3 Lokalne raunarske mree

3.1 Uvod
Raunarski sistemi rade sa digitalnim podacima. Oni mogu da komuniciraju sa
drugom digitalnom opremom preko lokalne raunarske mree (LAN, Local Area Network).
Jedan LAN se definie kao skup raunara unutar jednog poslovnog prostora ili zgrade koji su
povezani zajednikom sredinom za prenos poznatom pod optom nazivom okosnica
(backbone) mree. LAN karakterie veliki protok, specijalne sredine za prenos i ogranien,
unapred definisan prostor. Topologija mree i brzina komunikacija zavise od primenjene
tehnologije, od kojih su veina meunarodno standardizovane (Ethernet, Token Ring, Token
Bus, FDDI).
Jedan LAN moe da bude povezan na druge mree bilo direktno bilo kroz mree za
ira podruja, globalne mree, (WAN, Wide Area Network), kao to je ilustrovano na Slici
3.1.
WAN normalno povezuju mree preko velikih geografskih povrina, kao to su
mree iz razliitih zgrada, gradova, pa ak i zemalja. Slika 3.1. prikazuje tri lokalne mree,
LAN A, LAN B i LAN C, od kojih su neke povezane preko WAN. Jedan modem povezuje
LAN na WAN tamo gde je veza WAN analogna linija. Za digitalne linje, povezivanje se
ostvaruje mrenim prolazom (gateway) za sluaj da su LAN razliitog tipa, odnosno mostom
(bridge) ako su LAN slinog tipa.
WAN nemaju geografskih ogranienja, ali su protoci u njima manji od onih koji se
sreu u LAN. Komunikacioni putevi su iznajmljene ili komutirane telefonske linije, radio-
relejne i satelitske veze, iznajmljene digitalne veze, javne mree za prenos podataka
komutacijom paketa (X.25), kao i mree koje koriste tehnologiju tafetnog prenosa okvira
(FR, Frame Relay) i asinhronog transfer moda (ATM- Asynhronous Transfer Mode).
Na primer, javna komutirana telefonska mrea (PSTN, Public Switched Telephone
Network) obezbeuje analogne linije na veim rastojanjima. Te javne telefonske linije mogu
da poveu jednu liniju mree sa drugom korienjem tehnike komutacije kola. Na nesreu,
one imaju ogranieni propusni opseg i mogu normalno da prenose frekvencije iz opsega od
300 Hz do 3400 Hz. Za povezivanje telefonskih linja koristi se modem koji konvertuje
digitalne signale u oblik pogodan za prenos. Slika 3.2 ilustruje povezivanje raunara na
PSTN. Ti raunari mogu da budu povezani na WAN preko nudioca servisa (service provider)
ili preko druge mree koja je takoe povezana na modem. Nudilac servisa mora da ima
zahtevanu opremu radi povezivanja na WAN.
S druge strane, javna komutirana mrea za prenos podataka (PSDN, Public Switched
Data Network) dozvoljava direktno povezivanje digitalne opreme na digitalnu mreu. To ima
prednosti da se ne zahteva konverzija digitalnih podataka u analognu formu. Jedna digitalna
mrea integrisanih servisa (ISDN, Integrated Services Digital Network) dozvoljava prenos
vie tipova digitalnih signala kroz kompletno digitalnu digitalnu mreu. Tipovi podataka koji
se prenose ukljuuju digitalizovani audio signal, digitalizovani video signal i raunarske
podatke. Kako je prenos i komutacija digitalna, mogue je ostvariti kratka vremena pristupa i
relativno velike binarne protoke. Tipino, osnovni binarni protok je 64 kb/s. Sve veze na
ISDN zahtevaju opremu za zavretak mree (NTE, Network Termination Equipement).

LAN A
Okosnica LAN
Modem ili
mreni prolaz
LAN B
LAN C Most
Modem ili
mreni prolaz
Veza kroz
mreu za iroka
podruja

Slika 3.1 Povezivanje vie LAN tako da ine WAN

Treba napomenuti da postoje i mree sa prenosom jedinica podataka promenljive
duine, kao to je tafetni prenos okvira, FR, i mree sa prenosom kratkih jedinica podataka
fiksne duine, kao to je irokopojasni ISDN (B-ISDN, Broadband ISDN), sa primenjenom
tehnologijom ATM.
Takoe, od devedesetih godina prolog veka postoji trend prirastanja LAN uz WAN
preko gradskih (MAN, Metropolitan Area Networ) mrea, koje su po performansama lokalne,
a po prostoru koji pokrivaju globalne raunarske mree.
Najzad, veliku ulogu u povezivanju pojedinih korisnika i grupe korisnika igra i
globalna mrea, Internet.
U ovoj glavi bie vie rei o karakteristikama LAN. Ostale mree bie objanjene u
narednim glavama. Kao to je reeno u Uvodu, posebna panja je posveena karakterisanju B-
ISDN, to je i centralni deo ove knjige.

