UNIVERZITET SINGIDUNUM

BEOGRAD, 2010.
DOMAI RAD IZ LOGISTIKE
UPRAVLJANJE LOGISTIKOM
PROIZVODNJE
Profesor Studenti
dr Duan Regodi Zoran Karadolamovi 220153/2010
Vladimir Perii 220176/2010
Sadraj
1. Uvod .......................................................................................................... 3
2. Logistika proizvodnje............................................................................... 4
3. Snabdevanje prirodnom biomasom od drvnih ostataka ........................ 5
3.1. Proizvodnja drveta ............................................................................................... 5
3.2. Drvni otpad u umarstvu ...................................................................................... 6
3.3. Proizvodnja razliitih proizvoda od drveta ........................................................... 6
3.4. Drvni ostaci u industriji prerade drveta................................................................. 7
4. Tehnologije za korienje drvnog otpada ............................................... 8
4.1. Tehnologije proizvodnje vrstih biogoriva ........................................................... 8
4.2. Tehnologije korienja drvnog otpada za proizvodnju energije............................. 9
5. Logistika nabavke sirovine .................................................................... 11
6. Proizvodni proces ................................................................................... 12
6.1. Tehnologije za proizvodnju briketa .................................................................... 12
6.2. Tehnologije za proizvodnju peleta...................................................................... 15
7. Logistika plasmana na trite ................................................................ 18
8. Zakljuak................................................................................................ 19
Literatura ..................................................................................................... 20
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
3
1. UVOD
Due vremena su ciljevi logistike preduzea bili izjednaeni zahtevima za uslugama
u okviru posebnog segmenta-fizika distribucija gotovih proizvoda.
Mali su izgledi nekog preduzea da efikasnim i racionalnim upravljanjem samo
u oblasti fizike distribucije obezbedi eljeni nivo usluga niim trokovima. Moraju se, uzeti u obzir i
ostala podruja preduzea, a posebno funkcija nabavke kao i funkcija proizvodnje.
Stoga je koncepcija logistike preduzea, ire gledano, usmerena ka "unutranjem"
kretanju dobara u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea i to od momenta
snabdevanja materijalima do isporuke gotovih proizvoda krajnjem potroau. Zato je neophodno
da se logistika blie definie.
U logistiku se ubrajaju sve delatnosti kojima se planira, upravlja, realizuje i
kontrolie prostorna i vremenska transformacija materialnih dobara kao i druge sa tim
povezane transformacije.
Logistika preduzea, predstavlja skup zadataka i izvedenih mera za obezbeenje
optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije
predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea poev od njegovih
isporuilaca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potroaa.
Skraeno se moe formulisati: Logistika preduzea se bavi upravljanjem tokovima
materijalnih dobara i pripadajuih informacija u odgovarajucoj mrei.
Cilj logistike preduzea jeste da stvori odgovarajue preduslove obezbedi, u smislu gore
navedene definicije, stavljanje na raspolaganje: pravih objekata (predmeta), u pravo vreme, na
pravom mestu,u odgovarajuoj koliini, sa odgovarajuim kvalitetom, odgovarajuim
informacijama, po konkurentnoj ceni.
Cilj ovog rada je da predstavi nain proizvodnje u preduzeu gde se sirovina
iskoriava u potpunom obimu, to dovodi do poveanja dobiti i zatite ivotne
sredine. U tu svrhu objanjena je proizvodnja briketa i peleta od drvnih ostataka.
Kako je cena goriva dostigla nezamislive visine, sve vie panje se usmerava ka
obnovljivim izvorima energije. Visoke cene goriva jednostavno ine da obnovljiva goriva
budu finansijski dostupnija, jer su korisnici u potrazi za najekonomicnijim izvorom enegrije
meu dostupnim gorivima i obnovivim izvorima energije.
Vanost koricenja drvnog otpada nije samo zbog istije proizvodnje energije, ve i
zbog smanjenja uvoza fosilnih goriva.
U skladu sa Kjoto protokolom i direktivama Evropske Unije, a zasnovano na
preuzimanju obaveze poveanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji
energije, mnoge zemlje EU podstiu koricenje biomase kao goriva. U nekim razvijenim
zemljama je stvoreno veoma razvijeno trite biogoriva, sa stalnim poveavanjem tranje za
biomasom kao gorivom. Poto korienje drveta iz ume i drvnih ostataka mora biti na odriv
nain, onda povecana tranja za biomasom stvara primamljive uslove za izvoz biogoriva iz
dugih zemalja na trite zemalja Evropske Unije.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
4
2. LOGISTIKA PROIZVODNJE
Logistika proizvodnje je deo mikrologistike koji se bavi koordinacijom unutranjih tokova
materijala, do i unutar proizvodnih mesta. Cilj logistike proizvodnje je snabdevanje proizvodnih mesta:
s pravim materijalima, u potrebnoj koliini, u pravo vreme, uz to nie trokove. Zadaci logistike
proizvodnje: odluiti se "proizvesti iii nabaviti", strukturiranje proizvodnje prema logistikim
aspektima, planiranje i upravljanje proizvodnjom, uobliavanje fizikog i informacionog toka kroz
proizvodnju. Za planiranje proizvodnje bitno je: utvrivanje potrebne koliine materijala i
opisivanje kvalitete materijala. Danas razlikujemo sledee metode za utvrivanje potrebne koliine
materijala: deterministiki (prema planu proizvodnje, prema normativima utroka materijala, prema
narudzbinama, prema planu investicija i investicionog odravanja), stohastiki (na temelju prole
proizvodnje), subjektivno (na temelju iskustva). Metode opisivanja kvaliteta materijala su: navoenjem
zatitnog znaka odnosno robnog iga, na temelju uzorka, navoenjem trinog kvaliteta, pozivanjem na
standarde, specifikacijom.
