3

UVOD

U pravnom sistemu Republike Srbije postoje razliite vrste pravnih lica. Medju svim pravnim
licima najznaajnija su preduzea, jer su to takva pravna lica koja obavljaju delatnost radi sticanja
dobiti, to i jeste osnovni cilj njihovog osnivanja.
Osnivanje preduzea odreuje Zakon o privrednim drutvima. Prema odredbi lana 2. stav 1.
Zakona o privrednim drutvima, oblici preduzea su:
1) privredno drutvo i
2) javno preduzee.
Privredna drutva ine osnov celokupnog koncepta Zakona o privrednim drutvima, i kao
takva, predstavljaju najvaniji oblik preduzea. Ona se dele na drutva lica i drutva kapitala. U
drutva lica spadaju ortako drutvo i komanditno drutvo. Drutvo kapitala su akcionarsko drutvo
i drutvo sa ogranienom odgovornou.
S obzirom na to da privredna drutva ine isti oblik preduzea, izmeu njih postoji veoma
mnogo slinosti. Meutim, izmeu njih ima i odreenih razlika, zbog ega i postoji vie oblika
privrednih drutava. Ove razlike opredeljene su, u prvom redu, poloajem, odnosno svojstvom
lanova koji su osnivai privrednog drutva. Pomenuto svojstvo od uticaja je i na odgovornost
privrednog drutva u pravnom prometu, a i uslovljava i nain upravljanja u njemu. S tim u vezi,
privredna drutva imaju odreene opte, tj. zajednike karakteristike (svojstvo pravnog lica, isti
osnovni uslovi za osnivanje, isti uslovi za obavljanje delatnosti, isti poloaj na tritu, ista pravila o
zastupanju, ista pravila o povezivanju sa drugim subjektima trinog poslovanja i dr.), ali ona imaju
i niz specifinih obeleja. Zbog tih specifinih obeleja dolazi do primene i posebnih zakonskih
pravila koja se odnose ili samo na drutva kapitala ili samo na drutva lica, a izuzetno veliki broj
ovih pravila odnosi se iskljuivo na konkretne tipove privrednih drutava (ortako drutvo,
komanditno drutvo, akcionarsko drutvo ili drutvo sa ogranienom odgovornou).
Kada je re o privrednim drutvima, posebno treba istai da drutva kapitala imaju mnogo vei
znaaj od drutva lica, koji proizilazi iz injenice da drutva kapitala, u principu, imaju znatno vie
lanova i zaposlenih od drutava lica, kao i da, po pravilu, raspolau sa velikim kapitalom, to
omoguava i ostvarivanje vee dobiti, zbog ega se ona javljaju kao najznaajniji inilac stvaranja
drutvenog proizvoda.
4

Prema lanu 3. Zakona o privrednim drutvima, preduzea se mogu povezivati putem kapitala
ili ugovora i na taj nain, uz zadravanje svog pravnog subjektiviteta, stvoriti ili ne, nov pravni
subjekat na osnovu tog povezivanja.
Cilj ovakvih povezivanja i stvaranja grupacija preduzea je ekonomski, odnosno poslovni
interes, ali samo ako to povezivanje nije suprotno propisima o monopolu.
Privredno drutvo, domae ili strano, moe obrazovati jedan ili vie ogranaka. Ogranak je
organizacioni deo privrednog drutva koji nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto
poslovanja i zastupnike, a poslove sa treim licima obavlja u ime i za raun privrednog drutva.

1. Pojam i osnovne karakteristike preduzea

Pod pojmom preduzea podrazumeva se privredni subjekt koji se osniva sa ciljem bavljenja
delatnou proizvodnje i prometa raznovrsnih materijalnih dobara i obavljanja usluga na tritu radi
ostvarivanja dobiti.
Zakonska definicija naih preduzea glasi: Preduzee je pravno lice koje obavlja delatnost
radi sticanja dobiti. Iz ove definicije je vidljivo da su dve osnovne pravne karakteristike
preduzea: da je ono pravno lice i da je to profitna privredna organizacija.
U svom irem znaenju za sve subjekte privreivanja upotrebljava se termin privredna
organizacija, koja obuhvata i preduzea, i banke, i osiguravajue organizacije, zadruge i dr. Sa
gledita nauke privrednog prava za sve te organizacione oblike privreivanja upotrebljava se termin
subjekti privreivanja ili subjekti privrednog prava.
Preduzee je organizacioni oblik privreivanja, jer je to profitna privredna organizacija. Glavni i
osnovni cilj osnivanja i postojanja preduzea je sticanje dobiti. Po tome se preduzee razlikuje od
ustanove, koja je takoe pravno lice, ali nije profitna organizacija i nema lukrativne ve druge
ciljeve postojanja (kole, bolnice i dr.). Radi sticanja dobiti preduzee treba trajno da tei postizanju
dva osnovna cilja: rasta preduzea i multiplikacije dobiti.
Preduzee je najei i najvaniji subjekt privreivanja. Ono ini organizaciono jedinstvo svih
svojih sastavnih delova, tj. organizacionih jedinica u sastavu preduzea. Svi ti delovi posluju pod
firmom preduzea kao jedinstvene organizacije, pa preduzee odgovara za sve preduzete obaveze u
pravnom prometu sa treim licima, bez obzira na to da li je ono obavezu preuzelo direktno ili putem
neke svoje organizacione jedinice.
5

Oblik organizacije preduzea utvruje se autonomno njegovim osnivakim aktom (ugovor,
odluka). Nakon registracije drutva kapitala njegova unutanja organizacija ureuje se statutom kao
najviim optim aktom te organizacije.