LAN
Direktna veza
Modem Modem
Nudilac servisa
Javna telefonska
komutirana mrea
(PSTN)
Digitalna mrea
integrisanih servisa
(ISDN)
Veze kroz mreu za iroka
podruja
(WAN)
NTE
NTE
NTE- Oprema za
zavretak mree


Slika 3.2. Povezivanje vorova korienjem PSTN
3.2 Tipovi mrenih kablova
Kablovi koji se koriste u jednoj mrei zavise od vie parametara, ukljuujui:
binarni protok,
pouzdanost kabla,
maksimalnu duinu izmeu vorova,
zatitu od elektrinih smetnji,
poduno slabljenje,
tolerancije u oteanim uslovima rada,
cenu i optu raspoloivost kabla,
lako povezivanje i odravanje, itd.
Glavni tipovi kablova koji se koriste u mreama su upredene parice , koaksijalni
kablovi i optika vlakna. Kroz upredene parice i koaksijalni kabl prenose se elektrini signali,
dok se kroz optiko vlakno prenosi svetlost.
Saglasno specifikacijama koje su navedene i EIA/TIA Standard 568-B [EIA/TIA 568-
B, Comercial Buliding Telecommunications Cabling Standard] , i njegovim mnogobrojnim
verzijama, definie se nekoliko kategorija kabliranja.
Uobiajeni su skraeni nazivi za kablove sa upredenim paricama tako da postoje:
UTP (Unshilded Twisted Pair) etiri neirmovane upredene parice,
FTP (Foiled Twisted Pair) etiri upredene bakarne parice sa aluminijumskom
zatitnom folijom,
SFTP (Solid Foiled Twisted Pair) etiri upredene bakarne parice sa
aluminijumskom zatitnom folijom i irmom od upredene bakarne mreice.
Kao to je reeno, optiki kabl prenosi informacije preko svetlosnog signala od jedne
do druge krajnje take, u vrlo irokom opsegu uestanosti ( i do 100 GHz). Na krajevima veze
mora da postoji opto/elektronski pretvara (bilo kao zaseban ureaj, bilo integrisan u hub-u ili
komutatoru), radi konvertovanja elektrinog signala u optiki i obrnuto. Optiki kablovi se
dele na multimodne i monomodne.
Tako, za primene u LAN, traenije je multimodno vlakno dimenzija 62,5/125 m i
50/125 m (jezgro/omota) u sluaju da ima vie konektora i kombinacije sa jeftinim
izvorima svetlosti. Radne talasne duine iznose 1300 nm i 1550 nm.
Monomodno vlakno, dimenzija 9/125 m, uglavnom se koristi u WAN za aplikacije
sa veim propusnim opsegom i radnim uestanostima 1300 nm i 1550 nm. Iako je samo
monomodno vlakno jeftinije od multimodnog, zavravanje vlakna i izvori svetlosti su znatno
skuplji nego kod multimodnih.
3.2.1 Standardi za kablove
Nekoliko razliitih organizacija za standarde je uticalo na standardizaciju postupka
kabliranja mrea za potrebe prenosa podataka. Najvanije od njih su navedene u Tabeli 3.1.

Tabela 3.1. Organizacije za standardizaciju kablova

Organizacija Podkomitet Kljuna teritorija uticaja
EIA/TIA TR41.8.1 Severna Amerika
CENELEC TC 215 WG1 Evropa
ISO/IEC ISO/IEC JTC1 SC25 WG3 irom sveta
IEEE 802.3x irom svtea
ATM Forum Phy irom sveta

Dodatno, postoji i vei broj udruenja profesionalnih proizvoaa kablova koji imaju
sve znatniji uticaj na standardizaciju. Na primer, najvei od njih u SAD je BICSI (Building
Industry Consulting Service International) sa seditem u Tampa, Florida.
Publikovani standardi u vreme pisanja ove knjige prikazani su u Tabeli 3.2.

Tabela 3.2. Trenutno publikovani standardi

Standard Opis Znaaj za region
TIA TSB-67 Specifini zahtevi pri testiranju
instaliranih UTP
Severna Amerika
TIA 568A Telekomunikacioni standard
za poslovne zgrade
Severna Amerika
CSA T529 Strukturno kabliranje Kanada
AS 3300 Strukturno kabliranje Australija
ISO/IEC IS1 1801 Opte kabliranje na lokaciji korisnika irom sveta
CENELEC EN 50173 Kabliranje na lokaciji korisnika
za potrebe informacionih tehnologija
(vrlo slino IS1 1801)
Evropa