Tipovi proizvodnje se dele: prema mestu rada na: radioniku proizvodnju, lananu proizvodnju;
prema koliini proizvoda i uestalosti ponavljanja na: masovnu proizvodnju, serijsku proizvodnju,
pojedinanu proizvodnju.
Najvanije pitanje logistike proizvodnje je da li neki proizvod proizvoditi u
vlastitoj reiji ili ga jednostavno nabaviti od nekog dobavljaa. Ovo pitanje je zapravo pitanje
ekonominosti. Da bi se mogla doneti odluka o tome da li proizvesti iii nabaviti potrebno je
razmotriti cenu i cenu kotanja vlastite proizvodnje. Ukoliko su potrebe manje koliine tada se u
veini sluajeva odluka donosi u korist nabavke.
Pod pretpostavkom da se proizvodnja posmatra kao deo nekog logistikog lanca,
tada se za ovaj logistiki elemenat sistema logistika preduzea moe dati sledea definicija:
"Logistika proizvodnje je podrka nadreenoj logist ici preduzea, i
predstavlja ukupnost zadataka i mera koje se izvode iz tih zadataka, u cilju obezbedenja
optimalnog protoka informacija, materijala i vrednosti u procesu transformacije predmeta
rada na podruju proizvodnje".
U bitne funkcije logistike proizvodnje se ubrajaju, pored ve obraenih logistikih funkcija
poprenih preseka (zadaci transporta i skladitenja): formiranje fabrike strukture usklaene sa
tokom materijala (fabriko planiranje) kao i planiranje i upravljanje proizvodnjom.
Ako su funkcionalne povrine unutar jedne lokacije definisane, moe se planirati konaan
raspored sredstava preduzea unutar tih funkcionalnih podruja i utvrditi secita proizvodnog
toka. Da bi se omoguila vea preglednost, projektuju se detaljni rasporedi i to: rasporedi
pogonskih sredstava, rasporedi tokova snabdevanja i pranjenja, rasporedi zgrada (objekata).
Zadatak projektovanja rasporeda pogonskih sredstava je definisanje budueg prostornog
rasporeda sredstava preduzea u pojedinim funkcionalnim podrujima. Pri njihovom lociranju treba
proveriti da li se mogu uskladiti, za svako sredstvo preduzea, idealna lokacija i idealni raspored sa
postavljenim lokacijskim zahtevima, koji su odreeni u orijentacionom planu. U tom smislu
odluujuu ulogu imaju, pre svega, centralizijui i decentralizujui uslovi.
Ako postoji jedan jedinstveni proizvodni tok, onda se principijelno nudi linijski raspored, poto se
tako olakava korienje stacioniranih transportnih sredstava i dolazi do preglednog rasporeda. U
sluaju nejedinstvenog toka trebalo bi primeniti razueni raspored, kako bi se zadrala kratka
transportna odstojanja i bolja iskorienost prostora.
Ako se pri projektovanju prostornog rasporeda koriste postavljeni zahtevi sredstava
preduzea za odgovarajuom infrastrukturom, moe se definisati odgovarajui raspored tokova
snabdevanja i pranjenja preduzea.
Kod izrade novih planova i u sluaju proirenja postojeih objekataprave se dodatni rasporedi
zgrada (objekata) koji slue kao osnova za planiranje gradnje i kao dokumenat za dobijanje
odgovarajuih dozvola zagradnju koje zahtevaju nadleni organi.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
5
3. SNABDEVANJE PRIRODNOM BIOMASOM OD
DRVNIH OSTATAKA
Glavne vrste umskog drveca su: bukva, topola i hrast kao predstavnici listopadnog
drveca, a crni bor i smreka kao predstavnici etinara. Iako ubedljivo najveci udeo u umama
Srbije ima bukva sa preko 40%, topola je veoma pogodno drvo za uzgajanje kao energetska
sirovina, poto je njen godinji zapreminski prirast mase mnogo veci nego to je to sluaj sa
drugim vrstama drveca u Srbiji.
3.1. Proizvodnja drveta
Odraslo drvo se sastoji od stabla, debelih grana, tankih grana, i panja sa korenom.
