Astrologija I Antropologija

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA
Autor: Milo Bogdanovi, milos@net.yu

+381-(0)11-24-26-940, 064-15-15-092
Lektor: Marija Bogdanovi
Recenzenti: dr Goran Golubovi, prof. psihologije
dr Svetozar Sineli, prof. filozofije
dr Duan Obradovi, antropolog
Izdavai: EDEN, Sremska Kamenica
ALFA TIM PRINT, Beograd
Dizajn korice: Lazar Tomovski, lazartomovski@yahoo.com
Milo Bogdanovi
ASTROLOGIJA I
ANTROPOLOGIJA
ovek izmeu zvezda, gena i slobodne volje
Beograd, 2008
KRATKA ISTORIJA ASTROLOGIJE
Najstariji istorijski izvori, koji otkrivaju ovekovo verovanje u astro-
logiju, vode poreklo iz drevnog Vavilona. Godine 1853. na podruju neka-
danje Ninive, u dananjem Iraku, pronaeno je hiljade glinenih tablica sa
tekstovima pisanim klinastim pismom. Oni otkrivaju izraenu sklonost ka
sujeverju drevnih Vavilonjana. ak se i sluajnom prosipanju vode prida-
valo mistino znaenje. Budunost se predskazivala na razne naine, od ga-
tanja po utrobi zaklane ivotinje, do gatanja po zvezdama:
"Ako u (mesecu) Nisanu normalan izlazak Sunca izgleda poprskan kr-
vlju: bie bitaka u zemlji." (Enuma Anu Enlil, stih 4; 18-16 vek p.n.e.)
"Ako Jupiter prolazi iznad glave Venere: Akad e biti osvojen jakim
orujem. Ako Jupiter prolazi pored ramena Venere: Elam e biti osvo-
jen jakim orujem. Ako Jupiter prolazi desno od Venere: Guti e biti
osvojeni jakim orujem. Ako Jupiter prolazi levo od Venere: Amuru e
biti osvojen jakim orujem." (Enuma Anu Enlil, tablica 63, 2-5 stih)
"Ako kralj uestvuje u ceremonijama u mesecu Ajaru, rezultat e biti
dobra srea." (Shumma Alu, tablica 11)
Po predanju, pronalazai astrologije su Nehepso i Petoziris, kojima su
se zvezde javile i otkrile im tajnu astroloke nauke.
"Nehepso je legendarni egipatski kralj, kome su zvezdana boanstva ob-
javila svoje tajne; njih je zabeleio prvosvetenik Petoziris." (Udo Beker,
Astroloki leksikon, str. 182)
U antiko vreme je i grki filozof Aristotel promovisao verovanje da su
zvezde bia sa natoveanskom inteligencijom, i koja, zbog svoje boanske
prirode, imaju uticaja na ovozemaljski ivot. Otuda nazivi planeta jesu na-
zivi i njima adekvatnih paganskih boanstava - Merkura, Venere, Marsa,
Jupitera, Saturna, itd.
Najvea boanstva na nebu tj. najsjajnija nebeska tela (Sunce, Mesec i
planete) postala su vladari razliitih sazvea (skupova zvezda). Vrhovno
pagansko boanstvo - Sunce postalo je vladar sazvea Lava, Mesec je po-
stao vladar Raka, Saturn vladar Jarca, Mars - Ovna i korpije, Merkur - Bli-
zanaca i Device, Jupiter - Strelca i Ribe, Venera - Bika i Vage, i Saturn -
Jarca i Vodolije. Kada su kasnije pronaene nove planete, Uran je postao
vladar Vodolije, Neptun - Ribe, i Pluton - korpije.
Paganska boanstva su takoe postala i vladari dana u sedmici. Sunce
je postalo vladar nedelje, Mesec - ponedeljka, Mars - utorka, Merkur - srede,
Jupiter - etvrtka, Venera - petka, i Saturn - subote. U nekim jezicima na-
zivi dana u sedmici jo uvek svedoe o tom drevnom verovanju. Na primer,
u engleskom: Sunday - sunev dan, Monday - meseev dan, Saturday - sa-
turnov dan.
Takvo proglaavanje nebeskih tela boanstvima dolo je u prirodan su-
kob sa jevrejskim, a kasnije i sa hrianskim i islamskim monoteizmom.
Dok su mnogoboci pokuavali da spoznaju svoju sudbinu analizom astro-
lokih znakova, biblijski monoteizam je odgovornost za ljudsku sudbinu
prebacivao na samog oveka i uslovljavao je njegovim ispunjenjem Bojih
moralnih zahteva. Dranje Bojeg zakona donosilo je blagoslov, a njegovo
krenje - prokletstvo. Podseajui na otkrivenje Deset Bojih zapovesti,
Mojsije je izgovorio rei koji e izazvati vekovni sukob izmeu astrologa
sa jedne strane i ortodoksnog Judaizma i hrianstva sa druge:
"Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem gorae do samog
neba i bee na njoj tama i oblak i mrak; i progovori Gospod k vama ispred
ognja; glas od rei uste, ali osim glasa lika ne videste; i objavi vam za-
vet svoj, koji vam zapovedi da drite, deset rei, koje napisa na dve ploe
kamene. ... uvajte dobro due svoje; jer ne videste nikakav lik u onaj dan
kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja, da se ne biste pokvarili i
nainili sebi lik rezan ili kakvu god sliku od oveka ili od ene. ... I da ne
bi podigavi oi svoje k nebu i videvi sunce i mesec i zvezde, svu voj-
sku nebesku, prevario se i klanjao* im se i sluio im; jer ih Gospod Bog
tvoj dade svim narodima pod celim nebom." (5. Mojsijeva 4,11-19)
U "Istoriji hrianske crkve" itamo zato su hriani u poetku imali
veoma odbojan stav prema astrologiji:
"Hriani nisu hteli da svoju sudbinu itaju po zvezdama i da oekuju
pomo od bogova, ija su imena tada nosile planete." (P.I. Malicki, Isto-
rija hrianske crkve, str. 193)
6 Astrologija i antropologija
*Pojam klanjanja i sluenja lanim bogovima u religiji ima dublje znaenje od formalnog
klanjanja i sluenja. Na primer, apostol Pavle kae za prodrljivce da je stomak njihov bog.
Svako traenje satisfakcije ili objekta uzdanja jeste svojevrsno traenje boga, pa samim tim
i poverenje u to da planete kao kakve boanske linosti imaju uticaja na na duhovni ivot
predstavlja za religiozne ljude prekraj Prve Boje zapovesti koja glasi: "Nemoj imati dru-
gih bogova osim mene."
U "Astrolokom leksikonu" itamo:
"Tokom prvih vekova posle Hrista usledio je naizmenian duel izmeu
hrianskog verovanja u spasenje i astrologije; hrianstvo je najpre
iskljuilo paganske kultove, a naroito kultove Sunca i Meseca, da bi
ih najpre potisnulo, a zatim, premda modifikovane, konano vratilo u
hrianski sistem." (Udo Beker, Astroloki leksikon, str. 78)
Pokuavajui da uticaj zvezda svrsta u spoljne faktore koji imaju odlu-
ujui uticaj na formiranje karaktera pojedinaca i itavih naroda, grki astro-
log Klaudije Ptolomej, u drugom veku nove ere, navodi tadanju karakternu
razliku izmeu naroda severne i june Evrope:
"Oni koji ive ispod severnijih paralela, mislim na one koji imaju saz-
vea Medveda iznad svojih glava, poto su daleko od zodijaka i toplote
Sunca, su stoga hladni; ali zato to imaju puno vlage, koja je najhranlji-
vija i nije iscrpljena od sunca, oni su bele puti, ravne kose, visoki i do-
bro uhranjeni, i poneto hladni po prirodi; oni su takoe divlji u svojim
navikama, zato to su im naselja stalno hladna. Zimski karakter njihove
klime, veliina njihovih biljaka, i njihove divlje ivotinje su u sagla-
snosti sa ovim osobinama." (Klaudije Ptolomej, Tetrabiblos, str. 53)
Hrianski pisac Tacijan u drugom veku kritikuje astrologe zato to lju-
dima pruaju izgovor za zlo:
"Oni su pokazavi ljudima raspored zvezda izmislili sudbinu koja je
strana pravednosti, jer, po njima, i sudiju i osuenog stvorila je sud-
bina; da li je neko ubica ili ubijen, bogat ili siromaan, stvar je sudbine.
Demoni su izmislili doktrinu o sudbini. Ali, mi smo iznad sudbine."
(Govor protiv Grka; The writings of Tatian and Theophilus, p. 12-13)
Zbog kritike sujeverja, paganstva i razvratnog ivota tadanjeg sveta,
rana hrianska crkva biva u narodu omraena i progonjena. A zatim do-
lazi do kompromisa. Hrianstvo postaje dravna religija. Meutim, masa
pagana samo prima hriansko ime, dok astrologiju zajedno sa ostalim mno-
goboakim sujevernim obiajima zadrava i koliko god je to mogue
oblai u novo ruho. Imena paganskih bogova bivaju zamenjena imenima
apostola i hrianskih svetaca. Ljubomir Nenadovi pie o tom formalnom
preobraaju rimskog paganstva u hrianstvo:
"Kad (Rim) vidi da mu se uzalud protiv hrianstva boriti, pretvori se
u najeeg hrianina: prelije Jupiterovu statuu u kip svetoga Petra,
koga je on na krst raspeo. Na nehrianske obeliske i stubove podie kr-
stove i kipove apostola." (Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, str. 519)
7 Kratka istorija astrologije
Sputa se tama srednjeg veka i uprkos zvaninom protivljenju autori-
teta crkve i njenim povremenim represivnim merama protiv zastupnika
astrologije, sama astrologija u narodu ostaje i dalje veoma popularna. Uza-
lud je sveti Jovan Damaskin u sedmom veku posle Hrista, veku religioznog
sujeverja, pokuavao da argumentima razuma odvrati narod od astrolokog
sujeverja:
"Ako sve to radimo, radimo po sili rasporeda zvezda, onda postupamo
po nunosti. Ni razum nam na taj nain ne bi bio potreban, jer ako o-
vek ne gospodari ni jednim svojim postupkom, onda nemamo potrebu
ni o emu da razmiljamo." (Janja Todorovi, Od zvezda ka Bogu, str. 38)
Vremenom, meu autoritetima zapadne crkve, astrologija dobija sve
eu podrku. U "Astrolokom leksikonu" itamo:
"Neosporna je injenica da je odnos izmeu astrologije i hrianstva
tokom dve hiljade godina hrianske istorije bio neprestano obeleen
kontraverzom: vremena apsolutnog anatemisanja smenjivala su razdo-
blja izvesnog uvaavanja, u kojima su ak i neke pape, kao npr. Nikolo
V, Pije II, Sikst IV, Aleksandar VI, Julijus II, Lav X ili Pavle II drali
svoje dvorske astrologe." (Udo Beker, Astroloki leksikon, str. 78)
Papa Sikst IV je prvi papa koji se aktivno bavio astrologijom. Papa Ju-
lijus II odredio je datum svog krunisanja prema savetu astrologa. Papa Pavle
III, koji je legalizovao jezuitski red, traio je savete astrologa i sazivao sa-
bore kardinala prema horoskopu. Papa Lav X osnovao je katedru astrologije
na Rimskom univerzitetu. Katolike katedrale su esto bile dekorisane sa
astrolokim simbolima. A zatim, jedno vreme, astrologija biva gotovo sa-
svim odbaena i zaboravljena pod uticajem prosvetiteljstva novog veka.
Poelo je sa Martinom Luterom, iji se argumenti protiv astrologije nisu
mnogo razlikovali od ranohrianskih:
"Bog je stvorio i smestio zvezde na nebu da bi obasjavale carstva na
zemlji, da bi razveselile ljude Gospodom, i da bi bile dobri znaci godi-
nama i dobima. Ali oni koji gledaju u zvezde predstavljaju ove Boje
tvorevine kao da su opasne, kao da zamrauju i prave probleme na zem-
lji. Prava i istinska hrianska religija suproti se i opovrgava sve takve
prie. Astrologiju je izmislio avo da bi se ljudi plaili od ulaska u brak
i od svake boanske i ljudske odgovornosti i poziva. Na kraju, vero-
vati u zvezde, ili uzdati se u njih, ili bojati ih se, jeste idolatrija i protiv
prve Boje zapovesti." (Martin Luter, The Table Talk of Martin Luther, p. 799)
Ideja prosveenosti, svojim pozivom upuenim ljudskom razumu da u
svoje ruke uzme odgovornost za sebe i svoj ivot, prirodno je dola u sukob
sa determinizmom koji proizilazi iz uverenja da ovekom upravljaju nebe-
ska tela.
"Prosveenost je ovekovo naputanje vlastite nezrelosti koju je sam
sebi nametnuo. Nezrelost je nemo da se svoj razum upotrebljava bez
vostva nekog drugog. ...
Lenjost i kukaviluk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda
ih je priroda odavno oslobodila od tueg upravljanja, ipak dragovoljno
do kraja ivota ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da
im se nametnu za njihove tutore.
Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam duebrinika koji umesto
mene ima savest onda, zacelo nije potrebno da se sam trudim. Nema po-
trebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi e ve za mene
preduzeti mrski posao. ...
Poto su najpre zaglupeli svoju domau stoku, briljivo spreavajui
da se ta mirna stvorenja ne odvae ni na jedan korak iz dupka u koji su
ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako poku-
aju da idu sami." (Imanuel Kant, Um i sloboda, str. 43)
I tako je poelo doba prosvetiteljstva. Sve to nije moglo da izdri kri-
tiku zdravog razuma odbacivano je kao sujeverje. Sami astrolozi priznaju:
"Krajem XVII veka astrologija iezava." (Ninoslav afari, Mundana
astrologija, str. 8)
"Doba prosvetiteljstva je proglasilo astrologiju korumpiranom i suje-
verjem, i ona vie nije bila privlana najboljim umovima toga vre-
mena." (Nina Grifon)
Iako astrologija nije zabranjivana nikakvim represivnim putem, ona je
izgubila svoju popularnost u narodu zajedno sa ostalim sujeverjem. Uvere-
nje da je ovek sam odgovoran za svoje postupke bilo je u konfliktu sa uve-
renjem da za njegovu sudbinu neko drugi moe biti kriv, osim njega samog.
Francuski prosvetitelj Volter je pisao:
"Astrologija je za astronomiju ono to je sujeverje za religiju: luda erka
pametne majke. Ove dve keri, sujeverje i astrologija, vladale su sve-
tom dugo vremena."
Verovalo se da e prosveenost iskoreniti svako sujeverje, da e istina
raskrinkati svaku zabludu, i pravda nadvladati svaku nepravdu. Optimizam
novog veka oveanstva rairio se svetom.
Na prosvetitelj Dositej Obradovi (1742 - 1811) je tada pevao:
"Evo vreme zlatno i veselo,
Kad nam nije zabranjeno jelo!*
Evangelska carstvuje sloboda,
Zbacivi jaram s ljudskoga roda!
O vek zlatni! O slatka vremena
Kad je opta ljubav ueena!"
(Dositej Obradovi, Pismo Haralampiju, str. 1-2)
A sa njime i naelnik prosvete kneevine Srbije, Ljubomir Nenadovi
(1826-1895), o svojoj viziji novog oveanstva peva:
"Prosveta se blista ka svetlost od zraka,
ni u jednom kraju ja ne vidim mraka.
Svaka glupost pala, svuda je istina.
Jedan hram vidi se, zove se istina.
Srueni idoli sviju ljudskih jada,
jedan presto vidim i tu sedi pravda."
(Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, str. 181)
No vremenom, blagoslovi novog veka, iako su olakali ivot, postali su
iskuenje ljudskom hedonizmu. Reformator Don Veslej (1703-1791) je pi-
sao: "Mi ne moemo ljude spreiti da budu marljivi i tedljivi.**" Jer, mar-
ljivost i tedljivost su bili prirodni produkti prosveenog duha oveka no-
vog veka. Meutim, konstatujui kako takav duh prirodno dovodi do
bogatstva, Veslej zakljuuje da poveavanje bogatstva dovodi oveka u
iskuenje sebinosti i ponosa. Zato on opominje ljude svoga vremena da
oni koji "stiu sve to mogu i tede sve to mogu" treba i da "daju sve to
mogu. ... Ne troite nita na sujetni ivot da biste privukli divljenje i panju
ljudi. Dok ti je dobro, ljudi e o tebi dobro govoriti. Ali ne plaaj tako skupo
njihovo odobravanje; bolje je da se zadovolji au koja dolazi od Boga."
(John Wesley, The Use of Money, Sermon 50)
* Dositej misli na sujeverno uzdravanje od jela odreenim danima u sedmici.
** U prosveenoj Evropi novog veka tedljivost nije bila plod krtosti (kao to je to bio slu-
aj u centralnoevropskom katolianstvu), ve nezainteresovanosti da se novac troi za ui-
tak, koji se tada smatrao grehom.
Smisao ljudskog ivljenja, koji je u veku prosveenosti bio usmeren ka
dobru drugih ljudi i napretku itavog oveanstva, biva uskoro preorijenti-
san u smeru sebine koristoljubivosti. Samim tim i racionalno preispitiva-
nje sopstvenih motiva i postupaka prestaje da bude poeljno. Raskrinkava-
nje sujeverja i zabluda ubrzo postaje nepristojno, a pitanje dobra i zla sve
vie relativno. Novoformirana potreba da se krivci za sopstvenu neodgo-
vornost vie ne vide u samom sebi, ve da se trae u uslovima ivota i da
se prebacuju na uticaje koji na oveka deluju od spolja, dovodi sredinom
XIX veka do ponovnog oivljavanja interesovanja za astrologiju, parapsi-
hologiju i istonjake religije. Govorei o ponovnom interesovanju sveta
za astrologiju, astrolozi piu: "Pre 150 180 godina ponovno se poela bu-
diti, na poetku XX veka oivljava." (Ninoslav afari, Mundana astrologija, str. 8)
Svoj pravi vaskrs astrologija doivljava u vreme velike krize posle Pr-
vog svetskog rata. Danas se gotovo ne mogu zamisliti dnevne novine ili TV
program bez astrolokih komentara. Zato pojam astrologije zasluuje da
mu posvetimo i ovu knjigu.
DR SPOK O DEGRADACIJI PROSVETITELJSKIH IDEALA
ZAPADNE CIVILIZACIJE
Izgubili smo nae uverenje o svrsi ljudskog postojanja. ... U prolosti se u mno-
gim zemljama smatralo da je ovekov glavni zadatak u svetu - osim to treba da
zarauje za ivot - da slui Bogu, to jest da sprovodi Boje zapovesti. To isto vredi
za Ameriku u kolonijalnom periodu. Decu nikada niko nije uio da ona imaju
pravo na svoj lini ivot. Njima se stalno govorilo da moraju nadvladati svoje sla-
bosti, kako bi odrasli na slavu Bogu. ... Retko je koje dete u SAD odgojeno tako
da zaista veruje kako mu je cilj da slui porodici, svojoj zemlji ili Bogu. Meutim,
smatram da bi mnoga naa deca rasla srenija kad bi stekla uverenje u detinjstvu
da je najvanije za oveka da slui oveanstvu i da ivi prema tom idealu. ... Po-
stoje golemi zastraujui problemi u naoj zemlji i u svetu. Oslanjajui se na ini-
cijativu i materijalna dobra, postigli smo tehnika uda. Ali poto smo zadovoljili
svoje materijalne potrebe, postalo je neprijatno vidljivo da nismo napredovali u
razvoju meuljudskih odnosa, u filozofskom razmatranju problema, u svetskoj si-
gurnosti. U SAD je procenat rastava, samoubistava i zloina na vrhu lestvice u
svetu. ... Mi posedujemo goleme zalihe najrazornijeg oruja za koje je svet ikada
uo. Pa ipak, pred nama se nalazi neposredna opasnost od unitenja, a ne znamo
reenje tih problema ni u dalekoj budunosti. Zbog toga to smo tako snani, aro-
gantno se upliemo u poslove ostalih zemalja, pa tako podstiemo oseaj revan-
izma u celom svetu. ... Naa jedina stvarna nada, kako ja vidim, jeste: odgojiti
decu da nisu na svetu samo zbog zadovoljavanja svojih elja ve prvenstveno zato
da pomau drugima. Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str. 6, 9.
ASTROLOKI FENOMEN IZMEU NAUKE
I SUJEVERJA
Danas savremeni astrolozi ne pokuavaju da uzrono-posledinu vezu
izmeu poloaja planeta i ovekovog ponaanja opravdaju voljom bogova
ve naunim objanjenjima: 70% ljudskog organizma sastoji se od vode pa
je logino da Mesec utie na njega jednako kao na plime i oseke. (Maja
Lonari, Astrologija - Zvezde govore)
Istina je da su neke nae ivotne aktivnosti usklaene sa odgovarajuim
poloajem nekih nebeskih tela. Na primer, mi se budimo svakoga jutra u
izraenoj korelaciji sa pojavom Sunca na horizontu. Meutim, mi ne usta-
jemo iz sna zbog poloaja Sunca, ve zato to smo se odmorili, a poloaj
Sunca na nebu samo sinhronizuje ciklus buenja. Ako zbog sputenih role-
tni nismo svesni da je napolju ve dan, nae buenje e se upravljati prema
naem unutranjem biolokom asovniku i prema potrebi organizma za spa-
vanjem. Ako ni tako blisko i veliko nebesko telo, kao to je Sunce, nije u sta-
nju da utie na sinhronizaciju naih biolokih procesa ikako drugaije osim
kada je vidljivo, ta tek moemo rei o uticaju ostalih znatno manjih i uda-
ljenijih nebeskih tela?!
Naunik Drago I. Dragovi je izraunao razliku u jaini gravitacionog
polja kojom na dete u trenutku roenja deluje oblinji automat za koka-kolu
u odnosu na najveu planetu sunevog sistema - Jupiter (koji je 1300 puta
vei od Zemlje, i 320 puta vee mase od Zemlje, i od nje udaljen oko 43
svetlosnih minuta). Automat za koka-kolu deluje tri puta jaim gravitacionim
poljem na dete u njegovoj blizini nego Jupiter, pa je zato besmisleno tvrditi
da Jupiter moe svojim delovanjem da determinie detetovu sudbinu vie
nego razni predmeti u njegovom okruenju. Neki astrolozi e rei da nije
vana jaina njegovog gravitacionog polja, ve ugao u odnosu na zemlju.
Meutim, ta onda rei o uticaju svih onih mnogobrojnih nebeskih tela koje
zbog velike udaljenosti ne vidimo sa Zemlje, a iji uticaji u tom sluaju sva-
kako postoje?!
ak i ako bi bilo mogue da astroloki faktor nekom svojom mistinom
silom ipak utie na formiranje osobina linosti, onda bi on svakako delovao
na osobu i pre njenog roenja, a ne samo u trenutku roenja. Sazvea se
stalno smenjuju nad naim glavama, ne samo tokom godine, ve i tokom sva-
kog dana i noi, zbog Zemljinog okretanja oko sopstvene ose.
Kako je mogue da astroloki faktor ne ostavi traga u prvih devet me-
seci ivota ploda (to je preko 23 miliona sekundi), a da ostavi traga u samo
prvoj sekundi po roenju?!
Sazvea koja se uzimaju u obzir prilikom izraunavanja horoskopa ne
nalaze se tano tamo gde ih mi vidimo. Svetlost njihovih zvezda mi vidimo
sa zakanjenjem koje zavisi od njihove udaljenosti od nas. Najbliu zvezdu
vidimo sa zakanjenjem od preko etiri godine.
Zvezde nekog sazvea samo prividno izgledaju da su rasporeene u
jednoj ravni kada se posmatraju sa Zemlje.
Njihovo podseanje
na oblik strelca, bika,
lava, ribe, devicu, itd, je
stvar line matovitosti
interpretatora i nema
veze sa njihovim objek-
tivnim ak ni dvodimen-
zionalnim prividnim ra-
sporedom na nebu, a
najmanje sa njihovim
realnim trodimenziona-
lnim poloajem u sve-
miru. Astrolozi veruju da konture stvorenja ili stvari koje oni vide u saz-
veima izazivaju adekvatne karaktere kod ljudi koji su roeni u trenucima
kada su takve konture bile na nebu. Na primer, ako je neko roen u sazve-
u koje astrologa podsea na vagu, onda astrolog zakljuuje da e ta osoba
imati sklonost ka vaganju i odmeravanju, a ako je roena u horoskopskom
znaku Jarca, da e zbog toga imati karakter slian stereotipu koji ljudi inae
gaje o jarevima.
13 Astroloki fenomen izmeu nauke i sujeverja
Zapazimo kako uveni astrolog Linda Gudmen u svom bestseleru "Sun-
evi znaci Linde Gudmen" povezuje izgled ribe sa izgledom i karakterom
osoba roenih u znaku istoimenog sazvea:
"Kad sretnete ljude Ribe, pogledajte prvo njihova stopala. Ona su pri-
metno mala i nena ili pak ogromna i iroka, kao kod neke umorne pra-
lje. Oi Riba su vodenaste, tekih kapaka, pune neobinog svetla. e-
sto, ali ne uvek, one su blago ispupene, okrugle i izuzetno sugestivne.
Plua nisu snana, a slabi prsti na nogama i lanci mogu se pojaviti kod
roenih u martu. Ribe ili imaju sputeno stopalo i metatarsalne povrede
ili pak izuzetno jaka i savitljiva stopala. Kada je ivot gurne - pljas - u
ustajale vode nesrenog neuspeha i beznadenih situacija, umesto da iz-
leti iz mrane opasnosti, ona je spremna da se sakrije iza svojih bledo-
zelenih iluzija koje joj ne dozvoljavaju da donese praktinu odluku."
(Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 500-504)
Vidimo da astrologija poiva na naunom (ne)znanju starom vie hi-
ljada godina, kada ljudi nisu znali da se zvezde i planete samo prividno
okreu oko Zemlje, da je udaljenost nebeskih tela od Zemlje razliita (pa
prema tome i njihov eventualni uticaj), i kada nisu znali za genetiku, pa su
verovali da fiziki izgled sazvea na nebu determinie fiziki izgled osobe
roene pod tim sazveem.
Svaki spoljni uticaj koji bi naveo organizam da se ponaa drugaije
nego onako kako je svrhovito potrebama njegove egzistencije, ugrozio bi
opstanak tog organizma, to znai da bi takvi organizmi, koji su podloni
spoljnim uticajima koji odreuju njihovo ponaanje, bili falini organ-
izmi sa ugroenim entitetom. Niti bi takvi organizmi nastali mehanizmima
prirodne selekcije i evolucije (jer nemaju evolutivnu prednost u borbi za
opstanak), niti je mogue da bi ih Bog takvim stvorio (jer bi bilo neprave-
dno da naom razumnom linou vlada neko nerazumno nebesko telo).
Postoji jo jedna zaostavtina iz prolosti u savremenoj astrologiji. Iako
prosean astrolog trai nauna objanjenja astrolokog fenomena, on jo
uvek interpretira delovanje astrolokog faktora na nain koji odgovara drev-
nom verovanju da planete zapravo jesu boanske linosti koje imaju uti-
caja na karakter i ponaanje ljudi.
U astrolokoj literaturi itamo:
"Jedna od najprijatnijih iznenaenja astrologije jeste injenica da se o
ljudima i stvarima mogu dobiti razne vrste podataka za koje bi se oe-
kivalo da su potpuno van domaaja horoskopa. ... Iz natalne karte ne
samo da je mogue, ve je i lako odrediti line detalje kao to su ivot
i poslovi suprugove porodice, prijatelja, te lanova porodice i to sa iz-
nenaujuom tanou. ... Da uzmemo ekstremno groteskan primer,
peta kua sadravae detalje o maki koju ima erka sluavke zapo-
slene kod enine urnjaje. ..." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 113, 116)
Na primer, govorei o uticaju astrolokog faktora na nain upoznava-
nja branog saputnika, astrolog tvrdi:
"Ako je signifikator u desetoj (kui), do susreta e doi na poslu ili u
kancelariji. Ako je u jedanaestoj, preko prijatelja. Ako je u treoj, na pu-
tovanju, itd." (Isto, str. 113)
Takav uticaj na dogaaje na zemlji moe da ima samo neko razumno
bie, a ne delovanje prirodnih zakona!
Po definiciji, sujeverja su verovanja u dogaaje koji su unapred deter-
minisani odreenim radnjama, bez loginog uzrono-posledinog odnosa
izmeu injenja tih radnji i dogaaja u budunosti. Kako nije mogue ob-
jasniti uzrono-posledinu vezu izmeu poloaja planeta na nebu i karak-
tera osobe koja se u tom trenutku rodila, jasno je da astrologija predstavlja
jednu varijantu sujeverja.
Svaki ovek prirodno nosi na svojoj savesti odgovornost da razumno
preispituje smisao svojih stavova i postupaka, pa bi pristajanje na povere-
nje u astrologiju, magine rituale i ko zna sve kakva sujeverja svakako pred-
stavljalo svojevrstan atak na sopstveni razum i savest.
Da bismo ili protiv sopstvene savesti i glasa zdravog razuma, mi sva-
kako treba da imamo jak motiv. Ni srednjevekovna crkvena represija prema
astrolozima, ni argumenti savremenih naunih saznanja nisu u stanju da iza-
gnaju astrologiju iz svesti ljudi, zato to ljudi imaju potrebu za astrologijom.
Mi imamo jaku potrebu da objasnimo svoje postupke na takav nain
koji e nas osloboditi od sopstvene odgovornosti, na nain koji e nau od-
govornost da prebaci na neki drugi plan, koji od nas ne zahteva da se odrek-
nemo pogrenih principa ivljenja.
Meutim, kao to nijedan razuman i savestan ovek nee pristati da
trai sigurnost u sistemu ija se objanjenja protive logici zdravog razuma,
isto tako je nerazumno oekivati da ovek protivno svojim ulima i savesti
negira iskustvo sa fenomenom sa kojim se susreo.
15 Astroloki fenomen izmeu nauke i sujeverja
Iako pokuaji naunih objanjenja astrolokog fenomena, koja nam pru-
aju sami astrolozi, ne mogu da zadovolje savest razumnih ljudi zato to su
besmisleni, injenica je da "tu neega ima" tj. da u odreenom broju slua-
jeva dolazi do izvanrednog poklapanja osobina astrolokog znaka sa oso-
binama osobe koja se u tom znaku rodila. Svrha naeg istraivanja i raz-
miljanja bie pokuaj da objasnimo zato i kada astroloki fenomen
prividno funkcionie.
Astrolozi prepoznaju razliite tipove ljudi i njihovo postojanje oprav-
davaju razliitim poloajem planeta i zvezda na nebu. Objasniemo da raz-
like izmeu ljudi imaju svoje vrlo konkretne (najee adaptivne) uzroke,
a da meu njima nema niti mesta za astroloki faktor, niti bi imalo smisla
da na formiranje ovekovih osobina linosti deluje i jedan drugi faktor, osim
potrebe njegove egzistencije i potrebe njegove sfere uticaja.
Psiholokom analizom emo objasniti da meu ljudima zaista postoje
psiholoki tipovi adekvatni odreenim horoskopskim znacima, ali da se oni
javljaju bez obzira u kom znaku su se ljudi zaista rodili. Zato emo koristiti
pojam psiholokog tipa Ovna, Bika, Blizanca, itd, kome mnoge osobe mogu
da odgovaraju, iako uopte nisu roene u njegovom realnom znaku ili pod-
znaku. Mnogi itaoci e postati svesni da svojom psihom i svojim fizikim
izgledom vie odgovaraju nekom drugom astrolokom znaku, nego onome
koji im po roenju zaista pripada.
U antropolokoj analizi emo objasniti razloge zbog kojih postoje raz-
like izmeu psiholokih tipova i samim tim postojee razlike izmeu horo-
skopskih znakova. Pokazaemo da astrolozi na osnovu svog iskustva sami
pruaju dokaz da razliiti horoskopski tipovi nemaju svoje izvorite u po-
loaju zvezda na nebu, ve u genetskom nasleu i sluajnom ili namernom
roenju odreenog psiholokog i antropolokog tipa u adekvatnom horo-
skopskom znaku.
U religioznoj analizi emo objasniti zato astrolozi jo uvek interpreti-
raju uticaj astrolokog faktora kao u drevno vreme kada su bili uvereni da
su planete boanske linosti.
Podsetiemo se da je ovek bie odgovorno za svoje postupke i da je
njegova sloboda u rukama njegove slobode uma i slobodne volje.
Iskusnim astrolozima ova analiza e pruiti vanu prosvetiteljsku po-
ruku koja ima za cilj da njihovo iskustvo oisti od sujevernog poverenja u
zvezde i determinizam, i da im pomogne da umesto dobrih astrologa po-
stanu dobri psiholozi i antropolozi.
PSIHOLOKA ANALIZA RAZLIITIH
HOROSKOPSKIH ZNAKOVA
Svako ljudsko bie odlikuju ula, um i oseanja kojim ono postaje sve-
sno potreba ivota, a takoe i osnovne psihofizike sposobnosti kojima ono
obezbeuje svoju egzistenciju i produetak vrste.
FUNKCIJA SVESTI
Na osnovu ula (na osnovu onoga to vidimo, ujemo, dodirujemo, itd)
mi dolazimo do informacija o deavanjima u spoljnjem svetu i u naem or-
ganizmu. Zatim, na osnovu tih ulnih informacija, kreiramo u svom umu
predstavu o stvarnosti, a onda naa umna predstava o stvarnosti izaziva ade-
kvatna oseanja (emotivne doivljaje).
Ako su naa oseanja postala neprijatna pod uticajem spoljnih uzroka
(glad, opasnost, nepravda i sl.), onda treba da reavamo spoljne probleme
(potrebe sopstvene i tue egzistencije, potrebe za sigurnou i pravdom u
drutvu). A ako su naa oseanja postala neprijatna pod uticajem unutra-
njih uzroka (unutranje nezadovoljstvo, nervoza, napetost, krivica), onda
treba da reavamo svoje unutranje probleme koji su u oblasti nae duho-
vnosti (pitanje smisla naih motiva i postupaka).
Oseanja su tu da nam usmere panju na potrebu ivota za naom od-
govornom akcijom volje, bilo da je njihov izvor spolja, bilo da je u nama,
a takoe i da pokretanjem adekvatne hormonalne aktivnosti osposobe na
organizam za akciju koja je svrhovita naim potrebama ivota.
Bez obzira da li su nae umne predstave o stvarnosti i naa oseanja
prijatni ili neprijatni, oni nam pruaju povode da na potrebe ivota odgo-
vorimo razumnom i svrhovitom reakcijom.
17 Psiholoka analiza
Svest o onome to je lepo, dobro i pravedno izaziva kod nas adekvatna
prijatna oseanja i navodi nau volju na izraze zahvalnosti. Svest o opa-
snosti i adekvatna emocija straha nas navode da otklonimo uzrok opasno-
sti. Svest o nepravdi i oseanje gneva nas navode da spreimo i otklonimo
nepravdu. Svest o nevolji nas navodi na akciju kojom emo probleme da re-
imo i tako nevolju da otklonimo.
Dakle, naa ula, um i oseanja imaju za cilj da nas uine svesnimpo-
treba ivota, da bi na njih zatim odgovorili svrhovitom reakcijom svoje vo-
lje i na taj nain sebi osigurali opstanak. A da bismo imali moi da ostva-
rimo svoje akcije i tako odgovorimo na potrebe ivota, mi smo obdareni
razliitim psihofizikim sposobnostima. Razliite umne predstave i osea-
nja podiu ili smanjuju nivoe razliitih vrsta hormona koji pospeuju akti-
viranje onih psihofizikih sposobnosti organizma koji su u odreenom tre-
nutku potrebni radi naeg adekvatnog odgovora na potrebe ivota.
FUNKCIJA MOTIVACIJE
Svojim sposobnostima ovek daleko prevazilazi sposobnosti svih dru-
gih bia na planeti. Svojim naunim sposobnostima, saznanjima i dosti-
gnuima ovek je sebi olakao ivot, a svojim umetnikim sposobnostima
ga je sebi ulepao. Svojim moima ovek je daleko prevaziao potrebe svoje
egzistencije, u velikoj meri je zagospodario svetom oko sebe, proniknuo u
tajne strukture materije i njene do skora nesluene izvore energije, i, takoe,
krenuo u osvajanje svemira.
S obzirom da ovek pokazuje sposobnosti koje daleko prevazilaze po-
trebe njegove egzistencije, ini nam se da srea i blagostanje ljudskog roda
ne bi trebalo da budu dovedeni u pitanje. Meutim, ljudski ivot je isuvie
proet destrukcijom i nesreom da bismo konstatacijom o naim visokim
egzistencijalnim sposobnostima mogli da zadovoljno zavrimo ovo nae
OSEANJA UMNE PREDSTAVE
RADOST DOBITAK, PRAVDA, SAZNANJE
STRAH OPASNOST
GNEV NEPRAVDA
TUGA GUBITAK
GAENJE PRLJAVO, NEZDRAVO
razmiljanje. Da bismo na pravi nain odgovorili na potrebe ivota nije do-
voljno samo da razumemo koje su potrebe ivota i da imamo psihofizike
sposobnosti da ih ispunimo. Da bismo odgovorili na potrebe ivota, potre-
bno je da imamo dobru volju tj. motiv da ih ispunimo. Ako ne bismo imali
pokretakih motiva, nae sposobnosti ne bi imale nikakvu funkciju, naa
egzistencija bi bila ugroena i na smisao ivota ne bi mogao biti ostvaren.
Iako nae sposobnosti daleko prevazilaze puke potrebe nae egzistencije,
nau prirodu odlikuju sklonosti ka motivima ponaanja koji su nesvrhoviti na-
oj egzistenciji. Mi pokazujemo sklonost da ugrozimo svoju egzistenciju radi
umnog (sujetnog), emotivnog ili telesnog uitka. Na primer, sujetan ovek e
rtvovati ivot zbog povreene asti, kao to e poroan ovek ugroziti ivot
svojom tetnom poronom navikom, svojom neumerenou i izopaenou.
Takoe, mi pokazujemo sklonost ka destruktivnim motivima i postupcima -
mrnji, nasilju i agresiji, koji ugroavaju druge ljude, a koji mogu da dovedu
do nae sopstvene autodestrukcije. Nae iracionalno ponaanje nema svoj iz-
vor u okolnostima, ve ima izvorite u naem unutranjem nezadovoljstvu,
dok su razliite ivotne okolnosti, njegove prilike i neprilike, samo povodi da
se ono manifestuje.
Unutranje nezadovoljstvo menja funkciju naih ulnih, umnih i emo-
tivnih doivljaja, pa umesto da nas ona ine svesnim potreba ivota, ona
postaju izvor satisfakcije naeg unutranjeg nezadovoljstva. Mi pokua-
vamo da uguimo svest o svom unutranjem nezadovoljstvu, i ta potreba
rezultuje izopaavanjem funkcije naih doivljaja. Isto unutranje nezado-
voljstvo koje rezultuje traenjem nae satisfakcije kroz sebine motive po-
naanja (kroz potragu za ulnim, umnim i emotivnim uitkom), rezultuje i
naom potrebom da to nezadovoljstvo izrazimo kroz destrukciju (gnevlji-
vost, mrnju, agresivnost, itd) ili moda neki suptilniji oblik psihikog pra-
njenja (zloupotrebu muzike, sporta, meditacije, itd).
Naravno, ukoliko je ovek u svojoj biti zadovoljen, on niti ima potrebu
da trai sreu (jer je ve ima) niti ima potrebu da se psihiki prazni jer nema
potrebe da izraava nezadovoljstvo (jer ga u svojoj biti nema). Rastereen
od razliitih manifestacija svog unutranjeg nezadovoljstva on je slobodan
da se posveti realnim (egzistencijalnim i stvaralakim) potrebama ivota.
Od pokoravanja motivima koji su plod unutranjeg nezadovoljstva i
koji su nesvrhoviti stvarnim potrebama nae egzistencije, uvaju nas ra-
zum, savest i volja.
Razum analizira smisao naih motiva i postupaka, a savest od nas trai
da se svojom voljom odupremo onim motivima i postupcima koje je razum
raskrinkao kao besmislene i nesvrhovite naem i tuem dobru.
Ukoliko ovek svoju volju ipak pokorava iracionalnim motivima, sa-
vest ga optereuje krivicom i njegovim loim iracionalnim motivima daje
moralni sud, proglaavajui ih grehom.
Zbog svoje sposobnosti razumnog uvida smisla svojih postupaka i spo-
sobnosti volje da vlada sobom, odrastao ovek se smatra odgovornim za
svoje postupke.
FUNKCIJA SVESTI U ZAVISNOSTI OD KARAKTERA
MOTIVA KOJI NAS POKREU
Bez obzira da li su nae umne predstave o stvarnosti i oseanja prijatni
ili neprijatni, oni mogu da nam budu iskuenje da na njih odgovorimo ne-
zrelom reakcijom volje, ukoliko dozvolimo da naom voljom ovlada nae
unutranje nezadovoljstvo.
Normalno je da na prijatne ulne doivljaje i predstave o stvarnosti rea-
gujemo prijatnim oseanjima. Ali ukoliko dozvolimo da nama ovlada ne-
zadovoljstvo duha, mi emo biti skloni da, umesto sa ljubavlju i zahvalno-
u, na njih odgovorimo sebinou, a to znai da emo prijatne doivljaje
da zloupotrebljavamo traei u njima satisfakciju svog unutranjeg neza-
dovoljstva.
Normalno je da u opasnosti oseamo strah, ali ukoliko smo ispunjeni unu-
tranjim nezadovoljstvom tada smo u iskuenju da reagujemo kukavilukom
umesto hrabrou. Kukaviluk e nam oduzeti snagu da se izvoru opasnosti su-
protstavimo na svrhovit nain. Normalno je da prizori nepravde u nama izazi-
vaju adekvatno oseanje gneva, ali ako smo u biti nezadovoljni mi tada imamo
iskuenje da na nepravdu odgovorimo gnevljivou i mrnjom, umesto da sa-
uvamo duh krotosti i razuma. Nezrela reakcija mrnjom na nepravdu nave-
e nas da provociramo nepotreban sukob onda kada je potreban razuman di-
jalog da bi se sukob prevaziao. Normalno je da gubitak i nevolja u nama
izazivaju oseanja tuge i nelagodnosti, ali unutranje nezadovoljstvo rezultuje
iskuenjem da na izvor tuge odgovorimo depresijom i brigom, umesto mirom
i svrhovitim starateljstvom.
Kao to neprijatni ulni doivljaji, umne predstave i adekvatna nepri-
jatna oseanja mogu da budu izraz spoljne stvarnosti sveta koji nas okru-
uje, tako oni mogu da budu izraz i unutranje stvarnosti naeg bia.
Neprijatna oseanja
skreu panju naeg uma i
volje na na unutranji du-
hovni problem, i mi onda
imamo mogunost ili da
svoj unutranji problem re-
imo, ili da uklonimo svest
o problemu traei spoljne
izvore satisfakcije.
Da bismo uguili svest
o svom unutranjem neza-
dovoljstvu duha, mi poka-
zujemo sklonost da zlou-
potrebljavamo nae ulne,
umne i emotivne senza-
cije. A da bismo uguili glas savesti koji nas poziva na pokajanje zbog zlou-
potrebe ulnih, umnih i emotivnih doivljaja, mi smo skloni zloupotrebi i
izopaenju glasa savesti.
Umesto da ulne, umne i emotivne senzacije budu povod za izraava-
nje harmonije i zadovoljstva naeg duha, mi emo u njima traiti satisfakciju
svog nezadovoljnog duha, a to traenje satisfakcije formira iracionalne mo-
tive ponaanja. Umesto da posluamo glas savesti i pokajemo se za svoje
loe motive, mi emo pribei odbrambenim mehanizmima koji nas takoe
navode na iracionalne motive ponaanja (potiskivanje, licemerstvo i samo-
pravednost).
TELESNOST - POGRENA ULOGA ULNIH DOIVLJAJA
Zloupotreba ulnih doivljaja se manifestuje kroz nau potrebu za ul-
nim uitkom (prijatnim oseajima), to ini nas telesnima tj. robovima ula
ukusa, sluha, dodira, i raznih drugih telesnih doivljaja.
Najei izvor telesnih zadovoljstava jesu uivanje u hrani, seksualno-
sti i duvanu.
Telesnost nam oduzima snagu volje i ini nas neuzdrljivima, neume-
renima, poudnima, poronima, i zavisnima od trenutnih ulnih doivljaja.
Telesni motivi nas navode na ponaanje koje ugroava na opstanak.
Vanije nam je da nam hrana bude ukusna, nego da bude zdrava. Poronost
u ivotu, prodrljivost u ishrani, neumerenost u piu navode nas da ugro-
zimo svoje zdravlje i samim tim svoju egzistenciju.
ovek bolestan od raka plua odbija da ostavi duvan sa reima "Uza-
lud mi je ivot, ako mi je bez zadovoljstva!".
Neumerenost u seksualnosti nas navodi da ugrozimo svoje potencijalno
potomstvo i opstanak vrste, jer nas onesposobljava za one ivotne odgo-
vornosti koje su potrebne za formiranje porodice i starateljstvo nad potom-
stvom. Kada se ljudi upropaste hedonizmom, njima je ideja da ive za ne-
kog drugog, makar to bilo i njihovo roeno potomstvo, prevelik stres. To je
osnovni uzrok bele kuge savremene civilizacije.
SUJETA - POGRENA ULOGA UMNIH PREDSTAVA
Zloupotreba umnih predstava se manifestuje kroz nau potrebu da krei-
ramo predstave o stvarnosti u umu, koje nisu adekvatne realnosti ve naoj
elji da sebe i svoje vrednosti prikaemo u uobraenom svetlu.
Potreba za visokom predstavom o naoj sopstvenoj vrednosti i veliini
ini nas ponositima i sujetnima. Odgovorno ponaanje je uslovljeno naom
samokritinou, meutim, sujeta nam ne dozvoljava da budemo samokri-
tini, jer samokritika ugroava nau predstavu o naoj vrednosti i veliini u
naem umu.
Sujetna osoba bi mrzela samu sebe ukoliko ne bi imala uobraenu sliku
o svojoj sopstvenoj veliini. Njena umna predstava moe vrlo lako da se
ugrozi ak i nedostatkom tueg odobravanja. Zato je ona nesposobna za
objektivnu predstavu o stvarnosti u svom umu, zavodi se laskanjem, i zbog
lake uvredljivosti sklona je sukobima.
Sujeta nas ini sujetno uvredljivima i na taj nain nas navodi da svojim
nepromiljenim i suludim postupcima ugrozimo svoje stvarne ivotne po-
trebe.
Kada se sujeta projektuje na opti plan kroz formu nacionalizma, pa-
triotizma ili neke druge ideologije, onda dovodi u iskuenje itav narod da
radi zadovoljenja svog sujetnog Ega, ili radi izbegavanja ponienja politi-
kim kompromisom, ugrozi svoj opstanak na globalnom planu.
SEBINOST - POGRENA ULOGA EMOTIVNIH DOIVLJAJA
Zloupotreba oseanja (emocija) nas ini sebinima tj. robovima osea-
nja voljenosti, posedovanja, pripadnosti i raznih drugih oseanja.
Sebinost nas ini posesivnima, krtima, ranjivima, sklonima raznim
opijatima (alkoholu, narkoticima, meditaciji, itd), i nezrelima za susret sa
oseanjima koja su adekvatna ivotnoj realnosti. Potreba za sebinim uit-
kom navodi nas da ugrozimo svoje stvarne ivotne potrebe i potrebe itave
zajednice radi zadovoljenja potrebe za odreenim oseanjima. Ona nam
oduzima hrabrost da se suprotstavimo nepravdi i ini nas nesposobnim da
se odupremo manipulaciji preko naeg sentimenta.
SAMOPRAVEDNOST - POGRENA ULOGA GLASA SAVESTI
Kao to je ovek sklon da pokrenut unutranjim nezadovoljstvom duha
trai satisfakciju u ulnim, umnim i emotivnim doivljajima, tako je zbog
neiste savesti sklon da trai satisfakciju u oseanju sopstvene moralne
ispravnosti. Neista savest nastaje kao posledica naeg odbijanja da poslu-
amo glas savesti koji nas poziva da se odupremo unutranjem nezadovolj-
stvu i da se pokajemo za zloupotrebu ulnih, umnih i emotivnih doivljaja.
Neista savest moe da se manifestuje na razliite naine: kroz nau
sklonost ka upotrebi eufemizama i nesposobnost da sebi priznamo greh i
greku, zatim kroz razne strahove i fobije, preosetljivost na kritiku, kroz
sklonost da svoje motive potiskujemo i da ih projektujemo drugima, a ta-
koe i kroz nau sklonost ka cinizmu, lanom moralisanju, pseudoreligioz-
nosti, asketizmu, lanoj samokritinosti, itd.
Neista savest u nama budi potrebu za oseanjem sopstvene moralne
ispravnosti, koju moemo biti skloni da izazivamo bilo pobuivanjem ose-
anja ljubavi (kroz meditaciju, pseudoreligiozne metode, i sl), bilo dra-
njem moralnih principa koji su sami sebi cilj i radi ijeg formalnog ispu-
njenja emo pokazati sklonost da ugrozimo sopstvenu i tuu egzistenciju.
Na primer, neki religiozni ljudi e odbijanjem transfuzije krvi ugroziti sop-
stveni i tui ivot. Biblijski fariseji su pokazali sklonost da slepim dra-
njem pravila ugroze potrebe onih radi kojih su ta pravila i uspostavljena.
Isus Hristos je njihov fanatizam raskrinkao pozivanjem na starozavetne pri-
mere koji pokazuju da nije nainjen ovek radi zakona, ve zakon radi o-
veka. Kako ovakva pravednost nije odgovor na potrebe nae sfere uticaja,
ve na nae line potrebe za satisfakcijom, mi emo je nazivati pojmom sa-
mopravednosti.
OVEK KAO ODGOVORNO BIE
Nai motivi odreuju smisao i svrhu nae inteligencije i svih drugih
psihikih i fizikih sposobnosti. Od kvaliteta motiva koji nas pokreu zavisi
da li e nae sposobnosti biti odgovor na stvarne potrebe egzistencije ili e
biti na nae i tue prokletstvo. Kao ljudska bia mi imamo slobodu da odre-
ujemo sutinski smisao svog ivota tako to na osnovu razuma izabiramo
koji e motivi da nas pokreu u ivotu: da li oni motivi koji su zaista svr-
hoviti potrebama naeg ivota (nesebina dobrota), ili oni motivi koji "pa-
razitiraju" na naim ulnim, umnim i emotivnim doivljajima i koje samim
tim na razum raskrinkava kao besmislene, a savest proglaava za grene.
U svakom sluaju - telesni, sujetni i sebini motivi, ako im se odgovorno ne
odupremo, navode nas na postupke koji ugroavaju nau egzistenciju, i zato
njihovo opravdanje ne moe da izdri kritiku zdravog razuma.
Zbog sukoba sa razumom i saveu, svaki psiholoki tip horoskopskog
znaka, pored jedinstvenog motiva ponaanja, odlikuju i odbrambeni me-
hanizmi kojima se ovek brani od glasa razuma i savesti koji ga poziva da
se svom osnovnom motivu ponaanja odupre. Odbrambeni mehanizmi jesu
plod odbrane ovekovog Ega od glasa razuma i savesti. Naime, kada zdrav
razum raskrinka nae motive ponaanja kao besmislene, savest im pridaje
negativnu moralnu vrednost: proglaava ih grehom, i trai od nas da im se
svojom voljom odupremo. Ukoliko neemo da se odupremo iskuenju,
nama smeta glas razuma i savesti, i mi se protiv njega borimo svojim od-
brambenim mehanizmima. Pomenuti motivi i odbrambeni mehanizmi pred-
stavljaju iskuenje i smetnju oveku da preuzme na sebe odgovornost da
sam vlada sobom i svojim postupcima u skladu sa zdravim razumom, i da
tako odraste i postane ovek u najuzvienijem smislu te rei.
Razuman i odgovoran ovek se ponaa svrhovito realnim potrebama
ivota, a ne po nekom principu koji je sam sebi cilj. Za razliku od odraslog
oveka koji u skladu sa zdravim razumom vlada sobom i svetom oko sebe,
nezreo i neodrastao ovek jeste determinisan u svom ponaanju i njime vla-
daju destruktivni motivi koje astrolozi, na alost, predstavljaju kao sasvim
prirodne i normalne.
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU
RAZLIKE U OSNOVNIM MOTIVIMA
Sada emo saeto definisati osnovne tipove horoskopskih znakova na
osnovu njihovih pokretakih motiva. Zloupotreba telesnih doivljaja jeste
posebna odlika psiholokog tipa korpije. Zloupotreba umnih predstava je-
ste posebna odlika psiholokog tipa Vage, Strelca, Ovna i Lava. Zloupo-
treba oseanja jeste posebna odlika Blizanaca, Device, Raka i Ribe. Drugim
reima, korpije su telesne. Vaga, Strelac, Ovan i Lav su sujetni. A Bliza-
nac, Devica, Rak i Riba su sebini. No, to ne podrazumeva da e svi oni
svoje sutinske motive otvoreno izraavati. Na primer, Devica je sklona da
bude optereena krivicom, pa je njena sebinost (krtost) esto uguena u
svom otvorenom ispoljavanju. Devicu odlikuje slab intenzitet oseaja i ose-
anja, pa umesto u njima, ona radije uiva u doivljaju sopstvene moralne
ispravnosti, radi kojeg je sklona da svoje slabosti licemerno sputava u izra-
avanju. Ovan je isuvie gord da bi svoju sujetu zadovoljavao njenim ja-
vnim ispoljavanjem i paradiranjem kao to to ini psiholoki tip Vage. Isto
tako, tip Vage koji prirodno nije rob svojih oseanja, veoma koristi osea-
nja, ali u okviru svog mehanizma manipulacije drugim ljudima, sa ciljem da
postigne svoj konaan efekat, koji nisu sopstvena prijatna oseanja, ve uo-
braena predstava o sopstvenoj vrednosti i veliini u umu drugog oveka.
U ovoj saetoj analizi smo izostavili horoskopske znakove Vodolije,
Bika i Jarca, zato to oni ne postoje kao osnovni psiholoki tipovi, ve su
posledica razliitih kombinacija osnovnih znakova; Vodolija je meavina
Strelca i Device, Bik je meavina Device i Lava, a Jarac - Raka i Ovna.
OSNOVNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH
ZNAKOVA
KORPIJA - PSIHOLOKI TIP TELESNOSTI
Za razliku od psiholokih tipova koji su skloni da zloupotrebljavaju
svoje emotivne doivljaje (koji su zato sebini) ili svoje umne predstave
(koji su zato sujetni), tip korpije je orijentisan na zloupotrebu ulnih do-
ivljaja, to ga ini telesnim. Telesna poronost (uivanje u hrani, seksual-
nosti, duvanu, itd) psiholokom tipu korpije jeste smisao ivota. Zdrava
funkcija prijatnih ulnih doivljaja bi trebalo da bude samo informativna, i
da oveku prui povod za izraavanje zadovoljstva i zahvalnosti prema nji-
hovom izvoru. Meutim, pokuavajui da se zadovolji kroz ulne uitke,
ovek pokuava nemogue. Prijatni ulni doivljaji, isto kao i emotivni, ne
mogu da uklone unutranji problem, ve mogu samo da ugue svest o
njemu. I to samo privremeno. Priroda ula je takva da njihovi doivljaji
ubrzo nestaju poto su ispunili svoju zdravu funkciju, poto su skrenuli nau
panju na ivotnu realnost. Dobrovoljac koji je sebi sipao kolonjsku vodu
u nos, uskoro nije oseao nikakav miris. Zato, pokuaj da se zadovolji ul-
nim doivljajima oveka prirodno vodi u neumerenost, a zatim u izopae-
nost (perverznost, itd). Kada usled konstantne zloupotrebe ula otupe i ose-
aj zadovoljstva utihne, tada oseanje krivice, koje je do tada bilo uguivano
raznoraznim uicima, postaje dominantno. korpiju tada snalazi iskuenje
koje je inae tipino i za psiholoki tip Device, a to je optereivanje krivi-
com koje vodi u licemerstvo i formalizam. Pod uticajem oseanja krivice
korpija ima iskuenje da se ne kaje za samu telesnu elju, ve samo za
njenu manifestaciju. Kada elja u biti ostane, ostane i unutranje nezado-
voljstvo, a ostane i neista savest. Svoju neistu savest korpija je pretho-
dno uguivala neumerenim telesnim uitkom, a sada - potiskivanjem tele-
snih elja pod uticajem oseanja krivice. Za razliku od introvertnog
psiholokog tipa Device, kome je lako da se samokontrolie, tip korpije je
ekstravertan i jako mu je teko da svoje stvarne unutranje porive sakrije na
due vreme. Otuda se njegovo licemerstvo razlikuje od licemerstva Device.
Dok tip Device umiruje svoju savest svojom spoljnom moralnom bespre-
kornou, tip korpije, kada nije sposoban da uspeno sputa svoje telesne
porive, jeste sklon izopaavanju moralnih vrednosti na krivi kolosek, pa
mu, na primer, samo ispoljavanje prodrljivosti nije greh, ali mu je greh
ako prekri neko pravilo, obiaj, tradiciju, nekakav princip ponaanja koji
nema veze sa pitanjem kvaliteta motiva koji ga u ivotu pokreu. Na primer,
on bi oseao krivicu ako bi radio na crveno slovo u kalendaru, ali ne i ako
bi u trgovini varao svoju muteriju. Dakle, dolazi do premetanja krivice
na one moralne zahteve za ije sprovoenje nije neophodna unutranja re-
forma motiva i karaktera. Kada je Isus Hristos kritikovao fariseje, on je kri-
tikovao iskuenje koje je tipino za psiholoki tip korpije: "Sad vi fariseji
spolja istite au i zdelu, a iznutra vam je puno grabea i zlobe. Bezumni!
Nije li onaj nainio i iznutra koji je spolja nainio? Ali dajte milostinju od
onog to je unutra; i gle, sve e vam biti isto. Ali teko vama farisejima to
dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povra, a prolazite pravdu
i ljubav Boiju." Ovi ljudi usnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji
od mene, no zaludu me potuju uei naukama, zapovestima ljudskim. Jer
ostaviste zapovesti Boje, a drite obiaje ljudske. Ostaviste ono to je
najpretenije u zakonu: pravdu, milost i veru. (Luka 11,39-42; Marko 7,68;
Matej 23,23) Da bi uspeo da svoju ekstravertnu prirodu ipak sputa u izra-
avanju sopstvenih motiva, psiholoki tip korpije se ee nego drugi ti-
povi odluuje da krene putem asketskog fanatizma, a to znai da e strogim
zabranama i sakrivanjem od iskuenja svakodnevnog ivota da ukloni sve
one povode koji potisnutim motivima pruaju priliku da se ispolje. Takav
mehanizam takoe opisuje Sveto pismo kada govori o ljudima koji su "li-
cemerni laovi, igosani po svojoj savesti i koji zabranjuju eniti se i za-
povedaju uzdravati se od jela koja Bog stvori za jelo" (1.Timotiju 4,2-3).
Naravno da tim odricanjem ovek samo dokazuje da do stvarne pobede nad
njegovim iskuenjima nije dolo. Pod uticajem neiste savesti on se odrie
ukusne hrane, jer bi njeno konzumiranje bilo povod da se otkrije da je u du-
bini due i dalje prodrljiv, a ne zahvalan. Odrie se seksualnosti, zato to
nije pobedio njenu zloupotrebu, pa ne moe da pojmi njenu funkciju u iz-
raavanju prave ljubavi, itd. Sopstvena neista savest ini psiholoki tip
korpije nesposobnim da drugima lako oprata, a u sluajevima izraenog
licemerstva, ini ga sklonim izazivanju sukoba i agresivnim postupcima.
