Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju

Seminarski rad
Predmet: Poslovna statistika
Tema: Srednje vrednosti
Mentor Ni 2014 Student
Dr Milan Stankovi Aleksandar Petrovi
brindeks MS !"#P$201%
1

SADRAJ:
1 &vod%
2 Srednje vrednosti4
21 Aritmeti'ka sredina !
22 (eometrijska sredina"
2% )armonijska sredina12
24 Modus1%
2! Medijana1!
% *aklju'ak1"
2

1.UVOD
+brada re,ultata -eda.oko. eks-erimenta -o'inje statisti'kom anali,om/ u kojoj se istra0uje
statisti'ka masa 1osnovni sku- ili -o-ula2ija3 u stanju mirovanja/ odnosno struktura stati'ke mase u
datom momentu/ ili odre4enom vremenskom -eriodu/ u kome je ona -osmatrana/ s tim to se vreme
kao 5aktor uti2anja ne u,ima u ob,ir
Srednji statisti'ki -oda2i koji su tabelarno ili .ra5i'ki -rika,ani slu0e ,a statisti'ku anali,u/ s
2iljem istra0ivanja -ravilnosti i ,akonitosti -osmatrani6 masovni6 -ojava Statisti'ka anali,a i ima taj
,adatak da -rimenom ra,li'iti6 metoda i -ostu-aka ra'lani i u-oredi -odatke/ otkrije i 5ormulie
,akonitosti koje vladaju u -osmatranoj masovnoj -ojavi
7oristei relativne brojeve i ras-odelu 5rekven2ija mo0e se stei i,vestan .lobalni utisak o
-osmatranoj -ojavi i -osmatranom statisti'kom sku-u 8-ak ,a dalju i svrsis6odniju anali,u -otebne
su nam -re2i,nije metode kojima emo masu statisti'ki6 -odataka obraditi tako da -ostane
u-otrebljiva u -ro2esu donoenja odluka
Anali,u statisti'ki6 -odataka mo0emo vriti tako to emo de5inisati i,vesne -oka,atelje ili
-arametre 'ije 2e nam vrednosti i,ra0avati odre4ene sumarne karakteristike dati6 -odataka 9rednost
sumarni6 -arametara omo.uie donoenje ,aklju'aka o odre4enoj -ojavi ili -ro2esu koji su i,ra0eni
-osmatranim -oda2ima
Prva .ru-a takvi6 -arametara su t,v srednje vrednosti ili -rose2i 9eoma 'esto se koriste i u
svakodnevnom 0ivotu 1n-r -rose'an li'ni do6odak ili -rose'na -roduktivnost itd3 +vi -arametri
-oka,uju neku 2entralnu vrednost -osmatrano. obele0ja : na elementima statisti'ko. sku-a
Srednje vrednosti ili mere 2entralne tenden2ije -re,entuju sredinu statisti'ke serije Naj'ee
se oko te srednje vrednosti .ru-ie najvei broj jedini2a Srednje vrednosti se nala,e i,me4u
najmanje i najvee vrednosti obele0ja
Sednja vrednost je re-re,entativna vrednost/ koja -o datim merilima/ ,amenjuje sve vrednosti
obele0ja u datoj seriji & statisti'koj literaturi dobila je na,iv re-re,entativna vrednost ,ato to
-redstavlja i ,ameljuje sve vrednosti serije/ jer i, nji6 -roisti'e i nosi nji6ove ,ajedni'ke
karakteristike
7ao re-re,entativni -oka,atelj serije srednja vrednost karakterie statisti'ki sku- Ako se
-osmatra jedan statisti'ki sku- -o jednom numeri'kom obele0ju i -o4e se od individualni6 vrednosti
to. obele0ja/ teko e se uo'iti bitna i ,ajedni'ka karakteristika 'ak i kad su -ojedina'ni -oda2i/
.ru-isanjem u serije/ svedeni na manji broj *ato se nastoji da se ta serija ,ameni jednim brojem koji
omo.uava da se uo'i karakteristika -osmatrano. sku-a
Srednje vrednosti: aritmeti'ka/ 6armonijska i .eometrijska sredina/ ,atim modus i medijana
& ,avisnosti od na'ina de5inisanja/ srednje vrednosti se dele na i,ra'unate i -o,i2ione
%

2. SREDNJE VREDNOSTI
Srednje vrednosti su vrednosti obele0ja koje na s-e2i5i'an na'in re-re,entuju 'itavu
statisti'ku masu/ odnosno ,amenjuju sve vrednosti u statisti'koj seriji i karakteriu statisti'ku masu u
2elini
Srednje vrednosti ili mere 2entralne tenden2ije ,au,imaju u statisti2i vrlo ,na'ajno mesto i
vrlo se 'esto -rimenjuju ;entralna tenden2ija je te0nja ka oku-ljanju -odataka sku-a oko jedne
2entralne vrednosti/ koja je o-ta i re-re,entativna ,a 2elu distribu2iju *na'aj mera 2entralne
tenden2ije je u tome to one sinteti,uje 'itav ni, -ojedina'ni6 vrednosti jedno. sku-a i nji6ova ulo.a
je da/ ,anemarujui individualne ra,like i,me4u -odataka sku-a/ istaknu onu veli'inu koja je ,a sve
nji6 karakteristi'na i koja mo0e da slu0i kao sredstvo ,a u-ore4ivanje ra,ni6 serija
Neo-6odno je da se srednja vrednost odre4uje i, 6omo.eno. sku-a da bi imala ,na'aj
re-re,entativne i ti-i'ne vrednosti & slu'aju da je sku- 6etero.en/ -otrebno je naj-re i,vriti -odelu
sku-a u 6omo.ene delove/ a ,atim e se -osebno odrediti srednje vrednosti ,a svaki od ti6 delova
Mo.ue je nai srednju vrednost i u 6etero.enom sku-u i ra'unarski i 5ormalno/ ali takva vrednost
nema ,na'aj statisti'ke srednje vrednosti kao re-re,entativno. -oka,atelja Pri odre4ivanju i -rimeni
srednji6 vrednosti mora biti ,adovoljen -rin2i- 6omo.enosti statisti'ko. sku-a
Prema tome da li se i,ra'unavaju ili odre4uju -rema -olo0aju -ojedini6 vrednosti obele0ja/
srednje vrednosti se mo.u -odeliti u dve .ru-e: -ot-une srednje vrednosti i -olo0ajne srednje
vrednosti
Pot-une srednje vrednosti/ ra'unaju se u-otrebom svi6 -odataka u statisti'kom ni,u Pot-une
srednje vrednosti su: aritmeti'ka sredina/ 6armonijska sredina i .eometrijska sredina
Polo0ajne srednje vrednosti odre4uju se -olo0ajem -odataka u ni,u Najva0nije -olo0ajne
srednje vrednosti su: modus i medijana
Svaka od -omenuti6 srednji6 vrednosti odre4uje se -osebnim statisti'ko#matemati'kim
metodama i ima odre4ene karakteristike Srednje vrednosti se ne mo.u i,ra'unati kod svi6 serija
+ne se i,ra'unavaju/ odnosno odre4uju samo kod numeri'ki6 1ras-oreda 5rekven2ija3/ a mo.u se
i,ra'unati i, vremenski6 serija *a utvr4ivanje karakteristika -as-oreda 5rekven2ija one -redstavljaju
-ola,nu osnovu
Srednja vrednost jedne serije ne mo0e biti manja od najmanje vrednosti obele0ja/ niti vea od
najvee vrednosti obele0ja Srednja vrednost mo0e biti i neka vrednost koja uo-te ne -ostoji u seriji
Srednja vrednost mo0e imati i de2imalan broj/ i ako se vrednosti obele0ja i,ra'unavaju u 2elim
brojevima 1na -rimer: -rose'an broj 'lanova domainstva mo0e biti %/43
Po0eljno je da srednje vrednosti imaju sledee osobine:
1 Ako su sve vrednosti -osmatrano. obele0ja : na statisti'kom sku-u me4usobno jednake onda
i nji6ova srednja vrednost treba da je jednaka toj vrednosti
2 & datom statisti'kom sku-u -ostoji najmanja i najvea vrednost -osmatrano. obele0ja :
Srednja vrednost treba da je vea od najmanje a manja od najvee vrednosti obele0ja :
% Srednja vrednost treba da ,avisi od svi6 vrednosti obele0ja : na 2elim statisti'kom sku-u
4