Proizvodnja drveta je izraena kroz obim see drveta. Pod pojmom "see drveta" u zvanicnim
statistikim biltenima podrazumeva sve komercijalne sortimente drva a takode i drvne
ostatke. to se tie lica koja se bave seom, umska preduzeca i gradani su glavne kategorije
koji se bave seom drveta u umi.
to se tie vrsta drvea poseenih u umi, najvei udeo ima bukva iz istih stanita,
dostiuci 40% ukupnog obima see drveta u umi. Topola nije bila vrlo cesto drvo, ali ova
vrsta drveta je zasaivana u poslednjih par decenija, naroito pored kanala, velikih reka,
puteva, a i kao ume. Sada topole imaju znaajni udeo u ukupnom obimu see drveta i u
ukupnoj povrini pod umom.
Na slici 1 se moe videti izgled trupaca dobijenih seom drveta.
Slika 1. Trupci dobijeni seom drveta
Sledei sortimenti su rezultat see drveta: seeno drvo za dalje rezanje i proizvodnju
razliitih vrsta tehnikog drveta, drvo za potporne stubove u rudnicima pod zemljom, drvo za
proizvodnju celuloze i papira, ogrevno drvo, i drugi proizvodi od drveta ukljuujui one za
proizvodnju ploa. Najvei udeo (oko 50%) see drveta iz uma se iskoristi kao gorivo. Druga
polovina (oko 50%) see drveta iz uma je za proizvodnju nametaja, industriju celuloze i
papira, proizvodnju potpornih stubova i druge svrhe.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
6
3.2. Drvni otpad u umarstvu
Od ukupno poseene zapremine drveta, dve glavne vrste proizvoda su: tehniko oblo
drvo i prostorno drvo. Pored ova dva glavna sortimenta postoji i drvni ostatak koji obino
ostaje u umi. Od sortimenata koji se dobiju pri sei drveta, oko 90% je tehniko oblo drvo i
prostorno drvo, a oko 10% je drvni ostatak sece. Pored ovoga u umi ostaju panjevi i tanje
grane. Takoe tu je lice i iglice koje uestvuju sa oko 2%, ali njihov udeo je zanemarljiv.
Zapremina uobiajeno neiskorienih delova drveta, koji sadre koru, tanke grane i
panjeve, iznose oko 42% od ukupne zapremine drvne mase drveta. To znai da prema
sadanjoj sei drveta u umi, obino oko 1,1 milion drvnih ostataka, to jest drvnog otpada,
ostaje nakon seenja. Ovi ostaci su razliiti po veliini i obliku, i rasuti su po umi. to se tie
kvaliteta biomase ovi ostaci se mogu koristiti kao izvor energije, a neki mogu biti iskorieni
za proizvodnju drvenih ploa. Koji deo ostataka e biti iskoricen uglavnom zavisi od vrste
terena, umske infrastrukture i razdaljine do mesta za iskoricenje ostataka.
Na slici 2 se moe videti drvni otpad posle see ume.
Slika 2. Drvni otpad posle see ume
3.3. Proizvodnja razliitih proizvoda od drveta
Zajedno sa nametajem, rezano drvo predstavlja najeci proizvod od umskog drveta
u Srbiji. Pilane ine oko 60% ukupnog broja preduzea drvne industrije, a rezano drvo ini
oko 37,2% izvoza svih proizvoda od umskog drveta.
Na slici 3 se moe videti proizvodnja rezanog drveta na pilani.
Slika 3. Proizvodnja rezanog drveta na pilani
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
7
Rezano drvo predstavlja osnovni materijal iz kojeg se izrauje nametaj i graevinska
stolarija. Zbog deficitarnosti rezano drvo je, poslednjih nekoliko decenija zamenjivano
drugim drvnim i sintetikim materijalima. No, i pored toga, u proizvodnji nametaja i
graevinske stolarije njegovo uee je najznaajnije.
per ploe su izraene od neparnog broja listova furnira, koji su meusobno slepljeni
tako da su drvna vlakanca susednih listova u konstrukciji ploe naizmenino ukrtena. Obino
se rade od tri, pet, sedam i devet slojeva u debljinama od 3 do 25 mm. Najee se proizvode
od ljutenog bukovog i topolovog furnira.
Ploe vlaknatice su drvni materijali koji se dobijaju od drvnih vlakana sa ili bez
dodavanja vezivnih sredstava. Ploe se sastoje od drvnih vlakana ili od snopova vlakanaca, a
formiraju se u ravne tepihe. Spajanje vlakanaca se postie ispreplitanjem vlaknaste materije
kao i adhezivnim dejstvom vezivnih sredstava u drvetu ili dodavanjem lepka.
Ploe iverice se rade od iverja lignoceluloznih materijala, najee drveta, koje je
meusobno vezano sintetikim lepkovima. Meusobno vezivanje iverja se postie delovanjem
pritiska i temperature u vruim presama.
