko
oteenje.
Intenzitet reakcije proporcionalan je
koncentraciji iritansa i vremenu ekspozicije, pri
emu koncentracija iritanasa mora da pree
odreeni prag da bi dolo do reakcije.
Kone iritanse moemo podeliti na:
Jake - Trenutno i direktno dovode do jakih
inflamatornih promena, ve pri prvoj ekspoziciji.
Slabe - Dovode do inflamatornih promena
pri ponovljenim ekspozicijama. Imaju kumulativno
dejstvo dovodei vremenom do iscrpljivanja i
smanjenja odbranbenih sposobnosti koe.

AKUTNI IRITANTNI KONTAKTNI
DERMATITIS
Nastaje pri jednokratnom masivnom
izlaganju iritansu. Najee kod nesrea na poslu.
Javlja se akutna zapaljenjska reakcija koju prati
hemijsko oteenje koe.
Reakcija nastaje na mestu kontakta jasno
ograniena od okolne zdrave koe.

KLINIKA SLIKA
Eritema
Edem
Zapaljenje
Vezikule
U teim suajevima
- Eksudacije
- Bule
- Nekroza koe

Kasna (odloena) iritativnost - Pojava
inflamatorne reakcije 48 sati i vie nakon
ekspozicije.
Npr. kod dejstva Natrijmu-lauril-sulfata,
Propilenglikola ili Diakrilata.

IRITANTNA REAKCIJA
Prolazan kratkotrajan ne-ekcemski dermatitis
nastao delovanjem slabih iritanasa.
Tokom iritantne reakcije dolazi do slabljenja
funkcije barijere koe, nekada kliniki neprimetno.
Iritantna reakcija prethodi Kumulativnom
kontaktnom dermatritisu.

KUMULATIVNI KONTAKTNI
DERMATITS
Razvija se kod ponovljenih oteenja koe
nastalih delovanjem iritanasa hemijske i fizike
prirode.
Usled due izloenosti koe dejstvu agenasa
dolazi do sumiranja dejstva i smanjenja otpornosti
koe.
Promene su lokalizovane na mestima koja su
najvie izloena tetnostima (ake, podlaktice, lice,
vrat).
Zanimanja sa poveenim rizikom su:
Dobavljai hrane
Spremai i istai
Medicinski tehniari
Graevinski radnici
Frizeri

222
Mehaniari
Metalopreraivai
Zemljoradnici i Agronomi
Domaice

I - PRVI STADIJUM
- Moe trajati danima, mesecima pa i godinama.
Klinika slika
Koa je Suva i Dehidrirana
Sa Fisurama
Patohistoloki nalaz
U dermu - Perivaskularni limfocitarni infiltrat
U epidermu - parakeratoze, spongioze i
intracelularni edem.

II - DRUGI STADIJUM
- Promene recidiviraju pri svakom izlaganju koe
iritansima.
Klinika slika
Eritem - Vezikule
Edem - Kruste
Ako proces traje due
Lihenifikacija
Ekskorijacije
Patohistoloki nalaz
Promene sline kao kod alergijskog kontaktnog
dermatita.

DERMATITIS DETRITIVA (Dermatitis
domaica)
Hronini iritantni dermatitis koji nastaje pri
ponovljenom kontaktu sa deterdentima i
sapunima, ove materije smanjuju kiselu reakciju
povrine koe, rastvaraju masti u povrnom sloju
koe i uklanjaju hidrofilne supstance.
Koa je suva sa blagim eritemom,
ragadama i deskvamacijama i pogodna je za
razvoj infekcija i za prodiranje jaih iritanasa ili
alergena. Ovaj dermatitis nema profesionalni
karakter.

DERMATITIS ARTEFAKTA
Oznaava promene na koi koje izaziva sam
pacijent (ili u dogovoru sa drugom osobom),
primenom fizikih, termikih, mehaniki, hemijskih
i drugih sredstava, bilo zbog postojanja psihikog
oboljenja, bilo zbog odreenih linih koristi. Ima
karakteristinu lokaciju i kliniku sliku.

II - ALERGIJSKI KONTAKTNI
DERMATITIS (AKD)

Alergijski kontaktni dermatitis je posledica
alergijske senzibilizacije na razliite materije,
najee hemikalije koje iz okoline dolaze u dodir
sa koom.
Profesionalni alergijski kontaktni dermatitis
je zapaljenje koe tipa ekcema nastalo usled
ponovljenog kontakta senzibilisane osobe sa
senzibilizatorom u profesionalnim uslovima.

ETIOLOGIJA

Metali
Nikl
Kobalt
Hrom
Bakar
Arsen
Olovo
Fluor
Zlato
Berilijum
Fosfor
iva
II - Antiseptici i
Dezinficijensi
Aldehidi
Alkoholi
Feonli
Oksidansi
III - Alergeni iz gume
Akceleratori
Antioksidanti
Parafenilendiamin
Kauuk
Sredstva za
vulkanizaciju
Aktivatori vulkanizacije
Plastifikatori
Sredstva za punjenje
IV - Industriska ulja
Derivati nafte
Derivati katrana
Amini
Boje
Germicidi
Inhibitori korozije
V - Medikamenti
Sulfonamidi
Neomicin
Penicilin
Streptomicin
Hloramfenikol
VI - Plastine materije
Epoksiden smole
Formaldehidne smole
Akrilne smole
VIII - Konzervansi
Etilendiamini
Parabeni
Bigvandini
IX - Organski rastvarai Tempertin
X - Biljni alergeni
XI - Fotoalergeni


Dermatitis
Irritant Contact Allergic Contact


223
PATOGENEZA
Radi se o kasnom tipu preosetljivosti
(celularni imunitet) pri emu pri prvom kontaktu sa
alergenom dolazi do senzibilizacije i stvaranja
specifinog imunolokog odgovora koji se pri
ponovnom izlaganju istom alergenu aktivira i
izaziva dermatitis.
U profesionalnim uslovima alergijsku
reakciju najee izazivaju Hapteni, to su mali
molekuli koji dobijaju antigena svojstva tek poto
se u koi veu za proteine ili eliske membrane
keratinocita i Langerhansovih elija.
Langerhansonove elije sa haptenima na svojoj
povrini migriraju iz koe do regionalnih limfnih
lezda gde dolaze u kontakt sa T-limfocitima to
ima za posledicu stvaranje specifine populacije
efektornih T-limfocita. Istovremeno se stvaraju i
Memori T-limfociti koji imaju sposobnost
pamenja odgovora na specifini antigen.
Pri ponovnom kontaktu sa istim antigenom
zahvaljujui stvorenim Memori T-limfocitima
mnogo bre i obimnije se produkuju specifini
Efektorni T-limfociti koji migriraju u atakovanu
kou gde preko itavog niza promena
karakteristinih za imunoloku reakciju IV tipa
senzibiliteta izazivaju dermatitis.
Osloboeni medijatori Limfokini izaivaju
vazodilataciju krvnih sudova Eritem.
Poveanu propustljivost krvnih sudova Edem.
Taloenje fibrina i ekstravaskularne tenosti
Induracija.
Ovako nastalo imunoloko prepoznavanje
moe se izgubiti ukoliko prestane ekspozicija, ali je
za ponovno uspostavljanje senzibilizacije na isti
antigen potrebno mnogo kraa ekspozicija.

KLINIKA SLIKA
Promene na koi javljaju se na mestu
kontakta sa alergenom, ali nisu jasno ograniene.
Mogu se javiti i na osetljivim delovima koe (oni
kapci, genitalije), a mogua je i generalizovana
kona reakcija.

I - AKUTNI OBLIK
Eritem
Edem
Papule
Vezikule - ijim prskanjem dolazi do vlaenja.
Kruste - nastaju sasuenjem prsnutih vezikula.
Erozije - nastaju usled intenzivnog svraba.
Po smirivanju inflamacije, eritem se povlai,
kruste otpadaju, erozije epitelizuju i nastaje
deskvamacija.
II - SUBAKUTNI OBLIK
Blagi eritem i manje prisustvo vezikula. Nema
vlaenja.
III - HRONINI OBLIK
Koa je gruba, suva i zadebljala.
Pigmentacije, fisure i naglaen koni crte.
Dolazi do lihenifikacije - zbog svraba i recidiva,
nema edema, vezikula i vlaenja.

NAJEI UZROCI
PROFESIONALNOG AKD

NIKL
Kod: Frizera, Blagajnika, Kasira, Juvelira
Medicinskig osoblja, U fabrikama niklovanih
delova. Senzibilizacija je ee kod ena zbog
noenja nakita

Nickel dermatitis from contact with nickel plated paint spray gu Nickel dermatitis from contact with nickel plated paint spray gun. n.
KOBALT
Ima ga u: Cementu, Uljima za rezanje,
Bojama, Pigmentu za emajl, Industriji gume i
plastike

HROM
Ima ga u Cementu. ei kod mukaraca i to
na prsima i akama.


224
GUMA
U proizvodnji gume - Akceleratori,
antioksidansi, parafenilendiamin. ei je kod
mukaraca.

EPOKSIDNE SMOLE
Osnovni senzibilizatori su monomeri
epoksidnih smola (Epihlorhidrin i Bisphenol A),
zatim ovrivai (Alifatini poliamini) i rastvarai
(fenil, butil).

FORMALDEHIDNE SMOLE
Javlja se kod - Tekstilnih radnika, u
proizvodnji smola, lepkova, lakova i dr.
Promene su ee kod mukaraca i to na
akama, rukama i licu.

BILJNI ALERGENI
Dermatitis mogu izazvati brljan, narcisi,
lale, hrizanteme i dr.
Javlja se kod - batovana, agronoma i
cveara. Lokalizovan je na rukama, licu i nogama.

LEENJE

Prestanak ekspozicije inkriminisanom alergenu.
Kortikosteroide kreme i masti (Hydrokortizon).
Obloge 3% Acidi borici, antibiotici i sedativi.

PROGNOZA
Kod akutnog AKD - prestanak ekspozicije
obino dovodi do potpunog povlaenja promena na
koe.
Kod hroninog AKD - po prestanku
ekspozicije koa se ne oporavlja u potpunosti
(ostaje izmenjena).

III - KONTAKTNA
URTIKARIJA

Tip neposredne kontaktne reakcije koja
nastaje penetracijom stranih, uglavnom hemijskih
materija u kou, mada moe nastati i delovanjem
fizikih agenasa na mestu kontakta.
Odlikuje se lokalizovanim urtikarijalnim
promenama na koi koje se javljaju od nekoliko
minuta do najvie jednog sata nakon kontakta i koje
se povlae se za nekoliko sati (najdue za 24-48
sati).
esta je kod veterinara, farmera, mlekara,
radnika u klanicama, mesara, frizera, farmaceuta.
Nastaje kao posledica alergijske reakcije
prvog tipa.
Moe biti izazvana:

I - IMUNOLOKIM MEHANIZMIMA
(IgE zavisna)
Etiopatogeneza - Nastaje kao odgovor
senzibilisanog organizma na prisustvo specifinog
alergena, to rezultira oslobaanjem histamina i
drugih vazoaktivnih materija iz mastocita u koi.
Ree je izazvana aktivacijom komplementa.
Klinika slika - Svrab, otok, tendencija
irenja promena u okolinu.

II -NEIMUNOLOKIM
MEHANIZMIMA
Etiopatogeneza - Nastaje direktnim
delovanjem hemijskih materija, degranulacijom
mastocita i oslobaanjem histamina i vazoaktivnih
amina.
Klinika slika - Oseajem napetosti i otoka
lokalizovanog na mestu kontakta.

NEKI OBLICI URIKARIJA
Pressure urticaria - Javlja se na mestima
mehanikog pritiska, u vidu eflorescencija tipa
urtike.
Urticaria e` facticia - Javlja se na mestima
delovanje mehanikih noksi u vidu takastih urtika.
Urticaria e` frigore (Cold urticaria) - Javlja
se na mestima izloenih hladnoi u vidu okruglih
urtika.
Urticaria e` calore (Heat urticaria) - Javlja
se na mestima lokalnog pregrejavanja koe.
Urticaria e` solaris (Light urticaria) - Javlja
se na mestima izloenim sunevoj svetlosti.
Urticaria e` cholinergica - Odlikuje se
malim urtikama koje nastaju pri pojaanom
znojenju.

Aquagenic urticaria - Nastaje pri kontaktu
koe sa vodom.

DIJAGNOSTIKOVANJE
KONTAKTNOG DERMATITA

I - ANAMNEZA
Radna anamenza - koja obuhvata:
Potvrda iz preduzea o duini radnog staa
na radnom mestu gde su se promene javile, kao i
ranijim radnim mestima i ukupnom radnom stau.
Opis poslova - Materije sa kojima radnik
dolazi u kontakt i da li je ovaj kontakt povremen ili
stalan (tokom celog radnog vremena). Ako je stalan
ekspozicija treba da da traje najmanje 1godinu, a
ako je povremen 2-3 godine.
Lina i porodina anamneza - U cilju
iskljuivanja atopijske konstitucije.
Podaci o aktivnostima van radnog mesta - U
cilju eliminisanja ekspozicije van radnog mesta
(hobi).

II - NALAZ DERMATOLOGA - Postojanje
promena na koi sa detaljnim opisom
dermatolokog statusa.

III - TEST EKSPOZICIJE I
ELIMINACIJE

225
Cold urticaria (left and centre); Heat urticaria (right).
Cholinergic urticaria (left); Dermographism (centre and right).


Pojava recidiva ili pogranja oboljenja sa
ekspozicijom, smirivanje ili potpuno isezavanje
promena kada je radnik na bolovanju, odmoru ili
drugom radnum mestu i ponovno pogoranje pri
reekspoziciji.

IV - TESTOVI ZA OCENU
FUNKCIONALNOG STANJA KOE
Test alkalne rezistencije.
Test alkalne neutralizacije.

V - IMUNOLOKI TESTOVI
Epikutani test (Patch test)
Najadekvatnija metoda za otkrivanje i
potvrdu kontaktne reakcije. Postoje standardne
serije epikutanih testova koje ukljuuju najee
alergene iz ivotne sredine i specifine serije za
datu industrisku granu ili zanimanje.
Intradermalni test (Prick test)
Test ubodom, koristi se za potvrdu
osetljivosti osobe kod koje postoji.
- Preosetljivost ranog tipa (Tip I)
- Specifina IgE senzibilizacija ili
- IgG za reakciju Arthusovog tipa.
Za ispitivanje kontaktne urikarije test se
izvodi ubodom kroz inkrimisanu materiju
aplikovanu na kou.
Scratch test - Izvodi se na slian nain kao i
Prik test samo to se vri grebanje umesto uboda.
Test blastne transformacije limfocita
Test inhibicije migracije makrofaga
Test inhibicije migracije limfocita
Testovi za utvrdjivanje atopijske
konstrukcije (IgE, IgA, smanjena sposobnost
fagocitoze).
Testovi za utvrdjivanje imunoloke
sposobnosti organizma.

VI - DOPUNSKA ISPITIVANJA

KRITERIJUMI ZA
PROGLAENJE
PROFESIONALNOG
OBOLJENJA

KONTAKTNI DERMATITIS

Da radnik radi na poslovima i radnim
mestima na kojima je eksponovan alergogenim ili
iritativnim materijama (dokaz o ekspoziciji).
Klinika slika teeg hroninog ili
recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim
specifinim imunolokim i drugim testovima.

RECIDIVANTNA URTIKARIJA


226
Da radnik radi na poslovma i radnim
mestima na kojima je eksponovan alergogenim
materijama (dokaz o ekspoziciji).
Klinika slika sa pozitivnim ekspozicionim i
imunolokim testovima.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
KOD KONTAKTNOG
DERMATITA

Ako su ispunjeni svi uslovi za verifikovanje
oboljenja kao profesionalnog, onda obolelu osobu
treba iskljuiti iz kontakta sa materijama na koje je
utvrdjena senzibilizacija, kao i sa srodnim
materijama.
Ako nije utvrena specifina senzibilizacija,
a verifikovane su kone promene moe se postupiti
dvojako:
Ukoliko radnik nije atopiar - ostaviti ga
na istom radnom mestu uz maksimalnu primenu
mera zatite i redovnu lekarsku kontrolu. Ako doe
do lakeg pogoranja ponoviti alergoloko
testiranje, a ako se jave teki recidivi, radnik nije
vie sposoban za rad sa konim iritansima i
senzibilizatorima.
Ukoliko je radnik atopiar - sa
senzibilizacijom na nespecifine alergene i konim
promenama on nije vie sposoban za rad sa konim
iritansima i senzibilizatorima.
Kod radnika kod kojih je utvrdjena
senzibilizacija na specifine alergene ali bez
klinikih manifestacija na koi, radna sposobnost
nije umanjena.

PREVENCIJA
PROFESIONALNIH
DERMATOZA

Profesionalna orijentacija - Oboljenja koe
i alergijska oboljenja kod budueg radnika ili u
lanova njegove porodice su kotraindikacije za
zapoljavanje na radna mesta na kojima postoji
ekspozicija materijama koje na kou deluju
iritativno ili alergogeno.
Tehnike mere - Modernizacija tehnologije,
mehanizacija, automatizacja, zatvoreni sistemi
transporta, maksimalna istoa radnog prostora,
dobra ventilacija.
Individualne mere - Odea, rukavice,
obua, titnici, redovno pranje ruku, korienje
zatitnih krema.
Edukacija radnika - Filmovi, plakati,
broure, fabriki listovi i dr.
Medicinske mere zatite - Sistematski i
periodini pregledi radnika na ugroenim radnim
mestima.


SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OTEENJA KOE

Kategorija Oteenje (%) Komentar
I 0-9
Znaci i simptomi poremeaja koe su prisutni ili periodino prisutni.
Postoji ogranienje u obavljanju par uobiajnih dnevnih aktivnosti, mada izloenost
odreenim agensima moe privremeno da uvea ogranienje.
Nije potrebna nikakva terapija ili periodina terapija.
II 10-24
Znaci i simptomi poremeaja koe su prisutni ili periodino prisutni.
Postoji ogranienje u obavljanju nekoliko uobiajnih dnevnih aktivnosti.
Moda e biti neophodna periodina ili stalna terapija.
III 25-54
Znaci i simptomi su prisutni ili periodino prisutni.
Postoji ogranienje u obavljanju veeg broja uobiajnih dnevnih aktivnosti.
Moda e biti neophodna periodina ili stalna terapija.
IV 55-84
Znaci i simptomi poremeaja koe su konstantno prisutni.
Postoji ogranienje u obavljanju velikog broja uobiajnih dnevnih aktivnosti ukljuujui i
periodino kuno leenje.
Moda e biti neophodna periodina ili stalna terapija.
V 85-95
Znaci i simptomi poremeaja koe su konstantno prisutni.
Postoji ogranienje u obavljanju veine uobiajnih dnevnih aktivnosti, ukljuujui povremeno
do konstantno kuno leenje.
Moda e biti neophodna periodina ili stalna terapija.






227
PROFESIONALNI TRAUMATIZAM


Povreivanje uopte predstavlja ozbiljan
sociomedicinski i ekonomski problem. Smatra se da
je povreivanje vodei uzrok smrti za populaciju do
37 godina ivota, a da se za celu populaciju nalazi
na treem mestu posle KVS i malignih oboljenja,
pri tom povreivanje u saobraaju ima vodeu
ulogu.
Broj povreda na radu u naoj zemlji stalno je
rastao do osamdesetih godina nakon ega je usledio
period stagnacije do 1985 a zatim pad broja
povreivanja. Razlog za ovo je verovatno
smanjenje obima proizvodnje i neredovno
prijavljivanje povreda. Istovremeno broj smrtnih
povreda nije bitno smanjen.
Najvei broj povreenih je u umarstvu,
zatim vodoprivredi, graevinarstvu i
poljoprivredi. Broj povreda na radu sa smrtnim
ishodom najvei je u vodoprivredi, zatim
saobraaju, graevinarstvu i poljoprivredi.
Povrede na radu su ee kod mukaraca to
se objanjava time da mukarci u veem broju
obavljaju poslove na kojima postoji opasnost od
povreivanja u odnosu na ene.
Zbog povreda na radu svake godine se izgubi
veliki broj radnih dana, a jedan broj radnika nije
vie sposoban da obavlja poslove na svom radnom
mestu.

DEFINICIJA POVREDA NA
RADU

Heinrichova definicija - Nesrea je
nepredvieni i nekontrolisani dogaaj u kome je
akcija i reakcija jednog objekta, materije, osobe ili
radijacije imala za posledicu povredu neke osobe.
Letavetova definicija - Povreda na radu
predstavlja neoekivani dogaaj koji na organizam
vre faktori ije dejstvo dolazi spolja, a koji stoje u
neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje, te
ozleuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje.
Definicija u zakonu o osnovnom
penziskom i invalidskom osiguranju - Povreda na
radu je povreda osiguranika koja se dogodi u
prostornoj, vremenskoj i uzronoj povezanosti sa
obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran,
prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim
mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom
(akutna trovanja), naglim promenama poloaja tela,
iznenadnim optereenjima tela ili drugim
promenama fiziolokog stanja organizma. Kao
povreda na radu priznaje se i povreda nastala:
Pri obavljanju posla na koje radnik nije
rasporeen ali koje obavlja u interesu svog
poslodavca.
Pri dolasku na posao ili povratku sa posla
ako pri tom koristi najkrai put, kao i na slubenom
put.
U vezi sa korienjem prava na
rasporeivanje tj. zaposlenje na posao sa punim
radnim vremenom.
U vezi sa korienjm prava na
prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kao i prava na
zdravstvenu zatitu.
U akcijama spasavanjan i odbrane od
elemntarnih nepogoda i nesrea
U vojnoj vebi ili vrenju drugih obaveza iz
oblasti odbrane zemlje.
Na omladinskim radnim akcijama, odnosno
radnom kampu ili takmienju, kao i na svim drugim
poslovima za koje je zakonom utvreno da su od
opteg interesa.
Pored termina povreda na radu u upotrebi je i
termin nesrea na radu ili nesreni sluaj koji
imaju ire znaenje i oznaavaju svaki iznenadni
neoekivani dogaaj, koji moe ali ne mora imati
za posledicu povredu na radu ili veu materijalnu
tetu. Poznavanje nesrenih dogaaja bez posledica
veoma je vano u prevenciji nesrenih sluajeva sa
posledicama naalost evidencije o ovim dogaajima
najee nema.

UZROCI POVREDA NA RADU

Brojni su faktori koji sudeluju u nastanku
povrede na radu i u najveem broju sluajeva
postoji istovremeno dejstvo vie njih. Isprepletanost
razliitih faktora i njihovo uzajamno dejstvo je
esto takvo da je teko definisati pravi uzrok
povrede. Pri tom je jedan faktor uvek dominantan i
on se obino uzima kao jedini uzrok povrede na
radu.
Da bi uzrok povrede na radu bio adekvatno
definisan neophodno je da u tome uestvuju: Lekari
specijalisti medicine rada ili ordinirajui lekar,
inenjer zatite na radu i neposredni rukovodilac
radnika.
Potrebno je u svakom preduzeu stalno
pratiti povreivanje i na osnovu dobijenih rezultata
predloiti mere prevencije.
Bez obzira na veliki broj faktora koji mogu
biti uzroci povreda na radu oni se ematski mogu
podeliti u dve velike grupe
Uzroci u kojima dominira ljudski faktor
Uzroci koji potiu iz radne i ivotne
sredine

LJUDSKI FAKTOR
O znaaju ljudskog faktora pri nastajanju
povrede na radu postoje brojne teorije kao to su:

Domino teorija


228
Prema domino teoriji 88% svih nezgoda
uzrokovano je nebezbednim ponaanjem radnika,
10% nebezbednim akcijama i 2% Bojom
voljom. Predlae se petofaktorni sled dogaaja u
kojem svaki prethodni faktor pokreu sledei korak
u padanja domina koje se odvija u nizu prema
sledeem redosledu. Sled faktora nezgode je
sledei:

1. poreklo i drutveno okruenje,
2. greke radnika,
3. nebezbedno rukovanje mehanikim i
fizikim tetnostima,
4. nezgoda,
5. oteenje i povrede.
Na isti nain e i uklanjanje jedne domine u redu
poremetiti tok padanja. Uklanjanje jednog faktora
e spreiti nezgode i posledine povrede. To se
moe postii uklanjanjem kljune domine u nizu
pod rednim brojem 3.
Mada autor nije potvrdio svoju teoriju injenicama,
ona ipak predstavlja korisnu pokretnicu za dalju
diskusiju i temelj za budua istraivanja (39).

Viestruko uzrona teorija

Viestruko uzrona teorija proizilazi iz domino
teorije, ali predpostavlja da za jednu nezgodu
postoji mnogo dodatnih faktora, uzroka i dubljih
uzronika i da izvesna kombinacija istih doprinosi
nastanku nezgoda. Prema ovoj teoriji doprinosei
faktori mogu da se grupiu u sledee dve kategorije.
Faktori ponaanja, gde su ukljueni faktori
koji se odnose na radnike kao to je
neprikladan karakter, nedostatak znanja i
neadekvatni fiziki i mentalni uslovi,
Faktori ivotne sredine, koji ukljuuju
neprikladno rukovoenje opasnim
procesima rada, zastarelost opreme koja se
koristi i opasne i nebezbedne procedure.
Glavni doprinos ove teorije je da ukae na injenicu
da gotovo nikada, ili izuzetno retko, nezgoda
nastaje kao rezultat pojedinanog uzroka ili radnje.

Teorija o isto sluajnom dogaanju
nezgoda

Prema teoriji o isto sluajnom dogaanju nezgoda
svako od zaposlenih radnika ima jednake anse da
doivi nezgodu. To dalje znai da ne postoji
nikakva zakonitost nastajanja nezgoda. Prema ovoj
teoriji sve nezgode se tretiraju kao Boije delo i
insistitra se na injenici da se nezgode ne mogu
spreiti.

Jednostavno pouzdana teorija

Jednostavno pouzdana teorija se bazira na injenici
da radnik koji je ve doiveo nezgodu ima vee ili
manje anse da ponovo uestvuje u nezgodi u
buduem radu u poreenju sa ostalim radnicima.
Doivljena nezgoda ga ili predisponira ka novim ili
titi od novih nezgoda. Doprinos ove terorije je
veoma mali ali ipak doprinosi razvoju preventivnih
akcija za izbegavanje nezgoda.

Teorija sklonosti ka nezgodama

Teorija sklonosti ka nezgodama podrava injenicu
da u datoj grupi radnika postoje odreeni radnici
koji su skloni nezgodama na radu. Istraivai nisu u
mogunosti da dokau ovu teoriju zato to je
najvei broj istraivakog rada bio loe voen i
najvei broj nalaza je protivurean i ne dovodi do
validnih zakljuaka. Ova teorija nije opte
prihvaena. Smatra se da kada bi ova teorija ak
bila podrana i nekim empirijskim dokazima, oni ne
bi imali statistiku znaajnost.

Teorija o simptomima i uzrocima

Teorija o simptomima i uzrocima nezgoda je vie
upozorenje nego teorija, a ukazuje na simptome
koje je potrebno prepoznati da bi se razumeo pravi
uzrok nezgode na radu. Kada se analizira nezgoda
na radu, obino postoji tenja da se oigledni i na
prvi pogled jasno prepoznatljivi simptomi predstave
kao uzroci nezgode a da se pravi uzroci zanemare.
Tako na primer, neoprezni pokreti i akcije ili
nebezbedni uslovi su samo neposredni simptomi,
ali ne i pravi, koreniti, uzroci nezgode na radu.

Teorija predispozicije ili individualne
sklonosti povreivanju

Ideja sklonosti povreivanju je poslednjih decenija
veoma naglo evoluirala. Prvi istraivai, Green
Wood i Marbe su 1919. godine postavili hipotezu
o individualnoj predispoziciji ka povreivanju. Oni
ukazuju na neujednaenu poetnu tendenciju
prema povredama. Njihovi stavovi su sledei:
Povrede na poslu su sluajnog karaktera.
Njihovi uzroci su nezavisni jedan od drugog, a
distribucija povreda bi imala raspodelu koja
odgovara Poisonovoj distribuciji frekvencija.
Prva povreda koja nastaje sluajno stvara kod
povreenog odreenu sklonost da e se vie
puta povreivati. Meutim, ona moe imati i
pozitivan uinak tako da se takva osoba vie ne
povreuje.
Ljudi se meu sobom razlikuju u odnosu na
sklonost ka povreivanju.