Ono isto nasilje koje pod uticajem oseanja krivice primenjuje prema sebi
samom u sputavanju izraavanja svojih sutinskih motiva, psiholoki tip
korpije je sklon da primenjuje i prema drugima. "Nema okrutnijeg od
onoga ko mui samog sebe." (Sirah 14,6) Dakle, psiholoki tip korpije
ima dve meusobno suprotstavljene sklonosti (koje su plod njegove ne-
adekvatne reakcije na izraenu telesnost i na osetljivu savest) i moda zato
ak dve faze ivota, od kojih se prva, telesna faza aktivira sa nepobeenim
iskuenjem puberteta, a druga, asketska faza se aktivira uglavnom u pozni-
jim godinama ivota, kada neista savest prirodno nadjaa doivljaj tele-
snog uitka. Te dve faze mogu u blaem intenzitetu da se javljaju dosta e-
e. Posle svakog zasienja uitkom, mogue je da prevagne oseanje
krivice, i posle gubitka oseanja krivice, moe ponovo da se ispolji nepo-
beena telesna priroda. Zaista odgovoran i zreo ovek nee dozvoliti da
njime vladaju niti telesne elje, niti oseanje krivice. Ako se u srcu zaista po-
kajao za svoje slabosti, nestae ropska elja, a sa njom i njen simptom -
oseanje krivice.
VAGA - PSIHOLOKI TIP SUJETE
Astrolozi tvrde da su najvee vrline osoba roenih u znaku Vage: izbe-
gavanje sukoba, armantnost, pristojnost i drutvenost. Rado bismo pohva-
lili ove osobine Vage, kada bismo bili sigurni u kvalitet motiva koji se iza
njih kriju. Ali kada uzmemo u obzir one njene slabosti koje joj pripisuju
astrolozi, a to su njena laka uvredljivost i licemerje, tada nam postaje jasno
da su i dobre i loe osobine Vage samo razliite strane jedne iste prirode. i-
njenica da se "Vaga lako vrea" (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiho-
loke astrologije, 8) otkriva da se iza njene armantnosti, pristojnosti i dru-
tvenosti krije sujeta. Ako pothranjujemo "vrline" takvog psiholokog tipa,
tada pothranjujemo njegovu sujetu, koja e u vreme tekih ivotnih iskue-
nja da otkrije svoje drugo (pravo) lice. Zbog razvijene sujete takva osoba
postaje nemona rtva spoljnih uticaja koji je navode da postupa suprotno
svojoj savesti. Da bi izbegla ponienje u oima sredine, ona e pokazati
sklonost da se odrekne istine, da rtvuje svoje potenje i da izda svoje pri-
jateljstvo. Zajedno sa Strelcem, Ovnom i Lavom, psiholoki tip Vage je po-
krenut potrebom za zadovoljenjem line sujete (ponositost), to znai da
ima potrebu za podraavanjem uobraene predstave u umu o svojoj poseb-
noj vrednosti i veliini. Ali za razliku od Ovna, Lava i Strelca, tip Vage odli-
kuje kukaviluk, to se kod njega manifestuje kroz sujetan strah od gubitka
odobravanja sredine. Zbog sujete, psiholoki tip Vage nema svoj lini stav,
nego ima onaj stav kojim e stei odobravanje veine. On je preko svoje su-
jete rob trenutnog javnog mnjenja. Niko toliko ne laska prijateljima, i niko
se tako lako ne odrie tog prijateljstva pod pritiskom straha i povreene su-
jete kao on. On esto studira fakultet koji ga u sutini ne zanima, radi po-
sao koji ne voli, jer ga na izbor fakulteta i posla rukovodi potreba da u svo-
joj sredini ostavi utisak posebne vrednosti i veliine. Sujeta ga navodi da
glumi i pozira pred drugim ljudima, posebno na javnom mestu, kada pravi
neprirodne izraze na licu i pokrete kojima eli druge da armira i da im se
dopadne. Nesposobnost da se bude iskren u odnosu sa drugom osobom,
proima svaki oblik meusobnog udruivanja, od najjednostavnijeg prija-
teljstva, preko brane ili poslovne veze, sve do politike stranke. Laskanje
se shvata kao pokazatelj odanosti, a dobronamerna kritika kao gest nepri-
jateljstva. Strah od gubitka odobravanja drugog oveka i odobravanje od
strane zajednice je kod tog psiholokog tipa toliko jak da mu prirodno for-
mira plemenski nain razmiljanja, gde pitanje dobra i zla nije pitanje ka-
kav je ko ovek, ve za koga je. Zloin nije zloin, ako je uinjen u interesu
zajednice, a istina, pravda i potenje, ukoliko nanose tetu zajednici, pred-
stavljaju in izdajstva. Glas zdrave savesti je uguen i nadjaan glasom su-
jetnog ropskog povlaivanja miljenju okruenja, ijem sudu je neposre-
dno izloen. "Spremne su na svaku rtvu, da prue utehu onima u njihovom
neposrednom domaem okruenju, ali su jednako spremne da rtvuju bilo
koju porodicu radi sopstvene, ako je neophodno." (Maks Hajndel & Avgu-
sta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 104)
STRELAC - PSIHOLOKI TIP OHOLOSTI
Prema astrolokoj literaturi, moda najvea vrlina Strelca u odnosu na
ostale horoskopske znakove jeste njegov slobodarski duh. Meutim, nje-
gov vapaj za ruenjem spoljnih granica slobode jeste izraz unutranjeg rop-
stva duha. Psiholoki tip Strelca je rob svog oholog velikog Ega. Oholost u
svojoj sutini jeste iracionalna nezavisnost koja je sama sebi cilj. Zato mo-
ram svakodnevno da idem na posao? Zato moram svako vee da leem da
spavam? Zato moram da udiem vazduh? Zato sam napravljen kao "rob"?
To su sve pitanja koja verovatno nisu strana psiholokom tipu Strelca. Svako
suoavanje razuma sa realnim potrebama ivota, svaki apat savesti koji ga
poziva na odgovornost, predstavlja Strelcu atak na njegov veliki Ego, gu-
enje njegove linosti i uskraivanje slobode. Kakav je odnos Strelca prema
drugim ljudima? Kakav je odnos njegovog subjektivnog Ega prema potre-
bama objektivne stvarnosti? Za razliku od tipa Vage, Strelac ne samo da ne
robuje miljenju veine ve je za miljenje veine gotovo potpuno nezain-
teresovan. U Enciklopediji psiholoke astrologije od arlsa Kartera itamo
da je bezobzirnost, pored Ovna, odlika i znaka Strelca: "Bezobzirnost Za
razliku od sebine indiferentnosti, koju nalazimo kod primitivnih predsta-
vnika svih znakova, ova crta najee se javlja kod Ovna i Strelca, jer ih nji-
hova ogromna ljubav prema ivotu spreava da uvae ili primete oseanja
drugih, manje dinaminih znakova." (arls E.O. Karter, Enciklopedija psi-
holoke astrologije, str. 8) Veliki oholi Ego navodi Strelca da ivi nesve-
stan potreba drugih ljudi, da ivi bezobzirno kao da je jedini na svetu. Ra-
zum nije preorijentisan da prepoznaje potrebe ivota drugih ljudi, ve je u
funkciji odgovora na trenutne hirove njegovog Ja. Jedino ga neposredan i
blizak odnos sa drugim ljudima navodi na saoseanje i altruizam. Ali i tada,
kada odlui da odgovori na potrebe ivota kojih je postao svestan, Strelac
nee biti zadovoljan jednostavnom razumnom akcijom, ve e pokuati da
je "obogati" unoenjem svoga velikog Ega, preputanjem svojim trenutnim
hirovima, to e rezultovati izvesnom deformacijom onog plana koji mu je
naloio zdrav razum. Zbog karaktera svog velikog Ja, psiholoki tip Strelca
doivljava najvei stres kada treba da se povinuje kakvoj disciplini, bez ob-
zira na njenu razumnu opravdanost (na primer, ustajanje svakog jutra uvek
u isto vreme, i radi odmornog buenja - leganje svako vee u isto vreme).
Disciplinu i pravila on prirodno eli da prekri i da time pokae "slobodar-
ski" duh svog velikog oholog Ega. Astrolog Maja Lonari pie za Strelca
da je "Neharmonian." (Astrologija - Zvezde govore, str. 17)
OVAN - PSIHOLOKI TIP GORDOSTI
Kao i kod ostalih horoskopskih znakova, tako i kod Ovna, astrologija
predstavlja njegove karakterne mane kao vrline. Vrlina je biti pravdoljubiv,
ali Ovan vie mrzi nepravdu, nego to voli pravdu. Vrlina je biti hrabar, ali
Ovan je vie nepromiljen nego to je hrabar. Vrlina je biti iskren i otvoren,
ali Ovan je vie neobuzdan i grub nego to je spreman da svojom otvorenom
kritikom drugome iskreno pomogne. Vrlina je imati jaku volju, ali Ovan
nema jaku volju, nego snane impulse koji jako vladaju njegovom voljom.
Sve vrline koje astrologija pridaje znaku Ovna bivaju obezvreene stvarnim
motivima koji se iza njih kriju. U vreme stresa ovnovske vrline otkrivaju da
su u biti velike mane. Za osobe roene u znaku Ovna astrolozi tvrde: "On
je ekstrem samopotvrivanja, nagao, hrabar i ne vodi rauna o posledicama.
Meu horoskopskim znacima Ovan je najbuntovniji, a zatim Strelac. Ovan
- lako se ljuti i tada pretera." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astro-
logije, str. 2,9,10) Osoba koja je zaista dostojanstvena, u trenucima ponienja
od strane nepravednog autoriteta, zadrava svoje pravo dostojanstvo. Na
nepravdu ona odgovara poniznou i krotou, pa zato tada njeno dosto-
janstvo dolazi do punog izraaja. Iako je ponizna, ona nije poniena u svom
duhu. Ali, Ovan predstavlja tip ljudi koji nisu u stanju da trpe nepravdu. U
svom ponienju on ne deluje dostojanstvo, ve ponieno i uvreeno. Iza
njegovog dostojanstva krije se veliki gordi Ego. itav psiholoki tip Ovna
i njegovih odbrambenih mehanizama jesu rezultat njegove izraene gordo-
sti. Gordost ini oveka samodovoljnim pa svaki vid primanja ili izraava-
nja prave ljubavi on doivljava kao sopstveno ponienje. Otuda e psiho-
loki tip Ovna da pokae veliku zahvalnost ako ga darujemo sa novanim
poklonom koji e on da potroi na zabavu i uitak. Ali ukoliko ga darujemo
poklonom iste novane vrednosti, ali koji e predstavljati odgovor na realne
potrebe njegovog ivota (na primer, odgovor na njegovu potrebu za hra-
nom), on e taj poklon primiti uz prilian stres, pokuavajui da ga po svaku
cenu obezvredi (bilo obeanjem o kontra poklonu, ili predstavljanjem da
smo mi duni da mu pomognemo, bilo naknadnim obezvreivanjem ple-
menitosti motiva iz kojih smo mu pomogli). Ne samo prihvatanje ljubavi
ve i njeno izraavanje za psiholoki tip Ovna predstavlja stres ponienja
njegovog velikog i samosebidovoljnog Ega. Naravno, i ovde govorim o pra-
voj dobroti, a ne o ugaanju slabostima drugih ljudi. Njegova dobrota, kako
je oskrnavljena gordou, proeta je mehanizmima odbrane od sopstvenog
ponienja. Otuda svoja dobra i srdana dela proima grubou: ima potrebu
da udari po ramenu prijatelja kome je upravo verbalno izrazio panju i lju-
bav, ili e branom saputniku da govori rei koje obezvreuju njegovu lju-
bav prema njemu, ili e ak prema deci, umesto tepanja putem deminutiva
da upotrebi augmentative (derite, baraba, konjina, magarac). Iz istog raz-
loga psiholokom tipu Ovna koristan rad predstavlja ponienje. Njega po-
niava svaka aktivnost kojom bi mogao drugome da slui ili da drugome
bude koristan. Zbog gordosti nije sklon da pohvaljuje druge ljude, jer mu se
ini da time sam sebe obezvreuje. Svaku nepravdu koje je svestan, ak i
ako je uinjena drugom oveku, on prima lino, i iz povreenog gordog
Ega sklon je delima samoportvovanog junatva. Lake mu je da izgubi i-
vot, nego da trpi ponienje pod autoritetom. On se prirodno bori ne samo
protiv negativnih autoriteta u drutvu ve i protiv pozitivnih. Ta ista gordost
mu ne dozvoljava da u odnosu sa drugom osobom bude laov, licemer, glu-
mac, "uspean" trgovac ili "dobar" politiar. Ali ta ista gordost ga ini po-
vredljivim i zato generatorom nesloge i sukoba sa drugim ljudima.
LAV - PSIHOLOKI TIP ELJE ZA MO
Psiholoke osobine znaka Lava uzrokovane su njegovom eljom za
mo. Njegove i najbezazlenije akcije jesu izraz manifestacije svesne ili sa-
svim podsvesne elje za uticajem koja je sama sebi cilj. Astrolozi kau da
ga odlikuje: "Volja za mo i organizaciju uprave nad ljudima i prostorima,
samosavlaivanje, jak upliv na ljude, prirodno mu stoji visina, vladanje, do-
bar vo. ... ovek volje i poretka, superioran. Ne snalazi se kao podreen.
Njegove sposobnosti su onda kao zarobljene. Mane: Precenjivanje sebe."
(Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74) "Prirodni je voa, i osea da je
njegovo mesto u ivotu vezano za autoritet i organizaciju. ... Lavove najvee
mane jesu netolerancija, uobraenost, bombastinost i suvie kruto milje-
nje." (Nikola Ogrizovi, Astrologija, str. 17, 7) "ivi iznad svojih mogu-
nosti, komanduje, s ukuanima je ljubazan samo ako pristanu da ga slu-
aju." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 55) U prilikama za
nesputano izraavanje (sukob, tua i rat) njihova elja za mo e otkriti des-
truktivan, nasilan i razarajui karakter, iako e u svakodnevnom ivotu ot-
krivati srdaan duh, koji je samo drugo lice iste elje za uticajem nad dru-
gim ljudima. "I ako su u biti ljubazni, nisu preterano osetljivi na oseanja
drugih i zato mogu da budu brutalno iskreni i netaktini, jer su pre svega
preokupirani sami sobom." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen,
str. 192) Njihova elja za mo se manifestuje kroz ulogu voe, kroz naklo-
nost ka magiji, koja ima i svoju religioznu formu u takozvanim harizmat-
skim (duhovniarskim) pokretima, zatim kroz politiki karijerizam, itd. e-
lja za mo je i van toga njegova temeljna pokretaka snaga koja je duboko
utkana u sve njegove aktivnosti i odnose sa drugim ljudima. "On (Lav) voli
da titi, i ubeen je da tako ispoljava svoju plemenitost. Istina je malo dru-
gaija. On titi, zato to voli da kontrolie." (Hana Hart, Mukarac na dlanu,
str. 61) "Lav se eni ispod svog nivoa. On (...) ne moe da odoli a da ne
stekne podanika nad kojim je superiorniji." (Linda Gudmen, Sunevi znaci
Linde Gudmen, str. 193) "Nii tip se hvali koliko ima visokih veza, kako svi
rade po njegovim konceptima, kontaktira politiare." (Mile Dupor, Ne ve-
rujte, proverite, str. 75) Za razliku od Ovna i Ribe, kojima nezadovoljstvo
predstavlja povod bilo za mrnju prema drugome, bilo za kukanje nad so-
bom, psiholoki tip Lava odlikuje odsustvo sklonosti da gaji negativna ose-
anja, jer bi ona oskrnavila duh trijumfa i pobede. Eventualni poraz pred-
stavlja samo novi izazov da se ide ponovo u borbu, jo sranije i odlunije
nego ranije. elja za mo rezultuje neugasivim optimizmom i pozitivnim
oseanjima, koja ga odlikuju ak i u trenucima najbizarnijeg nasilja nad
svojim rtvama. Ako gaji mrnju, onda to ini najee samo da bi njom iz-
govorio svoju potrebu za ispoljavanjem svoga nasilja. Njegovo najvee
iskuenje je u tome to nije svestan stvarne prirode svoje temeljne pokreta-
ke snage, pa je proglaava vrlinom. Neobuzdana elja za mo psiholoki
tip Lava pretvara u megalomana, a to je psihopatoloko stanje osobe koju
odlikuje manija veliine, bogatstva, genijalnosti i svemoi. Pritajeno ili u
nekom stepenu otvoreno, megaloman tei da sebe vidi ili prikae kao "go-
spodara sveta", koji je iznad svih u pogledu odreenih dimenzija ili po svim
kriterijumima.
BLIZANCI - PSIHOLOKI TIP KORISTOLJUBIVOSTI
Za razliku od Vage, Strelca, Ovna i Lava, psiholoki tipovi Blizanaca,
Device i Raka nisu optereeni umnim predstavama o svojoj sopstvenoj ve-
liini (nisu sujetni), ve svojim oseanjima (sebini su). Umesto ponosito-
sti, odlikuje ih ropstvo emotivnim doivljajima: potreba za oseanjem vo-
ljenosti, posedovanja, pripadanja, pa i opijajuim oseanjima koja postiu
alkoholom, meditacijom, zloupotrebom muzike i sl. Ali za razliku od De-
vice i Raka, tip Blizanaca je uspeo da u velikoj meri sauva svoj zdrav ra-
zum i samim tim sposobnost volje da postupa svrhovito realnim potrebama
ivota. Njegova sebinost je egocentrina racionalna koristoljubivost. "Bli-
zanci su egoistini, ali esto i sebini." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija
psiholoke astrologije, str. 14) Verovatno znamo za lovako umee kojim se
hvataju majmuni. U masivan up sa uskim grlom se stavi voka, i eka se
da majmun zavue ruku i stegne pesnicom svoj plen. Kada mu se lovac pri-
blii, majmun prirodno eli da pobegne, ali ne eli da se odrekne svoje vo-
ke. Mogao bi da sauva svoju slobodu kada bi pustio plod i izvukao ruku,
ali jaka elja pomrauje njegov razum. Sa stisnutom vokom u svojoj ruci
on postaje siguran plen lovca. Uzrok njegove tragedije je u njegovoj nera-
zumnosti. Slino postupa veina psiholokih tipova o kojima govorimo.
Zbog povreene sujete ili radi sebinog uitka, veina ljudi e pokazati su-
ludu spremnost da ugrozi sopstvenu egzistenciju, pa i sam svoj ivot. Ve-
ina se odrie zdravog razuma, jer ne moe da trpi raskrinkavanje svojih
motiva kao besmislenih. Psiholoki tip Blizanaca svakako nije takav. On e
na vreme pustiti voku i izvui ruku iz upa. A onda e moda svesno pri-
stati da ostane u rukama lovca, ako mu ovaj obea da e mu redovno davati
porciju voa. Ako i hrli ka sebinom uitku, on e svesno da hrli. Nee pod
pritiskom savesti ili sujete zavaravati sebe da je na pravom putu, ako na
tom putu nije. Moda e neko vreme zbog toga da ga mui savest. Ali on
e onda svesno uzeti alkohol i piti ga sve dok glas sopstvene savesti ne uu-
tka. Odsustvo emotivnog zanosa, kojim inae umiruje svoju nemirnu sa-
vest, ini ga nervoznim i formira potrebu da se bavi traarenjem, jer se u
mraku tuih slabosti i gluposti, koje svojim zdravim razumom vrlo lako
prepoznaje, sam osea uzvienije i pravednije nego u svetlu sopstvene sa-
vesti. Astrolog Doana Vajnbaum prua savet kako da se zadobije naklonost
Blizanaca: "Blizanci vole traarenje, pa sauvajte sone detaljie koje ste
proitali u novinama ili uli o prijateljima ili poznanicima." (Tajna se-
ksualne astrologije, str. 18) No potreba za traarenjem je odlika i ostalih ti-
pova koje odlikuje izraena savesnost (naravno, samo onda kada su sa njom
u sukobu), posebno psiholokog tipa Device, a takoe i ljudi tipa Raka i
korpije. Kod samih Blizanaca, odbrambeni mehanizmi, ako se tako uop-
te mogu nazvati, krajnje su iskreni i pragmatini. Oni nisu tip koji e pa-
sti na laskanje ili optereivanje krivicom. Njima ne moe da se manipulie
kakvom ideologijom ili religijom. Njima moe da se manipulie jedino
preko njihovih sebinih interesa ili preko sebinog kukaviluka, jer oni sva-
kako ne predstavljaju tip ljudi koji e radi ideala biti spremni da rtvuju
svoj ivot. Kako pomoi takvom psiholokom tipu da pobedi sebe i da po-
stane ovek? ta rei takvoj osobi, a da ona toga ve prirodno na osnovu
svog zdravog razuma nije svesna? Postoji jedno sutinsko pitanje koje je
jedino tabuizirano kod Blizanaca, a to je pitanje sutinskog smisla bivstvo-
vanja. Sebinost kao smisao ivota nikada ne moe da ispuni ono to obe-
ava. Ma kako oseanja kojima sebino srce ezne bila snana, dugotrajna
ili uzviena, ona nikada ne mogu da zadovolje e due. Ipak, ona su samo
oseanja, a ne bit. Ona mogu samo da ugue svest o unutranjem nezado-
voljstvu, ali ne i da ga otklone. Osoba koja je uzela tabletu protiv bola
iskreno ne osea bol. Ali oseaji kao i oseanja nisu relevantni pokazatelji
naeg stvarnog stanja, bez obzira koliko su iskreni. Kao to tableta uklanja
neprijatan simptom, a ne sam uzrok - bolest, tako i emotivni uici ne ukla-
njaju duhovni problem. U dubini due nezadovoljstvo i dalje ostaje. Pro-
meniti svoja oseanja nije isto to i promeniti sebe. Da bi ovek postao istin-
ski srean, a ne samo oseao sreu, njemu treba promena onoga to jeste, a
ne onoga to osea. Oseati sreu i biti srean nije isto.
DEVICA - PSIHOLOKI TIP SAMOPRAVEDNOSTI
Devicu odlikuje skup karakternih vrlina: urednost, istoa, vrednoa,
itd, za koje e svaki astrolog rei da su izraz njene izraene ivotne odgo-
vornosti. Meutim, kada analiziramo ostale atribute Device, moemo se za-
pitati da li je njena odgovornost zaista prava odgovornost ili moda samo
optereenost krivicom. Astrolog Linda Gudmen pie da Device imaju "du-
boko ukorenjenu posesivnost" (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 232) to
znai da se Devica ne odnosi zaista odgovorno prema sebi, jer svoje unu-
tranje slabosti ne pobeuje. Takoe, ovaj astrolog pie za Device da "po-
tuju pravila discipline koja ne razumeju, jer je za njih prirodno da se bez
protivljenja povinuju sudbini". (Isto, 229) Da je Devica zaista odgovorna,
onda bi ona preispitivala smisao svojih motiva i postupaka i ne bi dozvolila
da njenim postupcima vladaju principi iza ijeg smisla ona ne moe odgo-
vorno da stoji da su ispravni. Devicu odlikuje neodgovornost uma, a u spolj-
njem ponaanju ona samo deluje kao da je odgovorna, zato to je optereena
krivicom. U pravilima koje slepo i formalno potuje ona trai satisfakciju
svoje neiste savesti. Pod uticajem oseanja krivice ona je sklona da svoje
slabosti karaktera samo sputava u izraavanju, umesto da im se odupire, to
od nje formira spolja uglaenog licemera. Ona e se pokajati to je neto ru-
no rekla ili uinila, ali se nee pokajati to je takva u srcu, jer nije svesna
da se iza njenih loih postupaka (koje uistinu retko kada pokazuje) kriju
loi motivi za koje joj treba pokajanje. Kada su slabosti samo potisnute, one
nisu zamenjene vrlinama, pa to Devicu ini hladnom i bez kreativnosti.
Kako je ona u svom srcu ostala ista, ostala je i neista savest, koju e biti
sklona da izraava prema drugima kroz lano moralisanje. "Device su pri-
lino komplikovane i protivrene jer u sebi stalno nose tragove zaplaeno-
sti i nedostatka samopouzdanja, zbog ega su vrlo samokritine i teke
prema sebi. Zabrinute su zbog stvari koje nisu pravi razlog za brigu. Imaju
visoke line standarde, od sebe, a ponekad i od drugih, vrlo mnogo oe-
kuju. Njihove mane nisu velike, ali nerviraju one sa kojima ive jer ih op-
tereuju nepotrebnom brinou i zahtevima." (Drutvo astrologa Jugosla-
vije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 79) "Prevelika kritinost, pedanterija,
angrizavost, preskromnost, potiskivanje emocija, brinost i sklonost me-
anju u tui ivot." (Nikola Ogrizovi, Astrologija, str. 8) Psiholoki tip De-
vice pedantno vodi rauna o sebi, svojoj ishrani i zdravlju, ali ne iz ljubavi
prema zdravlju, ve iz straha od bolesti: "Oni su istanani i preterano save-
sni u ienju, jelu, radu i ljubavi. On se kupa i tuira vie nego etiri o-
veka zajedno. ... Ponekad e devica vui ak i svoju sopstvenu vodu na put.
Nemojte se smejati - da li znate ta se moe desiti stomaku kada neka strana
tela u nepoznatoj vodi za pie uu u probavni sistem." (Sunevi znaci Linde
Gudmen, str. 220-221) "Ne voli da pria mnogo, uglavnom samo posmatra.
Obuena je neupadljivo." (Dr Milijana Puara, Ljubavni horoskop, str. 114)
"Devica je najee uredna i brine o odevanju, ali se retko kinuri." (arls,
E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 11) Psiholoki tip De-
vice odlikuju izraena sebinost (krtost i posesivnost). Kada se sretne sa
osobom u ijem ekstravertnom ponaanju prepozna sopstvene potisnute i
nepriznate motive ponaanja, ona je sklona izlivima prezira prema toj osobi,
a prema slabijim od nje i izlivima nasilja kojim bi je primorala na isto ona-
kvo licemerno ponaanje na koje je sama primorana svojim sopstvenim ose-
anjem krivice. Njeno licemerstvo kod nje aktivira farisejsku netrpeljivost,
prezir i gaenje prema prljavima, prosjacima, bogaljima i otvoreno nemo-
ralnim osobama. U delu Sunevi znaci Linde Gudmen itamo: "Iako nema
nikakvih simpatija prema prosjacima i uliarima, neizmerno je velikodu-
na kada je neki njen prijatelj u nevolji. Devica, koja je gotovo krta kada
su u pitanju njene line potrebe, uinie armantan gest finansijske pomoi
prema onima koji to zaista zasluuju ili ljudima koje zaista voli. Ali nikada
je neete videti kako nepaljivo rasipa novac, jer je troenje uvek razljuti.
Device rade marljivo za ono to imaju i ekstravagantnost ih okira. Uvek se
otro izraavaju o rasipnicima i onima koji iz lenjosti ne rade. Kao i prema
rasipnitvu, nita nije ljubaznija ni prema kanjenju. Mrze preteranu senti-
mentalnost, prljavtinu, vulgarnost, neurednost i dokonost. Device mrze ne-
znanje, glupost i neuredno razmiljanje skoro isto koliko prljavtinu i vul-
garnost. Samodisciplina je deo njihove prave prirode." (str. 225-226, 232)
Devica se odrie odgovornosti da svojim razumom preispituje ispravnost
smisla svojih motiva i postupaka, jer bi je to suoilo sa sopstvenom ispraz-
nou, pa tu odgovornost prebacuje na pravila ponaanja koja slepo dri i
na autoritete koje slepo slua. Takav mehanizam Devicu pretvara u autori-
tarnu ("gestapovsku") linost koja ima potrebu za autoritetima koji e da
misle i odluuju umesto nje same, i za deurnim krivcima koji e da budu
krivi umesto nje same.
Grupa sociologa i psihologa (Adorno i saradnici) je pedesetih godina
XX veka definisala autoritarnu linost faistikog tipa (F skala) atributima
koji sasvim odgovaraju psiholokom tipu Device:
1) Konvencionalnost (rigidno pridravanje vrednosti srednje klase i
njihovo rigidno odravanje);
2) Autoritarna submisivnost (nekritiko prihvatanje autoriteta i za-
visnost od njih);
3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje kre konvenciona-
lne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i odbace);
4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i imaginativnog i
nesklonost ka bavljenju vlastitim doivljajima);
5) Potovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija sa
onima koji imaju mo, naglaavanje strogosti, discipline...);
6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim vred-
nostima i uopte odbacivanje humanosti);
7) Sklonost ka estom korienju mehanizama projekcije (projek-
tovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se ve-
ruje da je svet pun tajni i opasnih stvari);
8) Rigidnost miljenja i postojanje praznoverica i stereotipija (sklo-
nost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistine uzroke
sudbine pojedinca);
9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo osu-
ivanje, esto pominjanje, lano moralisanje). (Adorno, T. W.; Frenkel-
Brunswik, Else; Levinson. Daniel J. & Sanford, R. Nevitt, The Authoritarian Per-
sonality, 1950)
Ostali psiholoki tipovi takoe mogu biti autoritarni, posebno u stre-
snim okolnostima, ali se njihova autoritarnost razlikuje od autoritarnosti
tipa Device. Autoritarnost Ovna i Strelca je na prethodno citiranoj F skali
liena taaka 2, 4 i 5, a autoritarnost Raka taaka 3, 4, 6 i 9. Nijedan drugi
tip autoritarnosti osim Device ne odlikuje taka 4.
RAK - PSIHOLOKI TIP SEBINE SENTIMENTALNOSTI
Kada bi se psiholoki tip Blizanaca zbog svoje koristoljubivosti opte-
retio krivicom, on bi dobio osobine Device. A kada bi se Devica suoila sa
svojom hladnoom i ispraznou, koji su plod njene optereenosti krivi-
com, i kada bi zatim odluila da tu prazninu due upotpuni, ne realnim po-
kajanjem za svoje potisnute motive ponaanja, ve izazvanim sentimental-
nim oseanjima (opijajui se, na primer, nekim alkoholnim uitkom ili
meditacijom), ona bi dobila atribute psiholokog tipa Raka. Dakle, za raz-
liku od Device koja potrebu za reformom svog karaktera zavarava prome-
nama u svom spoljnjem ponaanju, tip Raka sebe zavarava promenom na ni-
vou oseanja. Kod Raka oseanja imaju vie pogrenih funkcija: pobuuju
se da bi zadovoljila sebinost (objekat uitka), da bi umirila neistu savest
(kao "dokaz" ljubavi), zatim kao pokretaka snaga (fanatizam), i ovek se
oslanja na njih, kada treba da prosudi ta je dobro a ta loe. Kreirajui kod
sebe oseanja koja nisu adekvatna stvarnosti, tip Raka gubi kontakt sa real-
nou i formira predstave o deavanjima u spoljnjem svetu u skladu sa svo-
jim lanim optimizmom. Takva ivotna filozofija ga sputa na nivo deteta
kome se mata mea sa realnou i koji ivi u svom imaginarnom svetu. Iz
straha da ne ugrozi svoja prijatna oseanja koja su mu sutinski vana, jer
su objekat njegovog sebinog uivanja, on pokazuje nespremnost da se
suoi sa sopstvenom ivotnom odgovornou. Funkcionisanje odbrambenih
mehanizama kod Raka je moda najbolje objasniti primerom majke koja je
nemarna prema stvarnim potrebama svoga deteta i koju zbog toga mui ne-
ista savest. Da bi umirila svoju savest, ona, umesto pokajanja za svoju ne-
marnost, umesto reforme svojih unutranjih motiva, poinje da kod sebe do
krajnjih granica pobuuje sentimentalna oseanja prema svom detetu, za-
varavajui njima svoju neistu savest. Kako pobuena oseanja ljubavi
prema detetu postaju objekat njene nepobeene karakterne sebinosti, ona
prema svom detetu postaje izraeno sebina i posesivna (zato i veoma ra-
njiva, a esto i zabrinuta). Kada zbog toga potrai pomo psihologa i kada
mu izusti: "Ja previe volim svoje dete!" psiholog lako posumnja na meha-
nizam obrnutog ponaanja. Naravno da je nemogue nekoga previe voleti.
Pojam "previe" je plod njene odbrane od glasa neiste savesti koji je opo-
minje da u svom srcu i dalje nema prave ljubavi. Da ima prave ljubavi ona
ne bi dete "kupovala" i "podmiivala" povlaujui njegovim sebinim hi-
rovima, ve bi razumno gledala ta je za dete zaista dobro i zdravo. Dok se
majka poziva na oseanje ljubavi kao dokaz da svoje dete iskreno voli, psi-
holog jedino racionalnom analizom smisla njenih postupaka prema detetu
moe imati uspeha da joj objasni njeno realno stanje i njenu realnu potrebu
za unutranjom reformom - reformom motiva, a ne oseanja. Analiza smi-
sla ponaanja moe jednog narkomana navesti da shvati da njegovo snano
oseanje ljubavi prema njegovoj devojci nije kriterijum njegove stvarne lju-
bavi prema njoj, kada je on u izlivima svojih oseanja nudi narkotikom. Isto
iskuenje ima psiholoki tip Raka kada treba da shvati da njegova oseanja
ne samo to nisu znak ljubavi nego najee odbrana pred saveu zbog ne-
dostatka ljubavi. Umesto oslanjanja na oseanja, Rak treba da probudi za-
krljale snage zdravog razuma da bi shvatio da pozitivna oseanja nisu kri-
terijum ispravnog i dobrog. Treba da shvati da izbegavanjem negativnih mi-
sli i oseanja i izazivanjem kod sebe oseanja ljubavi on nee uspeti da isko-
reni zlo iz svoga srca i da tako ostvari pravu ljubav. Izbegavajui misli i
oseanja adekvatna ivotnoj realnosti on samo uklanja povod za manife-
staciju stvarnog sadraja svoga bia. Oseanja treba da budu adekvatna
stvarnosti, a ako beimo od stvarnosti u nameri da sami uinimo svoja ose-
anja prijatnim, postajemo nezreli za bilo kakav stres, koji e nas kad-tad
prisilno suoiti sa stvarnim sadrajem nae due i dovesti u stanje teke de-
presije. Sebinost prirodno dovodi do razoarenja u ivot, jer ivot nije tu
da bi nas zadovoljio i ispunio, ve da bismo mi njega uinili ispunjenim i
osmiljenim. Oslobaanjem od nerazumnog optimizma i skidanjem tabua
sa pojma samopreispitivanja, ovaj psiholoki tip pripravlja put za oslobo-
enje od sebe samog. U suprotnom, on pripravlja put u duevnu bolest (ma-
nino-depresivnu psihozu). Astrolozi navode sledee osobine Raka koje
predstavljaju njegovo iskuenje: "Pada pod uticaj, popustljiv do slabosti,
menja raspoloenje prema vremenu i Mesecu, karakter je samo zbir doiv-
ljaja." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 70)
RIBE - PSIHOLOKI TIP DEPRESIJE
oveku je lake da kroz ivot ide linijom manjeg otpora i da se odrie
svoje odgovornosti da bude ovek nego da svoja ivotna iskuenja reava
na zreo i odgovoran nain. U "Astromedicini" astrologa Mileta Dupora i-
tamo psiholoke osobine horoskopskog znaka Ribe: "rtva okolnosti. Trai
da pati. rtva; preputa se situaciji, ne zna se osloboditi postavljenih mrea.
Iziskuje manipulacije. On je povuen, miran, stidljiv, eka da ga dogaaj
ubaci u prigodu sa voljenom: talasu treba podsticaj. Dobri do slabosti. Ide
i trpi radi ideala i dece. Teko majci jer ovog natusa drugi iskoriste. ezne
i strada zbog nedokuivog ideala. enje, putevi, patnje slatke. Suze su jako
oruje." (Astromedicina, str. 104, 123, 131, 133, 139, 142) U "Sunevim
znacima" Linde Gudmen itamo: "to je sredina kreativnija, umetnika,
puna dokolice i ezoterinosti, to ete nai vie Riba. ... Malo je ovozemalj-
skih ambicija u ljudima Neptuna. Kod nje nema intenziteta ve skoro ne-
brige o sutranjici. ... Nikada nije lako ni pravoj ni "ljudskoj" Ribi da se
bori za svoj put uzvodno. ee se, i zato to iziskuje manje napora, pre-
putaju struji da ih nosi u bilo kom smeru. Ali plivati uzvodno to je izazov
za Ribe i jedini nain na koji ikada moe nai mir i sreu. Odluiti se za la-
ki put predstavlja zamku za roene pod ovim sunevim zrakom, sjajni ma-
mac koji ih primamljuje, krijui opasnu udicu - protraen ivot. Biete im-
presionirani armom Riba i lenjom dobroudnom prirodom. Recite nekoj
Ribi da je drutvo dekadentno, da se vlada raspada, da e nas zagaenost
vazduha sve usmrtiti, i da svet nestaje, i ona e zevati ili se oaravajue na-
smeiti, ili pak licemerno saoseati sa vama. Tipina Riba e uglavnom ii
linijom manjeg otpora. ... Ako realnost postane suvie strana da bi se suo-
ila sa njom, ona obino bei u neosnovana ruiasta matanja... Kada je i-
vot gurne u ustajale vode nesrenog neuspeha i beznadenih situacija, ume-
sto da izleti iz mrane opasnosti, ona je spremna da se sakrije iza svojih
bledo-zelenih iluzija koje joj ne dozvoljavaju da donese praktinu odluku."
(Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 498-501) Astrolog Maja Lonari pie
za muki pol kod Ribe: "Mukarac trai enu koja je uvijek tu da ga tei
kad mu je teko." (Astrologija - Zvezde govore, str. 17) Psiholoki tip Ribe
odlikuje sklonost da sebe predstavlja kao da je jadan i nemoan da svoju i-
votnu odgovornost na sebi ponese, pa kukanjem nad sobom i svojom na-
vodnom nesrenom sudbinom on pokuava da uveri svoju savest da nije
kriv za posledice svoje ivotne neodgovornosti, ve da je rtva raznih i-
votnih prilika i neprilika. Takvim stavom on sebe psihiki survava u dva
zla: u nezahvalnost i u nezrelu reakciju na stres. Kada bi gajio oseanja zah-
valnosti, onda ne bi imao izgovora da kuka. Kada bi reagovao zrelo na stre-
sne situacije, on takoe ne bi imao izgovora za svoje gunanje, jer bi svoje
probleme reio. Da bi imao izgovora on stalno mora da kuka, i sve njegove
potrage za reenjima su samo igre koje on sprovodi sa podsvesnom eljom
da se te potrage i napori pretvore u neuspehe koji e mu opet pruiti nove
povode za jadikovanje nad sobom i samosaaljenje. Na primer, ako psiho-
loki tip Ribe u trenutku krize potapete po ramenu, on e se neuteno ra-
stuiti jo vie, a ne manje, to treba da bude opomena onome ko mu prua
utehu da ulazi u "igru" sa unapred predvienim ishodom, jer Riba podsve-
sno eli da i dalje ostane Riba. Ribi depresija odgovora, iako joj ne odgo-
varaju simptomi depresije - sama negativna oseanja i poremeen odnos sa
drugim ljudima. Svoja depresivna oseanja psiholoki tip Ribe pokuava
da ukloni raznim tehnikama (najee veselom muzikom), ali svojih teme-
lja depresije ne eli da se odrekne, jer se plai susreta sa svojom ivotnom
odgovornou i odrastanja koje ono podrazumeva. Umesto u sebi, Riba
krivca za svoje stanje nalazi u drugim ljudima, u sudbini koju predstavlja
kao nekakvo prokletstvo, pa i izlaz iz svoje depresije ne vidi u svojoj od-
govornoj akciji volje, svom htenju i borbi da ivot uini boljim i lepim,
nego vidi u sluaju i srei koja e joj se moda konano u ivotu osmehnuti.
Otuda njena sklonost ka sujeverju, mistici i magiji. Istovremeno ona se tog
osmeha sudbine veoma plai jer u tom sluaju nee vie imati izgovora za
svoje unutranje nezadovoljstvo i svoju neodgovornost. Psiholoki tip Ribe
esto sam sebe dovodi u stanje depresije, na primer, preputa se oseanjima
nostalgije da bi razmiljajui o starim boljim vremenima sebe predstavio
kao gubitnika i tako pokrenuo oseanja samosaaljenja kojim e sebe opet
predstaviti jadnim i samim tim neodgovornim. Svojim mehanizmima on
podsea na povreenu maku koja lie i grize svoju ranjenu nogu, dok joj
noga usled tog grienja na kraju ne otpadne. Jedini nain da ovek pobedi
psiholoke mehanizme Ribe u sebi jeste da snagu i motiv za prevazilaenje
svog stanja trai izvan mehanizama same Ribe u sebi, a to podrazumeva
suoavanje sa svojim odbrambenim mehanizmima, odupiranje njihovom
uticaju i pokoravanje duhu nesebine zahvalnosti i kreativne odgovornosti.
Ono to psiholoki tip Ribe oekuje od drugih ljudi i od ivota je najee
ono to on sam zanemaruje drugim ljudima i ivotu da prui. On ne treba
da se preputa oaju zbog "zle sudbine", ve treba da je uzme u svoje ruke
i da je sam uini onakvom kakva bi ona trebalo da bude. Meutim, suoa-
vanje sa samim sobom je kod psiholokog tipa Ribe kao i kod tipa Raka
veoma teko, jer je on sklon da takvo zalaenje u svoju linost smatra kr-
enjem tabua u koji ne sme da se dira. Zaodenut svojom ideologijom ili re-
ligijom on ne dozvoljava da njegovi temeljni principi bivstvovanja budu
dovedeni u pitanje. Iako njegova depresija predstavlja svojevrsno priznanje
da je u problemu, on ne dozvoljava da se u taj problem dira. On podrazu-
meva da su mu sutinski ivotni principi ispravni, a da je za sve njegove pro-
bleme kriv neko drugi.
SEKUNDARNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH
ZNAKOVA (BIK, VODOLIJA, JARAC)
Sekundarni psiholoki tipovi su meavina razliitih kombinacija osno-
vnih tipova. Zapravo, tri vatrena muka znaka Lav, Strelac i Ovan, kada su
ublaeni meavinom sa psiholokim uticajem Device, Raka ili Blizanca, re-
zultuju fomiranjem Bika, Vodolije i Jarca. U praksi su te meavine ee
nego tipovi osnovnih znakova. Kako sekundarni znaci jesu meavine osno-
vnih znakova, mi se u daljem tekstu neemo baviti ponavljanjem objanje-
nja onih osnovnih tipova od kojih se oni sastoje, a koje smo ve objasnili,
ve emo samo pokazati da se osnovni znaci ponavljaju u sekundarnim.
BIK - PSIHOLOKA MEAVINA LAVA I DEVICE
Psiholoki tip Bika predstavlja kombinaciju i interakciju tipa Lava i
Device. Amalgam elje za mo od Lava i posesivnosti od Device, vidimo
u opisu Bika od strane astrologa Mileta Dupora: "Volja melanholina la-
tentna i vie upuena na mo nad stvarima. Temperament: rezervisan, kon-
zervativan, ali irokogrud i tolerantan." (Ne verujte, proverite, str. 61)
VODOLIJA - PSIHOLOKA MEAVINA STRELCA I DEVICE
Psiholoki tip Vodolije predstavlja kombinaciju i interakciju tipa Strelca
i Device, u kojoj je tip Strelca dominantan. "Uglavnom ljubazni i mirni, po
prirodi, Vodolije ipak uivaju da prkose optem miljenju." (Linda Gud-
men, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 444)
JARAC - PSIHOLOKA MEAVINA OVNA I RAKA
Psiholoki tip Jarca predstavlja kombinaciju i interakciju tipa Ovna i Raka.
Za razliku od Ovna koji ne moe da trpi nepravdu, Rak je podnosi sa lakoom.
Za razliku od Ovna koji je gord ali nesebian, Rak je krotak ali sebian. Za raz-
liku od Ovna koji je buntovan i otvoren, Rak je plaljiv i povuen. Za razliku od
Ovna koji je nesavestan i lenj, Rak je savestan i vredan. Za razliku od Ovna koji
je gord da se bavi svojim oseanjima, Rak ih zloupotrebljava u svakom obliku.
Njihovu meusobnu interakciju prepoznajemo u astrolokim atributima Jarca:
"Izgradio je oko sebe zid od cigala. On je stidljiv, ali snano ilav. On je prija-
tan, ali je estoko ambiciozan. ... Jarac je u svojim potajnim snovima neizleivi
romantiar, ali Saturn stavlja okove na njegovu prirodu. Planeta vrste discipline
zahteva od njega blago ponaanje, praktine aktivnosti i ozbiljne namere. To je
njegov krst koji e teko nositi. Ponekad e prikrivati frustriranost naprasitim
ponaanjem. ... Jarevi se pretvaraju da mogu iveti bez komplimenata, a njihovo
ponaanje je prilino ubedljivo kad ih dobiju. ... On u sutini ima oajniku po-
trebu da uje da je dobar, pametan, lep, poeljan i interesantan, ali poto to retko
otvoreno pokazuje, tek po nekad dobije neku orhideju." (Sunevi znaci Linde
Gudmen, str. 412) Dvojnu prirodu Jarca opisuje astrolog Ljiljana Milaji: "Treba
spomenuti da kod Jareva postoje dva razliita tipa - jedni su neobino teki sa
novcem, a drugi su izuzetno velikoduni. Ovo su sposobni i odluni ljudi, obi-
no uspeni u veini poslova kojima se bave, jer prilaze svemu sa velikim ose-
anjem dunosti i discipline. Oni obino vole novac - ne radi novca, ve radi
moi koju on nosi. Naravno, onaj drugi, velikoduniji tip Jarca je malo druga-
iji, ali i on voli da poseduje radi ugleda i prestia." (Ljiljana Milaji, Horoskop,
Magazin "ena 21", broj 7, maj-juni, 2001, Australija)
ZATO PSIHOLOKI TIPOVI NEMAJU STVARNE VRLINE?
Kao to smo primetili, psiholoki tipovi su produkt kombinacije motiva
koji ne mogu da izdre kritiku zdravog razuma i odbrambenih mehanizama
linosti kojima se ovek brani od glasa razuma i savesti koji ga poziva na
reformu. Videli smo da se jedni isti motivi kriju i iza njihovih mana i iza nji-
hovih vrlina. Kada astrolog deli jedan horoskopski znak na moralno "vii"
i "nii", tada on ne govori o razliitim motivima, ve o razliitim sublima-
cijama jednog istog motiva ili o odbrambenim mehanizmima koji oveka
navode da se ponaa na moralno "vii" nain. Meutim, ovekovo stvarno
odrastanje podrazumeva pobedu nad loim motivom, a ne njegovo obuz-
davanje, sublimiranje ili preusmeravanje.
Kako moemo znati da li je nae sopstveno "vie" ponaanje izraz su-
blimacije motiva koji su u svojoj sutini loi ili predstavlja stvarno odra-
stanje nae linosti? Po naoj reakciji u vreme neprijatnih stresnih okolno-
sti! Upravo one okolnosti na koje se moda pozivamo kao na izgovor za
nae loe reakcije, jesu test naih stvarnih motiva. U stresnim situacijama
nai stvarni motivi nalaze povod za svoje izraavanje i za otkrivanje svoje
stvarne prirode. Pod pritiskom iskuenja telesnog uitka u hrani ili moda
duvanu, tip korpije e pokazati sklonost da ugrozi svoje zdravlje. U vreme
stresa tip Device e pokazati sklonost ka sumnjiavom i "gestapovskom"
duhu, pa i spremnost da radi slepog potovanja principa ugrozi sopstveno i
tue dobro. Tip Raka e pokazati kukaviko izdajstvo prijateljstva pod pri-
tiskom autoriteta. Tip Vage e pokazati isto takvo kukaviko odricanje, ali
ne zbog sebinog, ve zbog sujetnog straha od gubitka odobravanja sre-
dine. Tip Ovna e u vreme stresa svoju samoportvovanu hrabrost da trans-
formie u ludost; svoju povreenu gordost u mrnju i destrukciju. Tip Lava
e biti veran i blizak prijatelj, sve dok se osoba, koju on voli, po nekim svo-
jim vrednostima ne uzdigne iznad njega samog. Tip Blizanca e pokazivati
plemenit karakter ali sve dok njegovi lini interesi ne budu postali ugro-
eni.
Da li moemo proglaavati vrlinama one elemente ovekove linosti
koji otkrivaju karakterne mane upravo onda kada na delu treba da se pokau
kao vrline? Naravno da ne moemo! Iza razliitih vrlina esto se kriju mane,
koje tek u vreme stresa otkrivaju svoju pravu prirodu. Upravo zbog te i-
njenice, same stresne situacije nisu loe same po sebi, ve one oveku pru-
aju svest o pravom sadraju njegovih motiva. One mu samim tim i pruaju
povod da te svoje motive pobedi i da tako reformie svoj sutinski karak-
ter. Kada ovek zaista pobedi iskuenja koja su karakteristina za njegov
psiholoki tip, tada on postaje slobodan i od svog velikog Ega i od svojih
odbrambenih mehanizama, pa se za njega vie ne moe rei da odgovara i
jednom znaku u horoskopu. Na primer, poznato je da psiholoki tip Ovna
zbog svoje gordosti i buntovnosti nije u stanju da trpi nepravdu. Ali, ako on
pobedi svoju gordost i buntovnost, i postane sposoban da sa krotou i pon-
iznou trpi nepravdu, nije li krajnje besmisleno tvrditi da on i dalje odgo-
vara horoskopskom znaku Ovna iji je karakter definisan reima: "Sujetan,
osvetoljubiv, nagao." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74)?!
Priroda iskuenja je takva da ako ovek na iskuenje reaguje zrelo, on
tada dobija osobine suprotne svom horoskopskom znaku. Zrelom reakci-
jom ponosan postaje ponizan, buntovan postaje krotak, sebian - samopo-
rtvovan, osvetoljubiv - milostiv, kukavica - hrabar, bezuman - razuman,
nesavestan - savestan, neumeren - umeren, itd. Zato je potpuno neadekva-
tno nekome pripisivati znak Device, ukoliko je on svoju krtost pobedio i
postao velikoduan; pripisivati znak Raka, ako on vie nije posesivan, itd.
Onaj ko zrelo pobeuje ivotna iskuenja, on se ne ponaa u skladu sa svo-
jim horoskopskim znakom, ve se u skladu sa saveu i zdravim razumom
ponaa svrhovito realnim potrebama ivota, slobodno od ikakve tipologije
horoskopskih znakova.
U nae potrebe ivota svakako spadaju i potrebe naeg branog saput-
nika. Naa spremnost i sposobnost da ivimo za drugoga svakako pred-
stavlja pokazatelj zdravog razvoja nae linosti, koja je iz detinje egoistine
usmerenosti ka sebi samoj krenula putem odrastanja ka punini svoje zrelo-
sti i na kraju osposobljena da ivi za drugoga. Namee nam se pitanje:
Da li nam astrologija svojim saznanjima pomae da uspenije prebro-
dimo iskuenja u izboru branog saputnika i u izgradnji same brane za-
jednice?
Mnogi veruju da je potrebno da se ovek bavi istraivanjem horoskopa
upravo zato da bi znao kako da pobedi ivotna iskuenja. Zato je oprav-
dano pitanje da li nam astrologija pomae da lake pobedimo svoja iskue-
nja? Ili nas u tome moda ometa?!
ASTROLOGIJA I BRAK
Prolo je vreme kada su branog saputnika oveku odreivali njegovi
roditelji. Dolo je vreme kada mladi ljudi na osnovu iskrene meusobne za-
ljubljenosti sami donose odluku o svom zajednikom buduem ivotu. Mo-
da oni sa zgraavanjem razmiljaju o patrijarhalnom vremenu, kada bi bili
u ropskoj vezi sa osobom koju nisu dragovoljno izabrali, budei se svakog
jutra pored nekoga ko je njihovom srcu stran. Meutim, bez pravilnog shva-
tanja pojma brane odluke ak i njihova dananja veza, utemeljena na me-
usobnim iskrenim oseanjima, moe imati istu sudbinu. Jednoga dana,
kada oseanja utihnu, oni e se probuditi pored osobe koju zapravo nikada
u ivotu nisu odluili da vole. Umesto njih samih, branu odluku su dono-
sila njihova oseanja. Kada su oseanja nestala, nestala je i odluka. Zapravo,
prave slobodne odluke ovekove volje nikada nije ni bilo. Imati slobodnu
volju, to ne znai donositi odluke u skladu sa trenutnim impulsima, osea-
njima i hirovima sopstvene prirode, ve to znai donositi odluku nezavisno
od njih, i unositi u svoj ivot i vezu onaj kvalitet iskustva koji vezu ini
ispunjenim najuzvienijim sadrajem i smislom.
Odluka oveka da voli moe vezu da ispuni ljubavlju, ak i ako je ona
decenijama bila prazna i ropska. Prava brana odluka, utemeljena na nese-
binoj ljubavi, jeste uslov da bi brak zaista bio brak.
Po svojoj definiciji brak jeste zavet ljubavi, koji podrazumeva odgo-
vorno donoenje ivotne odluke oveka da ivi za svog saputnika, da se za
njega stara i da mu slui, da pokae spremnost da za njega rtvuje sve one
karakterne nedostatke koji bi mogli da budu prepreka njihovoj zajednikoj
srei. U formiranju brane odluke - zaveta ljubavi, ovek se prirodno suo-
ava sa svojim slabostima karaktera koji ga odvraaju od odluke za brak.
Sebini motivi ljudske prirode iz kojih proistie namera da se saputnik
emotivno i telesno iskoristi rezultuju bilo strahom mladih ljudi od ulaska u
brak, bilo brzopletim, nepromiljenim i neodgovornim ulaenjem u brak,
bez stvarne odluke za drugu osobu. Samo proglaavanje veze zvaninom
branom zajednicom, a bez svesti o obostranoj odgovornosti i odluci da se
ivi za drugu osobu, nee nita arobno uiniti i takvu vezu uiniti kvali-
tetnijom od one koja nema formalni naziv braka. ovek treba da pobedi
sebe, svoju sebinost i telesnost, inae e strah od njihovog osujeenja, gu-
bitka bolje prilike, itd, omesti oveka da donese stvarnu branu odluku.
Ukoliko ne pobedi svoju sebinost i telesnost, on ili nee imati hrabrosti za
branu odluku, ili e branu odluku upravo da zasniva na nepobeenoj se-
binosti i telesnosti. Iste te slabosti zbog kojih je ovek krenuo u vezu, mogu
jednoga dana da postanu razlog raspada te veze, kada one ne budu vie bile
zadovoljavane, ili kada budu bile usmerene da se zadovolje nekom drugom
osobom.
Prvo pitanje u izboru branog saputnika ne treba da bude - da li je osoba
takva da u ja moi da je volim, ve da li sam ja takav da u moi da je vo-
lim. Da li sam raistio sam svojom sebinou, telesnou, gordou, su-
jetnom uvredljivou, eljom za mo i moda cinizmom i angrizavou?
Dokle god sutinsko pitanje svoga duha ne reimo, mi nismo spremni da ob-
jektivno razmiljamo o kvalitetu potencijalnog branog saputnika, jer smo
ogranieni time da li nam se on svia ili ne svia.
Razlog zato nekoga volimo treba da bude u naem srcu, u ljubavi ko-
jom volimo, a ne u samim vrednostima te osobe, zbog kojih je u tom slu-
aju volimo. Tek kada postanemo sposobni da je volimo bez obzira na njene
vrednosti ili nedostatke, tada treba da krenemo u analiziranje da li je ona od-
govarajua osoba za brak sa nama tj. da li emo jedan drugome zaista biti
pravi prijatelji, spremni i sposobni da jedan drugome pomognemo u ivotu.
Strah od braka, koji je prirodan rezultat svesti o odgovornosti branog
zaveta, moe da se ne prebrodi na zreo nain i da zato formira potrebu o-
veka da se odrekne odgovornosti izbora branog saputnika. Nedostatak pra-
vih temelja brane odluke se esto manifestuje kroz potrebu oveka da tu
odgovornost odluke preda nekom ili neemu drugom. Naravno da takvo
prebacivanje odgovornosti otkriva nedostatak ljubavi. U ovom naem slu-
aju, analiziraemo fenomen prebacivanja odgovornosti za izbor saputnika
na astroloki faktor i na astroloke savete.
KAKO FUNKCIONIU SAVETI UTEMELJENI NA
POVERENJU U ASTROLOKI FENOMEN?
Pogledajmo primere saveta koji astrolozi pruaju osobama koje su ro-
ene u meusobno "neadekvatnim" horoskopskim znacima. Analiziraemo
odnose izmeu znakova koji su izmeu sebe ekstremno razliiti, jer u nji-
hovom odnosu najdrastinije dolaze do izraaja posledice nepobeenih
iskuenja, koje u neto manjoj meri odlikuju i ostale znakove u njihovim
meusobnim odnosima.
ODNOS RAKA I OVNA, ODNOS SEBINOSTI I GORDOSTI
Za odnos Raka i Ovna astroloki autoritet kae: "Oseanja neuskla-
ena, trpe oboje. Sukobi zbog kue, stana, roditelja, porodice i domovine."
(Mile Dupor, Astromedicina, str. 102) Izmeu Ovna i Raka postoje razlike
zbog kojih astrolozi zakljuuju da njihova veza nee biti uspena. Meutim,
na globalnom planu, psihike razlike izmeu partnera postoje ve na osnovu
same razlike u njihovim polovima, pa ako se te prirodne razlike izmeu
mukog i enskog pogleda na svet, vrste inteligencije, interesovanja, itd, ne
uvaju od zloupotrebe i izopaenja, one same e, umesto da budu izvor me-
usobnog zbliavanja i nadopunjavanja, postati izvor sukoba i razilaenja
izmeu partnera i moda uzrok propasti njihove zajednice. Sledei logiku
astrologa ne bi bilo dobro ni da dva razliita pola ulaze u vezu, zato to se
razlikuju i zato to te razlike mogu njihovu vezu da upropaste. Izmeu Ovna
i Raka upravo postoje razlike koje su tipine za razlike izmeu mukog i
enskog pola. Ovan se, zajedno sa Strelcem i Lavom, smatra tipinim mu-
kim horoskopskim znakom, dok se Rak smatra tipinim enskim znakom.
Ovnovska gordost i sujeta sa jedne strane i rakovska sebina sentimental-
nost sa druge strane, predstavljaju razliita iskuenja koja su tipina za raz-
liite polove. Zbog tih razlika u iskuenjima koje su polne prirode, astrolozi
zakljuuju da je veza izmeu Ovna i Raka osuena na propast. Naravno,
njihova veza je zaista osuena na propast ako se oni odreknu one odgovor-
nosti koja ih ini ljudima, a to je njihova odgovornost da svoje polne po-
sebnosti ne zloupotrebljavaju tako to e im one same sebi biti cilj, ve da
ih upotrebljavaju na meusobnu dobrobit, zbog koje one i postoje. Iskue-
nje Ovna jeste da zloupotrebljava atribut svog mukog autoriteta, izopaa-
vajui ga u gordost i samosebidovoljnost, zbog ega mu otvoreno izraa-
vanje ili prihvatanje ljubavi u komunikaciji sa partnerom predstavlja
ponienje. Gordost moe biti iskuenje ak i enskog Ovna, one ene - Eve,
koja doivljava ponienje na pomisao da je nastala od Adamovog rebra.
Ona bi radije volela da je nastala kao i mukarac - od zemljanog praha, nego
od rebra voljene osobe. Za razliku od Ovna, iskuenje Raka jeste tipino
ensko iskuenje. Zloupotreba oseanja Raka ini sebinim, optereenim
dokazima ljubavi i prihvatanja. Neugasiva potreba Raka za svakodnevnim
znacima ljubavi od strane partnera Ovna, koji se iz svoje gordosti ustruava
da mu ljubav otvoreno pokae, dovodi do tekog meusobnog konflikta.
Da li je reenje u traenju partnera koji e da trpi Vau ovnovsku gordost ili
moda Vau opsesivnu rakovsku potrebu za dokazima ljubavi? Ili je mo-
da reenje u pokajanju za sopstvenu gordost ili sebinost? Da li menjati
partnera ili menjati sebe? Astroloki savet Vas unapred obeshrabruje da odu-
stanete od borbe za kvalitet svoje due, od koje zavisi i kvalitet vae veze.