Na slici 4 se moe videti proizvodnja ploa iverice.
Slika 4. Proizvodnja ploa iverice
3.4. Drvni ostaci u industriji prerade drveta
Kao rezultat perade drveta postoje tri glavne vrste ostatka prema veliini: kora, krupni
ostaci nakon seenja oblovine i sitni ostaci (piljevina, strugotina, drvna praina). Obino je u
pilanama od ukupne koliine drveta koja se prerauje izmedu 50 i 65% komercijalni
proizvod, a ostatak je drvni otpad. U zavisnosti od kvaliteta ostatka, na primer da li je kora
skinuta ili ne, ostatak moe da se koristi za proizvodnju drvenih ploa. U drugom sluaju
ostatak se moe koristiti kao ogrev.
Za razliite proizvode od drveta razliiti procesi se sprovode i razliiti su odnosi
izmeu koliine komercijalnog glavnog proizvoda i koliine ostataka. Ali generalno, koliina
drvnog otpada je oko 50%. Na primer pri proizvodnji finalnih drvenih proizvoda, kao na
primer nametaja, koliina otpada je i preko 50%.
U finalnoj preradi drveta, proizvodnji nametaja, prozora i vrata, koristi se osueno
rezano drvo. Koliina ostatka zavisi od finalnog proizvoda i primenjene tehnologije.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
8
Na slici 5 se moe videti jedan od naina prerade drveta u industriji i izgled drvnih
ostataka.
Slika 5. Izgled drvnih ostataka posle industrijske prerade drveta
4. TEHNOLOGIJE ZA KORIENJE DRVNOG OTPADA
Postoje dve glavne vrste vrstog biogoriva. Jedna vrsta biogoriva obuhvata ogrevno
drvo, seku, piljevinu i druge drvne ostatke bez bilo kakve pripreme. A druga vrsta biogoriva
obuhvata pelete i brikete, biogoriva koja se namenski proizvode poveavanjem njihove
nasipne gustine.
4.1. Tehnologije proizvodnje vrstih biogoriva
Proizvodnja briketa i peleta je u ekspanziji. Briketi su veih dimenzija. Tipine
dimenzije drvenih briketa su: prenik 60 100 mm, a duina 20 200 mm. Zbog svoje
relativno velike dimenzije briketi nisu pogodni za male i srednje kotlove sa automatskim
doziranjem, za razliku od peleta. Briketi su pogodni za kotlove i loita sa runim loenjem.
Zbog svoje teine i dimenzija briketi su skloniji lomljenju i mrvljenju od peleta. Iz tog
razloga su peleti interesantniji kao gorivo. Peleti mogu biti korieni u malim kotlovima sa
automatskom regulacijom, poto se doziranje goriva moe regulisati.
Na slici 6 se mogu videti razliiti oblici briketa.
Slika 6. Razliiti oblici briketa
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
9
Princip proizvodnje peleta je isti. Pelete bi trebalo proizvoditi iz istog drveta, ali to
nije obavezno. Medutim, uobiajena praksa je da se peleti proizvode bez dodatka vezivnog
sredstva (lepkova ili smola). Tehnologija proizvodnje peleta treba da ispuni osnovne uslove
kvaliteta proizvoda, a to je otpornost na lomljenje i trunjenje pri skladitenju i transportu.
Neke evropske zemlje gde se peleti troe u velikoj kolicini, usvojile su vrlo detaljne standard
po pitanju kvaliteta peleta.
Peleti mogu biti proizvedeni iz drvnog otpada koji je isto drvo, a mogu biti
proizvedeni sa aditivima, ali oni moraju zadovoljiti zahteve po pitanju maksimalnog sadraja
tetnih materija. Peleti treba da imaju deklaraciju sa specifikacijom, tako da je cena peleta na
tritu vea ako je sirovina za pelete isto drvo.
Na slici 7 se moe videti izgled peleta.
Slika 7. Izgled peleta
4.2. Tehnologije korienja drvnog otpada za proizvodnju energije
Najei nain iskorienja drvnog otpada za proizvodnju energije je sagorevanje u
kotlovima ili loitima. Druge tehnologije, kao na primer gasifikacija koja se vrlo retko
koristi, predstavljaju vie neku vrstu demonstracionog postrojenja.
Za sagorevanje drvne biomase u kotlovima srednje veliine obino primenjena
tehnologija je sagorevanje na reetki. To znai da biomasa sagoreva u nepokretnom sloju ili
na pokretnoj reetki.
Jedna tipina konstrukcija kotla za sagorevanje biogoriva sa toplotno izolovanim
loitem koja omoguava potpuno sagorevanje biomase data je na slici 8.
Slika 8. Shema kotla sa pomonom opremom za sagorevanje biogoriva:
1) silos za biogorivo; 2) puni dozator; 3) ventilator; 4) ciklon; 5) ,6),7) sistem za doziranje;
8) zid loita; 9) zona sagorevanja; 10) regulator; 11) ciklon; 12) ventilator; 13) dimnjak
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
10
Biomasa kao gorivo ne mora biti iskoriena samo za proizvodnju toplote ve i za
proizvodnju elektrine energije.