Sklonost ili afinitet povreivanju je determinisana
odreenim faktorima u ijem delovanju i odnosima
postoje zakonitosti.
Ova hipoteza ima najvei broj pristalica. Autori su
poli od zapaanja da se ljudi meusobno razlikuju
po tzv. "sklonosti prema nezgodama ". Farmer i
Chambers su prvi 1926. godine upotrebili termin
"sklonost nezgodama", vrei ispitivanje i merenja

229
faktora koji potenciraju individualnu "neotpornost"
prema nezgodama. Smatra se da neke osobe
poseduju psihofizioloku predispoziciju da im se
dogode nezgode, koje ih ine sklonim povredama
skoro u svakom zanimanju, pa i u saobraaju.
Slokombe i Bingham su utvrdili da su sledee
varijable u neposrednoj vezi sa nezgodama:
nekooperativnost, uroene sposobnosti, radne
navike, odnos prema autoritetu, odnosi u socijalnoj
sredini, krizna stanja i bolesti.
Alexander i saradnici smatraju da je jedna od
naglaeno akcidentogenih potreba u stvari, potreba
za samokanjavanjem koja se esto realizuje kao
relativno trajna osobina kroz nezgode i
povreivanje. Sklonost ka nezgodama imaju one
osobe koje moraju da stalno potiskuju agresivnost
prema pretpostavljenima i autoritetu. Takve
osobe imaju nesvesnu elju da kanjavajui sebe
kazne svoje pretpostavljene. Schulzinger smatra da
postoje predisponirane osobe za nezgode i to su po
pravilu mlae, slabo adaptirane osobe koje
usmeravaju svoju agresiju na nain koji rezultira
nezgodom. Meninger smatra da u osnovi motiva i
sklonosti nezgodama i povreivanju egzistira
agresija kao trajno svojstvo linosti, odnosno
autoagresija sa nesvesno motivisanom potrebom
za samokanjavanjem ili instinktivnom eljom za
smrtnim ishodom.
Predstavnici sociometrijske kole na elu sa
Morenom sklonost povredama pokuavaju da
objasne koncepcijom o grupnoj dinamici, odnosno
ponaanjem grupe prema pojedincu i ponaanjem
pojedinca prema grupi. Oni smatraju da su
neprihvaena odbaena lica u grupi sklona
povredama. To su one linosti ije potrebe nisu
zadovoljene u detinjstvu ili u odraslom dobu, one
su preputene same sebi, oseaju se nesigurnim,
nemaju stabilan poloaj u grupi i na radnom mestu.
One trae svoje mesto u grupi, ele da su cenjene i
voljene. Nepopularne osobe u grupi pokazuju
poveanu sklonost povreivanju.
Predispoziciju povredama jedan broj autora je
pokuao da objasni teorijom uslovnih refleksa.
Pedstavnici teorije uslovnih refleksa istiu da je
najei uzrok povrede jedan pokret koji je
uinio povreeni. To je u stvari kobni pokret
koji se nalazi na granici svesti i podsvesti, a moe
biti voljne prirode, ali se najee nalazi u okviru
uslovnih refleksa koji imaju vanu ulogu u
mehanizovanom radu. Kobni pokret je izraz
automatskih refleksa, van volje svesti, asimilovan
od nekontrolisanog uslovnog refleksa. Ako u
procesu rada nastupi koenje ideje sigurnosti
usled zamora, alkoholisanosti, moe doi do
kobnog pokreta i stvaranje okolnosti za nastajanje
povrede.
Psihomotorne sposobnosti radnika mogu
predisponirati estu pojavu povreda na radu.
Fleishman je obavio obimna istraivanja i dobio je
11 uzajamno nezavisnih faktora psihomotorike:
preciznost, procena kontrole, koordinacija pokreta,
psihomotorna orijentacija, vreme reakcije, brzina
pokreta ruku, manuelna sposobnost, spretnost
prstiju ake, stabilnost pokreta i sposobnost
gaanja.
Neki savremeni francuski, vajcarski i ameriki
psihoanalitiari govore o nezgodama kao o "obliku
ublaenog suicida" odnosno o "tendenciji koja
usmerava ka reavanju svih problema putem
akcidenta". Mc Farland smatra da je sklonost
nezgodama privremena pojava, a da su njeni
nosioci obino neprilagoene i asocijalne,
emocionalno i socijalno nedovoljno zrele linosti.
Hakkinen izvodi zakjluak po kome je sklonost
nezgodama potencijalna lina osobina koja
predodreuje pojedinca da stalno ili povremeno ini
vie nezgoda. On je utvrdio faktorsku strukturu
linosti sklone nezgodama. Na osnovu tih rezultata
sastavio je validnu bateriju testova za uspenu
selekciju kako sigurnih, tako i nesigurnih vozaa i
radnika. On smatra da individualni psiholoki i
fizioloki faktori koji doprinose fenomenu sklonosti
nezgodama ine tri relativno zasebne grupe:
konstantne faktore, relativno trajne faktore koji se
vremenom mogu menjati i fluktuirajue faktore sa
ogranienim vremenskim trajanjem. Na osnovu
karakteristika linosti sklone nezgodama, sve
faktori su svrstani u tri grupe:
Prvu grupu ine konstantni faktori otporni na
promene, nepromenjivi u toku dugog
vremenskog perioda, koji mogu biti nasledni i
steeni. Najee se radi o insuficijencijama
psiholoke, telesne ili organske prirode koji
znaajno umanjuju vozaku i radnu
sposobnost. Radi se trajnim svojstvima linosti.
U drugu grupu spadaju relativno trajna krizna
stanja, adolescentna kriza, emocionalna i
socijalna nezrelost, stresna stanja dakle faktori
koji se vremenom polako menjaju kao to su
edukativno kulturalni faktori, svojstva linosti,
nepovoljne navike i stavovi, ivotna dob, radni
sta , vozako , radno i ivotno iskustvo.
U treu grupu spadaju povremeno teko
predvidivi, iznenadni inioci kao to su nagle
promene raspoloenja i stresno stanje.
Utvren je visok stepen povezanosti izmeu
povreda na radu i individualnih karakteristika
linosti kao to su: agresivnost, destruktivnost,
impulsivnost, rigidnost, neodgovornost, psihopatske
tendencije, nepotenje, nezrelost, nedostatak
samokontrole i discipline, nebriljivost, nedostatak
samouvida, neprilagoenost, emocionalna
nestabilnost, izopaena percepcija ivota,
nezadovoljstvo, agresija, antagonizam prema
autoritetu, sebinost i niska frustraciona tolerancija.

Teorija psiholoke klime

Ova teorija je i danas aktuelna tako da mnogi autori
nalaze pozitivnu korelaciju izmeu pojedinih

230
psihofiziolokih karakteristika radnika (narav,
raspoloenje, navike, anksioznost) i povreda . Neki
autori su utvrdili da levoruki vozai i radnici ee
izazivaju nezgode od onih koji preteno koriste
desnu ruku .
Savremeno tumaenje teorije o potrebi za
samokanjavanjem kao uzroku saobraajnih
nezgoda se nalazi u radovima autora koji smatraju
da povrede na radu i saobraajne nezgode esto
predstavljaju oblik realizacije samoubilakih
tendencija .

Teorija izloenosti pritiscima i stresnim
situacijama

Osnovne postavke ove hipoteze su da stres i
ekspozicija nepovoljnim ivotnim situacijama i
pritiscima socijalne i fizike sredine smanjuju radnu
efikasnost i poveavaju sklonost organizma prema
nezgodama i povreivanjima. Psihiki stres i
preoptereenost dovode do kratkotrajnog bloka
prijema informacija i reagovanja to moe
rezultirati saobraajnom nezgodom i povredom na
radu.
Razvojna teorija linosti

Prema ovoj teoriji emocionalno nezrele osobe sa
neprilagoenim i asocijalnim ponaanjem koje nije
u skladu sa pravnim i moralnim normama su ei
izazivai saobraajnih nezgoda i ee se povreuju
na radnom mestu.

Teorija nesvesne motivacije

Na osnovu ove teorije osobe sa naglaenim i jakim
egom se smatraju znatno bezbednijim i pouzdanijim
radnicima i uesnicima u saobraaju od osoba sa
slabim egom. Jak ego podrazumeva linost koja
uspeno kontroloe svoje impulse i tolerantna je.
Osobe sa slabim egom su impulsivne, razdraljive,
netolerantne, svadljive i sa uvek prisutnim
konfliktima.

FAKTORI IZ RADNE I
IVOTNE SREDINE

Ameriki psiholozi smatraju da je pri
povreivanju znaaj okoline najvei, zbog ega
treba raditi na ergonomskim reenjima ureaja,
maina itd. jer je to nabolji nain za spreavanje
povreda.
Mnogi faktori iz ivotne i radne sredine
mogu da dovedu do privremenog smanjenja
sposobnosti radnika za uspeno obavljanje poslova
to za posledicu moe da ima povredu na radu:
Neharmonini odnosi u porodici - Bolest,
nereeni problemi, svae i dr. dovode do
zabrinutosti, neraspoloenja, potitenosti i napetosti
radnika to ima za posedicu smanjenje
koncentracije i promenu naina ponaanja, pa se pri
radu ine greke i propusti koji za posledicu mogu
imati povreivanje.
Loi meuljudski odnosi u kolektivu -
dovode do stvaranja nezadovoljstva kod radnika,
promene odnosa prema radu, radniku se ini da ga
neko iskoriava, postaje nemaran i netaan na
poslu, to sve moe da dovede do brojnih greaka
koje u odreenoj situaciji dovode do povreda.
Loa organizacija rada - Do povreivanja
moe doi ukoliko pojedine faze tehnolokog
procesa nisu usklaene, ukoliko postoji ukrtanje
puteva, ukoliko pri grupnom radu ne postoji
sinhronizacija posla itd. Pored toga loa
organizacija rada moe dovesti do zamora i
premora koji esto dovodi do povreivanja.
Faktori radne okoline - Tehnika
neispravnost i neadekvatna kontrola maina,
ureaja i alata, upotreba tz. otvorenih alata,
zakrenost radne sredine, klizavost podova,
neadekvatna osvetljenost, buka, pare i gasovi,
aerosoli, rad na otvorenom, su faktori iz radne
sredine koji mogu dovesti do povreivanja
Nepotovanje uputstava za obavljanje
poslova i nepotovanje preporuenih mera
zatite - Radnici esto zanemaruju ova uputstva i
mere zatite verujui da e tako lake i bre obaviti
posao to esto dovodi do povreivanja ak i sa
smrtnim ishodom.
Alkoholisanost radnika - Retko se navodi
kao uzrok u prijavi povrede na radu ali se smatra da
je veoma bitan faktor u nastanku povreivanja.

KLASIFIKACIJA POVREDA NA
RADU
PREMA NAINU NASTANKA

Pad lica - U oko 15% sluajeva
Pad predmeta
Hodanje po..., udar o ..., sudar sa
predmetima (sa izuzetkom pada predmeta) -
Najee u oko 32%
Ukljetenje u jednom predmetu ili
izmeu vie predmeta
Preterano naprezanje ili pogreni
pokreti
Izlaganje neemu ili dodir sa neim -
Ekstremne temperature
Izlaganje neemu ili dodir sa neim -
Elektrina struja
Izlaganje neemu ili dodir sa neim -
tetne materije ili radijacija
Ostali naini nastanka povreda na radu
koji nisu nabrojani na drugim mestima

PREMA MATERIJALNOM UZRONIKU

Maine - pogonske, prenosioci, maine za
obradu metala, drveta, poljoprivredne maine i dr.

231
Sredstva za transport i vertikalni prenos -
razna prevozna sredstva, dizalice, viljukari i sl.
Ostala sredstva - sudovi pod pritiskom,
rashladni ureaji, elektrine instalacije, pei i dr. U
20%
Materijal, supstance i radijacija -
eksplozivi, prahovi, gasovi, tenosti, hemikalije,
radijacije. U 36%
Radna sredina - spoljanja, unutranja,
podzemlje. U 16% sluajeva
Ostali uzronici koji nisu nabrojani na
drugim mestima - ivotinje, ivotinjski proizvodi
Uzronici koji nisu nabrojani usled
nedostatka potrebnih podataka

PREMA UZROKU POVREDE

Neispravnost maina i drugih ureaja
Poremeaj normalnog tehnolokog procesa
Neispravnost runog alata na mehaniki
pogon
Neispravnost elektrinih ureaja i
instalacija
Neispravno izgraene, opremljene ili
neuredno odravane radne prostorije i
radilita
Nepravilno ili nepovoljno osvetljenje i
ventilacija, nezdrava atmosfera, buka
Zakrenost radilita, naroito prolaza za
ljude - U oko 6,6% sluajeva
Neispravnost transportnih puteva
Nedostatak zatitnih naprava ili njihova
oteenja
Nedostatak, neodgovarajua ili neispravna
lina zatitna sredstva - U oko 11% sluajeva
Via sila (Elementarne sile)
Neracionalan ili nesiguran nain rada
pojedinca - U 28% sluajeva
Loa organizacija rada
Zamor zbog prekovremenog rada, brzog
tempa rada, nekorienje odmora u toku
rada - U 21%
Nedostatak opte kontrole posebno pri
opasnima radovima
Nedostatak odgovarajue profesionalne
spreme steene kolovanjem
Nedostatak odgovarajueg profesionalnog
iskustva
Krenje propisa o sigurnosti
Akutne i hronine bolesti, fiziki nedostaci,
alkoholisanost
Zamor zbog naina dolaska na posao i
odlaska sa posla
Zamor zbog nedovoljnog odmora u
slobodno vreme
Lini stav radnika prema poslu koji radi u
preduzeu
Brige i razni konflikti radnika
Psihike osobine i nedostaci
Ostali razlozi
Nepoznato

PREMA LOKALIZACIJI POVREDE

Glava - U 19%
Vrat
Trbuh - U 7%
Gornji udovi - U 43%
Donji udovi - U 29%
Vie mesta
Opte povrede- npr. trovanja
Neodreena lokalizacija

PREMA PRIRODI POVREDE

Prelomi (U 9% sluajeva)
Iaenja
Uganua (U 10% sluajeva) i nategnua
Komocije i ostale unutranja povrede
Amputacije i enakulacije
Laceracije (U 35% sluajeva) i otvorene
rane
Povrinske povrede
Kontuzije (U 26% sulajeva) i
prignjeenja
Opekotine
Akutna trovanja i intoksikacije
Posledice spoljanjih faktora
(promrzline, sunanica, toplotni udar, i dr.)
Davljenje i uguenje
Povrede zbog delovanja elektrine
struje
tetne posledice radijacije
Oteenje stranim telom ulim kroz
otvor
Viestruke povrede razne prirode

PREVENCIJA
PROFESIONALNOG
TRAUMATIZMA

Mere prevencije profesionalnog traumatizma
su razliite, shodno brojnim uzrocima koji ih ih
zazivaju. Stav amerikih psihologa je da su u
prevenciji bitna ergonomska reenja maina, alata,
ureaja i okoline dok se psihofizike karakteristike
radnika (ljudski faktor) stavljaju u drugi plan.
Najznaajnije mere prevencije
profesionalnog traumatizma jesu:

TEHNIKE MERE ZATITE
Izbor tehnolokog procesa, maina, ureaja i
alata kao i odravanje i kontrola njihove ispravnosti
Zatita od delova maina i alata koji mogu da
izazovu povredu.
Mehanizacija, automatizacija i robotika
Adekvatna mikroklima i osvetljenost

232
Svoenje fizikih i hemiskih tetnosti u
granicama dozvoljenih normi, nivoa i koncentracija

ORGANIZACIONE MERE ZATITIE
Osigurati bezbedan grupni rad, adekvatan
ritam i nain rada i odmora, mikropauze u toku rada
Eliminisati faktore koji mogu ubrzati
nastanak zamora, uiniti rad monotonim i izazvati
nezadovoljstvo.

MEDICINSKE MERE PREVENCIJE
Profesionalna orjentacija i selekcija -
Usmerava uenike na zanimanja za koja imaju
sklonosti
Prethodni i periodini pregledi -
Obezbeuju da svaki radnik radi na onom poslu na
kome e svojim sposobnostima moi da odgovori
zahtevima radnog mesta
Zdravstveno vaspitni rad - Treba da ukae
radniku na opsnosti na radnom mestu, na efikasnu
zatitu i na posledice nepostojanja ili nepotovanja
mera zatite.

PROFESIONALNI TRENING I
STICANJE VETINA
Sticanje odreenog iskustva neophodno je na
poetku svakog posla, kao i sluaju promene
maina, ureaja i alata sa kojima treba raditi.

NEGOVANJE DOBRIH
MEULJUDSKIH ODNOSA U KOLEKTIVU
Doprinosi bezbednosti na radu naroito ako
postoji povezanost tehnolokog procesa, grupni rad
i slino.

SOCIJALNE MERE ZATITE
Ishrana radnika u toku rada, prevoz, pomo u
uvanju i kolovanju dece, reenje stambenog
pitanja itd.
Preduzimanje mera u cilju smanjenja
upotrebe alkohola u toku rada.

PRIMENA MERA LINE ZATITE
Bez primene ovih mera obavljanje pojedinih
poslova je veoma rizino. Lina zatitna sredstva
treba da odgovaraju nameni, da se odravaju,
kontroliu i zanavljaju.
PROPISI U OBLASTI ZATITE
NA RADU

MEUNARODNI PROPISI

Konvekcija broj 12 o obeteivanju
nesrenih sluajeva na poslu u poljoprivredi
Kovencija broj 17 o obeteivanju nesrenih
sluajeva pri radu
Konvencija broj 32 o zatiti dokera od
nesrea na poslu
Kovencija broj 121 o davanjima za sluaj
nesree na poslu i profesionalnih bolesti
Konvencija broj 155 o zatiti na radu,
zdravstvenoj zatiti i radnoj okolini
Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju
u graevinarstvu
Direktive Evropske zajednice
Minimalni standardi za upotrebu maina,
opreme i instalacije
Minimalni standardi za upotrebu line
zatitne opreme
Minimalni zatitni i zdravstveni zahtevi za
rad na pokretnim ili privremenim gradilitima
Minimalni zahtevi koje treba primeniti za
poboljanje zatite i zdravlja radnika u industrijama
Minimalni zahtevi za obavetenje o zatiti i
zdravlju na radnom mestu
Minimalni bezbednosni i zdravstveni uslovi
koje treba da ispuni radnik da bi koristio LZS
Minimalni zdravstveni i sigurnosni uslovi za
rad sa tekim teretima

DOMAI PROPISI

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Pravilnik o optim merama i i zdrzatite na
radu za graevinske objekte namenjene za radne i
pomone prostorije
Pravilnik o merama i normativima zatite na
radu na oruima za rad
Pravilnik o sredstvima line zatite na radu i
linoj zatitnoj opremi
Pravilnik o opremi i postupku za pruanje
prve pomoi i organizovanju slube spasavanja u
sluaju nezgoda na radu
Opti pravilnik o higijenskim i tehnikim
zatitinim merama pri radu
Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja liste o
povredi na radu
Pravilnik o voenju evidencije iz zatite na
radu

TRAUMATIZAM U
DRUMSKOM SAOBRAAJU

Saobraajne nezgode kao individualna i
masovna negativna pojava, postale su veoma
ozbiljan problem savremenog sveta. U svetu se
godinje dogodi preko 50 miliona saobraajnih
nezgoda, a do danas je poginulo preko 20 miliona
osoba, a 15 miliona je nesposobno za bilo kakav
rad. U saobraajnim nezgodama najee stradaju
mladi od 15-25 godina.
Saobraajna nezgoda (SN) podrazumeva
nezgodu na putu u kojoj je uestvovalo
najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je
jedno ili vie lica izgubilo ivot ili bilo povreeno
ili je izazvana materijalna teta.
Evropska komisija WHO definie smrtne
povrede u saobraaju kao one zbog kojih je smrt
povreenih nastupila u toku 30 dana od
povreivanja.

233
Vrste saobraajnih nezgoda:
sudar vozila na putu
nezgode bez sudara vozila na putu
sletanje vozila sa puta
Struktura izvrilaca SN:
2/3 vozai motornih vozila,
biciklisti, vozai mopeda, traktora i
zaprenih kola,
10% peaci
ene su u 18% vozai, a izvrioci SN u 6% sluajeva.

UZROCI SAOBRAAJNIH
NESREA (SN)
SN nastaju kombinovanim delovanjem
velikog broja faktora pri emu je jedan faktor uvek
dominantan (Neposredni uzrok SN), a ostali su
pomaui faktora.
Uzrok SN - Je faktor koji neposreno izaziva
nastanak SN npr. uticaj alkohola.
Uslovi za nastanak SN - Stvaraju ambijent,
asistiraju i olakavaju dejstvo neposrednog uzroka
SN
npr. loi klimatski uslovi ili drutveni uslovi
(ekonomski, kulturni i dr.)
Povod za nastanak SN - Su spoljni uticaji
koji utiu na ponaanje. npr urba, prisustvo neke
osobe i dr.
Pomaui faktori - Su faktori koji odravaju
uzroke nezgoda. npr. neefikasan sistem pripreme
ljudi za saobraaj, lo sistem selekcije vozaa, loe
odravanje vozila i puteva, niska saobraajna
kultura i dr.
Da bi dolo do SN neophodno je da
istovremeno deluje odreeni sklop faktora dovoljan
da u odreenoj saobraajnoj situaciji izazove
nezgodu.
Faktori koji izazivaju nastanak SN mogu se
podeliti prema vremenu delovanja na
Stabilni - Koji se ne menjaju u duem
vremenskom periodu (Tehniki elementi puta,
Struktura linosti)
Vremenski zavisni - Promenjivi
(Pouzdanost vozila, Stanje puteva, Godine starosti,
Iskustvo)
Kratkotrajni - (Uticaj akohola, Zamor,
Klimatske prilike)
Uzroci SN najee se dele na
SUBJEKTIVNI FAKTORI
Starost vozaa
Vozako iskustvo
Pol vozaa
Socijalno-demografska obeleja
Telesna konstitucija
Psiholoke osobine i karakteristike
Sposobnost vozaa
Uticaj alkohola
Uticaj lekova
Uticaj zamora i premor
Uticaj puenja
Uticaj bolesti
Ishrana vozaa
Uticaj bioritma vozaa
Uticaj odee i obue

II - OBJEKTIVNI FAKTORI
Drutveni faktori (Druteveno ekonomska
kretanja)
Tehniki faktori (Vozilo, Put, Bezbednosna
oprema)
Prirodni faktori (Klimatski i Geografski)

SUBJEKTIVNI FAKTORI
STAROST VOZAA

MLADI VOZAI
Mladi ljudi imaju dobre fizike i psiho-
fizioloke preduslove, dobre perceptivne i
reakcione sposobnosti, ali im nedostaje rutina,
iskustvo, izdiferencirana struktura linosti i vetina,
koja bi im omoguila dobru procenu i snalaenje u
sloenim saobraajnim situacijama.
Kod mladih ljudi postoji nesklad izmeu
samopouzdanja, subjektivnih sposobnosti i
tehnikih mogunosti vozila. Kod njih je ee
prisutna nekritinost, sklonost ka avanturizmu,
nepromiljenost, neobuzdanost, plahovitost i elja
za isticanjem, zbog ega esto voze
neprilagoenom brzinom.
Ljudi mali od 20 god. znatno ee
izazivaju saobraajne nesree od vozaa koji su
stariji od 60 godina.
STARI VOZAI
Sa starenjem dolazi do opadanje svih
psihofizikih sposobnosti, ime se moe objasniti
injenica da vozai stariji od 50 godina znatno
ee izazivaju i stradaju u SN.
Opadaju ulne sposobnosti pre svega vida,
sluha i ravnotee (vreme reakcije na akustike i
vizuelne drai je znatno due, samnjuje se otrina
vida, adaptacija na zasenjivanje itd.).
Opada sposobnost koordinacije pokreta,
ispravnost i brzina reagovanja kao i smiljenost
postupaka.
esto dolazi do duevnih promena pa i
psihijatriskih oboljenja (demencija, melanholija,
psihoze) kao i promene u karakternom i
intelektualnom pogledu.
Skleroza krvnih sudova CNS-a oteava
shatanje, rasuivanje i pamenje.
U starosti se javljaju oboljenja
degenerativnog tipa, oboljenja zglobova, dijabetes,
loa cirulacija, zbog kojih se esto uzimaju lekovi
od kojih neki dodatno umanjuju sposobnost
upravljanja motornim vozilom.
Stari ljudi teko prihvataju novine koje
namee savremeni saobraaj.
Sa druge strane stariji vozai su emotivno
stabilniji, zreliji, tolerantniji, manje skloni riziku,

234
realniji u procenjivanju, strpljiviji, sistematiniji,
kritiniji, odgovorniji i imaju veliko iskustvo.
Smanjenje funkcionalnih kapaciteta strariji
ljudi mogu donekle konpenzovati npr. Izbegavanje
vonje nou i u loim vremenskim uslovima, po
loem putu, ree konzumiranje alkohola, paljivija
vonja i dr.

VOZAKO ISKUSTVO

Nedostatak ili nedovoljno vozako iskustvo
predstavlja est uzrok SN pri emu je posebno
kritian period tokom prve godine vozakog staa.
Posle 5 godina kontinuirane vonje ne bi se moglo
govoriti o postojanju nedovoljnog vozakog
iskustva.
Sa veim vozakim iskustvom se poboljava
kvalitet opaanja, shvatanja i prilagoavanja
uslovima u saobraaju, a perceptivne funkcije se
razvijaju. Iskusniji vozai ree preduzimaju
nepotrebne radnje a pokrete izvode sa veom
lakoomi i preciznou.

POL VOZAA

ene vozai manje uestvuju i stradaju u SN
od mukaraca ali su i manje eksponovane.
ene manje vremena provode za volanom u
odnosu na mukarce tako da imaju i manje vozako
iskustvo
ene vozai pokazuju veu odgovornost u
saobraaju, disciplovanije su, opreznije, nisu sklone
agresivnom ponaanju, ree voze u alkoholisanom
stanju i ree koriste vozilo za dokazivanje snage i
prestia u odnosu na mukarace.
ene vozai su podlone negativnom uticaju
nekih svojih psihofizikih stanja (perid ovulacije,
predmenstrualni i period menstruacije,
klimakterini period i trudnoa) koja mogu
znaajno umanjiti njihovu sposobnost za bezbedno
uee u saobraaju.
Suptilnija fizika konstitucija ene moe
uticati na poveanje rizika u nastajanju zamora,
posebno kada je u pitanju nona i dugotrajna
vonja.

PSIHOLOKE OSOBINE I
KARAKTERISTIKE VOZAA

Za ponaanje vozaa u saobraaju bitna je
uravnoteena kombinacija veeg broja
karakteristika linosti kao to su temperament,
karakter, inteligencija i konstitucija
Nemogunost adaptacije na uslove u
saobraaju moe biti posledica nedovoljno
razvijenih psihikih funkcija i neadekvatne
strukture linosti.
Meu vozaima koji mogu ugroziti
bezbednost saobraaja spadaju:

Ekstrovertne osobe
Agresivne i Depresivne osobe
Neurotske osobe (Anksioznost)
Psihopatske osobe
Neurolabilne osobe
Intelektualno zaostale osobe
Osobe sa poremeajem u strukturi linosti
Asocijalne osobe
Osobe sa niskom moralnom odgovornou
Eksplozivne osobe
Netolerantne osobe
Neuravnoteene osobe
Plaljive i kolebljive osobe
Preterano smirene osobe
Emotivno nezrele osobe
Inferiorne osobe

SPOSOBNOSTI VOZAA

A - SENZORNE SPOSOBNOSTI
Vezano za senzorne sposobnosti najvei
znaaj za vozaku sposobnost imaju:
ulo vida
ulo sluha i ravnotee i
Panja

ULO VIDA
Da bi ulo vida moglo da zadovolji sve
zahteve intenzivnog saobraaja neophodni su
sledei kvaliteti:
Normalna otrina vida na oba oka
(statika i dinamika)
Dinamiku otrinu vida smanjuju - magla,
kia, treperenje vazduha, osvetljenje, zaslepljenje,
zaprljanost oferajbne i naoara, defekti u vidnom
polju, prostornom vidu, adaptaciji i osetljivost na
zabletenje.
Nedostaci naoara - Mogu izazvati
zabletenje od automobila koji vozi pozadi, mogu
se zamagliti, mogu pasti, okvir naoara stvara ispad
u vidnom polju, stvaraju teinu na nosu i licu itd
Normalna irina vidnog polja na oba oka
irinu vidnog polja smanjuju - Velika brzina
kretanja vozila, okvir naoara, okvir oferajbne,
nisko postavljeno sedite, razna oftamoloka i
neuroloka oboljenja i stanja.
Sposobnost dubinskog (stereoskopskog)
vienja
Stereoskopski vid podrazumeva mogunost
prosuivanja dubine i prostornih odnosa u
saobraaju.
Posebno je znaajan u uslovima gradske
vonje.
Sposobnost adaptacije na svetlost i tamu
Brzina adaptacije oka na svetlost i tamu
varira od osobe do osobe, kao i kod iste osobe
zavisno od vremena i situacije (izloenost
intenzivnoj svetlosti ili tami u toku dueg perioda,
produava ovo vreme).

235
Zbog nedostatka vitamina A neka lica u
sumrak ne vide ili slabo vide (kokoije slepilo).
Sposobnost vienja u uslovima none
vonje
U uslovima sniene prirodne i vetake
svetlosti kao i pod uticajem prekomernog
zabletavanja svetlima vozila ili sunevim zracima,
uslovi za odvijanje saobraaja se bitno pogoravaju,
to zahteva od vozaa normalnu sposobnost
adaptacije na tamu, sposobnost brze readaptacije
nakon zabletavanja i dobru otrinu vida pri niskim
pragovima osvetljenja.
Sposobnost raspoznavanja svih nijansi
boja
Raspoznavanje boja bitno je za praenje
svetla na semaforu, mada se vozai koji
neraspoznaju boje lako orjentiu tako to naue
poloaj svetla. Problem moe nastati jedino u
uslovima smanjene vidljivosti (da bi osoba koja ne
raspoznaje boje uoila signal na semaforu intenzitet
tog signala treba da bude tri puta jai nego li kod
osobe koja normalno razlikuje boje).
Znaaj raspoznavanja boja je i u tome to
boje privlae panju vozaa, razbijaju monotoniju i
spreavaju nastanak zamora.
Normalna sposobnost akomodacije i
konvergencije
Brzina akomodacije oka normalno iznosi 0,5
sec i sa starou se produuje to se moe
konpenzovati sporijom vonjom.
Normalna pokretljivost onih jabuica
Kod poremeaja pokretljivosti onijh
jabuica produuje se vreme potrebno za uoavanje
neke pojave, to stvara tekoe kod pokuaja
preticanjai drugih radnji kod kojih je bitna procena
udaljenosti i brzine drugog vozila.

ULO SLUHA I RAVNOTEE
ulo sluha ima znaajnu ulogu u percepciji
oseaja prostora i zvuka.
U odravanju ravnotee uestvuju tri sistema
vestibularni sistem uva, ulo vida i duboki
senzibilitet, pri emu je za odravanje ravnotee
potrebno da bar dva od ova tri sistema budu
ouvana.
Kod gluvih osoba kod kojih postoji i
oteenje ula vida ili dubokog senzibiliteta dolazi
do poremeaja ravnotee posebno tokom none
vonje kada vrednost vizuelnih nadraaj opada.
To znai da gluva osoba sa oteenim
vestibularnim aparatom moe upravljati
motornim vozilom jedino ako ima potpuno
ouvano ulo vida (dobra otrina, binokulus,
ouvana funkcija za dubinski, prostorni i
trodimenzionalni vid) i ouvan duboki
senzibilitet, kao i normalnu strukturu linosti i
ouvane psihomotorne sposobnosti.

PANJA
Pod panjom podrazumevamo mentalnu
usmerenost na odreene pojave.
Od obima, intenziteta, trajanja, distribucije,
podele i skretanja panje zavisi da li e osoba
primiti iz okoline informacije neophodne za
uspeno uestvovanje u saobraaju.
Negativan uticaj na uestvovanje u
saobraaju ima:
Panja vie usmerena na unutranji ivot
nego li na okolinu
Lako skretanje usmerene panje na
atraktivne pojave u okolini
Smanjen obim i kapacitet panje -
smanjena sposobnost istovremenog opaanja veeg
broja vizuelnih i akustikih signala neophodnih za
pravilno ponaanje u saobraaju.
Slaba distribucija panje - Usresreenost
panje samo na jedan objekat ili samo na jednu
radnju. Upravljanje motornim vozilom zahteva
sposobnost opaanja vie pojava u jedinici
vremena.
Sporo preusmeravanje panje - sposobnost
brzog pomeranja panje sa jednog na drugi predmet
Slaba selektivnost panje - izbor onih
elemenata koji su bitni za uestvovanje u
saobraaju.
Nedovoljno vozako iskustvo - Iskusni
vozai lake uoavaju, odravaju i usmeravaju
panju lake vre selekciju, ne optereuju se
nebitnim pa se i manje zamaraju.
Vonja u uslovima smanjenih spoljanjih
nadraaja - Panju u veoj meri privlae
promenjivi nadraaji, nadraaji u pokretu i oni sa
izraenim kontrastom. Zbog toga se panja tee
odrava pri vonji na jednolinom i dugom putu
bez krivina i uspona i bez spoljnih nadraaja. U
ovim sluajevima panja se veoma lako pomera od
spoljanjeg ka unutranjem svetu vozaa to moe
da dovede do SN.
Nona vonja - Zahteva od vozaa poveani
napor da organizuje i dri panju. Pri nonoj vonji
postoji poveana opasnost da voza zapadne u
stanje pospanosti u kome je panja svedena na
minimum.
Zamor i premor - takoe oteavaju
odravanje i usmeravanje panje u toku vonje.

B - PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI
Za uspeno upravljanje motornim vozilom
naroito je znaajna ulno-motorna koordinacija
koja se izraava u usklaenoj koordinaciji ulnog
opaanja sa voljnim reakcijama ekstremiteta.