Meutim, pobeda nad sopstvenom slabou prua primer i ohrabrenje dru-
goj strani da i ona pobedi sebe. ta e lake i uspenije slomiti gordo srce
jednog tipinog Ovna nego nena, nesebina i neoptereujua ljubav jednog
biveg Raka koji je pobedio svoju sebinost?! ta e lake i uspenije ra-
steretiti sebinog i opsesivnog Raka nego primer nesebine ljubavi jednog
biveg Ovna koji je pobedio svoju gordost? Iskuenja su izazov da ih po-
bedimo i da tako pokaemo da nam je osoba koju volimo draa od naih ka-
rakternih slabosti.
ODNOS RAKA I STRELCA - POSESIVNOST I BUNT PROTIV BRANE
VEZANOSTI
"U vezi koju ima sa Rakom, Strelac se osea kao iv zakopan. Da bi
odrao odnos, nemirni Strelac bi morao da se odrekne zabave, flertovanja,
pa ak i gledanja sa suprotnim polom. Sasvim je sigurno da se on nee
odrei svoje slobodne volje koja mu doputa da radi sve to hoe, a to je
osetljivom i posesivnom Raku potpuno neprihvatljivo." (Drutvo astrologa Ju-
goslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 58) Kao to vidimo, astrolog unapred
predvia neuspeh ovakve veze jer smatra da se Strelac sasvim sigurno nee
odrei svojih karakternih nedostataka koji ga, u sutini, onesposobljavaju za
bilo kakvu branu zajednicu. Isto tako, astrolog se miri i sa posesivnou
Raka, a ta posesivnost takoe ometa Rakov zdrav odnos sa bilo kojom oso-
bom. Ukoliko ne pobede svoje slabosti koje ih ine prepoznatljivim u ho-
roskopskim znacima, oba tipa e u svojoj sutini ostati duboko nesposobna
ne samo za zdravu branu zajednicu nego uopte za zdrav, srean i norma-
lan ivot. Strelac svakako nije srean i zadovoljan dokle god ima u svom
srcu elju koja ga navodi na "lov", flertovanje i osvajanje drugih osoba, i sa-
mim tim varanje svog sopstvenog branog saputnika. Isto tako ni Rak ne
moe da bude srean dokle god je pokrenut potrebom da poseduje ljude i
stvari. Da bi ovek mogao druge ljude da voli, i da za njih ivi (to je temelj
njegove zajednice sa drugima ljudima), on prethodno treba da bude raste-
reen, istinski zadovoljen i srean. Ni osvajaki uitak Strelca kome brak
deluje kao ropstvo, ni emotivni (posesivni) uitak Raka nisu u stanju da ih
zadovolje, ve samo da ugue svest o njihovom unutranjem nezadovolj-
stvu. Njihovo jedino pravo reenje nije da podilaze svojim slabostima, ve
da se za njih pokaju. Ali, umesto da samokritiki preispituju svoje postupke
i pobude svojih srca, astrologija ih svojom sujevernom korelacijom navodi
da skrenu panju sa izvorita svog problema na izgovor za svoje slabosti
koji nalaze u zvezdama, i da zatim, obeshrabreni "kosmikim redom" ili
"viom silom", odustanu od borbe za ispravnu vezu sa svojim saputnikom.
Zbog svojih razliitih iskuenja psiholoki tipovi Strelca i Raka upravo
mogu biti dobri za vezu jer e jedan drugome moi da pomognu vie nego
iko drugi na njihovom mestu, jer svako od njih jasno vidi one slabosti druge
strane koje treba da se nadvladaju da bi njihova veza zaista bila utemeljena
na ljubavi, a ne slabostima koje su jue bile razlog njihovog zbliavanja, a
sutra ve mogu da budu razlog njihovog razilaenja. Najvea prepreka u
izgradnji i funkcionisanju brane zajednice nije u neadekvatnim osobama,
ve u odsustvu dobre volje branih saputnika da vezu uine kvalitetnom.
Ukoliko je zajednica ljudi utemeljena na sebinosti i telesnosti, tada vre-
menom brani saputnici postaju jedan drugome nezanimljivi, jer je prirodno
da se ovek navikava na konstantne ulne i emotivne doivljaje. Meutim,
ukoliko je zajednica utemeljena na pravoj nesebinoj ljubavi, onda vreme-
nom saputnici postaju sve zanimljiviji jedno drugom, jer se vremenom me-
usobno bolje upoznaju i uspenije odgovaraju na potrebe jedno drugoga.
Dok e u prvom sluaju ovek alosno da konstatuje da mu je saputnik vre-
menom dosadio, u drugom sluaju e radosno da konstatuje da ga je u me-
uvremenu jo vie zavoleo. Osobe koje nisu spremne da se samoportvo-
vano odriu sebe (svojih slabosti karaktera) i da se bore za izgradnju
zajednice, one nisu ni dostojne blagoslova braka. Najvie to astrolog moe
da uini je da pozove oveka da umesto da promeni partnera, promeni svoje
sopstveno ponaanje. Ali promeniti ponaanje nije isto to i promeniti sebe.
Astroloki saveti, utemeljeni na poverenju u determinisanost ljudskog ka-
raktera poloajem zvezda na nebu, ne usuuju se da oveka pozovu da pro-
meni sebe samog, jer e u tom sluaju, njegova slinost sa sopstvenim zna-
kom biti izbrisana, a njegov budui ivot osloboen od potrebe za
horoskopom. Promeniti politiku odnosa prema drugim ljudima, jeste u svo-
joj sutini lukavstvo, a promeniti sebe, to znai postati zaista ovek.
ODNOS RAKA I LAVA - KUKAVILUK I NASILNITVO
Odnos Raka i Lava predstavlja odnos potinjene i dominantne
osobe. U muko-enskom odnosu postoji prirodna razlika u odgovor-
nostima razliitih polova koje se meusobno nadopunjuju. Prirodno je
ena zavisna od mukarca, i prirodno je mukarac nezavisan i sposoban
da prui enskoj osobi psihofiziku sigurnost. ak i kada najvatrenije fe-
ministkinje trae od drave da im ona osigura njihova prava, one tada na
svojevrstan nain trae od drave zatitniku ulogu jaeg mukarca. Me-
utim, deava se da se izmeu polova formira autoritaran odnos u kojem
jedna osoba vlada nad linou druge osobe. Takav izopaen odnos zah-
teva da na njega pristanu obe strane. On je najkarakteristiniji za odnos
psiholokih tipova Lava i Raka zbog njihovih komplementarnih slabo-
sti. Lav prirodno tei da zavlada linou drugih ljudi, sprovodei nasi-
lje nad njihovom voljom, razumom i saveu. To mu najlake polazi za
rukom u odnosu sa tipom Raka, zato to Rak i inae ima iskuenje da se
bilo dragovoljno, bilo iz straha od autoriteta odrie svoje odgovornosti
za svoje postupke i da predaje nekom drugom da misli i odluuje ume-
sto njega samog. Ovakva patoloka veza, u kojoj se Rak odrie atributa
svoje linosti da bi pruio satisfakciju nasilnom Lavu, moe prividno
da izgleda veoma uspena. Oba partnera mogu da izgledaju veoma za-
dovoljno. Nekada moemo jasno videti psihiki "slomljenu" linost
Raka, a da ona sama uopte nije svesna teine svoga stanja. Razlog je u
tome to je tip Raka sklon da u svom potinjenom odnosu prema Lavu
pokazuje mehanizme obrnutog ponaanja, da se svom gospodaru umi-
ljava, da mu laska, i da mu u svom obraanju upotrebljava deminutive,
to otkriva da je njegov odnos odanosti proet kukavilukom i strahom
na podsvesnom nivou. Kada bi psiholoki tip Raka postao svestan prave
prirode svog odnosa, tada bi mogao svoj problem i da rei. No, on je
sklon da na raun svog zdravog razuma raznim besmislicama izgovara
i opravdava svoj potinjen i autoritaran odnos prema Lavu. Da li astro-
lozi pokuavaju da uine svesnim Raka njegovog iskuenja? Da li uka-
zuju Lavu na njegovu sklonost nepotovanja tue linosti i nasilja nad
njenom saveu? Pogledajmo kakve savete za takvu kombinaciju pru-
aju astrolozi: "Ova astroloka neskladna kombinacija vatre i vode u i-
votu je esto vrlo uspena. Za to je izgleda zasluan Lav koji drago-
voljno pristaje da bude rtva muiavosti i kapricioznosti Raka koji ma-
ksimalno koristi velikodunost Lava." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 71) Vidimo da astrolozi podraavaju
potinjen i autoritaran odnos Raka prema Lavu. Kada bi Rak postao sve-
stan svog ropstva, tada bi po svom iskuenju bio blii tipu Blizanca koga
odlikuje zdrav razum i svest o iskuenju. Da li u tom sluaju astroloki
saveti tee Blizanca da on ima slobodu volje da se odupre svojoj poti-
njenosti Lavu? Pogledajmo astroloki savet: "Lavova apa je epala i
ne naputa svoj plen! Siroti Blizanac ovde nema nikakve anse da se iz-
vue. Brzo e shvatiti da nijednim trikom iz svog arsenala ne moe po-
meriti Lava sa mesta gospodara i ostae mu zauvek podanik i pratilac."
(Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 71) Da-
kle, ako ovek, zbog svoje emotivne opijenosti, nije svestan svog rop-
stva, onda mu astrolozi laskaju da je ono ak izraz dobre volje njegovog
gospodara. Astrolozi tada ne vide nikakvu lavlju apu nad njime. Ali,
ako je zahvaljujui zdravom razumu ovek postao svestan svog ropstva,
onda oni tvrde da on nema snage da se njega oslobodi.
ODNOS KORPIJE I DEVICE - SEKSUALNA OPTEREENOST I
ASEKSUALNOST
Seksualno optereen tip korpije i slabo zainteresovan za seks tip De-
vice prirodno imaju konflikt zbog svoje seksualne neusklaenosti. Za raz-
liku od korpije koja satisfakciju svog unutranjeg nezadovoljstva trai u se-
ksualnom uitku, Devica trai satisfakciju u istoti svoje savesti. Svako ima
svoj izvor zadovoljstva koji u praksi rezultuje njihovom meusobnom ne-
usklaenou. Svako od njih otkriva da ima potrebu koja mu je vanija od
samog partnera. Devica otkriva problem neiste savesti koja je optereuje
kod gotovo svakog telesnog uitka. korpija otkriva sklonost ka telesnosti
kada svrha seksualnosti nije izraavanje ljubavi prema svom partneru, ve
pokuaj da seksualnou ostvari sopstvenu satisfakciju. Svaki ovek ima
problem sa saveu kada ga pokreu greni motivi, ali postoje razlike iz-
meu ljudi u nainu na koji oni reavaju svoj konflikt sa svojom saveu.
Tip Device odlikuju slabo izraene emocije i oseaji pa mu je lake da svoje
slabosti licemerno sputa u izraavanju i da uiva u miru svoje povrne i le-
galistike savesti. On je sklon premetanju krivice, pa umesto da osea kri-
vicu za motive koji realno jesu greni, on osea esto krivicu za postupke
koji nisu izraz njegovog sutinskog problema. Tip korpije odlikuju izra-
ene emocije, a posebno oseaji, pa mu je lake da uivanjem u svojim te-
lesnim doivljajima uguuje glas svoje neiste savesti. Veza izmeu kor-
pije i Device dovodi do izraaja njihove meusobno suprotstavljene
mehanizme i motive ponaanja, pa im na taj nain prua priliku da ih po-
stanu svesni i da ih pobede. Ukoliko je Devica zaista istog srca, bie i i-
ste savesti, i tada nee imati unutranjih prepreka da svoju ljubav izrazi kroz
seksualnost, adekvatno potrebi njenog ivotnog saputnika. Ukoliko je kor-
pija zaista pokrenuta pravom ljubavlju, njoj nee biti iskuenje ukoliko njen
partner nije svakodnevno zainteresovan za seksualan kontakt sa njom. Se-
ksualni odnos, uostalom, predstavlja samo jedan mali procenat vremena i
komunikacije koji proima odnos dve osobe koje se vole. Ako se zaista
vole, onda e biti zainteresovani da prepoznaju sve potrebe svoga saput-
nika koje je potrebno ispuniti. Njihov seksualni odnos e tada biti rastere-
en, bilo od line potrebe korpije za satisfakcijom, bilo od samopravedne
sklonosti Device da zbog njega osea krivicu. On nee biti niti zamena za
ljubav, niti izvor sree, ve samo sredstvo izraavanja ljubavi, povod da se
unutranja srea duha izrazi i podeli. U dananje vreme seksualnost ima
izopaenu funkciju kod gotovo svih psiholokih tipova, jer se pobuuje bez
branog zaveta, radi line satisfakcije; na taj nain ovek se onesposobljava
za zdravu funkciju seksualnosti u braku.
ZAKLJUAK O ULOZI ASTROLOKIH SAVETA
Nespremni da na sebe same preuzmu odgovornost nad svojim ivotom,
ljudi imaju potrebu za razliitim izgovorima, pa i za horoskopom, jer ih on
oslobaa od sopstvene odgovornosti za svoje postupke i laska da e se nji-
hovi odnosi sa partnerom sami od sebe odvijati u dobrom smeru, ili ih ho-
roskop moda obeshrabruje da su unapred osueni na propast, bez obzira na
njihov napor da vezu odre.
ta moemo rei onima koji budunost svoje veze istrauju u analizi
horoskopa?
Ako oekujete da neka srena zvezda podari vaoj vezi ono to stoji
upravo do tebe i tvog partnera, ne treba vam nikakva posebna mudrost da bi-
ste razumeli da je takva veza osuena na propast, ne zbog nekakvih misti-
nih razloga, ve zato to kvalitet i uspenost vae veze stoji do vas samih.
Onoliko koliko sebe date za svoju vezu, toliko e ona biti kvalitetna, ono-
liko koliko se rtvujete jedan za drugoga, toliko e vaa veza biti uspena.
Uostalom, ta biste mislili o sebi samima kao svesnim i odgovornim biima
da to sve do vas ne stoji? Koliko biste sami bili zadovoljni zbog sree vae
ljubavi u kojoj ste bili samo publika, a niste imala htenja i udeo u stvaranju
i izgradnji svoje sopstvene veze? Ipak, horoskop vam moe rei i da tvoj
partner tebi ne odgovara, i da ti ne odgovara njemu, zato to imate karak-
tere koji se prirodno meu sobom ne trpe. A ta to znai? To drugim reima
znai da svako od vas ima ozbiljne karakterne nedostatke koji vas sprea-
vaju da zajedno funkcioniete, jer jedan drugome zbog tih karakternih ne-
dostataka smetate. Ali, ako jedan drugoga zaista volite, zato onda zarad te
ljubavi ne rtvujete te slabosti karaktera? Zar vam je gajenje vaih nedosta-
taka milije nego izgradnja vae ljubavne veze? Pa upravo te razlike koje
eventualno postoje izmeu vas mogu biti put da se kao ljudi izgraujete na
onom planu na kojem inae ne biste bili svesni da vam ita nedostaje. Ostale
nekarakterne razlike koje postoje izmeu vas ne moraju da budu same po
sebi loe, jer vi treba da se meusobno nadopunjujete, a ne da se samo udvo-
struavate. Ako jedan drugoga zaista veoma volite, zar e vam biti teko da
obeate da ete svaku rtvu uiniti za dobro drugoga? Ako na takvu rtvu ni-
ste spremni, onda ne postoji osoba koja je dostojna zajednice sa vama. Ka-
kva je vrednost vae veze, ako ona nije plod vae obostrane odluke da ivite
jedan za drugoga? Koliko ti ceni ljubav partnera kada ima vie poverenja
u zvezde, nego u njegovo iskreno htenje da te voli i da ivi za tebe? Da li mo-
e biti zahvalan partneru koji te voli, ne zato to je okuan izdrao probe
ivota i tako sam odluio da te voli, ve zato to je takav zbog vie sile koja
je na njega delovala mimo njegovog htenja i izbora?! Naravno, takav brak
koji svojim sutinskim sadrajem ovek nije izabrao, nije ni dostojan da op-
stane kao uspean brak. Prava brana zajednica je odluka utemeljena na ne-
sebinoj i samoportvovanoj ljubavi i ona se kroz ivotna iskuenja izgra-
uje. Samo onda kada odluka za brak nije utemeljena na spremnosti da se
ovek bori za osobu koju je izabrao, tada on ima potrebu da potrai savete
i sigurnost svoje veze u astrolokim predvianjima, odriui se na taj nain
svoje odgovornosti za kvalitet i uspenost svoje veze.
KADA SE I ZATO MOEMO PREPOZNATI U SVOM
HOROSKOPSKOM ZNAKU?
Zapazimo da astrologija podmee oveku karakter koji on ima samo u
onom sluaju kada iz svoje linosti iskljui zrelu reakciju razuma, savesti i
volje; kada se ponaa neodgovorno prema iskuenjima koja ga snalaze.
Ljudi zaista imaju one sklonosti koje im astrologija pripisuje kao kakve
osobine linosti, ali oni imaju i sposobnosti razuma, savesti i volje da ih na-
dvladaju. Ali, ukoliko se ponaaju neodgovorno, preputajui da njima vla-
daju loe sklonosti njihove prirode i odbrambeni mehanizmi neiste save-
sti, tada poveavaju mogunost da se prepoznaju u horoskopu.
Postoji verovatnoa da se ovek sluajno rodi upravo u onom horo-
skopskom znaku ili podznaku iji psiholoki tip po svom opisu najvie od-
govara onim motivima ponaanja i odbrambenim mehanizmima, kojima je
on po prirodi sklon, i da tada, zbog prepoznate slinosti, on doe do za-
kljuka da astroloki faktor neosporno postoji. Zato u praksi istovremeno
"funkcioniu" razliiti horoskopi (zapadni, indijski, kineski, acteki, itd)
iako pruaju izmeu sebe esto protivrena predvianja karaktera osoba ro-
enih odreenog datuma na odreenom mestu. Naravno, kako se osobe koje
odlikuju odreeni psihofizike posebnosti raaju u svakom mesecu i u sva-
kome asu, uvek moe doi do sluajnog poklapanja izmeu posebnosti
neke osobe i horoskopskih predvianja bilo kog horoskopskog sistema.
Sada nam se namee potreba da objasnimo zato postoje razlike izmeu
psiholokih tipova na osnovu kojih astrolozi svrstavaju ljude u razliite ho-
roskopske znakove?! Od ega zavisi da li ovek zloupotrebljava svoja ose-
anja (pa zato u svojoj najekstremnijoj varijanti odgovara tipu Raka), ili
zloupotrebljava umne predstave o sopstvenoj vrednosti (i zato odgovara
tipu Vage i njemu bliskim znacima Strelcu, Ovnu i Lavu), ili zloupotrebljava
svoja ula (odgovara tipu korpije), ili pod uticajem oseanja krivice mo-
da uguuje svoje porive (i zato odgovara tipu Device)?
Svaki ovek zloupotrebljava ono to najvie ima na raspolaganju u za-
visnosti od svog naslea, ivotne dobi i spoljnih uticaja, i zato emo se sada
baviti antropologijom.
ANTROPOLOKA ANALIZA RAZLIITIH
HOROSKOPSKIH ZNAKOVA
Razlike izmeu razliitih tipova horoskopskih znakova predstavljaju
zapravo razlike izmeu razliitih ljudi. Razlike izmeu ljudi nisu plod ni-
kakvih mistinih ili sujevernih uzroka, ve su plod izopaenja razliitih
ljudskih sposobnosti.
POREKLO RAZLIITIH SPOSOBNOSTI
Nae sposobnosti se razlikuju od oveka do oveka u zavisnosti od pola
kojem pripadamo, u zavisnosti od nae ivotne dobi, nae genetske adapta-
cije na klimatske uslove u kojima ivimo, u zavisnosti od nae prirodne na-
darenosti za odreene radne delatnosti, i u zavisnosti od uticaja spoljnih
faktora.
RAZLIKE IZMEU POLOVA
Razlike izmeu polova su svrhovite razliitim odgovornostima mu-
karca i ene u drutvu, porodici i odgajanju potomstva. Razliiti nivoi mu-
kih i enskih hormona u vreme ovekovog ranog razvoja rezultuju otklju-
avanjem gena zaduenih za razliite sposobnosti. Pored formiranja
vidljivih polnih razlika oni utiu i na formiranje razlika u radu enskog i mu-
kog mozga. Kod ene su leva i desna hemisfera mozga vie meusobno po-
vezane, pa se aktivnost njenog mozga "raspruje", dok mukarac koristi
vie ili levu ili desnu hemisferu u zavisnosti od prirode konkretnog zadatka
koji u jednom trenutku reava. ena moe istovremeno i da pazi na dete, i
da oslukuje kuhinju, da govori i da plete, dok mukarac u jednom momentu
moe da se skoncentrie samo na jednu aktivnost. Razliiti nivoi polnih
hormona u prenatalnom razvoju dovode do razvijenosti razliitih vrsta in-
teligencije. Dok ene pokazuju razvijeniji F faktor (sposobnost korienja
rei) i M faktor (sposobnost mehanikog pamenja), dotle mukarci poka-
zuju razvijeniji R faktor (bolje razvijenu sposobnost shvatanja odnosa, pro-
nalaenja optih principa, pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka) i N
faktor (sposobnost lakog i uspenog operisanja brojevima, prvenstveno pri
osnovnim raunskim operacijama). enska deca vie vole da se igraju po-
rodinih odnosa, sa lutkama koje hrane, paze i maze, dok se muka deca
vie interesuju za igre tehnike, konstrukcije, moi, uspostavljanja uticaja,
borbe i osvajanja. Dok je ena vie obdarena emocionalnom inteligencijom
koja otkriva njenu sferu odgovornosti i starateljstva - a to su osobe sa ko-
jima je neposredno bliska, dotle mukarca vie odlikuje apstraktna inteli-
gencija - pitanja od opteg znaaja koja ga navode da bude izvor sigurno-
sti njegove ene i porodice, i izvor pravde u ljudskoj zajednici. Zato, sasvim
svrhovito njihovom mestu pod suncem - eni je vanije kako se osea, a
mukarcu je vanije da li je to to on radi vredno, mono, znaajno i pra-
vedno. Da ne bi mukarac u svojoj odgovornosti bio dekoncentrisan onim
odgovornostima koje prevashodno odgovaraju enskom polu, njegova emo-
tivnost kao i sposobnost da radi vie stvari istovremeno, blokirana je u raz-
voju mukim hormonom testosteronom. Sposobnosti mukog i enskog
pola se meusobno komplementarno nadopunjuju. Na jednu istu stresnu si-
tuaciju ena e pre da reaguje emocijom straha i defanzivno (da bi sau-
vala decu), dok e ofanzivnost prepustiti mukom polu koji je za agresivnu
odbranu porodice i drutva osposobljen svojim psihofizikim posebnostima.
RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI
Razlike u ivotnoj dobi su posledica razliitih vrsta i nivoa odgovor-
nosti koje ljudsko bie od svoje rane mladosti pa sve do kasne starosti moe
na sebi da ponese. U najranijoj mladosti odgovornosti deteta su usmerene
na obavljanje njegovih sopstvenih fiziolokih funkcija neophodnih za op-
stanak, u vreme puberteta dolazi do njegovog naglog psihofizikog razvoja
i preusmeravanja interesovanja sa sebe samog ka drugim ljudima, posebno
ka osobi suprotnog pola, a u vreme muevnosti kod oveka se budi odgo-
vornost da na sebe u najveoj moguoj meri ponese odgovornost za svoju
porodicu i deavanja u drutvu. Svaki vii nivo odgovornosti je propraen
hormonalnim aktiviranjem razvoja sposobnosti koji omoguavaju oveku
da ispuni odgovornosti koje na njega stavljaju potrebe ivota.
U vreme puberteta dolazi do najveeg skoka nivoa polnih hormona.
Kod oba pola primeujemo maksimalno ispoljavanje polnih posebnosti u
njihovom izgledu i psihi. Kod mukog pola telo postaje miiavije (mu-
karac treba da bude izvor sigurnosti), a kod enskog - sa naslagama sala na
59 Antropoloka analiza
grudima, kukovima i stomaku (ena treba da bude sposobna za staratelj-
stvo nad decom). Glas mukarca postaje dubok, a ene visok. Viak hor-
mona rezultuje podizanjem telesne temperature i pojavom specifinog te-
lesnog mirisa. Dolazi i do pojaane ulnosti, to se manifestuje kroz
poveanu potrebu za hranom, to je adekvatno potrebama ubrzanog psiho-
fizikog razvoja, i kroz seksualnu zainteresovanost, koja je svrhovita nala-
enju branog saputnika. U vreme puberteta dolazi do buenja potrebe ljud-
skog bia da se osamostali i da na sebe preuzme svoju ivotnu odgovornost.
Kod ene se javlja snana potreba da ima decu, dok kod mukarca tek mi-
ris bebe aktivira potrebu za oinskim starateljstvom. Razliite sposobnosti
se aktiviraju i stoje oveku na raspolaganju, a od njegovog izbora i intere-
sovanja u velikoj meri zavisi koje e se od njih sauvati i zatim dalje raz-
vijati.
Oko tridesete godine dolazi do novog (ali veoma blagog) skoka hor-
mona koji ima za cilj aktiviranje onih sposobnosti koje su adekvatne najvi-
em nivou ovekove odgovornosti prema porodici i drutvu. Poto su oba-
vili svoju razvojnu funkciju, nivoi hormona se zatim smanjuju.
RAZLIKE IZMEU RASA
Razlike izmeu ljudi, koje su posledica njihovog razliitog genetskog
porekla, uglavnom su posledica njihove adaptacije na razliite klimatske
uslove. Za razliku od bele rase koja je adaptirana za umerenu klimu, pri-
padnike ute rase odlikuje usporen metabolizam, sklonost gojaznosti, zde-
pasto telo, suva koa, uske i uvuene oi, instinktivna sklonost ka pravlje-
nju zaliha i mnotvo ostalih atributa koji su izraz njihove adaptacije na
hladnu polarnu klimu. Crnu rasu odlikuju atributi adaptacije na toplu i osun-
anu klimu tropskog i subtropskog pojasa.
"Ve smo rekli da je zdepasto telo sa kratkim ekstremitetima vie pri-
mereno za ouvanje toplote: upravo to vidimo kod pravih utih ljudi,
Tunguza, Mongola (ujedno: tungida) i sibirskih naroda (sibirida). aka
i stopala su izuzetno mali. ... Okrugle glave sa najmanje delova koji
stre nudili su najmanje povrine za hlaenje, za smrzavanje. ... Glava
tungida je uglavnom sa glatkim elom. Nos je nizak i uzak, jagodice su
iroke i izboene; ovim lice postaje okruglije, naroito ako ga pokriva
deblji sloj masnog tkiva, a nos bolje zatien. Oi pravih utih ljudi su
specifinije nego oi svih drugih ljudi: ona duplja je uska, a oko u njoj
i zatitnim organima dobro je obloeno mau; pored toga, gornji ka-
pak pokriva unutranji ugao oka i time ini da suze otiu u nos: to je ka-
rakteristino "mongolsko oko". Uska ona duplja titi oko i od tetnog
bljetanja - odsjaja sa ledenih i snenih povrina. Dalje specifinosti
tungida su kruta crna kosa, veoma retka brada i slaba maljavost. ... Gu-
sta i moda ak kovrdava brada zadrava izdahnutu vlagu koja se za-
mrzne, a to, opet, ugroava deo lica oko usana." (Boo kerlj, ovek, str.
315-317)
Adaptivne razlike izmeu ljudskih rasa su u nekoj meri uzrokovane i
razliitim nivoima mukih i enskih hormona, pa i razlikama u drugim vrs-
tama hormona. Svaki ovek ima istovremeno i muke i enske hormone,
ali je njihov meusoban odnos uslovljen njegovim prirodnim polom (mu-
karca determinie Y hromozom), u nekoj meri spoljnim uticajima (svest o
specifinim potrebama ivota ili snaan stres mogu da promene hormona-
lni disbalans), a u odreenoj meri i razliitim rasnim poreklom. Dok utu
rasu odlikuje viak enskih hormona, pa zbog toga u konstituciji izraen
evrisomatski vektor kod oba pola, crnu rasu odlikuje viak mukih hor-
mona, pa zbog toga izraen leptosomatski vektor takoe kod oba pola. Za-
pravo, kako pripadnici ute rase ive u nepovoljnim klimatskim uslovima,
odgajanje deteta zahteva veu panju oba roditelja, dok je u povoljnijim
klimatskim uslovima ta potreba manja.
Da bi se mukarac vie zainteresovao za deavanja u njegovoj nepo-
srednoj okolini (porodici), on vikom enskih hormona ima aktivirane en-
skaste atribute (emotivnu bliskost, itd). enska vrsta inteligencije, koja je
manje apstraktna a vie praktina, pomae mu da uspenije odgovori na po-
trebe egzistencije u nepovoljnim polarnim klimatskim uslovima. Smanjen
nivo mukih hormona uzrokuje gubljenje interesovanja za pitanja od glo-
balnog znaaja (za politiku, filozofiju i sl.) koja bi u njegovom sluaju mo-
gla ozbiljno da ugroze i egzistenciju porodice i njegovu linu egzistenciju.
Muka inteligencija sa svojim apstraktnim pitanjima bi na njega stavila od-
govornosti koje on ne bi mogao da ispuni, i omela bi njegovu praktinu in-
teligenciju neophodnu za preivljavanje u nepovoljnim klimatskim uslo-
vima.
"Keith (Kis) je prvi pokuao da objanjava rasne razlike na podlozi raz-
liitog delovanja hormonalnih lezda, zapravo na podlozi biohemizma.
Ta razlika svakako ima svoje uzroke i ne moe biti samo po sebi prau-
zrok rasnim razlikama. No, fakat je da su rase, ako ih objanjavamo
kao adaptacijske odlike oveka, ipak u sebe dovreni tipovi, koje ne
smemo razmatrati samo kao apstrakciju, ve samo s gledita celine mo-
da zapravo kao posebne morfoloke vektore. Moemo zapaziti i ve
dokazati biostatistikim metodama, da - bar do sada ba u Evropi - su
neke podrase ili tipovi morfoloki vie vezani za muki pol i za lepto-
somatski vektor. Alpidi na primer, su blie evrisomatskom i enskom
vektoru, mediteranidi i atlantidi leptosomatskom i mukom. Tako se
moe teorijski za svaku podrasu ili tip smatrati kao "rasni znak" mu-
kost ili enskost i lepto ili evrisomatinost. Ovaj ovde samo za evrop-
ske podrasne tipove utvreni pregled moe se proiriti na sve rase. uti
- uopte - vie su evrisomatski i vie "enski" nego crnci. Meu utima
su, na primer, palemongolidi vie enski i evrisomatski od sinida."
(Boo kerlj, Opta antropologija, str. 89)
Istraivanja nivoa mukog hormona testosterona kod razliitih ljudskih
rasa otkrile su da je on najvie zastupljen kod pripadnike crne rase, a naj-
manje kod ute. Razlika u nivou hormona se izjednaava u poznim godi-
nama, ali je kljuna ona koja je postojala u vreme prenatalnog razvoja.
"Rase se takoe razlikuju u nivou testosterona to pomae da se objasni
muko ponaanje. U jednom istraivanju sa studentima koleda, nivoi te-
stosterona bili su od 10 do 20% vii kod crnaca nego kod belaca. ... U
studiji na studentima univerziteta, crni Amerikanci imali su od 10 do
15% vie nivoe nego beli Amerikanci. Japanci (u Japanu) imali su ak
nie nivoe. Testosteron se ponaa kao "glavni okida." On podstie stvari
kao to su samouverenost, agresija, altruizam, kriminal i seksualnost,
ne samo kod mukaraca ve i kod ena takoe. Testosteron takoe kon-
trolie stvari kao to su miina masa i dubina glasa u tinejderskom
dobu." (J. Philippe Rushton, Race, Evolution and Behavior, str. 18)
Ljudska zajednica zahteva ljude razliitih sposobnosti, pored onih koje
su posledica razliite uloge mukog i enskog roda. Otuda postoje razlike
izmeu ljudi i razliitih ljudskih populacija koje su posledica njihovih raz-
liitih sposobnosti (darova), pa dok jedne odlikuje dar za lov, druge odlikuje
dar za trgovinu, tree dar za zanatstvo, etvrte za ratarstvo, pete za stoar-
stvo, itd. Razliiti darovi zahtevaju razliite vrste inteligencije.
Ako su u prenatalnom periodu zastupljeni u veoj meri i muki i en-
ski hormoni, oni aktiviraju istovremeni razvoj i muke i enske inteligen-
cije, pa je osoba natproseno inteligentna i samim tim obdarena za uspeno
obavljanje poslova koji zahtevaju obe vrste inteligencije. Istraivanja su po-
kazala da takve osobe jo u ranoj mladosti pokazuju izraeno interesovanje
za oblast nauke. Dodue, odreen procenat tih osoba u vreme puberteta po-
staje devijantan na seksualnom planu. A ako osobu u vreme prenatalnog
razvoja odlikuje manji nivo obe vrste polnih hormona, tada je drugaiji
spektar njenih razvijenih sposobnosti i ona moe pojedine poslove od naj-
praktinijeg ivotnog znaaja da obavlja uspenije nego da ima istovremeno
naglaenu muku i ensku vrstu inteligencije. Ona je sposobna da discipli-
novano i pedantno obavlja svoj posao, bez skretanja na pitanja koja bi je u
tom poslu dekoncentrisala i tako umanjila njenu uspenost.
Ne moe se zamisliti uspeno drutvo koje ine iskljuivo naunici, rat-
nici, trgovci, itd. One enske osobe koje zbog svog antropolokog porekla
imaju viak mukih hormona, i samim tim izraenu muku inteligenciju,
normalno je da treba da se bave zanimanjima u kojima e pokazati svoju
najveu osposobljenost. Isto vai i za mukarce koji imaju razvijenije en-
ske sposobnosti. Svaki ovek ima svoje mesto pod suncem i svojim spo-
sobnostima moe da doprinese dobru itave ljudske zajednice.
Vii nivo testosterona u vreme prenatalnog razvoja dovodi do poveane du-
ine domalog prsta u odnosu na duinu kaiprsta. Odnos kaiprsta sa do-
malim prstom je zato najmanji kod mukaraca, a najvei kod ena. Najma-
nji je kod crne rase, zatim kod bele, a najvei kod ute rase.
RAZLIKE ZBOG SPOLJNIH UTICAJA
SPOSOBNOSTI ADEKVATNE STRESNIM OKOLNOSTIMA I IVOTNIM
POTREBAMA
"Intenzivna elja ne donosi samo povoljne prilike, ve i potrebne talente."
(Erik Hofer)
U zavisnosti od razliitih potreba ivota sa kojima se ovek susree, i
koje kod njega izazivaju adekvatne umne predstave i oseanja, dolazi do
aktiviranja razliitih hormona koji aktiviraju sposobnosti adekvatne odgo-
voru na potrebe ivota. Psihiko stanje oveka koje je posledica odreenih
stresnih okolnosti izaziva adekvatne hormonalne reakcije. Na primer, svest
o opasnosti trenutno podie nivo onih hormona (adrenalina i kortizola) koji
oveka osposobljavaju da se efikasnije suprotstavi izvoru opasnosti (sklo-
nost mukog pola) ili da od njega pobegne (sklonost enskog pola). Neuo-
biajena potreba ivota e aktivirati i one sklonosti kojima organizam u uo-
biajenim uslovima nije sklon. Mujak pacova je prirodno nezainteresovan
za svoju mladunad, ali ukoliko on primeti da je mladunad bez njihove
majke, kod njega se aktivira snaan starateljski instinkt i on na sebe preu-
zima odgovornost starateljstva nad njima umesto njihove majke. Mnotvo
primera u itavom ivom svetu otkriva mehanizam otkljuavanja ili za-
kljuavanja gena koji aktiviraju ili zakljuavaju sposobnosti adekvatne kon-
kretnim potrebama ivota. Umna predstava o potrebi ivota i oseanja koja
su adekvatna stvarnosti, jesu vaan faktor aktiviranja onih psihofizikih
sposobnosti koje su adekvatne realnim potrebama ivota. Meutim, umesto
da svojim sposobnostima odgovara na potrebe ivota, ovek ima prirodnu
sklonost da svojim sposobnostima odgovara na neugasive potrebe svog ve-
likog Ega, ime i njegova hormonalna aktivnost nije adekvatna realnim po-
trebama ivota, ve iracionalnim hirovima njegovog unutranjeg nezado-
voljstva, kao i autodestruktivnim mehanizmima njegove neiste savesti.
DESTRUKTIVNA REAKCIJA MOTIVACIJE NA STRESNE OKOLNOSTI
Da je ovek po svojoj prirodi neiskvaren, razliite ivotne okolnosti bi
kod njega, jo dok je dete u razvoju, aktivirale razvoj sposobnosti koje do-
prinose njegovoj uspenijoj egzistenciji. Svaki stres bi ga prirodno izgrai-
vao. Neprijatna oseanja bi kod deteta pobuivala krotost i poniznost, a pri-
jatna oseanja - zahvalnost. Jo kao dete ovek bi pokazivao evolutivnu
prednost u svom razvoju u odnosu na ostala iva bia. Meutim, neprijatna
oseanja kod deteta provociraju sklonost ka depresivnosti, a prijatna ose-
anja - razmaenost, egocentrinost i sebinost.
Na ljudski organizam, dok je jo u prenatalnoj fazi razvoja, posebno
utie psihofiziko stanje majke. Njena neadekvatna ishrana ili nezrela reak-
cija na stres moe da ostavi trajne posledice na razvoj deteta. Snaan i du-
gotrajan psihiki stres u ranoj mladosti deteta takoe ima negativan uticaj
na psihofiziologiju njegovog razvoja.
Spoljni uticaji se mogu podeliti u zavisnosti od toga da li su delovali na
oveka u vreme njegovog razvoja - kada je on bio neodgovoran za svoje reak-
cije i samim tim nesposoban da se odupre njihovom negativnom efektu, i na
vreme njegove zrelosti - kada je ovek odgovoran za svoje postupke i sposo-
ban da na zreo nain odgovori na svaki spoljni uticaj, bilo da je on dobar bilo
da je lo. U vreme ranog razvoja loi spoljni uticaji oveka prirodno degra-
diraju, a sa sazrevanjem njegove volje oni mogu, u zavisnosti od njegovog iz-
bora, da ga izgrade ili da ga jo nie degradiraju.
POSLEDICE NAMETANJA KULTURNIH VREDNOSTI
U spoljne uticaje spada pokuaj da se na dete kroz vaspitanje, a kasnije
i na odraslog oveka putem represivnih mera graanskog zakona, deluje
nametanjem odreenih kulturnih vrednosti.
Meutim, bez obzira koliko se kulturne vrednosti duboko usvoje, one
same po sebi nee moi da promene ovekove sutinske motive. Na primer,
ako su u istim spoljnim uslovima tri osobe vaspitane i nauene da potuju
iste kulturne vrednosti, konkretno, ako su nauene da treba da ustupe me-
sto starijoj osobi u autobusu, one e to verovatno i uiniti. Povran psiho-
log ili sociolog, zadojen ideologijom savremenog doba - da su okolnosti
krive i odluujue u svemu, u ovom primeru bi naao "dokaz" da su spoljni
faktori odluujui nad nasleem i da su put ostvarenja mira i ljubavi meu
ljudima. Meutim, dublja analiza bi otkrila da je jedna osoba ustupila me-
sto starijoj osobi iz line sujete (ponositosti), da je druga to uradila iz svog
sebinog sentimenta, a trea iz oseanja krivice. Socijalni faktor je uspeo da
kreira odreeno ponaanje, ali sutinski motivi koji zavise od naslea ostali
su nepromenjeni. Povran psiholog ili sociolog e rei da motivi nisu vani,
da je postignut cilj, a cilj je bio - plemenito ponaanje. Meutim, dublja
analiza bi takoe pokazala da, bez obzira koliko su same kulturne vredno-
sti deklarativno uzviene, one nee biti ni od kakve koristi u konkretnim
stresnim ivotnim situacijama. Osoba koja je iz sujete usvojila kulturne
vrednosti ljubaznog i tolerantnog ponaanja prema ljudima drugaije rase,
nacije, religije ili politikog opredeljenja, moe da se dui vremenski period
ponaa sasvim u skladu sa usvojenim vrednostima. Ali, im dou stvarne
probe ivota, u vreme stresa kojim e njen sujetni Ego da bude povreen,
ona e prirodno reagovati sujetnom uvreenou, mrnjom i na taj nain
otvorenim krenjem svojih deklarativnih vrednosti. Osoba koja je kulturne
vrednosti usvajala iz krivice, bie sklona da u stresnoj situaciji, pod utica-
jem sumnjienja i straha od spoljnih i unutranjih neprijatelja pogazi svoje
kulturne vrednosti. Osoba koja je na ispunjenje svojih kulturnih vrednosti
pokrenuta sebinim sentimentom, pokazae kukaviku sklonost ka odrica-
nju svojih vrednosti onda kada njeni sebini motivi budu bili ugroeni.
Umesto da reformie svoje motive i tako sebe uini zrelim za susret sa
iskuenjima ivota, ovek je sklon da trai od drave da ga ona sauva od
iskuenja koja bi razotkrila lani karakter njegovih kulturnih vrednosti. Ta-
kvo prebacivanje odgovornosti sa sebe na dravu formira totalitarnu dravu
koja politikim i ideolokim sredstvima formira lani mir meu ljudima.
Na istim principima snage Novog svetskog poretka pokuavaju da uspo-
stave mir meu narodima na globalnom nivou.
Kao to vidimo, spoljni faktori deluju samo spolja. Ni nametanje kul-
turnih vrednosti, niti jaka uloga drave ne mogu da nadomeste sferu ove-
kove line odgovornosti, ovekovog dragovoljnog i iskrenog pokajanja za
motive koji su ovladali njegovom voljom.
OVEKOVA ZRELOST
Za razliku od perioda ovekovog razvoja, u periodu njegove zrelosti
negativni spoljni uticaji ne mogu biti izgovor za neadekvatnu reakciju, jer
je ovek svojim sposobnostima obdaren da vlada sobom i svetom oko sebe
u skladu sa svojim razumom, saveu i slobodnom voljom. Smatra se da je
punoletan ovek odgovoran za svoje postupke i da zato moe da odgovara
pred krivinim zakonom za svoje neispravno ponaanje, dok deca i duevni
bolesnici nisu odgovorni. Oni destruktivni motivi koji su ovekom ovladali
u vreme njegovog ranog razvoja mogu u vreme njegove zrelosti da pro-
mene svoj kvalitet u eljenom smeru u zavisnosti od ovekovog htenja.
U zavisnosti od naeg izbora, jedna ista stresna situacija u vreme nae
zrelosti moe u nama da pokrene sasvim suprotne motive. Stres koji u nama
izaziva prijatne ulne doivljaje, uzviene umne predstave i prijatna osea-
nja, moe u zavisnosti od naeg izbora da u nama pokrene ili ljubav i zah-
valnost, ili nezahvalnost, telesnost, sujetu i sebinost. Stres koji u nama iza-
ziva negativne doivljaje, takoe u zavisnosti od naeg izbora, moe u nama
da pokrene ili dobre motive (hrabrost, odlunost, krotost, poniznost i ra-
zumno starateljstvo), ili destruktivne motive (kukaviluk, mrnju i brigu).
Smisao pozitivnog ili negativnog uticaja spoljnih okolnosti na na duh u
naim je rukama.
PROSVETITELJSKI UTICAJ NA DECU I ODRASLE
Ipak, iako spoljni faktori ne mogu da nadomeste znaaj ovekove slo-
bodne volje, oni mogu da mu pomognu da njegov pozitivan izbor bude slo-
bodniji i laki. Ispravnim vaspitanjem roditelj nee imati za cilj da dete oslo-
bodi od odgovornosti za njegovo ponaanje (to je filozofija oveka
savremenog doba), niti da manipulie njegovim prirodnim slabostima: su-
jetom, krivicom i sebinou, da bi ga naveo na poslunost svojim a zatim
kulturnim vrednostima drutva u kojem ono ivi. Kroz ispravno vaspitanje
dete e od najranije mladosti biti navoeno da pobeuje svoje slabosti (su-
jetu, sebinost, telesnost, itd), kroz razliite odgovornosti koje e roditelj na
dete da stavlja adekvatno njegovoj moi da ih ono ispuni. Po uvenom pe-
dagogu dr Bendaminu Spoku, takvo vaspitanje poinje veoma rano:
"Devetomeseno dete ne mora da misli kako je sve u redu ako vue
majku za nos ili grize njen obraz, nego da je duno potovati je. Izmeu
prve i druge godine ne treba dopustiti detetu da namerno unitava igra-
ke ili da namerno ostavlja nered. Nakon njegove druge godine od de-
teta se moe traiti da pomogne majci pri spremanju svojih igraaka. U
njegovoj 3. godini detetu se mogu dodeliti sitne obaveze kao to su po-
maganje pri postavljanju stola ili ienju kosare za smee, iako dete u
tom dobu ne utedi majci mnogo posla. U svojoj 7. i 8. godini dete treba
da svakoga dana izvrava korisne poslove u kui. U porodici je dobro
da deca prisustvuju razgovorima roditelja o problemima zajednice,
zemlje i sveta. Deca treba da vide kako njihovi roditelji neposredno do-
prinose reavanju problema time to uestvuju u drutvenim poslovima
i odborima za pruanje pomoi. U koli deca treba da prouavaju ne
samo velika dostignua svoje zemlje ve i njene nedostatke i pogreke.
... Smatram da bi mnoga naa deca rasla srenija kad bi stekla uvere-
nje u detinjstvu da je najvanije za oveka da slui oveanstvu i da
ivi prema tom idealu." (Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str.
6.9-10, 1971.)
Ukoliko u najranijoj fazi vaspitanje nije obavljeno kako treba, kasniji va-
spitni pritisci mogu kod deteta podsticati pogrenu upotrebu volje, pa e ono biti
sklono da svoje slabosti samo potiskuje u izraavanju, umesto da ih iskreno od-
bacuje. To se moe prepoznati po reakciji deteta koje posle vaspitnog saveta ili
ukora nije rastereeno i radosno ve depresivno i utueno. Pravilna uloga en-
skog roditelja - majke, razvie kod deteta karakter opreznosti, saoseanja i
samilosti, ali bez sentimentalne slabosti, a pravilna uloga mukog roditelja
- oca, razvie kod deteta karakter hrabrosti i pravdoljubivosti, ali bez gru-
bosti i surovosti. Takvo dete e ustupiti starijoj osobi mesto u autobusu zato
to je odluilo da ljude voli i potuje, a ne zato to je na to nagnano sujetom,
krivicom ili sentimentom. ak i naknadno prosvetiteljsko buenje svesti
odraslog oveka o linoj odgovornosti za sopstvene motive i postupke pru-
ie mu veu slobodu da sebe lake sutinski promeni, i uzdigne iznad ne-
gativnih uticaja koji su na njega do tada delovali, bilo spolja, bilo iz sop-
stvene prirode.
IZOPAAVANJE FUNKCIJE RAZLIITIH LJUDSKIH
SPOSOBNOSTI
Kada usled nezrele reakcije na ivotna iskuenja ovekom ovlada unu-
tranje nezadovoljstvo, tada dolazi do izopaavanja razliitih ljudskih spo-
sobnosti. One tada prestaju da budu orue ovekove egzistencije, a postaju
orue uguivanja njegovog unutranjeg nezadovoljstva, to ima za posle-
dicu zanemarivanje i ugroavanje njegove egzistencije. Takoe, unutranje
nezadovoljstvo moe da navede oveka da ne bude zadovoljan svojim me-
stom pod suncem, koje mu pruaju njegove realne polne, starosne, adap-
tivne i specifine sposobnosti kojima je po prirodi obdaren, te da trai sa-
tisfakciju u aktiviranju onih sposobnosti i karakteristika koje su samo
prolazna faza u razvoju njegove linosti ili koje mu uopte nisu polno, sta-
rosno i adaptivno potrebne.
RAZLIKE U POLU
Izmeu mukog i enskog pola postoje psihofizioloke razlike koje sa-
vreno odgovaraju zajednici izmeu oba pola u njihovom formiranju poro-
dice, egzistenciji i podizanju potomstva, kao i njenoj optedrutvenoj ulozi.
Meutim, unutranje nezadovoljstvo duha rezultuje time da pripadnici oba
pola zloupotrebljavaju one svoje posebnosti koje imaju na raspolaganju.
Kako su eni, zbog njene uloge u porodici, vanije emocije nego mukarcu,
ona je sklona da njihovom zloupotrebom postane sebinija od mukarca.
Kako je mukarcu, zbog njegove uloge u drutvu, vanija umna predstava
o optem znaaju i vrednosti onoga to radi, on je sklon da postane ponosi-
tiji i sujetniji nego ena. Zbog sebinosti, ena se vie brine nego mukarac,
a zbog sujete, mukarac je uvredljiviji od ene. Za razliku od ene koja je
u odreenoj meri zavisna od mukarca, mukarac je samostalniji, pa se en-
ska zavisnost moe izopaiti u njenu autoritarnu potrebu da neko drugi mi-
sli i odluuje umesto nje same, a mukareva nezavisnost u iracionalnu ne-
zavisnost koja je sama sebi cilj - oholost. ena je prirodno saoseajnija od
mukarca, to moe kod nje da se izopai u sentimentalnu slabost i usko-
grudu zainteresovanost samo za one osobe sa kojima je bliska. Mukarac je
preorijentisan na pitanja od opteg znaaja u drutvu, to kod njega moe
da se izopai u beanje od konkretnih ivotnih odgovornosti u nepraktino
filozofiranje o politikim i drugim pitanjima od opteg znaaja. ena je
emotivno straljivija od mukarca, zato to nije osposobljena za fiziki obra-
un sa neprijateljem porodice, pa ta njena adaptivna posebnost moe da se
izopai u kukaviluk, sumnjiavost i sklonost ka optereivanju oseanjem
krivice. Mukarac je prirodno pravdoljubiviji od ene, to moe da se izo-
pai u njegovu gordost i surovost. Takoe, mukarac ima prirodnu odgo-
vornost da svojom moi i uticajem bude izvor sigurnosti i fizike odbrane
svoje ene i porodice, to moe da se izopai u njegovu elju za mo, sklo-
nost ka nasilju i agresivnost. Zato je uestalost kriminala mnogo vea kod
mukog nego kod enskog pola.
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU POLNIH POSEBNOSTI
Jedna od podela astrolokih znakova je prema tome koliko su oni "mu-
ki" ili "enski". Kako nam takva podela najvie ukazuje na poreklo po-
sebnosti razliitih znakova, mi emo se te podele drati u njihovoj psiholo-
koj i antropolokoj analizi.
Horoskopski znaci sa izraenim mukim atributima jesu Vaga, Strelac,
Ovan i Lav. Kod njih vidimo izopaavanje razliitih atributa mukog pola
koji bi inae imali korisnu funkciju, dok ovako, pod uticajem unutranjeg
nezadovoljstva duha, oni postaju destruktivni.
Muka sposobnost apstraktnog razmiljanja koju odlikuje sposobnost
preispitivanja vrednosti i opteg znaaja sopstvenog ponaanja, izopaava
se u sujetnu optereenost predstavom o sopstvenoj uobraenoj vrednosti i
veliini kod svih mukih znakova, a u "najistijem" obliku kod psiholokog
tipa Vage. Muka samostalnost i nezavisnost se pretvara u oholost kod psi-
holokog tipa Strelca. Kod istog tipa lovaki dar se transformie u sklonost
ka avanturizmu. Muki autoritet, dostojanstvo i pravdoljubivost se izopa-
ava u gordost i gnevljivost psiholokog tipa Ovna. Muka sposobnost uti-
caja i moi predviena za upravljanje drutvenim odnosima (dar voe), kao
i za zadovoljenje potreba i odbranu sopstvene porodice, transformie se u
elju za mo i sklonost ka nasilju psiholokog tipa Lava.
Pojedini astrolozi svrstavaju u muke znakove i znak Blizanaca, a po-
jedini ga smatraju neutralnim. Blizanac zapravo predstavlja vrlo umerenu
kombinaciju razliitih mukih i enskih posebnosti. Izraena enska ko-
munikativnost i priljivost koja ima za svrhu da se deca naue da govore,
izopaava se kod ovog znaka (kao i kod Strelca) u sklonost ka psihikom
pranjenju kroz brbljivost. Usmerenost majke ka sopstvenoj deci i porodici
pretvara se u egoistinu narcisoidnost koja je nezainteresovana za potrebe
drugih i koja se zatim u kombinaciji sa mukom razumnou pretvara u ko-
ristoljubivost.
Horoskopski znaci sa izraenim enskim atributima jesu Rak, Riba i
Devica. Kod njih takoe vidimo izopaavanje prirodnih atributa enskog
pola pod uticajem nezadovoljstva duha.
enska sposobnost emotivnog doivljaja stvarnosti koja ima svrhu pre-
poznavanja potreba osoba sa kojim je u bliskom neposrednom kontaktu,
izopaava se u sebinu sentimentalnost kod svih enskih znakova, a pose-
bno kod psiholokog tipa Raka. enska potreba za sigurnou koju joj prua
mukarac, izopaena je u potrebu za autoritetom koji e da misli i odluuje
umesto nje same, to je takoe odlika Raka, Ribe i Device. Izraena mate-
rinska oseanja pretvaraju se u sebian odnos ropske vezanosti prema deci
kod psiholokog tipa Raka. Adaptivni atribut za hladnu klimu - skupljaki
dar izopaava se u izraenu posesivnost prema stvarima i stvorenjima i kod
Raka i kod Device. Devicu odlikuje smanjen nivo hormona, pa je emotivno
hladna (manjak enskih hormona) i bez sklonosti ka filozofiranju o viem
smislu svojih postupaka (manjak mukih hormona). Devicu odlikuje izra-
ena sklonost ka zloupotrebi adaptivne potrebe za pravljenjem zaliha, to je
ini krtom. Psiholoki tip Ribe je blizak tipu Raka, ali bez adaptivnih atri-
buta za hladnu klimu - skupljakog instinkta za pravljenjem zaliha, a ta-
koe i bez izraenog materinskog instinkta, ali sa izraenijom imaginacijom
tj. znaajnijom ulogom desne modane hemisfere (centrom umetnikih
sklonosti), u emu je blizak Strelcu. Sklonost ka saoseajnosti je kod psi-
holokog tipa Ribe pretvorena u sentimentalnu slabost i u funkciji je od-
brambenog mehanizma samosaaljenja, kojim se taj tip predstavlja jadnim
i tako odrie odgovornosti za svoje postupke. Astrolozi svrstavaju znak
korpije u enske znakove, iako on zapravo pokazuje izraene muke i en-
ske polne atribute kod oba pola, a u svojoj psihi izraenu sferu ulnosti. Vi-
ak mukog hormona testosterona ini osobu hrabrijom, to moe da se izo-
pai u nepromiljenu i fanatinu hrabrost onih antropolokih tipova koje
odlikuje viak mukih hormona, dok manjak mukog hormona prirodno
osobu ini plaljivijom, to moe da se izopai u kukaviluk i sumnjia-
vost.
RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI
"Ko u mladosti nije bio komunista, a u starosti konzervativac, ili je glup ili ne voli
svoju zemlju" (Vinston eril)
Jedan isti ovek pokazuje razliitu vrstu i nivo svojih psihofizikih spo-
sobnosti u zavisnosti od svoje ivotne dobi. U vreme ranog razvoja spo-
sobnosti deteta su usmerene na njegove osnovne egzistencijalne potrebe -
na uzimanje hrane i na vrenje nude. Zadovoljenje ili nezadovoljenje nje-
govih potreba izaziva adekvatne prijatne ili neprijatne ulne doivljaje,
umne predstave o sigurnosti ili nesigurnosti, i adekvatna prijatna ili nepri-
jatna oseanja. Na taj nain dete postaje svesno svoje potrebe, i zatim moe
da skrene panju roditelja koji e njegovu potrebu da zadovolji.
Meutim, kao i odrastao ovek, tako i dete ima iskuenje da dozvoli
da njime ovlada unutranje nezadovoljstvo (koje pojedini psiholozi nazi-
vaju pojmom "libida") koje e u tom sluaju da "parazitira" na detinjim pri-
jatnim ili neprijatnim doivljajima. Nezadovoljstvo izopaava funkciju ul-
nih, umnih i emotivnih doivljaja kod deteta, i navodi ga da na prijatne
doivljaje stvarnosti odgovara sebinou (prepoznavanjem izvora satis-
fakcije kojom se uguuje unutranje nezadovoljstvo), a na neprijatne des-
trukcijom (prepoznavanjem povoda za "psihiko pranjenje" kroz destruk-
tivnu manifestaciju svog unutranjeg nezadovoljstva).
Bez uplitanja unutranjeg nezadovoljstva dete bi imalo oseanje nesi-
gurnosti dokle god doivljava objektivan stres koji izaziva adekvatno ose-
anje nesigurnosti. Sa zadovoljenjem njegove potrebe za sigurnou, nje-
govo oseanje nesigurnosti bi bilo zamenjeno adekvatnim oseanjem
sigurnosti. Meutim, ukoliko je oseanje nesigurnosti bilo iskuenje detetu
da njim ovlada unutranje nezadovoljstvo, tada roditelj moe biti zbunjen
kada primeti kako je dete nezadovoljno i depresivno uprkos tome to su
njegove realne potrebe zadovoljene. Nezadovoljstvo koje je detetom ovla-
dalo u vreme njegovog ranog razvoja, moe da ostane tokom itavog nje-
govog ivota. Njegova potreba, uprkos svesrdnom objektivnom i emotiv-
nom zadovoljavanju, u tom sluaju, ostaje neutoljiva. Unutranje
nezadovoljstvo dovodi do zastoja u duevnom razvoju deteta zbog njego-
vog vezivanja za izvor doivljaja koji su odgovor ne na realne potrebe i-
vota, ve na iracionalne porive njegovog "libida". Takvo vezivanje psiho-
lozi nazivaju pojmom uvrenja (fiksacije):
"Duevni razvoj deteta odvija se postupno kroz pojedina razdoblja. U
svakom novom, uznapredovanom i uslovno reeno zrelijem razdoblju
zaostaju i uvruju se (fiksiraju), u manjem ili veem obimu zaostaci,
uporine take, prethodnog razdoblja. Koliko e se razvoj zadravati i
uvrstiti na jednoj ravni zavisi od biolokih obeleja ali i iskustva de-
teta u odnosima sa okolinom. Pod pritiskom loih iskustava i jakih osu-
jeenja, dete doivi snaan strah i strepnju i "okleva" da se izlae no-
vim, bolnim i osujeujuim iskustvima. Ono se osea mnogo sigurnije
u ve zauzetom poloaju, "busiji". Kao da mu se "ne ide dalje", "ne ra-
ste" i "ne razvija", jer bi ova nova iskustva u odnosima mogla biti ne-
izdrivo bolna. Tu poinju prava vezivanja i uvrenja nagonske ener-
gije u pojedinim fazama razvoja." (Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i
mladosti, str. 69)
Uvrivanje (fiksacija) je utoliko jae ukoliko je dete vie osujeivano
u svojim tenjama i potrebama, ali i u sluaju njegovog preteranog zado-
voljavanja:
"Preterana zadovoljavanja i preterana osujeenja olakavaju uvri-
vanje jer dete, zahvaljujui preteranoj popustljivosti, nije osposobljeno
da izdri ak ni blaga osujeenja." (Isto, str. 70)
Postoje razliite faze razvoja linosti koje imaju za svrhu da oveka
osposobe da se od sebe samog okrene ka drugim ljudima i da mu podare
zrelu funkciju u braku, porodici i drutvu. Meutim, sve te faze razvoja li-
nosti mogu biti objekat ovekove zloupotrebe, svojevrsne fiksacije i njiho-
vog prolongiranja na ostatak ivota, i samim tim ovekovog nesazrevanja.
U zavisnosti od toga ka kojim aktivnostima je "libido" usmeren psiholozi
su uoili razliite faze razvoja detinje linosti. Oralna faza traje od roenja
do priblino druge godine ivota, analna - od druge do tree, rana genitalna
- od tree do pete, i faza mirovanja tj. ovladavanja intelektualnim delatno-
stima - od pete do osme godine ivota.