Drvno preradivaka preduzea, skoro sva izuzev obinih pilana, obino imaju komore
za suenje drva. Poto ova preduzea koriste elektrinu energiju za rad maina, to znai da
preduzea za preradu drveta imaju potrebe za toplotnom i elektrinom energijom. Iz tog
razloga, ako se posmatra sa tehnikog stanovita, preduzea prerade drveta su idealno mesto
za ugradnju postrojenja sa kombinovanom proizvodnjom toplotne i elektrine energije (CHP).
Prednost postrojenja CHP je njihov visok ukupni stepen korisnosti (80%) u poreenju
sa stepenima korisnosti odvojenih postrojenja za proizvodnju toplote (85%) i proizvodnju
elektrine energije (35%). Vii stepen korisnosti znai manju potronju goriva, a manja
potronja goriva za datu raspoloivu koliinu drvnog otpada znai veu proizvodnju toplotne I
elektrine energije. Elektrina energija proizvedena u preduzeima moe biti iskoriena za
zadovoljenje sopstvenih potreba ili moe biti predata mrei i prodata. Iz tog razloga su ova
preduzea u principu zainteresovana za to veu proizvodnju elektrine energije, posle
zadovoljavanja svojih potreba za toplotnom energijom. Tipino, a u isto vreme savremeno
reenje za CHP postrojenje, koje kao gorivo koristi drvni otpad, je parni kotao sa parnom
turbinom. Kapaciteti CHP postrojenja koje nude proizvoai opreme mogu biti od nekoliko
stotina kilovata do nekoliko stotina megavata.
Sagorevanjem biomase u vidu briketa i peleta, stvara se vrlo mala emisija tetnih
gasova (CO
2
). U tabeli 1 dat je uporedni pregled emisije tetnih gasova kod razliitih
energenata.
Tabela 1. Emisija CO
2
kod razliitih energenata
Vrsta goriva Emisija - kg CO
2
/ kWh
Ogrevno drvo 0,00612
Drvena sjeka 0,00432 - 0,00612
Briket i pelet 0,016
Zemni gas 0,216
Teni gas 0,234
Lo ulje 0,265
Ugalj 0,291
Antracit 0,392
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
11
5. LOGISTIKA NABAVKE SIROVINE
Logistika pre proizvodnje briketa i peleta mnogo zavisi od toga da li je budua farbika
briketa i peleta smetena unutar preduzea prerade drveta koje ve ima raspoloivi drvni
otpad za proizvodnju briketa i peleta ili nije.
Vrlo jednostvano reenje bi bilo kada bi fabrika briketa i peleta bila unutar preduzea
za preradu drveta, i kada bi potrebe fabrike briketa i peleta za sirovinom bile zadovoljene
raspoloivim drvnim otpadom iz tog preduzea. U tom sluaju drvni otpad bi trebalo samo
prebaciti sa jednog mesta na drugo unutar preduzea, kako bi bilo blizu linije za proizvodnju
peleta. Za tu svrhu transport bi mogao biti obavljen vazduhom (pneumatski) kroz cevi, ili uz
pomoc beskonane trake pokrivene radi zatite od kie i snega.
U sluaju da fabrika briketa i peleta nije blizu nekom preduzeu za preradu drveta, a
zasniva svoju proizvodnju na sirovini koja treba da bude prikupljena u umi ili dovezena iz
nekog udaljenog preduzea za preradu drveta, onda rukovodstvo preduzeca treba da rei
problem pouzdanosti snabdevanja sirovinom. Pouzdanost snabdevanja nije samo pitanje
trokova i obezbeivanja transportnih vozila, nego raspoloivosti drvnog ostatka na dugi rok.
Moe se oekivati da investitori instaliraju linije za proizvodnju briketa i peleta samo malog
kapaciteta ako nemaju svoju sopstvenu sirovinu, barem neku ogranienu koliinu. U svakom
sluaju, ako neko odlui da gradi fabriku za proizvodnju briketa i peleta uz dogovor sa
vlasnicima uma i preduzeima za preradu drveta on mora angaovati nekog za transport
drvnog ostatka ili kupiti transportna vozila.
Drvni otpad u umi se prikuplja u odreenoj meri, ali se ne prikuplja sav ostatak pri
sei, i ono to se prikupi biva sloeno pored puta u umi. Obino ostaci koji ostaju u umi ine
grane tanje od 7cm. Sav ovaj otpad treba da bude prikupljen runo.
Na slici 9 se mogu videti mobilne maine za prikupljanje i transport drvnog otpada
nastalog seenjem uma.