VREME REAGOVANJA
Je vreme koje proe od nadraaja organa
ula sluha ili vida do motorikog reagovanja.
Duina ovog vremena zavisi od karakteristika
nadraaja i vremena odluivanja. Proseno vreme
reagovanja iznosi na svetlost 0,19 - 0,29, a na zvuk
0,17 - 0,20 sekundi. U saobraaju se istovremeno
sreu i ukrtaju razliiti nadraaji zbog ega je
proseno vreme reagovanja znatno due oko 0,9 do
1,2 sekunde.

236

Psihomotorna usporenost - je pojava koja
se manifestuje poduenjem vremena reagovanja
Na vreme reagovanja utiu brojni faktori:
Bolesti i Telesni nedostaci
Starost - sa starou se vreme reakcije
produava
Osobine podraaja - jai podraaj bre
reagovanje
Sloenost saobraajne situacije - produuje
vreme reagovanja
Psihiko stanje - uzbuenje, strah, depresija,
rasejanost)
Doba dana - prepodne i nou je due vreme
reagovanja
Nadmorska visina - vee visine krae
vreme reagovanja
Vozako iskustvo
Fizika i psihika kondicija
Motivisanost i Raspolonje
Klimatski uslovi
Zamor
Tip vozila
Buka i Vibracije
Alkohol i Neki lekovi
Individualne osobine

Sem brzine reagovanja vana je i pouzdanost
reakcije. Najmanje SN izazivaju vozai sa brzim i
pouzdanim reakcijama, ali ak i ovi vozai
izazivaju saobrajne nesree ukoliko imaju
pogrene procene saobraajne situacije i pogrena
predvianja ponaanja drugih uesnika u
saobraaju.

C - MENTALNA SPOSOBNOST

INTELIGENCIJA
Ima veliki znaaj za efikasno upravljanje
motornim vozilom u saobraaju. Inteligente osobe
se lake snalaze u sloenim saobraajnim
situacijama, bre stiu kvalitetnije iskustvo i
adekvatnije koriste steeno iskustvo u novim
situacijama.
Meutim ni najinteligentniji ljudi ne moraju
biti dobri vozaai ako im ostale osobine linosti i
psihike funkcije nisu skladno razvijene.

OSTALE KARAKTERISTIKE
LINOSTI

MOTIVI
Motivi kao to su elja za
samopotvrivanjem, afirmacijom, isticanjem sebe i
vozila, elje da se bude zapaen, elje za prestiom
i dobijanja priznanja od okoline, sami po sebi ne
moraju biti opasni meutim ako se ostvarivanje
ovih motiva kompenzira u saobraaju onda mogu
usloviti opasno ponaanje.
Spreavanje zadovoljenja motiva izaziva
frustracije koje dovode do anksioznosti i
agresivnosti, pa ak i do neuroza i psiho-neuroza
koje imaju negativan uticaj na uestvovanje u
saobraaju.

SKLONOSTI I NAVIKE
Loe formirane ivotne i radne sklonosti i
navike nepovoljno utiu na uspeh uestvovanja u
saobraaju. Npr. loe navike koje se odnose na
nain upravljanja vozilom, ritam rada i odmora,
ritam i vrsta ishrane.

STAV
Stav predstavlja tendenciju da se
preduzimaju pozitivne ili negativne akcije u odnosu
na odreenu situaciju ili pojavu. Stavovi se
formiraju tokom ivota i teko se menjaju.

RAZVIJEN OSEAJ ZA PROSTOR
Omoguuje lake snalaenje i prilagoavanje
u saobraaju. Vozai kod kojih je oseaj za prostor
slabije razvijen manje su precizni u upravljanju
vozilom i slabije procenjuju poziciju vozila u
pokretu.

PREDRASUDE
Predrasude su neosnovani stavovi koji se
stiu tokom ivota. Voza moe biti optereen
predrasudama prema odreenoj kategoriji uesnika
u saobraaju (npr. prema enama) ili prema
saobraajnoj policiji.
Ove predrasude mogu uticati na ponaanje
vozaa u nekim saobraajnim situacijama i usloviti
oslobaanje nagomilanog nezadovoljstva i
agresivnosti.

INTERESI
Interes za upravljanje motornim vozilom
vozaa profesionalca (izvor egzistencije) je
drugaiji od interesa vozaa amatera, to dovodi do
razliitog ponaanja ovih vozaa u saobraaju.
Od ostalih interesa znaajni za saobraaj su
interesi za putovanjem, interes za promenu, zabavu
ili interes za razumevanje.

NISKA TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJE
Frustracije nastaju kao posledica spreavanja
zadovoljenja motiva, elja, ciljeva i interesa i
dovode do anksioznosti, agresivnosti pa ak i do
neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj
na uestvovanje u saobraaju
Vozai sa niim pragom tolerancije na
frustraciju tee podnose nemogunost zadovoljenja
svojih ciljeva, to kod njih izaziva neadekvatno
reagovanje i moe biti izvor opasnosti u saobraaju.

UTICAJ ALKOHOLA

Dua upotreba alkohola oteuje skoro sve
organe i tkiva a najvie nervni sistem, jetru,
bubrege, srce, k.sudove i imunoloki sistem.
Alkoholizam razara fiziku, psihiku i drutvenu
sferu ovekovog ivota.
Posle viegodinje upotrebe alkohola javljaju
se duevni poremeaji, otupljenje volje i svesti i

237
mentalna degradacija koju prati i socijalna
degradacija linosti.
Alkoholiari esto dolaze u sukobe na
radnom mestu i porodici, gube interese za rad.
Sve ovo negativno utie na bezbedno
upravljanje motornim vozilom.

UTICAJ LEKOVA

Na sposobnost upravljanja vozilom
negativno mogu delovati razni lekovi, pri emu
postoje velike individualne razlike u reagovanju na
razne lekove to je delom i genetski uslovljeno.
Uzimanje lekova pre vonje naroito moe
biti opasno ako se konbinuje vie lekova
istovremeno ili ako se lekovi kombinuju sa
alkoholom pri emu lek moe pojaati dejstvo
alkohola ili to je znatno ree smanjiti dejstvo
alkohola (npr. stimulansi). Pojaanje dejstva
alkohola pod uticajem lekova moe biti:
Aditivno - ukupno negativno dejstvo
jednako je zbiru pojedinanih negativnih dejstva
alkohola i leka
Sinergiko - ukupno negativno dejstvo
znatno nadmauje zbir pojedinanih negativnih
dejstva
Npr. Barbiturati koji uzeti sa malom dozom
alkohola mogu dovesti do smrtonosnog trovanja.

Upotreba lekova danas je preterana
(tabletomanija), esto i bez konsultacije sa lekarom.
Odgovrnost za konzumiranje lekova snose sami
pacijenti ali i lekari koji esto kod prepisivanja
lekova ne upozore pacijenta na njegovo negativno
dejstvo na upravljanje vozilom.

U naoj zemlji postoji Lista lekova koji se ne
smeju upotrebljavati neposredno pre i u toku
vonje. Lekovi sa ove liste podeljeni su u dve
grupe:

I - LEKOVI KOJI SNANO DELUJU NA
PSIHO-FIZIKU SPOSOBONST
Sedativi (Anksiolitici)
Hipnotici i Narkotici
Antihistaminici
Antiepileptici
Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao
ispunjen crvenom bojom ().

II - LEKOVI KOJI MOGU UTICATI NA
PSIHO-FIZIKU SPOSOBNOST
Analgetici
Stimulansi CNS-a
Antihipertenzivi
Lekovi protiv angine pektoris
Lekovi protiv psihike napetosti
Antitusici sa centralnim dejstvom
Lekovi protiv migrene
Antiemetici
Antidepresivi
Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao ije
su strane crvene, a sredina bela ().

SEDATIVI (ANSIOLITICI)
Deluju depresivno na CNS, ali imaju i
druga dejstva koja umanjuju vozaku sposobnost.
Posledice su:
Smanjenje panje
Oteana koordinacija pokreta
Produeno vreme reagovanja
Inhibicija psiho-motorne funkcije
Pospanost, Tromost i Oseaj umora
Vrtoglavica i Glavobolja
Poremeaj miljenja
Poremeaj vestibularnog sistema
Pad krvnog pritiska (mogu kolaps)
Poremeaj akomodacije oka (nejasno vienje)

HIPNOTICI
Hipnotici deluju depresivno na CNS.
Izazivaju:
San, pospanost i smanjenje panje
Poremeaj psihomotorne sposobnosti
Poremeaj perceptivene sposobnosti
Poremeaj sposobnosti procenjivanja
Posebnu opasnost predstavljaju barbiturati
sa produenim dejstvom zbog spore eliminacije i
mogunosti kumulacije pri duoj upotrebi. Oni pre
svega smanjuju sposobnost vizuelne percepcije, a
mamurluk koji izazivaju moe potrajati dosta dugo
pa se ne savetuje upravljanje vozilom 24-48 sati
posle njihove upotrebe
Istovremeno konzumiranje alkohola i
hipnotika poveava dejstvo alkohola i rizik za
nastanak SN.

NARKOTICI
Narkotici izazivaju sanjivost, usporene
reakcije, smanjenu sposobnost koncentracije.
Posle primene narkotika voza je nesposoban
za upravljanje vozilom najmanje 24-48 sati.

ANTIHISTAMINICI
Antihistaminici koji se koriste za leenje
razliitih vrsta alergiskih oboljenja, kao neeljeno
dejsto imaju Sedativni efekat na CNS koji izaziva
pospanost koja traje i 12 sati posle konzumiranja
leka, to umanjuje vozaku sposobnost.

ANALGETICI
Analgetici imaju blago sedativno dejstvo
oni usporavaju psihomotorne reakcije i nervne
procesa zbog ega je voza pospan i manje paljiv
to sve poveava verovatnou za nastajanje SN.
Naroito su opasni Anlgetici sa
barbituratima iju upotrebu treba apsolutno
izbegavati pri vonji.
Najbolje je da se u toku vonje ne uzimaju
analgetici, ali ukoliko to nije mogue onda treba
uzeti iste salicilne preparate (andol, acisal,
aspirin).

238

STIMULANSI CNS-a
Stimulansi CNS-a otklanjau zamor i
poveavaju radnu sposobnost ali samo za poslove
koji se ponavljaju i koji ne zahtevaju promiljeno
delovanje u relativno sloenim situacijama to nije
sluaj u saobraaju.
Zbog toga stimulansi oteavaju snalaenje u
saobraaju, a istovremeno pruaju preterani oseaj
samopouzdanja i nekritinost to moe da dovede
do SN.
Sa smanjenjem koncentracije leka u krvi
posle kratkotrajnog perioda stimulacije nastaje
depresija CNS-a, javlja se zamor sa usporenim
reagovanjem i iznenadnim atacima sna.
Zbog svega navedenog dejstvo stimulansa je
krajnje nepovoljno na upravljanje vozilom.

ANTIHIPERTENZITIVI
Antihipertenzitivi zbog naglog smanjenja TA
i sedativnog dejstva mogu uticati na vozaku
sposobnost.
Antagonisti alfa 1 adrenergikih receptora
- izazivaju
- Sinkopa - Vrtoglavica
- Glavobolja - Nazalna kongestija
Rezerpin - izaziva
- Smanjenje panje i Koncentracije
- Pad radne i psihomotorne sposobnosti

OPOJNE DROGE
Droge slino alkoholu ali u znatno veoj
meri dovode do:
Oteenje najpre viih modanih centara
to dovodi do oslobaanja primitivnih
nagona
Smanjenje panje i koncentracije
Produuje vreme opaanja, shvatanja,
odluivanja i reagovanja
Smanjuje kritinost, mo rasuivanja,
mo shvatanja i kontrolu ponaanja
Remeti psihomotorne funkcije
Izaziva poremeaj miine koordinacije i
slabljenje rafleksa, pa pokreti postaju
grubi i nesigurni
Daje oseaj lane hrabrosti, poveane
snage i sposobnosti, a otklanja oseaj
straha i krivice
Poveava samopouzdanje i samouverenje
Izaziva euforiju, agresivnost, svadljivost,
netrpeljivost, razdraljivost, grubost i
bezobzirnost
Umanjuje oseaj opreznosti,
odgovornosti, moralnosti i humanosti
Oteuje funkcije svih ula posebno vida i
ravnotee
Zbog svega navedenog intoksicirani vozai
(narkomani) ne potuju ogranienja i pravila
ponaanja u saobraaju, tako da mnogo ee
izazivaju SN
Naim pravilnikom predvieno je
oduzimanje vozake dozvole svim osobama koje
uivaju drogu i vraanje iste posle apstinencije od
najmanje 12 meseci.

UTICAJ PUENJA CIGARETA

EPIDEMIOLOGIJA
Ispitivanja u Engleskoj pokazuju da je uzrok
oko 5% SN puenje cigareta od strane vozaa u
toku vonje
Procena je da u naoj zemlji godinje izgubi
ivot oko 250 osoba zbog puenja vozaa u toku
vonje

EFEKTI PUENJA
Puenje za volanom viestruko umanjuje
sposobnost za upravljanje motornim vozilom:

SMANJUJE PANJU VOZAA
Od momenta kada je osetio potrebu za
cigaretom, voza postaje manje koncentrisan na
vonju. U sluaju da tu potrebu ne moe da
zadovolji on postaje nervozan, razdraljiv,
netolerantan, ak i agresivan.
Za vreme traenja cigareta, otvaranja kutije,
paljenja cigareta i tokom puenja kada prinosi
cigaretu ustima voza vozi jednom rukom. Za svo
to vreme panja vozaa je velikim delom skrenuta
sa praenja saobraajne situacije.

REMETI FUNKCIJU ULA VIDA
U toku puenja dim cigarete moe dospeti u
oi, to izaziva bolni nadraaj konjuktiva, suzenje i
treptanje. Mogue je i da vazduna struja vrati
pepeo cigarete u oi to moe imati kobne posledice
pri velikim brzinama vozila. Puenje veeg broja
cigareta smanjuje vidljivost u kolima i nadrauje
oi
Kod dugogodinjih puaa dolazi do
smanjenje otrine vida i sposobnosti raspoznavanje
boja kao posledica suenja i spazma arterija koje
ishranjuju retinu (hipoksija)

IZAZIVA STALNI NADRAAJNI KAALJ
Nadraajni kaalj javlja se kao posledica
irutacije sluzokoe gornjih disajnih puteva
naroitoje izraen pri veoj zadimljenosti u
vozakoj kabini i dodatno umanjuje vozaku
sposobnost.

DOVODI DO HIPOKSIJE TKIVA
Sagorevanjem duvana oslobaa se CO koji
ima vei afinitet prema Hb od O
2
to kod dueg
puenja naroito u zatvorenoj kabini vozila moe da
dovede do hipoksije tkiva i poremeaja pre svega
od strane CNS-a koji je najosetljiviji na hipoksiju.
Usled nastale hipoksije moe doi do smanjenja
otrine vida.

DEJSTVO NIKOTINA
Duvanski dim sadri u sebi nikotin ije je
dejstvo viestruko i nije uvek isto

239
Akutni efekti
- Izaziva sedaciju ili stimulaciju (Centralni
efekat)
- Izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova
koe koja je najizraenija na ekstremitetima
- Nebithov paradoks - Subjektivni oseaj
relaksacije, dok je Sy prenadraen (stresna reakcija)
Hronini efekti
Drhtanje ruku
Glavobolja
Pojaanje refleksa
Psihomotorni nemir
Oslabljena koncentracija panje
Anksioznost
Poremeaj pamenja
Smanjenje modane cirkulacije
Spazam miinih vlakana
Mlitava paraliza miia
Smanjenje otrine vida i raspoznavanje boja.

KARAKTERISTIKE PUAA
Meu puaima ima mnogo vie osoba ije
karakteristike pogoduju nastanku SN
Neurotine osobe
Emocionalno nestabilne osobe
Osobe sa avanturistikim crtama linosti
Agresivne osobe

PERIOD ODVIKAVANJA OD PUENJA
Period odvikavanja od puenja je posebno
opasnost po bezbednost saobraaja. Prekid puenja
dovodi do
Poremeaja uslovnih refleksa
Anksioznost
Drhtanje ruku
Ubrzanje sranog rada
Pad krvnog pritiska
Smetnje od strane eludca
Ovi znaci psiholoke zavisnosti kulminiraju
3 dana po prestanku poenja i umanjuju vozaku
sposobnost

PREVENCIJA
Voza pua treba da pui samo za vreme
pauza u vonji
Saputnici ne bi trebali da pue u toku vonje
ili ako to ine onda treba da dre otvoren prozor.

UTICAJ BOLESTI

Oboljenja bilo kog organa i sistema u
odreenoj meri negativno utiu na sposobnost
upravljanja vozilom i moe biti uzrok nastanka SN.
Posebno su opasna oboljenja koja mogu izazvati
iznenadnu smrt ili gubitak svesti, kao i bolesti koje
slabe koncentraciju, reakcionu sposobnost i vizuo-
motornu koordinaciju.
Veliki problem su i povrede vozaa u SN
koje ostavljaju negativne posledice na psiho-fiziko
stanje.
Postojei zakon omoguava da se uskrati
izdavanje vozake dozvole bolesnim vozaima
zbog ega se zdravstveno stanjene ne javlja tako
esto kao uzrok teih SN.

OBOLJENJA KVS-a

ARTERISKA HIPERTENZIJA
Umanjenje vozake sposobnosti kod obolelih
od arteriske hipertenzije postoji pre svega zbog
komplikacija ove bolesti, ali i dejstva pojedinih
atnihiperetenzitivnih lekova.
I - Komplikacije arteriske hipertenzije:

Cerebrovaskularni poremeaji
Promene na retini i smetnje vida
Lo san i nono buenje
Oboljenje srca
Psiholoki poremeaji - kao to su
- Poremeaj panje
- Neurotsko ponaanje
- Emocionalna nestabilnost
- Tvrdoglavost i Rigidnost
- Razdraljivost
- Disharmonini stavovi

II - Upotreba antihipertenziva - Pre svega
gangliskih blokatora moe izazvati
Nagli pad krvnog pritiska praen
Omaglicom pred oima i Gubitkom svesti
Sa druge strane razne nokse koje postoje u
saobraaju mogu potencirati nastanak arteriske
hipertenzije.

KORONARNA BOLEST SRCA
esto izaziva iznenadnu nesvesticu i
kolaps - zbog ega bitno umanjuje vozaku
sposobnost.
Nastanak koronarne bolesti potenciraju
nokse u saobraaju (dugo sedenje, stres, napetost).
U toku vonje menja se frekfenca i pravilnost
sranog rada, raste TA i puls to doprinosi broj
pojavi koronarne bolesti.

INFARKT MIOKARDA
Nakon preleanog infarkta miokarda
vozaima saveovati da ne voze bar 6 meseci.

ANGINA PEKTORIS
U sluaju da se jave bolovi i stezanje u
predelu grudne kosti treba savetovati odustajanje tj.
prekid vonje

ARITMIJE
Poremeaj sranog ritma moe dovesti do
hemodinamskih poremeaja i smanjenog dotoka
krvi u mozak to dovodi do niza poremeaja koji
umanjuju vozaku sposobnost od kojih su
najznaajniji
Slabost
Oamuenost
Vidne smetnje
Bolovi u grudima
Pospanost

240
Sinkopalni napad - kod kompletnog bloka
(Adam -Stokesov sindrom)
Usporenje reakcija
Nesigurno pamenje
Vrtoglavica
Nesvestica

STENOZA ILI INSUFICIJENCIJA AORTNOG
ZALISTKA
Moe izazvati sinkopu i napad angine
pektoris - ime bitno umanjuje vozaku
sposobnost.

OBOLJENJA ARTERIJSKIH KRVNIH
SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA
Oteava manipulaciju nonim
komandama vozila - ime ugroava bezbednost u
saobraaju.

OBOLJENJA VENSKIH KRVNIH SUDOVA
DONJIH EKSTREMITETA
Varikozni sindrom i tromboflebitis -
Smanjuje pokretljivost nogu i mogunost brzog
reagovanja.
Iznenadna embolija krvnih sudova donjih
ekstremiteta - je takoe akcidentogeni faktor u
saobraaju.

OBOLJENJA RES-a

AKUTNA OBOLJENJA RES-a
esto dovode do privremene nesposobnosti
za upravljanje motornim vozilom.

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA
Utiu na vozaku sposobnost zbog oteanog
i poremeenog sna i smanjenja panje.

HRONINI BRONHITIS I ASTMA
Tee forme ovih oboljenja - Predstavljaju
kontraindikaciju za bezbedno upravljanje motornim
vozilom.
Blae forme ovih oboljenja - U periodu
intenzivnog kalja i dispneje mogu da
dekoncentriu vozaa.

OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA
Vozai koji pate od ove bolesti su:
- Hronino umorni
- Pospani i somnolentni
- Imaju poremeaj kongitivnih funkcija
- esto zaspe za volanom (zbog hipoksije
CNS-a).
Sleep apneja je esto udruena sa arteriskom
hipertenzijom, gojaznou i upotrebom alkohola.
Istovremeno prisustvo ovih bolesti znaajno
poveava rizik za nastanak SN.

OBOLJENJA ENDOKRINOG SISTEMA

DIJABETES
Dijabetes moe da umanji vozaku
sposobnost iz vie razloga.
Iznenadna pojava prolazne hipoglikemije
- je glavni faktor koji dovodi do umanjenja vozake
sposobnosti kod vozaa dijabetiara. Opasnost od
pojave hipoglikemije kod vozaa postoji naroito
ukoliko uslovi vonje nalau proputanje redovnih
obroka (npr. zakrenje u saobraaju) ili povean
fiziki napor (zamena toka, guranje automobila
zbog kvara i sl.) i od naina leenja dijabetesa
Kod vozaa dijabetiara koji bolest
kontroliu samo dijetom opasnost od pojave
hipoglikemije postoji jedino pri dugim i napornim
putovanjima (vozai tekih kamiona) tokom kojih
je onemoguen redovni higijensko-dijetetski reim
ivota i ishrane.
Kod vozaa dijabetiara koji bolest
kontroliu dijetom i oralnim antidijabeticima
opasnost od hipoglikemije postoji nakon upotrebe
lekova premda je rizik mali ako se obroci redovno
uzimaju. (Bigvanidini, Sulfanilini i Glimbeklamidi
- antidijabetici koji neto ee izazivaju
hipoglikemiju)
Kod vozaa dijabetiara koji bolest
kontroliu dijetom i insulinom ea se moe javiti
hipoglikemija. Pored toga insulin daje i simptome
cerebralne prirode koji mogu umanjiti vozaku
sposobnost kao to su:
Tekoe u prosuivanju
Agresivnost
Tekoe u kontroli rada miia
Iznenadna pojava nesvestice

Oslabljen vid - Zbog katarakte i retinopatije
(komplikacije viegodinjeg dijabetesa).
Dijabetina neuropatija (Periferni neuritis)
Ukoliko doe do nastanka ovih
komplikacija.
Oteenje perifernih arteriskih krvnih
sudova vozau treba savetovati
apstinenciju od vonje.
Komplikacije od strane bubrega i srca.

HIPERTIREOZA
Hipertireoza teeg stepena sa
okulobulbarnim sindromom ili KVS-
komplikacijama - Umanjuje vozaku sposobnost.

HIPOTIREOZA
Hipo-tireoza teeg stepena praena
bradipsijom - Umanjuje vozaku sposobnost.

HIPO I HIPER-ADRENOKORTICIZAM
Teki oblici ovih bolesti umanjuju vozaku
sposobnost.

NEUROLOKA OBOLJENJA

EPILEPSIJA
I - EPI-napadi
Pojavu Epi-napada je uglavnom nemogue
predvideti zbog ega ovi pacijenti moraju biti pod
stalnom lekarskom kontrolom i terapijom. Najvei
broj SN dogaa se za vreme prvog Epi-napada.

241
Ako se radi o novootkrivenom pacijentu
treba zahtevati oduzimanje vozake dozvole i
detaljno kliniko ispitivanje. Oduzimanje dozvole
je indikovano i kod postojanja sigurnih Epi-napada.
Ako pacijent nije imao napade najmanje dve godine
moe mu se izdati dozvola uz obavezne redovne
kotrolne preglede. Preventivno dozvolu treba
oduzeti i svim pacijentima nakon teke traume
lobanje i operacija tumora mozga u trajanju od
najmanje 6 meseci u cilju praenja eventualne
pojave sekundarnih Epi-napada.

II - Duevne promene epileptiara
Za bezbednost u saobraaju znaajna je i
pojava odreenih duevnih promena koje prate
epilepsiju
- Eksplozivnost
- Promena raspoloenja
- Razdraljivost
- Emocionalna napetost
- Labilnost
- elja za dominacijom
- Neuviavnost
- Lepljivost
- Preopirnost

III - Uticaj antiepileptine terapije
- Usporen psihomotilitet
- Oskudne asocijacije
- Oteano shvatanje
- Burno reagovanje i Agresivnost

PSIHOZE
Hipomanija - Praena je impusivnou i
entuzijazmom to moe navesti vozaa na vrlo
opasnu vonju.
Organske psihoze i presenilna demencija - Usled
pogrenog zakljuivanja obolelog mogu biti uzrok
SN
Vozai sa suicidalnim namerama i depresivni
vozai - Izazivaju znatno vei broj SN u odnosu na
ostale vozae (Neprepoznati pokuaji suicida kod
mladih).
izofreniari - Mogu verovati da ih drugi vozai
progone to ih natera u veoma opasnu i brzu
vonju.
Anksiozni vozai - Mogu se oslobaati straha
brzom vonjom, pa predstavljaju rizinu grupu.

NEUROZE
Smanjuju vozaku sposobnost kako zbog
same bolesti tako i zbog lekova koje koriste u
terapiji.
Psihoneuroza
- Vozai sa dijagnozom psiho-neuroze su
nestabilni, nesigurni, sumnjivi i hiperaktivni to sve
moe biti uzrok opasnosti u saobraaju.
Anksiozni neurotiari
- Imaju manju intelektualnu efikasnost,
slabiju koncentraciju panje i oteanu sposobnost
sagledavanja situacije. Oni su u vonji nesigurni i
pasivni ili napeti i agresivni.
Neurastenini sindrom
- Karakterie se malaksalou, estim
promenama raspoloenja, glavoboljom,
poremeajem sna i pospanou, to kod vozaa
moe uticati na nastanak SN.
Histerine osobe
- Su emotivno nezrele, egocentrine,
sugestibilne, neodlune i eljne dominacije zbog
ega predstavljaju izvor rizika u saobraaju
Psihosomatski poremeaji vozaa
- Mogu esto predstavljati uzrok SN sa
tekim posledicama
Izraziti poremeaji strukture linosti - koji se
ispoljavaju kao:
- Sklonost neprilagoenom ponaanju
- Socijalna i emocionalna nezrelost i
nestabilnost
Predstavljaju kontraindikacije za bezbedno
upravljanje vozilom. Ovi vozai najee ne
potuju saobraajne propise.

PARKINSONOVA BOLEST
Blai oblici bolesti - sa slabim unilateralnim
tremorom, ne umanjuju vozaku sposobnost
Tei oblici bolesti - sa jako izraenim
horeotinim i atetoninim pokretima, akinezijom,
ukoenou i tremorom dovode do potpunog
gubitka sposobnosti za upravljanje motornim
vozilom

MULTIPLA SKLEROZA
Poremeaji koji se javljaju kod MS, a koji
negativno utiu na vozaku sposobnost jesu:
Poremeaj vida
Nistagmus
Vroglavica
Opta slabost
Euforija
Senzorni poremeaji u ekstremitetima
Cerebralna nekoordinacija
Preterano samopouzdanje

VERTEBRO-BAZILARNA INSUFICIJENCIJA
Predstavlja opasnost za bezbedno upravljanje
motrnim vozilom jer izaziva:
Nesvestica
Glavobolja i Vrtoglavica
Vidne smetnje
Slabost
CEREBRALNA ATEROSKLEROZA
Ispoljava se telesnim, arinim i psihikim
poremeajima od kojih su za vozaku sposobnost
znaajni:
- Poremeaji vida
- Motorni poremeaji
- Hemipareze
- Hiperrefleksija
- Oslabljena koordinacija pokreta
Glavobolja
Omaglica
Zujanje u uima
Vrtoglavica

242
Smetnje sna
Brzo zamaranje
Oslabljena koncentracija
Slabost panje
Poremeaj pamenja

ZAPALJENJE CNS
Dovodi do nesposobnosti upravljanja
vozilom u toku trajanja bolesti i u fazi
rekovalescencije.

MENIEROV SINDROM
Karakterie se nepredvidivim napadima
vrtoglavica - to dovodi do gubitka vozake
sposobnosti ukoliko se napadi vrtoglavice
ponavljaju ili se nemogu ukloniti lekovima.

MIGRENA
U vreme napada tekih migrena vozaka
sposobnost je znaajno umanjena.

CEREBRALNI POREMEAJI SA ATAKSIJOM
Dovode do nespretnosti pri upravljanju
vozilom pogotovo ako je zahvaana desna noga i
ako izazivaju drhtanje gornjih ekstremiteta.

POREMEAJ VESTIBULARNOG APARATA
SA VRTOGLAVICOM
Dovodi do nesposobnosti upravljanja
vozilom sve do smirivanja stanja.

OTEENJA KIMENE MODINE
Izazivaju pareze i paralize pri emu vozaka
sposobnost zavisi od teine bolesti. Javlja se kod:
Multiple skleroze
Siringomijelitisa
Spondiloze
Tumora i trauma

DISKUS HERNIJA
Dovodi do lumoiijalgije i neurolokih lezija
koje su praene iznenadnom pojavom bola koji za
trenutak skree panju vozau to pri brzoj vonji
moe ugroziti bezbednost saobraaja.

SENZORNI POREMEAJI NA
EKSTREMITETIMA
Mogu znaajno ugroziti sigurnost pri
upravljanju motornim vozilom. Javljaju se kod:
Perifernih neuropatija
Lezije kimene modine
Lezije u lobus parietalisu

SLABOST U EKSTRMITETIMA
Moe znaajno uticati na bezbedno
upravljanje motornim vozilom. Javlja se kod:
Miastenije gravis
Miozitisa
Miine distrofije
Polimijelitisa
Polineuritisa
Lokalnih lezija nerava

OSTALA OBOLJENJA I STANJA
OBOLJENJA GIT-a
Potencijalnu opasnost za nastajanje SN
predstavljaju sledea oboljeja GIT-a:
Ulkusna bolest u bolnoj fazi
Perforacija ulkusa - Zbog masovnog
krvarenja moe izazvati kolapsna i okna stanja za
volanom.
Hernije trbunog zida u bolnoj fazi
Pankreatitis u bolnoj fazi
Oboljenja une kese u bolnoj fazi

OBOLJENJA UROGENITALNOG SISTEMA
Smetnje za bezbedno upravljanje motornim
vozilom mogu predstavljati:
Oboljenja praena uremijom
Oboljenja praena estim nagonom na
mokrenje
Oboljenja praena bubrenim kolikama
Oboljenja praena komatoznim stanjem
Izenenadne hidrocele i varikocele

HEMATOLOKA OBOLJENJA
Hemoragini sindrom
Anemija
Mogu biti favorizujui faktor bre pojave
zamora i kolapsnog stanja ime utiu na eu
pojavu SN.

