1

Razvojni tokovi privrede SFRJ

Uprkos zajednikom poetku , privreda Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
bila je mnogo drugaija nego privrede Sovjetskog Saveza i ostalih istonoevropskih
socijalistikih zemalja , posebno nakon jugoslovensko - sovjetskog sukoba 1948 . godine .
Okupacione i oslobodilake borbe u rugom svetskom ratu ostavile su jugoslovensku
infrastrukturu devastiranom ak su i najrazvijeniji delovi zemlje bili uveliko ruinirani , a ono
malo industrije u dravi je bilo uglavnom oteeno ili uniteno U prvim posleratnim godinama
vidno je bilo sprovoenje sovjetskog stila petogodinjeg plana rekonstrukcije kroz masovni
dobrovoljni rad Selo je elektrificirano i razvijena je teka industrija Ekonomije je bila
organitovana kao socijalistika privreda : fabrike su nacionalizovane , a radnici su imali pravo na
odreeni deo svog profita Privatne zanatske radnje su mogle zapoljavati do 4 osobe po vlasniku
Zemlja je bila delimino nacionalizovana i redistribuisana , a delimino i kolektivisana Farmeri
su mogli posedovati sopstvena zemljita do hektara po osobi a viak poljoprivrednog
zemljita je pripao pod vlasnitvo zadruga , poljoprivrednog preduzea ili lokalne zajednice Oni
su mogli prodati ili kupiti zemljite , kao i dati ga ljudima u punom zakupu Posle razlaza
Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom , Zapad je doao SFRJ u pomo kroz kredite i vojnu pomo
SFRJ je od svog nastanka pokuavala da razvije teku industriju , za razliku od Kraljevine
Jugoslavije koja je razvijala laku industriju . Prve godine nakon Drugog svetskog rata pratila je
velika nestaica radne snage , naroito nakon putanja ratnih zarobljenika Potrebe za radnom
snagom u odreenim granama poput rudarstva , umarstva ili graevine bile su ogromne S
druge strane , radna snaga se nalazila na selima , gde su seljaci radili na svojim imanjima
rava je krenula u proces ubrzane industrijalizacije koja je bila esto praena primoravanjem
seoskog stanovnitva da rade u fabrikama i rudnicima Ovaj sistem " instant " industrializacije
imao je za posledicu nekvalifikovanu i ili nisko kvalifikovanu radnu snagu koja je pravila
izrazito nekvalitetne proizvode , a kapaciteti su bili samo delimino iskorieni Pedesetih
godina uvedeno je socijalistiko samoupravljanje , koje je smanjilo dravnu kontrolu privrede
irektore dravnih preduzea je kontrolisao radniki savet , u kojem su se nalazili svi zaposleni ,
svako sa po jednim glasom Radniki savet je imenovao rukovodstvo , esto tajnim putem
Komunistika partija je organizovana u svim preduzeima i najuticajniji radnici su najee bili
2