Slika 9. Mobilne maine za prikupljanje i transport umskog drvnog otpada
Trokovi sirovine uglavnom zavise od lokacije postrojenja. Ako je postrojenje za
proizvodnju briketa i peleta locirano unutar preduzea za preradu drveta, tada je drvni ostatak
besplatan. To je optimalna varijanta, ne samo zbog toga to je cena sirovine nula, ve mnogo
vie to je snabdevanje sirovinom osigurano.
U sluaju kada fabrika briketa i peleta treba da nabavlja sirovinu, onda bi se transport
drvnih ostataka (piljevina, kora) obavio kamionima ili traktorima u zavisnosti od transportne
razdaljine i vrste drvnog otpada.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
12
Ako je sirovina kompaktna, kao na primer kora ili komadi drveta, onda bi transportni
trokovi po toni sirovine bili manji. Ako je razdaljina za transport kratka, na primer do 10 km,
onda transport moe biti obavljen traktorima, to bi bilo jevtinije nego kamionima. Ali ako je
razdaljina dua onda je kapacitet transportnog vozila znaajan parameter, i u tom sluaju bi
transport bio obavljen kamionima.
Sirovina za proizvodnju drvenih briketa i peleta moe biti direktno iz ume ili iz neke
pilane. Cena zavisi vrlo mnogo od transportne gustine drvnog otpada. Ako je drvni otpad
piljevina, sa malom nasipnom gustinom, onda e cena transporta biti vea nego za na primer
tanke grane ili panjeve.
6. PROIZVODNI PROCES
6.1. Tehnologije za proizvodnju briketa
Oblik briketa moe da bude valjkast i ciglast. Dimenzije valjkastih briketa mogu da
budu prenika od = 20 do110 mm i duine l = 30 do 300 mm. Dimenzije ciglastih briketa
su: popreni presek 20 do 100 mm x 20 do 100 mm i duine od 30 do 300 m. Zapreminska
masa (gustina) briketa iznosi 1100 do 1400 kg/m3. Gustina se smanjuje za 7 do 12 puta u
odnosu na rinfuzni materijal. Nasipna gustina gomile briketa iznosi 600 do 750 kg/m3.
Toplotna vrednost briketa i peleta iznosi od 13 do 18 MJ/kg. Sadraj pepela posle sagorevanja
iznosi 0,5 do 7%. U pepelu nema sumpora ili ga ima u tragovima. Brikete ne poveavaju
sadraj CO
2
u atmosferi.
Drvni ostaci koji se koriste za proizvodnju briketa prvo treba da se usitne, na
dimenzije do 10 mm. Sadraj vlage u materijalu treba da je 12 do 18%. Za usitnjavanje i
mlevenje biomase utroi se 60 do 80 kWh/t. Utroak mehanike energije za spremanje
biomase u bale iznosi do 40 kWh/t.
Na slici 10 mogu se videti razliiti oblici drvnog otpada koji se koristi za proizvodnju
briketa.
Slika 10. Razliiti oblici sirovine (drvnog otpada) za proizvodnju briketa
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
13
Pritisak u alatu prese treba da bude 150 do 200 bara da bi se postigla temperatura
materijala 80 do 90 C i bioloki materijal razmekao i zalepio.
Ukoliko se dodaju vezivna sredstva onda pritisak moe da bude neto nii. Vezivno
sredstvo poveava cenu briketa. Vezivna sredstva moraju dobro da sagorevaju, tj. da ne
zagauju ivotnu sredinu vie od same biomase.
Na slici 11 se moe videti automatska linija za briketiranje.
Slika 11. Automatska linija za briketiranje
Za seenje i pakovanje briketa utroi se do 45 kWh/t. Na slici 12 se mogu videti
maine za seenje briketa.
Slika 12. Maine za seenje briketa
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
14
Na slici 13 se moe videti maina za pakovanje briketa.
Slika 13. Maina za pakovanje briketa
Na slici 14 se moe videti primer pravilnog rasporeda opreme u postrojenju za
proizvodnju briketa.
Slika 14. Raspored opreme u postrojenju za proizvodnju briketa
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
15
6.2. Tehnologije za proizvodnju peleta
Najprostija linija za proizvodnju peleta je ona instalirana u okviru neke pilane, gde su
piljevina i sitni ostaci pri sei, sirovina za proizvodnju peleta. U tom sluaju sirovina za pelete
je suva, nije potrebna suara niti mlin za drvni otpad, a najvea panja treba da se obrati na
zatiti drvnog otpada od upada neistoa (metalnih predmeta). Pored toga, ako je kapacitet
proizvodnje peleta mali, na primer 300 tona godinje (1 t/dan) , onda jedina maina u fabrici
peleta je maina za presovanje odnosno za pravljenje peleta. Sve druge aktivnosti mogu biti
obavljenje manje ili vie runo, kao to su pakovanje, interni transport i skladitenje.
Ako se sirovina sastoji od kore ili drugog krupnijeg komada drveta, zatim vlana
piljevina ili seka, i ako je kapacitet relativno veliki, preko 10 000 t/god. (30t/dan), onda se
fabrika peleta sastoji od vie maina za znatnim stepenom automatizacije.