OBOLJENJA KOE
Praena svrabom, bolom i smetnjama u
pokretu -Mogu remetiti koncentraciju, slabiti
panju, izazivati poveanu razdraljivost ime
smanjuju vozaku sposobnost.

UTICAJ ISHRANE VOZAA

RAZNOVRSNOST ISHRANE
Po svom sastavu hrana mora da bude
raznovrsna kako bi zadovoljila sve nutritivne
potrebe organizma vozaa (npr. nNa brzinu
reagovanja imaju uticaj vitamini B i C).

REDOVNOST ISHRANE
Veoma je bitno i redovno uzimanje obroka.
Kod vozaa razmak izmeu obroka ne bi smeo da
bude dui od 4 sata. Viesatno neuzimanje hrane
dovodi do smanjenja nivoa eera u krvi to moe
imati za posledicu malaksalost, bezvoljnost,
prgavost, vrtoglavicu, drhtavicu, zamor, nesvesticu
pa ak i gubitak svesti to sve umanjuje vozaku
sposobnost.

ISPRAVNOST HRANE
Uzimanje higijenski i bakterioloki
neispravne hrane u toku putovanja moe dovesti do
munine, povraanja, greva, glavobolja, proliva i
drugih smetnji koje umanjuju vozaku sposobnost.

OBIMNOST OBROKA
Poeljno je da vozai uzimaju manje
koliine lako svarljive hrane na svaka 2-3 sata.
Pri uzimanju velike koliine tee svarljive
hrane, masne hrane i hrane koja nadima dolazi do
preusmeravanja vee koliine krvi u abdominalne

243
organe to dovodi do relativne ishemije CNS-a koja
se manifestuje pospanou, tromou, bezvoljnou
i smanjenjem psihofizikih sposobnosti (produeno
vreme reagovanja, slabljenje panje i
koncentracije). Sem toga prepun eludac vri
pritisak preko dijafragme na torakalne organe ime
jo vie oteava adekvatnu reakciju vozaa.

UPOTREBA KAFE
Kofein u manjim dozama deluje stimulativno
na sve funkcije CNS-a. Meutim vee doze kofeina
mogu imati izrazito nepovoljne efekte na vozaku
sposobnost jer dovode do:
- Uznemirenosti
- Straha i tremora
- Misaone konfuzije
- Poremeaja koordinacije
- Palpitacija
- Zujanja u uima
- Vrtoglavice
- Treperenja pred oima
- Slabljenje kritinosti
Kafa predstavlja posebnu opasnost za
umorne vozae koji uzimanjem kafe ele da
zamene odmor. U takvim sluajevima kafa e
trenutno smanjiti subjektivni oseaj umora ali e se
posle kratkog vremena umor manifestovati u
najizraenijoj formi to predstavlja veliku opasnost
za bezbednu vonju.

UNOS TENOSTI
Najbolje je u toku vonje uzimati istu vodu
ili prirodne sokove, ne preporuuju se gazirani
sokovi zbog nadimanja i sokovi koji sadre kofein.
Nedovoljan unos tenosti u toku vonje
uzrokuje brojne promene u organizmu i pogoduje
brem nastanku zamora, to negativno utie na
sigurnost vonje.

PREVENCIJA
TRAUMATIZMA U
DRUMSKOM
SAOBRAAJU

Mere kojima se spreavaju saobraajne
nesree mogu se podeliti na:
MERE PRIMARNE PREVENCIJE - Imaju za
cilj da spree nastanak SN.

MERE SEKUNDARNE PREVENCIJE - Imaju
za cilj da ublae estinu SN:
- Poboljanje pasivnih elemenata
bezbednosti vozila.
- Poboljanje elementata puta i okolina

MERE TERCIJANE PREVENCIJE - Imaju za
cilj da ublae posledice SN koje su se ve dogodile:
- Prva pomo
- Transport
- Leenje
- Rehabilitacija

REPRESIVNE MERE - Podrazumevaju primenu
odgovarajuih sankcija prema nesavesnim
vozaima.
U sprovoenju ovih mera moraju biti
ukljueni svi elementi drutvene zajednice, a
njihova realizacija se sprovodi kroz sledee
aktivnosti:

ZAKONSKA REGULATIVA

Podrazumeva postojanje zakona koji e
normirati meusobne odnose, stanje i ponaanje u
saobraaju.
Zakonski propisi omoguavaju da se izbegnu
konflikti i stvore uslovi da se saobraaj odvija
organizovano, racionalno i bezbedno.

PRIPREMA LJUDI ZA UEE U
SAOBRAAJU

OBUKA VOZAA MOTORNIH
VOZILA
Podrazumeva upoznavanje buduih vozaa
sa saobraajnim propisima i vetinom upravljanja
vozilom i proveru steenog znanja polaganjem
vozakog ispita i praktinom proverom sposobnosti
na poligonu.
DOPUNSKO SAOBRAAJNO OBRAZOVANJE
Zaboravljanje nauenog, izmene
saobraajnih propisa i uvoenje raznih drugih
novina u oblasti saobraaja, nalau potrebu
dopuskog obrazovanja vozaa koji ve imaju
vozaku dozvolu.

OBRAZOVANJE KADRA ZA POTREBE
SAOBRAAJA
Podrazumeva da se u toku redovnog
kolovanja strunih kadrova za sva zanimanja koja
imaju veze sa saobraajem uvede i obrazovanje iz
ove oblasti.

OBRAZOVNO-VASPITNI RAD SA OSTALIM
UESNICIMA U SAOBRAAJU
Posebno organizovana obuka postoji za
vozae koji ine svega oko 10% stanovnitva.
Ostali uesnici u saobraaju takoe moraju imati
bar minimum znanja iz ove oblasti kako bi
bezbedno uestvovali u saobraaju. Njihova
edukacija vri se najpre u okviru porodice, zatim
preko predkolskih ustanova, kola, fakulteta i
sredstava javnog informisanjaje.
Posebnu panju treba obratiti na pripremu
peaka (pre svega dece), biciklista i motociklista za
saobraaj.

ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD
Zdravstvena sluba takoe treba da uzme
uee u edikaciji iz ove oblasti preko zdravstveno-
vaspitnog rada. Kao najznaajnije teme nameu se:
Uticaj alkohola na vozaku sposobnost

244
Puenje cigareta za volanom
Ishrana vozaa
Bolesti vozaa i SN
Uticaj lekova na vozaku sposobnost
Prva pomo na mestu SN
Nain transporta povreenih do zdravstvene
ustanove
Uticaj okoline na nastanak SN
Uticaj socijalnih faktora i porodinih prilika
na nastanak SN

SELEKCIJA POJEDINIH
KATEGORIJA UESNIKA U
SAOBRAAJU

VOZAKI ISPIT
Predstavlja selekciju u pogledu znanja,
prilagoenosti i vetini neophodnoj za samostalno
upravljanje motornim vozilom.

ZDRAVSTVENA SELEKCIJA
Predstavlja selekciju u pogledu psiho-
fizikih sposobnosti za bezbedno upravljanje
vozilom pre svega buduih vozaa (dobijanje
lekarskog uverenja) ali i onih koji to ve jesu
(najee na zahtev MUP-a).

INFORMISANJE UESNIKA U
SAOBRAAJU

STATIKE INFORMACIJE - Ne menjaju se ili
se retko menjaju u vremenu:
- Saobraajni propisi
- Postupanje u sluaju SN
- Kodeks etikih normi

DINAMIKE INFORMACIJE - Realativno se
brzo se menjaju u vremenu:
- Stanje na putevima
- Podaci o klimatskim uslovima
- Intenzitet i struktura saobraaja
- Obavetenja o alternativnim putnim pravcima

KONTROLA I REGULISANJE
SAOBRAAJA

Ima za cilj postizanje dutvene discipline,
pravilnog korienja puteva i zadravanje
ponaanja uesnika u saobraaju u normalno
dozvoljenim okvirima. Stroija kaznena politika
znaajno redukuje broj SN (npr. sankcionisanje
vonje u alkoholisanom stanju)
Pored toga kontrola saobraaja ima za cilj i
da uoi najee greke i prekraje i da o tome
obavesti nadlene institucije koje svojim radom te
greke mogu otkloniti.
Kontrola saobraaja obuhvati i
Zabrana vonje motociklom osobama
mlaim od 17 godina u periodu od ponoi do 5
ujutru.
Redovno odravanje puteva, peakih
prelaza i instalirane opreme na putu.
Ouvanje dobre osvetljenosti puta i svetlosne
signalizacije.
Redovno odravanje i tehniki pregledi
vozila.
Odravanje ureaja za svetlosnu
signalizaciju na vozilu.
Vonja sa upaljenim svetlima u toku dana.
Instaliranje izvora svetlosti na kacigi
motociklista.

SISTEM OSIGURANJA

Zavisnost visine premije osiguranja od
uspenosti vozaa u vonji (visoke premije za
rizine vozae, a male premije za uspene vozae),
pozitivno deluje na ponaanje vozaa.

UBLAANJE POSLEDICA
SAOBRAAJNIH NEZGODA

Brzo i efikasno preduzimanje mera na mestu
nezgode u cilju spreavanja nastajanja novih
nezgoda
Pruanje prve pomoi povreenim licima
Brzo i struno zbrinjavanje nastradalih lica
Adekvatan transport nastradalih do
zdravstvene ustanove (najbolje helikopterom)
Adekvatan prijem i tretman u bolnici
Rehabilitacija povreenih lica
Obavetavanje nadlenih organa
(Saobraajna policija, Zdravstvena ustanova)
Ouvanje tragova nezgode u cilju
sprovoenja istrage
Spreavanje nastaka zastoja

UKLJUIVANJE ZDRAVSTVENE
SLUBE U BEZBEDNOST U
SAOBRAAJU

Medicina rada moe uticati na poveanje
bezbednosti u saobraaju kroz sledee aktivnosti
Vrenjem ocene vozake sposobnosti kroz
prethodne, periodine i vanredne preglede, kao i pri
svakodnevnom kontaktu sa imaocima vozakih
dozvola.
Vrenjem ocene psiho-fizikih sposobnosti
drugih radnika koji su indirektno odgovorni za
bezbednost saobraaja (saobraajna milicija, putari,
radnici koji rade na tehnikoj ispravnosti vozila i
sl.)
Vrenjem ocene vozake sposobnosti
obolelih, nakon raznih medicinskih intervencija i
upotrebe lekova
Zdravstveno vaspitnim radom sa vozaima i
drugim uesnicima u saobraaju
Davanjem inicijativa za izmene i dopune
pojedinih odredbi Pravilnika o zdravstvenim
uslovima koje moraju ispunjavati vozai motornih
vozila.

245

BOLESTI U VEZI SA RADOM


Bolesti u vezi sa radom predstavljaju vrlo
irok spektar bolesti koje su na neki nain ne uvek
uzrono, povezane sa zanimanjem ili uslovima rada, a
etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna.

PODELA

Iz tog veoma irokog spekra bolesti u vezi sa
radom izdvajaju se:
Oboljenj respiratornog sistema (Hronini
bronhitis, Emfizem i Astma)
Oboljenja KVS-a (Hipertenzija, Ishemiko
oboljenje srca i Cerebrovaskularna bolest)
Bihevioralni poremeaji i mentalne bolesti
Oboljenja lokomotornog sistema (Lumbalni i
Cervikobrahijalni sindrom)

FAKTORI RIZIKA

Kao faktori rizika za nastanka ovih bolesti
izdvajaju se:
Nepovoljni psihosocijalni faktori na radu
Nedostaci u ergonomskim reenjima za
orua
Mentalno preoptereenje
Niz drugih tetnosti i uslova radne sredine
Individualne karakteristike (ivotna dob, pol,
rasa, genetski faktori, tip linosti i dr.)
Loe navike (puenje, alkohol, ishrana i dr.)

FAKTORI RADA

Kod bolesti u vezi sa radom faktor rada moe biti:
Jedan od vie etiolokih inioca tj. parcijalni
uzronik bolesti
Provocitajui faktor u pojavi bolesti
Faktor koji pogorava tok i teinu bolesti

OBOLJENJA RESPIRATORNOG
SISTEMA

HRONINA NESPECIFINA
RESPIRATORNA BOLEST

Iako se mnoga oboljenja RES-a mogu dovesti u
vezi sa faktorima rada, SZO je posebno izdvoja.
hroninu nespecifinu respiratornu bolest. Pod ovim
terminom se podrazumeva grupa poremeaja pri kojima
se javlja hronino iskaljavanje i/ili guenje u miru
i/ili u naporu.
Poremeaji ukljuuju:
BRONHITIS
EMFIZEM
ASTMU
Za ovu grupu poremeaj danas je u upotrebi
termin Hronina opstruktivna bolest plua (HOBP).
Stavljanjem astme i hroninog bronhitisa na listi
profesionalnih bolesti poetna definicija je znatno suena
ali ipak nije izgubila na znaaju.

FAKTORI RIZIKA
Puenje
Vreme i klima
Faktori rada
Socioekonomski status
Porodini i genetski faktori
Atopijska predispozicija
Bronhijalna reaktivnost
Respiratorne bolesti u detinjstvu
Aerozagaenje ivotne i radne sredine

OBOLJENJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA

Od oboljenja KVS u vezi sa radom najvei
znaaj imaju:
hipertenzija
ishemijsko oboljenje srca
cerebrovaskularna bolest
Hipertenzija je znaajna i kao samostalna bolest
i kao faktor rizika za nastanak druge dve bolesti.
Za prevenciju navedenih KVS-oboljenja vana
je identifikacija faktora rada koji doprinose pojavi
oboljenja ili dovode do njegovog pogoranja.
U etiopatogenezi KVS-oboljenja vanu ulogu
imaju i individualne karakteristike, navike, ivotna
sredina i brojni drugi faktri zbog ega je evaluacija
faktora radne sredine znatno oteana.

FIZIKI FAKTORI RIZIKA

BUKA
Pretpostavlja se da buka na KVS deluje kao
stresor. Rad u uslovima poveane buke izaziva
Poveanje TA - Buka poveava tonus
simpatikusa to dovodi do spazma arteriola i porasta
TA.
Poveanje frekfencije sranog rada,
miokardne kontraktilnosti i koronarnog protoka -
Usled pojaane -adrenergike aktivnosti Sy i
istezanja zidova desne pretkomore usled
venokonstrikcije.
Povean je rizik za nastanak ateroskleroze i
koronarne bolesti - Zbog poveanja holesterola,
triglicerida i LDL koje nastaje usled poveanog
luenja kateholamina, gliko i mineralokortikoida koji
stimuliu receptore u masnom tkivu to dovodi do
pojaane lipolize.

246
Vazokonstrikcija perifernih krvnih sudova -
Pri emu se zapaa spazam kapilarne zone i smanjenje
pulsnih oscilacija. Ova vazokonstrikcija se primarno
manifestuje na periferiji (prsti, une koljke).
Ishemija miokarda - Na EKG-u se registruje
skraenje PR intervala i ST segmenta.

VISOKA TEMPERATURA
Dui rad u toplim pogonima moe dovesti do
Hipertenzije
Ishemijskog oboljenja srca
Akutnih ataka ishemijskog oboljenja srca

NISKA TEMPERATURA
Rad u hladnim pogonima poveava rizik od
Akutnih ataka angine pektoris
Akutnog infarkta miokarda
Faktor rizika u razvoju drugih oboljenja
KVS-a.

HEMIJSKI FAKTORI RIZIKA

olovo
kadmijum
kobalt
arsen
ugljenmonoksid
organski rastvarai (Neki)
O uticaju ovih hemiskih tetnosti na pojavu KVS
oboljenja ima dosta podataka, ali su zakljuci
protivureni.

RADNA OPTEREENJA

MALO FIZIKO OPTEREENJE
(inaktivnost na radu)
Ishemijsko oboljenje srca - Poveava
incedencu.
HRONINI PROFESIONALNI STRES
Poveava rizik od KVS oboljenja
psihofiziolokim procesima ili preko poremeaja
ponaanja (prekomerno puenje, ishrana, alkohol).

SMENSKI RAD I IREGULARAN REIM
RADA I ODOMORA
Takoe poveava rizik od KVS oboljenja.

BIHEVIORALNI POREMEAJI I
MENTALNE BOLESTI

Bihevioralne reakcije po pravilu prethode pojavi
mentalnih i psihosomatskih oboljenja i odlikuju se
subjektivnim i objektivnim promenama u mentalnom
stanju pojedinca i lakim disfunkcijama fiziolokih
sistema. Najei poremeaji u mentalnoj sferi koji se
mogu dovesti u vezu sa radom jesu:

ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE
REAKCIJE

Ove disfunkcije se obino spontano
poboljavaju, ali ako traju dovoljno dugo ili se esto
ponavljaju bez odgovarajuih perioda oporavka
poveava se rizik od teih manifestacija hroninog
stresa u vidu pojave:
Depresije
Neurotine reakcije
Poremeaji linosti
Poremeaja ponaanja
(puenje, alkohol,droga)
Hipertenzija
Peptikog ulkusa
Blagog porasta holesterola u krvi

SINDOM SAGOREVANJA

To je tip prolongirane bihevioralne reakcije na
hronine emocionalne i interpersonalne stresore na
radu.
Predstavlja specifini oblik stresa koji se javlja
kod radnika u uslunim delatnostima, zdravstvu ili
kolstvu, kao i na drugim radnim mestima gde postoje
naglaene interpersonalne komunikacije sa visokim
emocionalnim ulogom. Odlikuje se :
Emocionalnom ispranjenou
Depersonalizacijom
Smanjenom samorealizacijom
Smanjenjem kvaliteta rada
Poveanjem fluktuacije i apsentizma
Pojavom nesanice
Poveanom konzumacijom alkohola ili droge
Pojavom problema u porodici i braku

TEHNOSTRES

Nastaje u uslovima nove tehnologije ija
primena namee svakodnevne izuzetno brze promene i
stalni nedostatak vremena ime se potiskuju line
potrebe radnika.
Stalni zahtevi za novim znanjima i brzinom,
neprilagoeni biolokom biu oveka, stavljaju
radnika u stanje neizvesnosti i zbunjenosti, koje je
praeno strahom od zaostajanja, izraenim anksioznim
reakcijama i oteanom relakasacijom nakon rada.
Nemogunost oputanja posle rada produava i
pogorava efekte tehnostresa.

Efekti su praeni:
Glavoboljom
Stalnim optima zamorom
Malaksalou
Kod dueg trajanja bihevioralnih reakcija na
tehnostres
ea pojava mentalnih bolesti
KVS-oboljenja
Kotano-miini poremeaji

MENTALNE BOLESTI U VEZI SA
RADOM

Depresije

247
Neurotine reakcije
Poremeaji linosti
Psihoze (ree)
ee se javljaju u radnoj populaciji nieg
socioekonomskog stanja i obrazovanja, iako
individualne karakteristike imaju poseban znaaj u
njihovoj pojavi.

OBOLJENJA LOKOMOTORNOG
SISTEMA

Ovi poremeaji se esto javljaju u
zanimanjima koja zahtevaju dizanje tereta posebno
kada je ono udrueno sa duim sedenjem ili
ekspozicijom optim vibracijama

LUMBALNI SINDROM

Veina oteenja intervertebralnog dikusa u
lumbalnom delu kime vodi se pod dijagnozom
lumbalni sindrom. Pod ovom dijagnozom mogu se
kriti razliite patoloke promene iji je zajedniki
simptom lumbalni ili luboiijalgini bol. Lumbalni
sindrom nastaje kao posledica kompresije na korenove
kimenih ivaca. Do kompresije u 80% sluajeva
dolazi zbog oteenja inetrvertebralnog diskusa
(oeenja anulus fibrozusa kroz koja prodiru delovi
nukleus pulposusa i vre pritisak na korenove ivaca).

FAKTORI RIZIKA

Teak fiziki rad - Dovodi do degenerativnih
promena u lumbalnom delu kime.
Statiko optereenje - Dugotrajno sedenje u
ispravljenom poloaju bez oslonca.
Dinamiko optereenje - Kod dizanja, noenja,
vuenja i guranja tereta ee se javlja lumbalni bol.
Opte vibracije - Pri vonji motornih vozila
naena je vea uestalost lumbosakralnog bola.
Monoton rad i nezadovoljstvo radom -
Takoe se povezuju sa pojavom lumbosakralnog bola.
Individualni faktori - Konstitucijalni (starost,
visina, teina, miina snaga, fizika sposobnost),
zdravstveno stanje (ranije bolesti), navike (puenje) i
dr.

BOLNI SINDROM VRATA I
GORNJIH EKSTREMITETA

U ove poremeaje ubrajaju se poremeaji koji
imaju veze sa radom. Oteenja su uglavnom izazvana
estim ponovljenim naprezanjem i povezana sa
prisilnim i neugodnim poloajem pri radu,
ponavljanim radnim zadacima i aktivnostima i
neadekvatnom organizacijom rada.

FAKTORI RIZIKA

Ekstremni pokreti u vratnog delu kime
Dugotrajna fleksija i ekstenzija vratnog dela
kime
Dugotrajna ekstenzija vratnog dela kime
este rotacije vratnog dela kime
Veliki i stalni pritisak usled nedostatka
vremena
Nedovoljan uticaj pri odluivanju o radu
Stalne kratkotrajne ponovljene aktivnosti
Monoton rad
Pomanjkanje satisfakcije na radu
Hronini stres

MEHANIZAM NASTANKA

Vie hipoteza pokuavaju da objasne nastanak
ovih poremeaja.

Hipoteza o energetskoj krizi u miiima -
Monoton rad, ponovljeni pokreti pri radu tokom dueg
perioda dovode do "Burnouta" i poremeaja
cirkulacije u miiima to izaziva oteenja miinih
vlakana. Miine jedinice se aktiviraju po principu
veliine (male jedinice se aktiviraju malim, a velike
velikim naporom) to znai da su za vreme obavljanja
istih radnih zadataka uvek aktivne iste miine jedinice
koje u takvim uslovima ak i kad su zahtevi mali, rade
blizu svog maksimalnog kapaciteta pa je rizik od
nastanka njihovog oteenja veliki.

Komplementarna hipoteza - Po kojoj uzrok
oteenja miia nije njihova aktivacija sama po sebi
ve kratak vremenski razmak izmeu kontrakcija tako
da miii ne stignu da se oporave od prethodnem, a
usledi nova kontrakcija to vremenom dovodi do
njohovog trajnog oteenja.

Hipoteza o interakciji fiziolokog optereenja
i psihosocijalnih faktora rizika na radu - Polazi od
pretpostavke da negativni psihosovcijalni faktori
poveavaju efekte ekspozicije mehanikim faktorima
radne sredine i poveavaju rizik od sindroma
ponovljenog oteenja.














248

OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI

Radna sposobnost je sposobnost oveka da
koristei svoje fizike, psihike i senzorne
potencijale, obavlja posao koji se moe valorizovati
na tritu rada. Ona se moe se klasifikovati na dva
naina kao:
Fizika radna sposobnost
Psihika radna sposobnost
Senzorna radna sposobnost

ILI

Opta radna sposobnost
Specifina (profesionalna) radna sposobnost

Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) je
postupak kojim se na osnovu biolokih funkcija
organizma neke osobe sa jedne strane i biolokih
zahteva odreenog posla i karakteristika radnog
mesta sa druge strane utvruje da li je ispitivana
osoba sposobna za odreni posao ili grupu poslova.

KADA SE VRI ORS

Pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji
Prilikom zasnivanja radnog odnosa
(prethodni pregled koji su obavezni za radnike
koji se zapoljavaju na radnim mestima sa
poveanim rizikom).
Nakon periodinih i ciljanih pregleda
radnika koji su takoe obavezni za sve radnike koji
rade na radnim mestima sa poveanim rizikom.
Radi ostvarivanja prava iz penziskog i
invalidskog osiguranja (prekvalifikacija,
invalidska penzija).
Pri promeni radnog mesta ako se ono znatno
razlikuje od prethodnog radnog mesta.
Pri promeni tehnologije na radnom mestu
ako se novi tehnoloki procesi bitno razlikuju od
prethodnog.
U sudskim sporovima da bi se presudilo o
potrebama davanja rente (razvod braka, ivotno
osiguranje).
U sluajevima privremene radne
nesposobnosti (odreivanja duine privremene
spreenosti za rad).
Pri regrutacijama i ocenjivanju sposobnosti
za obavljanje ratne slube.
Pri procenjivanju mogunosti bavljenja
sportom i dr.

OSNOVI PRINCIPI ORS

Vano je imati optimalni uvid u stanje
funkcije veine organa, a posebno onih koji su
direktno vezani za radno mesto na kome osoba radi
ili za koje konkurie.
Pri ispitivanju funkcije organa treba koristiti
to specifinije i to je mogue manje invanzivne
testove. Poeljno je to vie koristiti testove
optereenja kojima se imitiraju radne aktivnosti na
radnom mestu.
ORS obolelih i povreenih vri se tek poto
su iscrpljene mogunosti daljeg leenja i
rehabilitacije, odnosno kada je stanje bolesti
stabilizovano i funkcija dovedena do maksimalno
mogue.
ORS vri se na osnovu posla koji radnik
obavlja, a ne na osnovu njegovog zanimanja. Zato
je neophodno dobro se upoznati sa radnim mestom
u preduzeu u kome radnik radi za ta je neophodna
i adekvatna dokumentacija iz samog preduzea
(opis radnog mesta)
Posao na koji se ispitivana osoba rasporeuje
mora biti takav da radni napori kojima se izlae ne
ugroavaju zdravlje niti dovode do premora.
Odnosno da postoji prognoza da e ispitivana osoba
na tom radnom mestu moi da radi narednih 30-40
godina bez ikakvih zdravstvenih posledica.
ORS treba da bude timska i da ukljui znanje
Specijaliste medicine rada, Oftamologa,
Otorinolaringologa, Neurologa, Psihologa,
Pedagoga. Poznavaoca zanimanja iz RO i dr.
Data ORS najee nije definitivna
(dinamika ocena).
Pri ORS potrebna je fleksibilnost - Na
prethodnom pregledu kriterijumi su najotriji, dok
se pri periodinom pregledu, a posebno pri obradi
za organe vetaenja toleriu izvesna bolesna stanja
i mane i radnik ipak osposobljav za rad.
Pri ORS treba imati na umu da je redak
radnik koji je sposoban za svaki posao, kao to je i
redak radnik koji je nesposoban za bilo kakav
posao.
Pri ORS mora se voditi rauna o njenoj
sprovodljivosti u praksi.
ORS treba da bude opisna, konkretna i da
obavezno odgovori da li je data osoba sposobna za
svoj posao Ako nije treba nabrojati inioce koji
limitiraju radnu sposobnost, a poeljno je dati i
predlog novih poslova i novog radnog mesta za koji
je radnik sposban.
Pri ORS anamnestiki podaci nemaju istu
teinu kao pri drugim medicinskim postupcima jer
je jedan broj radnika rentno zainteresovan za
rezultate ocene pa ili preuveliava svoje tegobe ili
ih umanjuje. ak i negira. Zato postoji preporuka da
ispitanik svoju izjavu potpie na formularu
lekarskog uverenja.



249
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
KOD PROFESIONALNE
ORIJENTACIJE I SELKCIJE

PROFESIONALNA ORJENTACIJA

Profesionalna orijentacija je aktivnost iji je
cilj da svakome kome je to potrebno pomogne pri
izboru zanimanja. Ona podrazumeva pomo
kandidatu da odabere onu vrstu strunog
osposobljavanja koja e mu omoguiti da koristei
svoje potencijale, zadovolji zahteve eljenog
zanimanja.
Drugim reima profesionalnom orijentacijom
se kandidatu na osnovu podataka o njegovim
karakteristikama i potencijalima sa jedne strane i
poznavanja zahteva pojedinih zanimanja sa druge
strane, daju saveti pri izboru zanimanja.
Potreba za profesionalnom orijentacijom
postoji prvi put nakon zavrene osnovne kole kada
treba odluiti koju srednju kolu upisati, kao i
nakon zavretka srednje kole ako se ide na dalje
kolovnje, ali i kasnije u toku radnog veka kad god
se radnik odluuje za promenu zanimanja.
Da bi kandidat doneo pravilnu odluku pri
izboru zanimanja potreban mu je itav niz
informacija:


VRSTA INFORMACIJA KO DAJE OVE INFORMACIJE
Informacije o zanimanju
Informacije o potrebama privrede za odreenim zanimanjem
Informacije o mogunostima strunog osposobljavanja
kole svojim uenicima naroito na
zavrnim godinama
Sluba za zapoljavanje
Informacije o sopstvenim fizikim i fiziolokim karakteristikama Medicina rada
Informacije o sopstevenim optim i posebnim sposbnostima Psiholog



Medicina rada prua podatke kandidatu o
njegovim fizikim i fiziolokim karakteristikama na
osnovu odgovarajuih pregleda koji obuhvataju:
Uvid u medicinsku dokumentaciju
Anamneza
Antropometrija
Dinamometrija
Kliniki pregled po sistemima
Ispitivanje funkcije srca (EKG)
Ispitivanje funkcije plua (Spirometrija)
Ispitivanje funkcije ula vida (Ortorejter)
Ispitivanje funkcije ula sluha
(Audiometrija)
Ispitivanje funkcije ula ravnotee
Ispitivanj funkcije lokomotornog sistema
Osnovne hematoloke i biohemiske analize
i dr.
Profesionalna orijentacija ima iskljuivo
savetodavni karakter. Kandidat je potpuno slobodan
da prihvati ili odbije savet, ali je savetodavac duan
da mu predoi eventualne rizike u sluaju
neprihvatanja saveta.

PROFESIONALNA SELEKCIJA

Profesionalna selekcija je struna aktivnost
koja ima za cilj da meu kandidatima koji ele da
rade odreene poslove kod odreenog poslodavca
odabere onog (ili one) koji ima najvie izgleda da te
poslove obavljaju uspeno.
Za razliku od profesionalne orijentacije gde
se jednom kandidatu savetuje izbor izmeu vie
zanimanja, kod profesionalne selekcije se
poslodavcu savetuje da primi jednog ili vie
kandidata za odreeni posao izmeu svih
zaiteresovanih kandidata.
Da bi se izvrila profesionalna selekcija vre
se odgovajui pregledi koji se sastoje od:
Medicinski deo ispitivanja - Sastavlja se
prema zahtevima radnog mesta za koje se vri
selekcija tako da svaki od zahteva bude pokriven
odgovarajuim pregledom.
Psiholoki deo ispitivanja - Sastoji se od
ispitivanja sposobnosti kandidata (optih i
specijalnih), njegovih vetina, senzomotornih
svojstava, osobina linosti, mentalnog zdravlja i
njegove motivacije za rad, zata se koriste
odgovarajui testovi, skale, upitnici i dr.
Posle zavrenih ispitivanja donosi se
zakljuak o buduoj radnoj uspenosti kandidata, to
jest o njegovoj radnoj sposobnosti. Rezultati
profesionalne selekcije mogu se iskazati na dva
naina:
U vidu dve grupe kandidata - Oni koji
ispunjavaju i oni koji neispunjavaju zahteve posla
U vidu rang liste kandidata - prema
stepenu posedovanja osobina od kojih zavisi radna
uspenost. U okviru rang liste moe se oznaiti i
crta ispod koje kandidati ne ispunjavaju zahteve
posla.
Profesionalna orjentacija i selekcija je
proizvod timskog rada psihologa, pedagoga, lekara
medicine rada i drugih specijalista kao i socijalnog
radnika i poznavaoca buduih poslova kandidata.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
KOD PRETHODNIH I
PERIODINIH PREGLEDA

Prethodni pregledi su pregledi koji se
obavlaju prilikom zapoljavanja na odreeno radno
mesto. Ovim pregledom se utvruje da li je

250
zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima
radnog mesta radi kojeg se pregled vri. Preduslov
je dobro poznavanje radnog mesta.
Periodini pregledi su pregledi kojima se
ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje miljenje
o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na
istom radnom mestu.
Prethodni i periodini lekarski pregledi su
zakonski obavezni za zapoljavanje i rad na radnim
mestima sa posebnim uslovima rada
Radna mesta sa posebnim uslovima rada su
rada mesta gde postoji povean rizik od
povreivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i
oteenja zdravlja radnika).