"Vremenski posmatrano, polno uobliavanje jedinke sastoji se od ne-
koliko perioda: u prvom, jedinka se bavi sopstvenom linou kao ob-
jektom svoje erotike (autoerotini period), kasnije obraa svoju panju
na drugu osobu (aloerotini period), prvo istog pola (homoerotini pe-
riod), a zatim suprotnog pola (heteroerotini period)." (Aleksandar Kosti,
Polno sazrevanje - III, str. 80)
Prvo neprevaziena okrenutost ka sebi samom, a zatim okrenutost
ka drugoj osobi, ali istog pola, mogu takoe da postanu izvor satisfakcije
ovekovog unutranjeg nezadovoljstva, i samim tim uzrok stagnacije o-
vekovog psihofizikog razvoja i izopaene funkcije njegove seksualno-
sti koja e ceo ostatak ivota da pokazuje sklonost ka samozadovoljava-
nju i homoseksualnosti. Zato je opasno pobuivanje seksualnog
interesovanja kod omladine pre vremena njene zavrene psihofizike zre-
losti, pre njenog zrelog osposobljavanja da ivi za drugu osobu suprot-
nog pola.
U vreme puberteta javlja se prirodna potreba oveka za samostalno-
u, nezavisnou od autoriteta roditelja i preuzimanjem na sebe odgo-
vornosti za svoje postupke, to u sluaju nezrelosti moe da se pretvori
u izopaenje gordosti i buntovnosti prema autoritetima bilo koje vrste.
Izraena ulnost u vreme puberteta predstavlja iskuenje oveku da
trai satisfakciju u ulnom uitku (hrani i seksualnosti). Ako se ne pobedi
unutranje nezadovoljstvo usmereno ka uitku u hrani (prodrljivost),
ono e ga navesti da uzima neumerenu koliinu hrane i onda kada se nje-
gov nagli fiziki razvoj ve zavrio i kada potrebe ivota ne zahtevaju to-
liku koliinu hrane. Jednostavno reeno - zdrava ulnost i zdrava potreba
za osamostaljivanjem mogu da se izopae u hedonizam i buntovno he-
rojstvo. Ukoliko ne pobedi iskuenje svog unutranjeg nezadovoljstva, o-
vek je sklon da se kao "davljenik za slamicu" hvata za razliite izvore sa-
tisfakcije, koji ga navode na postupke koji su nesvrhoviti realnim potrebama
sopstvenog ivota i ivota drugih ljudi. Pubertet je vreme intenzivnog raz-
voja linosti, pa svako nezrelo aktiviranje i prolongiranje sposobnosti koje
nisu odgovor na realne potrebe ivota, dovodi do poremeaja u ovekovom
razvoju i posledica koje on moe imati itavog ivota.
Traenje satisfakcije u telesnim doivljajima moe da dovede do zane-
marivanja i zakrljavanja enske i muke inteligencije, i onemoguavanja
konanog sazrevanja linosti. Nepobeeno unutranje nezadovoljstvo usme-
reno ka traenju i osvajanju branog saputnika moe da odloi zakljuava-
nje potrage za saputnikom i posle njegovog ulaska u branu zajednicu, i da
ga na taj nain uini promiskuitetnim. Nepobeena telesnost je esto uzrok
raspada porodice a isto tako i same civilizacije koja promovie hedonizam.
"Krajnji smer seksualnog vaspitanja u nubilitno* doba - i jedan od
najbitnijih - jeste razvijanje i podravanje namere i volje za sklapanje
braka i osnivanjem porodice, i razvijanjem odgovornosti. U isto
vreme to znai suzbijanje protivbranog raspoloenja, koje je naje-
e posledica elje za raspusnikim, egocentrinim ivotom, lienim
svake obaveze i oseanja prema drugom. Suzbijati podavanje linoj
ugodnosti i uivanjima, potiskivati interes sopstvene linosti pred
dunostima prema drugim, doi do uverenja da se najvii stepen line
sree postie u braku kao dobar suprunik i roditelj, to znai da se tek
u plodnom braku moe nai pravi smisao ivota, biti svestan da na
ovom svetu nismo radi sebe nego radi potomaka i budunosti naroda
- eto glavnih direktivnih linija tog vaspitanja u nubilitno doba." (Ale-
ksandar Kosti, Polno sazrevanje - III, str. 101-102)
Sledee ivotno doba takoe odlikuju specifina iskuenja.
ena moe da zloupotrebi svoja materinska oseanja i da razvije sebi-
an odnos prema svome detetu, zbog kojeg e biti sklona da zanemari nje-
gove stvarne potrebe, i da ugaa njegovim slabostima da bi kao roditelj na
taj nain izgradila svoj uticaj nad detetom. Ukoliko mukarac nije pobedio
unutranje nezadovoljstvo, tada e imati iskuenje da svoje sposobnosti
moi i uticaja (koje inae imaju za svrhu da sauvaju njegovu porodicu),
okrene protiv sopstvene porodice i da prema svojoj supruzi i deci ispoljava
nasilje i agresiju. Hormoni pokreu razliite sposobnosti u razliitim pe-
riodima ivota. Dok sa poetkom puberteta hormoni posebno aktiviraju se-
ksualna interesovanja i sposobno-
sti, u dobu oko tridesete godine oni
aktiviraju interesovanja i sposob-
nosti za pitanja od opteg drutve-
nog znaaja. Dok se seksualno in-
teresovanje prethodno izopaavalo
u seksualnu optereenost, intereso-
vanje za pitanja od opteg drutve-
nog znaaja se sada izopaava u
preosetljivu muku sujetu, sklonu
* Nubilitno doba je doba kada je osoba sposobna za brak.
uvreenosti, grubosti i agresiji. Naime, u zrelom dobu dolazi do maksi-
malnog izraaja posebnost mukog pola u njegovoj potrebi da ono to on
radi bude vredno i znaajno, pa ako je ta predstava o njegovoj vrednosti
izopaena u potrebu koja je sama sebi cilj, ona mukarca ini sujetnim, i sa-
mim tim sujetno osetljivim, uvredljivim i agresivnim.
Nivo hormona opada u poznijim godinama, ivotne funkcije i sposob-
nosti slabe, pa ukoliko ovek nije pobedio svoje telesne, sujetne i sebine
elje, on gubi orue njihovog zadovoljavanja. Samo nezadovoljstvo, uko-
liko mu se on ne suprotstavlja, i dalje ostaje. Kako tada doivljaj uitka po-
stane slabiji od oseanja krivice, dolazi do nadvladavanja oseanja krivice
i potiskivanja nepobeenih elja u podsvest. To dovodi do formiranja li-
nosti sklone autoritarnosti, lanom moralisanju, strogosti i licemernom osu-
ivanju mlaih ljudi, koji su svoje elje sposobniji da zadovolje.
Nezadovoljstvo duha se ne moe ukloniti nikakvom promenom hor-
monalne aktivnosti. Ono se ne moe ukloniti niti smanjenjem strasti, bilo
prirodnim koje se javlja u starosti, bilo vetakim kroz tablete za smirenje
ili moda nekakvim tehnikama meditacije, ve jedino ovekovim iskrenim
pokajanjem za unutranje nezadovoljstvo duha, koje izopaava njegove spo-
sobnosti u grene i samopravedne motive ponaanja.
HORMONALNA
AKTIVNOST
MUKI
HORMONI
ENSKI
HORMONI
VIAK
HORMONA
MANJAK
HORMONA
IVOTNO DOBA
I POL
MUEVNOST ENSTVENOST PUBERTET
STARAKO
DOBA
MOTIVACIONI
PRIORITETI
VREDNOST EMOTIVNOST ULNOST SAVESNOST
PRIRODNA
INTELIGENCIJA
APSTRAKTNA EMOTIVNA KREATIVNA PRAKTINA
ISKUENJE KA
IZOPAENJU
SUJETA I
UVREDLJIVOST
SEBINOST I
KUKAVILUK
TELESNOST
I BUNTOVNOST
KRIVICA I
LICEMERSTVO
ASTROLOKI
TIP
OVAN, LAV,
STRELAC
RAK KORPIJA DEVICA
ANTROPOLOKI
TIP
DINARAC,
ATL. MEDITERAN.
KROMANJONAC
MONGOL SEMIANIN ALPID
STRANAKO
OPREDELJENJE
SRS DS LDP DSS
ETIRI EKSTREMNE POZICIJE LINOSTI, HORMONI, ANTROPOLOKO POREKLO,
SKLONOSTI I ISKUENJA
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU IVOTNE DOBI
ovekovo sazrevanje linosti esto biva ometeno sklonou da radi
sopstvene nezrele satisfakcije prolongira i odlae zakljuavanje onih spo-
sobnosti koje mu vie nisu potrebne radi egzistencije i kada potrebe ivota
stavljaju pred njega druge prioritete kojima odgovara aktiviranje drugai-
jih sposobnosti. Astrolozi tvrde za korpiju da ga odlikuje izraena ulnost,
naglaeni polni atributi, bubuljice i izraen telesni miris, to su sve odlike
puberteta. Njegovo iskuenje je da zbog zloupotrebe ulnosti prolongira
elemente puberteta na ceo ostatak ivota. Jednu varijantu korpije odlikuje
i prolongiranje buntovnog karaktera koje je takoe iskuenje puberteta. Psi-
holoki tip Device odgovara starijim osobama kod kojih je smanjen nivo
hormona, to moe da predstavlja iskuenje za lano moralisanje.
RAZLIKE IZMEU RASA NASTALE ZBOG RAZLIITIH
ADAPTIVNIH ATRIBUTA
Razlike izmeu ljudskih rasa koje su posledica njihove adaptacije na
razliite klimatske ekstreme takoe mogu izgubiti svoju ispravnu funkciju
pod uticajem ovekovog unutranjeg nezadovoljstva. Kako utu rasu odli-
kuje adaptivna sklonost ka pravljenju zaliha hrane za periode oskudice i
mraza, ona moe postati objekat ovekove satisfakcije, to se u tom sluaju
manifestuje kroz krtost, posesivnost i potrebu za skupljanjem nepotrebnih
stvari. Moda otud i potreba nekih ljudi da se zanimaju filatelijom, numiz-
matikom, skupljanjem salveta, znaaka, sliica, itd. Kako su razlike izmeu
rasa u nekoj meri propraene i razliitim nivoima mukih i enskih hor-
mona, moemo kod itavih populacija prepoznati zloupotrebljene pojedine
muke ili enske atribute. Kod rasa koje odlikuje viak mukih hormona,
primeujemo kod oba pola sklonost ka nasilju, sujeti, oholosti, gordosti i
moi, dok kod rasa koje odlikuje viak enskih hormona takoe kod oba
pola primeujemo sklonost ka sebinosti i autoritarnoj zavisnosti od politi-
kih i ideolokih autoriteta. Kod rasa koje odlikuje smanjen nivo hormo-
nalne aktivnosti moemo da primetimo sklonost ka emotivnoj hladnoi,
strogosti, formalizmu i licemerstvu to je inae odlika nekih ljudi u pozni-
jim godinama, dok kod rasa koje odlikuje viak i mukih i enskih hormona
moemo da primetimo sklonost ka izraenom telesnom uitku tipinom za
doba puberteta.
Grafikon (desno) pokazuje
razliit nivo kriminala u zavi-
snosti od rasnog porekla. Kod
ute rase primeujemo najnii
nivo kriminala, to je u skladu
sa antropolokim saznanjima da
utu rasu odlikuje manji nivo
mukih hormona i samim tim
vie izraeni enskasti atributi u
odnosu na sve druge rase:
"uti - uopte - su vie
evrisomatini i vie "enski",
nego crnci." (Boo kerlj, Op-
ta antropologija, str. 89)
Kako enske osobe crna-
kog porekla imaju viak mu-
kih hormona, sada nam je sa-
svim objanjivo zato od svih
ubistava koje u SAD uine en-
ske osobe, 75% ine crnkinje, a
svega 13% belkinje (J. Philippe Rushton. Race, Evolution, and Behavior, p.14).
U analizi sklonosti ka kriminalu treba uzeti u obzir i faktor prosvee-
nosti, koji na temelju probuene svesti o ovekovoj linoj odgovornosti uz-
die samog oveka iznad njegovih prirodnih sklonosti i negativnog uticaja
spoljnih faktora. Narodi severne Evrope su pokazivali veoma visok nivo
kriminalnog ponaanja pre svog novovekovnog prosvetiteljstva, a odrica-
njem od ideje prosvetiteljstva, dolo je do njihove dekadencije i ponovne
eskalacije kriminala.
RAZLIKE IZMEU RASA PODRAAVANE UTICAJEM
JEZIKIH BARIJERA
Unutar crne, ute i bele rase postoje i razliite podrase, iji je nastanak
posledica njihove adaptacije adekvatnim talentima na odreena zanimanja
koja odgovaraju njihovim specifinim uslovima ivota. Njihov antropolo-
ki entitet je sauvan kroz dui vremenski period pod uticajem jezikih ba-
rijera. U svetu postoji nekoliko desetina razliitih jezikih grupa. Svaku je-
ziku grupu odlikuje fond jedinstvenih zajednikih korena rei i
jedinstvenih gramatikih principa, kojima se ona razlikuje od ostalih jezi-
kih grupa. Takve razlike izmeu jezikih grupa otkrivaju da su njihovi no-
sioci dui vremenski period iveli u meusobnoj izolaciji, inae jedinstve-
nosti jezikih grupa ne bi bile tako oigledne. Takav period lingvistike izo-
lacije ukazuje i na period genetike izolacije onih populacija koje su bile no-
sioci jezikih grupa. Izmeu geografske rasprostranjenosti razliitih jezikih
grupa i rasprostranjenosti antropolokih populacija moemo videti korela-
ciju koja nam otkriva da je nekada davno svakoj jezikoj grupi odgovarala
odreena antropoloka populacija.
Na primer, raspro-
stranjenost indoe-
vropske jezike
grupe se poklapa sa
rasprostranjenou
antigena HLA-A1
koji odlikuje nordij-
ski antropoloki tip,
to ukazuje na to da su izvorni nosioci indoevropske grupe jezika bili nordidi.
Na isti nain se moe utvrditi da nosiocima uralske jezike grupe odgovaraju
ugrofinci (baltidi). Nosiocima altajske jezike grupe odgovaraju mongoli. No-
siocima afroazijske - semiani (armenoidi i orijentalidi); sinotibetanske u cen-
tralnoj i istonoj Aziji - sinidi; nilosaharske u Africi - niloti, itd.
Na osnovu razliitog stepena meusobne strukturalne bliskosti geneti-
kih markera koji odlikuju razliite antropoloke populacije, moemo te
populacije da svrstamo prema razliitoj meusobnoj genetskoj bliskosti. Na
primer, genetska analiza nordijskog antigena HLA-A1 pokazuje njegovu
vrlo malu strukturalnu razliku u odnosu na genetike markere koji odlikuju
utu rasu. Nordijski HLA-A1 je veoma blizak sa HLA-A3 (alpidima i bal-
tidima), A11 (paleomongolima), A30 (populacijom sa elementima ute rase,
koja je u Africi dominantna kod Bantu crnaca, Bumana i Hotentota; a u
nekoj meri i kod Baskijaca). Ista genetska metoda otkriva da su dinarci
(HLA-A2) po svom poreklu bliski svim mediterancima (A2, A19), drevnim
kromanjoncima (A28), crncima nilotima u Africi (A28) i sinidima (A19) u
severoistonoj Kini i Koreji. Semiani (kojima pripadaju izvorni Jevreji i
Arapi) otkrivaju genetsku bliskost sa srodnim populacijama na podruju In-
dije (Dravidima) i odreenim populacijama dalekog Istoka (jednim ele-
mentom Eskima, Indijanaca Kanade i Japanaca). Semiani su izmeani i sa
gotovo svim afrikim populacijama, posebno sa njihove muke strane. Po-
pulacije koje su meusobno genetski bliske, otkrivaju bliskost i po svojim
karakternim iskuenjima. Dok razne grane semiana pokazuju sklonost ka
telesnosti, dotle populacije koje su bliske dinarcima otkrivaju sklonost ka
sujeti (ponositosti, gordosti, oholosti, elji za mo), a populacije koje su
bliske mongolima pokazuju sklonost ka sebinosti i koristoljubivosti.
Danas, iz ideolokih razloga, mnogi polaze od dogme da psihike raz-
like izmeu rasa ne postoje. Meutim, zanimljivo je zapaanje psihologa Dr
Riarda Lina, koji u svom delu "Rasne razlike u inteligenciji: evoluciona
analiza" (2006. god.) pie da je teza po kojoj su se tokom stotinak hiljada
godina ljudi razdvojeni geografskim barijerama u razliitim delovima sveta
razvili u deset raznih rasa, koje imaju izraene genetske razlike kada je re
o morfologiji, krvnim grupama i uestalosti genetskih oboljenja, a istovre-
meno imaju identian genotip inteligencije, do te je mere neverovatna da oni
koji je zagovaraju ili uopte ne poznaju osnovna naela evolucione biolo-
gije, ili pak imaju politiki cilj koji nalae osporavanje vanosti rase. A mo-
da je i jedno i drugo u pitanju.
Kritiari postojanja razlika izmeu razliitih rasa esto iznose primedbu
da ne postoje iste rase. Ako analiziramo dve populacije pasa, od kojih se
jedna igra u jednom parku u Americi, a druga u drugom parku u Evropi, mi
emo zaista primetiti da su razlike izmeu pojedinih pasa unutar svake po-
pulacije vee nego kada se porede proseci tih populacija pasa izmeu sebe.
Ali zbog te injenice tvrditi da ne postoji razlika izmeu koker panijela i
pit bula jeste zaista neozbiljno. Otuda i u jednoj istoj ljudskoj populaciji
sreemo pojedince koji nisu identinih ve meusobno vrlo razliitih psi-
hofizikih posebnosti (koje su astrolozi prepoznali i krstili razliitim astro-
lokim znacima). U relativno irokom rasponu se kreu razlike izmeu ljudi
u njihovoj telesnoj visini, boji kose, oiju, visini i vrsti inteligencije, tem-
peramentu i psiholokom tipu. Dakle, iako su predstavnici razliitih ljudskih
rasa danas izmeu sebe izmeani vie nego razliite vrste pasa, to ne stvara
nikakav problem za prepoznavanje njihovih posebnosti (to nam jasno ot-
kriva antropoloko - astroloko iskustvo), a razlog je u jednostavnoj inje-
nici da se geni nasleuju u itavim blokovima (delovima tj. pariima hro-
mozoma). Mozaini blokovi koji determiniu vane elemente ljudske mo-
tivacije i fizikog izgleda, vrlo teko mogu da se sitnije razbiju i da izgube
svoju fenotipsku prepoznatljivost tj. za takav proces potrebno je da vie od
nekoliko hiljada godina razliite ljudske rase ive zajedno. Dokle god bu-
demo izmeu ljudi prepoznavali njihove fizike posebnosti, prepoznava-
emo i psihike.
Mnogi astrolozi su u stanju da na osnovu fizikog izgleda pretpostave
kom znaku ili podznaku pojedinac odgovara, ime zapravo oni prepoznaju
antropoloko poreklo pojedinca. Zapravo, astrolozi su primetili da postoji
veza izmeu izgleda i psiholokog tipa, koju oni sami zbog svog sujeverja
ne vezuju za ovekovo antropoloko poreklo, ve za astroloki faktor. Na
primer, astrolozi tvrde da rani gubitak kose (elavost) odlikuje znakove
Lava, Ovna i Strelca, koje po horoskopu odlikuju izraeni muki atributi
(astrolozi takoe tvrde da su to vatreni, energini i kolerini horoskopski
znaci). Da li je u nauci poznata ikakva korelacija izmeu ovekove mu-
kosti i ranog opadanja kose? Utvreno je da visok nivo mukog polnog
hormona testosterona dovodi do ranog opadanja kose. Dakle, uzrok izrae-
nih mukih psiholokih atributa pomenutih horoskopskih znakova i njiho-
vog ranog opadanja kose je zajedniki, a to je viak mukog hormona te-
stosterona. Takoe, astrolozi tvrde da osobe koje su roene u znaku Lava
odlikuje lavlji izgled, jake kosti i via telesna visina; to su zapravo atributi
poveanog luenja hormona rasta (plod prednjeg renja hipofize): "Visina
im moe dosegnuti i preko 2 m. To orijatvo nastaje zbog toga to hipofiza
u pojaanoj meri lui svoj hormon rasta u vreme kada rast kostiju jo nije
zavren. Ali, ako hipofiza nastavi proizvodnju svog hormona onda kada je
rast kostiju sasvim zavren, tada se razvijaju ljudi s visokim nogama i du-
gakim rukama (akromegalija), ili pak vidimo da su se uz takav rast poje-
dine kosti lice osobito razvije. Tada takvi ljudi dobijaju lavlji izgled." (Dr
Davor Rogi, O spolu, o poroaju, o novoroenetu, str. 31) Dakle, astrolozi
imaju iskustvo koje bi moglo da bude od velikog doprinosa antropologiji,
jer su primetili i zabeleili jasnu korelaciju izmeu ovekovih psihikih i fi-
zikih atributa, i time ak sakupili obimne dokaze da poreklo razliitih psi-
holokih tipova nije u astrolokom faktoru ve u nasleu.
Astrolozi po inerciji pokuavaju da sve postojee fizike posebnosti
(na primer, boju oiju, razne nasledne bolesti...) dovedu u korelaciju sa odre-
enim psihikim posebnostima koji po njima imaju zajedniki astroloki
uzrok. Meutim, samo odreeni fiziki atributi pokazuju korelaciju sa odre-
enim psihikim posebnostima - oni koji imaju izvorite u zajednikog genu
(uglavnom vezanim za funkciju hormona) ili koji imaju izvorite u razlii-
tim genima ali se nasleuju u zajednikom paretu hromozoma i tako ostaju
zajedno uprkos meanju sa genetikom ljudi drugaijeg porekla. To je dokaz
da astroloki faktor ne stoji iza odreenih tipova, ve logika i principi ge-
netskog nasleivanja.
Pa zato se onda astrolozi ipak radije odluuju da istrauju poloaj zve-
zda na nebu nego svoje pretke i antropologiju? Ako im je cilj ljudska psi-
hologija, zato se ne bave njom, nego astrologijom?
Odgovor na ovo pitanje je istovremeno odgovor na pitanje zato ovek
ima potrebu za sujeverjem. Zato to sujeverni nain razmiljanja oveka
oslobaa od sopstvene odgovornosti. Ako moja sudbina zavisi od poloaja
nebeskih tela, onda ja tu nita ne mogu da uradim, jer ne mogu da prome-
nim poloaj nebeskih tela. Mogu samo da se informiem o svojoj sudbini,
ali ne i da je promenim, jer ta ja mogu protiv "vie sile"?! ak i ako sma-
tram da imam slobodnu volju, verovanje u astroloki faktor e mi podsve-
sno predstavljati iskuenje da izbegavam suoavanje sa sopstvenom odgo-
vornou za svoje postupke, jer u se baviti zvezdama, umesto svojim
duhom. Meutim, ako sam svestan da je izvor problema u meni i u mojoj
prirodi, onda sam prirodno skoncentrisan na stvarni izvor mojih problema,
a ne na zvezde, i suoen sa sopstvenom grenou suoavam se sa odgo-
vornou da radim na sebi i da nadvladavam grene sklonosti svoje prirode
u svom korenu.
No, moda e pojedini astrolozi pokuavati da dokau da astroloki
faktor deluje na nae naslee i da nas on ini grenim, jedne na jedan, a
druge na drugi nain. Meutim, da li je za nae naslee presudan trenutak
roenja, od koga po astrolozima zavisi naa sudbina? Ne, jer se nasledne
osobine determiniu oko devet meseci ranije, u trenutku zaea, a ne u tre-
nutku roenja. Pored toga, osoba ne moe nita vie da nasledi od onoga to
joj njeni roditelji pruaju na raspolaganju. Roditelji nam pruaju na raspo-
laganju etiri seta gena u trenutku zaea. Od svakog roditelja ponaosob mi
moemo da nasledimo samo po jedan gen, od dva ponuena po roditelju, za
svaku osobinu. Bez obzira na horoskopski znak u kojem smo roeni, mi ne
moemo da povuemo nita vie od onoga to su nam roditelji pruili. Ako
oba naa roditelja nemaju gen za tamnu boju kose, ve oba imaju po dva
gena za svetlu kosu, mi ne moemo da dobijemo tamnu kosu ma u kom
znaku ili podznaku da smo se rodili.
Pogledajmo kako taj princip funkcionie
kod razliitih vrsta pasa. Znamo da postoje
razne vrste pasa koje se razlikuju po svom ka-
rakteru i izgledu. Specifina ara na krznu je-
dne vrste psa svakako nije izvor karakterne po-
sebnosti te vrste, ve se nasleuje zajedno sa
njenim karakternim posebnostima, pa mi po toj
ari znamo da je taj pas odreenog karaktera i
iskustvom sa psima koji imaju tu aru formi-
ramo ono to bi moda neki nazvali stereotipom
o toj vrsti psa. Na primer, formiramo stereotipe
da je koker panijel jako dobar prema deci, a da
je pit bul veoma nezgodan i agresivan pas. Isto
tako i kod oveka, njegova niska ili visoka te-
lesna visina, ili neki drugi fiziki atributi ne
mogu da determiniu psihike atribute linosti,
ve jedino mogu da se zajedno nasleuju, ili da
imaju zajedniki genetski uzrok. Spoljnjim iz-
gledom organizam otkriva ostalim pripadnicima svoje ili druge vrste ta od
njega mogu da oekuju, kao to je to sluaj sa estetskom razlikom izmeu
polova. Takoe, kao to smo ve skrenuli panju - geni se nasleuju u ita-
vim blokovima zajedno, "pariima" hromozoma, pa zato postoji korela-
cija izmeu pojedinih psihikih i fizikih atributa u nasleivanju i ispolja-
vanju. Kakva je uloga astrolokog faktora u svemu tome?
Ne postoji astroloki faktor koji e uiniti da jedna vrsta psa rodi dru-
gaiju vrstu psa. Svaku vrstu psa odlikuju jedinstveni karakterni i fiziki
atributi, koji zavise od naslea, a ne od poloaja planeta na nebu u trenutku
roenja. Isto tako i kod oveka, deca vie lie na svoje roditelje nego na
svoj horoskopski znak. Sva deca roena od mongola imaju mongolske atri-
bute, bez obzira kada su roena. Svi crnci jesu tamnoputi bez obzira kada
su roeni. Kao to vidimo - nema mesta za astroloki faktor; niti on deluje
spolja kao kakav spoljni faktor, niti deluje iznutra, na samo naslee, jer na-
slee zavisi od predaka. Logika razmiljanja nam namee zakljuak: Ako
osnovni psiholoki tipovi astrolokih znakova nemaju svoj izvor u poloaju
planeta na nebu, ve u nasleu, onda emo prepoznati meusobnu korela-
ciju izmeu osnovnih antropolokih tipova i osnovnih psiholokih tipova
horoskopskih znakova. Zato emo sada pokuati da prepoznamo kom astro-
lokom znaku odgovara adekvatan antropoloki tip.
Crte Viole Baier pod
nazivom Testosteron
KORELACIJA IZMEU HOROSKOPSKIH ZNAKOVA I
ANTROPOLOKIH TIPOVA
KORPIJA - ANTROPOLOKI TIP SEMIANA
Horoskopski znak korpije je ranije nosio naziv Orla. Naime, dok su ra-
nije astrolozi u zvezdanom sazveu Orla prepoznavali kljun od orla, danas
prepoznaju korpiju. Kljun od orla lii na profil tipinog Arapina, dok kor-
pija svojom aokom ukazuje na njegov osvetoljubiv karakter. Namee nam
se hipoteza da tip korpije odgovara semianima: Arapima, Jevrejima i raz-
nim semitizovanim narodima Mediterana i Bliskog istoka (Grcima, Tur-
cima, Jermenima, Egipanima, itd), pa moda ak i njima genetski srodnim
Elamo-Dravidima na podruju Indije.
Semiane moemo da prepoznamo
po "orlovskom" nosu i izraenim
nozdrvama, debelim i mesnatim
usnama, zagasitoj boji koe, izrae-
noj maljavosti, jakim obrvama, ko-
vrdavoj kosi, izbuljenim crnim
oima, zaobljenim (bademastim)
korenima noktiju i karakteristinom
guturalnom (grlenom) govoru (se-
timo se arapskih grlenih glasova
koje mi jako teko izgovaramo).
Semiane odlikuju naglaeni i prolon-
girani atributi puberteta: izraena ivahnost
i entuzijazam, naglaena potreba za uiva-
njem u hrani i seksualnosti, sklonost ka bu-
buljicama i jai telesni miris. ene odlikuje
rani poetak enskog ciklusa (menarhe).
Varijetet semiana koji se rasprostire
na podruju severne Afrike i Saudijske
Arabije antropolozi nazivaju orijentali-
dima, a varijetet na podruju Male Azije
armenoidima. Razlike su posledica mea-
nja semiana sa mediterancima (kod ori-
jentalida), i dinarcima i alpidima (kod ar-
menoida).
"Armenidi se u glavnom javljaju u kraje-
vima muslimanskog uticaja. Orijentalidi
vezani su pojavom Jevreja. Armenidi (jer-
menska rasa) odlikuju se srednjim ili ni-
skim rastom, tamnom kompleksijom, sre-
dnje uskim licem, jako istaknutim
orlovskim nosom koji je pri dnu mesnat i
iri. Orijentalidi slini su mediteranidima.
Neto su tamnije koe. Kosa je kovr-
dava." (Branimir Male, O ljudskim rasama,
str. 35)
"Orijentalidi su raireni u Persiji (Iranu),
po skoro celoj Arabiji i severnoj (sredo-
zemnoj) Africi (na primer Beduini i veliki
deo Berbera). Nos je uzak, esto orlovski;
kosa i oi su crne; glava je izduena, telo
obino vitko i srednje visoko. Ipak nala-
zimo u gradovima debele ljude, osobito
ene, to zahteva njihov lepotni ideal."
(Boo kerlj, Opta antropologija, str. 68)
"Armenidi. Srednje visine, snani ljudi, disponirani za debljanje. Lo-
banja brahikefalna, od ela ide strmo prema temenu tako da dugaak iz-
boen nos esto dolazi gotovo u istu ravninu sa eonom i lobanjskom
usponskom linijom. Nos je jo vei i dui nego u dinarca, povijen, kao
da "visi iz lica". Lice je ire nego u dinarca. Jagodine kosti nie polo-
ene u smeru ka bazi nosa, brada sa vilinom kou neizrazita i natrag
zavraena, tako da se u profilu dobija utisak ptije fizionomije. Usne
debele, mesnate. Koa je zagasite boje, pigmentacija kose i oiju
tamna." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 175)
Astrolozi opisuju znak korpije istim atributima:
"Nos je najistaknutija crta korpije; veliki je, izbaen i kukast, podsea
na kljun orla, obrve su bunaste, oi otre i prodorne; vilica je veoma
snana; svetlucanje pogleda i poloaj vilice ukazuje na veliku odlunost
koja je najistaknutija karakteristika korpije. Ten taman, kosa takoe.
Telo je nisko i zbijeno, sa kratkim irokim vratom." (Maks Hajndel & Av-
gusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 105)
Astrolog Linda Gudmen kae da se korpijin glas kree "od barunasto
mekog, promuklog do kretavog". Njihov izgled je "crta izrazito grubih i
otrih, prilino iznurenog izraza, istaknutog nosa, ponekad u obliku kljuna.
Obrve guste, spajaju se u korenu nosa. Mukarci korpije imaju veinom iz-
razite malje po rukama i nogama." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde
Gudmen str. 310-312) Astrolog arls Karter opisuje korpiju sledeim re-
ima: "Bledouta, maslinasta ili tamnocrvena put, a kosa je esto tamna i
kovrdava. Nos je istaknut i kukast, obino nabijen u nozdrvama." (arls
E.O. Karter, Principi astrologije, str. 161) Astrolog Aleksandar Imiragi pie
o korpijama: "Telo je kratko do srednje visine. Kosa je gruba kao i koa
koja je esto bubuljiasta, puna oiljaka i sklona izraenim aknama. korpion
upravlja znojnim lezdama i pore koe su veoma velike. Zato im je jak mi-
ris tela. ... Usne su pune, crvene, i jasno ocrtane." (A. Imiragi, Toak sud-
bine, str. 384) Astrolog Mile Dupor pie o korpijinom izgledu sledee: "Sre-
dnji rast, miiavo telo, tamna kosa i put, orlovski mesnat ili uzvijen
elegantan nos, sjajne vuje oi koje bodu, prodoran glas." (Ne verujte, pro-
verite, str. 61) "Krae noge od ruku, taman, miiav, izrezano lice." (Astro-
medicina, str. 23) U delu "Zvezdani kod" astrolozi Maks Hajndel i Avgusta
Fos Hajndel kau za korpijine zube: "Zubi su krupni i rano propadaju."
(Zvezdani kod, str. 105) Interesantno je da ovakav opis korpije odgovara
opisu "hipergenitalnog" tipa ljudi, koje, po italijanskom endokrinologu Ni-
koli Pendu, odlikuje viak samo polnih hormona, ali ne i viak hormona ti-
reoidne lezde i hipofize (koji svakako vie odlikuju psiholoke tipove
Strelca, Lava i Ovna, nego tip korpije): "Hipergenitalni tip, zbog pretera-
nog luenja polnih lezda, dolazi do izraaja tek pri kraju puberteta, to je
i razumljivo. Ovaj tip se razlikuje ranim i snanim razviem polnih organa,
dok u porastu tela nastaje zastoj; donji udovi izgledaju kratki, zdepasti, u od-
nosu na trup. Kod mukog miii su jako razvijeni, lea iroka, lice izrazito,
ali kosa i zubi su troni i prerano ispadaju. Polna funkcija je snana. Kod de-
vojaka menstruacije su obilne i dugo traju." (Dr Aleksandar Kosti, Polno saz-
nanje III, str. 90-91) Za korpije astrolozi kau: "esto su sklone reumatizmu,
a mogu imati problema sa regenerativnim organima, beikom, preponama
i gnojenjem intimnih delova tela. Za korpiju su vezane polne lezde." (Dru-
tvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 101)
Osobe koje boluju od reume pokazuju visoku korelaciju sa antigenom
HLA-A24 koji je upravo odlika semitske populacije, to znai da se reu-
matoidni artritis pre nekoliko hiljada godina pojavio kod jednog semia-
nina, od koga su ga do danas rairili po svetu njegovi mnogobrojni potomci.
Semitski antigen HLA-
A24 ima 19,54% stanovnitva
bive Jugoslavije. Na osnovu
analize Y hromozoma gotovo
svaki drugi stanovnik Pritine
(45,6%), svaki peti Beograa-
nin (20,35%), i svaki dvadeseti
Zagrepanin ima sa svoje mu-
ke strane semitsko poreklo tj.
haplo grupu E, verovatno od se-
mitizovanih mediteranaca protofenianskog porekla. Zbog same prirode
svojih darova (trgovine i zanatstva), semiani su upueni na druge ljude, pa
su zato veoma izmeani sa populacijama razliitog genetskog porekla.
Predstava o poreklu koju formiramo samo na osnovu analize Y hromo-
zoma nije realna zato to otkriva poreklo populacije samo sa muke strane,
koje esto pretee u korist poslednjeg okupatora ili nosioca vlasti koji je uni-
tavanjem starosedelaca mukog porekla ili pravom prve brane noi dao
osvojenoj populaciji svoje dominantno poreklo.
Otuda veina afri-
kih crnaca ima sa svoje
muke strane semitsko
poreklo (HG-E), dok
analiza drugih geneti-
kih markera koje na-
sleuju oba pola, ot-
kriva vrlo aroliko
poreklo naroda Afrike.
Sada nam se namee pitanje:
Da li postoji poklapanje izmeu antropolokih opisa psihikih atributa
semiana i astrolokog opisa korpije?
Za korpiju astrolozi tvrde da je sklona ekstremima:
"Ovaj znak je radikalan, i malo mlitavih karaktera je roeno pod njim.
Obino poseduju hrabrost i energiju, kao i kapacitet za muan rad u sle-
enju bilo kojeg cilja kojem je natus posveen. Kao rezultat toga su
mnogi heroji roeni pod ovim znakom, ali i mnogi lopovi. Oni nita ne
rade polovino, i kada jednom odrede svoj cilj u ivotu, slede ga nemi-
losrdno. Kod niih tipova moe se nai bezobzirno samougaanje, a kod
viih snana odanost." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 73)
"Moe da bude svetac ali i najvei grenik. Rad je da se poigrava sa
najmranijim tajnama pakla ili naprotiv spreman je da otro kritikuje
greh i dekadentnost. ... Uitelj veronauke moe usaditi Plutoncu ose-
anje krivice to od njega stvara religioznog tipa, pa ak i crkvenog
vou." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 316, 322)
Za semiane, koje antropolozi nazivaju i pojmom prednjeazijske (ili
armenoidne) rase, itamo:
"Prednjeazijska rasa (armenidi) - podvojeni su ljudi i zato se na njima
izraava neka neizmirenost tela i due. Prednjeazijac osea duu i telo
kao dve neprijateljske polovine svoga bia. ... Zato njegovo bie i na-
ginje sada jednoj, sada drugoj krajnosti: ekstremnom asketizmu ili oko-
relom, cininom materijalizmu." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Ju-
goslovena, str. 187-188)
Ukoliko smo imali susreta sa ljudima mediteranskog i blisko istonog
podneblja, gde se semiani nalaze u najveoj zastupljenosti, mogli smo da
primetimo da su im ulne senzacije od posebnog znaaja: govore veoma
glasno, dodiruju vas za vreme razgovora, uivaju u hrani koja je zainjena
jakim zainima i koja moe da bude veoma slatka (tulumbe i baklave do-
laze od njih). Seksualnost im je veoma vana (po mogustvu haremi), ete-
rina ulja i masae takoe. Muzika koju sluaju ima orijentalnu skalu ("tur-
ska" muzika). Prema svim ljudima gaje izraenu bliskost. Za razliku od
opijanja alkoholom, koje prua emotivni uitak, i koje je odlika naroda nor-
dijskog, ugrofinskog i mongolskog porekla, semiani su poznati po uiva-
nju u duvanu koji im prua ulni uitak. Drutvo astrologija Jugoslavije
kae da su biljke tipine za korpiju: "Narcis, brljan, duvan, luk, biber..."
(str. 104) Izraena sklonost ka ulnim uicima semiane sa pravom svrstava
meu korpije, za koje Linda Gudmen kae:
"korpion je u osnovi senzualan. Obino je okruen luksuzom. Voli da
ima u izobilju hrane, lekova, pia, i naravno - ljubavi." (str. 321)
Astrolog Mile Dupor korpiju stavlja na prvo mesto u odnosu na ostale
znakove po atributima erotike, strastvenosti i atraktivnosti. U "Tajni se-
ksualne astrologije" Doane Vajnbaum itamo: "Mukarac korpija je sklon
perverznosti." (str. 42)
Za govor korpije, astrolog arls Karter kae da je dubok i rezona-
ntan (Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 18), to je zapravo pokazatelj
njihovog visokog nivoa mukih polnih hormona.
Semiane odlikuju uroeni darovi za preduzetnitvo, organizaciju, za-
natstvo i trgovinu (mo reklame i ubeivanja). Njihovi izvanredni i razno-
vrsni darovi najvie dolaze do izraaja kod Jevreja, koji, iako su procen-
tualno malobrojni u ukupnoj populaciji oveanstva, imaju visok procenat
nobelovaca, naunika, lekara, knjievnika, politiara, itd. Interesantno je
zapaanje astrologa arlsa Kartera:
"Gotovo uvek sam nalazio da su masoni-entuzijasti u veoj ili manjoj
meri pod korpionskim uticajem." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiho-
loke astrologije, str. 10)
Kako zbog svojih talenata Jevreji esto po-
stiu visoke rezultate u svojim poslovnim ak-
tivnostima i ostvaruju visoke poloaje u drutvu,
time izazivaju zavist i antisemitizam posebno
kod onih pojedinaca i naroda koji imaju kom-
pleks nie vrednosti. Kod drugih grana semi-
ana prirodne nadarenosti su mnogo vie oskr-
navljene telesnou i zato nefunkcionalne.
Iskuenje telesnog uitka u trgovini se prepoz-
naje gotovo kod svih grana semiana po njiho-
voj sklonosti ka cenkanju, a iskuenje u zana-
tstvu i uopte u svakom manuelnom radu u sklonosti da rade samo ako e
imati uitak neposredne trenutne zarade. Ta sklonost je moda najvie iz-
raena kod Roma, koji u velikoj meri vode poreklo od Elamo-Dravida, za
koje genetika otkriva da su vrlo bliskog porekla (zajedniki HLA-A24) sa
semianima arapsko-jevrejskog porekla (iako su Romi veoma izmeani i sa
antropolokim tipovima koji odgovaraju psiholokom tipu Ribe). Naime,
Savremeni antisemitizam:
karikatura Jevreja
po biblijskoj genealogiji naroda, Jevreji i Arapi su poreklom od Nojevog
sina Sima, i zato se nazivaju semianima. Meutim, dok Jevreji i Arapi vode
poreklo od Simovog sina Arfaksada, od ostalih Simovih sinova (ima ih
ukupno pet) vode poreklo razni drugi protosemitski narodi. Po Svetom pi-
smu, od jednog Simovog sina koji se zvao Elam, vode poreklo drevni Ela-
miti. Propast drevnog elamskog carstva, ija se prestonica Suza nalazila na
podruju dananjeg Irana, proreena je sledeim reima Svetog pisma:
Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja u slomiti luk Elamu, glavnu
silu njegovu; I doveu na Elam etiri vetra s etiri kraja nebesa, i u sve te
vetrove rasejau ih, tako da nee biti naroda kuda nee otii prognanici
elamski. (Jeremija 49,35-36)
Analiza danas mrtvog elamskog jezika pokazuje njegovu bliskost sa
jezikom dananjih Dravida u Indiji, pa se za oba jezika smatra da pripadaju
elamodravidskoj jezikoj grupi. Arheoloki nalazi su nam otkrili nazive dre-
vnih elamskih imperatora: Peli, Tata, Uku Take, utruk Nahunte, Kutir
Nahunte, Kuduzulu, Lila Ir Ta, imut Varta, Ata Kuu, uun Tarana,
Unpatar Napria, itd. Iako Romi danas govore jezike koji pripadaju indoe-
vropskoj jezikoj grupi, oni ih izgovaraju sa akcentuacijom i intonacijom
koja odgovara njihovom izvornom preteno semitskom genetskom pore-
klu, i koja transformie indoevropske rei u smeru njihovog nekadanjeg
elamo-dravidskog jezika.
Dananji Romi otkrivaju antro-
poloku i karakteroloku bliskost sa
ostalim granama semiana po svetu,
ne samo po sklonosti ka zanatstvu,
trgovini i cenkanju, ve i po izrae-
noj potrebi za telesnim uitkom.
Mnogi od njih nemaju strpljenja da
ekaju kraj meseca da dobiju platu,
pa rade samo one poslove koji mogu
da im priute uitak trenutne zarade
(brisanje oferajbne, prosjaenje,
itd). Nemarni su prema onim ivot-
nim odgovornostima kod kojih ne-
maju oseaj da e neto trenutno da
"uare" (dugotrajno kolovanje,
odlazak kod lekara, voenje rauna
o linoj higijeni, itd.).
Rom Stromboli iz crtanog filma Pinokio
otkriva tipine semitske atribute u svom
fizikom izgledu i karakteru
Zaraen novac, ma kako bio velik, skloni su da nepromiljeno brzo po-
troe na telesne uitke, iako e posle toga due vremena da pate u siroma-
tvu.
Astrolozi opisuju korpijin materijalizam sledeim reima:
"korpija je tu apsolutno nepredviena. Moe tedeti dok ne udvostrui
novac, a zatim ga iznenada ekstravagantno potroiti. Jedno je sigurno.
Ona uiva u novcu bilo da ga uva u slamarici, bilo da ga troi na skupe
stvari." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 333)
"Oboavaju polovne stvari, vole ih vie nego nove, i koriste ih takve ka-
kve su, ili ih prerauju po svojoj elji." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 104)
O odnosu korpije roditelja - oca prema sopstvenoj deci, astrolozi piu:
"Ako pozajme novac od njega, on oekuje da mu vrate s kamatom, ali
to je za njihovo dobro." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 324)
Za korpije astrolozi tvrde da su veoma ljubomorne:
"Ljubomorom moete da izludite korpiju - ali to inite na svoj rizik.
korpija nikada ne zaboravlja ljubaznosti, ne oprata povrede, a onda
njegov jedini cilj postaje osveta." (Doana Vajnbaum, Tajna seksualne astro-
logije, str. 42)
Antropolozi prepoznaju ljubomoru kao odliku semitske populacije:
"Orijentalna i mediteranska muka ljubomora isuvie je poznata po-
java." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 337)
Godine 1792. u poglavlju "Osveta kod Arapa" svoga dela "Putovanja
kroz Arabiju i druge zemlje Istoka", nemaki istraiva i kartograf Karsten
Niebuhr opisuje karakter Arapa sledeim reima:
"ivahan i plahovit narod, naglih i jakih strasti, po prirodi je osveto-
ljubiv do krajnjih granica." (p. 197)
Govorei o krvnoj osveti kod Arapa, on primeuje:
"Arapi se radije svete, poto zakon dozvoljava, porodici ubice, i mogu
da ubiju glaveinu, ili najznaajniju osobu, koju smatraju kao odgo-
vornu za zloin, koji je izvren jer je ona zanemarila da pazi na po-
stupke onih koje je trebalo da nadzire. ... Ljudi se, ustvari, svuda po-
naaju u direktnoj suprotnosti sa principima religije; i ove vrste osvete
ne samo da su nepobone ve su apsurdne i neovene." (Karsten Niebuhr,
p. 201-202)
Kao to vidimo, korpijina osvetoljubivost
je najizraenija kod semiana arapskog pore-
kla. Za razliku od Jevreja, koji po Svetom pi-
smu vode poreklo od drugog Avramovog sina
Isaka, Arapi vode poreklo od prvog Avramo-
vog sina Ismaila, iji karakter jeste proreen
kao budue iskuenje celog arapskog sveta:
"I bie divlji ovek; ruka e se njegova dizati na svakog a svaija na
njega, i nastavae na pogledu svoj brai svojoj." (1. Mojsijeva 16,12)
Zapazimo kako karakter korpijine osvetoljubivosti neverovatno od-
govara karakteru Arapa, posebno njihovim verskim fanaticima, koji su
spremni da rtvuju svoje ivote radi ostvarenja svojih verskih ciljeva:
"Smrtonosni korpion nou prvo ubada, zatim smilja nain unitenja,
a onda ponovo ubada. Nee se zadovoljiti samo da izjednai borbu. On
mora potpuno unititi neprijatelja ili ga pak nadmaiti. Tipini kor-
pion sa aokom leae noima budan smiljajui kako da vam vrati
tante za tante." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 315)
"U asu opasnosti nikada ne ustuknu, ve izvravaju herojska dela ne
vodei rauna o sebi, do mere lude odvanosti." (Maks Hajndel & Avgu-
sta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 105)
"U nameri da poboljaju svet korpije nekada mogu biti pravi fanatici
opsednuti pogrenim nainom da to ostvare. Tada pokazuju prkos i des-
truktivnost kojima stvaraju razarajue stanje oko sebe." (Drutvo astro-
loga Jugoslavije, str. 101)
"Nii tip slua svoje nagone, teti sam sebi, ljubomoran je, osvetolju-
biv, egoista, radi drugima za leima, voli uitke, nemogue mu je izbiti
iz glave njegove ideje, iivljava se do sadizma, ... kad nema izbora vri
samoubistvo." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 43)
Poznatu arapsku sklonost ka sumnjiavosti, strahu* od neprijatelja i za-
vere, prepoznajemo u astrolokom opisu korpije:
"ivotni moto svake korpije zvui ovako: nita nije onako kako iz-
gleda da jeste." (Hana Hart, Mukarac na dlanu, str. 90)
"korpion je takoe esto sumnjiav, verovatno usled projektovanja
vlastitih karakternih slabosti i zamrenosti u druge ljude." (arls, E.O.
Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 59)
*Interesantno je da je nasledna sklonost ka paranoidnoj izofreniji u korelaciji sa semitskim antige-
nom HLA-A24, posebno kada je u kombinaciji sa dinarskim antigenom HLA-B5
(http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/69538), to je esta kombinacija na podruju S. Arabije.
U zemljama Mediterana i Bliskog istoka, gde god su semiani veoma
zastupljeni, moemo prepoznati njihovu izraenu sklonost ka verskoj i ideo-
lokoj netoleranciji. Astrolozi tvrde: korpion ne poznaje granice, u svemu
preteruje, ... strastven je i netolerantan. (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde go-
vore, str. 43)
Ovako ubedljivo poklapanje opisa astrolokog znaka korpije sa an-
tropolokim tipom semiana, moe biti povod da preispitamo da li su se-
miani dobili svoje atribute pod uticajem sazvea korpije ili su osobine
znaka korpije takve zato to su im astrolozi pridali psihofizike atribute se-
miana koje su sretali izmeu sebe, a koji su im fiziki liili na lik Orla ili
po karakteru na korpiju istoimenog sazvea?!
Da li su semiani dobili orlovski nos pod uticajem sazvea Orla ili su
oni takvi zbog svog genetskog porekla?
Na podruju Mediterana, severne Afrike, Bliskog istoka i Indije, gde su
razne grane semiana veoma zastupljene, stalno se smenjuju razliita sazvea,
zato to se zemlja stalno vrti oko svoje ose i oko sunca. Semiani se raaju to-
kom cele godine, a ne samo dok su u znaku ili podznaku korpije, pa opet,
imaju svoj tipian semitski izgled i karakter tokom cele godine i tokom cele
svoje istorije. Dakle, jasno je da atributi horoskopskih znakova imaju svoje iz-
vorite u antropologiji, a psiholoki razlozi su ti zbog kojih je ljudima lake da
izvor svog iskuenja vide u poloaju nebeskih tela, nego u grenosti svoje sop-
stvene prirode. Ako ovek nije spreman da se suoi sa injenicom da je po
svojoj prirodi grean, njemu prirodno ne preostaje nita drugo nego da izvor
svoje grenosti prebaci na neki faktor koji na njega deluje od spolja. Astrolo-
gija mu pomae da taj izvor nae, ni u krivim, ni u dunim, nebeskim telima.
VAGA - ANTROPOLOKI TIP ZAPADNIH MEDITERANACA
Astrolozi opisuju izgled Vage sledeim reima:
"Izgled: Dobro graeno, obino lepo,
proporcionalno telo, uglavnom lepo
lice dobrog tena, izraajne oi, tamne
ili boje lenika." (Drutvo astrologa Jugo-
slavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 89)
"Vitak, elegantan, ovalno vlano lice,
prozraan ten, izvajani kapci, oi
iskreno otvorene, obe strane u pro-
porciji, prirodan, bez afekata, ar-
mantan, lep." (Mile Dupor, Ne verujte,
proverite, 82)
"Za eleganciju se moe rei, da u jed-
noj rei opisuje fizike osobenosti
osobe znaka Vage." (Maks Hajndel &
Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 104)
Antropolozi istim reima opisuju izgled mediteranskog antropolokog
tipa. Nemaki antropolog Egon von Eickstedt tvrdi:
"Mediteranci predstavljaju u svojoj konstituciji najfiniju i najelegant-
niju evropsku rasu." (Rassenkunde und Rassengeschichte der Menschheit)
Na uveni Antropolog Boo kerlj pie o mediterancima:
"Vrlo rairena, po junoj Evropi i sredozemnim ostrvima je sredozemna
podrasa ili mediteranidi. Sigurno su u blinjem srodstvu sa orijentali-
dima, samo da su sitniji; vae za jedan od najlepih "tipova" ovean-
stva. Njihov rast nije veliki (priblini 164 cm), no proporcije su jako "pra-
vilne", trup nije predugaak (to je esto kod manjeg rasta), noge i ruke
su vitke. Mnogo modela klasinih grkih kipara spada u taj tip. Boja koe
je najtamnija u Evropi, boja oiju je mrka, a kosa vrlo tamna (crna), e-
sto kudrasta ili barem nakudrana. Nos je uzak i ravan ili meko konve-
ksan, glava je izduena. Raireni su posebno u paniji i delimino u ju-
noj Francuskoj, u junoj polovini Italije i Grke. Okruuju svo
Sredozemno more, a u severnoj Africi, nalazimo njihov orijentalni tip.
Kod nas ih nalazimo u srednjoj i junoj Dalmaciji i na dalmatinskim ostr-
vima." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 68-69)
Mediteranac Italijan
Postoji izraena podudarnost izmeu astrolokih opisa Vage i antropo-
lokih opisa izgleda ljudi mediteranskog tipa. Sada nas zanima da li postoji
bliskost i izmeu njihovih psiholokih atributa.
Astrolozi su kod Vage prepoznali njihovu izraenu drutvenost:
"Prema drutvu - socijalan. Ceni druga. Zna se staviti u poloaj slabi-
jeg. Vrline: Takt, pristupanost svakome. ... Voli ljude. Lako sarauje."
(Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 83-84)
Antropolozi su iste atribute prepoznali kao odliku mediteranaca:
"Mediteranci su gostoljubivi i drutveni." (Branimir Male, O ljudskim ra-
sama, str. 37)
Astrolozi su kod Vage prepoznali izraenu potrebu za dopadanjem:
"Vaga "voli da se dopada" i esto e uiniti mnogo da stekne i ouva
odobravanje drugih." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 39)
"Voli harmoniju, stil, ukrase, cvee, parade, kavaljerstvo, decu, umet-
nost, poeziju. Razoruava lepim reima. uva svoje intimne stvari da
ne dou u javnost, mui se ako koga uvredi. Boji se kritike." (Mile Du-
por, Ne verujte, proverite, str. 83-84)
"Postoji sjajna anegdota u vidu komentara koji na dobar nain ilustruje
njihov psiholoki profil i karakter, zatim njihov stil izraavanja, ud i
ponaanje. ovek opisuje prijatelju svoju ljubavnu partnerku: "Zna
povremeno imam utisak da se ona (Vaga) zabavlja ili da koketira na
sebi svojstven nain sa celim svetom. Trudi se da se dopadne svemu to
je ivo na ovoj planeti, to hoda ili ima dve noge, najee u tome i
uspeva, a kako - to ne znam"?! (Astrolog Ana Raki, http://www.astro-
look.com/profil/vaga.shtml)
Antropolozi Vladimir Dvornikovi i Hans Ginter istu potrebu opisuju
kao odliku mediteranskog antropolokog tipa:
"Mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom hoe pre svega da
se lino ispolji, da se pokae i da se dopadne." (Vladimir Dvornikovi, Ka-
rakterologija Jugoslovena, str. 187)
"Ima veliku radost u govornoj rei, u lepim i ivahnim pokretima. Tei
da nae gipkost i vetinu naroito vrednu interesa i hvale. Mediteranac
je elokventan, esto vet govornik, ne retko on je (bar za nordijskog
posmatraa) priljiv i nekako povran." (Hans Ginter, The Racial Elements
of European History, p. 56)
Potreba za dopadanjem formira istananu sposobnost da se stvari i po-
jave procene po svojoj spoljanjoj vrednosti. Govorei o tom atributu kod
mediteranaca, antropolog dr Branimir Male kae:
"Umeju da cene stvari i pojave po njihovoj stvarnoj vrednosti." (Brani-
mir Male, O ljudskim rasama, str. 37)
Istu mediteransku osobinu prepoznaju i astrolozi kao odliku Vage:
"Poseduju veliku sposobnost opaanja, jasno i objektivno sagledavaju
prilike i ljude oko sebe. Sposobni su da stvari sagledaju iz mnogih
uglova i odaberu najoptimalnije reenje problema." (Drutvo astrologa
Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 87-88)
Povrnost u odnosu sa drugim ovekom, koja se zavrava samo na la-
skavim reima, bez spremnosti da se praktino rtvuju za njega, opisali su
astrolozi kao osobinu Vage:
"Znaju da sasluaju ljude, ak i da im daju pametan i razloan savet, ali
nemaju ni elje ni strpljenje da se lino angauju i udube u reavanje
problema." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 91)
Antropolog Hans Ginter tvrdi da mediterance odlikuje lenjost:
"Mediteranski ovek nije ba vredan, esto je lenj; on vie voli da uiva
u ivotu." (Hans F. K. Gnther, The Racial Elements of European History, p. 56)
Lenjost svakako jeste odlika veeg dela stanovnitva bive Jugoslavije,
u kojem dinarci i mediteranci predstavljaju njegove najzastupljenije antro-
poloke tipove. Antropolog Vladimir Dvornikovi o lenjosti jugosloven-
skog oveka pie:
"Patrijarhalac i epsko-herojski ovek napregnue u asu potrebe sve
svoje ivotne snage i poinie dela kojima e se svet zadiviti. Kada ga
nevolja natera, jugoslovenski ovek ini uda od energije i napora.
Kada se len nakani, ceo svet popali. Ali posle toga dolazi neki sum-
njivi apatini odmor; ni najprostiji svakodnevni poslovi ne miu ga s
mesta. ovek borac die samo u velikoj amplitudi: krajnji napor i kraj-
nji nerad, visok uspon ili duboka amotinja." (Vladimir Dvornikovi, Ka-
rakterologija Jugoslovena, str. 667)
Astrolog Linda Gudmen na isti nain opisuje lenjost Vage:
"Sam sunev znak je poznat kao "lenja Vaga" i to je jo jedna nespoji-
vost. Danima, nedeljama pa ak i mesecima Vage mogu biti preterano
zauzete. Radie do kasno u no a onda e ustajati da uju prve petlove.
Umoriete se od samog posmatranja. Iznenada, sruie se u stolici i
odigrati najbolju ulogu lenjivca koju ste ikada videli. Kada se jednom
srue, neete ih primetiti kako pomeraju i jedan jedini mii. Sa velikim
naporom podignue kaiku ili au. Ako ima nekoga u blizini oeki-
vae da je slui i rukama i nogama. Kada se terazije spuste do letar-
gije, Vagu ne moete pokrenuti ni elinom dizalicom. Ona e razgo-
varati, itati, zevati, dremati, gledati TV ili kroz prozor, i izgledae kao
da jedva moe da stigne do spavae sobe." (Sunevi znaci Linde Gudmen,
str. 261-262)
Ovo objanjenje lenjosti bi moglo da se kae drugim reima, bez ulep-
avanja. Kako je prirodno neodgovoran i lenj, mediteranca samo nuda
moe pokrenuti na rad. Za njega rad i vrednoa ne predstavljaju prirodno
stanje, ve svojevrstan stres na koji se on esto ali kao da je rad neto ne-
prirodno. Da bi mediteranac imao motiva da radi sklon je da pobuuje kod
sebe sujetu takmiarskog duha, to ga moe navesti i na radne podvige. Po-
krenut fanatinim motivima on moe na kratko da pokae neverovatnu rev-
nost, a kada se neposredan motiv za rad izgubi, on se vraa u svoje priro-
dno stanje. Dokaz da rad i vrednoa nisu izraz njegovih prirodnih motiva
vidi se po tome to ga rad i vrednoa odlikuje samo na poslu, a ne i kada se
vrati kui, za razliku od drugih nekih populacija koje istu vrednou poka-
zuju u svim situacijama. Lenjost je odlika i svih onih tipova koji su sa me-
diterancem antropoloki (genetski i psiholoki) bliski, a koje sve zajedno
odlikuje veliki Ego, a to su sve ostale grane mediteranaca, dinarski i kro-
manjonski antropoloki tip (takozvani muki znaci). Osobe koje imaju
veliki Ego, svaku svoju nameru i akciju koja je odgovor na razumne po-
trebe ivota, uslovljavaju odobravanjem svog velikog Ega, pitajui ga za
"dozvolu", da li ono ima motiva da ispuni tu potrebu. Na primer, ako treba
da opere sudove posle jela, takav tip e prvo da pita sebe da li mu se peru
sudovi. Ako se njegovom Ja ne peru sudovi, on e onda zaista teko to moi
da uradi.