2.1.ARITMETI KA SREDINA
+vo je naj-o,natija srednja vrednost & svakodnevnom 0ivotu najvie se koristi aritmeti'ka
sredina kao srednja vrednost *ato se -od -ojmom -rosek misli na aritmeti'ku sredinu Aritmeti'ka
sredina ni,a brojeva je broj koji se dobije kada se nji6ov ,bir -odeli sa uku-nim brojem 'lanova to.
ni,a
Aritmeti'ka srednja vrednost ili -rose'na srednja vrednost ili samo srednja vrednost ima
najiru -rimenu u statisti2i Ponaa se kao <ravnote0na ta'ka< u sku-u/ a nedostatak joj je to na
njenu vrednost uti'u ekstremne vrednosti 1<outliers<3 Srednja vrednost se i,ra0ava u istim
jedini2ama kao i osnovni -oda2i

Naj'ee u-otrebljivana mera 2entralne tenden2ije jeste aritmeti'ka sredina +na je ujedno i
najlaka ,a ra,umevanje ob,irom da se neretko koristi u svakodnevnom 0ivotu 1naj'ee koristimo re'
=-rosek> da i,ra,imo u-ravo aritmeti'ku sredinu3 Aritmeti'ka sredina -redstavlja -rose'nu vrednost
neko. kontinuirano. ni,a brojeva
& statisti'koj anali,i aritmeti'ka sredina naj'ee se i,ra'unava ,a vrednosti numeri'ko.
obele0ja/ -a je -ola,na veli'ina ,a i,ra'unavanje aritmeti'ke sredine je ,bir vrednosti numeri'ko.
obele0ja elemenata osnovno. sku-a
Neo-6odan uslov ,a -ravilnu -rimenu aritmeti'ke sredine jeste da -oda2i u seriji -oka,uju
dovoljan ste-en 6omo.enosti a kriterijum ,a odre4ivanje te 6omo.enosti ,avisi od -rirode i vrste
-ojave koja je -rika,ana u seriji kao i da ,namo sutinu i smisao re,ultata koje. 0elimo da dobijemo
Aritmeti'ka sredina ima dva osnovna na'ina i,ra'unavanja
Prema tome da li su -oda2i .ru-isani ili ne/ ra,likuju se:
-rosta aritmeti'ka sredina /
-onderisana 1slo0ena/ va.ana3 aritmeti'ka sredina
Prvi na'in odnosi se na i,ra'unavanje i, -rosti6 serija/ tj i, oni6 serija u kojima se svaki
-odatak javlja samo -o jedan-ut

Ako se aritmeti'ka sredina odre4uje ,a jedan obi'an statisti'ki ni,/
onda se ona na,iva -rosta ili jednostavna aritmeti'ka srednja vrednost ?ednostavna aritmeti'ka
srednja vrednost i,ra'unava se tako to se ,bir svi6 -odataka -odeli nji6ovim brojem Dru.i na'in
i,ra'unava aritmeti'ke sredine -rimenjuje se kod sre4eni6 serija 1serije distribu2ije 5rekven2ija3/ tj
kod oni6 serija u kojima se -ojedini -oda2i 1modaliteti3 javljaju u nejednakim 5rekven2ijama/ i tu se
u,ima i ob,ir veli'ina 5rekven2ije svako. modaliteta Svaki modalitet se -onderie/ va.a/ svojom
5rekven2ijom -a se ova aritmeti'ka sredina na,iva -onderisana 1va.ana3 aritmeti'ka sredina
Ponderisana aritmeti'ka srednja vrednost i,ra'unava se tako to se ,bir svi6 -roi,voda
numeri'ki6 -odataka i od.ovarajui6 5rekven2ija -odeli uku-nim ,birom 5rekven2ija/odnosno
uku-nim brojem -odataka Aritmeti'ka sredina mo0e se ra'unati i ,a vie sku-ova i to je aritmeti'ka
sredina aritmeti'ki6 sredina
Najiru u-otrebu u statisti'koj anali,i/ a i ire/ ima aritmeti'ka sredina 8,ra'unava se tako to
se ,bir svi6 vrednosti obele0ja -odeli nji6ovim brojem Ako -osmatrano obele0je o,na'imo sa :/
nje.ove vrednosti sa x1 ,x2,.... xi,.... xn/ imaemo:
@ A x 1B x 2 BB x n A 1 Cx i ili -rostije @ A C x
N N iA1 N
!