DIJAGNOSTIKI POSTUPAK

Prethodne i periodine preglede obavlja
specijalista medicine rada a po potrebi se ukljuuju
i specijalisti drugih grana (psiholog, socijalni
radnik, ininjer zatite na radu i dr.), zavisno od
opasnosti i tetnosti koje se javljaju na radnom
mestu.
Zadaci medicine rada u okviru ovih pregleda
jesu:
Odrediti obavezne elemente pregleda i
njihove izvrioce
Odrediti fakultativne elemente pregleda
Izvriti tumaenje rezultata pregleda
Postaviti dijagnozu
Dati miljenje o radnoj sposobnosti
Predloiti mere u vezi sa naenim stanjem
(Terapijske, Rehabilitacione, Preventivne)
Obavezni i fakultativni elementi prethodnih i
periodinih pregleda se odreuju na osnovu vrste
posla i dati su u Pravilniku o postupku vrenja
prethodnih i periodinih lekarskih pregleda
radnika.
Ovi pregledi obuhvataju
Uvid u medicinsku dokumentaciju
Radna lina i porodina anamneza
Anamneza bolesti (Sadanje tegobe)
Antropometrija
Kliniki pregled po sistemima
Dopunske analize
- Laboratoriske analize
- Rendgengrafija
- Funkcionalni testovi (Spirometrija, EKG...)
- Pregledi drugih specijalista
Pri upuivanju radnika na prethodne i
periodine lekarske preglede radna organizacija
popunjava obrazac UPUT zdravstvenoj ustanovi
uz obavezno dastavljanje podataka o posebnim
uslovima rada sa navoenjem tetnosti i opasnosti
radnog mesta na kome radnik radi.
Posle zavrenih pregleda zdravstvena
organizacija dostavlja radnoj organizaciji izvetaj o
izvrenom lekarskom pregledu (obrazac
IZVETAJ).

OCENA
PRIVREMENE RADNE
NESPOSOBNOSTI

Privremena radna nesposobnost nastaje kao
posledica stanja izazvanog oboljenjem ili povredom
i vremenski je ograniena.
Ocenu privremene radne nesposobnosti daje:
Ordinirajui lekar
Pedijatar
Ginekolog
Pneumoftiziolog
Ordinirajui lekar sam procenjuje
privremenu ranu nesposobnost do 15 dana, a od 15
do 30 dana uz saglasnost konzilijuma lekara. Preko
ovog vremena pacijent se upuuje lekarskoj
komisiji. Lekarskoj komisiji pacijent se moe
uputiti i na lini zahtev.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
U OKVIRU OBRADE ZA
INVALIDSKU KOMISIJU

Obrada bolesnika za izlazak na invalidsku
komisiju se obavlja u tri faze:

POETNA OBRADA

Postupak obrade pokree ordinirajui lekar.
Razlog za pokretanje postupka moe biti:
Izmena radne sposobnosti
Opasnost od nastupanja invalidnosti
Na zahtev osiguranika
Na zahtev radne organizacije
Ordinirajui lekar najee upuuje radnika
preko OBRASCA BR 1. na prethodnu procenu
koja se obavlja u ovlaenoj ustanovi, zajedno sa
medicinskom dokumentacijom i podacima o
radnom mestu.
Ordinirajui lekar moe i direktno uputiti
radnika invalidskoj komisiji u sluaju
Da se radi o tekom hroninom oboljenju sa
dugotajnim bolnikim leenjem
Radi dobijanja telesnog oteenja, pomoi i
nege
Ukoliko ne postoji druga mogunost

PRETHODNA PROCENA

Prethodna procena se obavlja u ovlaenoj
ustanovi i obuhvata:
Procenu kompletnosti medicinske
dokumentacije
Potreba za dopunskom obradom
Medicinska opravdanost za obradu
Konzilijarno donoenje miljenja o radnoj
sposobnosti

251
Podnoenje predloga za vetaenje na
OBRAZACU BR. 3 Invalidskoj komisiji. Ovaj
predlog sadri:
- Line podatke
- Detaljnu zdravstvenu anamnezu
- Objektivni lekarski nalaz
- Dijagnoze
- Miljenje o radnoj sposobnosti

ZAVRNA PROCENA

Zavrnu procenu daju invalidske komisije,
koje se obrazuju kao prvostepene i drugostepene.
Invalidske komisije se sastoji od tri lana od
kojih su dva lekari specijalisti a trei lan je
strunjak iz oblasti penziskog i invalidskog
osiguranja.

ORS OBOLELIH OD KVS
BOLESTI

I - ARTERISKA HIPERTENZIJA

Laka (dijastolni pritisak 95-104 mmHg)
Nisu sposobni za teke fizike napore i rad u
jako toplim pogonima (livnice, topionice i sl).
Sposobni su za fizike napore lakog i
srednjeg stepena (do 6 MET-a) kao i za poslove gde
se samo povremeno pojavljuje tei fiziki napor
pod uslovom da TA pri tom ne prelazi 120/220
mmHg.
Srednje teka (dijastolni pritisak 105-114
mmHg)
Nisu sposobni za fizike napore tekog i
srednjeg stepena.
Sposobni za lake fizike napore i za poslove
u sedeem poloaju.
Teka (dijastolni pritisak preko 115 mmHg)
Nisu sposobni ni za kakav fiziki rad.
Nisu sposobni za poslove gde bi mogli
ugroziti javnu bezbednost (vozai, piloti, rad na
visini).
Nisu sposobni za rad u uslovima poveane
buke (preko 90 dB).
Maligna
Nesposobni za bilo kakav rad dok traje
maligna faza bolesti.
Hipertenzija sa komplikacijama
Nisu sposobni za teke i srednje teke fizike
poslove, za rad sa ekstremnim temperaturama, za
poslove sa diktiranim tempom rada, kao ni za
terenski, produeni i noni rad.
Sposobni samo za lake fizike napore u
konfornim radnim uslovima.

II - INFARKT MIOKARDA

Ukoliko tokom hospitalizacije nije bilo
komplikacija i po otpustu nema anginoznih bolova
ni aritmija i ako je ejekciona frakcija vea od 50%,
tri meseca nakon naputanja bonice pacijent je
sposobon za rad sa tim da ne radi teke fizike
poslove (preko 6 MET-a) kao ni poslove u toplim i
hladnim pogonima, a nepreporuuje se ni rad sa
organskim rastvaraima.
Ako se pri kontrolnom testu optereenja javi
pad TA, angina pektoris ili ST-depresija, onda je
takva osoba nesposobna za rad koji je jednak nivou
ili vei od nivoa pri kome se ispoljavaju ove
promene.
Bolesnici koji su preleali infarkt miokarda i
pate od angine pektoris nisu sposobni za poslove
gde mogu ugroziti svoju i bezbednost drugih ljudi
(vozai, manovoe, piloti, rad na visini i sl.)
Kod nestabilne angine pektoris treba ispitati
koronarnu funkciju i tek onda dati ORS.
Ukoliko se simptomi angine pektoris jave
ve pri I-stepenu optereenja po Brucelu ili postoji
dekonpenzacija srca i pored primenjene terapije,
takve pacijente treba penzionisati.

III - MIOKARDIOPATIJE

Dilataciona
U poetnom stadijumu bolesti radna
sposobnost je ouvana za lake fizike napore u
sredini gde nema kardiotoksinih noksi. Kasnije
kada doe do znatnijeg smanjenja funkcije
miokarda radna sposobnost je ouvana samo za
sedee poslove ili ak potpuno izgubljena.
Hipertrofina
Ako se radi o ne-opstruktivnom obliku radna
sposobnost u poetnim stadijumima moe biti
ouvana za lake fizike poslove, a pri
opstruktivnom obliku ni za lake poslove.

IV - ARITMIJE

Ekstrasistole (prekomorske i komorske)
Ovi bolesnici su nesposobni za srednje teak
i teak fiziki rad, kao i za poslove pri kojima
postoji ekspozicija organiskim rastvaraima
(trihloetilen, benzen, hloroform, heptan i dr.)
TAHIKARDIJA (supraventrikularna i
ventrikularna)
U napadu tahikardije postoji privremena
radna nesposobnost za sve poslove. Van napada
radna sposobnost zavisi od vie faktora ali se u
principu ne preporuuje rad gde postoji ekspozicija
organskim rastvaraima, kao ni rad u toplim
pogonima.
Atrioventrikularni blokovi
AV-blok I i II stepena - Ne umanjuje radnu
sposobnost osim za vrlo tek fizike napore.
AV-blok II stepena tipa Morbic - Rradnu
sposobnost je limitirana za srednje teke i teke
poslove.
Kompletni AV-blok - Radnu sposobnost je
limitirana za sve fizike poslove, za rad u toplim
pogonima, sa organskim rastvaraima i za poslove
gde moe doi do ugroavanja bezbednosti.

252

V - UROENE SRANE MANE

Dijagnostikuju se jo u detinjstvu i najee
dete bude operisano. U odraslom dobu sreu se:
Stenoza plune arterije
Koarktacija aorte
Pretkomorski i komorski septalni defekt
Ductus arteriosus persistens
Decu sa ovim oboljenjim treba profesionalno
orjentisati ka zanimanjima koja ne zahtevaju fizike
napore, rad sa kardiotoksinim noksama, rad u
toplim pogonima, rad na visini, kao ni za poslove
gde postoji poveana opasnost od infekcija.

VI - STEENE SRANE MANE

Mitralna stenoza
Pri lakoj stenozi pacijent je sposoban samo
za lake fizike napore, a pri teoj ni za kakav
fiziki rad.
Mitralna insuficijencija
Kod lakog oblika insuficijencije postoji
radna ne-sposobnost samo za teke fizike poslove,
kod srednje tekog stepena bolesnik je sposoban
samo za lake fizike poslove, a kod tekog stepena
nisu sposobni ni za kakav fiziki napor.
Stenoza aortnog otvora
Stenoza lakeg stepena ne umanjuje radnu
sposobnost. Kod srednje tekog stepena najee su
sposobni samo za lake fizike napore, a kod stenoze
tekog stepena nisu sposobni za fizike napore kao
ni za rad na visini i drugim mestima gde moe doi
do povreivanja.
Aortna insuficijencija
Pri prvom stepenu radna sposobnost nije
umanjena, drugi stepen aortne insuficijencije
limitira radnu sposobnost za teke fizike poslove, a
kod treeg stepena nije sposoban za bilo koji posao
sa fizikim naprezanjem i indikovana je hiruka
intervencija.

VII - STENOZA AORTE I VELIKIH KRVNIH
SUDOVA KARLICE I NOGU

Ovi radnici ne smeju raditi na radnim
mestima gde postoji ekspozicija ugljendisulfidu
U prvom stadijumu (klaudikacije nakon
dueg hoda) - bolesnik nije sposoban za one napore
koji izazivaju klaudikaciju zbog kojih je prisiljen da
stane (potari, kutiri i sl.).
U drugom stadijumu (Klaudikacije posle
kraeg hoda i trofike promene na nogama) -
Radnik nije sposoban za sve fizike napore,
posebno za peaenje, rad u hladnjaama, kao i
poslove gde je povean rizik od povreda
ekstremiteta.
U treem stadijumu (klaudikacije ve posle
nekoliko koraka) - Ukoliko nakon operacije nema
poboljanja bolesnici su nesposobni za bilo kakav
rad, a ukoliko doe do poboljanja mogu se
osposobiti ua poslove koji ne iziskuju fiziki napor.
U etvrtom stadijumu (gangrenozne i
pregangrenozne promene) - idikovana je amputacija
ekstremiteta, ime se gubi i preostala rada
sposobnost.

VIII - TROMBOANGINITIS OBLITERANS

U prvom stadijumu (inflamatono-spastiki)
- Nesposobni za teke fizike napore, rad u vlazi i
hladnim prostorijama.
U drugom stadijumu (klaudikacije nakon
kraeg hodanja) - Sposobni samo za lake i srednje
teke napore. Hodanje do pojave bola. Osloboditi ih
rada u hladnoi, vlazi i na radnim mestima gde
postoji opasnost od povreivanja.
U treem stadijumu (gangrenozni) -
Bolesnik je nesposoban za rad i potrebna je
amputacija ekstremiteta.

IX - VARICES CRURIS

Ukoliko je ouvan venski krvotok u dubokim
venama, radna sposobnost nije znatnije umanjena.
Posle hirurke intervencije nema ogranienja
u radnoj sposobnosti.

X - POSTFLEBITINI SINDROM

Nisu sposobni za poslove koji iziskuju due
stajanje ili sedenje, za rad u vlazi, hladnoi i na
mestima gde postoji mogunost povreivanja i
infekcije potkolenice. Treba ih rasporediti na
poslove gde je mogue konbinovati sedenje sa
stajanjem i kraim hodanjem.
Ukoliko se pojavi ulkus na potkolenici,
potrebno je bolovanje i leenje. Ukoliko se ulkus ne
sanira indikovana je promena radnog mesta i
zapoljavanje uglavnom na administrativnim
poslovima.

ORS OBOLELIH OD RES
BOLESTI

I - HRONINA OPSTRUKTIVNA BOLEST
PLUA

Pri egzacerbaciji hroninog bronhitisa
profesionalne geneze nastaje privremena radna
nesposobnost.
Trajna radna sposobnost ovih bolesnika
potpuno je umanjena za rad gde e biti izloeni
respiratornim iritansima i nepovoljnim
mikroklimatskim uslovima.
U odnosu na fiziki napor, radna sposobnost
e zavisiti od stepena poremeaja plune funkcije,
godina starosti, miine snage i vrste rada.
Blaga HOBP - Nisu sposobni samo za
veoma teke fizike poslove.

253
Srednja HOBP - Nisu sposobni za
srednje teke i teke fizike napore.
Teka HOBP - Nisu sposobni ni za
kakve fizike napore.

II - ASTMA

Radna sposobnost osoba s astmom zavisi od
uestalosti i teine napada, stepena bronhijalne
hiperreaktivnosti i stanja plune funkcije van
napada.
U vreme napada obolela osoba je
nesposobna za rad. Postoji privremena radna
nesposobnost.
Osoba kod koje je utvrena profesionalna
astma nije sposobna za poslove koje obavlja, kao ni
za druge poslove gde bi bila izloena materijama na
koje je dokazana preosetljivost, respiratornim
tetnostima bilo kog porekla i za rad u nepovoljnim
mikroklimatskim i klimatskim uslovima.

III - TUBERKULOZA PLUA

PRIMARNA
U toku primarne tuberkuloze postoji
privremena radna nesposobnost, koja moe da traje
do 1 godine.
Po zavrenom leenju definitivna radna
sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja
obolelog, stepena oteenja plune funkcije i
zahteva na radnom mestu. Bolesnik je najee
sposoban skoro za sve poslove osim za one koji
iziskuju teak fiziki napor.

POSTPRIMARANA
Incipijentna forma - Nakon zavrenog
leenja osoba se moe brzo osposobiti za rad.
Lobarna tuberkuloza - Bolovanje do 1
godine, a radna sposobnost je posle ouvana za sve
poslove izuzev onih koji su vezani za ekspoziciju
SiO
2
, respiratornim iritansima i za teke fizike
poslove.
Hronina tuberkuloza - Oboleli ne sme da
radi sa namirnicama, sa decom, a i nesposoban je za
fizike napore, rad u zoni ekspozicije praini i
niskoj temperaturi pa se najee proglaava
nesposobnim za rad.

IV - PNEUMOKONIOZE

Radna sposobnost obolelih zavisi od teine
klinike slike, obima patomorfolokih promena,
stanja plune funkcije, postojanja komplikacija,
uestalosti recidiva i opteg stanja obolelog.
Kontraindikovan je dalji rad u uslovima
ekspozicije fibrozogenoj praini i drugim
respiratornim tetnostima, a u pogledu fizikog
napora ORS zavisi od ouvanoati plune funkcije.
Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na
mestima gde postoji ekspozicija materijama koje
mogu dovesti do raka respiratornog sistema (hrom,
nikl, arsen i dr.).
V - BISINOZA PLUA

Prekid ekspozicije u poetnim stadijumima
bolesti omoguava obolelom punu radnu aktivnost
van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno
alergogenim materijama.
U izraenom stadijumu bolesti, u zavisnosti
od stepena oteenja plune funkcije, radna
sposobnost je ograniena i za fizike aktivnosti.

VI - ALERGIJSKI BRONHIOLO-
ALVEOLITIS

U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka,
bolesnik je privremeno nesposoban za rad.
Posle toga, radna sposobnost je ouvana za
ranije poslove uz primenu mera zatite.
Ukoliko se jave nove epizode AB,
neophodno je takvom radniku promeniti radno
mesto zbog mogunosti napredovanja bolesti.
Promena radnog mesta je obavezna ak i u sluaju
kada je pluna funkcija ouvana i kada nema
rendgenolokih promena na pluima.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
JETRE

I - VIRUSNI HEPATITIS

Akutni virusni hepatitis
Nakon preleanog akutnog virusnog hepatita
i potpuno izleenje potpuna radna nesposobnost
traje 2 meseca od zavretka utice, s tim to je
poeljno da se prvih 4-6 nedelja posle toga rad
obavlja sa skraenim radnim vremenom (do 4 sata).
Vea fizika naprezanja nisu dozvoljena bar 6
meseci posle preleane bolesti. Kontraidikovan je i
svaki rad pri visokim temperaturama, u zoni
jonizujueg zraenja kao i ekspozicija
hepatotoksinim noksama bar 12-18 meseci.
Produeni virusni hepatitis, pogoranje ili
recidiv bolesti
Radnik nije sposoban da obavlja poslove sa
hepatotoksinim noksama sve do potpunog
poboljanja zdravstvenog stanja.
Posthepatitisna hiperbilirubinemija
Javlja se u oko 5% bolesnika koji su
preleali akutni virusni hepatitis. Ovakve bolesnike
treba trajno iskljuiti iz kontakta sa
hepatotoksinim noksama.
Hronini virusni hepatitis
Perzistentni oblik - Nisu sposobni za vee
fiziko angaovanje i za rad sa hepatotropnim
noksama.
Aktivni oblik - Bolovanje sve do potpune
klinike i biohemiske remisije bolesti, nakon toga
isti kriterijumi kao za perzistentni oblik. U sluaju
recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao.

II - CIROZA JETRE

254
U kompenzovanom stadijumu bolesti -
Bolesnik je sposoban za rad na mestima koja ne
zahtevaju fiziki napor srednjeg i tekog stepena i
gde ne postoji kontakt sa hepatotropnim noksama
(poviena temperatura, jonizujue zraenje,
hemiske materije).
U dekompenzovanom stadijumu -
Bolesnik je potpuno nesposoban za rad

III - TOKSINO OTEENJE JETRE

Potpuna nesposobnost za rad traje do
saniranja svih klinikih i biohemiskih znakova
bolesti
Ovim bolesnicima treba trajno zabraniti
svaki kontakt sa materijam koje su dovele do
trovanja i sa drugim hepatotropnim noksama.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
GIT-a

I - ULKUSNA BOLEST

U akutnoj fazi bolesti - radna sposobnost
je umanjena dok traje bolna faza (2-3 nedelje)
nakon ega ako doe do restitutio ad integrum
moe da se vrati na posao.
Pojava komplikacja osnovni su uzrok
ograniavnja radne sposobnosti:
Periduodenitis - privremeno umanjuje
radnu sposobnost
Stenoza pilorusa, penetracija i
perforacija ulkusa, krvarenja i kalozne
transformacija - zahtevaju bolniko leenje i
hirurku intervenciju nakon ega se vri ORS.

II - ULCEROZNI KOLITIS

U akutnoj fazi bolesti potpuna radna
nesposobnost. Nakon akutne faze i zavretka
rekovalescencije.
Kod lakih oblika - Sposobni za rad bez
veih fizikih i psihikih optereenja.
Kod srednje tekih oblika - Nakon
poboljanja stanja, treba ih osloboditi svih veih
fizikih i psihikih napora, rada u nepovoljnim
mikroklimatskim uslovima i kontakta sa hemiskim
materijama.
Kod tekih oblika - U veini sluajeva
postoji potpuna radna nesposobnost.

III - HRONINI PANKREATIT

Kod lakih oblika - Nesposobni za vee
fizike napore, rad u nepovoljnim mikroklimatskim
uslovima, kontakt sa hemiskim materijama,
prkovremeni i smenski rad.
Kod teih oblika - Nisu sposobni za bilo
kakav rad.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
BUBREGA

I - AKUTNA BUBRENA INSUFICIJENCIJA

U toku bolesti i tokom rehabilitacije oboleli
nije sposoban za rad.
Ukoliko se posle akutne faze normalizuju
bubrene funkcije pacijent je sposoban za svoj
posao.
Ukoliko ne doe do potpune normalizacije
bubrene funkcije pacijent nije sposoban za rad sa
nefrotoksinim materijama, za tee fizike poslove
i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.

II - HONINA BUBRENA
INSUFICIJENCIJA

Poetni stadijum (klirens kreatinina vei od
50 ml/min) - Sposobni za lake fizike i
administrativne poslove u povoljnim
mikroklimatskim uslovima i bez kontakta sa
nefrotoksinim materijama.
Izraeni stadijum - (klirens kreatinina do 25
ml/min) - Sposobni samo za lake administrativne
poslove na kojima ne dolazi do stresnih situacija.
Kod bolesnika koji na dijalizi ili sa
transplatiranim bubregom - Sposobni za lake
fizike i kancelariske poslove koji se obavljaju u
sedeem poloaju u povoljnim mikroklimatskim
uslovima.

III - AKUTNI GLOMERULONEFRITIS

U akutnoj fazi bolesti pacijent je
privremeno nesposoban za rad.
Kod potpunog izleenja radna sposobnopst
je ouvana. Iz preventivnih razloga u toku prve
godine ne preporuuje vee fiziko naprezanja, kao
ni rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.
Kod nepotpunog izleenja bez progresije
radnik nije sposoban za rad sa nefotoksinim
materijama, za teke i umereno teke poslove i za
rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.

IV - HRONINI GLOMERULONEFRITIS

Kod spore progresije bolesti sa blagim
smanjenjem klirensa kreatinina - Radna
sposobnost je ouvana za kancelariske poslove,
lake fizike poslove u sedeem poloaju uz uslov
da nepostoji izloenost nefrotoksinim materijama i
da su mikroklimatski uslovi povoljni.
Kod spore progresije sa znatnim smanjenjem
klirensa kreatinina (ispod 50 ml/min) - Radna
sposobnost je ouvana samo za najlake
kancelariske poslove koji se obavljaju u sedeem
poloaju i na kojima nedolazi do stresnih situacija.




255
V - NEFROTSKI SINDROM

Za vreme izraenih ispada u stanju bubrenih
funkcija i u sluaju izraenih otoka nesposoban za
rad.
Ako doe do normalizacije bubrenih
funkcija pacijent je uz redovnu kontrolu sposoban
za rad.
Ako doe do nepotpunog izleenja ORS
zavisi od izraenosti poremeaja bubrenih
funkcija:
Blai ispadi (proteinurija do 3g/24h) - Nisu
sposobni za vee psihofiziko naprezanje i rad u
nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.
Izraeniji ispadi (klirens kreatinina vei od
50 ml/min) - Radna sposobnost ouvana samo za
lake kancelariske poslove u povoljnim
mikroklimatskim uslovima.
Tei ispadi (klirens kreatinina izmeu 25 i
50 ml/min) - Sposobni samo za najlake poslove
koji se obavljaju u sedeem poloaju.

VI - POLICISTINI BUBREZI

Ako nema znakova bubrene
insuficijencije - Sposobni su za lake fizike
poslove u povoljnim MK-uslovima. Nisu sposobni
za vea fizika naprezanja i rad sa nefrotoksinim
materijama.
Ako ima znakova bubrene insuficijencije
- Sposobni su samo za lake administrativne
poslove.

VII - TUMORI BUBREGA

Oboleli od benignih tumora bubrega -
sposobni su za svoj posao.
Oboleli od malignih tumora bubrega -
posle sprovedenog leenja ukoliko nema metastaza
i bubrene insuficijencije - Sposobni za
kancelariske poslove i lake fizike poslove koji se
obavljaju u sedeem poloaju u povoljnim
mikroklimatskim uslovima.
Pojava metastaza - oboleli vie nije
sposoban za rad.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
KRVI

I - ANEMIJA

Svi bolesnici kod kojih je koliina
hemoglobina ispod 100 g/l, bez obzira na vrstu
anemije i uslove na radnom mestu, privremeno su
nesposobni za rad.
Kada se koliina hemoglobina povea preko
100 g/l radna sposobnost se uspostavlja, meutim
do potpune neormalizacije vrednosti hemoglobina i
broja eritrocita ovi bolesnici nisu sposobni za vee
fizike napore i kontakt sa hematotropnim
noksama.
II - NEUTROPENIJA I AGRANULOCITOZA

Akutna agranulocitoza i neutropenija -
Radna sposobnost je potpuno izgubljenja.
Primarna splenika neutropenija -
Nesposobni za teak fiziki rad i rad sa
hematotropnim noksama.
Neutropenija izazvana insuficijencijom
kotane sri
Prolazna insuficijencija - Nakon izleenja
vraa se normalna radna sposobnost pod uslovom
da se bolesnik ne izlae dejstvu mijelotoksinih
materija.
Stacionarna ili evolutivna insuficijencija -
Radna sposobnost je potpuno izgubljena.

III - LEUKEMIJA

Svaka leukemija u akutnoj fazi ini obolelu
osobu potpuno nesposobnom za rad. U fazama
ramisije radna sposobnost se moe povratiti ali te
faze najee traju vrlo kratko.
Hronina granulocitna leukemija - U fazi
remisije radna sposobnost je ograniena za kontakt
sa hemiskim materijama i teak fiziki rad.
Hronina limfocitna leukemija - Radna
sposobnost je ouvana uz uslova da na radnom
mestu nema kontakta sa hematotropnim noksama,
veeg fizikog napora i mogunost infekcije.

IV - MALIGNI LIMFOM

U periodima aktivnosti procesa (recidivi)
bolesnici nisu sposobni za bilo kakav rad.
U periodima remisije - Nisu sposobni za
teak fiziki rad i kontakt sa hematotropnim
noksama.

V - PLAZMOCITOM

Ako nema znakova bubrene insuficijencije i
patolokih fraktura bolesnici su sposbni za rad koji
ne iziskuje bilo kakav fiziki napor, u spuprotnom
postoji potpuni gubitak radne sposobnosti.

VI - TROMBOCITOPENIJA

Akutni oblik - U fazi bolesti nesposobni za
rad, a posle izleenja sposobni za rad pod uslovom
da izbegavaju lekove i hemikalije koji mogu biti
povod za nastanak trombocitopenije.
Hronini oblik - U fazi remisije sposobni za
intelektualni i fiziki rad koji ne zahteva tei fiziki
napor, kontakt sa hemiskim materijama i
ekspoziciju jonizujuem zraenju.

VII - TROMOCITOASTENIJA
Radna sposobnost zavisi od stanja osnovne
bolesti i uslovljena je izbegavanjem rizika od
povreivanja.




256
VIII - TROMBOCITEMIJA

Zavisi od izraenosti hemoragiskog
sindroma i stanja osnovne bolesti. Bolesnici sa
idiopatskim oblikom sposobni su samo za
intelektualni rad.

IX - HEMOFILIJA

Blagi oblik - Nisu sposobni za vee fizike
napore i poslove na kojim postoji mogunost
povreivanja.
Tei oblik - Radna sposobnost zavisi od
stanja lokomotornog sistema.

X - SPLENEKTOMIJA

Operisane osobe nisu sposobne za poslove
vezane za vrlo velike fizike napore, kontakt sa
alergogenim materijama, hematotoksinim
noksama i za rad na mestima gde postoji vea
mogunost infekcije.

ORS OBOLELIH OD
ENDOKRINIH BOLESTI

I - DIJABETES MELITUS

INSULIN ZAVISNI - Oboleli od ovog tipa
eerne bolesti nisu sposbni za:
Poslove koji iziskuju fiziko optereenje
srednjeg i tekog stepena (preko 4 MET-a), kao i
poslove na kojima dolazi do veih promena u
intenzitetu fizikog optereenja (opasnost od
hipoglikemije).
Poslove gde bi bili izloeni ekstremno
visokim temperaturama.
Poslove gde moe doi do povreivanja (rad
na visini, pored rotirajuih alata, u rudnicima i sl.)
Nije im dozvoljeno da se profesionalno bave
upravljanjem motornih vozila (amateri mogu pod
uslovom da su pod redovnom lekarskom kontrolom
i da nemaju komplikacije na oima, nervima, KVS-
u i metabolike poremeaje).
Ne treba ih zapoljavati na radna mesta gde
je oteana kontrola glikemije, uzimanje insulina i
dranje dijete (terenski rad, noni rad).
Pri profesionalnoj orjentaciji ne treba ih
upuivati na radna mesta gde mogu doi u iskuenje
da pogree u dijeti (mesare, pekare, poslastiare,
restorani i sl.).
Za ove osobe nisu preporuljivi ni poslovi sa
velikom odgovornou i stresom.
INSULIN NEZAVISNI - Oboleli od ovog
tipa eerne bolesti nisu sposbni za:
Za teke fizike poslove (umerena fizika
aktivnost poveava radnu sposobnost)
Za poslove sa produenim radnim
vremenom, za rad u turnusima i za rad na visini.
Za poslove gde postoji opasnost od pada sa
nezatiene visine (skele, dalekovodi, mostovi i sl.)
Profesionalni vozai su sposobni za rad ako
se bolest moe kompenzovati dijetom i oralnim
antidijabeticima i pod uslovom da su pod stalnom
medicinskom kontrolom.
GESTACIONI DIJABETES
Nastaje u trudnoi i dovodi do privremene
nesposobnosti za rad. Nakon poroaja bolest se
moe povui ali je povean rizik od pojave
dijabetesa kasnije pa zato ako se radi o mladim
enama nije preporuljivo zapoljavati ih na radna
mesta gde je teko drati dijetu.
SMANJENA TOLERANCIJA GLUKOZE
Radna sposobnost ovih osoba je ouvana.