lanovi Partije , tako da su direktori esto , ali ne i uvek , imenovani samo uz pristanak Partije
Godine 1950 . jugoslovenski BDP je bio 22 . u Evropi .Sa izuzetkom recesije polovinom 1960 -
ih , privreda zemlje je brzo napredovala Nezaposlenost je bila niska i nivo obrazovanja radne
snage se stalno poveavao Zbog neutralnosti Jugoslavije i vodee uloge u Pokretu nesvrstanih ,
jugoslovenska preduzea izvoze i na zapadna i na istona trita Jugoslovenske kompanije su
sprovele izgradnju brojnih velikih i znaajnih infrastrukturnih i industrijskih projekata u Africi ,
Evropi i Aziji . Godine 1965 . uveden je novi dinar . Prethodni dinar , kojim se trgovalo po kursu
:7 za ameriki dolar , zamenjen je novim , kojim se trguje :2,5 za ameriki dolar
injenica da je Jugoslovenima bilo dozvoljeno da slobodno emigriraju od 96 - ih izazvala je
drastian pad broja nezaposlenih , i mogunost da mnogi nau posao u zapadnoj Evropi ,
posebno u Nemakoj Emigracija je uglavnom izazvana deruralizacijom i pre - naseljavanjem
veih gradova Emigracija je bila izvor kapitala i stranih valuta
Sistem je institucionalizovan u privredi Od 96 do 97 godine , broj tkz gostujuih
radnika iz Jugoslavije u Zapadnoj Nemakoj je povean sa 6 na 4
97 eSedamdesetih godina privreda je reorganizovana prema teoriji Edvarda Kardelja o
udruenom radu , u kojoj je pravo na odluivanje i uee u dobiti drutvenih preduzea bazirano
na investicionom radu Sva preduzea su bila transformisana u organizacije udruenog rada
Radnici su organizovani u sindikate koji su postojali u celoj zemlji Na trajkove je mogao
pozvati bilo koji radnik , ili bilo koja grupa radnika , i oni su bili uobiajeni u odreenim
periodima trajkovi za jasne prigovore , bez politike motivacije obino su rezultirali brzom
smenom rukovodstva i poveanjem plata i ili beneficija o trajkova je dolazilo u vremenima
politikih ili ekonomskih tekoa , ali su postajali sve ei osamdesetih kada su uzastopne vlade
pokuavale da spasu privredu programom tednje pod poktoviteljstvom Meunarodnog
Monetarnog Fonda Od 97 godine pa nadalje , i pored toga to je 29 % stanovnitva radilo u
poljoprivredi , Jugoslavija je bila neto uvoznik poljoprivrednih proizvoda Tokom i posle naftne
krize sedamdesetih godina , spoljni dug je drastino porastao , i ranih osamdesetih godina je
iznosio vie od 2 milijardi dolara Vlade Milke Planinc i ranka Mikulia su uvele politiku
stabilizaciju i smanjenje spoljnog duga , koja se u praksi sastojala od tekih mera tednje - tzv
ok tretman Tokom osamdesetih godina jugoslovensko stanovnitvo je pretrpelo uvoenje
ogranienje goriva 4 litara po vozilu meseno , ogranienje korienja automobila do 6 dana
u sedmici na osnovu zadnjeg broja na registarskoj tablici par - ne par sistem , teka
3

ogranienja na uvoz robe i plaanje depozita po izlasku iz zemlje ilo je nestaice kafe ,
okolade i deterdenta za pranje
Tokom nekoliko suvih leta , Vlada , nesposobna za uvoz elektrine energije , bila je prisiljena da
uvede restrikcije Jugoslavija je nekada bila regionalna industrijska sila i imala je ekonomski
uspjeh ve decenije pre osamdesetih , godinji bruto domai proizvod u proseku je imao rast od
6, % na godinjem nivou , zdravstveno osiguranje je bilo potpuno besplatno isto kao i
obrazovanje , pismenost je iznosila 9 % stanovnitva , a oekivani ivotni vek je bio 72 godine
Pet godina od raspada , rat i embargo unitili su privredu bive Jugoslavije Ekonomika
Jugoslavije je primenjena makroekonomska disciplina Ona izuava nacionalnu ekonomiju
Jugoslavije: osnovne makroekonomske agregate (poput nacionalnog dohotka, njihovih
komponenata i njihove meusobne relacije

-Strukturu i funkcionisanje.
-Razvojne potencijale i probleme sa kojima se uoava, mogua reenja i njihovu cenu
Ekonomika Jugoslavije ima zadatak da opie, analizira, objasni i dovodi u vezu ponaanje
ekonomskih fenomena te utvrdi njihov pravac kretanja kao uzorka i posledica. Glavna pitanja na
koje se treba pokuati odgovoriti jeste, naelni problem, industrijalizacija Kraljevine Jugoslavije,
te iznoenje sopstvenog stava u pogledu toga, obrazloenje stava i na kraju svoj
zakljuakPoljoprivreda se ocenjuje zaostalom, a industrija nerazvijenom.
Takvo stanje imalo je za posledicu:

-nizak opti privredni nivo
-nizak ivotni standard
-viak radne snage na selu
-pojava trajne nezaposlenosti u gradovima
-pad cena poljoprivrednih proizvoda
-snaan uticaj stranog kapitala