Ako/ -rimera radi/ -et slu'ajno anketirani6 turista dnevno troe: %20/ %%0/ %D0/ %"0 i 410
dinara/ -rose'na dnevna -otronja/ odnosno aritmeti'ka sredina i,nosie:
@ A C x A %20 B %%0 B %D0 B %"0 B 410 A 1"00 A %D0
N ! !
& ovom -rostom -rimeru uo'ljivo je da se svaka vrednost javlja jedan-ut 1sa 5rekven2ijom 13
*a sve ovakve ne.ru-isane serije -rosek se/ kao to vidimo/ utvr4uje jednostavno/ re' je o t,v-rostoj
aritmeti'koj sredini
*natno 'ee imamo -osla sa .ru-isanim -oda2ima u vidu ras-oreda 5rekven2ija/ tjsa
sku-ovima unutar koji6 se svaka vrednost obele0ja mo0e javiti vie -uta Ako/ u o-tem slu'aju/
vrednosti obele0ja o,na'imo sa x1, x2,.... xi,.... xn/ a od.ovarajue 5rekven2ije sa f1, f2, ... fi, ... fn /
aritmeti'ka sredina e biti:
@ A f 1 x 1 + f 2 x 2 + ... + f n x n / tj
N
n
@ A 1 fi xi ili -rostije
N iA1
@ A C f x / .de je
N
n
N A f1 + f2 + ... + fn A fi = C f.
iA1
+vako utvr4ena -rose'na vrednost -o,nata je kao ponderisana aritmetika sredina jer se sve
vrednosti u,imaju u ,bir onoliko -uta koliko se one i javljaju unutar ras-oreda Pondera2ioni 5aktor
je/ dakle/ 5rekven2ija 1 f 3
Posmatrajmo/ na -rimer/ dnevnu -otronju jedno. sku-a slu'ajno anketirani6 domai6 turista
Ee,ultat ankete u vidu ras-oreda 5rekven2ija dat je u tabeli 1
Tabela 1 Struktura skupa stranih turista prema iznosu dnevne potronje
D

( u dolarima)

Dnevna potronja Broj turista (f) X fx
1 ! "
Do 220 ! 200 1000
220#2D0 1! 240 %D00
2D0#%00 4! 2"0 12D00
%00#%40 2! %20 "000
%40#%"0 " %D0 2""0
%"0 i vie 2 400 "00
C 100 2"""0
& ovom ras-oredu vidimo jo jednu mo.unost ra,.rani'enja .ru-isani6 intervala &mesto
de2imalnim brojem 1na -rimer 220 # 2!F/F3/ ono je/ kao to vidimo/ i,vreno o-isno Eadi
i,ra'unavanja -rose'ne dnevne -otronje 1-onderisane aritmeti'ke sredine3 ,a -osmatrani sku-
turista/ moraju se utvrditi sredine .ru-ni6 intervala 1kolona % u tabeli 13 i -omno0iti od.ovarajuim
5rekven2ijama 1kolona 23 8maemo/ dakle:

n
@ A 1 fi xi A C f x A 2"""0 A 2""/"0
N iA1 N 100
Ponderisana aritmeti'ka sredina/ tj-rose'na dnevna -otronja ,a -osmatrani sku- turista/
i,nosi 2""/"0 dolara/ koliko/ u -roseku/ svaki od -osmatrani6 turista troi dnevno/ -ri 'emu stvarna
-otronja svako. -ojedina'no -o -ravilu odstu-a od ovo. -roseka
Aritmeti'ka sredina/ u, osobine koje karakteriu svaku srednju vrednost/ ima i i,vesne
karakteristike 1analiti'ke i matemati'ke -rirode3 ,na'ajne ,a njeno i,ra'unavanje i -rimenu u
statisti'kom radu

Aritmeti'ka sredina/ jedan broj koji re-re,entuje 2eo sku- -odataka/ ima va0ne -rednosti
Prvo/ ona je odomaena i intuitivno jasna veini ljudi Dru.o/ svi -oda2i imaju aritmeti'ku sredinu i
to samo jednu Aritmeti'ka sredina je -o.odna ,a korienje u veini statisti'ki6 -ro2edura
Nedostatak aritmeti'ke sredine je to na njenu vrednost uti'u ekstremne/ jako male i jako velike/
vrednosti Dru.i -roblem to svaki -odatak i, serije ula,i u obra'un to nije -o.odno ,a serije sa
velikim brojem -odataka Trei -roblem je to ne mo0e da se i,ra'una ,a otvorene klasne intervale
ti-a Gvee odG ili Gmanje odG
2.2.GEOMETRIJSKA SREDINA
H

& anali,ama vremenski6 serija naj-o.odnija srednja vrednost je .eometrijska sredina Njeno
i,ra'unavanje je malo kom-likovanije od i,ra'unavanja aritmeti'ke sredine jer ,a6teva i o-era2ije
mno0enja i korenovanja realni6 brojeva (eometrijska sredina ni,a brojeva je N#ti koren i, -roi,voda
nje.ovi6 'lanova Da bi odredili .eometrijsku sredinu ,a svako N vrednosti obele0ja : moraju biti
-o,itivne *ato je i u-otreba .eometrijske sredine o.rani'ena samo na ona obele0ja koja su -o,itivna
(eometrijska sredina je i,ra'unata srednja vrednost ali se ra,likuje od aritmeti'ke sredine i -o
svojim karakteristikama i -o na'inu i,ra'unavanja
(eometrijska sredina dobija se kada se i, -roi,voda -ojedini6 vrednosti obele0ja date serije
i,vadi koren 'iji je i,lo0ila2 ravan broju svi6 'lanova serije (eometrijska sredina je N#ti koren
-roi,voda svi6 vrednosti ne.ru-isano. numeri'ko. obele0ja jedno. ni,a

(eometrijska sredina -rimjenjuje se u anali,i vremenski6 ni,ova Pomou nje i,ra'unava se
-rose'na sto-a -romene -ojave (eometrijska sredina/ kao i svaka srednja vrednost/ nala,i se i,me4u
najvee i najmanje vrednosti ni,a ,a koji se i,ra'unava Iroj'ano se ra,likuje od aritmeti'ke sredine/
osim ako svi 'lanovi ni,a nisu jednaki (eometrijska sredina je uvek manja od aritmeti'ke
To je srednja vrednost koja i,ra'unava -ro-or2ionalne -romene i,me4u -odataka -osmatrane
serije/ ,a ra,liku od aritmeti'ke koja i,ravnava a-solutne ra,like i,me4u -odataka +na se/ dobija
kada se i, -roi,voda -ojedina'ni6 vrednosti obele0ja date serije i,ra'unava koren 'iji je i,lo0itelj
jednak broju 'lanova te serije