Standard ISO 11 801 je glavni standard za sisteme strukturnog kabliranja u svim
zemljama sveta, osim onim koje imaju jo specifinije standarde, kao to je to navedeno u
Tabeli 3.2.
U ovom standardu se opisuje sistem kabliranja sa strukturom hijerarhijeske zvezde.
Tako na primer, kablovi za horizontalno kabliranje su maksimalne duine 90 m, a okosnica je
maksimalne duine 2000 m. Pri tome maksimalna duina okosnice unutar zgrade je 500 m, a
za povezivanje zgrada do 1500 m.
Takoe, saglasno ovom standardu, definiu se permanentni linkovi i kanali.
Permanentni link obuhvata telekomunikacioni izlazni prikljuak (prikljuak na zidu ili
spratu, TO, Telecommunication Outlet), horizontalni kabl duine do 90 m i spratni razdelnik
(FD, Floor Distributor, patch panel).
Kanal se sastoji od prikljunog kabla opreme (od terminala do TO), permanentnog
linka, prikljunog kabla koji spaja dva FD i prikljunog kabla do krajnje LAN opreme. U
praksi veina projektnata predvia samo jedan FD za povezivanje (interconnect), umesto dva
FD (cross connect).
U Tabeli 3.4. dat je maksimalni propusni opseg i oznaka kategorija, odnosno klasa.
Treba napomenuti da u amerikim standardima nema pojma klasa. Takoe, u dodatku
standarda TSB67 [ TBS-Telecommunications Systems Bulletins, Transmission Performance
Specifications for Field Testing of Twisted Pair Cabling Systems] opisana je nova kategorija
pod oznakom Kategorija 5e (enhanced category 5).

Tabela 3.4. Opseg, kategorije i klase kabliranja

Standard TIA ISO/IEC
100 kHz # Klasa A
1 MHz # Klasa B
16 MHz Kategorija 3 Klasa C
100 MHz Kategorija 5 Klasa D
200 MHz Kategorija 6 Klasa E
600 MHz Kategorija 7 Klasa F

3.3 Topologija LAN
Jedan LAN unutar neke organizacije moe da se sastoji od vie manjih LAN i/ili vie
mrenih segmenata. Veina modernih mrea ima okosnicu (backbone) koja je zajedniki link
za sve mree unutar jedne organizacije. Ta okosnica omoguava korisnicima sa razliitih
segmenata mree da meusobno komuniciraju a takoe i da se podaci prenose izvan i da
dolaze u lokalnu mreu. Segmenti mrea, kao i same mree, se dele od drugih mrea
korienjem ripitera (repeater), mostova (bridge), komutatora (switch), rutera (router) i
mrenih prolaza (gateway).
Ripiter, kao to ime kae, samo ponavlja (obnavlja) signal sa ulaza i prosleuje ga ka
izlazu.
Mostovi povezuju mree istog tipa, kao npr. Ethernet sa Ethernet ili prstenastu sa
etonom (Token Ring) sa prstenastom sa etonom.
Komutatori podatke sa ulaza prosleuje na eljeni izlaz
Mreni prolaz povezuje dve mree razliitog tipa.
Ruteri rade slino mrenim prolazima i mogu da poveu mree razliitog ili mree
istog tipa.
Kljuna operacija mostova, mrenih prolaza i rutera je da proputaju kroz sebe samo
onaj saobraaj podataka koji je namenjen drugoj mrei koja je izvan mree koju povezuju.
Oni filtriraju saobraaj i ne proputaju onaj saobraaj koji nije namenjen njihovoj mrei.
Moderni mostovi, mreni prolazi i ruteri su inteligentni i mogu da odrede topologiju mree.
Ripiter nalazi put podacima koristei fiziki sloj, mostovi koriste sloj podataka, a
routeri koriste mreni sloj. Savrmeni komutatori mogu da rade na drugom, treem ili etvrtom
sloju. Mreni prolazi sadre protokole u svih sedam slojeva OSI referentnog modela. Na slici
3.3 je prikazano svih pet tipa ureaja za povezivanje mrea i mrenih segmenata.

Slika 3.3. Ripiteri, mostovi, komutatori, ruteri i mreni prolazi
3.3.1 Ripiteri
Svaki tip mree sadri kablove koji unose slabljenje i za datu specifikaciju kabla i
protoka svaka mrea ima maksimalnu duinu kabla. Ripiteri mogu da se koriste da bi poveali
maksimalnu duinu kabla i rade sledee:

- prosleuju sve signale izmeu prikljuenih segmenata
- poveavaju snagu signala
- prevode izmeu dva tipa sredine za prenos

Ripiter radi na sloju 1 OSI modela i ne razume nita drugo osim naponskih nivoa.
Njegova uloga je da obnovi naponske nivoe kojima su predstavljeni logiko 0 i logiko 1.