1.1. Preduzee kao pravno lice

Preduzee kao pravno lice ima svoju pravnu i poslovnu sposobnost. Zato je ono subjekt u
pravu, jer je sposobno da bude nosilac prava, obaveza i odgovornosti. Pravna sposobnost preduzea
je sposobnost da bude subjekt u pravu i da ima svoja prava i obaveze.
Konkretni obim pravne sposobnosti preduzea kao pravnog lica vidi se iz njegovog statuta
ili ugovora o osnivanju i odreen je ciljem osnivanja i postojanja preduzea. Poslovna sposobnost
preduzea je sposobnost da ono svojom izjavom volje moe da stie prava i obaveze. Konkretno, to
je sposobnost zakljuivanja pravnih poslova (ugovora). U stvarnom ivotu, preduzee stie prava i
obaveze kroz poslove koje preuzimaju njegovi organi. Ali, ono i odgovara za tetu koju njegovi
organi u vrenju poslova prouzrokuju drugim licima (fizikim i pravnim).
Kao pravno lice i subjekt u pravu preduzee je samostalna privredna organizacija. Ta
samostalnost se ogleda: 1) preduzee samostalno utvruje i ureuje svoju unutranju organizaciju,
2) ono ima svoje zakonom utvrene organe upravljanja, koji su samostalni u odluivanju i voenju
poslova preduzea, 3) samostalno utvruje programe svojih aktivnosti, u granicama registrovane
privredne delatnosti, 4) samostalno odluuje da li e, sa kim e i pod kojim uslovima e stupiti u
odreeni poslovni odnos i zakljuiti privredni ugovor (naelo autonomije volje), 5)samostalno
utvruje cene svojih proizvoda i usluga, osim u sluajevima zakonom odreenim kad je za to
potrebna prethodna saglasnost nadlenog dravnog organa, 6) stranka je u sporovima svim koji se
vode u postupcima pred sudovima i organima uprave, 7) samostalno odgovara za obaveze prema
treim licima (poveriocima).
Samostalnost preduzea ne treba shvatati u apsolutnom smislu. To je samostalnost u
okvirima utvrenog pravnog poretka, koji podjednako titi interese svih pravnih subjekata. Zato se
on oznaava kao javni poredak. U tom poretku postoji mnotvo ogranienja delovanja pravnih
subjekata, jer se sloboda jednog moe prostirati samo do granice koja ne ugroava slobodu drugog
subjekta.

6

1.2. Oblici preduzea

Oblici preduzea su: privredna drutva i javna preduzea. Privredna drutva su: drutvo
kapitala (kompanije, korporacije) i drutva lica. Drutva kapitala su: akcionarsko drutvo i drutvo
sa ogranienom odgovornou. Drutva lica su: ortako drutvo i komanditno drutvo.

1.3. Imovina preduzea

Imovinu preduzea ini pravo svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima, novana
sredstva i hartije od vrednosti, kao i druga imovinska prava. Imovina je uslov postojanja preduzea
i garancija njegove sigurnosti, ali i sigurnosti poverilaca. Preduzee stupa u imovinskopravne
odnose u prometu, stie prava i preuzima obaveze, pa samostalno odgovara svojim sredstvima za
svoje obaveze.
Poetnu imovinu preduzee stie uplatom ili unoenjem uloga od strane osnivaa. To su
osnivaka ulaganja putem kojih se formira osnivaki kapital preduzea. Nakon registracije
preduzee stie novu imovinu svojim poslovanjem iz dobiti ostvarene na tritu. Zato je pojam
imovina ireg znaenja od pojma osnivaki kapital, jer je imovina promenljiva kategorija s
obzirom da stalno dolazi do promena njene veliine, bilo da se ona uveava, bilo da se smanjuje, ali
ne ispod osnovne glavnice kapitala. Ukoliko bi smanjenje imovine ilo ispod limita osnovne
glavnice kapitala preduzee bi moglo da se stavi pod steaj, a to znai u postupak za njegovo
ukidanje.
Imovina preduzea je potpuno odvojena od imovine njegovih osnivaa i drugih lanova.
Unoenjem uloga u preduzee, osniva se odrekao prava svojine nad tim sredstvima jer je tu
svojinu preneo na preduzee. Preduzee je postalo vlasnik uloenih sredstava, upravlja njima i
odgovara za svoje obaveze svojim sredstvima. Njegovi osnivai ne odgovaraju za njegove obaveze.
To je do kraja izvedeno kod drutva kapitala, jer akcionari i lanovi drutva snose rizik poslovanja
drutva samo do iznosa svojih uloga, koje su dali u vlasnitvo preduzea. I drutva lica sama
odgovaraju za svoje obaveze svojom imovinom kao i svako drugo preduzee. Ali, kod tih drutava
supsidijarno odgovaraju njihovi lanovi za obaveze drutva koje se nisu mogle podmiriti iz imovine
druutva. Meutim, preduzee nikad ne odgovara za obaveze svojih lanova, jer su to privatne
obaveze onoga ko ih je preuzeo. Otuda, steaj nad preduzeem ne obuhvata steaj nad imovinom
7

vlasnika preduzea. I obratno: prinudno izvrenje na imovini lana drutva ne obuhvata i imovinu
preduzea u kojem je on suvlasnik.
Iz reenoga se vidi da savremeno preduzee, organizovano kao privredno drutvo ili kao
neka druga vrsta privredne organizacije poznaje dve vrste vlasnitva. To su vlasnitvo nad
preduzeem i vlasnitvo u preduzeu. Vlasnitvo nad preduzeem pripada njegovim osnivaima i
drugim lanovima privrednog drutva. Oni su uloili svoj kapital u tu organizaciju, pa su postali
njeni suvlasnici. Kao vlasnici preduzea oni upravljaju tom organizacijom, a sve sa ciljem da se
ostvari dobit u njenom poslovanju. Vlasnitvo u preduzeu, tj. nad imovinom preduzea pripada
preduzeu kao pravnom licu. To je njegova imovina, na osnovu nje se zasnivaju imovinskopravni
odnosi u pravnom prometu sa treim licem, pa se njom odgovara za preduzete obaveze prema
poveriocima. Osnivai preduzea i drugi njegovi lanovi nemaju nikakvih vlasnikih prava prema
imovini preduzea, jer su se oni toga odrekli u korist preduzea koje su osnovali ili kojem su
pristupili. Sasvim je trea stvar lino vlasnitvo imovine akcionara i drugih lanova drutva, koja
nema nikakve veze sa imovinom preduzea i nadpreduzeem. Jedino kod drutava lica i kod
preduzetnika supsidijarno se odgovara i tom imovinom, zbog solidarne odgovornosti lanova tih
drutava i preduzetnika za obaveze njihovih preduzea u pravnom prometu sa treim licima.