Na slici 15 moe se videti raspored opreme u postrojenju za proizvodnju peleta.
Slika 15. Raspored opreme u postrojenju za proizvodnju peleta:
(Furnace - loite, Dryer - suara, Crusher - mlin, Dust collector odvaja praine,
Bucket conveyor - transporter sa koficama, Pellet mill - presa za pelete,
Grading sieve - sito za odvajanje sitnih komadia od peleta, Srew conveyor - puni
transporter, Coller - hladnjak, Dust collector - odvaja praine, Fan - ventilator)
Proces proizvodnje peleta poinje prijemom sirovine (istovar iz kamiona ili
eleznikog vagona). Potom se sirovina skladiti, pri emu sistem treba da omogui
optimalno skladitenje za dalje manipulacije.
Sirovina mora da se oisti na taj nain to ona prolazi kroz sita i magnetni odvaja
kako bi se uklonile neistoe kao to su kamenje i metalni predmeti.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
16
Na slici 16 su predstavljene maine za separaciju (uklanjanje neistoa).
Slika 16. Maine za separaciju (uklanjanje neistoa)
Mlevenje sirovine je neophodno u sluaju ako sirovina nije piljevina ili drvni ostatak
sa dimenzijama manjim od dozvoljene gornje granice za datu presu, obino do 3 mm, ali u
svakom sluaju manjim od prenika pelete.
Sistem unutranjeg transporta moe biti horizontalan i vertikalan. Na slici 17 se moe
videti sistem unutranjeg transporta.
Slika 17. Unutranji transport sirovine za proizvodnju peleta
Najvei deo drvnog otpada ine strugotina i opiljci omorike i bora koji dolaze iz
pilana. Prosean sadrzaj vlage je izmedju 50 i 60%. Stoga je suenje neophodan korak u
pripremi drvnog otpada za peletiranje. Komadii drveta koji ulaze u sua ne bi trebalo da
budu vei od 5 x 5 x 1 cm jer je to najefikasnija veliina da bi se dobio nivo vlanosti od 12
14% posle suenja. Ako su komadi vei neophodno je da prvo prou kroz seckalicu.
Tanost suenja suaa trebala bi da bude +/- 1 % jer velike fluktacije u vlanosti utiu na
sline varijacije u procesu peletiranja i na kvalitet. Zato mora da se instalira savremeni
instrument za merenje vlage koji sve vreme prati nivo vlanosti. Posle suaa proizvod se
transportuje u magacin ili privremeni dozer za mlin ekiar,zavisno od plana proizvodnje.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
17
Termika priprema sirovine prethodno pripremljene na odgovarajucu velicinu,
pretpostavlja da se piljevina i drvena praina greju na temperaturu do 200 C obino parom,
kako bi se iz drveta oslobodio lignin koji kasnije slui kao vezivno sredstvo. Pored toga,
sirovina mora biti osuena tako da sadraj vlage ne bude vii od 20%, a onda moe ii u presu
da bi se pravili peleti.
Mlevenje i suenje sirovine moe biti kombinovano, to jest izvedeno zajedno, ako je
neophodno suenje. U mlinovima sa suenjem se istovremeno sui i melje drvni ostatak.
Mleveni drvni ostatak se lake sui, a takode se suvi drvni ostatak lake melje. estice drvnog
ostatka posle mlevenja treba da su jednake veliine i jednakog sadraja vlage. to je vlaga u
peletima homogenija, to su oni due otporni na lom i mrvljenje.
Za suenje se koristi obino topao vazduh, a kao gorivo se koristi raspoloivi drvni
ostatak. Na slici 18 se moe videti oprema za suenje.
Slika 18. Oprema za suenje
Peleti se prave u presama pod velikim pritiskom. Pripremljena sirovina za pravljenje
peleta se stavlja u presu. Proces presovanja se izvodi valjcima koji mlevenu drvnu masu koja
se stavlja u dobo sa malim rupama na krunom zidu istiskuju kroz te rupe.
Na slici 19 je prikazana presa sa tipinim doboom sa rupama za pravljenje peleta. Na
slici je takoe pretstavljen cilindrini valjak koji se kotrlja unutar doboa i istiskuje pelete.
Slika 19. Presa za pravljenje peleta i njeni kljuni delovi (valjak i dobo)
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
18
Posle peletiranja briketi se moraju hladiti da bi se pojaala tvrdoa i stabilnost pri
skladistenju. Kontraprotoni hladnjaci pruaju efikasno, neproblematino i jeftino hladjenje.
Jednostavnog dizajna, mehaniki neproblematian i sa minimalnim zauzimanjem prostora,
kontraprotoni hladnjak obezbeuje poboljanu kontrolu vlanosti i nisko-udarno temperirano
hladjenje. Peleti ulaze u hladnjak i hlade se pomou protoka vazduha koji ulazi u hladnjak
kroz otvor za pranjenje, a naputa ga kroz vazduni izlaz. Vazduh koji izlazi u sebi sadri
vlagu i drvnu prainu, koji se razdvajaju u visoko efikasnom ciklonu. Posle pranjenja kroz
trostruki reetkasti ispusni mehanizam, proizvod prolazi preko sita da bi se osiguralo
dobijanje visokokvalitetnog istog proizvoda bez praine.