3.3.2 Mostovi

Mostovi su bili omiljeni ureaji u mnogim korporacijskim viesegmentnim LAN
sredinom 80-tih. Meutim, njihovo vreme je prolo. Komutator (switch) je slian ureaj koji
je postao mnogo popularniji u sadanjim LAN.
Nezavisno od toga, bie opisane karakteristike mostova. Najoptija forma mosta je tzv.
transparentni most; naziv transparentan jer moe da se postavi u mrei a da ne menja
nijednu od MAC (Media Access Control) adresu u paketima koji prolaze kroz njega. Most
radi na sloju 2 OSI modela. Ureaji na sloju 2 razumeju samo fizike adrese, a u Ethernet
LAN okruenju, to su MAC adrese duine 6 bita. Adresa izvora identifikuje mainu koja alje
paket u LAN, a adresa odredita identifikuje mainu kojoj je paket namenjen. Transparentni
most ne menja MAC adresu ni jednog paketa koji kroz njega prolazi. Kao rezultat, paket
prolazi od jednog segmenta do drugog, i kada paket stigne do odredita, odredite moe da
odredi adresu izvora.
Osnovni posao mosta je da primi pakete, uskladiti ih i zatim ponovo poalje na one
LAN koji su na njega prikljueni. Mostovima se proiruju jednostavni LAN tako to se
saobraaj ograniava samo na one segmente koji su neophodni. Rad transparentnog mosta je
sledei:
- osmatra svaki paket na svakoj spregi,
- za svaki paket koji uoi prati MAC adresu izvora i spregu sa koje je generisan. To
se naziva trezor stanice (station cache).
- Oitava MAC adresu odredita u zaglavlju paketa. Ako tu adresu ne pronae u
trezoru, alje paket ka svim spregama, osim na onu sa koje je primljen. Ako je
adresa odredita u trezoru, alje paket samo na spregu kojoj je to odredite
pridrueno. Ako je adresa odredita na istoj adresi sprege na kojoj je i izvor,
odbacuje paket; u protivnom dolo bi do dupliciranja paketa.
- Vodi rauna o starosti svakog podatka u trezoru stanice. Podatak se brie posle
odreenog perioda vremena ako ni jedan paket ne pristigne sa onom adresom koja
je adresa izvora. Na taj nain se osigurava da, ako se terminal premesti sa jednog
segmanta na drugi, stara lokacija se brie iz trezora.
Korienjem mostova mogu se formirati dva ili vie kolizionih domena. Most ne
proputa saobraaj jedne mree, sa jedne jedne sprege, ka drugoj mrei ukoliko je sa
odreditem samo prema prvoj mrei. Na taj nain kolizija na jednom segmentu ne utie na rad
terminala u drugom segmentu. Takoe, ovakvim postupkom smanjuje se i koliina saobraaja
po svakom segmentu.
U svakoj mrei je poeljno da postoje viestruke putanje izmeu izvora i odredita. Na
taj nain ostaje mogunost povezivanja krajnjih odredita i usluaju da je neka putanja u
prekidu. Za ovako konfigurisanu mreu ne mogu se koristiti transparentni mostovi jer moe
da doe do formiranja zatvorenih petlji po kojima bi se paketi vrteli u krug. Radi toga se
koriste mostovi sa protokolima za razgranjavanje i premoavanje izvorom
Most sa razgranjavanjem (spanning-tree protocol) omoguava viestrukim
segmentima mree da se poveu meusobno. Spanning tree algoritam je definisan standardom
IEEE 802.1.Ako postoji vie od jedne putanje izmeu individualnih segmenata tada most
moe da nae i alternativne putanje. To je posebno korisno radi izbegavanja zaguenih
putanja ili putanja koje su u prekidu. Takoe, ovi mostovi imaju ugraenu inteligenciju i
mogu da komuniciraju sa drugim mostovima. Na taj nain mogu da izgrade sliku kompletne
mree i da donose odluku o prosleivanju paketa podataka. Odreivanje putanje je omoguen
meusobnom komunikacijom mostova korienjem protokola BPDU (Configuration Bridge
Protocol Data Units).
BPDU konfiguracija sadri dovoljno informacija tako da svi mostovi mofu da ostvare
sledee:
- izaberu jedan most koji deluje kao koren stabla;
- izraunaju rastojanje najkrae putanje od sebe do korena;
- za svaki segment LAN, oznae jedan most kao najblii korenu. Taj most e
podravati sve komunikacije izmeu LAN i korena inaziva se oznaeni most
(designated).
- izaberu jednu od svojih sprega kao spregu korena, tako da ona daje najbolju
putanju ka korenu;
- oznae spregu korena I bilo koje druge sprege na sebi koje su izabrane kao
oznaeni mostovi za LAN u kome su povezani- koja je ukljuena u razgranjavanje.
Na taj nain se formira struktura stabla koja poinje u korenu i grana veze prema svim
segmentima LAN. Paketi se zatim prosleuju ka i od sprega koje su ukljuene u stablo. Paketi
primljeni od sprega koje nisu u stablu se odbacuju. Paketi se nikad ne alju na sprege koje
nisu deo razgranatog stabla.
Konceptualno, protokol razgranjavanja omoguava mostovima koji rade na sloju 2 da
ostvaruju i funkcije koje pripadaju ureajima na sloju 3, kao to je usmeravanje saobraaja
izmeu segmenata mree. Kao takvi, mostovi sa razgranjavanjem i uei mostovi (learning
bridge) su od koristi u manjim LAN ( do nekoliko stotina vorova).
Funkcionisanje mostova je odreeno sa dva faktora koji se izraavaju u p/s (paketa u
sekundi) ili f/s (okvira u sekundi):