Ako -osmatrano obele0je o,na'imo sa x / nje.ove -ojedina'ne vrednosti sa x1, x2,... xn/ a
nji6ov broj sa N/ onda e -o -ret6odno datoj de5ini2iji .eometrijska sredina biti:
N
# $ x1 J x2 J xi xnJ
8,ra'unavanje .eometrijske sredine ima smisla samo ,a ona obele0ja 'ije su vrednosti vee od
nule Pola,ei od ove -red-ostavke/ lo.aritmovanjem -ret6odno. i,ra,a dobijamo:
n
log # A 1 ( log x1 B log x2 B B log xn3 A 1 log x i / odnosno
N N iA1
Antilo.aritmovanjem:

n
# $ 1 fi log xi

N iA1
Dobijamo obra,a2 ,a i,ra'unavanje -roste .eometrijske sredine/ slu'aj kada se svaka
vrednost u seriji javlja samo -o jedan-ut
*a ra,liku od ne.ru-isani6 -odataka 1-rosta .eometrijska sredina3/ kod ras-oreda 5rekven2ija
i,ra'unavamo -onderisanu .eometrijsku sredinu -rema sledeem obras2u:
# $

x1
f1
* x2
f2
* ... * xn
fn

n
(de je: N A f1 + f2 + ... fi + ... fn A 1 fi log xi /
"

N iA1
Ko.oritmovanjem dobijamo:
%o& # A

=
n
i 1
fi log xi
+dnosno antilo.oritmovanjem:
# $
=
n
i
xi fi

1
lo.
1
&,mimo ,a -rimer/ -odatke i, tabele 2 na osnovu koji6 e -onderisana .eometrijska sredina
dnevne -otronje turista/ odnosno lo.aritam .eometrijske sredine biti:
Tabela ' !"raun #eometrijske sredine
(redine
&rup'intervala
Broj turista
X F lo& x f !" x
200 ! 2/%010% 11/!0!1!
240 1! 2/%"021 %4/H0%1!
2"0 4! 2/44H1D 110/1220
%20 2! 2/!0!1! D2/D2"H!
%D0 " 2/!!D%0 20/4!040
400 2 2/D020D !/20412
1)) "*+,1!--
n
Ko. ( A 1 f log x A 1 1! J lo. 200 B 1! J lo. 240 B B 2 J lo. 4003 A
N iA1 100

A 24!/D1%HH A 2/4!D14
100
Poto je nama -otrebna .eometrijska sredina a ne njen lo.oritam treba i,vriti
antilo.oritmovanje/ -a e odavde .eometrijska sredina i,nositi:
# A 2/4!D14 A 2"!/"
+vo -oka,uje da je ,a i,ra'unavanje -onderisane .eometrijske sredine -otrebno lo.aritme
vrednosti x -omno0iti sa od.ovarajuim 5rekven2ijama i te -roi,vode sabrati
7ao to vidimo/ .eometrijska sredina dnevne -otronje turista u naem -rimeru manja je od
aritmeti'ke sredine 12""/" dolara3 +-te je -ravilo da je .eometrijska sredina manja od aritmeti'ke
,a svaki ras-ored 1i,u,imajui slu'aj kada su sve vrednosti jednake3/ mada treba istai da se
F

.eometrijska sredina/ ,bo. svoji6 osobina/ retko koristi kao -oka,atelj 2entralne tenden2ije ras-oreda
5rekven2ija
(eometrijska sredina je/ kao i aritmeti'ka/ vea od najmanje i manja od najvee vrednosti u
-osmatranoj seriji/ odnosno:
x1 # # # xn/
a u slu'aju jednakosti ovi6 vrednosti i ona se sa njima i,jedna'uje:
x1 $ x2 $ ''' $ xn $ % $ #'
7ao i aritmeti'ka srednja vrednost i .eometrijska ima i,vesna s-e2i5i'na svojstva koja odre4uju
njenu -rimenu:
13 i,ra'unavanje .eometrijske sredine ima ,na'aja samo ,a seriju -o,itivni6 vrednosti u kojoj ni
jedan 'lan nije nulaL
23 na njenu veli'inu uti'u svi 'lanovi serije/ sa tim to manje vrednosti dobijaju sra,merno vei
uti2aj ne.o veeL
%3 .eometrijska sredina je/ ,a istu seriju -odataka/ manja od aritmeti'ke sredine i
43 dok aritmeti'ka sredina i,ravnava ra,like i,me4u vrednosti obele0ja/ dotle .eometrijska
sredina i,ravnava ra,like i,me4u vrednosti obele0ja/ dotle .eometrijska sredina i,ravnava
nji6ove odnose
Ako je neki od -odataka u seriji jednak nuli/ onda se ne i,ra'unava .eometrijska/ kao ni
6armonijska sredina 1u tom slu'aju je ( A ) A 03 +sim to.a/ ako serija sadr0i ne-aran broj
ne.ativni6 vrednosti obele0ja/ njen -rosek ne mo0e da se i,ra'una -rimenom .eometrijske sredine
Najva0nija osobina .eometrijske sredine/ naro'ito u ekonomskim istra0ivanjima/ ta je da
i,ra'unava odnose/ tj-ro-or2ionalne -romene -odataka/ ,bo. 'e.a je -roi,vod odnosa .eometrijske
sredine -rema manjim vrednostima -osmatrane serije jednak -roi,vodu odnosa vei6 vrednosti
-rema .eometrijskoj sredini +vo svojstvo je 'ini naro'ito korisnom u istra0ivanju dinamike/ .de su
va0nije ra,like u odnosima ne.o u a-solutnim veli'inama
Ako se/ na -rimer/ 2ena jedno. turisti'ko. aran0mana udvostru'i/ ka0emo da se indeM 2ene
-oveao od 100 na 200 ako se su-rotno/ 2ena smanji ,a -olovinu/ onda je indeM o-ao od 100 na !0
?asno je da sredina ova dva indeksa treba da bude 100/ a .eometrijska sredina u-ravo daje tu
vrednost:
# $ )) . *) $ 1))
Aritmeti'ka sredina bi u ovom slu'aju dala -o.renu vrednost 112!3/ ,bo. 'e.a se
.eometrijska sredina i koristi ,a i,ravnavanje indeksni6 brojeva/ tjkao nji6ova srednja vrednost
Tabela ! $romet stranih turista u %vropi od 1&&' (1&&&. #odine
1u milionima3
#odina Broj turista %an/ani indeksi
(tempo razvitka u 0)
!" x
1 ! "
10