1.4. Delatnost preduzea

Delatnost preduzea odreuje se osnivakim aktom odnosno statutom i ona se upisuje u
sudski registar. Preduzee moe da obavlja jednu ili vie delatnosti saglasn sa zakonskim
odredbama. Uzimajui u obzir delatnost preduzea ono se moe posmatrati kao proizvodno,
prometno, usluno, a isto tako se moe baviti kombinacijom dve ili vie delatnosti.
Delatnou, u smislu Zakona o preuzeima, smatraju se proizvodnja i promet robe i vrenje
usluga na tritu. Preduzee moe da obavlja jednu delatnost ili vie delatnosti ako ispunjava
propisne uslove svake od tih delatnosti. Ono moe kao delatnost da obavlja sve poslove, osim
poslova koji se ne mogu obavljati kao delatnost preduzea. Delatnost ili predmet poslovanja
preduzea upisuje se u sudski registar. Njegovom delatnou odreen je obim poslovne sposobnosti
preduzea. Jer, preduzee moe da zakljuuje ugovore i da obavlja druge poslove prometa robe i
usluga samo u okviru delatnosti upisane u registar. Toje osnovna delatnost preduzea. Pored
osnovne delatnosti preduzee moe da obavlja i sporedne delatnosti, koje se ne upisuju u sudski
registar. Sporedne delatnosti su delatnosti koje slue osnovnoj delatnosti, koje se uobiajeno
8

obavljaju uz te delatnosti u manjem obimu ili privremeno. Tokom poslovanja preduzea moe da se
promeni delatnost, i to: 1) utvrivanjem potpuno nove delatnosti, 2) proirivanjem delatnosti, 3)
suavanjem delatnosti. O promeni delatnosti preduzee samostalno odluuje ukoliko ne postoje
odreenja ogranienja. Naime, osnivakim aktom mogu da se utvrde dve vrste ogranienja: zabrana
promene delatnosti za odreeno vreme i promena delatnosti uz prethodnu saglasnost osnivaa. Kao
to je istaknuto, delatnost preduzea upisuje se u sudski registar. Osnovno pravno dejstvo ovog
postupka ogleda se u tome to preduzee moe da obavlja svoje poslovne aktivnosti samo u okviru
svoje registrovane delatnosti.

2. Vrste i osobenosti preduzea sa aspekta Zakona o preduzeima

Preduzea se grupiu na osnovu odgovarajueg kriterijuma. Najee je to podela po
svojinskoj osnovi. U naem pravnom sistemu postoje preduzea u:
- drutvenoj svojini
- zadrunoj svojini
- privatnoj svojini i
- meovitoj svojini.

2.1. Drutvena svojina

Preduzea u drutvenoj svojini dele se na drutveno preduzee, javno preduzee.

2.1.1. Drutveno preduzee

Drutveno preduzee je tip organizovanja privredne delatnosti sa sredstvima u drutvenoj
svojini. Delatnost drutvenog preduzea regulisana je Zakonom o preduzeima.
Drutveno preduzee nije vlasnik sredstava kojima posluje, nego su zaposleni u okviru
njega nosioci prava svojine i nosioci prava upravljanja.
Organi drutvenog preduzea su skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
Skuptinu drutvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih koje su zaposleni u preduzeu
izabrali iz svojih redova na nain i pod uslovima koji su utvreni odgovarajuim aktom preduzea.
Ako u preduzeu ima manje od 50 radnika skuptinu sainjavaju svi radnici.
9

Upravni odbor drutvenog preduzea bira skuptina ali se lanovi upravnog odbora mogu
birati iz reda strunjaka izvan drutvenog preduzea.
Direktora drutvenog preduzea bira i razreava upravni odbor, odnosno skuptina ukoliko
preduzee nema upravni odbor. Direktor preduzea obavlja sve poslove preduzea. On moe da
bude razreen ako preduzee ostvaruje gubitke u poslovanju i ako u nekim sluajevima prekri
pravila klauzula o konkurenciji i pravila postupanja u sluaju prekraja interesa preduzea, zbog
nesposobnosti ili drugih razloga utvrenih statutom preduzea.
Nadzorni odbor drutvenog preduzea sainjava najmanje tri lana koji mogu da se biraju i
iz redova zaposlenih i iz reda strunjaka izvan drutvenog preduzea.