Nivo razvijenosti Jugoslovenske privrede:
4


1. Rudarstvo kao jedna od najrazvijenih grana proizvodi 4,1 miliona tona mrkog uglja.
2. Proizvodnja struje po glavi stanovnika iznosi 70 kWh.
3. Proizvodnja penice, prinosi od 2,8 miliona tona u 1928-1936 godini.
4. Struktura poljoprivrednih domainstava pokazuje velik broj sitnih gazdinstava i nisku
tehniku opremljenost
5. Visok prirataj stanovnitva, sa godinjom stopom od ,6% godinje
Struna saznanja o ovom periodu su najoskudnija kad je re o ekonomskim i socijalnim
odnosima.Strategija razvoja moe se nazvati kapitalistikom strategijom razvoja periferijalne
zavisnosti Meutim, nakon Velike ekonomske krize, Jugoslavija dobija obrise strategije
dravnog kapitalistikog razvoja, i u itavom razdoblju od 98-1941. godine ostaje pri strategiji
periferijalnog razvoja nerazvijenosti.Industrijska postrojenja najveim delom pripadala su
prehrambenoj, drvnoj i elektrine industriji, koje je drao preteno strani kapital fabrike
izgraene od stranog kapitala).Preraivaka industrija je uestvovala u ukupnoj industrijskoj
proizvodnji sa 4%, od ega 29% odlazilo za proizvodnju za linu potronju, a 2% je
predstavljalo proizvodnju reprodukcionog materijala za preraivaku industrijuravna politika
svodi se na zatitu proizvodnje od inostrane konkurencije, putem visokih carinskih barijera
Kraljevina Jugoslavija ne koristi razvojne mogunosti poput energetskih izvora, sirovina, vika
radne snage to svedoi uee stvorenog dohotka u industriji od 25% u odnosu na ukupni
nacionalni dohodak.Postaje najzaduenija zemlja Evrope, takoe od ukupnog kapitala u
Jugoslaviji 44,1% predstavljaju stranci. Tako da njena nastojanja da sprovede industrijalizaciju
zemlje nisu se realizovala u skladu sa sopstvenim interesima, ve u skladu sa interesima stranog
kapitala.Jugoslavija je periferija evropske ekonomije, te ona sama potvruje tezu o svojoj
nerazvijenosti koja se obuhvatno sagleda kroz:

1. direktnu ekonomsku zavisnost u smislu kljune pozicije ekonomije kontrolie strani
kapital);
2. trgovinsku zavisnost u odnosima razmene i optu zavisnost od ciklinih promena na
kapitalistikom tritu;
3. finansijsku zavisnost;
5

4. tehniku zavisnost;
5. odliv dohotka i druge gubitke.



U okviru internih faktora i mehanizama nerazvijenosti znaajno je pomenuti:

1. dezintegrisanost i distorziju ekonomske strukture;
2. heterogenost drutvene strukture

Potpunija ocena privrednog razvoja u Kraljevini Jugoslaviji obuhvata interne i eksterne
faktore nerazvijenosti, njihovo razlikovanje, ali i uoavaju njihove povezanostiPeriod 1918-
94 godine je period Kraljevine Jugoslavije, tj Jedne drave koja nije posedovala adekvatnu
ekonomsku politiku, sa kojom bi mogla izvesti odreene reforme privrednog ivota i omoguiti
bolji privredni razvoj i rast ivotnog standardaNegativne karakteristike jugoslovenske privrede
mogu se sagledati kroz nepravilno izvedenu industrijalizaciju.

Primer : obijene rude, izvozile su se iz nae zemlje bez ikakve prerade (sem nekih ruda, bakra
i gvoa, tako da smo prodavali samo sirovine koje su dobijale konaan oblik gotov proizvod
u inostranstvu, te se vraale kod nas za daleko uveaniji iznos nego sirovine koje bi smo mi
prodali.

Primer 2: Trebalo je da se vie ulae u proizvodnju el energije, jer izvozom elektrine energije
punio bi se dravni budet

Primer 3: Poljoprivredna domainstva zahtevala su bolju tehniku opremljenost To znai
uslovljen odlazak radne snage iz poljoprivrede u industriju, te boljitak produktivnosi u obe grane.
Carinska politika voena je na tetu seljaka, jer je porezima na poljoprivredne proizvode
6

oteavala izvoz Carinska zatita, korist od nje imao je prvenstveno strani kapital koji je koristio
sopstvena uvezena, zastarjela postrojenja i strunjake to se nije smalo dogoditi
U celini posmatrano, Kraljevina Jugoslavija nije uspela da ostvari osetniji industrijski razvoj.
Spor rast jugoslovenske privrede, dodue, uklapao se u obrazac razvoja razvijenijih
kapitalistikih zemalja Uz navedene ekonomske okolnosti, nerazvijenost Jugoslavije, moramo
razmotriti i poseban drutveni proces formiranja klasa Ovaj drutveni proces je od nastanka
Jugoslavije proiman znaajnim nacionalnim protuvrenostima

Literatura:

www.news.beograd.com
rutveni i privredni sistem SFRJ, Ljubia Risti, Nauna knjiga, 98
obelji N, Politika i metodi privrednog razvoja Jugoslavije, Nolit, eograd, 959
uvela I,, Industrijska politika u SFRJ, u Zborniku radova "Industrijska politika, industrija i
zatita ovekove okoline", Pula, 986