Oigledno je da je tip Vage nastao kao posledica prepoznavanja psiho-
fizikih atributa mediteranske populacije, i pokuaja da se izvorite Vaginog
karaktera sa ljudske prirode prebaci na poloaj planeta u trenutku neijeg ro-
enja. Kako postoji vie mediteranskih tipova, mi emo ovaj tip nazvati za-
padnomediteranskim antropolokim tipom. Zapadni mediteranci su u svetu
najzastupljeniji na Sardiniji, kod Baskijaca, Italijana, junih Francuza, u Grkoj
na Peloponezu, na zapadnom Balkanu i kod junih Rumuna. Kod nas je naj-
zastupljeniji na podruju Crnogorskog primorja, Kosova, Istone Srbije i Ba-
nata (na podruju zetsko-lovenskog i kosovsko-resavskog dijalekta). Njega
odlikuje genetiki marker antigen HLA-B18.
Analiza strukturalne bliskosti antigena HLA-B18 sa ostalim antige-
nima, otkriva da je zapadnomediteranski antropoloki tip blizak genetski
brat od dinaraca (Ovna) i istonih mediteranaca (Riba), ali analiza njegovog
Y hromozoma (HG-E) otkriva da on sa muke strane vodi poreklo od jedne
grane semiana (korpija) bliske Jevrejima i Arapima.
ta prepoznajemo kod zapadnih mediteranaca (Vaga), a da je blisko se-
mianima (korpijama)?
Semiani, kao sposobni trgovci, imaju dar da ubede svoju muteriju da
kupi njihovu robu, ali dok je kod njih taj dar u funkciji njihove koristolju-
bivosti, kod zapadnih mediteranaca je u funkciji njihove sujete. Zapadni
mediteranci se hvaliu, ne radi uspene prodaje, ve radi sticanja tueg odo-
bravanja. Istorija nastanka znaka Vage potvruje konekciju zapadnih me-
diteranaca sa semianima:
"Pre tri hiljade godina vavilonski astrolozi su odvojili Vagu kao pose-
bno sazvee jer se do tada dralo da je ona produetak korpije, ta-
nije korpijina kljeta." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju
i sebe, str. 87)
Linda Gudmen govori o Vaginoj moi manipulacije:
"Ipak, moram vas upozoriti da kada se jednom uhvatite i zapletete u
mreu Vaginog arma, nee vam biti lako da pobegnete." (Linda Gudmen,
Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 268)
Sam pojam Vage svojim znaenjem otkriva kompromis, koji je posle-
dica njegovog sujetnog straha od dolaenja u sukob sa drugima ljudima. Za
psiholoki tip Vage astrolozi kau:
"Veruje u kompromise pa je stoga dobar diplomata. Vole lepotu i rafi-
niranost. ... armantni su i drueljubivi." (Doan Mekevers i Marion Mard,
Astrologija, 66)
"Vaga mrzi da povredi tua oseanja. On mrzi da kae Ne!" (Linda
Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 271)
Na njihovim korzoima moemo primetiti
sklonost ka poziranju kroz nametena lica,
koja esto izgledaju kao kod lutaka, to izra-
ava njihovu sujetnu slabost. Celo podruje
njihove geografske zastupljenosti odlikuje ple-
menska svest koja u dananje vreme predstav-
lja podlogu za formiranje mafijakih klanova.
Zapadni mediteranci tj. Vage paljivo odmera-
vaju pritisak autoriteta moi ili oekivanja
mnotva, sa jedne strane, i sa druge strane sve
ono to bi izgubili ukoliko bi im se pravino
suprotstavili, i zatim prave "diplomatski kom-
promis". rtvuju naela potenja i pravde zarad
svojih uskih sujetnih interesa, i kada itaju ho-
roskop, bivaju ponosni to sebe prepoznaju kao
dobre diplomate:
"ak ni Solomon sa svom svojom mudrou ne bi prevaziao tipino
Vaginu konanu, odmerenu odluku." (Linda Gudmen, Isto, 273)
"Bez obzira ta stvarno misle, uvek govore ono to ljudi ele da uju,
sem u raspravama kada se dre svog stava koji ne mora biti objekti-
van." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 91)
"Njima je teko da kau "Ne" ili da zauzmu vrst stav uprkos neprija-
teljstvu, i tee da izbegnu neugodnost po svaku cenu. Zbog toga su pre-
vie skloni kompromisu, skloni su da ostanu neutralni, kolebaju se i pre-
laze sa jednog pogleda na drugi bez davanja ispravnog odgovora kako bi
se uputili jednim smerom." (arls E. O. Karter, Principi astrologije, str. 72)
Kako su zapadni mediteranci najkarakteristiniji za podruje Italije (po-
sebno za podruje njenog juga), razumljivo je da stereotipi koje razni narodi
imaju o Italijanima kao uobraenima, povrnima, nezrelima, sklonim fler-
tovanju, mafiji, i sl, zapravo otkrivaju karakter zapadnih mediteranaca, a
samim tim i psiholoki tip Vage. Naravno, da bismo o njima imali objek-
tivnu sliku, treba iz tih stereotipa oduzeti elemente semiana (korpije) koji
su sa zapadnim mediterancima veoma izmeani, posebno na jugu Italije i na
Siciliji.
Mediteranac sa obale june
Francuske
Na podrujima gde su
zapadni mediteranci domina-
ntni u populaciji, u govoru ih
odlikuje izraena melodina
akcentuacija, sa melodijom i
ritmom govora koji su tipini
za Italijane. Kod nas se javlja
ve u prigradskim naseljima
jugoistono od Beograda i
uopte na itavom podruju
kosovsko-resavskog i zet-
sko-lovenskog dijalekta: na
potezu od Vrca u Banatu,
preko istone i june Srbije, Kosova, istone Crne Gore, sve do Crnogor-
skog primorja. Normalno je da ovek svojom melodijom reenice otkriva
emocije koje su adekvatne onome o emu on govori. Meutim, narode sa
melodinom akcentuacijom rei otkriva jedna ista melodija koju oni pona-
vljaju ma o emu govorili. To znai da emocija njihovog govora nije po-
sledica objektivne predstave o stvarnosti u njihovom umu, jer kako se me-
nja stvarnost, menjala bi se i melodija adekvatno trenutnim oseanjima, ve
je njihova tipina melodija posledica njihovog velikog Ega.
Konkretno, kod zapadnih mediteranaca (koji su tipini za Italijane) nji-
hova akcentuacija i intonacija otkriva njihovu elju da se drugima dopadnu
a takoe i njihov strah od gubitka odobravanja. Ukratko - njihova poruka
proeta eljom da se drugi armiraju i da se po svaku cenu zadri njihovo
odobravanje glasi "Nemoj da me dira, ja sam "faca"!" Taj motiv je toliko
jak da zapadne mediterance odlikuje ne samo specifina melodija govora
ve ista melodija koju prepoznajemo u njihovom govoru jeste odlika i nji-
hove etno muzike, i to muzike njihovih najrazliitijih anrova. Revolucio-
narna pesma "Bandiera Rosa" sadri u sebi slian motiv kao i zabavna pe-
sma "Marina, Marina". Kada se mnotvo zapadnih mediteranaca nae
zajedno, prirodno e teiti da progovore svojom originalnom akcentuaci-
jom. Ali ak i kada su kao pojedinci sami i okrueni populacijom drugai-
jeg porekla i karaktera, oni e takoe biti skloni da u nekoj meri otkriju svoj
Predstavnici mediteranskog antropolokog tipa
Rumun Korzikanac
Osnovni motiv melodije i ritma zapadnomediteranskog govora i muzike
tipian karakter kroz govor, i to u dva sluaja: kada osobu odlikuje veoma
veliki Ego, pa prema tome faktor sredine na nju slabo deluje, i u sluaju da
je osoba u stresu. Interesantno je da su astrolozi primetili kao odliku horo-
skopskog znaka Vage da on govori sa akcentuacijom koja bi po naem za-
kljuivanju odgovarala zapadnim mediterancima. Za govor Vage, arls Kar-
ter pie da je on "mekan, ali esto mrzovoljan, otegnut i oseajan." (arls,
E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 18)
Melodina akcentuacija odlikuje i ostale antropoloke tipove koji su
genetski bliski zapadnim mediterancima, s time da svaki tip ima drugaiju
melodiju koja otkriva njegov psiholoki tip. Dinarci (Ovnovi) govore gordo,
odseno i grubo, kromanjonci (Strelci) disharmoninom intonacijom, isto-
ni mediteranci (Ribe) sa elementima depresije (slino Latino-amerikan-
cima, Indusima i Palestincima), i atlantski mediteranci (Lavovi) govore spe-
cifinom melodijom koja podie svoj ton (slino Nikianima, Splianima,
severoistonim Kinezima). ak i sami alpidi (Device) imaju u govoru ele-
mente (ali rastegnute) bliske istonim mediterancima (Ribe). Za razliku od
populacija sa velikim Egom (dinaraca, kromanjonaca i svih grana medite-
ranaca), koje odlikuje melodina akcentuacija rei, semiane, nordide, ugro-
fince i mongole u njihovom istom obliku odlikuje dinamika akcentuacija
(re se izgovara udarno, bez melodije). Dinamiku akcentuaciju moemo
prepoznati u govoru gradskog stanovnitva zapadnog Balkana koje je pod
entitetom Islama sauvalo veu zastupljenost Slovena, izvornih pripadnika
nordijskog antropolokog tipa. Na primer, umesto melodinog slanina
uemo dinamiki (udarni) izgovor te rei kao slanna.
Mapa (desno) predstavlja
sfere uticaja antropolokih ti-
pova na melodiju i ritam govora
onih dijalekata na kojima su oni
posebno zastupljeni.
Alpsko otezanje u govoru se
protee u kontinuitetu od Vojvo-
dine sve do Bavarske i Savoje u
Francuskoj (izuzev Slavonije).
Dinarski odsean govor odlikuje
zapadnu Crnu Goru, Srbiju, Bo-
snu i Hercegovinu, ali takoe i
Gruziju na Kavkazu.
STRELAC - ANTROPOLOKI TIP KROMANJONCA
Ljudi koji pripadaju raz-
liitim antropolokim tipo-
vima jesu obdareni razliitim
darovima. Dok su jedni (nor-
didi i vei deo ute rase) ob-
dareni darom za obradu zem-
lje (ratarstvo), drugi (dinarci)
darom za stoarstvo, trei (se-
miani) darom za trgovinu i
zanatstvo, etvrti, koje pre-
poznajemo u osobinama ho-
roskopskog znaka Strelca, znakom koji predstavlja lovca sa sposobnou br-
zog traanja, jesu obdareni darom za lov.
Sposobnost uspenog lova zahteva da populaciju odlikuju izraena pro-
storna i kinestetika inteligencija, koje su utemeljene na radu desne hemis-
fere mozga, dok su apstraktna i logika inteligencija - vie odlika leve he-
misfere mozga.
Prostorna inteligencija se manifestuje kroz sposobnost umetnikog iz-
raavanja kroz vajarstvo i slikarstvo, dok se kinestetika inteligencija ma-
nifestuje kroz zanimanje za sport i igru (ples). Prirodna hiper aktivnost
desne hemisfere mozga znai i poveanu mo imaginacije (sklonost ka re-
ligioznim predstavama), ali moe znaiti i zanemarivanje leve hemisfere
mozga, i samim tim manje rezultate nivoa inteligencije na testovima koji te-
stiraju sposobnosti vezane za govor, itanje, pisanje i matematike opera-
cije. Uspean lovac treba da bude i fiziki osposobljen za lov, izraenim
sportskim atributima, od kojih je najvanija sposobnost brzog tranja.
Spremnost da reaguje trenutno i brzo, moe da ga uini nepromiljenim i br-
zopletim ako je pokazuje i u drugim ivotnim situacijama koje nisu ade-
kvatne lovu.
U astrolokoj literaturi itamo kao odliku Strelca:
"Voli: sportove, konje, lov." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 90-91)
Dar za lov verovatno jeste koren njegove "potrebe da konstantno trai
udaljene kontakte." (Michael R. Meyer, A Handbook for the Humanistic Astro-
loger, p. 60), kao i njegove "neumorne" sklonosti ka "traenju novih isku-
stava i avantura" (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe,
str. 113).
"Oni e pevati do iznemoglosti i pocepati cipele od igranja iz iste ra-
dosti koju doivljavaju u igri. ... Streleva ljubav prema sportu i bo-
ravku u prirodi moe dovesti do nezgoda zbog nesmotrene preterane
aktivnosti." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 363)
"Peaenje To je izrazito strelevska strast. Dord Borou, apostol
kole "otvorenog puta", bio je tipini primer osobe roene u Strelcu.
Kau da bi, kad je patio od nesanice, esto ustajao i hodao po 30 milja.
... Ljubav prema putovanjima je manifestacija Jupiterovske ljubavi ka
ekspanziji u svim formama. Gotovo sve osobe sa istaknutim Jupiterom
ili Strelcom imaju elju za lutanjem i neretko za istraivanjem. ... Na-
tusi Strelca skloni su da ljudima i stvarima nadevaju imena za koja na-
laze inspiraciju u ivotinjskom svetu, poto oni mnogo vole ivotinje,
a esto su i nepaljivi u govoru. ... Strelac je takoe znak skladne mi-
ine akcije. Mesec u Strelcu je dosta est u kartama atleta." (arls, E.O.
Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 43, 49, 55, 57)
Dakle, astroloko iskustvo nam otkriva da meu nama ive pripadnici
antropolokog tipa koga astrolozi prepoznaju u osobinama Strelca, a koga
odlikuju izraeni lovaki atributi.
Namee nam se pitanje o kom antropolokom tipu je re?
Paleontoloki nalazi otkrivaju na podruju Evrope skelete kromanjon-
skog oveka koji se bavio lovom i koji je svoje peine ukraavao crteima
raznih ivotinja koje su u to vreme ivele u Evropi i koje su bile plen nje-
govih lovakih sposobnosti.
U "Enciklopediji Britanici" itamo o kromanjoncima:
"Skeletni ostaci naeni u Cro-Magnonu ukazuju na to da su oni bili
uspeni lovci takvih ivotinja kao to su jelen, bizon, divlji konj i ak
mamut."
Da li je mogue da su pojedinci koje danas sreemo, a koje odlikuju
osobine znaka Strelca, zapravo potomci drevnog kromanjonskog tipa koji
su do dana dananjeg sauvali odreene kromanjonske antropoloke atri-
bute? U antropolokoj literaturi itamo:
"Novija antropoloka istraivanja
pokazuju da se kromanjonci pre
svega nisu sasvim izgubili i izu-
mrli, nego da se pre moe rei da
su se pretopili i srodili s raznim
ljudskim populacijama koje su u
talasima dolazile u Evropu. Tako i
danas u planinskim predelima cen-
tralnog Balkana nalazimo prilian
broj pojedinaca koji poseduju izra-
zita obeleja kromanjonske rase."
(Srboljub ivanovi, Bolesti drevnih
ljudi, str. 144)
Postoji li podudarnost izmeu astrolokog opisa izgleda Strelca i an-
tropolokog opisa izgleda kromanjonca?
Astrolozi tvrde da Strelca odlikuje izraena telesna visina:
"Strelac je, u proseku, najvii znak, a Lav i Jarac takoe daju visinu."
(arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, 58)
Za kromanjonca, antropolozi tvrde da je bio visokog rasta:
"Nesumnjivo je da su raznim varvarskim plemenima niskog rasta iz-
gledali kao divovi jer su bili bar za glavu vii od njih." (Srboljub iva-
novi, Bolesti drevnih ljudi, str. 144)
"Po tom nalazitu (Cro-Magnon u Francuskoj) prozvana je kroma-
njonska rasa koja se odlikuje visokim rastom, irokim licem i etvo-
rougaonim onim upljinama." (Enciklopedija leksikografskog zavoda I, str. 664)
"Odlike kromanjonskog tipa: visok rast (179-194 cm), snana graa,
velike ake, dolihokefalna lobanja, lice kratko i iroko, nos dug i uzak,
elo visoko. R.R. Schmidt: L'aurore de l'espirit humain. Payot, Paris,
1936." (Marija uri-Sreji, Uvod u fiziku antropologiju drevnih populacija, str. 296)
Kromanjonac iz jugoistone Srbije
Antropoloki opis snane grae kromanjonskog tela,
njegove velike ake, dolihokefalne (izduene) lobanje,
dugakog nosa, takoe nalazimo i u astrolokoj litera-
turi kao opis Strelca (ili opis osoba roenih pod Ju-
piterom, planetom koja je "vladar" sazvea
Strelca):
"Jupiterijanci su ... krupni i snane grae. ake su
krajnje velike i veoma mesnate. Tipine glave
Strelca su dugake i uske. Nos je dugaak i prav."
(Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)
Zapazimo da kromanjonce odlikuje masivna
vilica sa izraenom bradom i uglastim licem:
"Unekoliko su slini nordidima i atlantidima, no mnogo krepkijeg stasa,
dugoglavi. Koa je tamnija, one duplje su niske i iroke, uopte je ceo
obraz, osobito donji deo lica, iri i uglastiji." (Boo kerlj, Opta antropo-
logija, str. 72-73)
"Kromanjonci su se odlikovali visokim rastom, izduenom lobanjom,
odsustvom nadonih grebena, irokim i niskim licem, masivnom do-
njom vilicom, s jako razvijenim obratkom." (Boina M. Ivanovi, Praisto-
rijsko stanovnitvo na prostoru Crne Gore i njihove antropoloke osobine, Glas-
nik antropolokog drutva Jugoslavije, sv. 33, Beograd, 1997, str. 38)
Iste antropoloke atribute nalazimo u astrolokom opisu izgleda Strelca:
"Neki tipovi su pravougaone grae, etvrtaste od ramena do kukova, sa
srednje dugim nogama. Lea, grudi, ramena i gornji deo ruku su iroki
i debeli, i dominiraju nad kukovima i nogama. Lice je pravougaonog
oblika, tj. rastegnuti krug. Puni obrazi i vilica dominiraju nad kota-
nom strukturom (koja, iako uvek znatna, ne predstavlja glavnu inje-
nicu u izgledu lica). Jupiterijanac ima veliku, dobro oblikovanu bradu
- moda najveu od svih tipova. Vilica je snana i mesnata." (Aleksan-
dar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)
Antropoloki izvori otkrivaju da je kromanjonac imao lobanju kupola-
stog oblika i velike zapremine:
"On je imao lobanju u obliku kupole i iroko elo. Njegova lobanja od
1600 cm3 je iznad proseka lobanje savremenog oveka." (Harun Jahi,
Obmana evolucije, str. 69)
Astroloki izvori istim reima opisuju veliinu i oblik glave Strelca:
"Ovde treba pronai izrazito veliku i kupolastu glavu pravougaone kon-
ture. Vrh glave je pun i zaobljen - nikad nije pljosnat ili etvrtast." (Ale-
ksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)
Da bismo uporedili psiholoke slinosti izmeu kromanjonskog tipa i
Strelca u horoskopu, potrebno je da pronaemo podruje gde su danas kro-
manjonci dominantni po svojoj zastupljenosti u svetu i da njihov karakter
uporedimo sa karakterom Strelca u horoskopu.
O zastupljenosti kromanjonskog tipa u dananjoj Evropi itamo:
"Ostatke i delove te podrase nalazimo u
vedskoj (Dalarna), u Nemakoj (Vestfa-
lija), svuda po Evropi, pa takoe u pa-
niji i bez sumnje na Kanarskim ostrvima.
I deo naih Dalmatinaca, posebno na ostr-
vima, spada k toj podrasi koju smo u ve-
em broju otkrili jo kod Starih Slovena,
po naim grobljima (Bled, itd)." (Boo
kerlj, Opta antropologija, str. 72-73)
"Naroito vredni panje su Dal narod iz Dalekarlije - danas Dalarna,
vedska - i Guani sa Kanarskih ostrva, za koje se kae da predstavljaju
relativno istu kromanjonsku vrstu." (Encyclopedia Britannica 1994-2002)
Ako su danas ivi kromanjonci zaista zastupljeni u vedskoj pokrajini
Dalarne (ili Dalekarliji) vie nego na ostalim podrujima vedske, onda
moemo oekivati da stanovnici Dalarne budu poznati po onim posebno-
stima koje odgovaraju psiholokim atributima Strelca. U delu "Norveki i-
vot" od Etlina Klauga itamo veoma interesantno zapaanje:
"Da biste videli stare vedske obiaje koji su gotovo potpuno iezli iz
zemlje, treba da odete u brdovite predele Dalekarlije, gde su ljudi toliko
neslini ostalim veanima u svom odevanju, obiajima i navikama, i
u mnogim drugim stvarima da skoro izgledaju kao da su druga rasa. Da-
lekarlijanci su veliki plesai, i drutvena okupljanja u njihovim domo-
vima tokom zime su uvek propraena tim oblikom zabave. Tokom leta
oni pleu na otvorenom. Na dan Svetog Jovana itav narod, stari i mladi
- pleu, ... i u vreme etve, kada se poslednji snop na polju stavi na kola,
... svi uestvuju u plesu pre povratka kui. Plesovi su originalni i esto
interesantni. ... Svi plesovi zahtevaju estoko fiziko kretanje, ali su ve-
ani i veanke poznati po svojoj miinoj razvijenosti." (p. 16)
Pokrajina Dalarna se smatra "Mekom" folklora u vedskoj, poznata po
svojim specifinim kostimima jarkih boja, igri (plesu) i muzici. U internet
enciklopediji Wikipediji itamo o Dalarni:
"Kroz istoriju Dalarna je imala bogatu i jedinstvenu folk kulturu, sa po-
sebnom muzikom, slikarstvom (uglavnom na biblijske teme) i rukot-
vorinama. ... Poznat simbol provincije je "Dalekarlijski konj", na ved-
skom - Dalahast, oslikan i dekorisan drveni konj."
Stanovnitvo Dalarne je poznato i po svom interesovanju za sport.
U delu "Facts about Dalarna County" grupe vedskih autora itamo:
"Prema izvorima, prvo vedsko takmienje u atletici odrano je u Dalarni,
triatlon u Falunu u 1792. godini. ... Atletika je najpopularnija disciplina u
provinciji sa oko 1200 klubova." (Facts about Dalarna County, p. 54)
Pored obdarenosti za lov, umetnost i sport, zanima nas da li kroma-
njonce u Dalarni odlikuju i drugi atributi Strelca, adekvatni njihovom psi-
holokom tipu? U odgovoru na ovo pitanje treba da uzmemo u obzir da su
dananji veani, kroz proces reformacije i prosvetiteljstva svoje prirodne
karakterne slabosti u velikoj meri iskorenili. To znai da u stanovnitvu Da-
larne mnogo lake moemo da prepoznamo psihofizike atribute ljudi koji
su obdareni za lov, nego tipian Strelev slobodarski duh iza koga se kriju
buntovnost, oholost i nedisciplina.
Primeri kromanjonskog tipa iz Dalarne
po vedskom antropologu Bertilu Lundmanu
No, ako pogledamo istorijske izvore, moda ipak moemo da prona-
emo takve elemente, koji su u svom sadraju verovatno u nekoj meri ipak
prosveeni. U delu arlsa Morisa "Historical Tales, Vol. 9 The Romance of
Reality, Scandinavian" (godina 1908) itamo o stanovnitvu Dalarne:
"Ljudi Dalarne, rekao je, odavno su ve
zapaeni zbog svoje hrabrosti kada im
je zemlja u opasnosti. Oni su bili u-
veni po tome u istoriji i svi veani ih
smatraju najvrim braniocima svojih
prava. ... Dalarna se smatra centrom
vedskog patriotizma, znaajan broj
progonjenih plemia tamo je naao uto-
ite." (str. 268-270)
U delu " Norveki ivot" od Etlina
Klauga itamo:
"Kada se govori o oveku iz Dalarne, to znai da je on slobodan i inte-
ligentan graanin nezavisnog razmiljanja i akcije i da ivi ivot mu-
evne jednostavnosti." (Ethlyn T. Clough, Norwegian Life, cp. 16)
Sve u svemu, u stanovnitvu Dalarne prepoznali smo psiholoke atri-
bute Strelca:
"Strelci su obino sportski nastrojeni, ljubitelji vebanja i igara na ot-
vorenom, kao i veliki ljubitelji slobode." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i
astrologija, str. 33)
Stanovnitvo Dalarne odlikuje vie antro-
polokih posebnosti: izraena izduenost lo-
banje, izraena telesna visina i visoka zastu-
pljenost nulte krvne grupe (koja inae odlikuje
dinarce i razne mediterance). Njihova specifi-
na nazalnost i melodina akcentuacija u go-
voru, poznati su iroj javnosti kroz govor
vedskog kuvara iz Mapet oua, koji ka-
rikira posebnosti njihovog dijalekta. Visok
procenat antigena HLA-A28 na podruju Da-
larne i zapadne Finske moe znaiti da je on
upravo odlika kromanjonskog tipa, i tako nam
moe dati klju za utvrivanje ire zastuplje-
nosti kromanjonske populacije po svetu.
GRB DALARNE
HLA-A28
Kako kromanjonce odlikuje izraena telesna visina, pogledajmo kore-
laciju izmeu svetske zastupljenosti antigena HLA-A28 i rasprostranjeno-
sti stanovnitva sa velikom visinom.
Iako nosioci
HLA-A28 nisu jedina
populacija koju odli-
kuje izraena telesna
visina, mi vidimo ve-
liku korelaciju HLA-
A28 sa izraenom te-
lesnom visinom
stanovnitva u svetu,
posebno na podruju
Dalarne u vedskoj,
zatim na podruju
Nilo-Saharske jezike
grupe u Africi, na po-
druju Kuzistana u
Iranu i na podruju
Patagonije u Junoj
Americi.
Velika zastupljenost kromanjonskog antigena HLA-A28 u Africi, na
podruju nilosaharske jezike grupe, moe da bude argumenat za staru hi-
potezu o poreklu kromanjonskog tipa iz Afrike, ili u svakom sluaju, po-
tvrda njihovog bliskog zajednikog genetskog porekla:
"Prema nekim antropolozima, kromanjonski ovek je doao u Evropu
iz severne Afrike, gde se zadrao kao rasni tip i u docnijim razdob-
ljima." R.R. Schmidt: L'aurore de l'espirit humain. Payot, Paris, 1936.
(Marija uri-Sreji, Uvod u fiziku antropologiju drevnih populacija, str. 296)
"Iako je kromanjonski ovek smatran evropskom rasom, graa i za-
premina njegove lobanje veoma mnogo su nalik na grau i zapreminu
lobanja kod nekih rasa koje danas ive u Africi i tropskim predelima.
Oslanjajui se na ovu slinost, procenjeno je da je kromanjonski ovek
bio arhaina afrika rasa." (Harun Jahi, Obmana evolucije, str. 69)
Ukoliko su izvorni nosioci HLA-A28 zaista adaptirani za ivot u afri-
koj klimi, namee nam se pitanje, da li su oni moda genetski osloboeni
od potrebe za odeom, koja bi mogla da im predstavlja smetnju u njihovoj
adaptaciji na veoma toplu klimu Afrike?
Telesna visina
stanovnitva
U astrolokom opisu itamo osobine Strelca koje otkrivaju njegovu
adaptaciju tropskoj i subtropskoj klimi Afrike:
"Jupiterijanci vole iroku i labavu odeu." (Aleksandar Imiragi, Toak
sudbine, str. 390)
"Strelac = nudizam, sport, priroda." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 197)
Da li je zaista mogue da sklonost ka nudizmu jeste izopaena posle-
dica ovekove adaptacije na veoma toplu klimu?
To moemo da proverimo ukoliko takvu sklonost prepoznamo kod po-
pulacije HLA-A28 u uslovima u kojima klima ne namee noenje odee.
Eskimi, koji predstavljaju utu rasu, jesu izmeani i sa populacijom
HLA-A28, koja im je pored lovakog dara pruila i fantastino visoku spo-
sobnost orijentacije u prostoru, po kojoj su Eskimi uveni. Poznato je da u
svojim igloima (kuama od leda) Eskimi borave nagi, i da nemaju oseanje
stida da budu nagi pred osobom suprotnog pola.
O Patagoncima krajnjeg juga June Amerike, koje odlikuje visoka dis-
tribucija kromanjonskog antigena HLA-A28, itamo u antropolokoj lite-
raturi:
"Njihova prebivalita su ostrva koja ibaju
strane bure, kie i sneg. Bave se lovom i
ribolovom. Kreu se skoro nagi, to doka-
zuje da su izvrsno graeni, o emu je pisao
jo arls Darvin u Putovanju brodom
Bigl." (Boo kerlj, ovek, str. 279)
U astrolokoj literaturi itamo:
"Jupiterijanci su krajnje toplokrvni i zapa-
njie druge nosei majice sa kratkim ruka-
vima po otroj zimi. Oni dobro proizvode
svoju sopstvenu toplotu i slobodno se znoje.
Nose sandale i nesputavajuu odeu, a to je
verovatno usled tendencije da se preko-
merno znoje." (Aleksandar Imiragi, Toak
sudbine, str. 387, 390)
U antropolokoj literaturi itamo:
"Poto su znojne lezde tako znaajne za termoregulaciju, afriki crnci
ih imaju mnogo vie od belaca; najmanje ih ima uta rasa." (Boo kerlj,
ovek, str. 79)
Pripadnik patagonskog
plemena Ona
Naravno, treba da imamo na umu da je populacija HLA-A28 u svetu iz-
meana sa populacijama drugaijeg porekla. Ukoliko na nekom podruju u
svetu svaki deseti stanovnik ima kromanjonski antigen HLA-A28 nasleen
od jednog roditelja, onda po verovatnoi znai da tek svaki stoti stanovnik
tog podruja ima taj isti antigen nasleen od oba svoja roditelja. To znai da
u veini sluajeva nosilac kromanjonskog antigena (ili bilo kog drugog ma-
lobrojnog antigena) ima od drugog roditelja nasleeno drugaije poreklo. A
to praktino znai da su osobe koje imaju iste osobine kromanjonca (ili
Strelca) veoma retke u Evropi. Verovatno je da se u osobinama Strelca e-
sto prepoznaju i dinarci (Ovnovi) koji su kromanjoncima psiholoki veoma
bliski. Kada se kromanjonac pomea sa predstavnikom po karakteru su-
protnog antropolokog tipa (sa smanjenim mukim polnim hormonima),
njemu je u horoskopu adekvatan psiholoki tip Vodolije.
U Evropi su kromanjonci u korenu izmeani sa nekim elementima nor-
dijskog antropolokog tipa, pa ih zato esto odlikuju svetle oi i plava kosa
u mladosti, koja po antropologu B. kerlju kod njih kasnije potamni, dok su
u Africi semitizovani, pa ih zato esto odlikuju debele usne i kovrdava
kosa. Sa muke strane ih, u Africi, kao i veinu ostale afrike populacije,
odlikuje semitska haplo grupa E. Uprkos meanju sa populacijama druga-
ijeg porekla, nosioci HLA-A28 su u svetu sauvali i druge antropoloke
posebnosti osim svoje velike telesne visine: pojedine fizike atribute ev-
ropskog kromanjonca, dar za lov, sklonost ka nazalnom govoru, a esto i
elemente disharmonije u svojoj intonaciji govora i etno muzici, koji su bli-
ski bluzu. Elementi disharmonije izraavaju njihov duh koji disciplinu, red
i harmoniju shvata kao guenje svoje slobode, kao atak razuma na njihov ve-
liki samovoljni i nezavisni Ego.
Afrike crnce (nilosaharce) i Strelce u horoskopu odlikuju mnoge za-
jednike fizike posebnosti. Antropoloki izvetaj kae o afrikim crncima:
"Telo je vitko, noge imaju slabo razvijen listni mii, stopala su plo-
sna, rast moe biti vrlo veliki, neka plemena imaju proseno preko 180
cm visine. Glava je kod veine izduena, lice veinom nisko i iroko,
jagodice jake." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 61)
Slabe listne miie na nogama opisuju i astrolozi kao odliku Strelca:
"Noge su esto prelepo oblikovane, iako ponekad prilino mrave, po-
sebno kod glenjeva i listova." (Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)
Takoe, opte je poznato da crnce odlikuje "lelujanje" u hodu. Njega su
astrolozi prepoznali u potomcima drevnih evropskih kromanjonaca i pri-
dali ga atributima Strelca u horoskopu:
Pripadnici afrikog plemena Masai
"Strelac hoda dugim, njiuim kora-
kom." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija
psiholoke astrologije, str. 14)
Sada nam se namee pitanje da li
psiholoki tip Strelca pokazuje i ka-
rakteroloku bliskost sa psiholo-
kim tipom afrikih crnaca?
Obratimo panju na osobine psi-
holokog tipa Strelca, koje su u nekoj
meri svakako izraz njihovog izvornog
dara za lov:
"Oni su sportskog duha, avanturisti, lutalakih sklonosti, naklonjeni
igrama promene i spremni da rizikuju sve to imaju na izvlaenje karte,
brzinu konja ili igru loptom." (Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvez-
dani kod, str. 106)
"Ovi sretni ljudi imaju Jupiter kao vladajui planet, zbog ega su bez-
brini, veseli, povrni. Vole putovanja, strane zemlje i egzotiku u svim
oblicima. ... Nepouzdani su, ne potuju norme. ... Strelac voli novosti,
muziku, sportove, bori se za ljudska prava, dugo zadri mladenaki iz-
gled i mladi duh. Zanimaju ga afrodizijaci i inostrane kuhinje. Mnogo
govori, daje dosadne savete, sve komentarie, ponekad je svadljiv i ne-
potrebno borben. Kad galami nije mu se dobro suprotstaviti ni proti-
vreiti." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 8, 44)
"Veoma je radoznao, uiva u slobodi, ne voli pravila i disciplinu i vrlo
rano poinje da se pita zato mora da ispunjava zahteve roditelja i da se
povinuje nekim drutvenim normama. ... Ne obaziru se na modu, oda-
biraju sopstveni stil odevanja i dosledno ga se pridravaju. ... U ranim
godinama ivota imaju problema sa roditeljima zbog sasvim razumnih
ogranienja koja oni postavljaju, ili nekih posebnih zahteva vezanih za
norme ponaanja." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe,
str. 114-116)
"Strelac = predaje se otvoreno ljubavi, strast, emocije, nudizam, sport,
priroda." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, 197)
"Mane: Izbegavanje obaveza." (Mile Dupor, Astromedicina, 146)
Masai pevai
(Jonathan Machen, www.haikutimes.com)
"U slikovnom zodijaku, Strelac je predstavljen kao kentaur, pola konj,
pola ovek, pa je jedna vrsta onih koji se rode pod njegovim uticajem
dobro opisana animalnim delom koji otuda proistie, jer oni su sport-
ske prirode, spremni da se kockaju na brzinu konja sa slabim izgledima
ili da uloe poslednji dolar na igru kartama. Skloni su zabavi do kraja
i njihova moralna priroda je niskog nivoa, zgodno opisana animalnim
delom simbola, tako da nemaju skrupula u pogledu preputanja njiho-
vim apetitima, strastima i eljama. Nedostaje im potovanje i zakona i
ordinarnog morala, otuda su esto meu kriminalnom vrstom." (Maks
Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 132)
"Strelci su obino nemirni. Mrze da sede ili stoje mirno. Fiziki su upa-
dljivi, ako ni zbog ega drugog, onda zbog njihovog samopouzdanja i
neobaziranja na konvencionalno ponaanje." (Linda Gudmen, Sunevi
znaci Linde Gudmen, str. 358)
U lanku "Istraivanje o disciplinskim i suspenzijskim podacima" ob-
javljenim u asopisu "The Journal of Negro Education" itamo o disciplin-
skim merama i iskljuenjima studenata iz kola i sa fakulteta:
"U ejker Hajtsu, Ohajo, disciplinski problemi meu crnakim stu-
dentima bili su glavni faktor koji je doprineo akademskom razreenju
(Ogbu, 2003), a u Ouklendu, iako ponaanja koja su podrazumevala
tuu, prkos prema autoritetima, nepotovanje, i vulgarnost, jesu zapa-
ena i meu belakim, meksikim, latinoamerikim, kineskim i fili-
pinskim studentima, ona su u mnogo veoj meri primeena meu cr-
nakom studentskom populacijom (Ogbu, 1998)." (An Exploration of
Discipline and Suspension Data, Journal of Negro Education, The, Fall 2004 by
Nichols, Joe D)
U astrolokoj literaturi itamo o lenjosti Strelca: "Njima je u stvari jako
dosadno da briu prainu i iste. im namesti krevet, odmah se pokvari."
(Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 381)
Poznat stereotip* o crncima jeste da su lenji. U Africi je lenjost crna-
ke populacije dola do izraaja kada su se kolonisti povukli iz Afrike. Bez
spoljnih pritisaka ili jake motivisanosti posledicama svog rada, afriki na-
rodi ne pokazuju volju za rad. Naravno, u potrebi za spoljnim motivacionim
faktorom za radnu aktivnost crnci su slini onim populacijama sa kojima su
i genetski bliski - raznim mediterancima i dinarcima.
*Interesantno je da su savremeni ameriki stereotipi o crncima u velikoj meri lieni moralne
kritike. Po Wikipediji dva najzastupljenija savremena stereotipa koja savremeni Ameri-
kanci (godine 1995.) imaju o crncima jesu da su oni dobre atlete i da su veoma muzikalni.
Zapazimo kako glase najzastupljeniji stereotipi o crncima kod studenata
Prinstonskog Univerziteta u Americi 1932. godine:
"Sujeverni, lenji, bezbrini, neznalice, muzikalni, razmetljivi i vrlo re-
ligiozni." (Dejvid Kre, Riard S. Krafild, Pojedinac u drutvu, str. 199)
Sklonost crnake populacije religiji opisana je u horoskopu kao odlika
Strelca:
"Psiholoki se progresivnost ovog znaka pokazuje kao nada, koja see
u budunost kroz mentalne spekulacije, religiju i filozofiju. Vera u
besmrtnost je tipina za Strelca. ... Vera - (religiozna) - je naroito po-
vezana sa Jupiterom, devetom kuom i Strelcem." (arls, E.O. Karter, En-
ciklopedija psiholoke astrologije, str. 2, 65)
Crnaka religija je utemeljena na razvijenoj moi imaginacije. Ona je
proeta ceremonijama i ritualima, to je po astrolozima upravo odlika pla-
nete Jupitera, kao vladara sazvea Strelca: "Ceremonija u smislu religioz-
nog ritualizma obino se pripisuje Jupiteru." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija
psiholoke astrologije, str.9)
O Strelevom odnosu prema braku, astrolozi kau: "To nije znak
mnogo naklonjen branom ivotu. I mukarci i ene Strelci isuvie cene
slobodu da bi rado prihvatili ma kakvo obuzdavanje ili ograniavanje." (Vi-
vijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 33)
Dajui savete osobi koja je zainteresovana za brak sa Strelcem, astro-
log Hana Hart kae: "On moe da ivi jedino sa enom koja moe da ivi
bez njega. Ako mu zatrai da ti se zakune na "ljubav do groba", on e vau
odmah sahraniti." (Mukarac na dlanu, str. 109) Odsustvo brane vernosti koje
je odlika Strelca, posebno je iskuenje crnakih branih veza: "Danas samo
jedna treina crnake dece ima dva roditelja u porodici. ... Crnaka deca ...
osam puta vie nego bela deca ive sa nevenanom majkom." (Maggie Gal-
lagher, The Abolition of Marriage, p. 117)
O neodgovornom i neozbiljnom odnosu Strelca prema ivotu, astrolog
Linda Gudmen pie:
"Strelac potajno shvata ivot kao cirkus u kojem je on klovn koji se ko-
trlja i prevre kroz ljubiaste obrue u nebo plavom odelu. Na prstima
nosi tri prstena sa tirkizima, a na nogama su mu zvonii. ... Strelac ve-
selo duva u sjajan limeni rog. ... On odbija da prihvati ozbiljnost i-
vota." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 366)
"Veinom su zabavni, duhoviti, imaju smisla za humor i esto detinja-
sti." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 115)
Antropolog J. Deniker pie o afrikim crncima: "Crnaka rasa (...) je
vesela, smeljiva, ivahna i povrna kao deca." (The Races of Man, str. 121)
Za osobe koje odgovaraju znaka Strelca astrolozi tvrde da su veoma
govorljive:
"Najgori gnjavatori se raaju u znaku Strelca, koji ume da se prepusti
ludostima srljajui u pravcima koji drugima uopte ne izgledaju vredni
interesovanja. Ovaj znak je i prirodno govorljiv i lako se uzbuuje, a po
pravilu sporo shvata da ostali ljudi moda imaju drugaije stavove. Za
astrologiju ima i korisnijih zadataka, barem u drutvenom smislu, nego
da pokuava da predoi Strelcima koliko su skloni da razviju ove ubi-
tane crte linosti." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 13)
Isti atribut govorljivosti razliiti antropolozi pridaju afrikim crncima.
Moda je najpoznatije zapaanje arlsa Darvina o priljivosti crnaca koje
on iznosi u kontekstu svojih tvrdnji o nespornim razlikama izmeu rasa:
"Rase se razlikuju takoe i u konstituciji, aklimatizaciji i sklonosti ka
odreenim bolestima. Njihove mentalne karakteristike su takoe veoma
razliite; u njihovim emocionalnim ali i delimino i u njihovim inte-
lektualnim sposobnostima. Svako ko je imao mogunosti da vri pore-
enja, morao je da bude zapanjen kontrastom izmeu nekomunikativ-
nih, ak i mrzovoljnih domorodaca June Amerike i veselih, brbljivih
crnaca." (Charles Darwin, The Descent of Man, p. 216)
Takoe, i poznati istraiva afrike kulture Leon Frobenius tvrdi: "Afri-
ki narodi su vedri, govorljivi, puni ivotnog veselja." (Leo Frobenius,
Kulturgeschichle Afrikas, p. 16)
Govorljivost afrikih crnaca i evropskih kromanjonaca koje astrolozi
prepoznaju u osobama koje odlikuju atributi Strelca verovatno jeste posle-
dica zanemarene racionalne i verbalne inteligencije koji su inae odlika leve
modane hemisfere, zbog koje njihov govor jeste esto neobuzdan i u funk-
ciji psihikog pranjenja. Ti atributi njihovog govora se vide iz sledeeg
astrolokog komentara:"Strelac: brzi i esto opirni govornici; skloni skra-
enicama, slengu i nemarnom govoru." (arls E.O. Karter, Enciklopedija psiho-
loke astrologije, str. 13, 18)
Poznato je da su skraivanje rei i sleng upravo izraena odlika ameri-
kih crnaca. Na primer, reenica "What is happening in the neighborhood?"
- na srpskom "ta se deava u komiluku?", u crnakom slengu se kae
"Haps in the hood?" - kao kada bismo mi rekli: "De u luku?"
OVAN - ANTROPOLOKI TIP DINARACA
Za horoskopski znak Ovna, astrolozi tvrde da je:
"Netrpeljiv, gubi mir, nagao, jednostran, glavom o zid, ne obazire se
na sreu drugih, radi "navrat - nanos", sujetan, osvetoljubiv, nema takta,
osetljiv na uvrede, ne ekonomie snagama, i ako ne postigne cilj - hvali
se." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 57)
"esto preteruju u svojoj samouverenosti, nagli su, neoprezni, i ne raz-
miljaju o posledicama preduzetih akcija. Nestrpljivi su i nesposobni da
prihvate savete. U svojoj udnji za vostvom esto su neobuzdani, bez
mere i takta, umesto razuma i diplomatije koriste napadnost i agresiv-
nost to ih ini u najmanju ruku smenima." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 14)
"Ovnovi se ne ue na grekama. Duh im je veoma popustljiv, ali je na-
rav tvrdoglava." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 26)
Kada itamo o ovim karakternim atributima Ovna, tada ne moemo da
u njima ne prepoznamo elemente karaktera naroda bive Jugoslavije, pose-
bno sa podruja zapadne Srbije i Hercegovine, Crne Gore i Dalmacije. Pri-
rodno nam se namee pitanje o kojoj antropolokoj populaciji je re?
U delu "Karakterologija Jugoslovena" antropologa Vladimira Dvorni-
kovia, itamo:
"Na jugoslovenskom etnikom podruju dinarci su najjae zastupljena
rasa. ... Dinarci, u svom jezgru, zauzimaju dugaki zapadno - balkan-
ski krenjaki plato, od Istre i Alpa, sve do u Epir i severnu Grku, sa
jaim ili slabijim ograncima u istone planinske i severne panonske
predele Jugoslavije. U manjem procentu oni se ire i daleko van tog
podruja, u june Alpe, u Junu Nemaku i Austriju, pa i u severnu Ita-
liju. Preko srodnih armenida jednog dela istonog Balkana, Male Azije,
Jermenije, Kurdistana i jo nekih delova prednje Azije, dinarci su po-
sredstvom nekog zajednikog dubljeg i starijeg sloja, vezani sa kavka-
skom grupom, koja im je (naroito Oseti i Gruzini) antropoloki vrlo
bliska." (Karakterologija Jugoslovena, str. 176)
Da li fiziki atributi Ovna odgovaraju antropolokim atributima dina-
rca?
Astrolog Mile Dupor kae za fiziki izgled Ovna: "Vitak, opaljen, za-
baeno elo." (Astromedicina, str. 29) "Od korena povijen istaknuti nos,
tanke stisnute usne, energine vilice." (Ne verujte, proverite, str. 56) An-
tropolog Vladimir Dvornikovi za fiziki izgled dinarca takoe kae: "Stas
visok i vitak, koa zagasita, elo natrag zabaeno, nos visokog korena, du-
gaak, istaknut, stisnute usne, tanka linija dinarskih usta, istaknute vilice."
(Karakterologija Jugoslovena, str. 174-175)
Drutvo astrologa Jugoslavije kae za Ovna: "Krute kosti, snano telo,
vrat dug, izraene obrve." (Upoznajte astrologiju i sebe, str. 16) Antropolog
Vladimir Dvornikovi takoe kae: "Kosti jake i miii snano razvijeni,
vrat dugaak, jake obrve, izboene i jako svedene." (Karakterologija Jugo-
slovena, str. 174)
Astrolog Mile Dupor kae za Ovna da ga odlikuju "sjajne prozirne oi"
(Ne verujte, proverite, str. 56), dok antropolog Dvornikovi kae za dina-
rski pogled da je "sjajan i otar pogled", koji, po njemu, odgovara epskom
"oku sokolovu." (Karakterologija Jugoslovena, str. 197)
Astrolog Linda Gudmen: "Jasne obrve se esto spajaju formirajui znak
Ovna, a slue moda da upozore svakoga ko doe na luckastu ideju da ga
zaustavi ili potini." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 3) Antropolog V.
Dvornikovi: "Jakim obrvama i kukastim nosom, uokvireno oko slobod-
nog branina ... taj pogled preti i dri svakog na odstojanju." (Karakterolo-
gija Jugoslovena, str. 197)
Tipini predstavnici dinaraskog antropolokog tipa
Crnogorac Gruzin
Astrolog Linda Gudmen opisuje hod Ovna:
"Pri hodu telo im je neznatno povinuto una-
pred..." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 4) An-
tropolog Vladimir Dvornikovi opisuje hod di-
narca sledeim reima: "Telo malko napred
pognuto..." (Karakterologija Jugoslovena, str. 205)
Astrolog Mile Dupor pie za izgled Ovna da je
"opaljen" (Astromedicina, str. 29), a antropolog B.
kerlj, za boju koe dinarca kae da je "uneko-
liko mrka, kao da bi oito bila od sunca spa-
ljena" (Opta antropologija, str. 70).
I dok astrolog Mile Dupor kae da su za Ovna karakteristine "malje"
(Astromedicina, str. 29), antropolog Vladimir Dvornikovi kae da je di-
narca karakteristina "jaka obraslost lica" (Karakterologija Jugoslovena, str. 174).
Pored oiglednih podudarnosti izmeu fizikih atributa Ovna i dina-
rca, moemo primetiti i podudarnost njihovih psiha. Ovan spada u muke
astroloke znakove to znai da oba njegova pola odlikuju naglaeni muki
atributi. Astrolozi tvrde da je ena Ovan najvea mukobanja, a odmah za
njom slede ene Lav i Strelac. Govorei o eni Ovnu astrolog Maja Lon-
ari kae:
"ena ima sline osobine kao mukarac. Ona je ef odeljenja, predu-
zea, uspena u drutvenom i politikom ivotu, glumica, pevaica,
putnik. Voli crvenu i crnu boju." (Astrologija - Zvezde govore, str. 32)
Astrolog Linda Gudmen kod ene Ovna opisuje karakteristike koje su
tipine za mukarca:
"Ona veoma lako ivi bez mukarca, i to puno lake od bilo koje ene
koje ste sreli. Sve to on moe da uradi, ona misli da ume jo bolje.
ena Ovan sama sebi otvara vrata, ne dozvoljava da joj se pridri ka-
put, bije svoj boj, donosi sebi stolicu, zove taksi, pali cigaretu. Devojka
Ovan je nepokolebljiva u svojim namerama da bude voa, da u akciji
bude prva, a to znai da i u ljubavi ini prvi potez. Od svih sunevih
znakova, ena ovaj je najverovatnije jedini koji e sam preuzeti inici-
jativu i zakazati sastanak, naroito ako se mukarac dvoumi. ... Ali je
isto tako u stanju da preuzme i posao mukarca kada on nije u blizini.
Mogu da obavljaju skoro sve muke poslove." (Sunevi znaci Linde Gud-
men, str. 21-25)
Korzikanac
Dinarac po H. Ginteru
Antropolog Vladimir Dvornikovi takoe predstavlja dinarsku enu sa
izraenim mukobanjastim atributima:
"I na dinarskoj eni zapaa se maskulina tendencija u samom tipu rase.
Dinarska ena ne mora ni malo da bude ono to narodna re zove "mu-
kobanja", pa ipak neto muko govori iz nje, taman toliko da i to ue
u evropske udbenike rasne antropologije. Izrazit profil nije enska
osobina, ali ba taj znak, u Vajningerovu jeziku reeno: prilian "pro-
cenat mukosti", u dinarske ene nije nimalo redak. ... I u dinarskoj
eni ima prilian procenat mukog elementa, i to ne samo u fizikom
(otar profil, koata figura, akromegalija) nego i u psihikom po-
gledu." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 209, 345)
Astrolozi prepoznaju kod Ovna iste mentalne posebnosti koje prepoz-
naju i antropolozi kod dinarca, a koje su uglavnom posledica ranjivosti nji-
hove gorde psihe. Astrolog Linda Gudmen pie:
"Mada je Ovan vatreni znak koji se odvano probija kroz ivot, pun
inicijative i iznenaenja, ima neke udne varke u njegovoj hrabrosti.
Suoie se sa odvratnim Jetijem ili nekim Franketajnovim udovitem
bez i trunke oklevanja, pa ipak fiziki bol ne moe da podnese. Nikada
nije moralna kukavica, ali zato moe da bude veliki slabi kada ga ne-
to boli. Zubar nije njegov prijatelj." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 5)
Antropolog Vladimir Dvornikovi iznosi o crnogorskim junacima isto
zapaanje:
"Ispitujui u pojedinim krajevima lekare o njihovim utiscima sa paci-
jentima iz naroda bio sam iznenaen izjavom jednog lekara iz Boke
Gruzijke - dinarski antropoloki tip
Kotorske, da bi on iz svoje lekarske perspektive, sav taj narod morao
smatrati "sinjom kukavicom" (kako se on izrazio) - kada ne bi znao "iz
narodne pesme i istorije" da su junaci. Jer tu su "Peratani ljuti" i "Ri-
njani na glasu junaci". I kod male pozlede oni jauu i dozivaju hitnu
pomo, priao mi je pomenuti lekar. A on je oekivao ba kod tog na-
roda veliku neosetljivost i izdrljivost." (K. Jugoslovena, str. 334)
Dinarski tip odlikuju izraeni atributi mukog pola, a to su u njegovom
sluaju sklonosti ka pitanjima od opte drutvene pravde. Meutim, u prak-
si su ti atributi oskrnavljeni odsustvom krotosti i poniznosti, to njegovu
muku pravdoljubivost izopaava, pa mu nepravda na globalnom drutve-
nom planu predstavlja traeni povod i izgovor za manifestaciju sopstvene
gnevljivosti i mrnje. Astrolog Mile Dupor tvrdi za Ovna da je "sujetan,
osvetoljubiv, nagao." (Ne verujte, proverite, str. 57), dok antropolog Dvorni-
kovi istim reima za Jugoslovena takoe tvrdi da ga odlikuju "Sujeta." (Ka-
rakterologija Jugoslovena, str. 737), "Stara dinarska osvetoljubivost" (Isto, 746),
i da je "Nagao." (Isto, 769). Sujeta ini ljude neodgovornim zato to im odu-
zima uslov odgovornog bitisanja - sposobnost objektivnog samokritikog
preispitivanja, priznanja slabosti i pokajanja. A takav mentalitet jeste izra-
ena karakteristika naroda zapadnog Balkana.
Astrolog Linda Gudmen kae za Ovna: "Borie se protiv svega onoga
to oseaju kao nepravdu." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 2) Za karakter
Jugoslovena antropolog Vladimir Dvornikovi kae: "Ima razvijeni organ
za socijalnu etiku i pravdu; socijalni borac." (Karakterologija Jugoslovena, str.
739)
Antropolog Hans Ginter pie o dinarcima:
"Pripadnici ove rase se odlikuju sirovom snagom i otvorenou, naro-
itom estitou, oseanjem za ast i ljubavlju prema domovini, hra-
brou i naglaenom samosvesnou. ... Karakteristika dinaraca je ten-
dencija ka iznenadnim izlivima ka nagloj ljutnji i ratobornosti." (Hans
F. K. Gnther, The Racial Elements of European History, p. 58)
Antropolog Branimir Male pie o dinarcima:
"Snanoj pojavi dinarskog oveka, njegovom smelom licu, atletskom
i u isti mah vitkom izgledu, odgovaraju naroite duevne odlike (Ven-
zmer): prirodnost, odsustvo vetake uglaenosti, hrabrost, smelost, vi-
soki stepen samosvesti, ratobornost i istrajnost u borbi za ivot, indivi-
dualnost, a u isti mah oseanje zajednice (zadruga), sklonost ka ali i
muzika obdarenost." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37)
Govorei o dinarcima Jovan Cviji kae:
"Kad vide nepravdu u njima se raspale plamovi i tada same bi im
suze prokapale. Oseajnost ih katkad navodi na nepromiljena dela.
Ljudi dinarskog tipa su esto neobuzdane prirode i ne mogu lako da
podnesu ak i sitne nepravde." (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Juno-
slovenske zemlje, Osnovi antropogeografije, str. 19-21)
Astrolog Mile Dupor kae za Ovna da ga odlikuju "estoka oseanja,
laka i nagla uzbuenja. ... Lako padanje u afekat." i da njime "diriguje
strast." (Ne verujte, proverite, str. 56) A antropolog Vladimir Dvornikovi pie
za Jugoslovena da ga odlikuju: "Krajnja eksitacija strasti i afekata." (Ka-
rakterologija Jugoslovena, str. 767) "Prenaglo reagovanje udi i tempera-
menta." (Isto, 740) "Brz i spreman na otro reagovanje, na ispade ljutine."
(Isto, 768) Astrolog Linda Gudmen pie: "Ovan prkosi saobraajcu ili nao-
ruanom gangsteru sa podjednakom odlunou ako mu bilo ko stane na
put. Moda e zbog toga kasnije i zaaliti ali u tom trenutku on zaboravlja
na opreznost." (2) Po astrologu Miletu Duporu "Ovan eli podvige. Rado
heroj. Lako jurne bez mnogo razmiljanja." (Ne verujte, proverite, str. 57), a
antropolog Jovan Cviji pie: "esti su sluajevi da se dinarski ljudi odlue
na krajnja reenja, bez obzira na interes, na korist i na praktinost", svesni
da im je ivot u opasnosti ili da ce im ostati crn i upropaen." Antropolog
Dvornikovi kae za mentalitet Jugoslovena: "Inadija." (Karakterologija Ju-
goslovena, str. 769) Gordost prirodno oveka ini preosetljivim, uvredljivim
i sklonim da dolazi u sukob sa drugim ovekom. Astrolog Linda Gudmen
kae za Ovna da "Ljude svrstava iskljuivo u dve grupe: prijatelje ili ne-
prijatelje." (Linda Gudmen, str. 8). Antropolog Vladimir Dvornikovi opisuje
istu podvojenost kao odliku naeg oveka: "Umesto jednog kolektivnog Mi
jo uvek preovlauje antipolarnost Mi i Vi, Mi i Oni. Spremnost na borbu i
oponiranje, revolucionarna raspaljivost dobro je poznata crta balkanskog
gortakog oveka." (Karakterologija Jugoslovena, str. 711, 739)
Dr Zoran ini je taj fenomen naeg oveka opisao sledeim reima:
"Ja sam nauio, i budite sigurni, da ja nikada neu biti neko ko e igrati
na razlikama, mada znam da se u ovoj zemlji najvie glasova dobije
ako kaete oni su nam krivi. Bilo na koju stranu. Moj problem je to
kad kaem ljudima, dajte da neto uradimo, pitaju me A protiv koga?
Amerike? Rusije? Kine? Ja kaem: Ne, ni protiv koga! Mi nemamo
protivnike, mi imamo partnere! Onda oni meni kau: Mi to ne razu-
memo! Mi razumemo da nam kae, brate, ko je protiv nas, pa da mi vi-
dimo ta da radimo. To je na problem da se mi lako ujedinjujemo
protiv nekoga, a teko se ujedinjujemo za sebe."
Astrolog Mile Dupor govorei o Ovnovima, nabraja atribute koji za-
pravo odgovaraju dinarskom tipu:
"Oseanja: vatrena, estoka, patriotska. Teka kontrola. Lako padanje
u afekat. Teko koenje. Volja: potaknuta afektima, redovno iznad ra-
zuma. Teko trpi da drugi imaju drugaija miljenja. Temperamenat:
kolerian, eruptivan, bujan. Prema drutvu: u drutvu lako vrea. Tee
se snalazi u kolektivu. Vrline: poten, astan, istinoljubiv, patriota, odu-
evljen idealist, eli podvige, ponos, hrabrost, rado heroj. Mane: dikta-
tor bez kompromisa, potcenjuje opasnost, netrpeljiv, gubi mir, nagao,
jednostran, glavom o zid, ne obazire se na sreu drugih, radi "navrat -
nanos", sujetan, osvetoljubiv, nema takta, osetljiv na uvrede, ne eko-
nomie snagama, i ako ne postigne cilj - hvali se. Voli: odlikovanja,
aplauz, odobravanja (inae se umara), pozu, uniforme, mariranje,
oruje. ..." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74)
"Netrpeljiv je, ne trpi meanje u posao, stalno u nekoj agresiji. Mea se
u tue odnose. Lako ga je provocirati." (Mile Dupor, Astromedicina, str. 100, 29)
Drutvo astrologa Jugoslavije pie o Ovnovima sledee:
"Vrlo su vitalni, direktni i odluni. Mada su intelektualni, retko se pouz-
davaju u svoj nemirni um, pa akcije ee zasnivaju na intuiciji nego na
promiljenosti. Veliki su takmiari. ele da budu prvi i najbolji u svemu
to rade, tee za vostvom, autoritetom i superiornou i uradie sve da
steknu slavu i priznanje. esto preteruju u svojoj samouverenosti, na-
gli su, neoprezni, i ne razmiljaju o posledicama preduzetih akcija. ak
ni u zrelosti ne mogu da se oslobode tvrdoglavosti, ni samovolje i
steknu neophodnu dozu opreznosti. Obino nisu u stanju da se obuz-
daju, nedostaju im spokojstvo i pribranost, nestrpljivi su i nesposobni
da prihvate savete. U svojoj udnji za vostvom esto su neobuzdani,
bez mere i takta, umesto razuma i diplomatije koriste napadnost i agre-
sivnost to ih ini u najmanju ruku smenima. To je naroito vidljivo u
sluajevima kada su bez pravih kvaliteta, a ele da se nametnu i na-
dmae one koji poseduju predispozicije za voe. Ovnovi teko prihva-
taju poraze. Neuspeh im nikada nije razlog da odustanu od onoga to
su naumili. ... Nisu sposobni za posao koji na due vreme zahteva pre-
danost i strpljivost i koji u svojim delovima ne daje mogunost za linu
inicijativu. ... U svom htenju i nestrpljenju da ostvare najvie to mogu,
stavljaju interese iznad principa, preuveliavaju svoju snagu, prema
drugima se ponaaju osiono i bezobrazno i gue njihove ambicije. ...