1FF0 1""/1H% # #
1FF1 20D/%%F 10F/D! 2/04001
1FF2 21H/F4H 10!/D% 2/02%HF
1FF% 2%!/!40 10"/0H 2/0%%H1
1FF4 24!/!DH 104/2D 2/01"12
1FF! 2!H/D"4 104/F% 2/020F0
1FFD 2HF/D"! 10"/!4 2/0%!!F
1FFH 2"F/"F% 10%/D! 2/01!!H
1FF" %01/1F1 10%/F0 2/01DD2
1FFF %2!/444 10"/0! 2/0%%D2
2000 %4H/2%2 10D/DF 2/02"12
)+,,)*
(eometrijska sredina se naj'ee -rimenjuje ,a i,ra'unavanje &'()n*(" +(,-% '%./i+0%
Primenimo sada .eometrijsku sredinu ,a i,ra'unavanje srednje. tem-a ra,vitka -rometa strani6
turista u Nvro-i od 1FF0 do 1FFF .odine/ -rema -oda2ima i, tabele % Da bi se i,ra'unao srednji
tem-o ra,vitka -rometa strani6 turista u -osmatranom -eriodu/ -otrebno je da se i,ra'una
.eometrijska sredina i, tem-a ra,vitka/ odnosno/ da se i,ra'una .eometrijska sredina lan'ani6
indeksa To ,na'i da se naj-re mora nai tem-o ra,vitka u -ro2entima O lan'ani indeksi/ a ,atim
od.ovarajui lo.aritmi ,a lan'ane indekse ove serije/ koje unosimo u 'etvrtu kolonu tabele %
Kan'ani indeks se dobija kao odnos vrednosti date -ojave u -osmatranom vremenskom
intervalu 1.odini/ kvartalu/ mese2u3 -rema njenoj vrednosti u -ret6odnom intervalu *a ilustra2iju
-ostu-ka i,ra'unavanja sto-e rasta -oslu0iemo se -oda2ima tabele %/ 'ija -oslednja kolona sadr0i
lan'ane indekse
Poda2i u tabeli -oka,uju da je turisti'ki -romet u 1FF1.odini ,a F/D!P vei ne.o u
1FF0.odini/ u 1FF2.odini ,a !/D%P vei ne.o u 1FF1.odini itd To uka,uje da je turisti'ki -romet
nekad rastao vie/ a nekad manje u odnosu na -red6odnu .odinu Na osnovu ovi6 -odataka
i,ra'unae se koliko -ro2enata je -romet turista u -roseku rastao/ i to -omou .eometrijske sredine
-o radnom obras2u:
( A C lo# x /
N
sa tim to je obele0je x tem-o ra,vitka Prema tome/ srednji tem-o ra,vitka i,nosi:
( A C lo# x A 20/2DD0! = 2/02DD0! A 10D/%2P
N 10
a srednji tem-o rasta/ ili sto-a rasta/ i,nosi D/%2P To ,na'i da je -romet turista svake .odine u
-roseku bio D/%2P vei od turisti'ko. -rometa -ret6odne .odine Sa dru.e strane/ i,ra'unata
.eometrijska sredina lan'ani6 indeksa -oka,uje da je relativan rast -rometa turista u -eriodu od
1FF0 do 1FFF.odine/ i,nosio 10D/%2/ to ,na'i da se broj turista u -osmatranom -eriodu svake
.odine -oveavao -rose'no ,a D/%2P 1ra'unato kao .eometrijska sredina lan'ani6 indeksa3
2.1.2ARMONIJSKA SREDINA
11

*a anali,u oni6 -ojava 2iji je inten,itet obrnuto -ro-or2ionalan vrednostima -osmatrano.
obele0ja naj-o.odnija srednja vrednost je 6armonijska sredina Na -rimer/ -ri is-itivanju
-roduktivnosti meri se vreme -otrebno ,a i,radu neko. -roi,voda ali je -roduktivnost obrnuto
-ro-or2ionalna tom vremenu -a je ,ato 6armonijska sredina naj-o.odnija srednja vrednost ,a
ra,matranje
)armonijska sredina ni,a brojeva je re2i-ro'na vrednost aritmeti'ke sredine re2i-ro'ni6
vrednosti 'lanova to. ni,a
Mada u daleko manjoj u-otrebi ne.o to su aritmeti'ka i .eometrijska sredina/ 3%',!ni*&0%
&'()in% nala,i svoju -rimenu u istra0ivanju -roseka u slu'ajevima kada se radi o obrnuto
-ro-or2ionalnim veli'inama De5inie se kao re2i-ro'na vrednost aritmeti'ke sredine re2i-ro'ni6
vrednosti obele0ja

&-otreba 6armonijske sredine 123 jo je o.rani'enija od u-otrebe .eometrijske sredine +na
se koristi samo u s-e2ijalnim slu'ajevima .de se -roblem mo0e -ostaviti i u obrnutom/ re2i-ro'nom
vidu
& ,avisnosti od to.a da li su -oda2i ne.ru-isani ili .ru-isani/ mo0e se i,ra'unati -rosta ili
-onderisana 1slo0ena3 6armonijska sredina
4'!&+% 3%',!ni*&0% &'()in% je re2i-ro'na vrednost -roste aritmeti'ke sredine odre4ene i,
re2i-ro'ni6 vrednosti obele0ja
Ako se sa x1, x2, x1 ... xn o,na'e vrednosti obele0ja/ a sa N nji6ov broj/ obra,a2 ,a utvr4ivanje
-roste 6armonijske sredine bie:
) A N

1
iA1 xi
)armonijsku srednju vrednost/ kao i .eometrijsku/ ima smisla i,ra'unati samo ,a ona
obele0ja 'ije su vrednosti ra,li'ite od nule +va mera -roseka osetljiva je na male vrednosti 'lanova
serije
*a ilustra2iju -ostu-ka i,ra'unavanja -roste 6armonijske sredine neka -oslu0i serija od tri
'lana: x1 $ 5, x2 $ 6, x1 $ 17.
) A % A % A 4" A D/"D
1$4B1$"B1$1D 4 B 2 B 1 H
1D
*a uka,ivanje na smisao njene -rimene mo0e se u,eti sledei -rimer: u -ro2esu -roi,vodnje
jedan radnik utoi ,a i,radu jedno. -roi,voda % minuta/ a dru.i radnik ! minuta 7oje -rose'no
vreme troe oba radnikaQ
Aritmeti'ka sredina utroeno. radno. vremena je: 1%B!3$2 A 4 minuta Ako je ,a jedini2u
-roi,voda utroeno -rose'no 4 minuta/ kao to se vidi na osnovu i,ra'unate aritmeti'ke sredine/ onda
e se u jednom 'asu -roi,vesti 1! -roi,voda 1D0$4 A 1!3/ a ,a jedan radni dan 10! -roi,voda 1HJ1H A
10!3 +ba radnika -roi,vee 210 -roi,voda Ako se ovaj obra'un s-rovede -rema individualno
utroenom radnom vremenu/ -rvi radnik sa utrokom od % minuta u sedmo'asovnom radnom danu
-roi,vee 140 -roi,voda 1D0$% A 20JH A 1403 Dru.i koji troi ! minuta -roi,vee "4 -roi,voda
12