Hlaenje peleta je potrebno da bi se doslo do stabilnog krajnjeg proizvoda. Peleti sada
mogu da se proseju i skladite. esto se peleti skladite ili u silose ili u ravna skladista. U
nekim sluajevima stavljaju se u dakove od 20 kg.
Na slici 20 je prikazan ureaj za hlaenje gotovih peleta.
Slika 20. Ureaj za hlaenje peleta
7. LOGISTIKA PLASMANA NA TRITE
Proizvoai peleta u Srbiji imaju dve mogucnosti: da izvoze pelete u neku zemlju EU
ili da prodaju na domaem tritu. Drveni peleti koji se sada proizvode u Srbiji uglavnom se
izvoze. Medutim u budunosti, nakon usvajanja mera za promovisanje obnovljivih izvora
energije i mera podrke za njihovo korienje, moe se oekivati da e se drveni peleti
koristiti i u Srbiji. to se tie izvoza peleta, glavne destinacije su Italija, Grka, Nemaka,
Holandija i druge severne evropske zemlje.
to se tie izvoza u Italiju postoje dve glavne rute. Jedna je drumom preko Hrvatske
direktno do potroaa u Italiji. Druga varijanta je da se koristi voz do luke Bar u Crnoj Gori,
zatim brod preko Jadranskog mora do neke luke u Italiji. Najblia luka je Bari, ali bi to mogla
biti i luka u Ankoni. Problem sa ovom rutom je to je potrebno nekoliko puta utovarivati i
istovarivati pelete, pa je neophodno imati raspoloivu opremu za manipulaciju teretom u luci
Bar i lukama u Italiji, kako bi peleti mogli biti prebaeni iz voza ili kamiona na brod i
obrnuto.
Ako je izvozna destinacija Nemaka, onda postoji mogunost transporta peleta
brodom Dunavom, ili eleznicom preko Madarske ili Hrvatske i zatim Austrije do Nemake.
Pneumatski transport drvenih peleta na eleznikim stanicama i lukama moe se izbei
ako su peleti upakovani u velike vree, naprimer teine 1/2 tone. U tom sluaju obine maine
za transport mogu utovarivati i istovarivati pelete.
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
19
8. ZAKLJUAK
Tehnoloko-tehniki postupak za proizvodnju energetskih briketa i peleta od biomase
je u svetu i kod nas praktino reen, pa je pitanje njegove ekonominosti i konkurentnosti u
odnosu na druge energetske izvore sve manje diskutabilno. Najvie se briketira i peletira
piljevina. Postepeno se kod nas razvija trite briketa i peleta. U Evropi je ve 5 godina
razvijeno trite peleta. Cena kotanja briketirane ili peletirane piljevine kod nas je 100, a u
Evropi 120 evra/toni u rinfuzi. Manja pakovanja imaju viu cenu 150 do 250 evra/toni, pa
ak i 350 evra/toni.
Preduzea koja u svom sastavu imaju i postrojenja za proizvodnju briketa i peleta od
drvnih ostataka, ostvaruju za sebe viestruku korist koja se ogleda kao:
Smanjenje skladinog prostora otpada
Iskoritavanje otpadne sirovine punim kapacitetom
Reduciranje trokova kod uklanjanja otpada
Otvaranje novih radnih mjesta u firmi
Ostvarenje novane dobiti prodajom briketa i peleta
Zatita ivotne okoline
Izbjegavanje sukoba sa nadlenim institucijama
Ostvarenje povrata investicije u vrlo kratkom vremenu
Domai rad Upravljanje logistikom proizvodnje
Zoran Karadolamovi, Vladimir Perii
20
LITERATURA
[1] Regodi D.: Logistika, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
[2] Skaki D., Krdovi A.: Finalna prerada drveta, umarski fakultet, Beograd,
2002.
[3] Brki M., Jani T.: Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja
biomase, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006.
[4] Danon G., Baji V., Isajev V., Baji S., Oreanin S., Ronevi S.: Ostaci
biomase u umarstvu i preradi drveta i mogunosti gajenja energetskih uma,
umarski fakultet, Beograd, JP Srbijaume, Beograd, Institut za topolarstvo,
Novi Sad, 2003.
[5] Ili M., Grubor B., Tesi M.: The State of Biomass Energy in Serbia, Journal
Thermal Science, 2004.
[6] www.srbijasume.co.rs
[7] www.pellet-mill.co.rs
[8] www.pelletcentre.info
[9] www.slavija-company.com
[10] www.cbcc.com.ba
[11] www.sumska-biomasa.hr
[12] www.tehnohit.si