II - HIPERTIREOZA

U fazi aktivne bolesti obolela osoba nije
sposobna ni za kakav posao (obino 6-8 nedelja)
Kada je postignuto eutireoidno stanje radna
sposobnost je ograniena za vee psihofizike
zahteve, za rad na stresogenim poslovima, rad na
traci, prema uinku, po normi, kao i za rad sa
strankama na alteru. Nepovoljne efekte ima i rad u
izrazito loim mikroklimatskim uslovima, rad u
buci, terenski i noni rad, kao i rad na mestima gde
postoji ekspozicija organski rastvarai, pesticidima
i dr.
Teki oblici hipertireoze su kotraindikacija
za profesionalno upravljanje motornim vozilima.

III - HIPOTIREOZA

Dok se bolesnik ne prevede u eutireoidno
stanje postoji privremena radna nesposobnost.
Po prevoenju u eutireoidno stanje sposoban
je za sve poslove izuzev onih koji zahtevaju
ekstremno psihofiziko naprezanje.

IV - HIPOFUNKCIJA NADBUBREGA
(Adisonova bolest)

U akutnoj fazi i fazi uspostavljanja
kompenzacije postoji privremena radna
nesposobnost.
Nakon supstitucione terapije (hidrokortizon)
i normalizacije funkcije radna sposobnost se vraa
ali samo za lake fizike poslove. Ovi bolesnici su
nesposobni i za rad u nepovljnim mikroklimatskim
uslovima i na radnim mestima gde mogu povrediti
sebe i druge (rad na visini i sl.).
Kod teih oblika hipoadenokorticizma nisu
sposobni za profesionalno upravljanje motornim
vozilima.

V - HIPERFUNKCIJA NADBUBREGA

U fazi leenja (operativno ili radioloko)
bolesnici su nesposobni za posao.
Nakon leenja ovi bolesnici po pravilu nisu
sposobni za srednje teke i teke fizike poslove.



257
VI - FEOHROMOCITOM

U fazi napada (hiperprodukcija
kateholamina) oboleli je nesposvoban za rad.
Nakon leenja (hiruko) bolesnici najee
nisu sposobni za srednje teke i teke fizike
poslove.

ORS OBOLELIH OD
NEUROLOKIH I
PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA

I - CEREBROVASKULARNA BOLEST

Privremena radna nesposobnost kod
tranzitornih ishemikih akata obino traje 2-3
meseca, dok kod teih CV-insulta, moe da se
produi i do 2 godine (period leenja i
rehabilitacije).
Ukoliko se nakon leenja i rehabilitacije
neuroloki deficiti povuku radna sposobnost je
ouvana.
Zaostali neuroloki deficiti (motorni i
senzitivni) mogu ograniavati radnu sposobnost
fizikih radnika za tea fizika naprezanja, precizne
i normirane poslove i sl. pa ih treba prebaciti na
laka radna mesta.
Ukoliko kao posledica CV-bolesti zaostanu
vestibularne disfunkcije takvi radnici nisu sposobni
za radna mesta koja zahtevaju ouvanu funkciju
ravnotee (profesionalni vozai, rad na visini,
rotirajue maine).

II - NEUROZE

Privremena radna nesposobnost indikovana
je za teke prisilne neurotiare, razne fobiare,
neurotiare sa tekim hipohondrinim kompleksom,
depresivnim reakcijama, izraenim konverzivnim
simptomima i histerinim sumranim stanjima.
Trajanje privremene spreenosti za rad treba
ograniiti na period leenja do pojave ublaavanja
ili uklanjanja neurotskih simptoma.
Ocenjivanje preostale radne sposobnosti
varira od potpuno ouvane (u najveem broju
sluajeva) do trajno i potpuno umanjene (teke
neuroze rezistentne na terapiju i sa strukturnim
promenama linosti).
Ukoliko se posle dueg i energinog leenja ne
postignu zadovoljavajui rezultati indikovana je
promena radnog mesta. Ukoliko promena radnog
mesta ne dovede do zadovoljavajueg radnog
rezultata dolazi do potpunog gubitka radne
sposobnosti.

III - ENDOGENE PSIHOZE - Shizofrenije

Privremena nesposobnost za rad bolesnika sa
manifestnom psihozom posle bolnikog leenja
moe da traje u proseku od 3 meseca (kod nekih
katatonikih stanja) do 2 godine (kod paranoidnih
psihoza).
Radna sposobnost je ouvana kod bolesnika koji su
imali samo jedan ili vie psihotinih napada sa
dobrim ishodom i bez vidljivih oteenja linosti,
kao i oni sa izolovanim paranoidnim sindromom uz
ouvanu strukturu linosti pod uslovom da
paranoidni sindrom nije vezan za radno mesto.
Promena radnog mesta indikovana je kod bolesnika
koji su imali jedan ili vie epizoda psihotinog
stanja sa blaim oteenjem linosti, voljnih ili
emocionalnih funkcija, ukoliko se bave
zanimanjima koja su vezana za noenje oruija, za
uee u saobraaju, rad sa strankama, rukovodea
radna mesta i slina zanimanja koja zahtevaju
psihika naprezanja, samostalnost, kreativnost,
sposobnost odluivanja i brzog reagovanja.
Potpuni gubitak radne sposobnosti postoji kod
bolesnika sa uestalim psihotinim epizodama,
hroninim, progradijentnim psihopatolokim
sadrajem i sa dezintegracijom linosti.

IV - EPILEPSIJA

Privremena radna nesposobnost posle
epileptinog napada traje u proseku 1-5 dana.
Epileptiari nisu sposobni za rad na visini, za
upravljanje motornim vozilom, za rad kraj maina u
pokretu, kraj vode ili vatre, za rad sa elektrinim
ureajima, kao i za rad na svim drugim radnim
mestima gde mogu sebe i okolinu dovesti u
opasnost.
Trajno su nesposobni za rad oboleli od epilpsije sa
uestalim napadima preko dana, od epilepsije
rezistentne na terapiju i epilepsije praene
karakterolokim promenama linosti ili smanjenjem
intelektualnih sposobnosti.

V - NEUROMUSKULARNE BOLESTI

Bolesnici sa lakim oblikom neuromiinih
oteenja najee se mogu osposobiti za poslove u
sedeem poloaju koji nezahtevaju veliku miinu
snagu, brz tempo rada i precizne pokrete rukama.
Izraene miine pareze, bulbarni znaci i spastino
povienje tonusa miia najee dovodi do trajne
nesposobnosti.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
LOKOMOTORNOG SISTEMA

I - OTEENJE GORNJIH EKSTREMITETA

Oteenje ramenog pojasa - najee dovodi do
smanjenja funkcije ruku za sve poslove i radnje
iznad nivoa visine radnog stola i pojasne visine, kao
i iznad visine ramena i u vertikalnom poloaju.
Oteenje aka i prstiju -Najee dovodi do
tekih oteenja preciznih funkcija aka, dok su
globalne funkcije obino ouvane. Ovi radnici nisu

258
sposobni za obavljanje brzih, spretnih i
koordiniranih pokreta.

II - OTEENJE KIMENOG STUBA

Lica sa bitnim oteenjima stabilnosti i
mobilnosti kimenog stuba treba usmeravati ka
lakim zanimanjima koja se obavljaju u sedeem
poloaju.

III - OTEENJA DONJIH EKSTRMITETA

Ometaju pokretljivost i oteuju funkciju
hoda, uanja, kleanja i penjanja pa takve
bolesnike treba usmeravati ka lakim zanimanjima u
sedeem poloaju.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
ORGANA VIDA

I - RAD NA VISINI zahteva:
Otrina vida na oba oka bez korekcije ne sme biti
manji od 0,8 ili ako je na jednom oku 1,0 na
drugom oku moe da bude 0,6.
Dobar stereoskopski vid (kao garancija dobrog
binokularnog vida i prostorne percepcije).
Normalna irina vidnog polja.
Normalan motilitet onih jabuica.
Forije u normalnim granicama.

II - RAD U RUDNICIMA zahteva:
Otrina vida ne manja od 0,5 na svakom oku
posebno.
Normalna adaptacija na tamu.
Ouvan stereoskopski vid.
Normalna irina vidnog polja.
Normalan motalitet.

III - RAD ZAVARIVAA zahteva:
Otrina vida na daljinu mora da bude na jednom
oku najmanje 0,7 a na drugom oku najmanje 0,3
Kod slabog vida vezanog za noenje naoara
savetovati druga zanimanja.

IV - RAD SA JONIZUJUIM ZRAENJEM I
TOKSINIM MATERIJAMA
Katarakta je kontraindikacija za rad u zoni
jonizujueg zraenja, kao i za rad sa materijama
koje mogu otetiti ono soivo (trinitrotoluen,
naftalin i sl.).
Otrina vida bez korekcije mora da bude na
boljem oku 0,7 kada je na drugom oku oko 0,3
ukoliko se zahteva noenje zatitnih naoara ili
gasmaske.

V - PRECIZNI POSLOVI zahtevaju:
Otrina vida 0,1 do 1,0.
Dobra akomodacija i konvergencija.
Dobar motalitet i okulomotorna ravnotea.
Dobar stereoskopski vid.
Dobar kolorni vid
VI - RAD SA OPTIKIM INSTRUMENTIMA
Za obavljanje poslova snimatelja
(kamermani) otrina vida na jednom oku treba da
bude 1,0, dok na drugom nesme da bude manja od
0,7 ili na oba oka pojedinano ne manja od 0,8.
Za radnike koji rade sa mikroskopom
kriterijumi su isti kao za snimatelje mada je za
upotrebu binokularnih mikroskopa potrebna dobra
otrina vida na oba oka.
Za neka zanimanja kao to su uesnici u
drumskom, eleznikom, renom i vazdunom
saobraaju postoji zakonski propisani zahtevi za
vidnim funkcijama koje svi kandidati moraju da
ispune.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI
ULA SLUHA I RAVNOTEE

I - OTEENJE SLUHA

Osobe kod kojih postoji individualna
preoseljivost na buku, kod kojih postoji oteenje
sluha preko 30% po Fowleru i kod kojih dolazi do
brze progresije oteenja sluha treba zatititi od
dejstva buke ili ih izdvijiti iz bune sredine
(promena radnog mesta).
Osobe starije od 40 godina sa tekom
redukcijom sluha relativno lako i brzo se adaptiraju
na novonastali hendikep (zahvaljujui svom
iskustvu i godinama) pa promena radnog mesta ima
skromne rezultate.
Mladi radnici sa tekim oteenjem sluha
teko se adaptiraju na novonastalu situaciju, pa je
promena radnog mesta najadekvatnije reenje i daje
dobre rezultate.
Jednostrano oteenje sluha bitno umanjuje
radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna
orjentacija na zvune pojave.
Potpuno gluve osobe mogu amaterski
upravljati motornim vozilom dok je za
profesionalce dobijanje dozvole ograniava na
gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slunima
apartom oteenje kompenzuje.
Potpuno gluve osobe mogu se zapoljavati
na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija
jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci.

II - POREMEAJ RAVNOTEE

Kod akutnom poremeaju ravnotee
- Radnik je privremeno nesposoban za rad
bar 3 do 6 meseci.
Kada se normalizuju svi nalazi moe da
nastavi svoj posao pod uslovom da se odstrane svi
faktori koji su izazvali akutni poremeaj ravnotee.
Kod trajnog poremeaja ravnotee
- Radna ne-sposobnost postoji za rad:
U besteinskom stanju (kosmonauti).
U vazduhu (piloti i pomono osoblje,
padobranci).

259
Na visokoim i opasnim mestima (graevinski
radnici, planinari, odravanje dalekovoda i sl.).
Na povrini zemlje (vozai, mainovoe,
radnici na mainama sa pokretnim delovima, sa
aparatima pod elektrinim naponom i dr.).
Na vodi (plivai, zaposleni na plovnim
objektima).
Pod vodom (posade podmornica i kesona,
ronioci i dr.)
Pod zemljom (rudari, rad u tunelima,
peinama-speolozi i sl.).

III - DISFONIJA

Laki oblici ne umanjuju znatnije radnu
sposobnost osim osim za poslove gde je vaan
kvalitet glasa.
Srednje teki i teki oblici uzrokuju
nesposobnost za rad u profesijama koje zahtevaju
duu upotrebu govornog aparata.
Posle laringektomije dok se ne razvije
ezofagealni govor bolesnik je nesposoban za
poslove koji iziskuju i minimalno korienje
govora. Po razvoju ezofagealnog govora moe se
osoposobiti za rad na mestima sa minimalnim
korienjem govora. Ovi bolesnici zbog
traheostome nisu sposobni za rad u nepovoljnim
mikroklimatskim uslovima (posebno u hladnoi),
kao ni za rad gde postoji ekspozicija respiratornim
tetnostima i gde postoji opasnost od prodiranja
tenosti ili stranog tela u traheostomu.

IV - OTITIS EXTERNA

esti recidivi zapaljenja spoljneg unog
kanala predstavljaju razlog za promenu radnog
mesta ako se rad obavlja u uslovima visoke
ekspozicije praini (rudnici, kamenolomi, tekstilna
idustria i sl.).

V - OTITIS MEDIA

Akutni oblik - Leenje i bolovanje 7-10
dana.
Hronini oblici - Ove bolesnike ne treba
zapoljavati na radnim mestima:
Gde je buka preko 90 dB
Gde postoji mogunost reinfekcije usled
ekspozicije infektivnoj prainim, vodi i drugim
tenostima.
Ako postoji oteenje sluha preko 30% nisu
sposobni ni za poslove koji zahtevaju precizan sluh.
Zbog sklonosti ka vrtoglavicama nisu
sposobni ni za poslove gde postoji opasnost od
povreivanja

VI - LABYRINTHIS

Pri akutnom labiritisu postoji privremena
radna nesposobnost od 10 - 14 dana
Ako doe do oteenja sluha radna
sposobnost se procenjuje prema stepenu oteenja i
zahtevima posla

VII - RHINITIS

Akutni rinitis - Privremena radna
nesposobnost postoji za poslove koji iziskuju
ouvanu funkciju mirisa (degustatori), kao i za
radnike koji rade sa ivotnim namirnicama ukoliko
se radi o bakteriskom rinitisu.
Hronini rinitis - Radna sposobnost je
umanjena za poslove u hladnoj sredini, na mestima
gde je poveana mogunost infekcije, za vrlo teke
fizike napore i za poslove koi iziskuju ouvano
ulo mirisa
Alergijski rinitis - Ako je izazvan
materijama sa radnog mesta potrebna je promena
radnog mesta i zapoljavanje na radnim mestima
gde oboleli nee dolaziti u kontakt sa inkriminisnim
alergenom.

VIII - SINUSITIS

Akutni sinusitis - Privremena nespsobnost
za rad 3-7 dana.
Hronini sinusitis - Nisu sposobni za
poslove ronioca, rad u kesonima i rad u sredinama
sa ekstremno niskim temperaturama.

IX - PHARINGITIS

Akutni faringitis - privremena nesposobnost
za rad 3-7 dana.
Hroini faringitis - umanjuje radnu
sposobnost za poslove koji zahtevaju besprekorno
ouvano ulo mirisa i ukusa.

X - LARYNGITIS

Akutni laringitis - Privremena nesposobnost
za rad kod radnika kojima je govor osnovno
sredstvo za bavljenje profesijom (spikeri, pevai,
nastavnici, glumci i sl.) u trajanju od 7-14 dana.
Hronini laringitis - Promena rednog mesta
indikovana je tamo gde je za bavljenje profesijom
kvalitet glasa posebno znaajan i gde se glas koristi
u veem delu radnog vremena.







260
ETIKA U MEDICINI RADA

Kao podruje istraivanja, etika predstavlja
kompleksnu disciplinu koja pokuava da analizira,
definie i odbrani moralna naela ljudske delatnosti.
Termin etika koristiemo u smislu
ukazivanja na pravilnosti i greke u ljudskom
ponaanju. Etika u sutini podrazumeva neto to bi
"trebalo"; to znai, etika nam pomae da odluimo
kako bi trebalo da se ponaamo ili ta bi trebalo da
uradimo. Etika nije zakon nije drutveni obiaj,
lina privilegija niti konzensus miljenja, premda
sve ovo moe proistei ili se sadrati u etikim
stavovima. Tanije etika je ujedno i prihvatanje
moralnih shvatanja i skup principa i pravila koji
nam pomau u rasuivanju i radu. Etika nam
omoguava zdravo rasuivanje koje dovodi do
stabilnih, pouzdanih i pravednih odluka nasuprot
ogranienim moralnim skrupulima.
U oblasti medicine rada i zatite na radu
sukobi i neslaganja i dileme javljaju se na mnogim
nivoima - od onog to se preduzelo ili nije
preduzelo od strane zvaninih i drugih dravnih
organizacija kao zvanine politike, do odluka koje
donose zdravstveni radnici medicine rada tokom
njihovog svakodnevnog rada. Mnogo je
diskutabilnih pitanja: da li je neka materija ili uslovi
na radnom mestu treba da budu kontrolisani? U
kojoj meri? ta je to dovoljno sigurno? ta je to
dovoljno isto? Kako obaviti periodine preglede ili
sistematske (ili oboje) kada su radnici oigledno
ugroeni a poslodavac to ne trai? Kada i kako bi
trebalo obelodaniti podatke ili zabrinutost o
aktuelnim ili potencijalnim zdravstvenim rizicima,
od sada ili od ranije - onima koji su izloeni,
odreenim zvaninicima i kompetentnim i naunim
krugovima? Sa koliko to podataka o svojim
radnicima poslodavac treba da raspolae? I najzad
kako ekonomski opstati od rada na zdravstvenoj
zatiti radnika od zdravlja i zatite radne okoline?
Nisu svi aspekti ovih dilema i odluka etiki po
svojoj prirodi, neki pokazuju izvesne kontradikcije
u pogledu injenica, metoda i postupaka i eljenih
rezultata. Veina tih kontradikcija, meutim, krije
neku moralnu dimenziju ak i kada su injenice
upakovane u tehnike ili ekonomske pojmove.
Moralne dileme vezane za zdravlje u radnoj i
ivotnoj sredini socijalno su odreene te su stoga
vremenski i geografski promenljive. One se ne
mogu razmatrati sasvim odvojeno od socijalnih,
institucionalnih, politikih i sve vie ekonomskih
konteksta iz kojih proistiu. Bitnu sutinsku
dimenziju ini neravnopravan odnos snaga izmeu
poslodavca i radnika. Ovaj neravnopravan odnos
snaga ogleda se u znaajnim razlikama u
ekonomskim i tehnikim sredstvima, ovlaenju za
donoenje odluka, pristupu monim institucijama i
raspodeli rizika i dobiti. Drugi razlozi odnose se na
mone ekonomske sile, koje su determinisane
konkurencijom na tritu i svetskom konkurencijom
te samom prirodom odnosa poslodavac-zaposleni.
Iznosimo kratak i saet pregled etikih
parametara zdrave radne i ivotne sredine u praksi.
Takoe i skup principa, postupaka i smernica koji
se savetuju kao pomo u reavanju problema i
donoenju odluka u situacijama kada se javljaju
etike dileme, konflikti ili problemi. Poznavanje tih
etikih parametara moe olakati donoenje odluka
i ponaanje u ovakvim situacijama.

PREGLED ETIKIH PRINCIPA,
POSTUPAKA I SMERNICA

Vano je prepoznati neke koncepte i
konstrukcije koji se najee primenjuju kada se
procenjuju ili analiziraju etiki problemi. Literatura
o etici i bioetici prepuna je diskusija po pitanju
moralnog prava a uz to i moralnih dunosti i
obaveza, karakternih crta i vrlina moralne osobe,
moralnih principa na osnovu kojih se prosuuju
postupci; pravila o svakodnevnom ili posebnom
proceduralnom ponaanju, tzv. etikom kodeksu.
Postoji grupa ustaljenih bioetikih principa, uz neke
dodatne koncepte, koji mogu unaprediti etika
istraivanja.
Godine 1994. Beauchamp i Childress,
ustanovili su bioeticke standarde, sa akcentom na
principima: AUTONOMIJE (to je podrazumevalo
oseaj linog dostojanstva ali i potovanja prema
drugima) i NEKODLJIVOST (da se ne ini zlo),
DOBROINSTVA (da se ini ili istie dobro) i
PRAVINOSTI ( da se bude estit). Premda ovi
principi jesu vodei i vani i podstiu moralnu
svest, zamereno im je da suvie uopteno i
apstraktno sueljavaju moralne principe sa
kompleksnim problemima. Smatra se da nisu od
koristi u nekim ekstremno komplikovanim
situacijama (gde se npr. principi konfrotiraju); da
nameu svoju primenu nezavisno od konteksta; i
najzad da se suvie bave individualnim pravima,
zanemarujui vee drutvene i kolektivne interese .
Dopunske smernice ponudili su i drugi naunici.
Jedni istiu koncept MORALNE
ODGOVORNOSTI, koja proistie iz uzajamnih
meusobnih veza (interpersonalnih odnosa) ili iz
posebnog saznanja da jedni od drugih imaju linu
dobrobit. Drugi predlau da se ispita uticaj drutva
na moral - razni interesi i socijalni i institucionalni
sadraji od znaaja.

PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA

Zvanina politika i pravo mogu najvie
uiniti za zatitu radnika i zajednice od tetnih
uticaja na radnu i ivotnu sredinu. Politika radnih
organizacija i njihovi poslovni pravilnici imaju
najneposredniji uticaj na zatitu zdravlja radnika.
Premda mnogi poslodavci imaju izvanredne
programe zatite zdravlja i okoline i ponaaju se

261
kao odgovorni graani zajednice, mnogo je vie
sluajeva poslovne politike i prakse koji pokazuju
nezainteresovanost za radnike i zajednicu.
Naprimer ispitivanja pokazuju da ljudi najmanje
veruju podacima industrije o tetnom uticaju
hemijskih supstanci (iako je njoj to najbolje
poznato). Svesna ovakvog utiska u javnosti privatna
industrija bi trebalo da razvije itav niz inicijaiva i
pravilnika, da unapredi svoj nain rada i razuveri
sumnjiavu javnost, da podrava programe
informisanosti i obuke radnika. Organizovana
edukacija pri radnim organizacijama bi trebalo da
obuhvati i kurseve o poslovnoj (profesionalnoj)
etici.
Oigledno, zajednica poslodavca igra
znaajnu ulogu u revanju etiih problema u vezi sa
zdravom radnom iivotnom sredinom. Potrebno je
dati poslodavcima priliku i podstai ih da
prepoznaju, shvate i odgovore na svoje moralne
(etike) obaveze i odgovornost za druge.
Radnici, njihovi predstavnici i organizacije,
takoe imaju moralne obaveze i odgovornost da
spree tetu, da rade dobro, da budu pravini i
poteni. Meutim veina radnika nije u situaciji da
odreuje i utie na politiku, programe svojih radnih
sredina. A radnik kao i svaki drugi zahteva da bude
humano sagledan i na poslu i van njega. Iako sami
radnici (njihove organizacije) nekad mogu da
dovedu ordinirajueg lekara u moralnu dilemu, u
veini sluajeva se ne radi ni o kakvim monim i
organizovanim grupama, te ovde o njima nije re.

PRAKSA MEDICINE RADA I ZATITE NA
RADU

Veina strunjaka iz oblasti medicine rada
rutinski se suoava sa sukobima i etikim
problemima, koje stavljaju na proveru njihove
sposobnosti kao i njihovu strunost. Oni koji
direktno uestvuju u zdravstvenoj zatiti radne i
ivotne sredine: ordinirajui lekari i sestre,
specijalisti medicine rada, inenjeri zatite na radu,
strunjaci za procenu uslova rada imaju odreenu
profesionalnu i moralnu odgovornost, koja proistie
iz njihovih posebnih (sa)znanja o zdravoj i sigurnoj
radnoj i ivotnoj sredini i iz posebnih kontakata
koje imaju sa radnicima, poslodavcima i gradskim
strukturama. Problemi koji se javljaju odnose se na
konkurenciju, sukob interesa, poverljivost,
profesionalnu strunost; preduzimanje nauno
neopravdanih ili nedovoljn ispitanih postupaka i
odgovornosti prema drugima.
Ispitujui ove stvari vrlo je vano da se
imaju na umu konkretne i line posledice koje ove
osobe mogu doiveti u svom radu.
Njihov rad moe doprineti njihovom ugledu,
i statusu i potovanju ili, pak, izazvati bes i
nepoverenje poslodavca, pacijenta i kolega.
Njihove odluke mogu se odraziti na njihove
prihode, slubu, status u profesionalnim krugovima
i potovanje u oima osoba za koje su i kojima su
odgovorni.
Hrabre i nepopularne odluke mogu ovi
strunjaci platiti linim i duevnim mirom svojih
porodica. Potekoe koje prate ovakve situacije-tipa
"uraditi pravu stvar" ne bi trebalo podcenjivati.

RAD ZA PRIVATNE RADNE
ORGANIZACIJE

Strunjaci medicine rada i zatite na radu
koji rade za privatne radne organizacije, stalno ili
povremeno, na ugovor ili honorarno, esto se sreu
sa mnotvom etikih dilema koje stavljaju na ispit
njihovo potenje i strunost. Njihovi ciljvi, interesi i
kriterijumi mogu se znatno razlikovati od onih koje
imaju poslodavci i zaposleni.
Primarni cilj i interes kompanije za koju rade
je da korisno plasira neki proizvod ili prui neku
uslugu i da se na tom poslu odri. Primarni interes
radnika je da zarade za ivot, da obezbede svoje
porodice i nau neku linu satisfakciju u svom
poslu - a da pri tome ne nakode svom zdravlju.
Kada strunjak za zdravstvenu zatitu i zatitu na
radu i radnik imaju istog poslodavca a interes
poslodavca i radnika se sukobljavaju, koja je tu
uloga zdravstvenog radnika? iji interes ima
prioritet - radnika/pacijenta ili poslodavca/klijenta?
U ovako sloenim uslovima rad lekara i
sestre, ininjera zatite na radu i specijaliste
medicine rada je evidentno teak i izazovan.
Poslodavci mogu da shvate lekare i sestre kao
izvrni organ drutvene kontrole, koji odluuje o
tome kada, gde i da li uopte neka osoba treba da
radi. Zadovoljstvo zdravstvenim slubama
kompanije esto u velikoj meri zavisi od toga
koliko brzo im one vraaju povreene ili obolele
radnike na posao. Poslodavci esto onemoguavaju
svoje strunjake za zatitu zdravlja i zatitu na radu
da preuzmu preventivne mere protiv rizika na radu.
Istovremeno, radnici oekuju od svojih
ordinirajuih lekara da zaite njihove interese a, kad
iskrsnu problemi, da preuzmu ulogu njihovih
advokata. Miljenje radnika i ordinirajueg lekara o
povratku na rad ne mora uvek da se poklapa sa
naredbama i poslovnim pravilnikom. Kada se
interes poslodavca (klijenta razlikuje od interesa
radnika (pacijenta) nije neobino da se sumnja,
nepoverenje i neprijateljstvo jave na svim
frontovima.
Pitanje poverenja je moda najzastupljeniji
etiki problem u oblasti medicine rada, i s
razlogom. Ovo se pitanje esto pojavljuje u
kontekstu sistematskih pregleda, kod zaposlenja,
periodinih pregleda i ekspertiznih obrada. Da li
poslodavac treba da zna da kandidat za posao ima
dijabet ili staru povredu lea.? Treba li saoptiti
poslodavcu da je rukovodilac koga predlae za
unapreenje srani bolesnik ili poseuje psihijatra?
A ta sa oteenjem jetre zbog konzumiranja
alkohola, otkrivenog sluajno, kod radnika koji radi
na poslovima velikog rizika, tokom sprovoenja

262
programa medicinskog pregleda?
Lekari i sestre mogu izloeni direktnom ili
indirektnom pritisku da ovakve informacije javno
objave, jer kompanije veruju da njima tete
legitimni poslovni interes. Meutim, takvi izvetaji
zadiru u privatnost radnika i mogu im ugroziti
zaposlenje. Kako zdravstveni radnik da pomiri te
suprotne interese? Prvi korak mogao bi biti
pozivanje na zakonske odredbe i zabrane, zatim
podseanjem na opteprihvaeno pravilo
profesionalne etike - uvanje (pacijentove) tajne. U
veini sluajeva poslodavcu i nisu potrebne
dijagnoze i medicinske injenice, ve samo
saoptenje o radnoj sposobnosti radnika ili o potrebi
za promenom radnog mesta ili za skraenjem
radnog vremena.
Vei, ak tei problem, odnosi se na stepen
odgovornosti strunjaka za zatitu zdravlja i zatitu
na radu, koju ovi treba da preuzmu u odnosu na
potencijalne ili postojee probleme.
Situacija se jo vie komplikuje kad se radi o
predpostavkama. Predpostavimo, na primer da lekar
otkriva nekoliko sluajeva ozbiljne bolesti i
predpostavlja da je bolest nastala usled izloenosti
nepoznatim faktorima na radnom mestu. Uz
saglasnost kompanije, zapoinje istragu. On eli da
svoje otkrie, sumnju o toj novoj profesionalnoj
bolesti saopti svojim kolegama na strunom
sastanku. Ako se vlasnik privatnog preduzea
usprotivi, pozivajui se na sporazum sa lekarom o
poverljivosti informacija, pa se ak usprotivi i
bolnica u kojoj on radi i odgovarajui medicinski
fakultet, ta lekar treba da uradi? Da nastavi sa
prikupljanjem naunih podataka? Saopti
informaciju kolegama na jedan neformalan adhoc
nain? Upozori radnike i podstakne ih da sami
neto preduzmu? Preuzme lini i profesionalni rizik
da po svaku cenu objavi svoja otkria?

ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I
MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREA
LICA

Poslodavci esto zahtevaju od lekara i
sestara da sprovedu medicinska ispitivanja u sklopu
raznih mera zdravstvene kontrole radnika, u cilju
unapreenja zatite njihovog zdravlja. Postoje 2
vrste takvih mera: mere ocene radne sposobnosti i
mere medicinskog nadzora, od kojih bi poslednje
trebalo da ispunjavaju posebne standarde. Takoe
poslodavci i osiguravajui zavodi mogu da
zahtevaju ispitivanje radi svojih poslovnih interesa
(procena radne sposobnosti i predlog mera povratka
na posao ili promene radnog mesta). Lekari tvrde,
da ukoliko se neka osoba pregleuje u korist
poslodavca ili nekog drugog "treeg lica", to nije
vie onaj odnos lekar-pacijent. Tako nepotpun
odnos lekar-pacijent umanjuje zakonsku obavezu
lekara da brine o svom pacijentu a moe ga
osloboditi i od drugih tradicionalnih zakonskih
obaveza lekarske prakse. U tom smislu vrlo je
vano sagledati etike aspekte ovakvih postupaka.
Principi privatnosti, poverljive informacije,
pravinosti i profesionalne sposobnosi i
odgovornosti zadiru u gotovo svaki oblik
zdravstvene kontrole radnika, pa i medicinskih
ispitivanja na zahtev treih lica, a u druge svrhe.
Etiki znaaj moe se odnositi na cilj i obim mera
ispitivanja i zdravstvene kontrole ili na upotrebu
ovako dobijenih podataka.
Dobro bi bilo razjasniti zato poslodavac eli
da se radnik pregleda ili ispita: da bi se uverio da
radnik moe da obavlja posao ne nanosei pri tome
tetu ni sebi ni drugima? Jer se pridrava vladine
uredbe? Kao pomo u u proceni rezultata kontrole
radnih uslova (na primer poslodavac eli da sazna
da li su mere ventilacije i zatitnih maski dovoljne
da zatite radnike od tetnog uticaja hemikalija)?
Da li poslodavac eli da eliminie kandidate koji
unapred ne obeavaju? Da pribavi medicinsko
opravdanje za otputanje problematinog radnika?
Koja je prava svrha tih zdravstvenih kontrola i
medicinskih ispitivanja?
Problemi mogu da predstavljaju i same
odluke o tome ta sve mere zdravstvene kontrole i
ispitivanja treba da obuhvate. Uglavnom su ova
ispitivanja i njihov obim odreeni pravilnicima a
nekad kompanije imaju sopstvene predstave o tome
ta bi ti pregledi obuhvatili, na primer kontrolu na
narkotina sredstva. Premda jeste pravo poslodavca
da trai proveru radne sposobnosti i sprovode
sluajnu ili ciljanu kontrolu na opojne droge,
poeljno bi bilo da zdravstveni radnik odredi
kliniki obim- sadraj ovih ispitivanja- imajui u
vidu zahteve radnog mesta, izloenost raznim
uticajima na radnom mestu, uslove rada i razlike,
kao i dijagnostiki i preventivni znaaj testiranja.
Veina zahteva su meutim , i sa naunog i sa
etikog stanovita, loe osmiljeni. Sumnja u
opravdanost testa (njegovu svrhu i osobenost) i
njegov znaaj potpuno ga obezvreuje.
U svakom sluaju lekar i sestra moraju biti
svesni da radnik nije samostalno odluio da
uestvuje u sprovoenju mera zdravstvene kontrole
i pristane na medicinska ispitivanja. Oni, obino,
pristaju na ova ispitivanja, jer im jednostavno treba
posao. Tokom odreenih ispitivanja oni mogu
svesno ili nesvesno (kroz razne testove) izneti
zdravstvenom radniku vrlo poverljive i osetljive
podatke. Pri tom i neznaju kako, e uopte ti podaci
doi do drugih i odluiti u njihovu korist ili tetu.
Da li e radnici biti obaveteni da se rezultati
tih medicinskih ispitivanja mogu odraziti na
njihovo zaposlenje, platu i napredovanje u
kompaniji? Da li e biti obaveteni o rezultatima
testova i da li e im se oni protumaiti ili e zbog
toga biti upueni nekom drugom? Da li e se
rezultati ispitivanja iskoristiti u svrhu napredovanja
uslova rada ili da se jednostvavno iskorene
"nepodesni" radnici?
Ovi faktori nameu vrlo stroge etike

263
obaveze lekarima i sestrama koji uestvuju u
sprovoenju mera zdravstvene kontrole radnika.
Oni moraju da procene da li su cilj i obim
predloenih zdravstvenih mera medicinski
opravdani i moralno prihvatljivi. Moraju da procene
koji su to podaci poslodavcu potrebni i koje moe
zahtevati. Principi nekodljivosti, dobrobiti,
pravinosti i profesionalne sposobnosti-strunosti
moraju se potovati i pri korienju podataka
zdravstvene kontrole i u postupcima daljeg
praenja. Svaka aktivnost ili neaktivnost moe se
direktno odraziti na poslodavca, radnika a
verovatno i samog lekara.
Imajui u vidu sve ove i neke druge stvari
koje se tiu zdravstvenih kontrola, jedna grupa
autora predloila je da ovakva testiranja treba
sprovesti samo u sluajevima: a) da je to jedini
nain da se rei neki problem na radnom mestu; da
ine sastavni deo monitoringa radne sredine; c) da
se ne koriste u svrhu odvraanja panje
eksponiranih radnika,
d) ako su testovi precizni, pouzdani i imaju
veliki prognostiki znaaj za populaciju koja se
ispituje; i na kraju f) ako je radniku tokom
opravdanog bolovanja zagarantovana novana
nadoknada i sigurnost na radnom mestu.
U razvijenim zemljama postoji spisak prava
za osobe koje uestvuju u medicinskim
ispitivanjima na zahtev svojih poslodavaca . Prema
ovim svaki bi ispitanik morao imati sledea prava:
a) da mu se saopti cilj i obim ispitivanja; b) da zna
za koga lekar radi, c) da dobije prirunik
(informator) o svim procedurama, d) da mu se
saopti na koji e se nain podaci proslediti
poslodavcu; e ) da se obavesti o zatiti podataka; f)
da mu se objasni pristup medicinskim podacima u
radnikom kartonu i g) da se u sluaju potrebe
poalje na dalje medicinsko ispitivanje.
Ordinirajui zdravstveni radnici moraju
posebno voditi rauna kada ih angauju u ovakvim
situacijama, zato to su radnici, koji su ukljueni u
zdravstvene kontrole i medicinska ispitivanja na
zahtev treih lica, vrlo malo zakonom zatieni.

ZDRAVSTVENO PROSVEIVANJE NA
RADU (RADNOM MESTU)

Poslodavci mogu da trae od zdravstvenih
radnika da, uz ve pomenute oblike mera
zdravstvene kontrole, proire i dostave programe za
unapreenje zdravlja i zdravstveno prosveivanje
ta vie postoje lekari koji obilaze zdravstvene
radnike u kompanijama i nude im gotove programe.
Poslodavci su vrlo zainteresovani za mere
unapreenja zdravlja, prevashodno zbog
eventualnog porasta trokova zdravstvenog
osiguranja zbog straha od smanjenja produktivnosti
i uviajui sve vie da se nain ivota znaajno
odraava na zdravlje radnika i trokove
zdravstvenog osiguranja.
Radno mesto je iz mnogo razloga, idealan
prostor za takve interventne programe. To je mesto
na kome veina relativno zdravih ljudi provodi
znaajan deo vremena. Ono je podobno mesto za
sprovoenje raznih mera drutvene kontrole u
odnosu na rad i ponaanje pojedinca kao to je
politika zabrane i borbe prtiv puenja, finansijska
podrka, korisne informacije. Ali zbog mogue
zloupotrebe one mogu predstavljati i moralnu
klopku za neoprezne lekare .
Na primer postoji realna opasnost da
usredsreenost na riziko-faktore u nainu ivota
jednog radnika odvraa panju sa njegovih
profesionalnih rizika koji direktno zavise od
poslodavca.
Stvorila se dilema oko toga koji je pristup
zdravlju jednog drutva vaniji:
Da li zdravstveno prosveivanje i
zdravstvena zatita ili bihejvioristiki i ekoloki
pristup. Kojim e pristupima ordinirajui
zdravstveni radnici dati prioritet i akcenat, zavisi od
njihovog linog stava i vetovatno njihove sopstvene
koncepcije zdravlja. Ako se rad i ekspertiza
zdravstvenog radnika odnose na povredu ili
profesionalnu bolest, onda bi verovatno
bihejvioristiki faktori rizika bili na drugom mestu.
Cilj ovakvog stava nije da podceni mere
unapreenja zdravlja na radu. One mogu ukazati na
vane zdravstvene probleme u drutvu i biti vrlo
korisne i rado prihvaene mere i meu radnicima i
meu poslodavcima. Uz to u odsustvu efikasnih
mera zdravstvene i zatite na radu, direktno vezanih
za opasnosti na radnom mestu, one treba da poslue
u reavanju etikih dilema.
Kod nas jo uvek nema definisanih etikih
principa i kodeksa koji bi bili od pomoi
lekarima i medicinskom osoblju u
svakodnevnom radu. No, oni su svakako nuno
potrebni i svakim danom se sve vie zagovara
formiranje institucija ija bi osnovna delatnost
bila upravo etika i kodeksi ponaanja u skladu
sa njom pri udruenjima razliitog profila
lekara.
Zdravstveni radnici medicine rada
moraju u tom smislu da saine svoje smernice i
kodekse etikog ponaanja jer oni najbolje
poznaju probleme sa kojima se sreu u svom
svakodnevnom radu. Kako oni ve dugo postoje
u svetu namera nam je bila da se upoznamo sa
iskustvom drugih zemalja koji ih ve odavno
koriste u svakodnevnom radu.

PROPIS ETIKOG PONAANJA
AMERIKOG UDRUENJA ZA MEDICINU
RADA

Ovaj propis propisuje standarde
profesionalnog etikog ponaanja kojih se svaki
lekar medicine rada mora pridravati. Namena ovih
standarda je usmeravanje lekara medicine rada pri
kontaktima koje oni imaju sa osobama koje

264
opsluuju: predstavnici radnika i zaposlenih, kolege
iz medicinske profesije, javnost i sve strukture
vlade ukljuujui i sudstvo.
Lekari bi trebalo da:
1. Daju najvei prioritet zdravlju i bezbednosti
osoba kako u radnoj tako i u ivotnoj sredini.
2. Obavljaju praksu na naunim osnovama sa
tenjom da se sopstveno znanje poveava i odrava
adekvatnim i da na osnovu tih znanja vre svoju
profesionalnu delatnost.
3. Imaju ljubazan i etiki odnos u svim
profesionalnim odnosima.
4. Ulau napor kako bi proirili medicinsko
znanje a uestvuju i u istraivanju etikih normi
5. Kao poverljivu informaciju uvaju sve line
medicinske podatke pacijenata, i da je javno iznesu
samo na zahtev suda ili kada je to u intersu zdravlja
populacije, da je proslede kolegi lekaru kada je to
potrebno ili nekoj drugoj osobi ukoliko pacijent to
zahteva.
6. Prizna da zaposleni mogu biti ovlaeni da
savetuju nekoga vezano za profesionalne
medicinske stavove ali oni ne mogu postavljati
dijagnozu ili konstatovati neke specifine detalje
osim u skladu sa zakonom i propisima.
7. Komunicira sa osobom i/ili grupama u vezi
bilo koje bezbedonosne ili zdravstvene
injenice,vezano za tu osobu ili tu grupu osoba.
8. Prepozna umanjenje medicinskih sposobnosti
kod sebe i drugih, ukljuujui hemijsku zavisnost i
uvredljivo ponaanje, to ometa neiju sposobnost
da se pridrava gore navedenih principa i
sposobnost da primeni odgovarajue mere.

ETIKI PROPISI AMERIKE ASOCIJACIJE
SESTARA MEDICINE RADA

Kao profesionalac, medicinska sestra
medicine rada, prihvata odgovornost i obaveze
koje proistiu iz nje.
1 Medicinska sestra medicine rada,
obezbeuje zdravstvenu negu u radnom okruenju
sa brigom o ljudskom dostojanstvu i pravima
klijenta, pri emu nema ogranienja vezano za
socijalni ili ekonomski status klijenta, nacionalno
poreklo, rasu, religijsko ubeenje, pol ili
zdravstveni status klijenta.
2 Medicinska sestra medicine rada
promovie saradnju sa drugim zdravstvenim
profesionalcima i agencijama za zdravlje populacije
sa ciljem upoznavanja zdravstvenih potreba radne
populacije (radne sile).
3 Medicinska sestra medicine rada, treba da
ispotuje pravo na privatnost zaposlenih tako to
uva poverljive informacije i objavljuje je ih samo
uz pismeni pristanak zaposlenog ili na zahtev tj.
odobrenje suda.
4 Medicinska sestra medicine rada,tei da
obezbedi kvalitetnu negu i da obezbedi klijenta od
neetikih i nezakonskih aktivnosti.
5 Medicinska sestra medicine rada,
licencirana za pruanje zdravstvene zatite, prihvata
obavezu ka drutvu kao profesionalni i odgovorni
lan zajednice.
6 Medicinksa sestra medicine rada, odrava
sopstvenu sposobnost obavljanja profesije, priznaje
i prihvata odgovornost za sopstvene procene i
aktivnosti, a pri tome se pridrava odgovarajuih
zakona i propisa (lokalnih,dravnih i federalnih)
koji utiu na obavljanje profesionalne zdravstvene
delatnosti.
7 Medicinska sestra medicine rada, uestvuje
u aktivnostima kao to su istraivanja koja
doprinose tekuem razvoju znanja same struke a pri
tome titi prava subjekata koji uestvuju u
istraivanju.

INTERNACIONALNE ETIKE NORME ZA
PROFESIONALCE MEDICINE RADA

Osnovni principi
Tri naredna stava sumiraju etike principe na
kojima se bazira Internacionalni etika norma za
specijaliste medicine rada a koji je pripremila
Internacionalna komisija za zdravlje zaposlenih.
Lekarska delarnost iz domena medicine rada
mora biti izvedena u skladu najviim standardima i
etikim principima. Specijalisti medicine rada
moraju delovati tako da unapreuju zdravstveno i
socijalno blagostanje radnika, individualno i
kolektivno. Oni, takoe daju svoj doprinos
unapreenju zdravlja itave zajednice kao i
unapreenju zdravih uslova ivotne sredine.
Obaveze specijalista medicine rada ukljuuje
zatitu ivota i zdravlja radnika, potovanje
ljudskog dostojanstva i promocija najviih etikih
principa u poitici i programima medicine rada.
Celokupnost u sprovoenju profesionalnog
delovanja i to nepristrasno kao i zatita poverljivih
medicinskih podataka i podataka iz domena
privatnosti radnika, deo su ovih obaveza.
Specijalisti medicine rada su eksperti koji moraju
uivati potpunu profesionalnu nezavisnost u
sprovoenju svojih funkcija. Oni moraju stei i
zadrati kompetentnost, neophodnu za ispunjenje
svojih obaveza i zahtevaju uslove koji im
dozvoljavaju da sprovedu njihove zadatke na valjan
nain i u skladu sa profesionalnom etikom.

Dunosti i obaveze specijalista medicine
rada
1 Primarni cilj medicine rada jeste zatita
zdravlja radnika i promocija bezbedne i zdrave
radne sredine. U ostvarivanju ovog cilja, specijalisti
medicine rada moraju koristiti validne metode
procene rizika, moraju predloiti delotvorne
preventivne mere i moraju pratiti njihovu primenu...
2 Specijalisti medicine rada moraju kontinuirano
teiti da budu upoznati sa procesom rada i radnim
okruenjem kao i sa usavravanjem njihove
kompetentnosti kao to moraju biti dobro upoznati i
sa naunim i tehnikim znanjem, profesionalnim

265
agensima i sa najefikasnijim nainima da se umanje
ili eliminiu prisutni rizici..
3 Posebnu panju treba posvetiti brzoj primeni
jednostavnih preventivnih mera koje nisu skupe,
tehniki su valjane i lako se primenjuju. Kada
postoje dileme oko ozbiljnosti nekog
profesionalnog rizika, mudra, obazriva reakcija se
mora odmah preduzeti.
4 U sluaju odbijanja ili nepostojanja dobre volje
da se preduzmu odgovarajui koraci kako bi se
uklonili pretei rizici ili kako bi se popravila
situacija u kojoj jasno postoji opasnost za zdravlje i
bezbednost,specijalisti medicine rada moraju
izraziti, to je mogue bre, napismeno njihovu
jasnu zabrinutost, svom pretpostavljenom, sa
akcentom na standarde zatite zdravlja ukljuujui i
granine vrednosti izlaganja, i sa akcentom na
obavezu poslodavca da se pridrava propisa i
regulativa kako bi se zatitlo zdravlje zaposlenih.
Kada god je neophodno, ugroeni radnici i njihovi
predstavnici moraju biti informisani a takoe treba
kontaktirati i nadlenu organizaciju.
5 Specijalisti medicine rada moraju doprineti
informisanosti radnika o profesionalnim rizicima
kojima mogu biti izloeni na objektivan i razborit
nain koji ne prikriva bilo koju injenicu i treba
naglasiti znaaj primene preventivnih mera.
6 Objekti i detalji zdravstvenog nadzora moraju
biti jasno definisani a radnici moraju biti
informisani o ovim parametrima. Valjanost takvog
nadzora mora biti procenjena i nadzor se mora
sprovesti uz informativni pristanak zaposlenih. O
potencijalnim pozitivnim i negativnim posledicama
dobijenim u programima posmatranja i
zdravstvenog nadzora, treba diskutovati sa
radnicima koje te posledice pogaaju.
7 Rezultati istraivanja moraju biti objanjeni
radnicima koji su bili pregledani Utvrivanje
pogodnosti za odreeni posao treba da bude
bazirana na proceni zdravlja i na dobrom
poznavanju zahteva samog radnog mesta i uslova
radne sredine.
8 Rezultati istraivanja propisanih od strane
nacionalih zakona i regulativa moraju biti
dostavljena samo rukovodstvu u smislu prikladnosti
predvienog postupka ili u smislu neophodnih
ogranienja sa medicinske take gledita, a pri
utvrivanju sistematizacije radnih mesta i izlagana
profesionalnim rizicima.
9 Specijalisti medicine rada moraju biti svesni
svoje uloge u zatiti zajednice i ivotne
sredine.

Uslovi za obavljanje profesionalne delatnosti
specijalista medicine rada

1. Specijalisti medicine rada moraju uvek
delovati, na prvom mestu, u interesu zdravlja i
bezbednosti radnika..
2. Specijalisti medicine rada moraju zadrati punu
profesionalnu nezavisnost pridravati se pravila
poverljivosti u izvravanju svojih aktivnosti.
3. Svi radnici treba da su tretirani na identian
nain, bez ikakvog oblika diskriminacije. Jasan put
komunikacije mora biti uspostavljen i odravan
izmeu specijalista medicine rada i pretpostavljenih
odgovornih za donoenje odluka na najviem nivou
po pitanju uslova i organizacije rada, uslova radne
sredine ili sa bordom direktora.
4. Kada god je to prikladno, specijalista medicine
rada mora traiti da se klauzula o etici
inkorporie u ugovor o zapoljavanju...
5. Specijalista medicine rada, ne sme traiti line
podatke koji nisu u vezi sa zatitom zdravlja
radnika i nisu u vezi sa poslom...













































266

PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU


Promocija zdravlja na radnom mestu
(Workplace health promotion -WHP) je sainjena
od kombinovanih napora poslodavca, zaposlenih i
drutva da unaprede zdravlje i blagostanje ljudi na
poslu. Ovo se moe postii kombinacijom
poboljanlja organizacije rada i radne sredine,
promocijom aktivnog uea i ohrabrivanjem
linog razvoja.
Evropska Mrea za promociju zdravlja na
radnom mestu (European Network for Workplace
Health Promotion-EN WHP) je nezvanina mrea
nacionalnih institucija zdravlja i bezbednosti na radu,
javnog zdravlja, promocije zdravlja i dravnih
drutvenih osiguravajuih institucija. Njen cilj je da
kroz zajednike napore svih svojih lanova i partnera
doprinese poboljanju zdravlja i blagostanju na
radnom mestu i oslabi uticaj bolesti vezanih za rad
na radno stanovnitvo Evrope.
Kratak istorijat
1996. osnivanje mree.
1997. - Luksemburka Deklaracija: poetak 1.
zajednike inicijative - *Kriterijumi kvaliteta i
faktori uspeha promocije zdravlja na radnom
mestu*
1998.- Cardiff Memorandum , Promocija zdravlja
na radnom mestu u malim i srednje velikim
preduzeima
1999.- 1. Evropska konferencija u Bonu i poetak
2. zajednike inicijative *Promocija zdravlja na
radnom mestu u malim i srednje-malim
preduzeima*
2000. 2. Evropska Konferencija u Lisabonu i
prihvatanje Lisabonske Deklaracije u promociji
zdravlja
2001. poetak 3. zdruene inicijative *Promocija
zdravlja na radnom mestu u javnoj administraciji*
2002. 3.Evropska konferencija u Barseloni,
donoenje Barselonske Dekleracije, poetak 4.
zdruene inicijative *Implementacija infrastruktura
za promociju zdravlja na radnom mestu*
2003. poetak 5. zdruene inicijative *Promocija
zdravlja na radu u starije radne snage*
2004.- 4. Evropska konferencija u Dablinu
Evropska mrea promocije zdravlja na radnom
mestu je platforma /polazite/ za sve koji su
zainteresovani za poboljanje zdravlja na radnom
mestu i obavezali se da rade prema viziji *zdravi
zaposleni i zdrave organizacije*.
Mrea je zvanino ustanovljena 1996.god. i
od tada je posredstvom razliitih zajednikih
inicijativa razvila kriterijume dobre prakse za
promociju zdravlja na radnom mestu za raznolike
tipove organizacija kao i preporuke da se pojaa
promocija zdravlja na radnom mestu u Evropi. Cilj
ove mree je da identifikuje i rairi primere dobre
prakse WHP pomou izmene iskustva i saznanja.
inei to, zajednica hrabri drave lanice da stave
WHP visoko na dnevni red i da inkorporiu
zdravstvena pitanja vezana za radno mesto u svojim
zakonskim regulativama.

Zato promocija zdravlja na radnom mestu?

Veze izmeu rada i zdravlja su jasne.
Zdravlje zaposlenih je na veem stepenu nego kod
nezaposlenih. Pa ipak svet rada jo uvek izlae
opasnosti zdravlje i blagostanje zaposlenih. Rizine
radne navike, visoki nivoi stresa i nefleksibilni
radni dogovori predstavljaju primere faktora koji
imaju tetan efekat na zdravlje uposlenih. Visoki
nivo odsustva sa posla zbog bolesti nije jedini
indikator siromanog stanja zdravlja unutar radnog
mesta, on je takoe znak niske produktivnosti i
uspenosti pitanja koja imaju direktan uticaj na
blagostanje organizacije.
Svet rada pretrpeo je velike promene
proces koji se nastavlja. Neka od kljunih pitanja sa
kojima se treba uoiti su:
Globalizacija
Nezaposlenost
Poveana upotreba informacione tehnologije
Promene u praksi zapoljavanja (npr. kratko
radno vreme i nepotpuno radno vreme, rad na
daljinu)
Vremenost uposlenih
Povean znaaj uslunog sektora
Produkcija u malom
Povean broj ljudi koji rade u malim i srednje
velikim preduzeima
Orijentacija prema potroaima i kvalitetno
upravljanje.
Nije se samo radni vek promenio, nego i
stavovi prema radu. Rad za najvei broj ljudi znai
vie od samog izvora prihoda. On omoguuje
ljudima zgodnu priliku za socijalni kontakt i moe
imati bitni uticaj za samopotovanje i
identifikaciju. Radno mesto je povrh svega mesto
gde najvei broj ljudi provodi veliki deo njihovog
budnog vremena.
Budui uspeh radne organizacije zavisi od
toga da li ona ima dobro kvalifikovane, motivisane
i zdrave uposlene. WHP ima znaajnu ulogu u
pripremanju i opremanju ljudi i organizacije da se
suoe sa ovim izazovima.
Postoje mnoge prednosti za preduzee koje
mogu proistei iz uspene promocije zdravlja na
radnom mestu. Ovo ukljuuje:
poveanu produktivnost
smanjeno odsustvo sa posla
smanjenje broja graanskih parnica zbog nesrea
i naruenog zdravlja izazvanog grekom

267
/propustom/ u prepoznavanju i/ili kontroli rizika
radnog mesta
bolji odabir kadra i manje kadrovske promene
poboljani meuljudski odnosi meu zaposlenima
nii nivo profesionalnog stresa
unapreenje radne sredine
poboljanje imida preduzea.

Kako promovisati zdravlje na radnom mestu

1. Pobuditi svest o zdravstvenim
problemima i njihov ekonomski znaaj na
nadreenom nivou uprave. Ovo moe biti
odgovornost rukovodioca kompanije, drugog
eksperta ili radnog saveta.
2. Pribaviti saglasnost rukovodeeg kadra
kako bi se promocija zdravlja prihvatila kao
specifini cilj preduzea i implementirala u sve
aktivnosti preduzea. To bi trebalo da se izvede u
saradnji sa ljudima koji zastupaju interese
zaposlenih to bi se moglo regulisati internim
dogovorima na nivou preduzuea.
3. Zasnovati radnu grupu za unapreenje
zdravlja u preduzeu za planiranje i upravljanje
odgovarajuim aktivnostima U nju ukljuiti sva
odgovorna lica, predstavnici zainteresovanih grupa
i eksperte.
4. Analiza postojeeg stanja (status quo)
preko radne grupe sakupljaju se podaci koristei
kombinovanjem sledeeg:
pravljenje zdravstvenog izvetaja preduzea
pomou statistike apsentizma, zdravstvenog
osiguranja preduzea, recepata i podataka
preduzea o bolestima
sprovoenje upravnog nadzora
sastanci sa kljunim ljudima u preduzeu
posete radnim mestima, posmatranje i
uestvovanje u radnim procesima
5. Ustanoviti prioritete analizom rezultata
postojeeg stanja u izvetaju o kome se diskutuje na
radnoj grupi. Vano je odrediti na koji od
zdravstvenih problema treba prvo obratiti panju i
prvo reavati.
6. Napraviti srednje i dugorone
programe za promociju zdravlja na radnom
mestu. Radna grupa postavlja specifine ciljeve i
odreuje vremenski rok.
7. Osnivanje i implementacija timova za
unapreenje zdravlja. Radna grupa odluuje o
tome koji sektori preduzea imaju prioritet kada su
u pitanju aktivnosti timova za unapreenje zdravlja
i koordinira rad projektne grupe.Uesnici tima za
unapreenje zdravlja (rukovodioci, predstavnici
zaposlenih i drugi personal preduzea) diskutuju o
svojim predlozima za eliminaciju, ili makar
smanjenje zdravstvenih problema u pojedinanim
radnim sektorima.
8. Finalni sastanak tima listing i
odmeravanje navedenih preporuka. Korienjem
ranije dogovorenog sistema, ideje za poboljanje
koje su predloile grupe za unapreenje zdravlja,
procenjuju lanovi usaglaavajui urgentnost
problema i ukljuenu cenu. Neke od ideja mogu se
primeniti u razliitim radnim sektorima i
procesima, na primer, u menjanju fizikih,
hemijskih i tehnikih radnih uslova, procesa
organizacije rada, psihosocijalnih radnih uslova i
ak stila rukovoenja i radne atmosfere. Takoe
mogu da se podre mere koje se koriste za promenu
tetnih navika (po zdravlje) zaposlenih. Lista ideja
se predstavlja radnoj grupi na odobrenje.
9. Ocena izvedenih aktivnosti.
Razmatrajui postavljene ciljeve, projekt grupa daje
ocenu koje aktivnosti WHP treba da se proire ili
adaptiraju ili eventualno primene i u drugim
sektorima preduzea. Te aktivnosti se utanae za
odluke koje e se doneti na odgovornom nivou bez
odlaganja.
10. Koordinacija implementacije
poboljanja usklaenih ranije. Radna grupa
posmatra napredak, ocenjuje rezultate u domenu
njihovog uticaja na budue aktivnosti (konstantni
proces usavravanja).Od radne grupe se takoe
oekuje da kreira dobro balansiranu politiku
informasanja preduzea u svim aspektima
promocije zdravlja na radnom mestu.

KRITERIJUMI KVALITETA
PROMOCIJE ZDRAVLJA NA
RADNOM MESTU

Kada su prihvaene mere za promociju
zdravlja na radnom mestu, poslodavci su bili skloni
da imaju visoka oekivanja o uspehu ovih mera.
Oekivali su ekonomske prednosti kroz manje
odsustvovanje sa posla i manju stopu povreda na
radu, poveanu produktivnost i motivaciju, povean
kvalitet proizvoda i usluga, bolji imid kompanije i
zadovoljnije potroae. Zaposleni su oekivali bolji
kvalitet ivota kroz poveanu satisfakciju na poslu,
redukciju stresa, i poboljanu radnu atmosferu i
manje zdravstvenih problema provociranih poslom.
Promocija zdravlja je i po jednima i po
drugima trebalo da donese korist preduzeima.
Odnos uloenog i dobitka na ovom polju trebalo bi
da bude u skladu sa drugim investicijama u okviru
preduzea. Jedino kada su efikasnot i uspenost
mera promocija zdravlja na radnom mestu
osigurane, postoji stvarna ansa da e se promocija
zdravlja na radnom mestu postati integralni deo
politike preduzea.
Sa Luksemburkom Deklaracijom lanovi
Mree su se sloili sa zajednikom definicijom
promocije zdravlja na radnom mestu i razvili
smernice za efikasne aktivnosti promocije zdravlja
na radnom mestu. Ovo je bila osnova predloenih
kriterijuma kvaliteta, reena u okviru projekta za 2
godine. Namera je bila da se obezbedi podrka u
planiranju i imolementaciji uspenih,
visokokokvalitetnih mera za promociju zdravlja za

268
sve one koji su odgovorni za zdravlje na radnom
mestu.
Kada su pravljeni kriterijumi, polo se od
toga da je ustavnom odredbom ve obuhvaeno
zdravlje i bezbednost na radu. Prirodno, kriterijumi
opisuju idealnu organizaciju u kojoj su primenjeni
standardi promocije zdravlja, to se u praksi ne
nalazi. Ipak, kriterijumi daju smernice o tome kako
napraviti zdravu organizaciju sa zdravim radnicima,
nude obimne smernice za kreiranje moderne
zdravstvene politike i olakaju organizacijama da
odrede svoje trenutne pozicije po tom pitanju i koje
bi promene trebalo jo da izvre da bi dostigle
planirani nivo. Kako od organizacije do
organizacije variraju zahtevi i resursi, kriterijumi ne
mogu i ne bi trebalo da se uzimaju kao apsolutni
standard. Umesto toga, cilj je odrediti koliko je
dobro izvoenje istih u odnosu na individualne
kriterijume.
Radne organizacije bi trebalo da zadre
postojee mere za promociju zdravlja kao dobru
praksu, iako postojei standardi ne zadovoljavaju u
potpunosti sve kriterijume; ovi standardi
predstavljaju korak u pravom smeru.
Ovde formulisani kriterijumi kvaliteta
baziraju se na modelu Evropske fondacije za
kvalitetan menadment i rezultat su intezivnog
konsultativnog i koordinisanog procesa izmeu
eksperata predstavljenih u Evropskoj Mrei:

1. KRITERIJUM

Promocija zdravlja na radnom mestu i politika
preduzea

Uspeh promocije zdravlja na radnom mestu
zavisi od toga koliko je shvaena kao vitalna
odgovornost rukovodstva i koliko je integrisana u
postojei sistem upravljanja.

Organizacija ima pisani dokument u pogledu
primene standarda promocije zdravlja na radnom
mestu. Izvrni tim stoji iza tog gledita i aktivno
doprinosi primeni tih standarda.
Mere promocije zdravlja su na pravi nain
integrisane u postojee strukture i procese
organizacije.
Organizacija obezbeuje dovoljno resursa
(budet, kadar, prostorije, dalja obuka, i t.d.) za
promociju zdravlja na radnom mestu.
Izvrni tim/rukovodstvo kompanije stalno prati
progres primene standarda promocije zdravlja.
Pitanja primene standarda promocije zdravlja na
radnom mestu su sastavni deo obuke i doobuke
(naroito u pogledu izvrnog tima).
Svi uposleni moraju da imaju pristup odreenim
mestima koja su predviena standardima za
promociju zdravlja (prostorije za pauze i odmor,
kantine, i sportske ugoaje).