1D0$! A 12JH A "43 To ,na'i da e oba radnika -rema individualno utroenom vremenu i,ra,iti 224
-roi,voda u toku jedno. radno. dana
7ako objasniti ra,liku i,me4u re,ultata rada o2enjeno. -omou aritmeti'ke sredine i
stvarno.Q +bra'un -roseka na osnovu aritmeti'ke sredine ne mo0e da se koristi u ovom -rimeru/
njemu od.ovara -rosek obra'unat -o 6armonijskoj sredini:
) A 1B1 A 2 A %0 A %/H!
1$% B 1$! ! B % "
1!
Sa ovako utvr4enim -rosekom ,a jedan radni 'as radnik -roi,vode 1D -roi,voda/ a ,a sedam
'asova 112 -roi,voda/ to ,na'i da dva radnika -roi,vedu 224 -roi,voda/ to od.ovora obra'unu na
osnovu stvarni6 -odataka
Prose'na -roduktivnost ova dva radnika i,nosi 1D -roi,voda ,a 1 'as/ ili re2i-ro'no/ -otrebno
je %/H! minuta ,a i,radu jedno. komada
7od serija 'iji -oda2i -oka,uju re2i-ro'ne odnose ili nji6ove 5rekven2ije nisu iste i,ra'unava
se -!n)('i&%n% 3%',!ni*&0% &'()in%. +na e tada biti re2i-ro'na vrednost aritmeti'ke sredine
re2i-ro'ni6 vrednosti obele0ja -omno0eni6 od.ovarajuim 5rekven2ijama
2.5.MODUS
7ako se i i, na,iva mo0e videti/ -o,i2ione srednje vrednosti/ ,a ra,liku od i,ra'unati6/
odre4uju se na osnovu mesta O -o,i2ije/ koju ,au,imaju u seriji Naj'ee koriene me4u njima su
modus i medijana
Svaka srednja vrednost/ i,ra'unata ili -o,i2iona/ ima svoje mesto/ kako sa as-ekta njeno.
,na'aja/ tako i sa as-ekta njeno. i,ra'unavanja/ odnosno odre4ivanja 7oju od nji6 odabrati kao
naj-odesniju karakteristiku od.ovarajue. ras-oreda 5rekven2ija ,avisi/ u krajnjoj liniji/ od 2ilja
istra0ivanja
+d -o,i2ioni6 srednji6 vrednosti naj'ee se -rimenjuje modus 1893 Modus je vrednost
statisti'ko. obele0ja koje se naj'ee javlja u nekom ni,u/ tjvrednost obele0ja kojoj -ri-ada najvea
5rekven2ija
Modus ili modalna vrednost 1obele0ava se sa Mo3 ne ,avisi od same -o,i2ije u statisti'kom
ni,u ve od 5rekven2ije To je ona vrednost koja ima najveu 5rekven2iju i to je 'esto jedina
in5orma2ija o sku-u koja se dobija modusom Statisti'ke .ru-e mo.u biti unimodalne/ odnosno da
imaju samo jedan modus/ bimodalne sa dva modusa ili multimodalne # sa vie modusa/ ali je isto tako
mo.ue da u jednom statisti'kom sku-u ne mo0e uo-te da se odredi modus
7od ne.ru-isani6 -odataka modus se ne i,ra'unava/ ve se samo -osmatranjem ni,a i, nje.a
i,dvaja ona vrednost koja ima najveu 5rekven2iju Na isti na'in se odre4uje modus kod -odataka
koji su .ru-isani kao numeri'ke vrednosti sa od.ovarajuim 5rekven2ijama
Modus je ona vrednost obele0ja : koji ima najveu 5rekven2iju u -osmatranom statisti'kom
sku-u ili ona vrednost u 'ijoj se okolini naj'ee -ojavljuju i,merene vrednosti obele0ja : na
statisti'kom sku-u 7ad je obele0je 1 .ru-isano i dato ras-odelom 5rekven2ija ,a modus se u,ima
sredina ono. .ru-no. intervala koji ima najveu 5rekven2iju
1%

Modus je vrednost obele0ja koja se naj'ee javlja u seriji/ tj vrednost klase sa najveom
5rekven2ijom &koliko se svaki -odatak u seriji javlja samo jedan-ut modus ne -ostoji Serije koje
imaju jedan modus na,ivaju se unimodalne/ serije sa dva modusa na,ivaju se bimodalne i ako imaju
vie od dva modusa na,ivaju se -olimodalne Dakle/ na modus ne uti'u ostale vrednosti obele0ja/ ve
se jednostavno odre4uje na osnovu najvee kon2entra2ije jedini2a Modus se o,na'ava sa M
o

Modus je vrednost obele0ja koja u -osmatranoj seriji ima najveu 5rekven2iju O naj'ee se
javlja To je/ dakle/ vrednost oko koje se kon2entrie najvei broj 'lanova serije i ,ato se smatra
najti-i'nijom vrednosti u seriji
Ako se u -osmatranoj seriji samo jedna vrednost javlja najvie -uta 1ima najveu
5rekven2iju3/ ka0emo da je unimodalna/ a ako -ostoje dve ili vie vrednosti sa istom O najveom
5rekven2ijom/ serija je bimodalna/ odnosno multimodalna Tako4e/ mo0e se do.oditi da neka
distribu2ija 5rekven2ije uo-te nema modusa
*a ras-orede 5rekven2ija -o ne-rekidnim vrednostima obele0ja modus nije tako uo'ljiv
Treba .a tra0iti u intervalu sa najveom 5rekven2ijom/ t,v modalnom intervalu +dre4uje se
t,vinter-ola2ijom kro, modalni interval -omou obras2a:
M! $ :1 + f 2 ; f 1 * i
<f2 ; f1= + <f2 ; f1=
(de je M! vrednost modusa/ :1 donja .rani2a modalno. intervala/ i veli'ina .ru-no.
intervala a f1, f 2 i f1 5rekven2ije -redmodalno./ modalno. i -oslemodalno. intervala
res-ektivno
*a ras-ored dat u tabeli %modalni interval bie trei -o redu 12D0#%003 jer je nje.ova
5rekven2ija f 2 A 4! najvea Donja .rani2a to. intervala/ :1 je 2D0/ 5rekven2ija -redmodalno.
intervala/ f1 A 1!/ -oslemodalno./ f1 A 2!/ a veli'ina .ru-no. intervala/ i $ 40/ -a e modus/
-o -ret6odno datom obras2u:
M! $ :1 + f 2 ; f 1 * i A 2D0 B 4! O 1! J 40 A 2"4
<f2 ; f1= + <f2 ; f1= 14!#1!3B14!#2!3
*na'i/ ,a -osmatrani sku- turista naj'ei i,nos dnevne -otronje je 2"4 dolara
Modus kao srednja vrednost -o.odan je -oka,atelj ,a unimodalne ras-orede/ i to -osebno ako
je 5rekven2ija modalne vrednosti velika & tom slu'aju modus je ti-i'na vrednost koja -oka,uje u
-ravom smislu 2entralnu tenden2iju -osmatrane serije
8ako se ,natno re4e -rimenjuje od aritmeti'ke sredine/ modus je ,a neke vrste istra0ivanja
-o.odniji/ jer daje jasniju in5orma2iju o tenden2iji oku-ljanja vrednosti obele0ja oko srednje
vrednosti Tako/ na -rimer/ ,a sa.ledavanje turisti'ke tra0nje jasniju konkretnu in5orma2iju daje broj
aran0mana koji se naj'ee tra0i/ ne.o -rose'an broj koji mo0e biti i de2imalan -a samim tim i
14