2.1.2. Javno preduzee

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osniva
drava, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Javna preduzea se osnivaju radi zadovoljenja javnog interesa. Javni interes se ostvaruje u
oblasti energetike, vodoprivrede, saobraaja, PTT usluga, umarstva, komunalne delatnosti,
korienja i upravljanja dobrima u optoj upotrebi i morskog dobra, informisanja i dr. Neke od tih
delatnosti su nezamenljivi uslov delatnosti velikog broja ili svih drugih privrednih organizacija
(elektroprivreda, PTT, eleznica).
Delatnosti od opteg interesa mogu da obavljaju i drugi oblici preduzea kao i delovi
preduzea i preduzetnik. Delatnosti od javnog interesa vre postojea preduzea, s tim to su ona na
posebnom dravnom reimu, jer drava u njima ima posebna javnopravna ovlaenja.
Osniva ga drava. Javno preduzee ima svojstvo pravnog lica, sa punom pravnom i
poslovnom sposobnou. Ono ima svoju imovinu i samo odgovara za svoje obaveze.
Organi javnog preduzea su direktor, upravni odbor, nadzorni odbor i odbor direktora.
Upravni i nadzorni odbor osim predstavnika zaposlenih bira osniva, odnosno vlasnik.
Upravni odbor je najvii organ upravljanja javnim preduzeem, i samim tim odluuje o najvanijim
pitanjima u vezi sa postojanjem i poslovanjem tog preduzea. Direktora javnog preduzea bira
upravni odbor ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno. Direktor javnog preduzea ima, u
sutini, funkcije kao i direktor svakog drugog preduzea, s tim to je u tome ogranien
ovlaenjima koje ima osniva u tom preduzeu.
Odbor direktora tzv. kolegijum sainjavaju direktor javnog preduzea i pomonici direktora
koji rukovode organizacionim delovima preduzea (drutva).
10


2.2. Zadruna svojina

Zadruna svojina je po svojoj sutini oblik drutvene svojine. Ona je prelazni oblik od
privatne svojine ka drutvenoj.
Osnovni oblik zadrune svojine je zadruga i ona predstavlja oblik udruivanja fizikih lica,
iji predmet poslovanja moe da bude svaka delatnost ije obavljanje nije zabranjeno. Upisom u
sudski registar zadruga stie svojstvo pravnog lica i poslovnu sposobnost.
Organ upravljanja zadruge je skuptina zadrugara, od kojih svako ima pravo glasa, ukoliko
osnivakim aktom nije drugaije regulisano. Skuptina zadrugara donosi statut i druga opta akta
zadruge. Odluuje o raspodeli ostvarene dobiti i o pokriu ostvarenog gubitka.
Postoji i poslovodni organ zadruge koga bira skuptina i on predstavlja i zastupa zadrugu po
svim pitanjima koja su predviena statutom zadruge.
Postoje: omladinske, stambene i tedno-kreditne zadruge.

2.3. Privatna svojina

U privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju postoje tri oblika vlasnitva: pojedinano
(preduzetnik), partnerstva (drutva lica) i korporacije (drutva kapitala).

2.3.1. Pojedinano vlasnitvo (preduzetnik)

Pod pojmom preduzetnik podrazumeva se svako fiziko lice koje se samostalno bavi
nekom privrednom ili neprivrednom delatnou u svoje ime i za svoj raun radi sticanja dobiti.
Moe se rei, da su preduzetnici ona lica koja organizuju i upravljaju preduzetnim
poslovima, preuzimajui na sebe pri tome odreeni poslovni rizik.
Preduzetnik moe da bude individualni i kolektivni (ortaka radnja) preduzetnik. No, kako
god on bio organizovan preduzetnik nema svojstvo pravnog lica. Ukoliko pojedinci, kao
privrednici, ele da njihova organizacija ima svojstvo pravnog lica, oni je mogu organizovati u neki
od oblika privrednog drutva.


11

2.3.2. Drutvo lica ( partnerstvo, ortakluk)
Partnerstvo ili ortakluk je pogodan oblik privreivanja i animacije akumulacije drugih subjekata
drutva. To je zajedniko poslovanje dva ili vie lica (partnera) koji se ugovorom obavezuju da
udrue svoj rad i imovinu radi ostvarivanja neke delatnosti i dobiti. Da bi nastalo potrebna je
saglasnost volja partnera o udelima i cilju koji treba da se postigne putem partnerstva.
U naem privrednom sistemu, ortako drutvo je oblik drutva lica. Drutva lica sainjavaju:
- ortako drutvo i
- komanditno drutvo.

3. Osnivanje i osnivaki kapital preduzea

3.1 Osnivanje preduzea

Preduzee se osniva kada osnivaki akt donese jedan ili vie lanova. Oblik preduzea
slobodno odreuju osnivai drei se zakonskih regulativa i birajui oblik koji im najvie odgovara.
Osnivai preduzea mogu biti fizika i pravna lica, domaa i strana. Fizika lica mogu da
budu osnivai svih oblika preduzea. Pravna lica mogu da budu osnivai drutva kapitala, a drutva
lica mogu da osnuju samo pod uslovima propisanim zakonom. Takoe, jedno lice moe da bude
osniva vie preduzea.
Osnivakim aktom osnivai izraavaju svoju volju za osnivanjem preduzea. Osnivaki akt
moe da bude kao ugovor ili kao odluka. Ugovor je osnivaki akt ukoliko preduzee osniva vie
osnivaa, dok je odluka o osnivanju preduzea osnivaki akt kada preduzee osniva samo jedno
lice. Osnivaki akt mora biti sainjen u pisanom obliku i da sadri odredbe o bitnim pitanjima
preduzea, njegovom pravnom poloaju i poslovanju, potujui odgovarajue zakonske regulative.