Kada su ljuti, brecaju se i urlaju na svakog ko im se nae na putu, a
nije neobino ni fiziko istresanje. ... Ovnovi su stalno napeti, to im
stvara glavobolje. ... Deca ovog podznaka ne pokazuju interes za ue-
njem, ali ih elja za novcem i poloajem tera ne samo da naporno rade
nego da se kasnije vrate uenju i steknu kvalifikacije. Ne vole birokra-
tiju." (Upoznajte astrologiju i sebe, str. 15)
Antropolog Vladimir Dvornikovi pie o uticaju dinarske "krvi" na ka-
rakter Jugoslovena sledee:
"Aljkavost, povrnost i nedostatak radne savesti, da i ne govorimo o
vrlo rudimentiranom oseanju dunosti, bitni su sastojci u etosu jugo-
slovenskog rada. ... Kulturno polutanstvo? Nedostatak onoga to se
zove kultura rada? Svakako! Ali moda isuvie samosvesna dinarska
krv. ... U organizovanom, zajednikom intelektualnom radu ispoljava
Jugosloven po pravilu jo manje disciplinovanog radnog duha.
Primeri su bezbrojni; ima i takvih sluajeva da se ni psiholokim te-
stom ili eksperimentom ne bi mogle istije ispoljiti crte: neobuzdana,
primitivna subjektivnost, uobraena osetljivost, surevnjivost, nepove-
renje, mrnja, zavist, nedisciplinovanost, neobjektivnost i nepravinost.
... Napeta budna osetljivost, tenja da se ogradi jednom naroitom at-
mosferom respektovanja postaje bitnom karakteristikom tog plemen-
skog oveka. Junaka sujeta, takmienje i nadmetanje, kao i naroita
gorina sa kojom taj ovek ulazi u borbu, svejedno da li sa susedom ili
sa optenarodnim neprijateljem, postaje specifinom karakternom oz-
nakom plemenskog borca. Otuda i njegova nedisciplinovanost usred
same borbe jer on i kolektivnu borbu osea kao borbu za svoje lino va-
enje. Bez elementa herojske sujete ta se borba uopte ne moe ni za-
misliti. ...
Na inteligentni, obrazovani ovek nije nauio da mnogo vodi rauna
o tome da li njegova lina afirmacija, i njegov interes, pa ak i njegova
udobnost dolazi u sudar sa opravdanom linom sferom nekog drugog
oveka. ... U jednoj naoj varoici video sam ovakav sluaj. Agilan
predsednik optine uspeo je da uvede struju i elektrino osvetljenje.
Sav imuniji svet pohitao je da u svoje domove uvede struju, samo je-
dan, i to "najugledniji" graanin, ostao je za inat kod svoje petrolejske
svetiljke, samo zato to je tu struju u varo uveo - njegov ljuti protiv-
nik. Primeri su bezbrojni, sve na isti obrazac. Preterana lina osetlji-
vost, sujeta, primitivno i grubo ispoljavanje zavidljivosti, bolesni i sa-
moivi egocentrizam, to su osnovne karakterne crte koje u toj sredini
koe stvaranje svakog vieg drutvenog reda i potom moralnog i ma-
terijalnog prosperiteta. ... Poznate su nae temperamentne, pa une, a
najzad dumanske diskusije koje se, u najboljem sluaju, svravaju tim
da svako jo ogorenije, i jo upornije zadri svoje stanovite." (Vladi-
mir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 661-662, 708, 725, 737, 815)
Englez Robert Liton, koji je 1861. godine objavio zbirku srpskih na-
rodnih pesama na engleskom jeziku, opisuje karakter nae epike reima
koje zapravo predstavljaju opis dinarskog mentaliteta:
"Tuno je posmatrati demoralizaciju naroda u njegovoj poeziji. Ona
uzdie u nebo kao optu vrlinu izdaju prema zajednikom neprijatelju;
pogreno shvata da je podvala strategija, laganje finoa, surovost odli-
kovanje, i doputa u karakteru jednog heroja svaki drugi greh sem greha
fizikog kukaviluka." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 546)
Iako u svom junatvu za optu stvar dinarac pokazuje fanatinu hra-
brost i izraenu emotivnost, on u odgovoru na konkretne potrebe ivota sa
kojima se neposredno susree otkriva lenju ravnodunost i emotivnu tupost.
Moda obe objedinjene osobine verno doarava antropolog Vladimir Dvor-
nikovi kada za Gruzine, koji su u velikoj meri dinarskog antropolokog
porekla, kae da su "herojski lenjivci".
Antropolog Jovan Cviji iznosi o dinarcima Balkana sledea zapaanja:
"Mahom vrlo impulsivni koji odmah i esto bez dueg razmiljanja
rade. Najvei broj tzv. darovitih davao je do sada male rezultate. Ma-
hom ne razrade poslove (ne samo na delu ve i u mislima) do krajnjih
konzekvencija. Vrlo retko urade togod potpuno. ... Kad im nedostaje
iskustvo, jaka osetljivost ih uini naivnima. esto se podaju sentimen-
talnom i neuputnom optimizmu. Njihova krajnja osetljivost esto po-
staje slabou; njihova velikodunost ih uini nepravinim." (Jovan Cvi-
ji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, Osnovi antropogeografije, str. 21)
Izraena gordost formira kod dinarskog oveka veliki Ego koji ga na-
vodi da ivi samo za sebe i da bude nezainteresovan za realne potrebe dru-
gih ljudi, izuzev ako njihovim ispunjenjem nee zadovoljiti sopstvenu su-
jetu. Astrolozi kau za Ovna:
"Ne obazire se na sreu drugih." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74)
Linda Gudmen kae da "Ovnovi nastu-
paju samouvereno, vodei malo rauna o ose-
anjima drugih, i, naroito u mladosti sa sta-
vom Ja, prvi. ... Veina politiara saeka da
vidi elje javnosti, pa tada iznosi svoje sta-
vove. Prosean Ovan ima svoje vlastito mi-
ljenje o potrebama naroda, bez obzira na to
ta oni sami ele i on hoe da oni to i dobiju.
... Ovan je jedino svestan samog sebe. ... Nje-
gove potrebe su na prvom mestu." (Linda Gud-
men, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 7, 2)
Zoran ini u jednom svom govoru opisuje primer koji na veoma ja-
san nain otkriva nezainteresovanost naeg oveka za potrebe koje preva-
zilaze potrebe njegovog velikog Ega i koje imaju iri drutveni znaaj:
Ja sam doao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, i video
sam jedan lep sat, divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam hteo da
se vratim. Rekao sam - Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate
problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji
je problem da ovaj sat radi? Je l' to problem? I to je ono to sam hteo
da vam kaem. Dajte da uradimo ono to moemo da uradimo, a da se
ne vadimo na opravdanja - svetska zavera.
Moda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo ta mi radimo u
svom dvoritu, ta mi radimo u svom gradu, ta mi radimo u svojoj
zemlji, pa ako uradimo svoj domai zadatak, onda da vidimo da li nas
mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik.
Antropolog Vladimir Dvornikovi kae za jugoslovenskog oveka da
ga odlikuje: "Slaba simpatetika." (Karakterologija Jugoslovena, str. 767) "Slabo
razvijen organ za socijalni ivot." (Isto, 711), da je kod njega "socijalno ulo
rudimentirano" (Isto, 767), da je "zaokupljen sam sobom." (Isto, 768). "Ego-
centrino irenje i zaboravljanje na one druge, znaajno se ogleda na na-
em inteligentu, javnom radniku, oveku od imena, poloaja, itd." (Isto, 726)
"Na inteligentni, obrazovani ovek nije nauio da mnogo vodi rauna o
tome da li njegova lina afirmacija, njegov interes, pa ak i njegova udob-
nost, dolazi u sudar sa opravdanom linom sferom nekog drugog oveka.
Jednom je po sredi nedostatak svesti da je obzir prema drugome sutina
svake, ne samo drutvene, kulture, a drugi put se moe - i to suvie esto -
iz gestova naih ljudi osetiti i neto kao prkosno, pa i cinino ignorisanje
svih "budalastih obzira" prema drugim ljudima." (Isto, 725)
Dvornikoviev primer dinarca
politiara (1939. god.)
Veliki gordi Ego, sa svim svojim nuspojavama: dobrota i junatvo iz
gordosti, odsustvo samokritinosti i odgovornosti, neuraunljivost i sub-
jektivnost, nespremnost na kritiku i usvajanje saveta, gorda zavist i potreba
da se obezvrede svi oni koji prevazilaze prosek po svojim vrednostima i
uspesima, sujetna uvredljivost i agresivnost, nesposobnost da se trpi ne-
pravda, itd, jeste odlika dinarske populacije na celom podruju njene za-
stupljenosti.
Da bismo utvrdili po-
druje ire zastupljenosti di-
narske populacije, poslui-
emo se saznanjima i iz
antropologije i genetike.
Dinarce i razne medite-
rance na Y hromozomu odli-
kuje zajednika haplo grupa
J (HG-J), izuzev atlantskih
mediteranaca koje odlikuje
HG-I, to znai da dinarci sa veinom mediteranaca imaju zajedniko, po
svemu sudei - protoegipatsko poreklo.
Naime, skeleti drevnih Egipana su najee mediteranskog porekla, a
ponegde i dinarizovano mediteranskog.
U knjizi The people of Lerna; analysis of a prehistoric Aegean popu-
lation (J. Lawrence Angel, Princeton, N.J., American School of Classical
Studies at Athens, 1971, pp. 36-38) itamo da su dinarizovani mediteranci
odlika skeleta donjeg Egipta, a takoe, u odreenoj meri i itavog Medite-
rana, Bliskog istoka i Kavkaza.
U okviru dinarsko-mediteranske haplo grupe J, dinarce odlikuje grana HG-
J2a. Vidimo da se rasprostranjenost J2a u velikoj meri poklapa sa zastup-
ljenou dinarskog tipa na osnovu analiza fizikih antropologa.
Dinarska grana HG-J2a se deli na nekoliko podgrana (J2a1, J2a2, itd) iz-
meu kojih J2a1 odlikuje nau populaciju, a takoe predstavlja i najzastu-
pljeniju HG-J varijantu kod Gruzina. Grana J2a1 se takoe deli na nekoliko
grana (J2a1a, J2a1b, itd), od kojih J2a1b jeste najzastupljenija varijanta di-
naraca kod Beograana.
Kao to smo ranije primetili, analiza porekla samo na osnovu razliitih mu-
tacija Y hromozoma nije sveobuhvatna jer prati samo muko poreklo, pa
emo zato sada uzeti u analizu i podatke HLA sistema.
Antigen HLA-B5, koji odlikuje dinarce, najzastupljeniji je HLA-B an-
tigen kod Patuna (39,9%), Kurda (29,8%), Gruzina (25,5%), u Saudijskoj
Arabiji (36,6%), Omanu (39,0%), Iraku (33,9%), centralnoj Portugaliji
(31,1%), i na podruju centralne i severne Italije (31,7%). Skoro svaki trei
stanovnik (29,02%) bive Jugoslavije ima od jednog roditelja nasleen di-
narski antigen HLA-B5. To znai da bi svaka trea osoba na tom podruju
mogla da kod sebe prepozna karakterne osobine Ovna (ukoliko se odnosi
neodgovorno prema svojim slabostima), bez obzira u kom znaku ili po-
dznaku bila roena, i da bi imala iskuenje da poveruje u astroloki faktor.
Na osnovu saznanja iz genetike moemo utvrditi koje populacije su di-
narcima najsrodnije u svetu. Razliitim alelima HLA-B gena koji ekspre-
suju u dinarski antigen HLA-B5 po svojoj strukturi su najblii aleli antigena
HLA-B35, B78 i B53. HLA-B35 je tipian za mediteransku populaciju (dre-
vne Pelazge, Filisteje, Etrurce, i sl). HLA-B78 je tipian za Senegal (grad Da-
kar) u Africi (16,1%). HLA-B53 je najzastupljeniji u centralnoj Africi i Ka-
zahstanu. Antigen B53 je takoe najzastupljeniji HLA-B antigen kod
amerikih crnaca (23,96%). Vidimo da drastina razlika u boji koe izmeu
razliitih antropolokih tipova (a koja je adaptivnog porekla), ne mora da
podrazumeva i veliku genetsku distancu u poreklu, pa samim tim ne mora da
podrazumeva ni veliku razliku u karakternim iskuenjima. Sledee optube
koje rasisti primenjuju na crnce, mogu se isto tako primeniti i na one bela-
ke populacije koje su sa crncima genetski i psiholoki bliske, i koje nikada
nisu imale iskustvo duhovnog prosvetiteljstva i reforme karaktera:
"Teorija o inferiornosti obojenih tvrdi, na primer, da crnci nisu u stanju
da prevaziu primarnu plemensku (tribalnu) socijalnu strukturu. Stoga
i ne mogu dosegnuti vie oblike dravne organizacije, ve se, u najbo-
ljem sluaju, mogu uzdii na visinu evropskih drava iz XVII i XVIII
veka kada je vladao apsolutizam." (Ljubomir Tadi, Nauka o politici, Beo-
gradski izdavako-grafiki zavod 1996., drugo, dopunjeno izdanje)
LAV - ANTROPOLOKI TIP ATLANTSKIH MEDITERANACA
Po bestseleru "Astrologija kroz oi psihologa" Silvije Braun osobe ro-
ene u znaku Lava odlikuje velika telesna visina. U delu "Upoznajte astro-
logiju i sebe" itamo o fizikim osobinama Lava:
"Izgled: Vii rast, snana graa tela, u mladosti mravi, kasnije skloni
debljini, krupne kosti, prav nos, dostojanstveno dranje." (Drutvo astro-
loga Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 65)
U univerzitet-
skom antropolo-
kom udbeniku i-
tamo da u Evropi
najviu telesnu vi-
sinu imaju atlantski
mediteranci, a u
Aziji - sinidi. Obe
populacije pokazuju
i druge antropoloke
slinosti, koje uka-
zuju na njihovo dalje
zajedniko poreklo.
"Atlantidi su visokog rasta, dugoglavi ljudi, mrkih oiju, i kose, esto
vrlo tamni. Njihov stas je vitak, ipak krepak. Nalazimo ih po itavoj
atlantskoj obali, i jo u Sredozemlju. ... Sinide nalazimo u severnoj Kini
i Koreji; visina mukih je 164 do 168 cm, tako da su od svih azijskih
utih najvei, glava je poizduena. Stasa su znatno vitkijeg od ostalih
utih." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 69, 65)
"Severni Kinezi - sinidi
- takoe su uti ljudi,
mada kod njih retko
gde vidimo krajnje
oblike adaptacije na ar-
tiku oblast. Vii su od
tungida i manje su zde-
pasti; po svojim pro-
porcijama vie lie na
mediterance." (Boo
kerlj, ovek, str. 318)
Atlantski mediteranac Sinid
Da bismo utvrdili da li atlantski mediteranac zaista odgovara tipu Lava
u horoskopu, obratimo panju na otpornost Lava prema bolestima i na nji-
hovu dugovenost:
"Zdravlje: Lavovi su snani, otporni na bolesti." (Drutvo astrologa Jugo-
slavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 65)
U "Astromedicini" od astrologa Mileta Dupora itamo da Lavove odli-
kuje dugovenost:
"Jer dug ivot e imati oni koji se raaju u doba jakih aspekata sunca
sa velikim planetama i dobrim aspektima malih tela koji daju ritam. ...
Odnosno da za laike pojednostavimo stvar: Dugo ive natusi, koji imaju
sunani i granui znak Lava i Blizance. Znai jaka su dva najvanija
ritma: srce - Lav i disanje - Blizanci; prvi sve lako preboli jer je jak,
drugi brzo, jer su gipke funkcije." (Mile Dupor, Astromedicina, str. 85)
Istraivanje koje je uradila grupa grkih naunika (Papasteriades C,
Boki K, Pappa H, Aedonopoulos S, Papasteriadis E, Economidou J, HLA
Phenotypes in Healthy Aged Subjects, Department of Immunology and Hi-
stocompatibility, Evangelismos Hospital, Athens, Greece, 1997) otkrilo je
izraenu korelaciju izmeu duine ivota i antigena HLA-DR7.
U prosenoj populaciji Grka (405 zdravih individua, izmeu 18 i 65
godina ivota) antigen HLA-DR7 je zastupljen sa 15.67%, dok je u popu-
laciji dugovenih (171 zdrava individua, izmeu 75 i 104 godina) isti anti-
gen zastupljen vie nego dva puta ee, sa 38,33%.
Osobe sa DR7 antigenom u Evropi imaju u HLA-B genu najee an-
tigen HLA-B12, a u Kini HLA-B13.
Atlantsko-mediteranski tip u severnoj Italiji
Mape svetske rasprostranjenosti oba antigena pokazuju da se HLA-B12
poklapa sa rasprostranjenou atlantskog mediteranca u Evropi (najvie na
podruju drevne megalitske kulture zapadne Evrope), a HLA-B13 sa ra-
sprostranjenou sinida u Aziji (na podruju sinotibetanske jezike grupe).
Da li obe ove populacije odlikuje elja za
mo i sklonost nasilnikom ponaanju, to su
upravo odlike psiholokog tipa Lava u horo-
skopu? Da bismo dobili jasan odgovor na ovo
pitanje, pogledajmo u kojoj meri i kod kojih
naroda su atlantski mediteranci i sinidi najza-
stupljeniji. Atlantsko-mediteranski antigen
HLA-B12 je najzastupljeniji kod Baskijaca
(38,7%), zatim na jugozapadu Engleske - kod
Kornia (37,3%) i Velana (32,0%), kotlan-
ana (36,9% na Orkadskim ostrvima), Iraca
(35,7%), panaca (31,1%), u belakoj popu-
laciji Australijanaca (28,76%), u Poljskoj
(25,3%), u prosenoj populaciji vedske
(20,8%) i Engleske (19,5%).
Antigen B12 je veoma zastupljen i na
Uskrnjim ostrvima (37%) koja su u davno
vreme naselili visoki i bledoliki nosioci kul-
ture Rapa Nui, poznati po svojim megalitskim
spomenicima. B12 je najzastupljeniji HLA-B
antigen u stanovnitvu Danske (24,1%), Ukra-
jine (20,9%) i Francuske (20,4%). Na Bliskom
istoku B12 je najzastupljeniji kod Kurda
(25,7%), ija se pojedina plemena odlikuju
veoma visokim stasom i dolihoidnim loba-
njama. Na Dalekom istoku je B12 zastupljen
gotovo iskljuivo kod Korejaca (22,56%), i u
jednoj maloj provinciji Japana (Aii 30,4%).
Atlantski mediteranac
Litvanac poljskog porekla
Figura mukarca, Rapa Nui
rani XIX vek
U Africi je
HLA-B12 posebno
zastupljen kod ple-
mena Tsvana i Tutsi,
to tim plemenima
daje onu antropolo-
ku posebnost zbog
koje lie na pripad-
nike bele rase i zbog
kojeg su Tutsi imali
privilegovan poloaj pred evropskim kolonizatorima. Na podruju severne
Dalmacije (Rijeka) HLA-B12 ima 22,22% stanovnitva, a na podruju cen-
tralne Dalmacije (Hvar) 26,2%. Na podruju Srbije je HLA-B12 zastupljen
sa 16,46%. Za podruje Dalmacije antropolog arleton Kun tvrdi: "Dal-
macija je dom jake atlantsko-mediteranske struje ... koja vodi poreklo iz
daleke antike." (The Races of Europe, p. 591) Gen HLA-A otkriva nekoliko
grana atlantskih mediteranaca u Evropi (HLA-A29, 31, 32) i u Aziji (A31,
A33) koji u HLA-B genu imaju B12 ili B13, i u HLA-DR genu DR7 anti-
gen. Antigeni A29, 31, 32 i 33 su izmeu sebe veoma genetski bliski.
Kombinacija A29, B12, DR7 je tipina za populaciju zapadne Evrope
(Baskijce), a kombinacija A32, B12, DR7 za populaciju Hercegovine.
Da li kod Hercegovaca primeujemo sklonost ka nasilju, koje je za-
pravo odlika psiholokog tipa Lava? Najvee i najbizarnije zloine u rato-
vima na podruju ovog dela Evrope su inili stanovnici zapadnog Balkana
(posebno Hercegovine), bez obzira kojoj nacionalnosti su pripadali, i bez
obzira u ime koje vere ili ije ideologije su ratovali.
Pripadnik afrikog plemena Tutsi
No, namee nam se pitanje: Zar Hercegovci nisu tipini pripadnici di-
narskog antropolokog tipa? Antropolog arleton Kun, zbunjen izraenom
telesnom visinom dinarske populacije na centralnom podruju zapadnog
Balkana (od Hrvatske do reke Drim u severnoj Albaniji), pie: "Poreklo
ovog dinarskog gigantizma je nejasno." (Carleton Stevens Coon, The Races of
Europe, p. 254) Na osnovu savremenih saznanja iz genetike, mi vidimo da je
izvor dinarskog gigantizma u njihovom meanju sa atlantsko-mediteran-
skim tipom na podruju centralne Dalmacije, Hercegovine, zapadne Crne
Gore i zapadne Srbije.
Analiza Y hromozoma, koji odlikuje samo mukarce, otkriva na po-
druju visoke telesne visine stanovnitva zapadnog Balkana, umesto dina-
rske haplo grupe J2a, najveu na svetu distribuciju haplo grupe I, koja od-
govara atlantskim mediterancima. Istraivanje raeno 2005. godine na
podruju Bosne i Hercegovine, otkrilo je da je HG-I zastupljena kod Hr-
vata sa 73,3%, Bonjaka sa 48,2%, i Srba sa 34,6%. Analizirani Hrvati su
uglavnom sa podruja Hercegovine, Bonjaci iz centralnog podruja Bo-
sne, a Srbi sa podruja Republike Srpske, pa su zato nacionalne razlike u za-
stupljenosti HG-I tako velike. Kod Beograana je HG-I zastupljena sa
36,28%.
Ako atlantski mediteranci ive pomeani sa dinarcima na podruju za-
padnog Balkana, onda nam se namee pitanje koliko je objektivno tvrditi da
su najbizarniji zloini posledica i atlantsko-mediteranskog a ne samo dina-
rskog uticaja? Iako su oba tipa sklona zloinima, izmeu njih postoji razlika
u karakteru. Za razliku od dinarca, koji e u ratovima Balkana da ubija pro-
tivnike iz osvete zbog povreene gordosti svog plemenskog ili nacionalnog
Ega, dotle e atlantski mediteranac da kolje svoje rtve iz istog entuzijazma,
sa osmehom na licu, sa eljom da tako iskae svoju mo i nasilnitvo nad
drugim ljudskim biem. Gerhard Gezeman pie o sluajevima kada je u me-
usobnom ratu crnogorskih dinaraca sa Turcima, Turcima u toku bitke ne-
stajalo oruja, pa su ga sami Crnogorci davali Turcima, da bi nastavili bitku
do kraja. Bilo im je ispod asti da pobede Turke samo zato to je ovima ne-
stalo oruja. To je primer dinarske gordosti koja odgovara psiholokom tipu
Ovna. Meutim, primeri zloina koje su u Drugom svetskom ratu inile her-
cegovake ustae, kao i zloini koje su u poslednjem ratu na Balkanu inili
pripadnici sve tri nacije meusobno, nad nedunim civilima, nad nemonim
rtvama - zarobljenim enama i decom, svakako da imaju sasvim drugaiji
karakter. Oni odgovaraju nasilnom karakteru psiholokog tipa Lava, koji se
bez ikakve milosti obruio na svoju rtvu kao da ona nije bie dostojno i-
vota. Nita manja elja za mo i sklonost ka nasilju nisu bili odlika naroda
severne Evrope - sve do reformacije i prosvetiteljstva. Setimo se ratobornih
Vikinga i njihovih naslednika ratobornih veana, ija genetska analiza ot-
kriva meavinu atlantsko-mediteranske haplo grupe I sa nordijskom haplo
grupom R. Govorei o atlantskim mediterancima, antropolog Boo kerlj
kae: "Po miljenju norvekih strunjaka i drugih etnologa i antropologa,
Vikinzi su bili preteno tog tipa." (Opta antropologija, str. 69)
Naunici smatraju da jedna
grana haplo grupe I odgovara po-
tomcima drevnih Vikinga (I1a), a
druga grana potomcima drevnih
nosilaca megalitske kulture zapa-
dne Evrope (I1b2). Trea je za-
stupljena kod nas na Balkanu, na
istoku Evrope i severnom Kav-
kazu (I1b), a etvrta naseljava
podruje severne Nemake, Dan-
ske i Holandije (I1c) i prati razne
grane Germana.
Na pojedinim podrujima centralne Evrope (Nemaka, Austrija, done-
kle i Danska) atlantski mediteranci su dinarizovani, to otkriva prisustvo
dinarskog antigena DR11 u kombinaciji sa atlantsko-mediteranskim B12.
Nasilniki karakter koji su Germani imali sve do vremena reformacije
i prosvetiteljstva moemo prepoznati u opisu karaktera Germana od strane
rimskog istoriara Tacita iz drugog veka n.e:
"Mnogo e lake nagovoriti Germana da poe u rat i da se kolje s ne-
prijateljem, nego da ore zemlju i da eka ta e mu doneti letina. ak
je sa njegovog gledita lenjost i kukaviluk dobiti znojem ono to se
moe dobiti krvlju. Kad nema rata, onda obino idu u lov, ali veinom
sede besposleni, i provode vreme u spavanju i jedenju. Najbolji junaci
ne rade nita, a kuu i penate i polje ostave enama, starcima, i slabi-
joj eljadi: dok ovi rade, oni lenstvuju. udne su krajnosti u njihovoj
prirodi: jedni te isti ljudi vole nerad, a mrze mir." (Caius Cornelius Taci-
tus, Germany, p. 17)
Najvea zastuplje-
nost atlantsko-medite-
ranske grane I1c na svetu
je na podruju Donje Sa-
ksonije u Nemakoj.
Podruje june Do-
nje Saksonije i severnog
Hesena je u antiko
vreme naseljavalo nema-
ko pleme Hati, za koje
rimski istoriar Tacit
pie:
"Ovi ljudi se odlikuju otpornijim i robustnijim telima, vrstim udovima,
surovim izrazom lica, i veom snagom duha. Za Germane oni su ljudi
velikog razuma i snalaljivosti. Oni dolaze do bogatstva na nepouzdan
i nesiguran nain, ali im hrabrost, meutim, nikada ne nedostaje. ... im
odrastu, oni putaju kosu i bradu, sve dok ne ubiju neprijatelja. Nad
mrtvim neprijateljem oni briju svoje lice. Oni tvrde da su sada oduili
dug i obavezu koju su dobili roenjem i da su postali dostojni svoje
zemlje i svojih roditelja." (Caius Cornelius Tacitus, Germany, p. 29-30)
U specifinoj meavini atlantsko-mediteranski antropoloki tip je za-
stupljen i u istonoj Evropi, pod nazivom "pontski" ili "erkeski" tip kako
ga nazivaju ruski antropolozi, po erkezima na severnom Kavkazu, gde je
on veoma zastupljen. Prepoznajemo ga po izraenim palatalnim i dental-
nim frikativima u govoru tj. uteem izgovaranju glasova (na primer: j,
j), koji ga odlikuju u izgovoru onih jezika (od poljskog do erkeskog) koji
pokrivaju podruje njegove vee zastupljenosti na istoku Evrope.
Na severnom Kavkazu kod Darginianaca HG-I je zastupljena sa 58%,
a kod erkeza sa 24,4%. Narodi severnog Kavkaza dele sa narodima za-
padnog Balkana istu granu u okviru haplo grupe I: HG-I1b.
Darginianci i erkezi
govore jezicima koji pri-
padaju jedinstvenoj sever-
nokavkaskoj jezikoj
grupi, koju odlikuje zajed-
niki fond korena rei sa
jezikom drevnih Heta
(pre-Hetita), neindoevrop-
skih starosedelaca Male
Azije i nekadanjeg Ha-
nana.
Na primer, zahai (hatski bitka) - zauz (erk. rat). Hati na erke-
skom znai vladati, itd. Pogledajmo primere rei drevnog jezika Heta: pinu
(dete), apu (bog), Kasku (bog meseca), Vurusemu (boginja meseca), hila-
mar (hram), tabarna (car), tuhkanti (princ). Pojedine neindoevropske rei u ka-
snijem Hetitskom jeziku se takoe mogu objasniti jezikim uticajem hatskih
starosedelaca Male Azije: tanduki (oveanstvo), titita (nos), taptappa (gne-
zdo), amijara (kanal), itd. Pod genetskim uticajem Heta, hetitski obiluje fri-
kativima kao i savremeni erkeski. To se jasno vidi u nazivima hetitskih gra-
dova: Nei, Kuara, Hatua, Kade, i nazivima hetitskih vladara: Puaruma,
Hatuili, Murili, upilulijuma, itd. Jezika konekcija izmeu drevnih Heta
i dananjih naroda severnog Kavkaza je potvrda da atlantski mediteranci
vode poreklo sa Bliskog istoka.
Jo ranije je antropolog arleton Kun na
osnovu antropoloke analize skeleta utvrdio
da ista atlantsko-mediteranska populacija koja
ivi na severu Evrope, ivi i danas na podru-
ju Palestine i Iraka (The Races of Europe, p. 292).
"Egipatske ilustracije Novog carstva po-
kazuju da su Amoriani koji su iveli na
tlu Palestine bili rasa koja je mnogo vie
liila na severne Evropljane, nego na se-
mite." (Enciklopedija Britanika)
U vreme uvenog Hamurabija, Amoriani
su vladali Sumerom. Za skelete koji odgova-
raju drevnim Sumercima, antropolog Kun
kae:
"Moe se videti da Sumerci, koji su iveli
pre oko pet hiljada godina u Mesopota-
miji, imaju skoro identine lobanje i
formu lica kao dananji Englezi." "Meso-
potamci (...) predstavljaju meavinu ili
prelaznu formu izmeu viih atlantskih
mediteranaca i iransko-afganistanske
rase." (The Races of Europe, p. 83, 415)
Naunici pretpostavljaju da no-
sioci HG-I1b2 na podruju zapadne
Evrope odgovaraju potomcima dre-
vne megalitske kulture. Za skelete
koji odgovaraju nosiocima nekada-
nje megalitske kulture, antropolog
arleton Kun tvrdi da odgovaraju at-
lantskim mediterancima.
"Megalitski tip: Visokog rasta oko 167-171 cm, vitke grae; duina lo-
banje preko 190 mm.; indeks lobanje 68-72, individualni opseg ispod
78; duplja prosena u visini, manja od irine; elo biva postepeno isko-
eno, oni lukovi esto prosene teine, miina obeleja jaa, osnova
lobanje ira, lice od srednjeg ka dugakom, nos leptorinski, mandibula
esto duboka i srednje iroka." (The Races of Europe, p.75)
"Megalitska kultura. ... U Evropi se ta arhitektura javlja prvi put na Pi-
rinejskom poluostrvu, odakle se proirila u Francusku, Italiju, Englesku,
Holandiju, Nemaku, Dansku i vedsku. Poreklo joj verovatno treba
traiti negde u zemljama jugoistonog Mediterana (Libija, Palestina),
gde se javlja ve u V milenijumu pre n. ere." (Enciklopedija leksikograf-
skog zavoda 4, str. 294, Zagreb, 1968.)
Kao i veinu drugih naroda severne
Evrope, tako i dananje Irce odlikuje mea-
vina plavih nordida sa starosedelakom at-
lantsko-mediteranskom populacijom. Irska
mitologija poznaje nekoliko predanja o do-
seljenicima koji su u vie navrata naselja-
vali Irsku, dolazei sa podruja istone Ev-
rope i Mediterana. Po jednom od njih, Mil
Espain (latinski: Miles Hispaniae, "Ratnik
od panije") praotac je poslednjih naselje-
nika Irske, "sinova Mila" ili "Milezijanaca"
koji je sa istoka doao u paniju, gde je po-
ginuo u bici, ali je njegova ena sa osam sinova dola u Irsku.
Dananje Velane odlikuje visoka koncentracija atlantsko-mediteranskog
antigena HLA-B12, a u govoru melodina akcentuacija, koja odgovara astro-
lokom opisu govora Lava: Dubok i jak, nekad oratorski ili pompezan.
(arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, 18) Melodina akcen-
tuacija je transformisala mnoge rei velkog jezika u oblik koji odgovara me-
diteranskom izgovoru: Engleski: to centre, velki: canoli. Eng: to carry, vel:
cario. Eng. to carol, vel: caroli, Eng: cathartic, vel: carthai. Eng: to court, vel:
caru. Eng: clay, vel: clai. Eng: undeceive, vel: disiomi. Eng: clear of dross, vel:
disorodi. Eng: hope, vel: gobeithio. Eng: granulate, vel: gronynu, itd.
Na zapadnom Balkanu atlant-
sko-mediteranska populacija je
transformisala glas "jat" u "i", za
razliku od ostalih starosedelakih
populacija koje su ga transformi-
sale u "e", pa se kasnije, mea-
njem ikavaca i ekavaca formirala
ijekavica na obodima njihovog
meanja. Tamo gde je najvea
koncentracija atlantskih meditera-
naca govori se ikavicom. Slian
proces transformacije desio se i u
ukrajinskom i poljskom jeziku.
Videli smo da genetika otkriva da atlantski mediteranci dele blisko ge-
netsko poreklo sa sinidima, antropolokim tipom izvornih Kineza (naro-
dom Hana), koji je u severnoj Kini i Koreji izmean sa predstavnicima ute
rase (u svom korenu sa jednom granom ugrofinaca, a u kasnijoj istoriji sa
brojnijim mongolima).
Pojam sinidi u antropolokoj nauci vodi poreklo iz starozavetne je-
vrejske tradicije koja Kineze naziva Sinitima, potomcima Hananovog sina
- Sina. Po Svetom pismu Siniti su zajedno sa Amorejima i Hetima potomci
Nojevog unuka, a Hamovog sina Hanana. I sama korejska predanja govore
o prapretku svih Korejaca koji se zvao Hwan-ung, koga je "sa neba na zem-
lju poslao Bog Hwan-in". Koren naziva "Hwan" jeste blizak korenu biblij-
skog naziva "Hanan" koji se hebrejskom jeziku izgovara "Knaghan", koji
kao Nojev unuk, a jedan od etiri Hamova sina, predstavlja praoca svih Ha-
nanejaca. Po Svetom pismu, Hananejce odlikuje velika telesna visina. Sta-
novnitvo hananske zemlje je ovako opisano od strane jevrejskih "uhoda":
"Zemlja koju proosmo i uhodismo zemlja je koja prodire svoje stano-
vnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki." (4. Mojsijeva
13,33) Zajednika spona izmeu Hananovih potomaka na istoku (sinida) i
na zapadu (atlantskih mediteranaca) postoji i u njihovoj zajednikoj skali u
muzici - anhemitonskoj pentatonici (sviranju po crnim dirkama na klavija-
turi), koju prepoznajemo u muzici dananjih Kelta, Rumuna i Kineza. An-
hemitonska pentatonika otkriva duh pobede i moi. elja za mo se vidi i
u atributima drevne megalitske kulture, te i u zajednikom simbolu zmaja
kao simbola moi (simbol kineske nacije i njene carske moi, zastava dre-
vnih Sarmata, mit o udovitu iz Lok Nesa, grb Velsa, itd). Na kineskom
Han znai nasilnik. Duh nasilja sa izraenim nepotovanjem ovekove li-
nosti proima itavu istoriju Kineza, bilo drevnu, bilo savremenu. Savre-
mena deavanja u Kini i severnoj Koreji otkrivaju isti totalitaran duh. Ve-
insko stanovnitvo mongolskog i ugrofinskog porekla otkriva kukaviku
nesposobnost da se odupre nasilju malobrojnih ali nasilnikih raspoloenih
Hananovih potomaka.
Nekadanji Vikinzi, potom ratoborni veani, Danci, severni Nemci,
postali su u meuvremenu miroljubivi i krotki. No, naputanjem ideje pro-
svetiteljstva, njihov duh elje za mo i varvarizma ponovo se budi. Iako je
u svom otvorenom ispoljavanju sputan zbog savremenih kulturnih vredno-
sti, moemo ga prepoznati kroz njihove agresivne sportove i huligansko po-
naanje njihovih navijaa, a i kroz njihovu spoljnu politiku koja eli da mir
u svetu ostvari nasiljem, umesto prosveenou. Njihova filmska umetnost
je takoe sve vie proeta nasiljem. Njihova elja za mo je oliena u sa-
vremenim filmskim ostvarenjima iji junaci pravdu sprovode svojom na-
toveanskom moi i nasiljem. Tipian atlantsko-mediteranski smisao za
humor, proet nasiljem i bizarnou, prepoznajemo u britanskoj seriji fil-
mova pod nazivom "Monti Pajton". Tipini atributi Lava su do dana dana-
njeg najvie sauvani na onim podrujima zastupljenosti atlantskih medi-
teranaca gde reformacija i prosvetiteljstvo nisu nikada uhvatili korena, na
podruju Irske, istone Evrope (Poljske, Ukrajine, Moldavije, istone Bu-
garske, severnog Kavkaza...) i na podruju zapadnog Balkana. Setimo se
baskijske teroristike "Ete", irske teroristike "Ire", bosanske teroristike
"Mlade Bosne" ili nase srbijanske "Crne ruke".
Ne samo to su narodi atlantsko-mediteranskog i sinidskog porekla
sami skloni nasilju ve esto i stradaju kao rtve nasilja i nepravdi, koje po-
nekad svojim provokativnim karakterom i sami na sebe prizivaju.
Setimo se samo nesrea i nepravdi koje su doivljavali Hercegovci
(Hercegovake jame iz Drugog svetskog rata), Poljaci (Katinjski masakr,
propast varavskog ustanka izazvan sovjetskom neintervencijom), Ukra-
jinci (genocid koji je namerno izazvanom glau od 1932. do 1933. usmrtio
milione Ukrajinaca), erkezi (oko pola miliona ljudi je stradalo u ruskom
genocidu nad erkezima sredinom XIX veka), stotine hiljada Kozaka koji
je po zavretku rata Zapad isporuio nazad Sovjetima pravo u smrt, itd. Na-
rodi sa dominantnom hananskom genetikom uglavnom imaju problema sa
svojom samostalnou kroz istoriju: Irci, Baskijci, Kurdi, erkezi, eeni,
Moldavci, Ukrajinci, Poljaci, Hercegovci, i dr.
Kao da jo uvek nad njima odjekuju rei
biblijskog prokletstva: "Proklet da je Hanan,
i da bude sluga slugama brae svoje!" (1.
Mojsijeva 9,25) Ako Bog postoji, moemo se
pitati da li je Njegovo prokletstvo nad Ha-
nanejcima moralo da bude tako surovo, da
bi ih odvratilo od njihove elje za mo i sklo-
nosti ka nasilju?
Kako psiholoki tip Lava reaguje na ne-
volje koje ga snalaze?
One su mu samo jo vei izazov za
borbu, borbu na pogrenom planu! One jo
vie raspiruju njegov optimizam pobede,
moi i sklonost ka nasilju. "Tekoe na koje
nailaze u poziciji vodeeg samo im daju vei
podstrek za uspeh." (Drutvo astrologa Jugo-
slavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 64) Zato
su moda tako drastine nevolje jedini put
njihovog otrenjenja kojim e spoznati da
oni sami nisu bogovi, ve ipak samo ljudi.
Govorei o Bojem postupanju sa Hanane-
jcima, mudri Solomon opisuje svu tragediju
njihovog nasilnog i surovog karaktera:
"A to si ostavio nekanjene njihove grehe, nije bilo straha ni pred
kim. Zamrzeo si drevne stanovnike svoje Svete zemlje jer su inili
zlodela grozna u vradbinama i obredima bezbonim; okrutne
ubice svoje dece, derae utrobe na gozbama mesa ljudskog, po-
sveenike s krvava pira, roditelje ubice bia bespomonih, odlu-
io si unititi rukama otaca naih.
Ipak si i njih potedeo kao ljude, jer si im pred vojskom svojom
poslao ose kao pretee da ih malo pomalo istrebe. Premda si ih mo-
gao, kao bezbonike, predati u boju rukama pravednika ili stranim
zverima ili ih strogom reju najedanput zatrti, sudei im malo po-
malo, davao si mesta pokajanju. ...
A ti si milostiv svemu jer moe sve i kroz prste gleda na grehe
ljudima da bi se pokajali. Jer ti ljubi sva bia i ne mrzi ni jedno
koje si stvorio." (Mudrosti Solomunove 29,11; 28,3-10; 27,23-24.26)
Crte zle maehe iz
Diznijeve Pepeljuge
predstavlja izgled tipinog
atlantskog mediteranca.
Autor je naglasio one crte
njenog izgleda koje otkrivaju
njenu elju za mo.
BLIZANCI - ANTROPOLOKI TIP NORDIDA
Linda Gudmen opisuje izgled Blizanca sledeim reima:
"Ukoliko nisu pod konfliktnim ascendentom, Blizanci su tanko gra-
eni, hitri su i malo vii od prosenih ljudi. Mnogi od njih imaju sitne,
otre crte kao da su u obliku kameja (ukras izvajan u kamenu). Mnogi
od njih imaju smee oi, ali veina onih koji su pod uticajem Merkura
imae lepe kao lenik kristalno iste, plave, zelene ili sivkaste oi, koje
sijaju i iji pogled leti tamo-amo." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 91)
Za izgled osoba roenih pod uticajem Merkura (koji odgovara Blizan-
cima) astrolog Aleksandar Imiragi pie:
"Uopteno, nos ima otar, ili ak stisnut izgled. Merkurijanci imaju si-
una ili dugaka, tanka i precizno iscrtana usta koja su otra, posebno
na uglovima. ... Merkurijanska kosa je vrlo fina i tanka i nema je
mnogo. Boja je bleda ili smeesiva i ima tendenciju da bude svetla. ...
Ovde je koa veoma fina, delikatna i suva. Ova vrsta retko uspeno
tamni." (Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 373-374)
Astroloki opis Blizanaca odgovara opisu antropolokog tipa nordida:
"Stas visok i vitak. Ramena snana i iroka, noge dugake. Lobanja du-
gaka, sa strane spljotena, potiljak izboen. Lice duguljasto, crte otre,
vilice izrazite. Usta su uska i tvrdo formirana, uvo maleno. elo je
usko, ravno i natrag zavraeno; obrve ravne. Nos uzak i istaknut, u ko-
renu visok. Oi svetle, plave ili sive, srednje veliine. Koa tanka i
bleda, sa providnim venama. Kosa plava ili crvenkasta, tanka, glatka i
mekana." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 174)
Podudarnost tipa Blizanaca sa
nordidom je oigledna ne samo kada
se porede njihovi fiziki atributi ve
i psiholoki. Astrolozi opisuju nara-
tivnost Blizanaca i njihovu sklonost
ka sarkastinom humoru:
"Blizanci su priljivi i esto ne-
dosledni." (arls E.O. Karter, Enci-
klopedija psiholoke astrologije, str. 47)
"Maksimalno se koriste reima, imaju veliku snagu izraavanja, a ve-
ti su u svim vidovima komunikacije. ... Vrlo su veti u korienju re-
ima i one su njihovo najjae oruje kojim se koriste u odbrani kada po-
kazuju neodmerenost i sarkazam. esto ne tede rei, zloupotrebljavaju
ih, neumorno brbljaju... Ljudi ponekad zaziru od sarkazma Blizanaca i
zauzimaju odbrambeni stav prema njima." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 40-41, 43)
Antropolog Hans Ginter pie o nordijskoj narativnosti i njihovom smi-
slu za humor sledee:
"Dar narativnosti kao i smisao za opisivanje dogaaja i predela, i sklo-
nost ka vragolastom humoru uobiajen je u nordijskoj rasi." (Hans F. K.
Gnther, The Racial Elements of European History, p. 52)
Astrolozi tvrde za Blizance da su slabo zainteresovani za telesna zado-
voljstva:
"Za Blizance kau da su hladne krvi i da im je interes za seks sekun-
daran." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 44)
To isto tvrde i antropolozi za nordide:
"On (...) razvija karakteristinu strast za realnost, dok strast u uobi-
ajenom smislu pobuivanja ula ili pojaanja seksualnog ivota ima
mali znaaj za njega." (Hans F. K. Gnther, The Racial Elements of European
History, p. 51)
Nordide odlikuje sebina i egocentrina koristoljubivost, a ne telesnost
radi samog telesnog uitka, niti sujeta. Takav karakter moemo prepoznati
na celom podruju njihove zastupljenosti. Geografsku zastupljenost nor-
dida moemo pratiti na osnovu njihovih zajednikih genetikih markera
(HLA-A1, B8, HG-R, itd).
Razlika izmeu dinarske i nordijske lobanje
Nordide poznajemo kao izvorne nosioce indoevropske grupe jezika,
kao Kelte, Ilire, Germane, Balte, Slovene i Indo-Irance koji su lako uspe-
vali da svoj jezik i upravu nametnu narodima drugaijeg porekla koje je
odlikovala meusobna nesloga. Zapravo, narodi kojima sujeta nije temeljna
karakterna odlika (nordidi, mongoli, ugrofinci, semiani) lako zagospodare
narodima koji su sujetni (dinarcima, mediterancima, itd), jer sujeta prirodno
formira plemenske odnose i meusobnu zavaenost (zato to su sujetni ljudi
uvredljivi i skloni sukobima).
Za sposobnost tipa Blizanaca da ostvari mo komandovanja i vlada-
vine nad drugim ljudima astrolog Nikola Ogrizovi tvrdi: "Oni mogu to da
urade, a da to ne bude ni tiranski, niti sa preteranim ponosom." (Astrologija,
str. 24) Nordide odlikuje odsustvo sujete, pa zato u astrolokoj literaturi i-
tamo kako "blizance vie interesuje ta rade, nego ta e da obuku, pa tako
ponekad deluju nemarno". Moda nam izgleda nepojmljivo kada sretnemo
nemakog biznismena u utoj koulji sa stotinu malih crnih Miki Mausa, ali
njemu zaista nije vano ta emo mi o njemu da mislimo. Narodi severne
Evrope, koji su u velikoj meri nordijskog porekla, smatraju da je sklonost
ka hvalisanju i isticanju sopstvene vrednosti i veliine izraz primitivizma i
zaostalosti. Iako ih odlikuje sloboda od sujete, nordidi su sebini. Ali, ta se-
binost kod njih nije slepa i bezumna kao kod njihove genetske brae ugro-
finaca (krte Device) i mongola (posesivni Rakovi), zato to ih u velikoj
meri odlikuje sauvan zdrav razum.
Tu nordijsku odliku opisuje astrolog arls Karter sledeim reima:
"Blizanci su, mada esto sebini, ipak prilagodljivi." (arls, E.O. Karter,
Enciklopedija psiholoke astrologije, 3)
Linda Gudmen kao odliku Blizanaca navodi:
"Blizanac ba i nema neku elju da akumulira pa bilo da su to pare ili
znanje. I u jednom i u drugom sluaju on bi radije da to apsorbuje, raz-
vrsta i pusti u opticaj, da bi dobio jo vie. On je prenosilac neeg uvek
novog, originalnih ideja i slui drugima kroz svoju mnogostranost, svo-
jim ivim i brilijantnim intelektom." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 104)
Antropolog Hans Ginter pie o nordidima:
"Istinoljubivost i energija su istaknuti kvaliteti nordijskog oveka. Po-
sebnim majstorstvom svoje prirode on stie svoju mo rasuivanja i
uva je, stojei kao slobodan ovek protiv sebe i jo vie protiv uticaja
drugih. On osea jaku potrebu za istinom i pravdom i pokazuje s toga
praktian stav, stav odmeravanja koji esto ini da on izgleda hladan.
Njega odlikuje visoko razvijen smisao za realnost, koji ga, u kombina-
ciji sa energijom, koja moe da preraste u vrstinu, tera ka dalekose-
nim akcijama." (Hans F. K. Gnther, The Racial Elements of European History, p. 51)
Astrolog Doana Vajnbaum
kae o Blizancima (enskom polu):
"Mada je topla i oseajna,
mnogi smatraju da je hladna.
To je zato to se uglavnom
oslanja na inteligenciju a ne na
emocije." (Tajna seksualne astrologije,
str. 18)
Zahvaljujui svojoj razumno-
sti u prosuivanju ispravnosti neije
ideje, nordid vie nego drugi tipovi
obraa panju na smisao same
ideje, nego na to ko ideju iznosi.
Astrolog Doana Vajnbaum nastav-
lja o Blizancima sledee:
"Ako imate ekstremna ili fanatina ubeenja u religiji ili politici, neete
se slagati sa Blizancem. Oni prejasno vide svaiju stranu. Liberalni su
i tolerantni po prirodi, i ljudi uskog uma nee daleko stii sa njima."
(Isto, str. 18)
Nemica - nordijski antropoloki tip
Protestantska reformacija,
iji poziv je u njenom prvobit-
nom obliku bio upuen samo na
zdrav razum, a ne na ljudska
oseanja ili na potrebu da se
radi satisfakcije neiste savesti
dre pravila koja su sama sebi
cilj, najvei odziv je imala
upravo na podruju najvee za-
stupljenosti nordijskog antropo-
lokog tipa. Nordijskom tipu
nije lako da usvaja filozofiju ili
religiju koja svojim smislom
nije u stanju da izdri kritiku zdravog razuma. Sluati glas razuma znai
biti u sukobu sa ljudskom glupou i sa svakim oblikom sujeverja i praz-
noverja. O tom atributu nordida koji je bio odlika i srednjevekovnih Slo-
vena, govori antropolog Vladimir Dvornikovi kada opisuje karakter bo-
gumila:
"U bogumilstvo uviru najdublje atavistike crte slovenskog oveka. U
prvom potezu, po svojoj genezi, bogumilstvo je, i kao psiha i kao ver-
skosocijalni pokret, negativizam i reakcija. Bogumil je pre svega ose-
ao: ta ne moe i ta nee. On nije hteo disciplinu kojoj nije mogao da
dokui smisao, i koja se protivila njegovoj najdubljoj unutranjosti."
(Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 967)
Govorei o antropolokom tipu koji odgovara nordidima, Vae de La-
pu kae:
"Od drave trai samo da potuje njegovu delatnost; po verskom opre-
deljenju je protestant, jer njegov nezavisni duh ne moe da se prilagodi
autoritetu crkve." (Fransoa de Fontet, Rasizam, str. 69)
Tu nordijsku osobinu, koja je izraz njegovog zdravog razuma, astrolog
Linda Gudmen opisuje sledeim reima kao osobinu Blizanaca:
"Samo to je saznao ta i kako se radi, elee da sazna i zato. Odgo-
vor kao to je: "Pa do sada smo uvek tako radili" sledie mu pogled
koji e i vas smrznuti. Tradicija ne ostavlja nikakav utisak na njega.
I ako mu samo kaete za neto da je to jedan stari dobri obiaj, to je za
njega jo vei izazov da ga promeni. ... Retko je dogmatian tip, nje-
gova miljenja su fleksibilna." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 121-122)
Rasprostranjenost protestantizma u Evropi
Kada Jovan Cviji opisuje karakter takozvanog centralnog tipa tj. sta-
novnitva jugoistone Srbije i Makedonije, on zapravo opisuje karakter nor-
dijskih Slovena, koji su, prema savremenim genetikim saznanjima, na Bal-
kanu najvie zastupljeni kod grkih Makedonaca:
Realistine crte. Ovo je najizrazitija osobina centralnog tipa. ... Pravi
predstavnici ovoga temperamenta u centralnom tipu, oni to vrlo malo
govore i u govoru kratko seku, isto se dusnu kad ih pitate o priama i
pesmama, i tim kau kako su to besposlice i zaludnice, jer to nije ra-
bota, pravo zanimanje ovekovo. ... Ree nego ljudi dinarskog tipa
tee da je njihova kua najlepa i najbolje snabdevena, da su njihovi za-
drugari bolje odeveni, osim to, izuzetno, poneka ena uspe da name-
tne svoj ukus; naprotiv su bogati esto ravo obueni, katkad su kod
kue ak i u dronjcima. Malo ili gotovo nimalo ne cene lepoga i dobro
opremljenoga konja i ne oseaju kao dinarski ljudi potrebu za spolja-
nim sjajem. ... I pored ovih realistikih crta kod ljudi ovoga tipa nema
one sirove i surove gramzivosti koja se esto javlja kod istono-bal-
kanskog tipa. U njihovu ivotu ima manje prostatva. Protivno geo-
grafskom poloaju, prema kome bi centralni tip trebao biti junjaki i
ekspanzivan, on u celom psihikom ivotu pokazuje neega zavezanog
i skuenog. ... Jo je tee razaznati njihova prava unutranja oseanja.
Umeju da procene ljude, njihove osobine i strasti; ali dok ljudi dina-
rskog tipa esto iskazuju svoja opaanja, ovi to ine samo izuzetno. Te-
ko je zadobiti njihovo poverenje. Ali im dua odmekne i isto procveta
NORDIJSKI RAZUM SE SUPROTI SAMOOBMANI
U pravoslavlju i katolianstvu jedna muzika se slua i peva u crkvi, a
druga van crkve. Dok je vernik u crkvi on e da slua i peva pesme
zahvalnosti, ali izvan crkve on e pokazati sklonost da se opija za-
bavnom muzikom, a takoe i narodnom muzikom, koja se svojom ne-
zahvalnou i esto izraenom kuknjavom suproti pesmama zahval-
nosti koje slua i peva u crkvi. U nordijskim zemljama severne Evrope
nema takve podvojenosti. Isti duh koji je nadahnjivao protestanta da
peva duhovne himne zahvalnosti dok je boravio u crkvenom hramu,
nadahnjivao ga je da peva te iste himne dok je iao putem, dok je bo-
ravio u kafani ili u kui sa porodicom. Kada je protestantski svet kre-
nuo putem duhovnog otpadnitva, i kada se pojavila zabavna muzika,
ona je ubrzo iz sveta ula u protestantske hramove. Nema licemerstva
i samoobmanjivanja, jer je on stran nordijskom razumu.
pod uticajem slobodnog ivota za kojim su vekovima eznuli. ... Ta-
koe se kod njih zapaa neka naroita srdanost, topla i dirljiva, koja
izgleda uvek kao zbunjena i neuka. ... Imaju vie dara za lirske no za ep-
ske pesme. Epske su pesme ree no u dinarskoj oblasti. Ljudi central-
nog tipa imaju mnogo takta i obazrivosti. Retko se gde u junosloven-
skim zemljama ljudi manje vreaju reima nego u ovoj oblasti i retko
se gde uvrede reima mirnije snose no ovde. tede mane i slabosti dru-
gih i esto krupnim moralnim pogrekama lako progledaju kroz prste,
kad se one tiu rabote. Umeju da vladaju sobom: mogu da zaustave
oseanja i elje, da se predomisle i razmisle; retko ima prenagljenosti;
gotovo su uvek smotreni i obazrivi. Otuda je u centralnom tipu rela-
tivno manje onih violentnih, odlunih i snanih temperamenata, koji
ne mogu da trpe nepravdu. Njih ima u mnogo veem broju u zapadno-
makedonskom i u kosovsko-metohijskom varijetetu. Nesumnjivo je da
su ljudi centralnog tipa bistri i brze shvatljivosti. Uvek imaju pri sebi
sva svoja ula i duh; gotovo su uvek pribrani. Ali je njihova inteligen-
cija najee upravljena na materijalne obzire i na lini interes. Ljudi
centralnog tipa lako se prilagode najrazlinijim drutvenim sredinama.
I to je jamano u vezi sa realistikim crtama njihove due i sa brzinom
shvatanja praktinih stvari; moda, takoe, kod njih nema one otporne
snage koja dolazi od starih narodnih tradicija. Vrlo brzo primaju teko-
vine materijalne kulture i spoljne znake civilizacije. ... Odobravaju i
usvajaju materijalne, moralne i duhovne novine, koje olakavaju ivot
i donose koristi. (J. Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, str. 78-81)
Bez obzira na to to ga odlikuje zdrav razum, nordijski tip odlikuje i
iskuenje sebine i egocentrine koristoljubivosti. Zato se kroz istoriju Za-
pada blagoslov njegove trezvenosti uskoro poeo pretvarati u prokletstvo
njegovog hedonizma. Politika nordijskog Zapada postaje sve vie proeta
koristoljubljem i bezobzirnou prema drugima. No, neko bi na ovo posta-
vio primedbu - Zar ima politike koja nije koristoljubiva? Odgovor moemo
nai u politici naroda koje odlikuje visoka zastupljenost dinarskog antro-
polokog tipa. Srpska politika jeste tipian primer politike koja nije kori-
stoljubiva, ve koja na tetu egzistencijalnih interesa svoga naroda spro-
vodi politiku gordosti, inata i destrukcije. Setimo se najdrastinijeg primera
27. marta 1941, kada je narod uzvikivao "Bolje grob, nego rob; Bolje rat,
nego pakt.", i raznih slinih primera kroz celu njegovu istoriju. Sa pravom
je Zoran ini govorio:
"Svet je surovo trite. I niko ne voli nikoga. Svi vole samo sebe. Ali
daj da mi volimo sebe onoliko koliko Amerikanci vole sebe, pa onda da
vidimo ko je uspeniji. A poto mi ne volimo ba sebe, a oni vole sebe,
oni su uvek uspeniji. A jel smo mi krivi to mi ne volimo dovoljno
sebe, ili nam je neko drugi kriv? Sami smo krivi! Hajde da volimo sebe,
da vidimo ta su nam potencijali, da vidimo koji su ljudi dobri da dou
na dobra mesta, i da iskoristimo svoje potencijale na najbolji nain."
Naravno, pojam prave ljubavi prema sebi treba razlikovati od sebine
koristoljubivosti koja ima za cilj emotivni i telesni uitak na raun stvarnih
interesa oveka i naroda, i koju prirodno odlikuje bezobzirnost prema dru-
gima. Savremena politika Zapada postaje sve vie koristoljubivija i bezob-
zirnija, i sve manje ima prosveenog duha Novog veka, o kojem je engle-
ski istoriar Dord M. Treveljan u "Britanskoj istoriji XIX veka" pisao:
"Poteno je da se visoko hvali uticaj evangelikalizma na nau politiku
u danima kada se nijedna delimino prosveena doktrina nije mogla
uti. Evangelikalizam je doneo potenje, nesebinost i ovenost, i na
visokim mestima, i u svom pozivu upuenom javnom mnjenju." (George
Macaulay Trevelyan, British History in the Nineteenth Century, p. 54)
Meutim, pokuavajui da se prilagodi hedonizmu savremenog doba,
protestantizam uskoro doivljava svoju transformaciju: u smeru religioz-
nog formalizma (po emu postaje blizak tradicionalnom katolianstvu), i u
novije vreme u smeru sentimentalnog fanatizma (po emu postaje blizak
religiji Istoka). Iskuenje religioznog formalizma je iskuenje tipino za
psiholoki tip Device, dok je iskuenje sentimentalnog fanatizma, koji se
pojavljuje kao lana reformacija religioznog formalizma, tipino za psiho-
loki tip Raka. Kao reakciju na izopaenje protestantizma, nordijski razum
radije izabira ateizam, nego da veruje u formalnu religioznost, ili u Hrista
koji uska uz rok ritam i zastupa da je na krstu Golgote svojom rtvom uki-
nuo Deset Bojih zapovesti.
U istoriji civilizacije, kao i u ivotu pojedinca, nema statike. Ako nas
iskuenja ivota ne popravljaju, ona nas kvare. Ako blagoslovima ivota ne
posluimo na tue dobro, njima emo sluiti na sopstvenu propast. Ako nas
oni ne ispune zahvalnou i nesebinou, ispunie nas gramzivou i se-
binou. Ako ne pobedimo iskuenja onda kada se ona pojave, ona e po-
bediti nas. Ko se protiv iskuenja ne bori svim srcem, postae njihova r-
tva. Naa sudbina je ipak u naim rukama.