nedovoljno in5ormativan 8sto tako/ naj'ea 2ena/ 2ena -o kojoj se -roda najvei broj aran0mana/
-redstavlja ,na'ajnu karakteristiku turisti'ko. tr0ita i neo-6odnu do-unu -rose'ne 2ene
Modus se/ ,a ra,liku od i,ra'unati6 srednji6 vrednosti/ mo0e koristiti i kao mera 2entralne
tenden2ije atributivni6 serija Na -rimer/ ako je me4u li2ima koja tra0e ,a-oslenje u -redu,eima
turisti'ke -rivrede najvei broj oni6 koji imaju di-lomu 9ie turisti'ke kole/ onda se ,avrena 9ia
turisti'ka kola kao modalitet obele0ja kolske s-reme mo0e smatrati modusom
Pri korienju modusa treba imati u vidu/ sa ob,irom na -ostu-ak obra'una/ da na nje.ovu
veli'inu uti'e na'in .ru-isanja -odataka Naime/ -romenom veli'ine .ru-ni6 intervala ili nji6ovi6
.rani2a/ -ri istim intervalima/ mo.u se dobiti ra,li'ite vrednosti modusa Sa dru.e strane modus je
-ot-uno neosetljiv na -romene 5rekven2ija ra,ni6 vrednosti obele0ja/ ukoliko 5rekven2ija obele0ja/
koja je jednaka modusu/ ostaje i dalje najvea
2.>.MEDIJANA
Medijana 18?3 je -o,i2iona srednja vrednost i nala,i se u sredini serije/ 'iji su 'lanovi
ras-ore4eni -o veli'ini vrednosti obele0ja Medijana je vrednost statisti'ko. obele0ja koja statisti'ki
sku- deli na dva jednaka dela
Medijana -redstavlja dru.a'iju meru 2entralne tenden2ije u odnosu na aritmeti'ku sredinu
Medijana/ tako4e/ jeste neka vrsta -rose'ne vrednosti Medijana neko. kvatnitativno. sku-a
-odataka jeste srednji broj u situa2iji kada se sve vrednosti -ore4aju od najni0e do najvie ili obrnuto
&koliko je ni, brojeva ne-aran/ onda je medijana broj u sredini &koliko je broj -aran/ onda je
medijana srednja vrednost srednja dva broja & nekim situa2ijama medijana je bolja mera 2entralne
tenden2ije u odnosu na aritmeti'ku sredinu +vo ,ato to je medijana manje sen,itivna na ekstremno
male i ekstremno velike vrednosti
Medijana je ona vrednost obele0ja koja se nala,i u sredini serije 'iji su -oda2i sre4eni -o
veli'ini od najmanje do najvee vrednosti/ odnosno vrednosti koja 'itav sku- -odataka serije deli na
dva jednaka dela/ tako da jedna -olovina ima manju/ a dru.a -olovina veu vrednost od medijane *a
ra,liku od aritmeti'ke sredine koja se de5inie kao ti-i'na vrednost obele0ja/ medijana je vrednost
obele0ja ,a ti-i'nu jedini2u *bo. ove s-e2i5i'nosti medijana je -o,i2iona mera 2entralne tenden2ije
Prakti'no/ ona ,avisi od broja 'lanova u jednoj distribu2iji/ a ne od nji6ove veli'ine Na i,nos ove
srednje vrednosti ne uti'u ekstremne vrednosti obele0ja/ -a je ,bo. to.a -o.odna kao srednja
vrednost u ras-oredima 5rekven2ije sa otvorenim intervalima (eneralno/ svuda .de vrednosti
obele0ja u distribu2iji ,natnije variraju/ medijana je bolja mera 2entralne tenden2ije od aritmeti'ke
sredine Smisao ove mere nije teko s6vatiti Medijana jedno. ras-oreda bie vrednost koja od.ovara
ta'ki a-2ise jedno. 6isto.rama 5rekven2ija i, koje -ovu'ena vertikala deli -ovrinu 6isto.rama na
dva jednaka dela
Pri odre4ivanju medijane treba ra,likovati slu'ajeve kada je/ -rvo/ broj jedini2a ne-aran/ i/
dru.o/ -aran Ako je u -itanju ne.ru-isana serija sa ne-arnim brojem -odataka/ tada je njen srednji
'lan deli na dva jednaka dela Tako e u seriji -odataka o starosti ,a-osleni6 u jednoj turisti'koj
a.en2iji/ sre4eni6 -o veli'ini:
1!