3.1.1 Osnivanje akcionarskog drutva
Akcionarsko drutvo mogu da osnuju domaa ili strana pravna lica i fizika lica. Na zakon
nije odredio najmanji broj osnivaa, ali ih u prtaksi obino ima vie , osim u sluaju osnivanja
jednopersonalnog drutva. Pojam osnivaa drutva treba razlikovati od pojma lana drutva, jer
svaki osniva ne mora da bude i lan drutva, kao to ni svaki lan drutva nije morao da bude
osniva drutva. Osnivai su prvi lanovi drutva, ali se kasnije moe menjati struktura lanstva
12

drutva, jer su akcije u prometu pa se vri promena u sastavu akcionara. Za osnivanje akcionarskog
drutva potrebno je da se donese osnivaki akt i da se unese ulog u glavnicu kapitala drutva.
Osnivaki akt akcionarskog drutva je ugovor o osnivanju, a ako ga osniva jedan lan odluka o
osnivanju. Ugovor o osnivanju akcionarskog drutva, kao i odluka o osnivanju tog drutva, je
statusni ugovor, koji je pravni osnov za ureivanje svih pitanja koja su znaajna za osnivanje
drutva. Taj ugovor sadri odredbe o sledeim pitanjima: 1) statusna obeleja drutva (firma,
sedite, delatnost); 2) podaci o osnivaima drutva (firma, odnosno ime, adresa, matini broj); 3)
osnivaki ulozi, osnivai (prava, obaveze i odgovornost osnivaa prema drutvu i drutva prema
osnivaima); 4) dobit i snoenje rizika (uslovi i nain utvrivanja); 5) zastupanje drutva; 6) zatita
ivotne sredine.
Akcionarsko drutvo se smatra osnovanim kad se upie u sudski registar, jer tada stie
svojstvo pravnog lica sa pravnom i poslovnom sposobnou. U sudski registar se upisuju podaci
koje sedri osnivaki akt drutva, sa prilogom dokumentacije: odluka o imenovanju zastupnika
drutva, statut drutva, izvetaj o ulozima u stvarima i pravima, izvetaj procenjivaa o vrednosti
uloga u stvarima i pravima, izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima, isprave o sredstvima
obezbeenja za nenovani ulog. U registar se upisuje i enjenica ako je broj akcionara sveden na
jednog akcionara, jer ako se to ne uini, jedini akcionar e odgovarati neogranieno solidarno za
obaveze drutva.
Postoje dva naina osnivanja akcionarskih drutava. To su: sukcesivno (postepeno)
osnivanje i simultano (istovremeno) osnivanje.
Sukcesivno osnivanje akcionarskog drutva je takav nain osnivanja u kojem se upuuje
(objavljuje) javni poziv treim licima za upis i uplatu akcija (prospekt). Akcionarsko drutvo koje
se osniva na sukcesivni nain mora imati najmanje dva osnivaa. Osnivanje akcionarskog drutva
na sukcesivni nain obino se vri kad se radi o osnivanju veih drutava, sa veim brojem osnivaa
i veim osnivakim kapitalom. Zato se drutvo otvara prema javnosti i daje mogunost svima koji
to ele i koji imaju mogunost da unesu ulog u drutvo i da kupe akcije. Nasuprot tome, simultanio
nain osnivanja bie u nepovoljnijim ekonomskim prilikama zbog krize nepoverenja i nesigurnosti
kapitala. Simultano osnivanje je takav nain osnivanja akcionarskog drutva u kojem osnivai
otkupljuju sve akcije prilikom osnivanja, bez upuivanja javnog poziva za upis i ulpatu akcija.
Simultanim osnivanjem obino se osniva akcionarsko drutvo sa manjim brojem osnivaa kojih u
naem pravu moe biti najvie 50, a moe da bude i samo jedan osniva jednopersonalno drutvo,
i ona su sa manjim osnivakim kapitalom.
Zakonom o preduzeima utvren je postupak osnivanja akcionarskih drutava.
13


3.1.2. Osnivanje drutva sa ogranienom odgovornou

Drutvo sa ogranienom odgovornou mogu da osnuju dva ili vie pravnih ili fizikih lica.
Broj lanova drutva sa ogranienom odgovornou je ogranien, jer ono moe imati
najvie 30 lanova, osim u sluaju ako su lanovi drutva zaposleni u drutvu, koji kupuju udele po
povlaenim uslovima. Ukoliko drutvo sa ogranienom odgovornou osniva samo jedno lice, to
je jednopersonalno monopersonalno jednolano drutvo. Osnivai drutva mogu da budu kako
domaa, tako i inostrana pravna i fizika lica. Ukoliko se broj lanova drutva svede na samo jedno
lice, taj lan je duan da to prijavi sudu radi upisa u registar i objavljivanja. Ako to ne uini
odgovarae solidarno i neogranieno za obaveze drutva.
Osnovni akt drutva sa ogranienom odgovornou jeste ugovor o osnivanju, a ako ga
osniva jedno lice, to je odluka o osnivanju drutva.
Ugovor o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou ima sledeu sadrinu: 1)
odredbe o statusnim obelejima drutva (firma, sedite i delatnost drutva); 2) podaci o osnivau
drutva (firma ili ime, sedite i adresa, matini broj osnivaa); 3) prava, obaveze i odgovornosti
osnivaa prema preduzeu i preduzea prema osnivaima; 4) osnivaki ulozi i osnivaki kapital
(iznosi, nain i vreme uplate); 5) broj lanova drutva i postupak odluivanja u sluaju jednake
podele glasova, uslovi i nain utvrivanja i rasporeivanja dobiti i snoenja rizika; 6) imenovanje
direktora i zastupnika drutva; 7) zatita ivotne sredine (ekologija). To je zakonom utvreni
obavezni sadraj ugovora o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou. Ali, zakon predvia
da ugovor o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou moe da sadri i druge odredbe. To
mogu da budu odredbe o sledeim pitanjima: 1) o nenovanim ulozima i njihovoj vrednosti; 2) o
sporednim inidbama koje terete lanove drutva i visini ugovorene kazne koja se plaa u sluaju
neispunjenja ili neurednog ispunjenja sporedne inidbe; 3) o ovlaenju skuptine drutva na
propisivanje dopunskih uplata; 4) iskljuenje prenosa udela i podele u sluaju pravnog sledbenitva
i naslea; 5) o povlaenju uloga; 6) o ogranienju prava zastupnika. Sve elemente sadrine ugovora
o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou mora da sadri i odluka o osnivanju jednolanog
jednopersonalnog drutva.
Drutvo se smatra osnovanim kada se upie u sudski registar. U sudski registar upisuju se
podaci o drutvu kao pravnom licu koji su sadrani u aktu o osnivanju drutva. U taj registar se
upisuje da je drutvo spalo na jednog lana.