DEVICA - ANTROPOLOKI TIP ALPIDA
Psiholoki tip Device odlikuje alpide. Oni predstavljaju ostatke drevnih
starosedelaca Evrope ledenog doba, koji i dan danas u velikoj meri nase-
ljavaju ona podruja koja su nekada bila prekrivena ledenom kapom.
Oni ugrofinci koji
naseljavaju podruje
Baltika i severo-istone
Evrope (podruje biveg
SSSR-a) nazivaju se u
antropologiji - baltidi, a
oni koji naseljavaju Alpe
centralne Evrope - alpidi.
Baltidi su meanjem sa
nordidima dobili od njih
svetlu kosu.
Za razliku od baltida koji su u odreenoj meri (kod Estonaca, Finaca,
Laponaca, Maara, itd) sauvali svest o svom ugrofinskom poreklu, alpidi
su zaboravili svoje poreklo, najpre pod invazijom keltskih nordida, a po-
tom i pod germanskim i slovenskim osvajaima. Analiza Y hormozoma,
koji nasleuju samo mukarci, otkriva da su baltidi sa svoje muke strane
sauvali svoju haplo grupu N, koja je po genetskoj strukturi najblia haplo
grupi O koja odlikuje utu rasu na podruju istone Azije. HG-O odlikuje
i Korejce koji po jeziku pripadaju istoj uralskoj jezikoj grupi kojoj pripa-
daju i evropski ugrofinci.
Meutim, za razliku od
baltida, alpidi su sa svoje
muke strane izgubili svoju
haplo grupu N i dobili nor-
dijsku HG-R1b koja odgo-
vara njihovim keltskim
osvajaima. Genetika nas
zapravo uverava u hipotezu
da su nordijski proto-Kelti
pobili alpidima centralne
Evrope muko stanovni-
tvo i uzeli njihove ene.
Predstavnici alpskog antropolokog tipa
Obe grane ugrofinaca (alpide i baltide) odlikuju zajedniki genetiki
markeri (HLA-A3, B7, itd) i vrlo male meusobne antropoloke razlike.
Ugrofinski antigen HLA-B7 je u Evropi najzastupljeniji kod Laponaca
(preko 37%), u Irskoj (33,6%), kod Austrijanaca (29,1%), Finaca (26,7%),
Belgijanaca (25,5%) i severozapadnih Rusa (25,2%). HLA-B7 je najzastu-
pljeniji HLA-B antigen u vajcarskoj (23,6%), Sloveniji (23,6%) i Nema-
koj (20,2%). Na podruju bive Jugoslavije ga ima 10,65% stanovnitva,
u Srbiji 7,84%, a u Hrvatskoj 18,1%.
Meanje sa razliitim stanovnitvom Evrope (najvie sa nordidima) je
rezultovalo da alpidi na prvi pogled, po svom spoljnom izgledu odgovaraju
beloj rasi. Meutim, njihovi kosturi otkrivaju njihovo uto poreklo:
"ini se da su od kraja paleolita u Evropi, ali odakle su doli, ili da li
su nastali u Evropi od meanja neke kratkoglave azijske grupe sa pra-
evropljanima - ne znamo. Ovi ljudi, bar po skeletu, imaju neke slino-
sti sa turanidima, a na ivom oveku ne zapaamo odlike tungida."
(Boo kerlj, ovek, str. 328)
Ipak, i alpidi i baltidi su sauvali mnoge adaptivne psihofizike atri-
bute koji ih osposobljavaju da ive u polarnoj klimi. Odlikuju ih uske i si-
tne oi, izraena cirkulacija krvi u licu, zatitne naslage sala, genetska sklo-
nost gojaznosti, kratki ekstremiteti, iroka brahikefalna lobanja, okruglo i
iroko lice, a crte na njemu neizraene. este su "kesice" pod oima i na-
slage sala. Jabuice su unekoliko naglaene. Nos je kratak, spljoten, prast
ili prav. Usta su iroka. Zubi nisu sasvim zbijeni kao kod ostalih antropo-
lokih tipova u Evropi. Brada je retka. Maljavost je slabo izraena. Odlikuju
ih, takoe, instinktivna potreba za pravljenjem zaliha, strah od vode, izra-
ena gadljivost, itd.
Astrolozi Maks Hajndel i Avgusta Fos Hajn-
del opisuju izgled Device: "Ten ukast. ...
Stopala su mala, noni prsti savijeni unutra,
dajui ovim ljudima specifian otean hod."
(Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvez-
dani kod, str. 102) A antropolog Boo kerlj
pie o pripadnicima ute rase: "aka i sto-
pala su izuzetno mali." (Boo kerlj, ovek,
str. 315-317) Po astrologu Miletu Duporu:
"Devicu odlikuje okrugla koata glava,
glatko lice..." (Ne verujte, proverite, 78) Po
astrologu arlsu Karteru njihova "Boja lica
je bledouta i esto mutna". (Principi astrologije, str. 161)
Po astrologu Lindi Gudmen: "Devica je obino nia rastom." (Sunevi
znaci Linde Gudmen, str. 219) Astrolog Hana Hart kae za Devicu: "Moe da
ga prepozna po visini, jer je uglavnom najnii u drutvu." (Mukarac na
dlanu, str. 64)
I po antropologu dr Bou kerlju: "Alpidi su vie malenog rasta (163-
164 cm). ... Nalazimo ih u srednjoj Francuskoj, razasute svuda po Alpima,
u ehoslovakoj, delimino takoe u zapadnom i severnom delu Jugosla-
vije." (Opta antropologija, str. 69)
Alpidi su najzastupljeniji na
podruju pokrajine Savoje u
Francuskoj, u junoj Nemakoj
(vabiji i Bavarskoj), na podru-
ju Austrije, Slovake, Slovenije,
Hrvatskog Zagorja, a kod nas na
podruju Vojvodine (starose-
deoci), i delimino severozapa-
dne umadije. Psiholoke poseb-
nosti alpida jesu posledica
izopaenja njihovih adaptivnih
atributa za hladnu klimu - sku-
pljakog instinkta koji se usled unutranjeg nezadovoljstva lako transfor-
mie u krtost. Otuda, na celom podruju zastupljenosti alpskog tipa, od
Banata do Bavarske i Savoje, sreemo ljude koji po svojoj izraenoj krto-
sti odgovaraju psiholokom tipu Device.
Astrolog Maja Lonari pie sledee:
Slika Lale sa table Welcome to Panevo
Bavarac, crte Viole Baier
"Devica ljubomorno uva svoj integritet i
apotekarski mir u kojem ivi sama ili s obi-
telji: Geslo Device je: nikoga ne putamo
unutra. ... krt. Novac troi oprezno jer se
boji nematine. Starinski mentalitet, eko-
nomske restrikcije u porodici, smisao za
praktino realizuje se na utrb estetike, krt je
a odnosi s roditeljima su konvencionalni."
(Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str.
40, 54-55)
Smatra se da je sever Nemake tradicio-
nalno razvijeniji od juga zato to njegovi sta-
novnici zaraen kapital radije ulau u dalju
proizvodnju, dok Bavarac zaraen novac ra-
dije stavlja u slamaricu. Nemci sa severa Ne-
make i dan danas priaju viceve kojima se
rugaju sebinom karakteru svojih zemljaka junjaka (alpida), njihovom rasi-
zmu i rigidnosti* miljenja. Mladi i devojka iz Bavarske tede novac da bi
zajedno otili na more, ali kako ona nije zaradila dovoljno, mladi odlazi bez
nje na letovanje. Imaju desetine recepata kako da iskoriste hleb za jelo koji
je okamenjen jer je star desetak dana. Skloni su da krtare na beznaajnim
stvarima na tetu svoje telesne ugodnosti, pa ak i na raun svoga zdravlja.
O samom zdravlju prilino vode rauna, ali ne toliko iz ljubavi prema zdrav-
lju, koliko iz straha od bolesti. Oseanje svojine je izraeno do maksimuma,
pa ima zabeleenih sluajeva ubistava zbog branja voaka sa grana koja
prelazi ogradu, i sudskih sporova koji traju decenijama (kao na primer je-
dan spor oko pevca, u Mavi, koji je trajao oko tri decenije). Sebina zavist
prema bogatima je bila temelj njihovog zalaganja za socijalne reforme kroz
nacizam u centralnoj Evropi i komunizam na Istoku.
Sledei atribut alpida jeste plod njihove smanjene hormonalne aktiv-
nosti, to ih navodi da vie uivaju u oseanju svoje "devianske" istote
pred sopstvenom saveu, nego u slabo izraenim emotivnim i telesnim ui-
cima. Sklonost da uivaju u istoti svoje savesti ih navodi na licemerno po-
tiskivanje sopstvenih slabosti u podsvest (to je inae iskuenje veine ljudi
u poznim godinama), a takvo potiskivanje rezultuje njihovim specifinim
autoritarnim i "gestapovskim" simptomima u psihi.
Bavarka, crte Viole Baier
* ta se desi kada se plavua preseli iz Berlina u Bavarsku?
Dolazi do kolektivnog skoka IQ-a na oba podruja!
Celo podruje centralne Evrope odlikuje prirodan produkt licemerstva
pod uticajem oseanja krivice - sklonost ka rasizmu. Najvei procenat rat-
nih zloinaca iz vremena nacizma je upravo iz tog podruja. Lano mora-
lisanje i prezir prema prljavima, moralno nepodobnima i nekulturnima i da-
nas sreemo na istom geografskom podruju, kao plod projekcije i
prebacivanja sopstvene nepriznate moralne neistote drugima.
Poznat je primer iz Slovenije, kada su 2006. godine stanovnici mesta
Ambrus (pored Ljubljane) iz "ekolokih i bezbednosnih" razloga proterali
35 Roma u umu i zabranili im povratak. U anketi koju je potom uradila lo-
kalna TV POP televizija, 42% anketiranih Slovenaca podrava odluku slo-
venake vlade da se posle njihovog preseljenja u Centar za strance Romi
vie nee vratiti u svoje mesto Ambrus. Romima se zamera da su prljavi, ne-
civilizovani i nesposobni da potuju pravni poredak. U ovom aktu progona,
alpski tip je otkrio svoju pravu nacistiku prirodu. Zapazimo paralelu sa
astrolokim opisom deviinog iskuenja. U savetu astrologa Doane Vajn-
baum, kojim ona objanjava kako raskinuti vezu sa Devicom, nalazimo spi-
sak iskuenja koje alpski tip nije u stanju da podnese, to sasvim jasno ob-
janjava zato oni imaju prezriv stav upravo prema Romima:
"Ne kupajte se. Aljkavo se oblaite. Gasite cigarete u oljici za kafu.
Neka vae prebivalite izgleda kao da se u njemu zaista ivi. Uvek ka-
snite na sastanke. Koristite vulgarne rei. Odvedite Devicu u toples
klub ili na porno film. Budite saoseajni. Dovodite u sumnju svaku nji-
hovu odluku. Ili, donesite odluku a da je nita ne pitate. Priajte masne
viceve u drutvu. Kockajte se." (Doana Vajnbaum, Tajna seksualne astrolo-
gije, str. 34)
Karakteru alpida odgovara astroloki opis karaktera Device:
"Ovaj znak je vrlo diskriminativan i kritian, i nije ga nimalo lako za-
dovoljiti. On je izbirljiv, ne voli da ga dodiruju, ima duboko ukorenjen
strah od infekcije." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 29)
"Hladno rezonuje, skeptik u pitanjima bez dobrih dokaza. Oseanja hla-
dna, nee da ih izrazi, uvuen u sebe, trpi i uti, podnosi nepravdu,
prima nie poslove bez protesta. Izgled: suzdrljivo dranje, hladan di-
plomatski arm, hladan ispitivaki pogled, rezigniran izraz, glas tanak,
zvui inovniki zlobno. Povuen. Podozriv. U poslu marljiv kao crv,
ist, uredan, tedljiv, praktian. ... Prema sebi nepravedan, ivi da radi,
metod vaniji od produkta, oteava sam sebi posao, komplikuje da bi
udovoljio propisima, ne uzima sva prava, a uzima sve dunosti. ...
Mrzi neistou, prostakluk, nemarno ponaanje, nekonvencionalno
odevanje i dranje, ak i nemarno jeziko izraavanje." (Mile Dupor, Ne
verujte, proverite, str. 78-79)
"Oni mogu biti hronini pronalazai greaka, mrzovoljni, puni predra-
suda i ogranieni u svojim gleditima, sa takvim rezultatima da postanu
nepopularni meu onima koji ih ne razumeju." (arls E.O. Karter, Principi
astrologije, str. 71)
Astrolozi primeuju kod Device autoritarni, podaniki mentalitet:
"Oni mogu biti divne sekretarice, sekretari, ili podreeni svih vrsta, i e-
sto odbijaju vostvo, ne vole odgovornosti u irokoj meri, i bee od
toga da budu u sreditu." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 70)
Antropolog Branimir Male podaniki karakter Device otkriva kao
odliku alpida:
"Ne voli da vodi, a i ne ume, ve je zadovoljan kad moe da se poko-
rava voi." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 38)
Astrolog Mile Dupor smatra da je po karakteru Devici "Od narodnosti
najblii tip Hrvat". (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 81) Ova tvrdnja
moe biti tana samo ako se misli na Hrvate centralne Hrvatske i Hrvat-
skog Zagorja, koji su mnogo vie alpidi (zajedno sa nordidima), nego, na
primer, Dalmatinci koji su uglavnom dinarci i razni mediteranci. O karak-
teru stanovnitva Hrvatskog Zagorja Jovan Cviji pie:
Vrlo su marljivi, trezveni i izdrljivi u radu. ... Ali ovi seljaci imaju od-
bojni duh, duh podvajanja i odstranjivanja. esto su nepoverljivi. ...
Prigorci smatraju da samo vlasti i plemstvo treba da se bave dravnim
poslovima: oni su, vele, upueniji nego seljaci, mui; plemstvo treba da
nareuje, mui da sluaju; bez gospode ne bi bilo nikakvog reda. ...
Ovo je stanovnitvo posluno, disciplinovano i potpuno se pokorava
svojim stareinama. (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske
zemlje, str. 165)
Karakter Device otkriva i Vae de Lapu kada opisuje alpide u Fran-
cuskoj:
Homo alpinus. Niskog rasta, sme, okrugle glave i lica, on je bra-
hikefalni tip kakvog predstavlja stanovnik Overnje... Ovaj tip je naj-
zastupljeniji u Francuskoj, vajcarskoj, severnoj Italiji, junom delu
Nemake, Poljskoj, Austriji, na Balkanu, i dalje ka istoku.
Psiholoki gledano, odlikuju ga tedljivost, oprez i marljivost; ob-
daren je zdravim razumom (le bon sens), i vezan je za tradiciju. On
vie apsorbuje ideje nego to ih sam stvara. Iako je marljiv, posao
obavlja sporo i bez intenziteta. ...
Homo Alpinus zna samo za plaljivu odbrambenu solidarnost stada
ovaca gde svako tei da se sakrije iza svog suseda. Alpid je genera-
cijama bio "savren rob, idealni kmet, primerni podanik, a u repu-
blikama poput nae najhvaljeniji graanin, jer doputa sve zloupo-
trebe". Ovaj tip se teko menja i zato ima malo genijalaca. Katolik
je, zavisi od dravne akcije u politici, protivi se individualnoj po-
sebnosti i superiornosti, voli osrednjost i boji se napretka. Njegov
pogled ne see dalje od trenutnih potreba njega samog i njegove po-
rodice, dok su dravniki poslovi izvan njegovih moi. (Frank H,
Hankins, The Racial Basis of Civilization, p. 107-108)
Nekadanji Rimljani su u svom poetku predstavljali meavinu nordida
proto-keltskog porekla i alpida koja se spustila sa Alpa na Apeninsko po-
luostrvo i tu pomeala sa mediteranskim i dinarskim starosedeocima. Dok
su bili dominantna politika snaga, oni su pored izvesne nordijske trezve-
nosti koja odgovara Blizancima, imali i autoritarni duh alpida koji odgo-
vara psiholokom tipu Device. Rimska vrlo praktina etika filozofija, pro-
eta stoicizmom, zatim njihov vojniki duh stroge discipline, i u poetku
vrlo konzervativan i formalistian duh rimskog prava, otkrivaju jasne ele-
mente psiholokog tipa alpida. Latinski jezik, koji je od svih indoevropskih
jezika najsliniji keltskom, imao je sasvim drugaiji duh, melodiju i ritam
u odnosu na savremeni italijanski.
U meuvremenu alpidi su potisnuti pod uticajem populacija drugaijeg
porekla, iako su u nekoj meri i danas zastupljeni na podruju centralne Ita-
lije. Antropolog Bertil Lundman u svom delu "Rase i narodi Evrope" pie:
"Centralna Italija je me-
avina mediteranaca i al-
pida sa nordidima i dru-
gim strujama." (Bertil
Lundman) Kelti centralne
Evrope su sa sobom
povlaili alpide i na
razna druga podruja
svoje ekspanzije. Jedna takva njihova meavina nordida i alpida je pod en-
titetom Gala u antiko vreme naselila centralno podruje Male Azije. Je-
dna poslanica apostola Pavla u Novom zavetu upuena je na njihovo ime.
Ako je pogledamo, prepoznaemo da je upuena upravo alpidima. Apostol
Pavle iznosi kritiku njihovog iskuenja - tipine sklonosti alpida da se op-
tereeni krivicom iskupljuju pred svojom saveu dranjem odreenih pra-
vila ponaanja i religioznih obiaja.
Moda nam deluje neshvatljivo da tip Device, koji odgovara alpidima,
jeste sklon religiji, zato to astrolozi tvrde da je Devica skeptina prema
svemu to ne moe sebi nauno da dokae. Kao i kod veine pripadnika
ute rase, tako je i kod alpida dominantna leva hemisfera mozga, koja je
odgovorna za obraanje panje na sitnice, imenovanje, analitinost, itd.
Desna hemisfera je kod njih zapostavljena, verovatno zbog adaptacije na
hladnu klimu, da se ne bi u oteanim uslovima opstanka bavili interesova-
njima i aktivnostima koji bi mogli njihov opstanak da ugroze. Naime, dok
je leva hemisfera vie odgovorna za puko preivljavanje, desna je odgo-
vorna za imaginaciju, celovitost, sveobuhvatnost, i razne kreativne spo-
sobnosti koje najvie dolaze do izraaja u ostvarenju vieg smisla oveko-
vog ivota, u koji spada i domen religije.
Otuda alpida zbunjuje i plai sve to prevazilazi njegovo ulno isku-
stvo i to od njega zahteva filozofsko razmiljanje o optem smislu i poza-
dini onoga to se vidi. On je sposoban da egzaktno proveri, razume i prak-
tino primeni nauno otkrie, ali nije sposoban da do samog naunog otkria
doe, jer bi to zahtevalo da on kod sebe aktivira mo imaginacije. Alpid je
zbunjen kada ita biografije naunika koji su dali najvei doprinos nauci, jer
oekuje da od njih uje samo kako su marljivo skupljali informacije i radili
njihove analize, obrade i proraune, da bi na kraju doli do traenog otkria.
Meutim, on iznenaeno ita kako su im iz vedra neba otkria padala na
pamet, kako su se u laboratoriji molili Bogu (Luj Paster), kako su dobijali
otkria u obliku vizije (Nikola Tesla), a kljuna uloga leve hemisfere im je
bila potrebna tek onda kada su trebali da otkrie nauno provere, definiu i
u praksi primene. Iz istog razloga alpid teko razlikuje naunu istinu - pro-
verljivu eksperimentom, od naune hipoteze - proverljivu analizom njenog
smisla. Njega izluuje postojanje vie razliitih naunih hipoteza, jer takav
stres od njega trai da on preuzme na sebe odgovornost da misli i na osnovu
analize smisla hipoteze prosuuje njenu ispravnost ili neispravnost. On bi
jako rado voleo da jednu hipotezu proglasi za dogmu, ostale da zabrani i da
o tome vie ne diskutuje. Alpid jako voli da koristi dogme, jer ga one oslo-
baaju od potrebe da misli. Sasvim je svejedno da li su to religiozne ili nau-
ne dogme. Ako on nije ovek koji slepo veruje u dogmu o nepogreivosti
pape, verovatno e isto tako slepo da veruje u dogmu evolucije, stavljajui
znak jednakosti izmeu eksperimentom proverljive naune istine i hipo-
teze. Uzrok njegove rigidnosti miljenja nije u samoj pukoj dominantnosti
leve modane hemisfere, ve u nedostatku zdravih pokretakih motiva.
Ukoliko je ovek pokrenut ljubavlju, sama ljubav e mu biti motiv da
pokrene sve one sfere modanih aktivnosti koje su mu potrebne radi uspe-
nog odgovora na potrebe ivota i njegovog vieg neegzistencijalnog smi-
sla postojanja. Ali ako je pokrenut loim motivima (krivicom, sujetom, se-
binou, telesnou), ovek e biti rtva bilo formalizma i sitniarenja leve
hemisfere, bilo imaginarnosti i apstraktnosti desne hemisfere. Dok su "ima-
ginarni" tipovi skloni da bee od stvarnosti u svoj imaginarni svet, "egzak-
tni" tip Device je sklon da se ograniava svojim neposrednim ulnim isku-
stvom i da reaguje paranoidnim strahom u susretu sa potrebom ivota koja
od njega zahteva da na sebe samog preuzme odgovornost da misli svojom
glavom i da razume pozadinu i dublji smisao onoga to vidi. Umesto da
sam misli svojom glavom, sklon je da hrli pravilima i autoritetima koji e
da misle umesto njega samog.
Optereenost krivicom svakako najvie ometa alpida da dublje prei-
spituje smisao svoga postupanja, i da se slobodom uma i razuma uzdigne iz-
nad ogranienosti svojih ula u svet imaginacije, filozofije i religije.
Alpida odlikuje mehanicistiko shvatanje religije koje jasno vidimo u
njegovoj interpretaciji katolianstva, gde se Bog predstavlja kao kakva ma-
ina koja posle dovoljnog broja napamet izgovorenih ili proitanih molitvi
odgovora automatskim izlivanjem svojih blagoslova. Svoj krajnje pragma-
tian duh alpid pretvara u trgovinu sa Bogom, bilo oprotajnicama, bilo do-
brim delima ili nekom svojom rtvom, za koje je uveren da Boga mogu da
uine manje ljutim i nemilosrdnim. Zapravo, pritisak sopstvene neiste sa-
vesti on pridaje Bogu, pretvarajui Njegovu pravdu u surovost, a svoj lice-
meran prezir prema duhovno nepodobnima i prljavima u Boju mrnju
prema jereticima i grenicima. Krivica rezultuje licemernim pokajanjem.
Ljudska slabost biva samo sputana u izraavanju, umesto pobeena. Moda,
ako je katolik on zaista veruje u Hristovu rtvu na krstu, ali zbog sopstve-
nog nepokajanja krivica je na njemu jo uvek ostala, i zato on sada poku-
ava da se iskupi sopstvenom rtvom, stalno izmiljajui nova pravila i oba-
veze. Boji zakon ne shvata kao uzvieni kriterijum, definiciju sutinskih
motiva, uzor koji rui ljudsko samozadovoljstvo da bi se grenik razoarao
u sebe i podigao svoj vapaj k Nebu, ve ga shvata kao skup formalnih pra-
vila ponaanja, ijim ispunjenjem sebe iskupljuje i ostvaruje satisfakciju
svoje neiste savesti. Boji zakon on dri formalno i slepo, ne shvatajui da
je ljubav ispunjenje zakona, i da Boje zapovesti postoje radi ljudi, a ne
ljudi radi zapovesti. Takvu pogrenu funkciju Bojeg zakona apostol Pavle
je osudio u svojoj poslanici alpidima Male Azije - Galatima: "A da se za-
konom niko ne opravdava pred Bogom, poznato je: jer pravednik od vere
ivee. Jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre. Izgubiste
Hrista, vi koji hoete zakonom da se opravdate." (Galatima 3,11; 2,21; 5,4)
ivot u skladu sa Bojim zakonom jeste posledica vere u Hristovo oprav-
danje i osloboenje, a ne uzrok opravdanja. Svrha Bojeg zakona nije da se
njegovim dranjem iskupimo, ve da postanemo svesni potrebe za Bojim
iskupljenjem i oienjem od greha. Apostol Pavle kae da je zakon dat "da
bude greh odvie grean zapoveu" (Rimljanima 7,13). Kada je ovek po-
krenut nesebinom ljubavlju, on se spontano ponaa u skladu sa Bojim za-
konom. "Jer se sav zakon izvruje u jednoj rei, to jest: Ljubi blinjeg svog
kao sebe." (Galatima 5,14)
Ova kritika koju je Galatima uputio apostol Pavle postae temeljna kri-
tika katolianstva od strane protestantske reformacije. Zapravo, kroz celi
srednji vek alpski tip Italije i centralne Evrope je svoj religiozni formalizam
i autoritarnost otkrivao kroz katolianstvo.
Duh katolike religije jasno moemo da prepoznamo u astrolokom
opisu Device:
"Devica: oseaj za red, urednost, praktino, kritiki duh, sadomazohi-
zam... preterano polae vanost na formu, ljuti se i otro kritikuje sve i
svakog, dosadan, dogmatian. Zbog sterilnosti i zajedljivosti, ovaj znak
ne uiva najbolju reputaciju. Svoj nos gura svuda, trai dlaku u jajetu,
... kritikuje sve i svata, ogranienih je i skuenih vidika. Narav De-
vice je pesimistina, podlona destruktivnim impulsima ali usavrava
detalje do najmanje elije. Ne preputa se emocijama, sve se mora ba-
zirati na logici a svom ivotu eli dati red. Odatle hladnoa, pedante-
rija, konzervativnost, moralizam ... starinski mentalitet. Ljudska toplina
je odsutna. Pedantan, uredan, precizan, cinik, preosetljiv. Devica oma-
lovaava sve pa i samu sebe." (Maja Lonari, Astrologija - zvezde govore,
str. 16, 24, 26, 40)
Govorei o alpidima antropolog Branimir Male otkriva njihov kon-
zervativizam:
"Vratolomnost i preduzimljivost preputa drugima. Osetljiv je, marljiv
i ne voli da menja sredinu i navike. " (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 38)
Nemaki filozof Maks Veber u svom delu "Protestantska etika i duh
kapitalizma" navodi primer takvog konzervativnog duha, posebno izraen
kod enskih radnica katolkinja:
"Sliku zaostalog tradicionalnog oblika rada pruaju danas naroito e-
sto radnice, posebno neudate. Naroito njihov apsolutni nedostatak spo-
sobnosti i volje da napuste nasleene i jednom izuene vrste rada u ko-
rist drugih, praktinijih, da se prilagode novim oblicima rada, da ue i
pamet usredsrede ili da je uopte upotrebe, to je gotovo opta tuba po-
slodavaca koji zapoljavaju devojke, posebno nemake devojke. Obja-
njavanja mogunosti da udese sebi rad tako da im on bude laki i, pre
svega, unosniji, kod njih nailaze na potpuno nerazumevanje, povienje
akordnih stopa odbija se bez ikakvog uspeha o zid navika." (Maks Ve-
ber, Protestantska etika i duh kapitalizma, str. 34)
U nastavku svog naunog dela Maks Veber objanjava da duh pijeti-
sticizma (puritanskog protestantizma) dovodi do prevazilaenja takvog
rigidnog i konzervativnog duha:
"Drukije to - a to za naa razmatranja nije nevana taka - obino re-
dovno stoji samo sa specifino religiozno odgojenim devojkama, na-
roito sa devojkama pijetistikog porekla." (Maks Veber, Protestantska etika
i duh kapitalizma, str. 34)
Katolianstvo je kod ljudi izazivalo oseanje ugroenosti, optereivalo
ih je krivicom i strahom od propasti u venim mukama, a takoe i para-
noidnim strahom od jeretika, to je posebno kod alpida centralne Evrope, pa
i semiana panije formiralo snane autoritarne mehanizme miljenja i po-
naanja. Na taj nain je katolianstvo dralo itave narode u pokornosti.
Protestantska reformacija je oslobodila ovekovu psihu od oseanja ugro-
enosti i straha. Oslobodila je njegovu savest od krivice i samim tim od li-
cemernog potiskivanja karakternih slabosti. Oslobodila je njegov um od
stega jednoumlja i navela ga da odgovorno misli svojom glavom i da sam
preispituje smisao i ispravnost sopstvenog i tueg verovanja. Takav duh je
proizveo otrenjenje onih alpida koji su usvojili protestantska naela vero-
vanja, to je dovelo i do dramatinog poveanja njihove produktivnosti.
Po antropologu arletonu
Kunu, nemaki grad Baden se na-
lazi na severozapadnoj granici alp-
skog sveta. Njegovo stanovnitvo
je krajem XIX veka bilo preteno
katoliko - 61,3%, dok su prote-
stanti inili njegovu treinu - 31%.
Meutim, konfesionalnost uenika
u kolama iznad osnovnih, koje se
ne moraju obavezno pohaati, bila
je preteno protestantska - 69%,
dok je katolika u njima bilo svega
37%. Takoe, godine 1895. u Ba-
denu je prikupljen porez na kapital:
na svakih 1000 katolika on je izno-
sio 589.000 maraka, dok je na sva-
kih 1000 protestanata iznosio
954.060 maraka.
Posle Prvog svetskog rata, ekonomska kriza izaziva kod alpida cen-
tralne Evrope oseanje ugroenosti, to dovodi do ponovne eskalacije au-
toritarne svesti, ovoga puta kroz formu nacizma, adekvatno staljinizmu kod
naroda SSSR-a, koji je bio manifestacija autoritarnosti baltida i mongola.
Nacistiko i komunistiko geslo "Red, rad i disciplina" predstavlja zapravo
najsaetiju definiciju psihe horoskopskog znaka Device i samim tim antro-
polokog tipa alpida. Govorei o principima autoritarne linosti, psiholog
arko Trebjeanin kao da opisuje psiholoki tip Device tj. tip alpida:
"Katolici i protestanti su se
razlikovali u pristupu polemikama
sa islamom. Dok su protestanti ve-
rovali da najbolji nain diskredita-
cije islama jeste prevod Kurana,
koji e, kako su protestanti sma-
trali, voditi neminovno prema za-
kljuku da se radi o neloginoj i
neistinitoj svetoj knjizi, katolici su
bili vie skloni represivnom pri-
stupu i zabranjivali su tampanje
Kurana ili njegovih odlomaka ak
i u polemine svrhe." (Frantiek i-
stek, eke predstave i stereotipi Turaka,
Almanah 21-22, Podgorica, 2003. str. 295)
Ovaj tip linosti,
koji podjednako do-
bro uspeva i na tlu
faistike i boljevi-
ke diktature, pored
navedenog, odlikuju
i sledee vrednosti,
stavovi i crte karak-
tera: oboavanje
voe, ropska odanost vlasti i istovremena mrnja prema svemu to je
razvlaeno, nemono i nepodobno (klasni neprijatelji, domai izdaj-
nici, i sve socijalno marginalne grupe), zatim snana inhibicija se-
ksualnosti, spontanosti, potisnuta patoloka agresivnost i mrnja, ... sa-
dizam prema niima u hijerarhiji, rigidnost u miljenju, kult reda
vojnike hijerarhije i stroge discipline, zalaganje za rigoroznu kaznenu
politiku (arko Trebjeanin, Dua i politika, str. 121-122). (Lazar Ma-
rievi, Samopotovanje i autoritarnost, str. 55)
Inhibicija seksualnosti je kod alpida posledica manjka polnih hormona,
to ih ini prijemivijim optereivanju krivicom i lakom potiskivanju svo-
jih seksualnih poriva. Drevni skeleti alpida otkrivaju redukovane polne ka-
rakteristike. Astrolog Mile Dupor Devicu naziva frigidnim i neplodnim zna-
kom. Linda Gudmen pie: "Osnovni instinkt Device je ednost i ona se od
njega okree samo ako ima jako dobar razlog." (Sunevi znaci Linde Gud-
men, str. 229) U delu "Tajna seksualne astrologije Doane Vajnbaum" i-
tamo: "Veina neenja su roeni u ovom znaku. Mukarci Device su pre-
veliki perfekcionisti u poslu da bi imali vremena da se zamajavaju sa
ljubavlju. ... Posveen je, pa ne brinite da e vas varati. Vernost za njega
nije samo re. Ali, kao i sa mnogima koji se busaju da imaju visok moral,
njegova moralnost jednostavno potie od odsustva elje." (str. 32)
Manjak mukih polnih hormona se kod alpida manifestuje kroz njihovo
iskuenje nezainteresovanosti za filozofska i politika pitanja, kao i kroz
sklonost ka autoritarnom prebacivanju na nekog drugog da se umesto njih
samih bavi tim pitanjima. Astrolog Linda Gudmen otkriva odsustvo ap-
straktne inteligencije kod Device: "Tipinoj Devici je najbolje kada ima
vlast iza prestola, kada je onaj koji pouzdano sprovodi originalne ideje dru-
gih." (str. 247) Manjak enskih polnih hormona se manifestuje kroz odsu-
stvo gostoljubivosti i iskuenje nezainteresovanosti alpida za decu, pa je
njihov odnos prema deci uglavnom hladan i povran, lien bliskosti i for-
malan; utemeljen na pravilima ponaanja, a ne na prepoznavanju realnih
duevnih i fizikih potreba dece. Astrolog Linda Gudmen priznaje slabo iz-
raeno materinstvo kod Device sledeim reima: "ene Device retko imaju
vie od jednog ili dva deteta i izgleda da im nije potrebno materinstvo da bi
zadovoljile svoju enstvenost." (str. 241) Slabu emotivnost majke Device
prema svom detetu Linda Gudmen opisuje sledeim reima: "Moda nee
podmirivati njegove emocionalne potrebe tako lako, ali ako je sigurna u
vau ljubav i zna da je cenite, opustie se i dati svom detetu mnogo tople lju-
bavi." (str. 241) Astrolog Vivijen Robson pak otvoreno kae: "Kao roditelj,
Devica nije naroito uspena. Suvo, racionalno, kritiko, a zatim nervozno
ili usplahireno ponaanje svakako nije neto to e osvojiti deje srce. Po
pravilu, Device ni ne gaje neku preteranu ljubav prema deci." (Vivijen Rob-
son, Ljubav, seks i astrologija, str. 29) Manjak oba polna hormona rezultuje
slabo izraenom i emotivnom i apstraktnom inteligencijom kod alpida, to
se u praktinom ivotu manifestuje kroz njihov vredan radniki mentalitet,
sa sposobnou za obraanje panje na detalje u poslu kakvu nema nijedan
drugi antropoloki tip, ali bez kreativnosti koja dovodi do novih otkria i re-
enja. Astrolozi tvrde: "Device vole praktine i proizvodne poslove, izvrsni
su majstori manufakturisti kao i trgovci, naroito hranom, medicinski rad-
nici, higijeniari..." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe,
str. 77) "Za Devicu se moe rei da je njena kljuna osobina praktina men-
talna aktivnost ili razum primenjen na konkretne stvari. Mogunosti su ve-
like za sve poslove koji zahtevaju dobre mentalne snage, doslednost i obra-
anje panje na detalje. ... Obino poseduju vetinu i neko praktino
zanatstvo, ili im je glavno zanimanje ili hobi bavljenje takvim stvarima kao
to je rezbarenje, rad sa metalima, popravljanje satova ili inenjerstvo. ...
Batovanstvo ih takoe privlai." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 70)
Nasuprot semianima*, kojima neobuzdan karakter pretvara njihovo
bogatstvo interesovanja i irinu inteligencije u prokletstvo neobuzdanih i
esto destruktivnih impulsa koji vladaju njihovom voljom, alpska skrom-
nost i jednostavnost ini njihov rad veoma kvalitetnim:
*Po svojoj nespremnosti da se zauzme za potrebe onih sa kojima je blizak, kao i po ne-
zainteresovanosti za pitanja od opteg znaaja, odreen procenat semiana pokazuje ve-
like bliskosti sa alpidima. Zloupotreba telesnih doivljaja radi satisfakcije unutranjeg
nezadovoljstva prirodno dovodi do zakrljavanja muke i enske inteligencije, posebno
ako se osoba preputa telesnim iskuenjima u vreme jo nezavrenog psihofizikog
razvoja. Osobe koje zloupotrebljavaju muku i ensku inteligenciju e uprkos svojoj
zloupotrebi razvijati svoju inteligenciju, dok e kod telesnog tipa ljudi ona prirodno
zakrljati usled zanemarivanja.
"Visoka spretnost koja krasi osobe roene u znaku Device navodi ih na
pomisao kako niko ne moe uraditi neto tako dobro, veto i metodino
kao one same, i stoga odbijaju da povere bilo koji posao drugima." (Vi-
vijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 30)
Ali, njihov vredan i pedantan rad, rastereen" od apstraktnog mukog
filozofiranja o viem smislu tog rada, i "rastereen" od emotivnog saosea-
nja sa onima kojima su ti rezultati rada veoma potrebni, navodi alpide na
iskuenje da im rad bude sam sebi cilj i da produkti tog rada beskorisno
lee sakriveni u njihovoj slamarici. Kada bi njihova srca bila pokrenuta pra-
vom nesebinom ljubavlju, tada bi alpidi shvatili potrebu ivota za aktivi-
ranjem i muke i enske inteligencije, ali bez ljubavi, oni nemaju motiva da
takve potrebe ivota prepoznaju i da svoje uspavane sposobnosti pokrenu.
Odsustvo enske emotivne i muke apstraktne inteligencije, dolo je
do posebnog izraaja u nacistikoj, pa i komunistikoj arhitekturi, koje se
smatraju hladnom i sterilnom. (Adolf Hitler je za uzor nacistike arhitekture
imao arhitekturu starih Rimljana.) Astrolog Maja Lonari pie o Devici:
"Smisao za praktino realizira se na utrb estetike." (Astrologija - Zvezde
govore, str. 56)
Astrolog arls Karter kae za rukopis device:
"Devica esto pravi arhaine kovanice i skraenice." (Enciklopedija psi-
holoke astrologije, str. 62)
Izraena upotreba kovanica jeste upravo odlika nemakog jezika, a
sklonost ka upotrebi skraenica se otkrila kao posebna odlika alpida u vreme
nacizma, a takoe i njihove brae baltida u vreme staljinizma. Profesor Vik-
tor Klemperer, Jevrejin koji je uspeo da u vreme nacistike Nemake izbe-
gne deportaciju zato to je bio oenjen arijevkom, opisao je u svom dne-
vniku, koji je objavljen pod nazivom "LTI (Jezik treeg rajha) - Belenica
jednog filologa" degradaciju nemakog jezika pod uticajem nacistike ideo-
logije. Za upotrebu skraenica on kae:
"Ako se sada upitam da li se i zato skraenica mora svrstati meu
istaknuta obeleja LTI-ja, odgovor je jasan. Nijedan od prethodnih je-
zikih stilova nije toliko neumorno koristio ove oblike kao nemaki je-
zik Hitlerovog doba. Moderna skraenica se javlja svuda tamo gde ima
tehnike i organizacije. A nacizam, u skladu sa svojim pretenzijama na
totalitet, sve, ba sve, proima tehnikom i organizacijom. Otud i ne-
pregledna masa njegovih skraenica. Zato to, voen istim pretenzi-
jama na totalitet, pokuava da se domogne i celokupnog unutranjeg
ivota." (Viktor Klemperer, Istina o jeziku nacista, str. 116-117)
U Orvelovoj 1984. itamo objanjenje fenomena skraenica psiholo-
gijom koja jasno odgovara alpidima:
"Bezbroj drugih rei - ast, pravda, moral, internacionalizam, demo-
kratija, nauka i religija - jednostavno su prestale da postoje. Njihovo
znaenje je obuhvatala, - i obuhvatajui ga, ukidala - aica uoptenih
rei. ... Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih ze-
malja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da
dobiju eljeni oblik - jednu jedinu re, laku za izgovor, koja sadri naj-
manji mogui broj slogova potreban da ukae iz kog korena potiu. ...
Cilj ovoga nije bio samo da utedi u vremenu. Jo u prvim decenijama
dvadesetog veka, 'teleskopirne' rei i izrazi bili su jedna od karakteri-
stinih crta politikog jezika; primeeno je bilo da je sklonost ka upo-
trebi ovakvih skraenica najizraenija u totalitarnim dravama i orga-
nizacijama. Primer za ovo su rei Naci, Gestapo, Kominterna,
Inspektor, Agitprop. Primetilo se naime da se tim skraivanjem naziva
suavalo i na suptilan nain menjalo znaenje izraza, utoliko to su se
tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inae povlaili.
Izraz Komunistika internacionala, na primer, stvara kombinovanu
sliku opteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa
i Pariske komune.
S druge strane, re Kominterna stvara samo sliku vrsto sastavljene or-
ganizacije i precizno odreenog doktrinarnog programa. Ona se odnosi
na neto to se prepoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i
to ima isto tako suenu svrhu. Kominterna je re koja se moe izgo-
voriti skoro bez razmiljanja, dok je Komunistika internacionala izraz
na kome se ovek mora zadrati bar na trenutak. ... Cilj je bio odvojiti,
u najveoj moguoj meri, govor - osobito ako su u pitanju bile stvari
koje nisu bile ideoloki neutralne - od miljenja. U stvarima svakod-
nevnog ivota bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno,
razmisliti pre nego to e se neto rei, ali lan Partije koji se nae u si-
tuaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao
je biti u stanju da izbacuje pravilna miljenja isto onako automatski kao
to mitraljez izbacuje metke. ... Svako suavanje je predstavljalo dobi-
tak, jer to je izbor manji, manje je i iskuenje da se razmilja. Tvorci
Novogovora su se nadali da e se konano dospeti do artikulisanog go-
vora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog uea viih moda-
nih centara." (Dord Orvel, 1984., str. 146-149)
Sklonost ka kovanicama i skraenicama u govoru podrazumeva po-
dreivanje govora krajnje pragmatinoj svrsi jasnog i jednostavnog spora-
zumevanja, a na raun umetnike lepote jezika, to otkriva nedostatak sadr-
aja koji bi se lepotom rei u komunikaciji razmenio.
Takav mentalitet lien emotivnosti i apstraktnosti pokazuje savren
mentalitet vojnika, koji bez pogovora i preispitivanja slua nareenja pret-
postavljenih. Tajna velike uspenosti rimskih legija i nacistikih vojnika u
Drugom svetskom ratu vrlo verovatno ima zajednike uzroke.
Zbog smanjenog nivoa polnih hormona, alpide odlikuje iskuenje me-
lanholinog temperamenta koje, ako se ne pobedi zrelom reakcijom volje,
formira karakter psiholokog tipa Device. Za razliku od alpida, njihovu bli-
sku brau - mongole, zbog povienih enskih hormona, odlikuje iskuenje
flegmatinog temperamenta, koje ako se ne pobedi formira karakter Raka.
Sangviniki karakter odgovara relativno uravnoteenom temperamentu Bli-
zanca (nordida), dok koleriki temperament odgovara povienim mukim
hormonima Ovna (dinarca), Lava (atlantskog mediteranca) i Strelca (kro-
manjonca i nilosaharca).
Bez obzira na prirodno iskuenje koje oveku donosi njegov hormo-
nalni balans ili disbalans, ukoliko je ovek pokrenut nesebinom dobrotom,
on e prepoznati realne potrebe ivota i svojim sposobnostima, koje u sva-
kom sluaju prevazilaze puke potrebe njegove egzistencije, on e uspeno
moi da prui doprinos njihovom ispunjenju. Problem nedostatka zdrave
motivacije je vei problem od prirodne psihofizike nenadarenosti za odre-
eno zanimanje.
Iako po prirodi lien izraene emotivne i apstraktne inteligencije, alpid
moe biti uspean roditelj i politiki odgovoran graanin, ukoliko je u i-
votu pokrenut motivom nesebine dobrote. Visoka emotivna i apstraktna
inteligencija kod drugih populacija donosi malog praktinog doprinosa po-
rodici i drutvu, zato to u ogromnom broju sluajeva biva zloupotrebljena
radi ovekove line satisfakcije, a na tetu realnih potreba porodice i dru-
tva.
Upravo oni narodi za koje je opte poznato da imaju najivlji tempera-
ment, najbri metabolizam i najvee fizike sposobnosti za rad, oni su naj-
leniji i najmanje koriste svoje radne potencijale, dok oni narodi koji su naj-
usporeniji i fiziki najmanje razvijeni, oni upravo pokazuju najvredniji,
najsavesniji i najpedantniji radni karakter.
Alpski tip je odsustvom izraene emotivne i apstraktne inteligencije li-
en mnogih iskuenja koje odlikuju ostale populacije, ali je zato dobio isku-
enje da uiva u oseanju sopstvene samopravednosti, sa svim svojim "ge-
stapovskim" nuspojavama.
Njemu je vrlo lako da se ponaa moralno devianski, kada u svojoj pri-
rodi gotovo da nema na raspolaganju druge izvore satisfakcije, osim sop-
stvene moralne ispravnosti. Meutim, ono to nema u svojoj prirodi, on
moe da nae u svom okruenju. ak i prirodno emotivno hladna osoba
moe da uiva u svojim oseanjima ukoliko ih izazove spoljnim sredstvima,
alkoholom ili zloupotrebom muzike. Konzumiranje ukusne hrane (posebno
slatkia) pored telesnog uitka izaziva i prijatna oseanja koja se takoe
mogu zloupotrebiti radi uguenja svesti o unutranjoj ispraznosti. To znai
da spoljni faktori mogu da imaju znaajnu ulogu u uguenju ili provocira-
nju razliitih mehanizama kod istih ljudi. Miran ivot u ekonomskom bla-
gostanju i teak stres izazvan ugroavanjem alpida u njihovom oseanju
svojine nad sopstvenim stvarima, mogu da izazovu razliite reakcije jedne
iste ljudske prirode i da aktiviraju kod nje razliite mehanizme. Dok je ve-
lika ekonomska kriza posle Prvog svetskog rata bila iskuenje alpskom tipu
Nemake i Austrije za eskalaciju autoritarnosti kroz nacizam, dotle su opo-
ravak i ekonomski blagoslov koji su oni imali posle Drugog svetskog rata,
doveli su do delimine transformacije karaktera alpida u smeru njegovog
bliskog genetskog brata o kojem govori sledee poglavlje. Ukoliko osoba
koja je emotivno hladna pokuava da svoj nedostatak ljubavi nadoknadi
izazivanjem oseanja, a ne promenom motiva i karaktera koji se kriju iza tih
oseanja, ona pada u iskuenje koje je tipino za opis horoskopskog znaka
Raka.
RAK - ANTROPOLOKI TIP MONGOLA
U astrolokom opisu fizikog izgleda Raka od
strane astrologa Aleksandra Imiragia itamo da
ga odlikuju "male, duboko usaene oi" koje
"znaju da budu nakoene nadole na spoljnim uglo-
vima" i "pljosnato, okruglo lice". Nos je "nizak,
pljosnat i bezlian" a povremeno "nean i prast
kao kod deteta". Ruke su "male" a dlan "kratak".
(A. Imiragi, Toak sudbine, 369-372) Po astro-
logu Miletu Duporu Rak ima "vodene oi" (Astro-
medicina, str. 30) i "izgled make" (Ne verujte,
proverite, str. 70). Po astrologu Lindi Gudmen,
Raka odlikuje: "Okruglo lice ... bejbi fejs izgled ...
Prilino velika lobanja, podignute obrve i visoke jagodine kosti. Izraena
je i donja vilica. Oi su male i obino veoma razdvojene, ramena ira od pro-
senih." (134-135) Po Drutvu astrologa Jugoslavije Raka odlikuje: "Nii
stas, pomalo mesnato puno telo, gornji deo tela vei nego donji, okruglo
puno lice, obino istaknuto ili ak ispupeno elo na slepoonicama, bled
ten, male esto svetle oi, esto kratak pomalo prast nos." (Drutvo astro-
loga Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 53)
Svi ovi atributi Raka odgovaraju opisu ute rase, kako je po izgledu
predstavljaju antropolozi:
"Glavne oznake ove velike rasne skupine jesu: Pljosnat nos na dosta
irokom licu, istaknute jagodice a neistaknuta brada, kruta ekinjasta
kosa, tamna kompleksija, ukasta boja koe i tzv. mongolske oi."
(Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 22)
"Mongoloidi (tzv. uta rasa) imaju ukasto smeu boju koe, dlakavost
tela i lica je slaba, kosa glatka, tvra, boje crne ili crno smee, iroko-
telesni konstitucijski tip, glava velika, nos slabo istaknut, line kosti
jako istaknute, otvor vea smeten ukoso (tzv. mongolski nabor)." (En-
ciklopedija leksikografskog zavoda V, str. 392)
U utu rasu koja odgovara opisu Raka moemo svrstati i jednu granu
ugrofinaca - baltide (istonoeuropide) koji su na podruju istone Evrope
veoma izmeani sa mongolima i nordidima, pa su od njih poprimili i neke
Srbin
sa mongolskim crtama
psiholoke i fizike atribute. Antropolog Brani-
mir Male ih opisuje sledeim reima:
"Grube kosti, mali zdepast rast (165 cm),
svetla kompleksija, izdvaja ih od ostalih
rasa. Trup je dugaak, a udovi su sra-
zmerno kratki. Ramena su iroka. Konsti-
tucija je digestivna. Koa je vie bleda
nego ruiastobela. Sive ili sivoplave oi
izgledaju nekako vodeno. Otvor izmeu
kapaka prilino je uzan, pa oi izgledaju
male. Ponekad se javlja i polumongoloi-
dan oblik kapaka. Dosta je velik razmak izmeu oiju. Lice je iroko,
prilino pljosnato i usled razvijenih i upolje isturenih jagodinih ko-
stiju izgleda grubo i etvrtasto. Nos je mesnat, pljosnat i kratak. Do-
nji je deo prast. Istonoeuropidi se odlikuju okruglinom glave i lica,
kao i tamnije plavom bojom kose." (Branimir Male, O ljudskim rasama,
str. 26-27)
Pored opteg poklapanja izgleda Raka sa izgledom ute rase, postoji
poklapanje i sa njihovom sklonou ka gojaznosti, koje predstavlja adap-
tivni atribut opstanka ute rase u hladnim klimatskim uslovima.
Astrolog arls Karter pie o gojaznosti Raka:
"Rak i Ribe su mlitavo debeli." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholo-
ke astrologije, str. 11)
Antropolog Artur De Gobino pie o utoj rasi:
"Postoji opta sklonost ka gojaznosti, koja se, iako nije ograniena na
utu vrstu, kod njih javlja ee nego kod drugih." (Arthur de Gobineau,
Glava XVI; Eseji o nejednakosti ljudskih rasa; 1854.)
Adaptacija na polarnu klimu se vidi i u njihovoj vezanosti za kuu, kao
izvoru zatite od spoljnjeg mraza. Astrolozi kau za Raka:
"Kuno ognjite smatra prvim uslovom za sreu u koje e se uvek sa-
kriti pred ivotnim nedaama, kao dete u majino krilo, kao ivotinja
pod oklop kad oseti opasnost." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 36)
Jo jedan od adaptivnih atributa ute rase na hladnu (polarnu) klimu
jeste i njihova psiholoka potreba za pravljenjem zaliha, koja im omoguava
Baltiki tip - veanka
da na vreme naprave zalihe hrane za period osku-
dice. U svom izopaenju taj instinkt se manifestuje
kroz potrebu oveka za skupljanjem, posedova-
njem i zadravanjem nepotrebnih stvari, kupovi-
nom stvari da bi se imale, a ne da bi se upotreblja-
vale, itd.
Astrolozi prepoznaju tu sklonost kao odliku
Raka:
"Vole da skupljaju stvari." (Nikola Ogrizovi,
Astrologija, str. 6)
"Uvek gomila materijalne stvari za sluaj neke zamiljene budue ka-
tastofe. Imaju naviku da uvaju stvari. Rakovi nikada ne skupljaju no-
vac zbog statusa ve zbog svoje vlastite sigurnosti. tednja je za njega
mnogo privlanija od troenja." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gud-
man, str. 139, 157, 145)
Po astrolozima, vladar sazvea Raka je Mesec. Samim tim astrolozi za-
kljuuju da razlog zato su neke osobe "okruglaste" (zdepastog tela i okru-
glaste glave) jeste u tome to je na njih delovao Mesec koji je okrugao, a
ne adaptacija na hladne klimatske uslove koja zahteva smanjenu povrinu
tela radi smanjenog oslobaanja toplote i vlage. Astrolozi su na osnovu li-
nog iskustva primetili da osobe koje su "okruglaste" imaju i nii rast i po-
sesivan karakter, to se svakako ne moe dovesti u vezu sa izgledom Me-
seca, ve sa ostalim adaptivnim atributima ute rase na polarnu klimu. Ali,
astrolozi su takoe pridali osobama roenim pod uticajem Meseca i sklo-
nost da vole vodu. Oni su doli do tok zakljuka ne na osnovu iskustva, ve
na osnovu logike astrolokog sujeverja: zakljuili su da kako Mesec priv-
lai vodu (fenomen plime), da isto tako i osobe roene pod njegovim uti-
cajem treba da vole aktivnosti koje ih dovode u vezu sa vodom (plivanje,
ronjenje). Meutim, one osobe koje su svojom okruglastom glavom i zde-
pastim telom adaptirane na polarnu klimu, one kao sastavni deo iste adap-
tacije na polarnu klimu imaju genetski usaen strah od ulaska u vodu, zato
to u polarnim uslovima ulazak u vodu prouzrokuje smrt od trenutnog smr-
zavanja. Dakle, autentinost astrolokih nagaanja je samo u njihovom
oslanjanju na realno antropoloko iskustvo koje prepoznaje koje osobine
se nasleuju zajedno kod istog tipa ljudi, a ne u oslanjanju na oblik sazve-
a ili izgled nebeskog tela pod kojim je neko roen.
Posesivnost moe biti usmerena ne samo prema stvarima ve i prema
ivim biima:
"Rak se nikada nee odrei neega to je njegovo, to vai kako za dra-
gog prijatelja ili roaka, titulu ili poloaj, tako i za staru fotografiju ili
iznoene kune papue. Njegova raspoloenja su najloija kada je u
strahu da e neto izgubiti. Moda ba vas. Uverite ga da ste njegovi hi-
ljadu i jedan put. ... Ona nije toliko ljubomorna koliko je posesivna. ...
Briga i zebnja ga mogu dovesti do bolesti. Vrlo esto on se boji fina-
nsijskih problema ili gubitka nekoga ko mu je potreban. Ukoliko je nje-
gova sigurnost ugroena, bez obzira da li u banci ili u srcu, on moe pa-
sti u depresiju koja nesvesno vodi do bolesti i li nesree." (Linda Gudmen,
Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 136, 140, 144, 157)
"Ljubav prema domu i posedovanju pretvara se u pohlepu, u jednu gra-
beljivu prirodu koja nikako nee da ispusti ono to dri u svojim klje-
tima, dok se istovremeno neprekidno ali i guna. Materinska ljubav
i zatitniki instinkt pretvaraju se u nepodnoljivu pristrasnost gde samo
jedna osoba biva zatiena na raun svih ostalih." (Vivijen Robson, Lju-
bav, seks i astrologija, str. 26)
Svoju posesivnost mongoli su esto otkrivali do maksimuma za vreme
svojih pljakakih pohoda, a u periodima mira i blagostanja se njihova po-
sesivnost usmeravala ka ivim biima, posebno onima koja prirodno izazi-
vaju prijatna oseanja (mala deca, ivotinje). Sklonost ka emotivnosti je po-
sledica vika enskih hormona kod mongola. Astrolozi smatraju da Raka
odlikuju naglaeni enski atributi ak i kod njegovog mukog pola:
"Kod oba pola postoji izraen materinski instinkt. Rakovi su listom
majke u srcu, pa ak i mukarci. Rak vlada materinstvom. Va slube-
nik Rak voli bebe, decu, ene. Njegovo srce je meko i neno i tako
puno oseanja, da ga to esto ini previe ranjivim." (Linda Gudmen, Sun-
evi znaci Linde Gudmen, str. 141, 149, 158, 177, 144)
"Mukarac ostane jako vezan uz majku celog ivota, rado se sklanja u
prolost, boji se budunosti. Prisutnost ene je od bitnog znaaja bilo
da se radi o majci, sestri, eni, devojci. Zato meu Rakovima ima do-
sta papuara koji padnu pod uticaj ene." (Maja Lonari, Astrologija - Zve-
zde govore, str. 37)
Istu stvar su primetili antropolozi kao odliku ute rase:
"Alpidi, na primer, su blii evrisomatskom i enskom vektoru, medite-
ranidi i atlantidi leptosomatskom i mukom. Tako se moe teorijski za
svaku podrasu ili tip smatrati kao "rasni znak" mukost ili enskost i
lepto ili evrisomatinost. uti - uopte - su vie evrisomatini i vie
"enski", nego crnci. Meu utima su, na primer, palemongolidi vie
enski i evrisomatski od sinida." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 89)
Kako su dananji Rusi meavina Slovena nordijskog porekla sa staro-
sedeocima ugrofinskog porekla i kasnije pridolim mongolima, realno je
pretpostaviti da bi enskost bila odlika i njihovog mentaliteta. Kod razlii-
tih ruskih knjievnika i filozofa itamo priznanje:
"Ponekad se kae da ruski narod ima ensku prirodu." (Nikolaj Loski,
Fenomenologija ruske due, str. 50)
"Ruski narod kao da ne eli da bude odvani graditelj, njegova priroda
se odreuje kao enstvena, pasivna i pokorna u dravnim stvarima; Ru-
sija uvek eka mladoenju, mua - vlastelina. Rusija je pokorna, en-
stvena zemlja. Pasivna, receptivna enstvenost u odnosu prema drav-
noj vlasti je tako karakteristina za ruski narod i za rusku istoriju. ...
Vrlo je karakteristino da u ruskoj istoriji nije bilo vitetva, tog mu-
kog naela. Sa ovim je povezana nedovoljna razvijenost individualnog
naela u ruskom ivotu. Ruski narod je uvek eleo da ivi u toploti ko-
lektiva, u nekakvoj rasplinutosti u elementu zemlje, u krilu majke. Vi-
tetvo formira oseanje linog dostojanstva i asti, prekaljuje linost.
Ovo kaljenje linosti ruska istorija nije stvarala. U ruskom oveku po-
stoji neotpornost, na ruskom licu nema otrog i jasno ocrtanog profila.