24/ 2D/ 2"/ %0/ %!
Medijana biti 2"/ jer se ta vrednost nala,i u sredini ove serije Dakle/ ,a ne-arne ni,ove ne.ru-isani6
-odataka medijana se odre4uje jednostavno tra0enjem srednje. 'lana ni,a 'iji su -oda2i sre4eni -o
veli'ini
Ako je u -itanju ne.ru-isana serija sa -arnim brojem -odataka/ tada se dve vrednosti nala,e u
njenoj sredini/ -a se nji6ov -rosek 1aritmeti'ka sredina3 u,ima kao vrednost medijane Ako
-red6odnoj seriji dodamo/ na -rimer/ jo jednu vrednost 1%"3 dobiemo novu seriju -odataka o
starosti ,a-osleni6:
24/ 2D/ 2"/ %0/ %!/ %"/
u kojoj e medijana biti 2F/ tjaritmeti'ka sredina dva sredina -odatka 12" i %03
*a serije .ru-isani6 -odataka/ ras-ored 5rekven2ija -o ne-rekidnim obele0jima/ medijana se
utvr4uje inter-ola2ijom i,me4u donje i .ornje .rani2e intervala 1medijalni interval3 u kome se
medijana nala,i:
N # C f1 N # C f2
M( A )1 B 2 J i ili M( A )2 B 2 J i
fme fme
.de je Me vrednost medijane/ K1 i K2 donja i .ornja .rani2a medijalno. intervala/ N broj vrednosti u
seriji/ C f1 ,bir 5rekven2ija 1kumulirana 5rekven2ija Ris-odS3 -redmedijalno. intervala/ C f2 ,bir
5rekven2ija 1kumulirana 5rekven2ija Ri,nadS3 -osle medijalno. intervala fme 5rekven2ija medijalno.
intervala/ a i veli'ina intervala
*a seriju -odataka tabele %/ koja -oka,uje dnevnu -otronju 100 strani6 turista 1N A 1003/
sredinji 'lan 1!0#ti3 se nala,i u treem .ru-nom intervalu 12D0#%003 Nje.ova donja .rani2a/ K1
i,nosi 2D0/ .ornja/ K A %00/ irina intervala i A 40/ a 5rekven2ija fme A 4! kumulirana 5rekven2ija
-redmodalno. intervala/ tj5rekven2ija vrednosti manji6 1is-od3 od 2D0 i,nosi 1!B1!3 20 medijana
e/ -rema tome biti:
N # C f1
M( A )1 B 2 J i = 2*' + +' , 2' - .' = 2/*0* 12/2.
fme .+
8stu vrednost bismo dobili i -o du.om obras2u/ -ri 'emu treba istai da se u oba slu'aja -ola,i
od -ret-ostavke o ravnomernom ras-oredu vrednosti serije unutar svako. .ru-no. intervala/ to nije
uvek slu'aj A-2isa ta'ke -reseka kumulante Ris-odS i kumulante Ri,nadS/ -redstavlja .ra5i'ki
ode4enu vrednost medijane Medijana se mo0e odrediti .ra5i'ki i na osnovu samo jedne kumulante/
bilo Ris-odS ili Ri,nadS/ kao a-2isa ta'ke 'ija ordinata od.ovara sredini serije 1N$23 9rednost
medijane u naem -rimeru/ odre4ena na osnovu kumulativa Ris-odS/ i,nosi 2"H dolara
1D

Poto vrednost medijane u najveoj meri ,avisi od broja i redosleda vrednosti u seriji/ ,a
njeno utvr4ivanje nije neo-6odno ras-ola.ati svim vrednostima/ ako su one -ore4ane -o veli'ini
+vo svojstvo do,voljava mo.unost da se/ na -rimer/ srednji vek trajanja odre4ene vrste sredstava ,a
-revo, turista 1brodova/ autobusa i sl3 odredi i -re ras6odovanja svi6 ras-olo0ivi6 sredstava/ tako to
se medijana na4e 'im broj ras6odovani6 sredstava -re4e -olovinu nji6ovo. broja 8sto tako/ u
slu'ajevima kada je teko -ribaviti ta'ne numeri'ke vrednosti ,a sve 'lanove serije ali i6 je lako
ran.irati/ mo.ue je nai sredinji 'lan i ta'no i,meriti nje.ovu numeri'ku vrednost/ koja onda
-redstavlja 2elu seriju u smislu medijane Medijana se ne mo0e odrediti kada otvoreni .ru-ni interval
sadr0i vie od -olovine svi6 jedini2a & -raksi takvi su slu'ajevi retki jer je ,a -ravilno .ru-isanje
uslov da otvoreni .ru-ni interval ima to manju 5rekven2iju Tako4e/ ona nee biti -odesan -oka,atelj
ras-oreda ako su krajnje vrednosti obele0ja ekstremne i karakteristi'ne da -osmatranu -ojavu
& -o.ledu svojstava koje ima medijana treba -rimetiti da na nju ne uti'u -romene vrednosti
obele0ja to mo0e da se tuma'i i kao odlika i kao nedostatak 7ao odliku treba s6vatiti u tom smislu
to je ona neosetljiva na ekstremne vrednosti/ a to joj je jedna od ,na'ajni6 odlika u odnosu na dru.e
mere 2entralne tenden2ije 8 ona se mo0e utvrditi ,a svaki ras-ored 5rekven2ija/ ona je jedinstvena
mera 2entra i u svom odre4ivanju ,a6teva minimum ra'unski6 o-era2ija +tvoreni .ru-ni intervali ,a
nju ne -redstavljaju -roblem ?edini ,a6tev koji ona -odra,umeva je da su vrednosti obele0ja u
ras-oredu sre4ene -o veli'ini
7ada se .ovori o srednjim vrednostima bilo i,ra'unatim ili -o,i2ionim/ mora se imati u vidu
da u -raksi svaka od nji6 ima svoje mesto/ kako sa stanovita ,na'aja tako i sa stanovita
i,ra'unavanja 7oju emo srednju vrednost odabrati kao naj-ovoljniju karakteristiku ras-oreda
5rekven2ija ,avisi/ u krajnjoj liniji/ od 2ilja istra0ivanja
Medijana ima neke -rednosti u odnosu na aritmeti'ku sredinu Na-rimer/ na vrednost
medijane ne uti'u ekstremne vrednosti/ lako se ra,ume i mo0e se i,ra'unati na osnovu bilo koji6
-odataka/ mo0e se ra'unati i ,a otvorene intervale Nedosta2i medijane su to su -ro2edure u kojima
se ona koristi kom-leksnije od oni6 u kojima se koristi aritmeti'ka sredina/ -oda2i se moraju -re
odre4ivanja medijane srediti u rastui ni, it
@AK:JUAK
Statistika istra0uje -ojave koje su -o svojoj -rirodi varijabilne/ koje imaju masovne karakteristike i
'ije -onaanje u masi/ na naem nivou intelektualno. ra,voja/ nije una-red odre4eno e.,aktnim
u,ro'no#-osledi'nim ,akonitostima Posmatranjem i anali,iranjem -ojava na velikom broju
slu'ajeva/ statistika donosi odre4ene ,aklju'ke o masovnom -onaanju ti6 -ojava/ te se naj'ee i
-redstavlja kao nau'ni metod kvantitativno. istra0ivanja masovni6 -ojava
1H

7ada .ovorimo o srednjim vrednostima/ bilo i,ra'unatim/ bilo -o,i2ionim/ moramo imati u
vidu da svaka od nji6 u -raksi ima svoje mesto/ kako sa stanovita ,na'aja tako i sa stanovita
i,ra'unavanja 7oju srednju vrednost odabrati kao naj-odesniju karakteristiku distribu2ije
5rekven2ija ,avisie/ u krajnjoj liniji/ od 2ilja istra0ivanja
:ITERATURA:
Dr (oran 7vr.i R+SN+98 T8NANS8?S7N STAT8ST87NS/ 9isoka -oslovna kola
strukovni6 studija/ Ua'ak/ 200".od
Dr 9ladislav Volevi/ Dr 9ioleta Toi RSTAT8ST87AS sa -rimenom u turi,mu/ IM(#NM/
Ieo.rad/ 200H.od
1"

8nternet
1F