14

3.1.3. Osnivanje jednopersonalnog drutva

Osnivaki akt jednolanog-jednopersonalnog drutva jeste odluka o osnivanju. Sadraj
odluke o osnivanju jednopersonalnog drutva jednak je sadraju ugovora o osnivanju akcionarskog
drutva i ugovora o osnivanju drutva sa ogranienom odgovornou.
Jednopersonalno akcionarsko drutvo moe se osnivati samo simultano, tj. bez upuivanja
javnog poziva za upis i uplatu akcija, jer je za sukcesivno osnivanje akcionarskog drutva potrebno
da postoji najmanje dva osnivaa.
Jednopersonalno drutvo sa ogranienom odgovornou nema statut a jednopersonalno
akcionarsko drutvo ima statut.
Lice koje je ve ortak u ortakom drutvu, ili komplementar u komanditnom drutvu,
odnosno ukoliko je ve preduzetnik, ne moe osnovati jedopersonalno akcionarsko drutvo. Ovo
stoga to je pravni princip da fiziko lice moe da bude subjekt samo jedne neograniene
odgovornosti. U sluaju da se to ipak desi, lica koja dokau svoj pravni interes (naroito poverioci)
mogu da trae prestanak tog drutva. Sud tada moe da ostavi drutvu estomeseni rok da mu,
eventualno, pristupe drugi akcionari.
Jednopersonalno drutvo se smatra osnovanim kada se registruje kod nadlenog suda. Tim
inom ono stie svojstvo pravnog lica.
Ukoliko je akcionarsko drutvo osnovano od strane dva ili vie akcionara, pa nakon
osnivanja jedan od njih otkupi sve akcije, nastaje jednopersonalno akcionarsko drutvo. U tom
sluaju taj jedini akcionar je duan da novonastalo stanje prijavi nadlenom sudu radi upisa u
registar i objavljivanja. Ukoliko to ne uini jedini akcionar odgovarae neogranieno solidarno za
obaveze drutva koje su preduzete za to vreme. To znai da se neograniena solidarna odgovornost
nee odnositi na sve obaveze drutva, ve samo na obaveze preuzete u periodu od nastanka
jednopersonalnog drutva do momenta njegovog prijavljivanja i registracije.

3.1.4. Osnivanje ortakog drutva

Ortako drutvo mogu da osnuju najmanje dva domaa ili strana fizika lica. Maksimalni
broj njegovih lanova zakon nije odredio, ali to moe da se utvrdi ugovorom o osnivanju drutva ali
s obzirom da je to drutvo intuitu personae obino je broj lanova ogranien. Drutvo ne moe da
postoji sa manje od dva lana. Zato, ako se broj lanova drutva svede na samo jednog, ono prestaje
da postoji, ukoliko se u roku od 6 meseci ne registruje jo jedan lan.
15

Postoje tri ogranienja u pogledu prava nekog lica da bude osniva i lan ortakog drutva.
Prvo ogranienje: fiziko lice moe da bude lan sa neogranienom solidarnom odgovornou samo
u jednom drutvu. Drugo ogranienje: ortako drutvo ne moe da bude lan drugog ortakog
drutva, kao ni komanditnog drutva u svojstvu komplamentara. Tree ogranienje: fiziko lice
koje je ortak u ortakom drutvu ne moe osnovati jednopersonalno akcionarsko drutvo. Ova
ogranienja su predviena zbog solidarne neograniene odgovornosti lanova ortakog drutva za
njihove obaveze.
Ugovor o osnivanju ortakog drutva je njegov osnivaki akt i najvii opti akt drutva, jer
ono ne donosi statut. Ugovor o osnivanju zakljuuje se u pisanom obliku izmeu lanova drutva,
kao osnivaa. Ugovor je konstitutivni akt drutva, jer se na osnovu njega osniva novi pravni
subjekt. Ugovor o osnivanju ortakog drutva ima i iri znaaj od osnivakog akta, jer je to i
osnovni opti akt drutva, s obzirom na to da drutvo ne donosi statut. Ugovor o osnivanju ortakog
drutva treba da sadri sledee odredbe: 1) statusna obeleja drutva (firma, sedite, delatnost); 2)
podatke o osnivau drutva (imena, adrese, matini broj); 3) osnivake uloge; 4) prava, obaveze i
odgovornosti osnivaa prema drutvu i drutva prema osnivaima; 5) dobit (uslove i nain
utvrivanja i rasporeivanja dobiti, snoenje rizika); 6) zastupanje drutva; 7) ekologija.
Ortako drutvo se osniva simultano jer su osnivai duni da svoje obaveze izvre
odjednom. Drutvo se smatra osnovanim kad se upie u sudski registar. Tada stie svojstvo pravnog
lica, sa pravnom i poslivnom sposobnou. U registar se upisuju podaci o drutvu kao pravnom licu
kao i podaci o lanovima ortakog drutva.


3.1.5. Osnivanje komanditnog drutva

Komanditno drutvo se osniva ugovorom koji se zakljuuje izmeu komplementara i
komanditora, a koji mora da bude u pisanoj formi. Ugovor kao osnivaki akt je konstruktivni akt
komanditnog drutva. Ugovor o osnivanju komanditnog drutva je jedini opti akt ovog drutva jer
ono ne donosi statut drutva.
Ugovor o osnivanju komanditnog drutva treba da sadri odredbe o sledeem: 1) statusnim
obelejima drutva (firma, sedite, delatnost); 2) podatke o osnivaima drutva (ime, adresa,
matini broj); 3) osnivakom ulogu; 4) pravima, obavezama i odgovornosti osnivaa prema drutvu
i drutva prema osnivaima; 5) dobiti drutva (uslovi i naini utvrivanja dobiti i snoenje rizika);
6) zastupanje drutva; 7) ekologija.
16

Komanditno drutvo smatra se osnovanim registracijom kod nadlenog privrednog suda. U
registar se upisuju podaci o drutvu kao pravnom licu, kao i podaci o komplementarima i
komanditorima sa oznaenjem njihovi uloga. Ime ili firma komanditora se ne objavljuje (tajni
ortaci).