- Brzina filtriranja most ita MAC adresu Ethernet/Token Ring/FDDI vora i onda
odluuje da li e da propusti paket. Brzina filtriranja ide od 5000 do 70 000 p/s.
Tipian most ima brzinu filtriranja oko 17 500 p/s.
- Brzina prosleivanja kada se most odlui da pusti paket onda ga on prosleuje.
Ovo je operacija prosleivanja i brzina je od 500 do 140 000 p/s. Tipina brzina
prosleivanja je oko 90 000 p/s.

a) Tipian Ethernet most ima sledee specifikacije:

Protok: 10 Mb/s
Brzina filtriranja: 17 500 p/s
Brzina prosleivanja: 11 000 p/s
Konektori: 2DB15 AUI (enski), 1DB9 (muki), 2BNC (za 10BASE2) ili RJ-45
(za 10BASE-T)
Algoritam: Spanning treee algoritam.

b) Token Ring most:

Protok: 4/16 Mb/s
Brzina filtriranja: 120 000 p/s
Brzina prosleivanja: 3400 p/s
Konektori: 1 DB9 ( muki), 2 DB9 konektori
Algoritam: transparentan/ premoavanje izvorom
3.3.3 Premoavanje nadgledano izvorom
Premoavanje nadgledano izvorom (source route bridging) ostvaruje izvorni ureaj a
ne most. Izvor alje specijalne pakete koji istrauju putanje i koriste se da bi se pronala
najbolja putanja do odredita. Ovi paketi se alju sve dok ne dou do odredita. Svaki izvor
stavlja u paket svoju adresu u informacione polje (RIF). Odredite alje kompletno
informaciono polje izvoru. Kada izvorni ureaj odredi najbolji put do odredita, on alje
poruku sa instrukcijama putanje do lokalnog mosta. Nakon toga, most prosleuje poruku
saglasno instrukcijama.
3.3.4 Ruter
Ruteri povezuju dve razliite mree i treba da obezbede prenos podataka bez potrebe
za modifikacijom arhitekture mrea. Jedan ruter ostvaruje mnogo vie funkcija u ispitivanju i
modifikovanju sadraja paketa nego to to ini most. Zbog toga ruter mnogo intenzivnije
koristi softver, memoriju i procesnu snagu. Router mora da ima u vidu razlike izmeu mrea:
- Adresiranje: Mree mogu da koriste razliita adresiranja vorova. Na primer, IEEE
802 LAN koristi 48-binarnu adresu za svaki prikljuen ureaj; ATM mrea koristi
decimalnu adresu. Moe koristiti i neka vrsta globalnog adresiranja.
- Maksimalne veliine paketa: Paketi jedne mree se nekad moraju razdvojiti na
manje delove da bi se preneli do druge mree. Ovo se zove segmentacija. Na primer,
kod Ethernet-a je maksimalna duina paketa 1500 bajtova; maksimalna duina za
X.25 mree su 1000 bajtova. Paket koji je poslao Ethernet sistem i koji je prihvaen
od strane rutera za retransmisiju ka X.25 mrei, e morati biti podeljen na dva manja
paketa.
- Sprega: Sprega (interface) softvera i hardvera se razlikuju od mree do mree. Ruter
mora biti nezavistan od ovih razlika.
- Pouzdanost: Rad rutera ne sme da zavisi od pouzdanosti mrea.
Ruteri prouavaju mreno adresno polje (kao to su IP ili IPX) i odreuju najbolju
putanju za paket. Oni imaju prednost zato to podravaju vie tipova mrenih protokola.
Ruter koji podrava samo jedan protokol ima veu brzinu filtriranja i prosleivanja.
Ako router podrava vie protokola onda on mora da prepozna protokol i da na pravom mestu
trai adresu odredita.
Tipini mreni protokoli i njihovi odgovarajui mreni operativni sistemi su:

Protokoli AFR IP IPX OSI VIP XNS
Operativni
mreni
sistemi
Apple
Talk
TCP/IP NetWare OpenSystem Vines 3Com
3.3.5 Protokoli rutiranja
Ruteri komuniciraju meusobno da bi razmenjivali informacije. Mnogi mreni operativni
sistemi koriste protokole rutiranja koji podravaju prenos informacije. Tipini protokoli
rutiranja i njihovi odgovarajui mreni operativni sistemi su:


Protokol Operativni mreni sistem
BGP (Border Gateway Protocol) TCP/IP
EGP (Exterior Gateway Protocol) TCP/IP
IS-IS (Immediate System to
Intermediate Systems)
DECnet, OSI
NLSP (NetWare Link State Protocol) NetWare 4.1.
OSPF (Open Shortest Path First) XNS, NetWare, TCP/IP
RIP (Routing Information Protocol) XNS, NetWare, TCP/IP
RTMP (Routing Table Maintenance
Protocol)
AppleTalk


Mnogi ruteri podravaju IP, IPX/SPX i AppleTalk mrene protokole koristei RIP i EGP.
U prolosti RIP je bio najpopularniji protokol. Meutim, OSPF i EGP su zamenili RIP zato
to mogu da se koriste u I veim mreama.
RIP koristi algoritam vektora rastojanja kojim se meri broj segmenata, do maksimalnog
broja 16, do krajnjeg routera. OSPF i EGP koriste algoritam stanja linka koji moe da odlui
koja je putanja najbolja do krajnjeg routera.
Sa rutiranjem pomou vektora rastojanja svaki router odrava svoju tabelu
kominiciranjem sa susednim routerima. Broj segmenata preenih u tabeli routera se odreuje
pomou broja segmenata do susednih routera. Naalost potrebno je neko vreme da bi se
promenio sadraj tabele zato to je potrebno vreme da svi routeri kominiciraju medusobno.
OSPF, EGP, BGP i NLSP koriste algoritam stanja linka i koriste mrene informacije koje
dobijaju od svih routera u mrei, radije nego samo od susednih. Ovaj nain komuniciranja je
bri od rutiranja pomou vektora stanja.

3.3.6 Primer most/ruter

U donjoj tabeli su date karakteristike most/rutera, sa RISC procesorom, koji moe da
radi kao most i/ili router:

WANport: DB25 connector
LAN port: 2 BNC, 2 AUI ( za Ethernet veze)
WAN brzina veze: 256 kb/s
Brzina prosleivanja: 59 kp/s
Brzina filtriranja: 14.88 kpps
Protokol rutiranja: RIP, HELLO, EGP
WAN interfejs: RS-232/V.24, V.35, RS-530


3.3.7 Internet protokoli rutiranja
3.3.7.1 RIP
Na slici 3.4. prikazan je format RIP paketa. Pojedina polja imaju sledee funkcije:

- Operacija (2 bajta) u ovom polju je naznaeno da li je RIP paket zahtev ili odgovor.
Prvih 8 bita daju ime zahteva/odgovora, a narednih 8 bita daju broj verzije.
- Broj mree (4 bajta IP adrese) ovo polje definie adresu mree za koju je rutirana
informacija. Na slici je prikazano 4 bajta, mada je u osnovi za adresu dodeljeno 14
bajta.. U RIP verziji 1 (RIPv1), sa IP saobraajem, 10 bajtova se ne koriste. U RIPv2 ti
bajtovi se koriste za druge svrhe.
- Broj deonica sa ruterima (2 bajta) - u polju je dat broj putanja koje paket mora da
pree da bi doao do destinacije. Svaki router dodaje jednu putanju, minimalan broj je
1 a maksimalan je 16.
- Broj otkucaja (2 bajta) u ovom polju je dato vreme (u 1/18 sekundi) koje je potrebno
da bi paket doao do odreene destinacije. Treba napomenuti da putanja koja ima
najmanje deonica ne mora da bude i najbra putanja.