Ljudski resursi i organizacija rada

Najvaniji zadatak promocije zdravlja kada
su u pitanju ljudski resursi i organizacija rada je da
uzme u obzir vetine kadra. Kljuni faktor za uspeh
promocije zdravlja na radnom mestu je taj da
zaposleni uzmu to vee uee u planiranju i
donoenju odluka.
Svi uposleni imaju odreene sposobnosti
(ukljuujui sposobnost primene standarda
promocije zdravlja) koje su im potrebne kako bi
obavljali svoj posao ili im se prua prilika da
steknu ove sposobnosti.
Proces proizvodnje je organizovan tako da
uposleni nisu ni preoptereeni obavezama ali ni
previe osloboeni obaveza.
Uposlenima se ne nudi samo mogunost da kroz
posao unapreuju svoju profesionalnu karijeru
ve takva mogunost mora biti predviena i
organizacionim planom.
Svim uposlenim licima mora se omoguiti da
uzmu aktivno uee u primeni standarda
promocije zdravlja na radnom mestu.
Rukovodioci podravaju svoje radnike i zalau se
za dobru radnu atmosferu.
Organizacija radi na reintegraciji uposlenih
(naroito privremeno radno nesposobnih) nakon
njihovog povratka na radno mesto posle dueg
bolovanja.
Organizacija primenjuje mere kako bi ivot na
radnom mestu bio to skladniji sa porodinim.

2. KRITERIJUM

Planiranje promocije zdravlja na radnom mestu

Mere promocije zdravlja na radnom mestu
obuhvataju celokupnu organizaciju i odnose se na
sve sektore.
Mere promocije zdravlja baziraju se na
briiljivim i svakodnevnim analizama koje se pak
baziraju na informacijama vezanim za zdravlje:
stres uzrokovan poslom, indikatori zdravlja,
subjektivne primedbe, faktori rizika, stopa
nesree, profesionalna oboljenja, odsustvovanja
zbog bolesti, oekivanja svih kljunih ljudi u
organizaciji, naroito meu uposlenima.
Celokupni kadar se informie o svim projektima
koji se sprovode u skladu sa standardima
promocije zdravlja.

3. KRITERIJUM

Socijalna odgovornost

Jo jedan od kljunih faktora za uspeh
primene standarda promocije zdravljana radnom
mestu odnosi se na to da li i kako organizacija vodi
rauna o svojim prirodnim resursima. Socijalna
odgovornost ukljuuje ulogu organizacije na
lokalnom, regionalnom, nacionalnom i

269
internacionalnom nivou u skladu sa svojim
stanovitem o inicijativi za promociju zdravlja.
Organizacija sprovodi jasno definisane akcije (na
primer, kroz sistem upravljanja koji titi
ovekovu sredinu) kako bi se izbeglo tetno
delovanje na oveka i okruenje uopte.
Organizacija aktivno podrava sve inicijative
vezane za zdravlje, kulturu, socijalni status i
blagostanje.

4. KRITERIJUM

Implementacija standarda promocije zdravlja
na radnom mestu

Potrebno je da postoji upravljaki organ, grupa za
projekte ili neto slino unutar organizacije, ija
bi funkcija bila planiranje, praenje i evaluacija
primene standarda promocije zdravlja na radnom
mestu. Sve kljune funkcije ovog procesa u
organizaciji trebalo bi da nosi ovo telo.
Sve informacije (interne i eksterne) potrebne za
planiranje i implementaciju standarda promocije
zdravlja na radnom mestu prikupljaju se
sistematski i svakodnevno.
Ciljne grupe i zacrtani ciljevi navode se u svim
merama koje se primenjuju.
Mere za primenu standarda promocije zdravlja u
radnoj organizaciji i kod samog opisa posla kao i
mere za primenu standarda zdravog ponaanja
samih radnika su implementirane i meusobno
povezane.
Sve mere se sistematino evaluiraju i
kontinuirano se unapreuju.

5. KRITERIJUM

Rezultati promocije zdravlja na radnom mestu

Uspeh promocije zdravlja na radnom
mestu moe se meriti brojem krato-, srednje- i
dugoronih indikatora.

Uticaji implementiranih mera promocije zdravlja
na potroako zadovoljstvo (potranja za
proizvodima/uslugama) su sistematski analizirani
i izvedeni su zakljuci na osnovu tih analiza.
Uticaji implementiranih mera promocije zdravlja
na zadovoljstvo kadra radnim
uslovima/organizacijom rada, stil vostva i
mogunosti za uee, programe zdravlja i
bezbednosti na radu, itd., su sistematski
analizirani i zakljuci izvueni iz njih.
Uticaji implementiranih mera promocije zdravlja
na ostale indikatore zdravlja kao to su stopa
apsentizma, stopa nesrea, unapreenje stresnih
radnih uslova, broj sugestija za poboljanja koja
je trebalo implementirati i podneti, upotreba
programa za zdrave naina ivota, nivo
relevantnih faktora rizika, itd., su sistematski
analizirane i zakljuci izvueni iz njih.
Uticaji implementiranih mera promocije zdravlja
na relevantne ekonomske faktore kao to su
promena kadra, produktivnost, ulaganje/dobit
analize, itd., su sistematski analizirane i zakljuci
izvueni iz njih.
Na bazi ovih kriterijuma napravljen je i
upitnik koji doputa organizaciji(kompaniji) da lako
oceni kvalitet svoje zdravstvene polise na radnom
mestu.
Promocija zdravlja, prevencija bolesti i
pridrueni faktori koji se odnose na zdravlje imaju
glavnu ulogu u novoj zajednikoj akciji programa
ENWHP koji je trajao do 2008. godine sa porukom
koja istie znaaj investiranja u promociju zdravlja
na radnom mestu. Ohrabrujue i stimulativno deluje
injenica da su kompanije, javne administracije,
bolnice, kole i univerziteti poeli da ulau u dobru
praksu WHP. Oni su reili da se ukljue u ovu
akciju iz tri kljuna razloga: veruju u vrednosti koje
nose zdrav nain ivota i rada, prihvataju obavezu
da odgovore mnogobrojnim izazovima koji se
javljaju usled socijalnih, ekonomskih i
demografskih promena u svim zemljama Evrope i,
na kraju, ubeeni su da njihovo angaovanje
predstavlja investiciju koja je u skladu sa njihovim
osnovnim ciljevima, bilo da se odnose na
ekonomske performanse, efikasnu zdravstvenu
zatitu, visok nivo obrazovanja ili visok standard
javnih slubi.
Nema Evrope bez Zdravlja, i nema
Zdravlja bez Zdravlja na radnom mestu. Hajde da
zajedno izgradimo Zdravu Evropu! (Essen, Jun
2004 Dr. Gregor Breucker, Nacionalna kontakt
kancelarija za ENWHP/Nemaka)





















270


MENAMENT U MEDICINI RADA

Menadment kao nauka i vetina i
menaderstvo kao specijalizovana i sve traenija
profesija sve vie zaokupljuju panju najire
javnosti.
U svetu i kod nas se neprekidno poveava
tranja za dobrim menaderima obzirom da su
zahtevi za efikasnijim delovanjem i poslovanjem
sve intenzivniji i vei. Brz tehniko tehnoloki
progres, ograniena trita i sve vea konkurencija,
trae sposobne menadere za uspeno poslovanje.
Treba imati na umu da su menaderi potrebni
i neophodni kod svake ljudske delatnosti. Nema
ljudske aktivnosti gde nisu potrebni dobri menaderi
koji usmeravaju obavljanje ovih aktivnosti ka
definisanim ciljevima. Menaderi su neophodni da
bi se poslovi bolje organizovali i uspenije obavljali.
Oni su neophodni kako u privredi tako i u
obrazovanju, zdravstvu, kulturi i nauci. Svuda
postoje i svuda su neophodni menaderi.Bilo da je u
pitanju direktor kompanije, rukovodilac
proizvodnje, dekan fakulteta, direktor pozorita,
direktor klinike, Instituta, Zavoda, ef restorana ili
samousluge, svuda su u pitanju menaderi koji se
svuda bave upravljanjem organizacijama ili
procesima , da bi se efikasnije obavili.

DEFINICIJA MENADMENTA

Menadment je savremena nauna disciplina
bez koje je nemogue efikasno delovanje,
funkcionisanje i razvoj. Menadment postaje sve
znaajniji kako rad postaje sve specijalizovaniji i
sloeniji, kako se umnoava opseg aktivnosti koje
treba izvriti i broj organizacija i pojedinaca koji
ove aktivnosti pripremaju i izvravaju.
Najvei broj savremenih definicija prikazuje
menadment kao sloeni proces usmeravanja grupe
ljudi u izvravanju odreenih poslova i zadataka
radi postizanja unapred utvrenih zajednikih
ciljeva, pri emu ovaj proces obuhvata vie razliitih
podprocesa, kao to su planiranje, organizovanje,
kadrovanje, voenje i kontrola. Menadment ima
trojaku funkciju, odnosno pojavljuje se u tri posebna
aspekta.
Prvo, menadment se posmatra i definie kao
proces upravljanja odreenim poslovima,
poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg
dostizanja zajednikih ciljeva. U pitanju je veoma
sloen proces koji se sastoji od skupa povezanih
podprocesa.
Drugo, menadment se moe posmatrati i kao
posebna grupa ljudi iji je posao da upravljaju
izvravanjem poslova i zadataka koje obavljaju
drugi ljudi, radi efikasnijeg dostizanja predvienih
zajednikih ciljeva. Znai menadment se posmatra
i kao grupa ljudi koji imaju ovlaenja da upravljaju
realizacijom odreenih poslova.
Tree, menadment je posebna nauna
disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se
bavi istraivanjem problema upravljanja odreenim
poslovima, poduhvatima i drutvenim sistemom.
Ova disciplina prouava menadment kao sloeni
proces sa nizom podprocesa.
Menament se esto posmatra kao sistem
vlasti, odnosno kao grupa ljudi koji imaju odreena
ovlaenja u upravljanju izvrenjem odreenih
poslova.
Menament je vetina i posebna nauna
disciplina, koja je usmerena ka iznalaenju takvih
mera i akcija kojima se poboljava realizacija
razliitih aktivnosti i poduhvata i ini efikasnijim
funkcionisanje i razvoj poslovnih i drutvenih
sistema.

MENADER

Iako se o ovoj profesiji nedovoljno zna u iroj
javnosti, iako su putevi do menaderskog poziva
nedovoljno poznati i nejasni, ipak ovaj poziv sve
vie magino privlai mlade ljude. Menaderska
profesija je danas veoma aktuelna i traena.
Menader je ovek koji se bavi
menaderskim, odnosno upravljakim poslovima u
nekoj kompaniji, administraciji, obrazovnoj,
zdravstvenoj ili drugoj instituciji. To je ovek koji
upravlja poslovima preko drugih ljudi. To znai da
je osnovni posao svakog menadera rad sa
ljudima.Ovaj rad obuhvata usmeravanje ljudi da
obave svoj posao, organizovanje i povezivanje
pojedinanih poslova u efikasan ukupni zadatak.
Posao koji obavlja menader se moe precizirati i
raslaniti na niz pojedinanih poslova kao to su:
planiranje, organizovanje, odluivanje, rukovoenje,
koordinacija, motivacija ljudi, rasporeivanje i
ocenjivanje ljudi i poslova, reavanje konflikata...
Menader je osoba koja je zaduena i
odgovorna za postizanje planiranih ciljeva
organizacije ili nekog njenog dela. On je zaduen da
odreene poslove i zadatke dovede do efikasnog
zavretka, odnosno da koordinacijom kadrova i
voenjem poslova utie da se odreeni zadaci i
poslovi efikasno zavre.
Generalno gledano poslovi menaera se
svode na osnovnih pet menaerskih poslova
Planiranje,
Organizovanje,
Kadrovanje(kadrovska politika),
Voenje i
Kontrola.
Znai menaeri planiraju ciljeve i zadatke
koje treba dostii i izvriti, definiu organizacionu

271
strukturu koja moe da obezbedi realizaciju
planiranih ciljeva i zadataka, biraju kadrove s
kojima e raditi na izvravanju planiranih zadataka,
rukovode izvravanjem planiranih zadataka i
kontroliu izvravanje zadataka.
Postoje uglavnom tri osnovna nivoa
menaera :
vrhovni nivo menaera (top manadment),
srednji nivo menaera
nii (operativni) nivo menaera.
U vrhovni nivo menaera spadaju glavni i
generalni direktori, njihovi zamenici i pomonici.
Oni se bave pre svega planiranjem i kontrolom
poslovanja celokupne organizacije. U srednji nivo
menaera spadaju rukovodioci organizacionih
jedinica. Oni se bave sa svih pet menament
procesa. Operativni nivo su efovi slubi, odeljenja i
pogona i oni se najvie bave voenjem.

ULOGE I ZADACI MENADERA

Osnovni zadaci menaera su da upravlja
procesima, delovima organizacije ili organizacijom
u celini, uz pomo ili preko drugih ljudi. Osnovna
uloga svakog menaera je da obezbedi da se
postignu osnovni ciljevi i zadaci organizacije u
kojoj deluje.
Menaer ima veoma znaajnu ulogu da radi
na povezivanju i koordinaciji svih uesnika u
realizaciji odreenih poslova i zadataka.On mora da
integrie napore svih uesnika i sve raspoloive
resurse u postizanju zajednikog cilja.
Menaer prima veliki broj informacija o
poslovanju i predstavlja vano komunikaciono
mesto u preduzau. Zato je i veoma vana njegova
uloga da prima, analizira i selektira potrebne
informacije i da ih distribuira onim uesnicima
kojima su neophodne za obavljanje njihovih poslova
i zadataka.
Obzirom da menaer rukovodi radnicima u
izvravanju njihovih poslova i zadataka, on ima i
veoma vanu ulogu voe. On usklauje i usmerava
ljudske i druge resurse, reava probleme i konflikte i
daje zadatke i naloge.
U toku izvravanja svojih upravljakih
zadataka menaer donosi veliki broj odluka. Za
donoenje ovih odluka njemu na raspolaganju stoji
veliki broj informacija koje neprekidno prima u toku
rada.
Menaer treba da stvara dobru atmosferu
meu izvriocima, kako bi oni to bolje obavljali
svoje zadatke. On treba da motivie radnike i
doprinese zainteresovanosti radnika da to bolje
obave svoje poslove.
Menaer ima i ulogu lidera koji zapoljava
kadrove, priprema ih za obavljanje poslova,
podstie, odputa, ocenjuje njihov rad i nagrauje za
izvrene poslove.
Menaer je ovek kome su dodeljeni na
upravljanje raznovrsni resursi materijalni, ljudski,
finansijski i on mora da ih pravilno i svrsishodsno
rasporeuje, da bi se ostvarilo pozitivno poslovanje
organizacije.
Menaer ima i znaajnu ulogu pregovaraa
u cilju sklapanja poslova i reavanja sukoba i
konflikata.

POTREBNE OSOBINE MENADERA

Osobine su predispozicije koje predstavljaju
oznaku odreene linosti koja ih poseduje ili ne i
one joj omoguavaju da se na odreeni nain ponaa
u odreenim situacijama i da uspeno obavlja
odreene aktivnosti.
Menaerstvo je profesija koja zahteva od
oveka odreene osobine da bi uspeno obavljao
svoje upravljake uloge i zadatke. Dobar menaer
treba da poseduje dobre fizike i mentalne osobine,
jer je posao menaera izuzetno sloen i naporan.
Menaer treba da poseduje kvalitetne ljudske
osobine i da bude autoritet za svoje saradnike, kako
bi mogao da im se nametne kao ovek koji e da
rukovodi njihovim radom i da ih vodi ka ostvarenju
zajednikog cilja. Postoji veoma irok skup osobina
koje su izuzetno znaajne za uspenog menaera.
Dobar menaer treba da bude:
vredan,
inteligentan,
poten,
ambiciozan,
energian,
entuzijasta,
fleksibilan,
matovit,
optimista,
hrabar
agresivan
jaka i stabilna linost.

Uspean menaer treba da bude radan i
vredan. On treba da se odlikuje radnim osobinama
koje bi bile primer radnicima kojima on rukovodi,
kako treba raditi i zalagati se u izvravanju
postavljenih zadataka.
Uspean menaer treba da poseduje
prirodnu inteligenciju kako bi bio u stanju da
razume odreene situacije u kojima se preduzee ili
potinjeni nalaze, kako bi uspeno analizirao i
pronalazio reenja. Menaer mora da poseduje
inteligenciju koja e mu omoguiti da uoi anse i
opasnosti za preduzee ili odreeni poslovni
poduhvat, i da na vreme i na adekvatan nain
reaguje donoenjem pravih odluka.
Dobar menaer treba da bude poten, kako
bi mogao realno da sagledava i procenjuje odreene
situacije, posebno one koje su vezane za odnose
meu ljudima. On mora da se na isti nain odnosi
prema istim situacijama i da na isti, korektan nain,
delegira zadatke potinjenima, ocenjuje njihov rad i
vrednuje njihove doprinose.

272
Uspean menaer treba da bude
ambiciozan. On treba da ima jaku elju koja ga
vue napred, da se firma razvija i napreduje. On
treba da postie line uspehe koji se odraavaju i na
uspenost firme kojom rukovodi.
Menaer treba da bude i energian.
Energinost mu omoguava da brzo uoava i reava
raznovrsne situacije i probleme i da brzo i efikasno
donosi i realizuje potrebne odluke. On mora da bude
siguran u ispravnost svojih odluka i da se zalae za
efikasnu realizaciju akcija i zadataka koji proistiu
iz tih odluka. On treba da zahteva od potinjenih da
postupaju u skladu sa njegovim odlukama i da bude
vrst u kontroli izvrenja pojedinih zadataka.
Menaer treba da poseduje entuzijazam u
izvravanju svojih zadataka. On mora da bude
spreman da dosta radi, da se angauje vie od drugih
i da svojim velikim radom i zalaganjem podstie i
druge ljude da vie rade i da idu napred. Njegov
entuzijazam treba da bude podsticaj za ljude kojima
rukovodi i za njegovu okolinu, da istraju u
prevazilaenju svih prepreka i problema koji
naminovno nastaju u realizaciji odreenih poslova i
poduhvata.
Uspean menaer treba da bude fleksibilna
linost koja moe da prilagodi svoje ponaanje
sloenim i promenljivim zahtevima okoline u kojoj
deluje. Menaer se najee nalazi u sloenim i
konfliktnim situacijama koje zahtevaju este izmene
odluka i akcija, sagledavanje i procenjivanje
izmenjenih uslova i okolnosti i prilagoavanje
celokupne strategije i taktike novonastalim
uslovima.
Uspean menaer treba da bude i matovit
da bi mogao da firmu povue napred u nove
razvojne situacije i tendencije. Samo matovite ljude
ne moe lako iznenaditi nagli obrt situacije na
tritu ili neoekivani potezi konkurencije. Dobar
menader oekuje i predvia budue dogaaje i
situacije, analizira ih ubapred i priprema mogue
odluke i strategiju.
Menaer treba da bude optimista koji
veruje u svoje sposobnosti i u pozitivno reavanje
sadanjih i buduih problema. On veruje da uvek
postoji pozitivan ili prihvatljiv izlaz iz svake
situacije.
Uspean menaer treba da bude hrabar
ovek, spreman da se uhvati u kotac sa najteim
problemima i sa nepoznatim i neizvesnim
situacijama koje nose veliki rizik. On ne sme da se
plai tekih problema i eventualnih neuspeha i da
okleva u donoenju adekvatnih odluka i realizaciji
potrebnih akcija. On mora da bude spreman da
preuzme rizik moguih tekoa i neuspeha na putu
do konanog reenja, pa ak i rizik pogrenih
odluka. On treba da riziku prilazi hrabro i
racionalno, analizirajui i procenjujui sve mogue
situacije.
Menaer treba da bude i agresivan, da
slobodno ide napred u reavanju raznovrsnih
situacija, da prelazi hrabro preko svih prepreka, ne
plaei se novih situacija. On mora da bude spreman
da ide napred i da za sobom vue svoje ljude i da
ako treba razbija probleme i tekoe i da tako otvara
puteve ka novim reenjima.
Menaer treba da bude jaka i stabilna
linost, koja ima odreeni ugled u okolini u kojoj
deluje. On mora da poseduje dobre ljudske osobine,
znanje i autoritet, da se nametne ljudima kojima
rukovodi i da ih koordinira i usmerava zajednikom
cilju. Uspean menaer treba da uiva ugled i
uliva poverenje i rukovodstvu koje je iznad njega i
kadrovima kojima rukovodi a posebno okolini sa
kojom sarauje.

POTREBNE SPOSOBNOST MENADERA

Da bi bio uspean svaki menaer bi trebalo da
poseduje:
Upravljake sposobnosti,
Organizacione sposobnosti,
Rukovodilake sposobnosti
Liderske sposobnosti

Upravljake sposobnosti omoguavaju
menaeru da upravlja pojedinim delovima ili
firmom u celini.
Organizatorske sposobnosti su neophodne
menaeru da bi uspeo da na efikasan nain
organizuje i iskoristi ljudske i druge resurse za
postizanje povoljnih poslovnih rezultata.
Rukovodilake sposobnosti su potrebne za
uspenu komunikaciju sa ljudima.
Liderske sposobnosti omoguavaju
menaeru da vodi ljude napred, da svojim
primerom i inicijativom pokae kako treba savladati
tekoe. Pored ovih osnovnih menaer treba da
ima i sledee sposobnosti:
Sposobnost vizionarstva,
Sposobnost predvianja,
Sposobnost komuniciranja,
Sposobnost inicijative,
Retorike sposobnosti,
Sposobnost selekcije vanog i nevanog,
Analitike sposobnosti
Dijagnostike sposobnosti,
Sposobnost prilagoavanja novim
situacijama.

Dobar menaer mora da bude vizionar. On
treba da ima viziju budueg poloaja firme i da bude
odluan da sa svojom firmom moe ostvariti taj
budui cilj. On treba da ima sposobnost predvianja
buduih dogaaja i situacija.
Sposobnost komuniciranja je veoma
znaajna za svakog menaera. On treba da
uspostavi pravi odnos i sa podreenima i sa
nadreenima i da objasni svoje ciljeve i zahteve ali i
da prenese tue zahteve i zadatke.

273
Uspean menaer treba da ima inicijativu i
sposobnost da pokrene ljude na efikasno obavljanje
aktivnosti.
Savremeni menaer treba da bude izuzetno
sposoban govornik. On treba da ume da dobro
objasni svoje stavove i ciljeve i da bude ubedljiv u
predlaganju novih akcija i reenja.
Menaer treba da ima sposobnost da
razlikuje bitne stvari od nebitnih, vane situacije
od nevanih. Manje bitne probleme i odluke treba
da prenese na saradnike, kako bi on bio u stanju da
reava glavne probleme.
Menaer treba da poseduje i analitike
sposobnosti kako bi bio u stanju da sloene
probleme podeli na manje celine i detaljno izui i
analizira pojedine delove i problem u celini.
Menaer treba da ima i dijagnostike
sposobnosti . Od pravilne dijagnoze situacije zavisi
i valjanost donoenja odluka.
Uspean menaer treba da ima sposobnost
prilagoavanja novonastalim situacijama, da
brzo reaguje i nalazi reenja za nove iznenadne
situacije.
Ove sposobnosti zavise i od znanja sa kojima
raspolae menaer. Menaer treba da ima optu
kulturu i raznovrsna znanja iz psihologije, logike,
matematike, knjievnosti i filozofije kako bi to
bolje razvio ove sposobnosti i uspeno upravljao
firmom.

POTREBNA ZNANJA MENADERA

Da bi jedan menaer bio uspean , on treba
da poseduje odreena znanja koja mu omoguavaju
da efikasno obavlja menaerske poslove.
Generalno gledano, menaer treba da poseduje :
Tehnika znanja,
Znanja iz oblasti drtvenih nauka,
Koncepcijska znanja.
Tehnika znanja su ona specijalizovana
znanja koja omoguavaju obavljanje poslova
korienjem odreenih tehnika i procedura. Ona su
od posebnog znaaja za menaere na operativnom
nivou menamenta, neto su manje znaajna za
menaere na srednjem nivou a veoma malo
znaajna za vrhovni nivo menamenta.
Znanja iz oblasti drutvenih nauka su ona
znanja koja omoguavaju obavljanje menaerskog
posla. Ova znanja su potrebna radi uspene analize
odnosa meu ljudima ili grupama, poboljanja
komunikacija izmeu pojedinaca, analize
pojedinanih ili grupnih interesa, reavanja
konflikata . Ova znanja su podjednako znaajna za
menaere na svim nivoima menamenta.
Koncepcijska znanja omoguavaju
menaeru da analizira i razmatra organizaciju kao
celinu, kao poseban sistem koji se sastoji od skupa
podsistema i koji je povezan sa okolinom.
Korienjem koncepcijskih znanja menaer
sagledava mesto i povezanost pojedinih funkcija u
organizaciji, analizira veze i uticaje izmeu
pojedinih delova organizacije, sagledava veze i
uticaje organizacije kao celine sa njenom okolinom.
Ova znanja su najznaajnija za menaere na
vrhovnom nivou menamenta, manje znaajna za
srednji nivo a najmanje znaajna za menaere na
operativnom nivou menamenta.
Menaer treba da poseduje veoma irok
skup znanja iz razliitih oblasti kao to su:
Tehnika,
Informatika,
Organizacija,
Upravljanje,
Planiranje,
Finansije,
Marketing,
Psihologija,
Kadrovi,
Pravo.

to se vie ide ka vrhu menaerske
pozicije, ka top menamentu, menaeri su
sve vie univerzalisti a sve manje specijalisti i
obrnuto. to se vie ide ka operativnom nivou
menamenta, menaeri su sve vie
specijalisti, a sve manje univerzalisti.

Zavisno od vrste menaera i oblasti za
koje je posebno zaduen neophodna su i odreena
ua specijalistika znanja iz odnosne oblasti.
Menaeri na operativnom i srednjem nivou
naroito moraju posedovati ua specijalistika
znanja za pojedina podruja unutar oblasti za koje
su zadueni, to nije neophodno za top menaera.


274
Literatura:

1. Vidakovi A,editor. Medicina rada I. Beograd:Udruenje za medicinu rada;1997.
2. Vidakovi A,editor. Medicina rada II. Beograd:Udruenje za medicinu rada;1997.
3. Vidakovi A. Profesionalna toksikologija.Beograd: Udruenje toksikologa Jugoslavije;2000.
4. ari M, ukin E, editor. Medicina rada i okolia. Zagreb: MEDICINSKA NAKLADA; 2002.
5. Gochfeld M. Occupational medicine practice in the United States since the industrial revolution.
J Occup Environ Med 2005;47:115-131.
6. Bulog A, Mrakovi-uti I, Malatestini et al. INDUSTRIAL EMISSIONS AS RISK FACTORS
FOR RESPIRATORY AND ALLERGIC EFFECTS // Advances in Research & Management of
Asthma and COPD - Proceedings of the World Asthma and COPD Forum / Sepiashvili R.
(ur.).Bologna, Italy : MEDIMOND, S.r.I., 2008. Str. 61-65.
7. Mustajbegovi J. Etika i deontologija sudskih vjetaka // Uvod u medicinsko vjetaenje u
graanskim parnicama / Gnjidi, ivko ; Bili, Ranko i suradnici (ur.).Zagreb : Medicinska
naklada, 2008. Str. 85-89.
8. Williams JR. Medical Ethics Manual. World Health Communication Associates UK, 2005.
9. WHO. WHO calls for greater support for health-sector workers. Press Release EURO/02/06 ,
Copenhagen, 7 April 2006.
10. Aranelovi M, Paravina M. Profesionalna alergijska oboljenja. Ni:Medicinski fakultet; 1997.
11. Jovanovi J, Aranelovi M.Praktikum iz medicine rada. Ni: Savez studenata Medicinskog
fakulteta;1998.
12. Popovi V, Petrovi S, Aranelovi M. Profesionalna respiratorna oboljenja. Beograd: Knjievne
novine- ENCIKLOPEDIJA;1993.
13. Aranelovi M. Profesionalna astma. U: Stankovi I. (gl.ur) Bronhijalna astma. Medicinskifakultet.
Ni: 2005; 111-20.
14. Jovanovi J. Traumatizam u drumskom saobraaju. Ni:Medicinski fakultet; 1998.
15. Jovanovi J. Profesionalni traumatizam. Ni: Medicinski fakultet; 2006.
16. Adams JR, Brandt SE, Martin MD.: Managing by Project Management, UTC, Dayton,
Ohio,1979.
17. Ansoff HI.Corporate Strategy, Penguin Books, London,1987.
18. Certo S.:Principles of Modern Management. Allin and Bacon, Boston,1988.
19. Cole GA.:Strategic Management,DP Publication, London 1994.
20. http:// www.wma.net/e/policy/handbook.htm; pristupljeno 20.02.2007.
21. European Agency for Safety and Health at Work: http://europe.osha.eu.int
22. European Comission Health and afety:http://europe.eu.int/comm/index_en.htm
23. The Canadian Centre for Occupational Health and Safety: http://www.ccohs.ca
24. NIOSH National Institute for Occupational Safety and Health (USA):
http://www.cdc.gov/niosh/homepage.html
25. WHO/Europa (World Health Organization) Regional Ofce for Europe: http://www.who.dk
26. Ingrum DA. Occupational medicine - PH 635 historyand scope of occupational medicine.
Dostupno na:http://www.publichealth.sdsu.edu/syllabi/syllabi-spring2005/PH-635-Ingrum-s2005-
sup1.pdf
27. Aranelovi M, Mili I, Radevi Lj. Procena rizika i promocija zdravlja na radnom mestu,
Procena rizika, Kopaonik, 02- 06. februar 2009, Zbornik radova: 326- 334.
28. David V.McQueen:Strengthening the evidence baze for health promotion,Health Promotion
International,September 2001;16(3): 261-8.
29. Fagin D, Lavelle M. Center for public Integrity. Tohic deception:how the chemical industry
manipulates science, bends the law, and endangers your health, 2
nd
ed. Monroe, ME: Common
Courage Press, 1999.
30. Gregor Breucker, Nacionalna kontakt kancelarija za ENWPH-Nemaka. Essen, Jun 2004.
31. Goyer RA. Toxic Effects of metals, New York, Mc Graw Hill, 1996: 691-736
32. Kathleen M. Rest: Ethics in Occupational and Enviromental Health
33. Ladd J. The task of ethics. In: Reich WT,ed. Encyclopedia of bioethics. New Zork: The Free
Press,1978.
34. Light D, Mc Gee G. On the social embeddedness of bioethics. In: e Vries R, Subedi J, eds.
Bioethics and society: constructing the ethical enterprise, 4
th
ed. Upper Saddle River, NJ:
Prentice Hall, 1998:1-15.
35. Massie JL.: Essential of Management, Prentice Hall, London,1987.
36. Shain M et D.M.Kramer: Health promotion in the workplace:framing the concept,reviewing the
evidence. Occupational and Enviromental Medicine, 2004(61): 643-648.
37. The Luxembourg Declaration on Workplace Health promotion in the European Union
38. Wolpe P. The triumph of autonomz in American bioethics: a sociological vieww. In: De Vries R,
Subedi J.eds. Bioethics and societz: constructing the ethical enterprise, 4
th
ed. Upper Saddle

275
River, NJ: Prentice Hall,1998:38-59.
39. Zenz C, Dickerson OB Horvath EP. Occupational Medicine, St Louis: Mosby , 1994: 584-594