3.1.6. Osnivanje javnih preduzea

Drava i druga pravna lica osnivaju javna preduzea kao akcionarsko drutvo ili kao drutvo
sa ogranienom odgovornou. Preduzea i fizika lica mogu da obavljaju delatnosti od opteg
interesa u svim oblicima privrednih drutava: akcionarsko drutvo, D.O.O., ortako i komanditno
drutvo.
Osniva obezbeuje sredstva za osnivanje i poetak rada javnog preduzea.

















17

4. Privredni sistem Srbije

Osnovne karakteristike privrednog sistema Srbije su proces tranzicije (kao proces njegove
promene) i neadekvatan privredni rast (pokazatelj funkcionalnosti privrede i trita).

4.1. Tranzicija

Nakon donoenja odgovarajuih pravnih regulativa u naoj zemlji otpoeo je proces
transformacije drutvene svojine u druge svojinske oblike.
Kljuni element tranzicione ekonomije jeste njena reinegracija u svetsku privredu. Proces
reitegracije putem trgovine, finansijskih tokova, zamene jednog privrednog sistema drugim,
podrazumeva vreme da se uklone posledice postojeih dislokacija, disproporcija i izolacija.
U odnosu na druge bive socijalistike zemlje Istone Evrope, Srbija zaostaje u procesima
ekonomske i drutvene tranzicije. U Srbiji napredak je ostvaren u liberalizaciji trgovinskih i
finansijskih aranmana. Prema podacima Svetske banke za obnovu i razvoj, najnaprednije zemlje u
tranziciji u periodu od 1991. do 1996. godine bile su: eka republika, Maarska, Estonija, Poljska,
Slovaka republika, Hrvatska, Letonija (Latvija), Slovenija i Litvanija.
Pogledajmo ta je uinjeno, na primer, u ekoj za prve tri godine njene tranzicije: donet je
nov Ustav; dobrim delom je izvrena denacionalizacija; izvrena je potpuna racionalizacija
dravnog aparata; u privredu je uloeno preko 2,5 milijarde dolara stranog kapitala; otvoreno je
preko 80.000 malih i srednjih preduzea; omogueno je novih 200.000 radnih mesta; ukinuta je
birokratska administracija (sva potrebna papirologija u potpunosti je prilagoena standardima
Evropske Unije); najveim delom izvrena je privatizacija dravnih preduzea. Na kraju tree
godine tranzicije, u ekoj se bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika, sa ispod 2.000 dolara
pre tranzicije, udvostruio, na preko 4.000 dolara po glavi stanovnika. Danas u ekoj bruto
nacionalni dohodak prelazi 10.000 dolara po stanovniku. U prve tri godine tranzicije, u Sloveniji i
Maarskoj je uinjeno, u poreenju sa ekom, jo i vie.
Centralno pitanje tranzicije, u domenu transformacije privrednog sistema i ekonomije, jeste
privatizacija drutvenog kapitala.



18

4.2. Privatizacija
Donoenjem Zakona o privatizaciji, Zakona o agenciji za privatizaciju i Zakona o akcijskom
fondu, metode privatizacije su putem prodaje kapitala i prenosa kapitala bez naknade.
Postoje razliita miljenja o tokovima privatizacije drutvenih preduzea u Srbiji, razliite
procene i prognoze njene uspenosti,a po reima prof. uriina javljaju se razliite mogunosti u
daljem toku privatizacije:
Rezultat prve faze privatizacije u Srbiji je brza (i duboka) privatizacija kod jednog broja
preduzea i plitka privatizacija na irokom frontu. Posledino, drugi talas privatizacije treba da
omogui zavretak zapoetih procesa i proiri njihovo dejstvo na nezahvaeni deo privrede.
Zaklonjenost privatizacije od trita
Otpoinjanje privatizacije iniciraju samoupravni organi drutvenog preduzea odlukom o
prodaji internih akcija. Iako se akcije prodaju javnom licitacijom, faktiko stanje pokazuje da su
zaposleni u prvom krugu upisa akcija koristili pravo pree kupovine. Tako je kapital preko prodatih
akcija preao u ruke zaposlenih. Praktino, isti subjekti iniciraju prodaju i uestvuju u kupovini
akcija (drutvenog kapitala). Posledino, kapital ulazi samo u postojea preduzea ime se gubi
glavna prednost trita kapitala, alokativna efikasnost.
Spajanje korporacije i partnerstva
U najveem broju sluajeva privatizacija drutvenog kapitala nije potpuna. Meovita
drutva su posledica nemogunosti potpune privatizacije drutvenog kapitala. Postojanje
drutvenog kapitala prouzrokuje dva povezana problema. Prvo, akcije se izdaju samo na
privatizovan kapital tako da drutveni kapital ima karakter udela u meovitom drutvu.
Nepreciznost u odreivanju titulara drutvenog kapitala posebno se manifestuje u sluaju raspodele
dobiti. Ukoliko se dobit zadri (reinvestira) problem ne postoji. Meutim, ukoliko se isplauju
dividende, javlja se pitanje kom subjektu isplatiti dividendu po osnovu drutvenog kapitala.
Ukoliko je titular drutvenog kapitala identifikovan (Fond za razvoj), odluka o reinvestiranju u
meovito preduzee poveava udeo drutvenog kapitala i time blamira ciljeve privatizacije.
Akcije uzete na kredit ne podleu prometu na tritu sve dok ne budu otplaene. Namera je
da se sprei nagli udar predimenzionirane ponude akcija koji bi mogao da dovede do do pada
trine cene akcija i sloma trita kapitala pre nego to ono pokae svoje dobre efekte. Meutim,
neprenosivost akcija galvanizuje postojeu izvrnu i upravljaku strukturu smanjujui mogunost
kupovine preduzea.
19