Slika 3.4. RIP format paketa

3.3.7.2 OSPF

OSPF je standard koji ne pripada ni jednom proizvoau ve je kreiran od strane IETF
(Internet Engineering Task Force). Ovo je protokol prosleivanja na osnovu stanja linka i u
mogunosti je da odri mnogo bolju sliku cele mree nego protokoli vektora rastojanja.
Osobine protokola zasnovanih na stanja linka su:
- koriste pakete stanja linka (LIP-link state packet) koji su posebni datagrami i odreuju
imena i cene ili rastojanja do svakog susednog rutera i pridruenih mrea;
- svaka nova informacija o mrei se prosleuje do poznatih rutera, ne samo do susednih
rutera, koristei LIP. Na taj nain svi ruteri imaju kompletniju predstavu cele mree,
umesto da gledaju samo susedne rutere ( kako je u prosleivanju na osnovu vektora
rastojanja).
OSPF ima i dodatne osobine:
- dodatnu hijerarhiju. OSPF dozvoljava da se globalna mrea podeli na delove. Na taj
nain ruter u jednom domenu samo treba da zna kako da poalje paket do
odgovarajueg dela mrea;
- autentinost potuke prosleivanja koristei 8-bajtnu lozinku. Ova lozinka nije
dovoljno dugaka da bi spreila neovlaene korisnike da prouzrokuju tetu. Lozinka
slui da bi se smanjio saobraaj kod routera koji su loe konfigurisani. Po pravilu, loe
konfigurisani ruter obavetava mreu da moe da dosegne bilo koji vor, ali ta poruka
ne sadri nikakvo zaglavlje;
- Ujednaavanje optereenja saobraajem. OSPF dozvoljava vie putanja do istog mesta
koja imaju istu cenu, a saobraaj je ravnomerno podeljen meu njima.

Slika 3.5 pokazuje OSPF ilije. Pojedina polja u zaglavlju imaju sledee znaenje:

- broj verzije (1 bajt) koji je, u sadanjim implementacijama, broj 2;
- polje tipa (1 bajt) koji moe ii od 1 do 5. Tip 1 je HELLO poruka a ostale su da
zahtevaju, alju i saznaju stanje linka. Hello poruka se koristi da bi vorovi svojim
susednim routerima dali do znanja da su funkcionalni i da im se mogu obratiti. Ako
router ne uspe da dobije ovu informaciju od susednih vorova smatra ih
nefunkcionalnim.
- adresa izvora (4 bajta) identifikuje ko alje adresu;
- polje identifikacije zone (Areald), (4 bajta) oznaava zonu u kojoj se vor nalazi;
- vrednost u polju autentinosti moe biti podeena na 0 ili 1. Ako je podeena na 1 tada
u zaglavlju postoji 8-bajtna lozinka.

Slika 3.5. Format OSPF zaglavlja

3.3.7.3 EGP/BGP

Dva glavna protokola u novije vreme koji se odnose na rad meu domenima su EGP I
BGP. EGP ima nekoliko ogranienja. Jedan od nedostataka je to to tretira Internet kao mreu
sa strukturom stabla.. Struktura stabla, kao to je prikazano na slici 3.6, sastoji se od strukture
tipa roditelji i deca i jedinstvene okosnice. Meutim, struktura koja vie odgovara Internet
strukturi je prikazana na slici 3.7.

Slika 3.6. Struktura stabla

Slika 3.7. Mrea sa vie okosnica

Sa druge strane, BGP je poboljanje EGP ( etvrta verzija BGP je poznata pod
oznakom BGP-4). Na nesreu, mnogo je sloeniji od EGP, ali manje sloen u odnosu na
OSPF.
BGP predpostavlja da je Internet nainjen od skupa vorova koji su meusobno
proizvoljno povezani. Nadalje, smatra da je Internet povezan sa vie AAN (Autonomously
Attached Networks), kao to je prikazano na slici 3.8. Ovo moe da stvori granice oko jedne
organizacije, oko jednog Internet provajdera, itd. BGP smatra da kad paket doe do AAN
mree da e biti ispravno prosleen.

Slika 3.8. AAN mree

BGP se razlikuje po tome to je vano nai bilo koji put kroz mreu. Osnovni cilj je da
se doe do cilja a ne broj delova putanje do cilja. Na taj nain je nalaenje priblino optimalne
putanje uspeh. AAN administrator izabere najmanje jedan vor da bude BGP zastupnik i
jedan ili vie graninih mrenih prolaza. Ovi mreni prolazi jednostavno prosleuju pakete u i
izvan AAN mree. Granini mreni prolazi su ruteri kroz koje paketi dolaze do AAN.
BGP zastupnik daje informaciju o dozezanju svim mreama unutar AAN. Ta
informacija sadri samo podatak o tome da li moe da doe do odreene destinacije u AAN
mrei; on ne opisuje ni jednu drugu metriku.
BGP aurirani paket takoe sadri informaciju o putanjam do kojih se ne moe doi.
Sadraj BGP-4 auriranog paketa je:

- duina nemoguih putanja (2 bajta)
- putanje do kojih ne moe doi (promenljiva duina)
- totalna duina putanje (2 bajta)
- osobine putanje (promenljiva duina)
- informacija o tome da li se moe doi do mrenog sloja (promenljiva duina)

Vano je naglasiti da BGP nije ni protokol rastojanja vektora ni protokol stanja linka
zato to koristi kompletne informacije prosleivanju, a ne delimine.
3.4 Topologije mree
Tri osnovne topologije LAN mree su prikazane na slici 3.9:
- mrea u obliku zvezde (star);
- mrea u obliku prstena (ring);
- mrea u obliku magistrale (bus).