Obzirom na politike neprilike u kojima se Republika Srbija nalazila od uvoenja sankcija
Ujedinjenih Nacija, otvara se pitanje izvodljivosti tranzicije bez stranih investitora? Uzdrani
optimista bi odgovorio, da, ali pod odreenim uslovima. Primeri Japana i mondragonskih
kooperativa u paniji daju nadu da je to mogue. Motivacija ka inovativnosti i kreativnom
imitiranju raste ukljuivanjem zaposlenih u vlasnike opcije tako da se smanjuje znaaj stranog
investiranja. Meutim to se odnosi samo na jedan deo investicija (equity investment). Naalost, za
tehnoloko osveavanje i trinu atraktivnost direktna ulaganja imaju mnogo vei ponder.
Kostur drugog talasa privatizacije treba da predstavlja model prenosa vlasnitva na
institucionalne investitore. U poetku bi se mogle formirati holding kompanije koje bi se kasnije
mogle transformisati u institucionalne investitore. Holding kompanije predstavljaju privremenu
instituciju. Njihov zadatak je priprema preduzea za prodaju i posredovanje u prodaji. Takoe,
postoji mogunost prenosa akcija preduzea na banke koje bi funkcionisale po ugledu na banke u
Nemakoj i Japanu.
Da bi se operacionalizovala prethodna ideja, neophodno je formulisati novu ulogu drave u
ovom procesu. Tu ulogu ne treba poistoveivati sa centralizacijom. Naime, drava i dalje treba da
promovie decentralizovanu privatizaciju u zapoetim transformacijama, liberalnim propisima i
razvojem odgovarajuih institucija i mehanizama.
Privatizacija netransformisanih i delimino transformisanih preduzea mora biti u funkciji
stvaranja takvih oblika preduzea koji garantuju sigurnost potraivanja poverilaca kao i sigurnost
vlasnikih uloga investitora i kreditora. Da bi se popunio prazan prostor, neophodno je
transformisati Agenciju za procenu drutvenog kapitala i Agenciju za privatizaciju. Naime,
neophodno je proiriti polje delovanja Agencije za procenu drutvenog kapitala sa revizije i na
upravljanje netransformisanim preduzeima, razvoj modela, trijau preduzea, podrku
institucionalnim investitorima i sl. Konano potreban je visok stepen liberalizma u pogledu
operacija stranih investitora i go-between subjekata (investicione banke, revizori, konsultantske
agencije i sl.).
4.3. Privredni rast
Osnovni pokazatelj funkcionisanja privrednog sistema jedne drave jeste privredni rast.
Privredni rast predstavlja kvantitativno, u relativnim izrazima (%) iskazano poveanje drutvenog
proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka u toku jedne godine. Privredni rast je proces tokom kojeg
se produktivni kapaciteti ekonomije poveavaju i time doprinose porastu nivoa nacionalnog
dohotka.
20


5. Zakljuna razmatranja

Uboenjem jedinstvene balute, evra, Evropska unija (EU) e postati jedinstveno privredno
podruje, poput SAD, to bi za Srbiju mogla da bude znaajna prednost ukoliko bi iskoristila
susedstvo velikog trita.
Da bi ove efekte maksimirala, Srbija bi trebalo ne samo da usaglasi propise sa onim koji
vae u EU, ve je neophodno i da stvori stabilan i razvojno orijentisan privredni sistem, s
transparentnom vlasnikom i privrednom strukturom, spreman da prihvati ansu koju joj proa
blizina najveeg trita na svetu.
Premda Srbija sada jedina meu evropskim dravama nema nikakve institucijalne veze sa
EU, danas je, ipak, EU najznaajniji spoljnotrgovinski pojedinani partner nae zemlje. Kao
relativno mala zemlja, kojoj nedostaje sve kapital i devize za nabavku uvoznih sirovina i
repromaterijala, Srbija e biti prinuena da vie od polovine drutvenog proizvoda ostvaruje u
spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom. To znai da se izvozna orijentacija namee kao sudbinska
razvojna strategija, kako ne bi ostala u krugu zemalja, poput nekih junoamerikih, koje nisu uspele
da trasiraju dvosmerni put do trita razvijenog suseda.
U okruenju EU mogu se identifikovati tri grupe zemalja: razvijene (Norveka, Island,
vajcarska i Lihtentajn), zemlje u tranziciji (eks-socijalistike zemlje srednje i istone Evrope) i
mediteranske (od Maroka do Turske). EU je sa svim zemljama u okruenju potpisala sporazume o
saradnji koji se razlikuju po stepenu, ali je injenica i da dosad nije investirala dovoljno kapitala u
razvoj njenih komija, pri tom treba imati u vidu i injenicu da do skoro EU nije bila jedinstveni
entitet, ve skup 15 razliitih zemalja koje pokuavaju da usklade politike i imaju dosta unutranjih
promena.
Takoe, injenica je da zemlje iz okruenja, meu kojima je i Srbija, nisu dovoljno
iskoristile ansu koju prua blizina tog velikog i snanog budueg jedinstvenog privrednog
prostora, koje je, po broju potroaa za treinu vee od SAD, a po veliini domaeg bruto proizvoda
i udela u vrednosti svetske trgovine prvo u svetu.