Slika 3.9. Topologije mree

Ostale mree su ili kombinacija dve ili vie osnovnih tipova ili su izvedene iz njih.
Tipina topologija je u obliku stabla. Ova topologija je kombinacija mree zvezde i
magistrale, kako je to prikazano je na slici 3.10. Koncentrator slui da povee vorove na
mreu.
Slika 3.10. Stablo topologija
3.4.1 Mrea u obliku zvezde
U topologiji zvezda centralni server komutira podatke u mrei. Saobraaj izmeu vorova
i servera je u tom sluaju mali. Glavne prednosti ove mree su:
- poto je mali protok podataka od vora ka serveru, moe da se koriste parice za
povezivanje vorova i servera;
- ako doe do greke u jednom voru to nee uticati na ostale vorove
Glavna mana ove mree to mrea jako zavisi od centralnog servera. Ako bi centralni
server usporio, cela mrea bi se usporila, a kada bi prestao sa radom cela bi mrea prestala sa
radom.

3.4.2 Mrea u obliku prstena

U prstenastoj mrei vorovi su povezani tako da ine elektrinu petlju. Svaki vor
komunicira sa susednim vorom, tako da se podaci alju od jednog do drugog vora dok ne
dou do odredita. Da bi se podaci ispravno slali, kroz mreu krui tzv. eton (token). Ova
mrea je prikazana na slici 3.11. vor mora da uhvati eton pre nego to pone da alje jedan
okvir podataka. U ovoj mrei se upotrebljava kontrolni protokol koji odreuje sekvencu po
kojoj vorovi alju okvire.
Svaki link izmeu vorova je tipa taka taka. Ovo omoguava da se koristi bilo
koja sredina za prenos. Upredene parice omoguuju protok od 16 Mbps, ali se koriste
koaksijalni i optiki kablovi zbog vee pouzdanosti i protoka. Tipina prstenasta mrea sa
etonom (token ring) je IBM Token Ring.
Prednost kod ovih mrea je to to svi vorovi mogu podjednako da koriste mreu.
Naalost ova mrea ima par mana. Jedna od glavnih mana je ta ako jedan vor prestane sa
radom, cela mrea moe da prestane sa radom.

Slika 3.11. Prstenasta mrea sa etonom


3.4.3 Mrea u obliku magistrale

Mrea sa topologijom magistrale koristi sredinu za prenos sa viestrukim pristupom,
kao to je prikazano na slici 3.12. Svi vorovi u ovoj mrei su vezani na magistralu. Zbog
ovoga samo jedan ureaj moe da komunicira u odreeno vreme. Distribuirani protokol
pristupa sredini za prenos (MAC, Medium Access Control) odreuje koja e stanica da
predaje podatke. Paketi sadre adrese izvora i odredita. Svaka stanica prati stanje na
magistrali i oitava okvire koji su njoj namenjeni.

Slika 3.12. Topologija magistrale

Kao to je reeno, upredene parice omoguavaju protok do 100 Mb/s. Koaksijalni i
optiki kablovi daju vei protok i mogua su vea rastojanja. Topologija magistrale je dobar
kompromis u odnosu na druge dve toplogija jer omoguava veliki protok. Takoe, ako jedan
vor prestane sa radom onda to ne utie na ostale vorove. Glavna mana ove topologije je to
je potreban protokol da bi se detektovalo ako dva vora istovremeno koriste magistralu.
Tipina mrea sa magistralom je Ethernet 2.0.
3.5 Saobraaj u mrei
Jasno je da saobraaj u jednoj mrei ne moe da bude konstantan svo vreme. On varira
svakog minuta, asa, dana, meseca itd. Intenzitet saobraaja tei da bude isto iz dana u dan.
Jedan primer intenziteta saobraaja je dat na slici 3.13. Sa slike se vidi da je vrni saobraaj
negde oko 11 sati pre podne i takoe izmeu 3 i 5 sati po podne. Upravljanje mreom esto
zahteva akcije vezane za odravanje mree kao i formiranje rezervnih datoteka (backup file).
U tom sluaju moe da se pokua ujednaavanje saobraaja formiranjem rezervnih datoteka u
vreme kada je saobraaj mali (npr. u toku noi).
Najvei deo saobraaja je zbog prenosa podataka sa diskova. Analiziranjem mrenih
statistika moe se odrediti kada dolazi do kritinih trenutaka. Na osnovu te statistike, operator
mree moe da trai od nekih korisnika da promene nain korienja mree. Npr. operator
moe da izjednai saobraaj u mrei dozvoljavajui samo odreenim korisnicima da koriste
mreu u odreeno doba dana. Uobiajeno je da se operacije koje generiu dosta saobraaja
rade kada je optereenje mree minimalno /tipino nou).


Slika 3.13. Primer saobraaja u mrei u toku 24 sata