Tolstojev Platon Karatajev je okruglast. Ruski anarhizam je enstven,
a ne muevan, pasivan a ne aktivan. Ruski narod eli da bude zemlja
koja se zaruuje, koja eka mua." (Nikolaj Berajev, Dua Rusije, Feno-
menologija ruske due, str. 8)
Kao to vidimo, ovde je re o populaciji sa naglaenim atributima en-
skog pola, koja je u iskuenju da svoju odgovornost za svoje sopstveno mi-
ljenje i ponaanje prebaci na autoritet mukarca, koga u ovom sluaju pred-
stavlja autoritet drave. Odricanje od odgovornosti i autoritarna naklonost
koja narode Istoka navodi da neko drugi misli i odluuje umesto njih samih,
moda je najbolje opisao Nikolaj Berajev uporedivi karakter Rusa sa ka-
rakterom Nemca:
"Nemac osea da ga Nemaka nee spasti, da on sam mora da spase Ne-
maku. A Rus misli da nee on spasti Rusiju, ve da e Rusija spasti
njega. Rus se nikada ne osea kao organizator. On je navikao da ga or-
ganizuju. I ak u ovom stranom ratu (Prvi svetski rat), kad je ruska dr-
ava u opasnosti, teko ruskog oveka dovesti do svesti o toj opasno-
sti, probuditi u njemu oseaj odgovornosti za sudbinu otadbine,
izazvati napor energije." (Nikolaj Berajev, O vlasti prostora nad ruskom du-
om, Fenomenologija ruske due, str. 25-26)
Odricanje od odgovornosti i njeno prebacivanje na vii autoritet otkri-
valo se ak i u autoritarnom odnosu ruskog oveka prema vremenskim ne-
pogodama:
"Naroito zapanjuje pokornost ruskog seljaka 18-19. veka nevoljama
izazvanim nepogodama i gromom. Bolotov pominje iroko rasprostra-
njeno verovanje da "drvo koje je rascepio grom ne treba upotrebljavati
ni za to, a kuu koju je zapalio grom ne treba gasiti." Dalj uoava i
ove psiholoke stavove: "Boji oganj je greno gasiti" ... Poar se ne
gasi nego obilazi s ikonama koje se stavljaju na uglovima. ... Ta po-
kornost je oigledno bila toliko snana, da je Dalj uoio paradoks u od-
nosu seljaka prema protivpoarnim sredstvima: Drati protivpoarna
sredstva u ispravnosti - znai iskuavati Boga. (Leonid Milov, Prirodno-
klimatski faktor u mentalitetu ruskog seljatva, - Fenomenologija ruske due, str. 149-150)
Za razliku od krvne grupe A
koja odlikuje ugrofince i
nordide, krvna grupa B
odlikuje mongole
Zauujui su primeri ravnodunosti na-
roda na Istoku prema autoritarnim i esto be-
smislenim postupcima njihovih vladara. Bivi
predsednik Turkmenistana - Saparmurat Ata-
jevi Nijazov (19. februar 1940. - 21. decem-
bar 2006.) bio je poznat po sklonosti da svoje
line ekscentrinosti namee celoj turkmen-
skoj naciji. Sebe je prozvao "Turkmenbai",
to znai "otac svih Turkmena". Zatim je prei-
menovao naziv grada Krasnovodska u Turk-
menbai, pa je preimenovao i nekoliko kola,
aerodroma, ak i jedan meteorit po sebi i la-
novima najue porodice. Takoe je naziv meseca januara prozvao svojim
imenom, a mesec april imenom svoje pokojne majke. I turkmensku re o-
rek (hleb), 2002. godine je preimenovao u "Gurbansoltan edzhe" - ime
svoje majke. Spomenici koji prikazuju njega i njegovu majku razasuti su
svuda po zemlji. Na veem broju vrsta alkoholnih pia nalazila se nalepnica
sa njegovim likom, kao i na pojedinim ajevima i prehrambenim namirni-
cama. Osim ulica s njegovim imenom sve druge ulice imale su samo bro-
jeve. Poznat je po svojoj izjavi: "Lino sam protiv izlaganja svojih slika i
spomenika po ulicama, ali to je ono to ljudi ele." Strancima je zabranji-
vao pojavljivanje u javnosti posle 23 sata. Proglasio je "Dan dinje" dra-
vnim praznikom. Kada je zbog operacije srca 1997. godine bio prinuen da
ostavi duvan, dekretom je zabranio puenje na javnim mestima u zemlji.
Dekretom je TV voditeljima zabranio upotrebu minke, sa besmislenim
obrazloenjem da ima potekoa da razlikuje muke od enskih voditelja.
Zabranio je mlaoj populaciji noenje zlatnih zuba, savetujui da to vie
glou kosti i na taj nain sauvaju zdravlje svojih zuba. Zabranio je i kopi-
ranje kljueva, pevanje na plej bek, itd. Doneo je dekret da lekari moraju da
polau zakletvu Saparmuratu Nijazovu umesto Hipokratove zakletve. Re-
definisao je ivotna doba, pa se osobe do 25. godine smatraju maloletnima,
mladost traje do 37. godine, a starost poinje od navrene 85. godine.
Autoritaran duh naroda Istoka rezultuje odsustvom politike odgovor-
nosti i kukavikom pokoravanju onome ko je u odreenom trenutku na vi-
im pozicijama moi u drutvu. Poznati ruski mislilac Vladimir Solovjov
(1853 - 1900) pisao je o mentalitetu Istoka:
Saparmurat Nijazov
"Na Istoku, zbog duevnog sklopa i pogleda na ivot tamonjih naroda,
politika borba je mogla da bude samo sluajna pojava. Kvijetist i fa-
talist po prirodi i ubeenju, zainteresovan uglavnom za venu i nepro-
menljivu stranu postojeeg, istoni ovek nije bio sposoban da brani
svoja prava i da se uporno bori za svoje privatne interese. Ko je bio jak,
taj je i imao pravo. Suprotstavljati se jaem bila je ludost. Vladari Istoka
su se mogli takmiiti i boriti jedan s drugim, ali ta borba je uvek bila
kratka i nije menjala opte stanje stvari. Prvi znak prevage sile na jednu
stranu reavao je spor i podanici su urili da se potine jaoj strani, vi-
dei u njoj orue sudbine i vie volje. Otuda esta smena despotije, uz
nepromenljivost samog despotizma." (Vladimir Solovjov, Duhovne osnove
ivota, str. 114)
Zapazimo podudarnost izmeu pomenutih opisa autoritarnosti oveka
Istoka i astrolokog opisa karaktera Raka:
"Pada pod uticaj, popustljiv do slabosti, prilagodljiv mimo volje. Me-
nja raspoloenje prema vremenu i Mesecu, karakter je samo zbir do-
ivljaja. Pozna instinkt mase i u opasnosti prvi strugne, popustljiv,
"neka ide kako ti eli", prilagodljiv na razne divergentne okolnosti i
ljude. Prema starijima: posluan, radije podreen, prima sugestije.
Prema drutvu dri obaveze ali u opasnosti popusti. U lice obea jedno
a kad potpisuje akt ispada drugo jer podlee sugestiji a osea obavezu
optoj stvari. Vrline: potuje starije. Mane: pod uplivom veruje kao i
masa, predrasude, tradicije, "neka ide kako ide". Saveti: decu treba od-
gajati da sama donose odluke, da odole spoljanjim uticajima i izdre
u opasnosti. Rak-rak; ide za masom." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str.
70-72)
"Podloni su uticajima drugih, predrasudama i sentimentalnosti. Brzo
poprimaju osobine onih sa kojima se drue ili dosta zavise od milje-
nja svoje okoline." (Vesna Banti, Zvezde i zdravlje, str. 28)
Zato su pripadnici ute rase skloni da potpadaju pod uticaj drugih ljudi,
saznaemo ako zapazimo posebnost njihovih oseanja. Astrolozi opisuju
psiholoki tip Raka sledeim reima:
"Promenljiva oseanja, promenljiva raspoloenja, Rak ostaje ista osoba
u svim svojim kolebljivim usponima i padovima. Znate li nekoga ko se
do ludila smeje, a zatim utueno plae? Njegova izuzetno aktivna ma-
ta moe ak i najmanja oboljenja pretvoriti u ozbiljna i hronina. Pa-
triota "do daske". Vole svoj dom sa dubokim potovanjem." (Linda Gud-
men, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 132-138)
Antropolozi opisuju psiholoki tip ute rase istim atributima:
"Istonoeuropidska rasa razlikuje se u psihikom pogledu od alpiske.
Istonoeuropidu duevan je ivot neuravnoteen, koleba se u svojim
raspoloenjima. as je duboko setan a as fanatiki oduevljen ili div-
lje raspoloen. Uobrazilja nema granica. Oseanja su protkana izve-
snim misticizmom. Razvijena je ljubav za rodni kraj. Osea se potreba
za voenjem, a i za ispoljavanjem svojih duevnih raspoloenja." (Bra-
nimir Male, O ljudskim rasama, str. 37)
Iako u vreme blagostanja emotivna toplina oveka Istoka esto biva
pogreno nazivana pojmom ljubavi, u vreme stresa ona otkriva svoje pravo
lice i pokazuje da ustvari nije ljubav, ve sentimentalna slabost. Za razliku
od prave ljubavi koju odlikuje uravnoteenost u svim prilikama i neprili-
kama, sebina sentimentalnost vodi oveka od fanatinog ushienja do te-
ke depresije, u zavisnosti od njegovih trenutnih doivljaja stvarnosti. Da bi
izbegao pad u depresiju, pripadnik ute rase pokuava stalno da podraava
prijatna oseanja, i onda kada ona ne odgovaraju ivotnoj realnosti. Otuda
na njegovom licu esto vidimo osmeh i onda kada situacija nije ba za sme-
janje. Astrolog Linda Gudmen pie: "Kada je u svom dobrom raspoloe-
nju, neete imati problema da prepoznate Raka. On e biti najzabavniji u
sobi, smejui se sve vreme. ... Lunarni smeh see duboko." (Sunevi znaci
Linde Gudmen, str. 133) Po astrologu arlsu Karteru Raka odlikuje "ljubazan
i naklonjen osmeh." (arls Karter, Principi astrologije, str. 160). Po antropolo-
zima "osmeh" je tipina odlika ute rase: "Nema grimasa kojom se smeka
mongolski ovek centralne Azije, nee biti samo vaspitanje jedne tue i
nama strane kulture i sredine - kao to mnogi misle. To znaajno smeka-
nje vidimo ne samo u mongola centralne Azije nego i u Kineza, Japanaca,
Kalmika, i kavkaskih Mongolida." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Ju-
goslovena, str. 180) Po komentaru astrologa Linde Gudmen moemo zapaziti
da je taj osmeh zapravo mehanizam odbrane: "Njegovi strahovi su zapravo
prekriveni aknutim lunarnim osmehom, ali su uvek sa njim, ispunjavajui
njegove dane i noi neodreenim oseanjem bezimenog straha koji vreba iz
potaje." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 133)
Da bi izbegao susret sa stvarno-
u, psiholoki tip Raka tj. pripadnik
ute rase koristi psiholoke trikove i
odbrambene mehanizme linosti (ra-
cionalizaciju, odricanje, princip obr-
nutog ponaanja), koji esto imaju
formu religije. U delu "Meditacija",
istonjakog gurua ri inmoja, vi-
dimo primer takvog mehanizma:
"Tada emo svakoj osobi svesno
sluiti zato to znamo i oseamo
da je Bog u njoj. Ako ne vidimo
Boga, istinu i svetlost u svojim
delima, na fiziki um moda
nee biti uveren u vrednost onoga
to radimo. Danas emo sluiti nekom, a sutra emo rei: "O, on je
prava budala. Nema tenje, nema dobrih osobina. Zato bih mu slu-
io?" ... Sada bezgranino voli svoje dete. A poto bude meditirala
nekoliko godina, volee ga jo vie, jer e oseati prisustvo Boga u
njemu. Sada ne osea sve vreme prisustvo Boga u svom detetu. Ako
je ono nevaljalo ili neto slomi, ne misli vie da u njemu deluje Bog.
Razjarena si, pa kae: "Ne, ne, to nije Bog, to je otelovljenje avola".
Doi e, meutim, vreme kad e u svom sinu stalno videti Boga, bez
obzira ta on radio ili rekao." (ri inmoj, Meditacija, str. 179, 127)
Kako svojom sebinom ljubavlju ovek nije sposoban da sebe i druge
ljude voli onakve kakvi oni zaista jesu (esto veoma greni i krivi), on po-
kuava da ih opravda i da ih u svom umu predstavi u takvom svetlu da mu
oni ne predstavljaju iskuenje za njegove nepobeene karakterne slabosti.
Meutim, izbegavajui negativne misli i oseanja on ne uklanja zlo iz svog
srca, ve samo povode za njegovu manifestaciju.
Zbog sopstvene nezrelosti i straha od susreta sa oseanjima koja su ade-
kvatna stvarnosti, takav karakter formira neiskrene odnose izmeu ljudi i la-
no prijateljstvo. Ruski filozof Nikolaj Loski, u svom delu "Karakter ru-
skog naroda", pie:
Ruskinja sa mongolskim elementima
u izgledu
"Dobrota ruskog o-
veka pobuuje ga po-
nekad da lae usred
elje da ne uvredi sa-
govornika, usled e-
lje za mirom, dobrim
odnosima s ljudima
po svaku cenu." (str.
53)
Ruski pisac Fjo-
dor Dostojevski ta-
koe pie o istoj sla-
bosti ruskog oveka:
"Kod nas - kae on - u ogromnoj veini lau iz gostoprimstva. ele da
izazovu estetski utisak kod sluaoca, da mu priine zadovoljstvo, te
lau, ak, da tako kaemo, rtvujui se." (Piev dnevnik, 1873. Neto o lai)
ovek Istoka nema samo nezreo odnos prema drugim ljudima, ve i
prema samom sebi, koji se vidi u njegovoj nesposobnosti da se suoi sa
sopstvenom odgovornou za svoje postupke, jer oseanje krivice kvari nje-
gova oseanja i rui njegov lani mir:
"Uzrok masovnog nemira meu ljudima je u tome to nemaju pravu
predstavu o svojoj prirodi. Nemojte sebe nikada nazivati grenikom ili
krivcem!" (Sai Baba)
Kreirajui oseanja koja nisu adekvatna realnosti, ovek Istoka bei od
stvarnosti u svoj imaginarni svet, bojei se glasa sopstvene savesti i stresnih
okolnosti koji su podjednaka pretnja njegovom lanom miru.
"Kod Raka se najvie istiu dve karakterne crte - strah od ismevanja i
netrpeljivost prema kritici. ... Nikada i ni po koju cenu u njegovom pri-
sustvu nemojte rei neto to bi moglo da lii na ukor ili kritiku. ... Slu-
ajna re kritike izazvae uporno i dugo nastojanje Raka da se ta ne-
srena kritika opovrgne." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 26)
Ovakva bojazan od kritike je temelj totalitarizma oveka Istoka, jer da
bi sauvao svoj lani mir, ovek Istoka trai u totalitarnom reimu ideolo-
ku i politiku zatitu. Ideoloku (ili religioznu) trai radi svoje savesti, a po-
Fjodor Dostojevski, i svojim fizikim izgledom, i
svojom ivotnom filozofijom otkriva elemente Istoka
litiku radi svoje spoljne sigurnosti od onih koji bi mu izneli neeljeno ra-
skrinkavanje njegove zablude. On svoju savest umiruje izgovorima koji ne
mogu da izdre kritiku zdravog razuma i zato ima potrebu da te izgovore
uvije u formu onih ideolokih i kulturnih vrednosti koje je u njegovoj sre-
dini bogohulno dovoditi u pitanje i preispitivati. Moan politiki autoritet
treba da ga sauva od "neprijatelja" koji racionalnim raskrinkavanjem nje-
gove zablude kvare mir njegove uljuljkane savesti.
Zbog svoje sebine zavisnosti od oseanja, ovek Istoka nije spreman
da se suoi sa nepravdom, da je nazove njenim pravim imenom i da joj se
suprotstavi, ve pod pritiskom nepravednog autoriteta pokazuje slabost iz-
dajstva i kukaviluka. U svom delu "The Races of Man" antropolog J. De-
niker pie za azijatske narode da ih odlikuje "pretvaranje, licemerstvo i iz-
dajstvo" (str. 400).
Pokuajmo da razumemo kako predstavnik takvog mentaliteta lako biva
uveden u zlo samo zbog svog nepobeenog kukaviluka. Smatra se da je
pod Staljinovom diktaturom stradalo izmeu 10 i 20 miliona ljudi. U para-
noidnoj atmosferi njegove diktature nevin ovek je zbog najbesmislenijih
razloga mogao biti proglaen disidentom i zatim prognan u Sibir. Deavalo
se da njegova ena ostane na svom poslu bez veih problema sa vlastima.
Njene kolege na poslu, prijatelji, roaci i komije znaju da je njen suprug
nevin, i kako su veoma savesni, imaju potrebu da ustanu u odbranu nevino
osuenog. Ali, zbog svoje plaljivosti nemaju snage da se suprotstave ne-
pravdi. Zbog kukaviluka dolaze u teak sukob sa svojom saveu. I zatim,
da bi reili sukob, pokuavaju sebe da uvere da nevin ipak nije nevin, da
vlast ipak zna ta radi, da oni nisu pozvani da ispituju sluaj, itd.
Ali, njihovo zavaravanje neiste savesti se na tome ne zaustavlja.
Da bi uguili osvedoenje koje ih opominje da gree, oni poinju pato-
loki da mrze onoga koga su do skora smatrali nevinim. Kako nemaju ra-
zumnih argumenata, mrnja i besmislice poremeenog razuma im preostaju
kao jedini argumenat protiv nevino osuenog. ena disidenta uskoro biva
ikanirana na poslu, doivljava prezir od svojih prijatelja i roaka, i prolazi
gore od svojih bivih prijatelja i kolega, nego od Staljinove strahovlade.
Ljudi koji nisu skloni mrnji, koji su po prirodi mirni i plaljivi, mogu
da postanu ispunjeni paranoidnom sumnjom ili patolokom mrnjom, samo
da bi uguili glas savesti koji ih opominje da su prema nekome pogreili, jer
su iz kukaviluka odluili da rtvuju naela potenja i pravde. Onoliko ko-
liko su slepi za zlo onih koji su na viim pozicijama moi od njih samih, to-
liko, zbog sopstvene neiste savesti, imaju potrebu da umiljaju zlo kod
onih koji su na niem hijerarhijskom poloaju od njih u drutvu.
Astrolozi za znak Raka kau:
"Rak pati od gomile strahova, kako onih pravih, tako onih uobraenih.
Oni prave komplikovanu mreu optereujuih sumnji koje ga proga-
njaju i stvaraju mu oseanje nepodobnosti, koje autoritet i vostvo ola-
kavaju kao to anestetik olakava bol." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str.
173)
U knjizi "Arhipelag Gulag", ruskog disidenta Aleksandra Solenjicina,
itamo kako su u vreme Staljinove diktature strah i sumnja proimali sve
sfere privatnog i drutvenog ivota. Rukovanje na ulici je bilo rizino za
va ivot, ukoliko bi sutradan osoba sa kojom ste se rukovali bila optuena
kao neprijatelj drave. A zato bi bila optuena kao neprijatelj drave? Zato
to je moda hvalila ameriku tehniku, ili zato to je iskljuivala radio u
svojoj sobi onda kada su se na radiju prenosila beskrajna pisma Staljinu.
"Ako neka devojka ne bi sama smela poi u branje klasova, ve bi se obra-
zovalo drutvance od troje ("organizovana banda"), ili ako je nekoliko njih
od 12 godina bralo krastavce ili jabuke, kazna im je mogla biti i do 20 go-
dina robije." (Aleksandar Solenjicin, Arhipelag Gulag I, str. 79)
Veliki broj stranaca iz razliitih zemalja, oduevljen idejom sovjetskog
komunizma, doao je u Sovjetski Savez, da bi uskoro bio optuen za pi-
junsku delatnost i potom nestao bez traga. Ista sudbina zadesila je mnoge
ruske zarobljenike kada su se po zavretku Drugog svetskog rata vratili iz
nemakih logora u svoju domovinu. Oteavajua okolnost je bila ako su ih
iz logora oslobodili saveznici a ne Sovjeti.
"Odjednom se ispostavilo da su svi sovjetski slubenici kinesko-istone
eleznice, svi odreda, ukljuujui i ene, decu i bake, japanski pijuni." (Isto,
str. 66) Grupa geologa je optuena da je "namerno sakrila skladita kalaja u
nedrima zemlje", zbog toga to ga nisu otkrili, "da bi ono saekalo Nemce
po tajnoj dostavi". Svi su osueni na po deset godina zatvora. "Dovoljna je
jedna studentska dostava kako profesor sve vie navodi Marksa i Lenjina,
a ne Staljina, pa da taj profesor ne doe na sledee predavanje." (Isto, str. 67)
Postojao je pojam "tetoina" za one rtvene jaganjce na koje se pre-
bacivala krivica za sve neuspehe i promaaje Sovjetske vlasti. "U Mini-
starstvu saobraaja (na eleznicama) - tetoinstvo (eto zbog ega je teko
doi do mesta u vozu, eto zbog ega nagli zastoj u prevozu roba). U MO-
GES-u - tetoinstvo (prekidi struje). U naftnoj industriji - tetoinstvo
(nema nafte). tetoinstvo u tekstilnoj industriji (radni ovek nema ta da
obue). Ogromno tetoinstvo u rudnicima uglja (eto zato crkavamo od
zime). Gnojni irevi tetoinstva posvuda: u metalurgiji, u naoruanju, u
mainogradnji, brodogradnji, hemijskoj industriji, rudarstvu, industriji zlata
i platine, navodnjavanju!" (Isto, 45) Nikola Karlovi Fon Mek, iz Narodnog
komesarijata saobraaja, izneo je ideju da se uvedu teke eleznike kom-
pozicije. Pogubljen je pod optubom da bi time izbacio iz upotrebe elez-
nike pruge, vagone i lokomotive, i da bi tako zemlju u sluaju strane in-
tervencije, liio njenih eleznica. A kada je neto kasnije novi narodni
komesar za privredu drug Kaganovi izdao nareenje da se u saobraaj
uvedu te iste teko natovarene kompozicije, ak i do dva do tri puta tee od
normalne nosivosti ina, to mu donosi Orden Lenjina. Inenjeri protestuju
da je to previe i da se time sredstva nepopravljivo unitavaju. "Zbog ne-
poverenja u mogunosti Sovjetskih transportnih sredstava" - oni su streljani
(Isto, 46). "Pre sudske odluke, radnici i slubenici u fabrikama i admini-
straciji, svi zapenjeni od besa, glasaju za smrtnu kaznu ovim huljama od
optuenih. A prilikom procesa Industrijskoj Partiji imamo ve i opte de-
monstracije (na koje se dovode i uenici). Masa od vie miliona ljudi mar-
ira i urla pod prozorima sudnica: Na smrt! Na smrt! Na smrt! ... Koliko
znamo, naa danas sedobrka radnika klasa odobravala je sve ove procese.
Koliko znamo, sva avangarda - od sjajnih komsomolaca do partijskih voa
i legendarnih vojskovoa - jednoduno je odobravala ove presude. Revolu-
cionari, teoretiari i slavni proroci, sedam godina pre nego to e i sami ne-
slavno zavriti, pozdravljali su ovo urlanje gomile. I ne pomiljajui da do-
lazi i njihovo vreme, da e ova rika uskoro odvaljati i njihova imena kao
gadluk i ubre." (Isto, str. 48-49)
Vidimo kako je bilo pogubno zavaravati se i proglaavati ljubavlju
snagu koja predstavlja sentimentalnu slabost i kukaviluk. Nikolaj Bera-
jev sa pravom zakljuuje:
"Najtemeljniji greh slovenofilstva je i bilo to to su prirodno istorijske
osobine ruskog elementa proglaene za hrianske vrline." (Nikolaj Ber-
ajev, Fenomenologija ruske due, str. 9)
Sentimentalna slabost i kukaviluk neprosveene enske emotivnosti su
pogreno interpretirani kao ljubav i krotost:
"Oni (slovenofili) su eleli da veruju da u ruskom narodu ivi opte-
ljudski hrianski duh i veliali su ruski narod zbog njegove krotosti."
(Nikolaj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 10)
Na osnovu nerazumevanja razlike izmeu prave ljubavi i sentimentalne
slabosti dolazilo se do pogrenog zakljuka da ruski narod u svom srcu ima
Hrista:
"Kau da ruski narod slabo poznaje Jevanelje, da ne poznaje osnovna
pravila vere. To je, bez sumnje, tako; ali Hrista on poznaje i nosi u svom
srcu oduvek." (Fjodor Dostojevski, Fenomenologija ruske due, str. 235)
O tome, kako se ta uvena "ruska ljubav" razotkrila kao njena suprot-
nost, upravo u onom trenutku kada je u vreme Staljinove diktature trebalo
da u praksi pokae svoju snagu kroz hrabrost, dostojanstvo, nepokoleblji-
vost, principijelnost i samoportvovanost - pie ruski filozof Vladimir Kan-
tor:
"Pisac (Dostojevski), istina, arko eli da veruje da narod nosi Hrista u
srcu, da e spasti sebe i Rusiju. Meutim, poslereformska "terevenka",
kao to znamo, prerasla je u stranu i ruilaku revoluciju. A ta je sa
Hristom? Ubijali su jedan drugoga ak i ne molei se. I ispostavilo se
da bez normi hrianskog ivota sam Hristos nije dovoljan, da je po-
trebna navika i moralan ivot. A njega nije bilo." (Vladimir Kantor, "Ka-
ramazovtina" kao simbol ruske stihije, Fenomenologija ruske due, str. 235)
Ruski pisac Maksim Gorki opisuje kako se ta ruska dobrodunost pret-
varala u veliko zlo i pre vladavine Sovjeta:
"Setimo se kako je dobroduni ruski narod zabijao eksere u lobanje Je-
vreja iz Kijeva, Kiinjova i drugih gradova, kako su 1906. godine rad-
nici Ivanovo-Voznesenska kuvali u kotlovima s vrelom vodom svoje
drugove koje su tu bacili ive, kako su tamniari sadistiki muili zat-
vorenike, kako su crnostotinai mrcvarili u svom gnevu devojke revo-
lucionare nabijajui im klinove u polni organ, setimo se na trenutak kr-
vavih bestidnosti 1906. i narednih godina.
Ljudi koji su tako hvalisavo i odvratno galamili da je Rusija ustala na
noge "da oslobodi Evropu okova lane civilizacije uz pomo duha istin-
ske kulture", ti po svojoj prilici iskreni i zbog toga i nesreni ljudi brzo
su, i nekako zbunjeno, zatvorili svoja leporeiva usta. Pokazalo se da
je "duh istinske kulture" smrad svakojakog neznanja, odvratnog egoi-
zma, grozne lenjosti i bezbrinosti. U zemlji koja je u izobilju daro-
vana prirodnim bogatstvima i drugim vrednostima, zavladala je, kao
posledica njene duhovne bede, potpuna anarhija u svim sferama kul-
ture." (Maksim Gorki, Novi ivot, br. 3, 21. april; br. 1, 18. april; godina 1917. str. 13)
Sva ona zverstva koja u totalitarnim dravama ine njihove vladajue
garniture, ne bi bile mogue da veina naroda na njih ne pristaje svojim
odobravanjem, moda samo ravnodunou, a najee svojim kukavilu-
kom.
ak i posle Staljina, kada su zverstva njegove diktature postala svima
poznata, i kada je o njima moglo nesankcionisano da se govori, ruski narod
nije pokazao nikakvu svest o potrebi za samokritikim preispitivanjem i po-
kajanjem, pa ak ni potrebu da osudi najvee krivce. Tim povodom, Ale-
ksandar Solenjicin, 1980. godine pie:
"Da, izgubljeni su milioni ljudi - ali krivaca bilo nije! I ako neko, na
svoje zlo, samo zausti: "Dobro, a oni koji ...", sa svih strana zagraku
na njega sa prekorima prijateljskim u poetku: "ekajte, drue, ta vam
je? emu stare rane pozleivati?!" U zapadnoj Nemakoj, osueno je
do 1966. osamdeset est hiljada nacistikih zloinaca. ... A mi, ni nakon
etvrt veka nismo nijednog nali, nijednog pozvali pred sud, mi se pla-
imo da ne povredimo njihove rane. ... Evo zagonetke kojoj mi savre-
menici ne uspevamo da naemo klju: zato je Nemakoj dato da ka-
zni zloince, a Rusiji nije? Kako e na put biti koban, ako nam nije
dato da se oistimo od neistoe to se u naem telu raspada? ... To-
kom procesa u Nemakoj tu i tamo bi se desila udna pojava: Okrivljeni
se obema rukama uhvati za glavu, prestane da se brani i od suda vie
nita ne trai. Izjavljuje da kad ga podsete i vrate na trag niza njegovih
zloina, prema sebi osea samo gaenje i nema vie elje za ivotom.
To i jeste ono najvie to sud moe da postigne: da se porok toliko osudi
da sam zloinac od njega ustukne. Zemlja koja je sa sudskog podijuma
osamdeset est hiljada puta osudila porok (i neopozivo mu presudila u
knjievnosti i kod omladine) isti se od njega: malo - po malo, godinu
za godinom, stepenicu za stepenicom. A mi, ta mi da radimo? ... U
redu! Budimo velikoduni, nemojmo ih zalivati slanom vodom, ne po-
sipajmo ih stenicama, ne zauzdavajmo ih u "lastavicu", ne nagonimo ih
da nedelju dana stoje bez sna, ne prebijajmo ih udarcima izama i gu-
menih palica, ne uteimo im lobanju u gvozdeni obru, ne nabijajmo ih
u elijama jedno preko drugog kao kofere, ne inimo im nita od onoga
to su oni nama inili. Ali, radi nae zemlje, radi dece nae, dunost
nam je da ih sve gonimo i da svima sudimo. Manje njima, vie njiho-
vim zloinima. Da ih do toga dovedemo da svaki glasno kae: Istina je,
bio sam delat, bio sam ubica!" (Aleksandar Solenjicin, Arhipelag Gulag I,
str. 139-140)
Za razliku od antropolokih tipova sa izraenim mukim atributima (di-
narcima, atlantskim mediterancima i kromanjoncima) koji imaju iskuenje
da zbog svoje gordosti, oholosti i elje za mo - ne mogu krotko, ponizno i
bez mrnje da trpe nepravdu od strane nepravednih autoriteta, antropoloki
tipovi sa naglaenim enskim atributima (mongoli, nordidi i ugrofinci),
imaju iskuenje da zbog svoje sebinosti i kukaviluka, pod pritiskom ne-
pravednih autoriteta, ine nepravdu drugima.
SAVREMENI ZAPAD U ZNAKU DREVNOG ISTOKA
Po astrolozima Amerika se nalazi u znaku Raka. Kada prouavamo
ranu istoriju Amerike, teko moemo da kod jednog prosenog Amerikanca
prepoznamo atribute Raka. Kao izvorite zapadne demokratije i slobode
Amerika je proeta duhom razuma i zemaljskog pragmatizma, i zato teko
moe da se predstavi slikom jednog patetinog Raka ili tipinog Istonjaka,
koji ivi u oblacima svog imaginarnog sveta, u neprijateljstvu sa glasom
razuma, a pod autoritetom totalitarnog despota. Meutim, ako analiziramo
stremljenje u kojem se Amerika zahuktala u zadnjih vek i po, a posebno u
zadnjih nekoliko decenija, i ako analiziramo osnovne elemente psihe pro-
senog Amerikanca dananjice, onda moemo sa sigurnou da potvrdimo
njenu degradaciju u smeru horoskopskog znaka Raka ili, otvoreno govo-
rei, u smeru psihikog tipa oveka Istoka. Da naa alost bude jo vea,
Amerika je samo predvodnica degradacije itave civilizacije Zapada.
Uzroci transformacije civilizacije Zapada u smeru Istoka nisu ni astro-
loki, ni mistini, ve vrlo jednostavni i razloni. Poneta plodovima svoje
prosveenosti - velikim privrednim, naunim i drutvenim prosperitetom,
zapadna civilizacija je u meuvremenu odbacila osnovna naela prosveti-
teljstva i odala se arima svog hedonizma. U meuvremenu, plodovi njenog
hedonizma, najvie zastupljeni kod Amerikanaca, ve pokazuju osnovne
atribute Raka ili Istoka.
Setimo se osmeha koji ovek Istoka gaji na svom licu u svakoj situa-
ciji, bez obzira na to da li taj osmeh odgovara ivotnoj realnosti ili ne. Zar
takav osmeh nije odlika i savremene kulture Zapada, posebno u Americi?
Setimo se prie o velikoj ruskoj ljubavi, koja ima oseanja, ali nema
svoja dela upravo onda kada delima treba da pokae da je zaista ljubav. Zar
takva ljubav nije odlika savremenog, takozvanog evaneoskog protestant-
izma na Zapadu, koji propoveda Hristovu ljubav, a smatra da su Boje za-
povesti ukinute na krstu i tako postale neobavezujue?
Setimo se oveka Istoka koji smatra da su pojmovi greha i krivice iz-
vor nemira meu ljudima. Nije li isti strah od suoavanja sa sopstvenom
odgovornou za svoje motive i postupke nagnao oveka Zapada da iz svog
renika izbaci pojmove greha i krivice?
Pojam "uznemiravanja javnosti" kojim narod Istoka opravdava ukida-
nje slobode misli i govora, nije li vaskrsnuo i na Zapadu sa preteom eti-
ketom koja se upuuje svim nepoeljnim kritiarima i koja ih optuuje za
"govor mrnje"?
Setimo se kako Istonjak nije u stanju da voli ljude takvi kakvi oni jesu,
pa umesto da se za nedostatak ljubavi pokaje, on ljude opravdava i ideali-
zuje u svom umu da bi mogao da ih voli svojom sebinom ljubavlju. Zar ista
takva ljubav nije odlika prosenog Amerikanca koji se protiv rasizma prema
crncima ne bori pokajanjem za nedostatak ljubavi, ve uveravanjem da iz-
meu razliitih ljudskih rasa ne postoje razlike u inteligenciji i karakternim
iskuenjima?
Opijanje alkoholom ili, svejedno, meditacijom, eufemizmi i tabui u
koje ne sme da se dira, slepilo prema nepravdi, a preosetljivost prema
pravdi, liberalizam prema grehu, a totalitarizam prema greniku, preveliko
meanje drave u privatni ivot svakog pojedinca koje unitava ljudsko do-
stojanstvo i uspostavlja njen totalitarizam, ne postaju li danas podjednako
iskuenje i Istoka i Zapada?
RIBE - ANTROPOLOKA MEAVINA ISTONIH MEDITERANACA I
PALEMONGOLOIDA
Po tradicionalnom astrolokom shvatanju planeta Jupiter vlada i Strel-
cem i Ribama: "Jupiter vlada Strelcem, pokrenut vatrom i Ribama, pokre-
nut vodom." (str. 48) Meutim, skoranjim otkriem planete Neptuna, astro-
lozi su odluili da ga proglase vladarem Ribe. Astroloki opis psihe Strelca
i Ribe otkriva kod oba tipa dominantnu ulogu desne modane hemisfere,
koja je odgovorna za prostorno poimanje, celovitost, imaginaciju, kreativ-
nost, i razne druge, uglavnom umetnike sposobnosti. Atributi novootkri-
venog "vladara" Ribe - Neptuna, ukazuju na psihike specifinosti kojima
se tip Ribe razlikuje od tipa Strelca:
"Neptun je planeta kreativne imaginacije, koja ide od inspiracije veli-
kih poeta i umetnika do stranih i bolesnih fantazija kriminalaca i men-
talno oteenih. Ovo je planeta izgovaranja, obmana, ukljuujui ta-
koe i samoobmane; ima uopte tenju da uini da se stvari pojavljuju
drugaije nego to jesu, pa odatle ima veze sa pozornicama i filmom."
(arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 54)
Znak koji predstavlja Ribe moe da ukazuje na ljude koji po neemu
astrolozima lie na ribe, pa su zato tako prozvani. A moe da ukazuje i na
ljude koji se bave ribolovom. Astrolozi znakom Ribe, kao to emo videti,
pokrivaju obe razliite antropoloke po-
pulacije, koje su ponegde izmeane izmeu
sebe u poseban antropoloki tip.
Dagon, pola ovek - pola riba, bio je
vrhovno boanstvo drevnih Filisteja.
"Dag" u semitskim jezicima znai "riba".
Filisteji (dananji Palestinci) su jedna
grana Pelazga, prastanovnika Grke, koja
je, negde oko XII veka p. n. e. doivela eg-
zodus sa Krita na podruje Hanana koje je
po njima dobilo naziv Palestina:
"Pelazgi su predgrki stanovnici Gr-
ke. ... Deo Pelasta u vreme seobe s
morskim narodima dospeo je na po-
druje dananje Palestine (po njima se
i ona zove)." (Alemko Gluhak, Hrvatski
etimoloki rjenik, str. 26)
Iskopavanje kipa Dagona,
Niniva, 1853.
"U najstarijoj istoriji (palestinske) zemlje odigrali su vanu ulogu Fili-
steji, u egipatskim izvorima zvani Pelitim, odakle je i postao naziv
cele zemlje - Palestina. Oni su se tu pojavili sa kulturom egejskog ka-
raktera." (Jiri Neustupni, Praistorija oveanstva, str. 132)
Pelazgi pripadaju nosiocima drevne Minojske kulture, a antropoloki
jednoj grani mediteranaca, koje emo nazvati istonim mediterancima, koja
sa dinarcima deli zajedniku haplo grupu J. Ali dok dinarce odlikuje grana
J2a, Pelazge odlikuje J2 (bez ikakvih mutacija). Najzastupljenija je kod se-
fardskih Jevreja (23,8%), Libanaca (20%), na podruju centralne Turske
(17,8%), june Italije (16,3%) i kod francuskih Baskijaca (13,6%).
Grana J2b odgovara potomcima drevnih Etruraca. Zastupljena je kod
kosovskih Albanaca (16,7%), Albanaca u Albaniji (14,3%), na podruju
centralno-severne Italije (9,6%), kod Hunza u Pakistanu (7,9%), kod Ma-
kedonaca (6,3%), kod Beograana (5,3%), itd. injenica da istone medi-
terance odlikuje HG-J, ukazuje na njihovo izvorno egipatsko poreklo. To
potvruje i slinost njihovih skeleta sa Krita, iz vremena Minojske kulture,
sa skeletima drevnih Egipana:
"Kritske lobanje naene na razliitim mestima na ostrvu pripadaju uni-
formnom tipu; to je mali mediteranski varijetet sa glavnim kranijalnim
indeksom oko 72. Metriki, one savreno odgovaraju egipatskim ko-
lekcijama od Nakadskog predinastikog do Srednjeg carstva. Uopte
uzev, ove kritske lobanje su malo manje, kraeg lica i manje leptorin-
ske nego veina egipatskih serija, i pokazuju sklonost u smeru lobanja
bronzanog doba iz Aliara i lobanja ranog bronzanog doba iz Palestine."
(Carleton S. Coon, The Races of Europe, p. 141)
Protoegipatsko poreklo Pelazga opisuje Herodot u V veku p.n.e., a ta-
koe je ono opisano i u Svetom pismu gde se oni predstavljaju kao potomci
Nojevog unuka, a Hamovog sina Misraima (Misraim je naziv za Egipat).
Zapravo, po biblijskoj genealogiji naroda, oni su potekli od Pelitima, kako
se zvao jedan potomak Misraimovog sina Kaluha. Njihov egzodus sa
ostrva Krita (Kaptor) na obale Palestine je takoe zabeleen u Svetom pi-
smu: "Ne izvedoh li Izrailja iz zemlje Misirske, a Filisteje iz Kaftora?"
(Amos 9,7)
Antropoloka bli-
skost izmeu statua
drevnih Pelazga i da-
nanjih Palestinaca je i
danas evidentna, upr-
kos njihovoj znatnoj
semitizaciji, dinariza-
ciji, itd. Slika pred-
stavlja statuu grke
Kore (V vek p.n.e.)
uporeenu sa palestin-
kom Hanan Ahravi,
poznatim borcem za
prava Palestinaca.
Za razliku od
njihove bliske gene-
tske brae dinaraca,
koji su adaptirani za
planinsku klimu,
mediteranci su adap-
tirani za toplu medi-
teransku klimu. Po-
jam plaa po
Hrvatskom etimolo-
kom reniku (od Alemka Gluhka) vodi poreklo od korena rei Pelazg,
koje je imalo znaenje ravniar. U HLA-B genu istone mediterance
odlikuje antigen B35, koji je najzastupljeniji HLA-B antigen u popula-
ciji Palestinaca (36,4%), Hunza (40,8%), Kurda (26,3%) i Jermena
(25,3%). Kod Makedonaca HLA-B35 je zastupljen sa 27,4%, a kod Gru-
zina 19,7%. Na celokupnom podruju Srbije antigen HLA-B35 ima
25,35% stanovnitva. U Vojvodini 20,2%, a na Kosovu 23,26%. Samo
na podruju centralne Srbije, zastupljenost pelakog antigena HLA-B35
prevazilazi zastupljenost dinarskog HLA-B5 antigena.
Grka Kora Hanan Ahravi
Populaciju koja nosi HLA-B35 odlikuje
iskuenje psiholokog tipa Ribe tj. sklonost
ka depresiji i samosaaljenju. U Dalmaciji
moemo uti njihove pesme sa depresivnim
reima "Nije to ja patim to si me ti osta-
vila, ve to mi plae majka.", Nesrenik
sam od roenja., itd.
Saaljiv duh je kod Italijana utkan u
kult majke i Device Marije, pa je u religiji
dobio vanu posredniku funkciju u odnosu
grenog oveka sa pravednim Bogom. Nji-
hova logika je: "Ako Hristos nee da opro-
sti (po svemu sudei nepokajane grehe),
Marija hoe, i ona e svojim majinskim
oseanjima na to privoleti Hrista, a Hrist
pravednog Oca." Kada Italijanu umre majka, on je u stanju da zbog toga
pati do kraja ivota i da izraz tog bola nosi prepoznatljiv na svom licu.
Samosaaljenje i kukanje nad sobom, kao
odbrambeni mehanizam, ponekad sreemo i kod
prosjaka romskog porekla, koji se svojim grima-
sama i intonacijom govora esto predstavljaju
kao da su jadni, a time zapravo hoe da se pred-
stave kao da nisu odgovorni (krivi) to su u si-
tuaciji da prose.
Genetika otkriva da su Indijanci Acteci,
Maje i ekvatorska grupa Indijanaca june Ame-
rike jednim svojim znaajnim procentom takoe
bliskog porekla sa drevnim Pelazgima, jer ih ta-
koe odlikuje visoka zastupljenost HLA-B35.
Njihovo zajedniko genetsko poreklo prate i po-
jedini zajedniki kulturni elementi. U svom delu
Rase sveta (The Races of Man, p. 199) J. De-
niker tvrdi da su igru, kod nas poznatu pod nazi-
vom ovee, ne ljuti se! imali Egipani i Pa-
lestinci pod nazivom Tob, Indusi pod nazivom
Paisi, i drevni pretkolumbovski narodi Meksika
pod nazivom Patolitzli (Patolli).
Grki glumac Titos Vandis
Naunik William Johnson je pronaao veliki
broj zajednikih korena rei izmeu staroegipat-
skog jezika i jezika Acteka (danas pleme Nahuatl)
i Maja, i objavio ih u nekoliko svojih dela: "Na-
huatl and Ancient Egyptian", "Comparative Maya
and Egyptian", itd. Evo nekoliko primera: Kia -
nahuatl: QUIAHUITL, staroegipatski: HUIT; Otac -
nah: TATLI, st.eg: AT. Bunar - nah: AMELLI, st.eg:
AMAM. Obala reke: nah: TENTLI, st.eg: TENA.
Zmija - nah: COATL, st.eg: KHUT. Venera - nah:
TOCHTIL, st.eg: TCHA. Na nahualt jeziku PAXA
znai hodati, a na st. egipatskom PAKH znai juri-
ati. Poetak se na nahuatl jeziku kae PEHUALTIA, a na st. egipatskom pr-
vobitno vreme PAU. HOMje igralite sa loptom na jeziku Maja; HEMje na-
ziv za malu loptu na st. egipatskom, itd.
Celu populaciju koju
odlikuje psiholoki tip
Ribe odlikuje muzika sa
slinim motivom, koju
primeujemo u latino-
amerikoj muzici (na pri-
mer, Mapue, Mama Jua-
nita, La Kokaraa), grkoj
muzici (Ta pedia tou pei-
rea, Ta lemononadika), dalmatinskoj (Moj dobri Nono), i delimino naoj
narodnoj muzici (Uiko kolo), koja ima za cilj da razveseli tunog oveka,
ali ne i da ga oslobodi od depresije koja je temelj ivotne filozofije psiho-
lokog tipa Ribe. Tu protivrenost duha (motiva) i oseanja moemo pri-
metiti po tome to je takva muzika esto vesela, a rei njene pesme su kraj-
nje depresivnog smisla. Isti motiv koji odlikuje njihovu muziku, moemo
prepoznati i u njihovom govoru. Dinamiki nazivi fenianskog alefbeta
(alef, bet, gimel, dalet...), dobili su u grkom alfabetu melodine nazive
(alfa, beta, gama, delta...) jer su drevni Grci tada bili preteno istonome-
diteranskog porekla, i za razliku od Feniana (koji su bili uglavnom semit-
skog porekla), govorili su melodinom akcentuacijom.
Nosioci antigena HLA-35 su, zbog prometnog podruja svoje naselje-
nosti, vie nego ijedan drugi tip izmeani sa populacijama razliitog pore-
kla, pa ne moemo oekivati da kod njih tako esto prepoznamo njihove
izvorne psihofizike posebnosti u istom i jasnom obliku.
Istonomediteranski tip na Kritu danas
Astrolozi su taj fenomen primetili i izrazili ga reima koje su proete
logikom njihovog sujeverja:
"Riba je dvanaesti znak, sklop svega to je prolo i njegova priroda je
meavina svih drugih znakova, a sa time je teko suoiti se. Njegova iz-
nenaujua sposobnost da organizuje i da se skoncentrie na detalj koji
izvire tu i tamo, kao i njegova blagost odslikava unutranje poznavanje
lekcija Device. Njegov sud je pravedan i objektivan kao kod Vage i nje-
gova ljubav prema zadovoljstvu je isto Vagina. Ljudi Ribe imaju lud
smisao za smeno kao Rakovi, kao i Rakovo saoseanje i angrizavost.
... esto je puna Ovnovog idealizma i entuzijazma, mada obino bez
Marsovog pogona. ... Moe takoe biti lenja i mirna kao Bik. Ima pa-
metnu dosetljivost Merkura i meku gracioznost Venere i to kombinuje
sa mistinom prodornou korpije, ali bez korpijine nemilosrdno-
sti." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 502-503)
Zbog meanja sa populacijama drugaijeg porekla, psiholoki tip Ribe,
pored mehanizma samosaaljenja, ima osobine onih psiholokih tipova sa
kojima je najvie izmean, a to su uglavnom osobine zapadnih meditera-
naca (Vage), dinaraca (Ovna), semiana (korpije), alpida (Device) i jedne
posebne populacije o kojoj e tek biti govora a koja je bliska mongolima
(Raku), ali bez adaptivnih atributa za hladnu klimu. U kombinaciji sa at-
lantskim mediterancima (Lavovima), dinarcima (Ovnovima) i zapadnim
mediterancima (Vagama), psiholoki tip istonog mediteranca (Ribe) biva
sputan u otvorenom izraavanju svog mehanizma samosaaljenja, jer dolazi
u sukob sa njihovim karakterom pobede, gordosti i sujete. Ljudi koji su
eljni moi, gordi i sujetni prirodno doivljavaju ponienje u susretu sa ide-
jom da su jadni, pa njihov mehanizam samosaaljenja i jadikovanja nad so-
bom biva ili uguen ili tajan.
Kada imamo na umu da su osobine horoskopskih znakova definisane
na podruju Mediterana i Bliskog istoka, treba da znamo da su na podruju
Grke istoni mediteranci, koje odlikuje HLA-B35, najvie pomeani sa
jednom arhainom proto-grkom populacijom koju u HLA-A genu odlikuje
antigen HLA-A11. Po svojoj strukturi A11 otkriva bliskost sa populacijama
koje odgovaraju Raku, Devici i Blizancima, a vrlo je genetiki udaljen od
antigena koji odlikuju mediterance i dinarce. Dakle, kombinacija A11,B35
je nastala meanjem populacija vrlo razliitog porekla i kroz genetiki drift
je sauvala razliite posebnosti od svake strane svojih prapredaka.
Na podruju Grke ogromna veina nosilaca istonomediteranskog an-
tigena HLA-B35 u svom susednom HLA-A genu ima antigen A11, dok kod
nas u Srbiji, tek svaki esti (16,28%) potomak drevnih Pelazga formira ha-
plotip HLA-A11,B35. U svetu je A11 najzastupljeniji na podruju austro-
nezijskog antropolokog tipa, koji antropolozi svrstavaju u juno mongol-
sku rasu. I po svojoj genetskoj strukturi antigen HLA-A11 je veoma blizak
antigenima koji odlikuju utu rasu i nordide. To je razlog zato znak Ribe
u svojoj interpretaciji sadri elemente znaka Raka, jer psiholoki tip Raka
odgovara antropolokom tipu mongola. Meutim, zbog svoje mediterani-
zacije, a negde i semitizacije, psiholokom tipu Ribe (astroneanima) ne-
dostaju psiholoki atributi Raka koji su plod adaptacije mongola na polarnu
klimu, kao na primer, snaan materinski instinkt ili instinkt za pravljenje
zaliha. Emotivnost Ribe je pod mukim mediteranskim uticajem vie ap-
straktna i astrolozi su je definisali kao njihovo sledee iskuenje:
"Prisutna je snana tendencija medijumstvu meu ljudima tipa Riba, a
u tome lei opasnost vea od bilo koje druge na zemlji. Niko ne treba
da "eka na razvoj" i da se degenerie u alatku niih duhova, ali ljudi
tipa Riba su posebno "izgubljeni", ako je nad njima preuzeta kontrola.
Ne mogu se osloboditi ... jer su uopteno inertni i lieni moi volje.
Straljivi su, pa ak i oni podli i zlobni, postaju plaljivi i na najblau
provokaciju; vole dokolicu vie nego komfor i ne rade nita sem to
nije apsolutno neophodno da odre telo i duu na okupu. Vole promene
scene, jako puno tumaraju naokolo, uopteno na besciljan nain. ...
Kada je puno planeta u Ribama, osoba e imati teak ivot, jer on ili ona
nee eleti da preuzme teret ivota, nego e voleti da sanja; takvi ljudi
postaju usamljenici; oni trae da vladaju tajnim umetnostima, okultiz-
mom i misticizmom; nisu voeni razumom, nego pre njihovim naklo-
nostima i antipatijama, pa osim ako ne mogu da nau zanimanje koje
inae izolovano od ordinarnih poslova i trenda ivota, oseae se iz-
meteno. Skloni su da na sebe navuku neprijateljstvo ljudi sa kojima in-
timno dolaze u kontakt, ini se kao da se niko ne slae sa njima i go-
tovo svako e bez obzira da li to pokazuje, imati averziju prema njima."
(Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 110-111)
Antigen HLA-A11 je zastupljen kod 37,27% Roma, i moda upravo
zato kod njih prepoznajemo sklonost ka gatanju i vraanju koje je iskue-
nje tipino za horoskopski znak Ribe, ali takoe i izraene umetnike spo-
sobnosti koje takoe odlikuju znak Ribe. Antigen HLA-A11 je na svetu naj-
vie zastupljen kod Hakka naroda na ostrvu Tajvan (88,1%), zatim kod
Papuanaca plemena Madang (86,75%), zatim na jugozapadnoj obali Indije
u plemenu Pulayar (78,0%), kod australijskih Aboridina Anindilyakwa
(42,24%), u Indiji - Nju Delhiju (41,5%), itd.
Iako su mongoli svojim atributima ute rase adaptirani za polarnu
klimu, njihova podgrana koju odlikuje HLA-A11 ivi na podruju tople i
vlane klime Mediterana, Indijskog okeana i Pacifika, zato to je u korenu
genetski izmeana sa mediteranskim tipom HLA-B35, i drugim antropolo-
kim tipovima (esto sa semianima) koji su adaptirani za mediteransku
klimu. Zato je A11 uglavnom zastupljen kod ostrvskih populacija, bilo da-
leke Malezije, bilo nama bliskog Mediterana. Na podruju grada Rijeke u
Hrvatskoj (16,24%) i ostrva Hvara (16,09%) ga ima vie, nego u prosenoj
populaciji kopnenog podruja Hrvatske (13,14%). U Grkoj je najzastu-
pljeniji na Kipru (21,32%), gde ga ima dva puta vie nego na kopnenom
delu Grke (9,94%). Takoe je posebno zastupljen na podruju severne Ita-
lije (19,2%) - gde su ga verovatno sa so-
bom doneli Etrurci, zatim na podruju se-
verne Irske (19,2%) - gde su verovatno
doli zajedno sa atlantskim mediterancima.
Zastupljen je i na podruju Sardinije
(18,46%), Rumunije (15,8%), Makedonije
(14,62%) i na podruju Bugarske (14,01%)
- verovatno kao ostatak starosedelake po-
pulacije tog podruja.
Antigen HLA-A11 kod nas u Srbiji
ima 12,58% stanovnika, a najzastupljeniji
je u jugoistonoj Srbiji (u Niu i okolini sa
15,4%), dok ga znatno manje ima na po-
druju Vojvodine (9,4%) i Kosova (7,6%).
Antropolog Boo kerlj je polineanski tip, kako ga sam naziva, naao i kod
Slovenaca (Evgenika, Avgust, 1935)
Devojica iz istone Srbije
Izgled austroneanskog antropolokog tipa je prvi definisao nemaki fi-
ziolog Johan Blumenbah (17521840) pod nazivom Malajske rase, koja se
po njemu rasprostire na irokom podruju od Madagaskara do Uskrnjih
ostrva. Fizike atribute Malajske rase Johan Blumenbah opisuje sledeim
reima:
"Preplanuo zagasit ten; kosa crna,
meka, kovrdava, gusta i bujna; glava
srednje suena; elo malo izboeno;
nos pun, ee irok, kao da se raz-
vlai, zadebljanog kraja; usta iroka,
gornja vilica nekako isturena u odnosu
na lice, posmatrana iz profila." (Johann
Friedrich Blumenbach, The anthropological trea-
tises of Johann Friedrich Blumenbach, p. 266)
Jezici kojim govore austroneani pri-
padaju austronezijskoj jezikoj grupi, koja
se svojom rasprostranjenou podudara sa
izraenom distribucijom antigena HLA-
A11. Namee nam se pitanje da li je, osim
po svom genetskom markeru HLA-A11
austronezijski tip primeen na naem podruju i po svojim antropolokim
atributima? Da li su kod nas primeene osobe koje po svom izgledu done-
kle odgovaraju nosiocima austronezijske jezike grupe tj. Maleanima i au-
stralijskim Aboridinima?
Kako znamo da se HLA-A11 nasleuje u haplotipu zajedno sa istono-
mediteranskim antigenom HLA-B35, obratiemo se iskustvu astrologa u
njihovom definisanju fizikog izgleda raznih varijeteta horoskopskog znaka
Ribe. U komentaru fizikog izgleda Ribe od strane Drutva astrologa Ju-
goslavije vidimo da Ribu odlikuje: "U proseku nizak rast, limfatino telo,
noge izuzetno lepe ili kratke i debele." (Upoznajte astrologiju i sebe, str.
150) Govorei o boji koe kod Ribe, Mile Dupor tvrdi da je odlikuje "me-
snat tamniji ten" (Astromedicina, str. 30). Astrolozi Maks Hajndel i Avgu-
sta Fos Hajndel tvrde za Ribu:
"Tipina osoba Riba je niska, mlitava i punaka, sa gegavim hodom, ne
bez slinosti sa onim roenim pod znakom Raka, ali se razlikuje od
njih gojaznijim telom. ... Nos veliki i ravan." (Maks Hajndel & Avgusta
Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 110)
Devojka astroneanskog
tipa sa Madagaskara
Astrolog Aleksandar Imiragi deli jupiterijanski znak Ribe na dva tipa
koja se fiziki razlikuju. Tip 1 odlikuju sledei atributi koje bismo zaista
mogli da prepoznamo kao atribute austronezijskog antropolokog tipa:
"Blisko podsea na ribu - poseduje
vrlo velike buljooke ili izboene oi,
velike labave usne, slabe kosti lica i
iskoeno elo i bradu. Glava i telo su
okrugli i obino mesnati. Ovo je je-
dan od najniih i najokruglastijih ti-
pova, ali takoe i jedan od najslaih!
Njihove oi veselo trepu saosea-
njem i ljubavlju. Sve crte lica mogu
da izgledaju bilo suvie velike ili ne-
kako gumenaste, elastine su i skla-
dno definisane. Nos je mek i zna da
ima karakteristian riblji klovnovski
vrh, ili blago okrenut na gore jabu-
asti vrh. Usta i sveukupan izraz su
veoma pokretni i elastini, savreno
sredstvo za ispoljavanje mnogih
emocija za koje je sposoban ovaj
najuniverzalniji meu znakovima.
Ovaj tip Riba voli labavu, leernu
odeu i sve izgleda kao da se ra-
spada oko njih, ili da otpada od njih.
Stav je primetno nepravilan, pognu-
tih ramena i pogrbljen, a kosa se nosi
slobodno i neuredno. ... Glas je tu-
an, slab ili plaan, i obino visokog
tona." (Toak sudbine, str. 390-391)
Vrlo je mogue da taj arhaian proto-grki antropoloki tip (HLA-A11)
vodi poreklo od drevnih neandertalaca, za koje je primeeno da su antro-
poloki bliski austroneanima. Analiza skeleta neandertalaca otkriva da su
oni hodali pogrbljeno pod uticajem artritisa, te da su imali izraene posle-
dice artritisa na lankovima svojih nogu, leima, kukovima, rukama, pr-
stima i kolenima. Naunici su utvrdili da antigen A11 pokazuje izraenu
korelaciju sa naslednom sklonou ka artritisu, posebno na Dalekom istoku.
Australijska Aboridinka
Jupiterovski tip Riba (1) po astrologu
Aleksandru Imiragiu
ANTROPOLOGIJA BIKA, VODOLIJE I JARCA
Horoskopski tipovi Bika, Vodolije i Jarca nemaju svoje adekvatne ti-
pove u antropologiji, ve predstavljaju meavinu drugih antropolokih ti-
pova. Planeta Saturn, koja je po antikim astrolozima vladar Jarca i Vodo-
lije, deluje tako to mentalitet dinarca (Ovna) i kromanjonca (Strelca) hladi,
i pretvara u tipove Jarca i Vodolije. Zapravo, sva tri pomenuta znaka (Bik,
Vodolija, Jarac) nastaju kao plod meanja tri vatrena muka znaka (Lava,
Strelca i Ovna) sa hladnim znacima, koji odgovaraju antropolokim tipo-
vima sa niim nivoom mukih hormona (alpidima i mongolima).
BIK - ANTROPOLOKA MEAVINA ATLANTSKIH MEDITERANACA I
ALPIDA
Tip Bika predstavlja meavinu od jednog roditelja koji je atlantski me-
diteranac (Lav) i drugog roditelja koji je alpid (Devica). Najei je kod
Poljaka i zemalja Baltika, a kod nas je est u meavini kolonizovanog sta-
novnitva Vojvodine sa njenim starosedeocima. U opisu fizikih atributa
Bika od strane astrologa Mileta Dupora prepoznajemo kombinaciju atlant-
skog mediteranca (Lava) i alpida (Device): "Masivna graa, jake noge i za-
tiljak, zbijen, olovni pokreti, opor teak hod, deblji vrat, iroko mesnato
lice, izraziti vei zubi. enske ne ba toliko lepe koliko oble i masne." (Ne
verujte, proverite, str. 61)
VODOLIJA - ANTROPOLOKA MEAVINA STRELCA I ALPIDA
Tip Vodolije predstavlja meavinu nordizovanog kromanjonca (Strelca
sa elementima Blizanca) i alpida (Device). Izgled Vodolija otkriva meavinu
kromanjonca i alpida. Astrolozi im shodno tome pridaju, jedni visok, a drugi
nizak stas. "Glava obino velika i kvadratna." (arls. Karter, Principi astrolo-
gije, str. 160) U zavisnosti od podneblja postoji naglaavanje razliitih nji-
hovih atributa, a izgleda da kod pojedinih astrologa elemenat alpida (De-
vice) u njima biva zamenjen elementom semiana (korpije). "Rast
uglavnom nii, obino puniji, dobro graeno telo, dobar ten od bele, biserno
roze do sasvim crvene boje, svetlija boja kose iz detinjstva kasnije tamni,
esto vrlo lepo lice, magnetine oi, privlaan i prodoran pogled." (Drutvo
astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 138)
JARAC - ANTROPOLOKA MEAVINA MONGOLA I DINARACA
Tip Jarca odlikuje osobe kojima jedan roditelj ima mongolsko poreklo
(koje odgovara Raku), a drugi roditelj dinarsko (koje odgovara Ovnu). Sho-
dno tome, astrolozi Jarcu pridaju razliite antropoloke osobine. Jedni opi-
suju njegov vii stas (to odgovara dinarskom tipu), a drugi nii stas (to od-
govara mongolima). Jednom tipu Jarca pripisuju oi koje su zbijene (to
odgovara dinarskom tipu), a drugom oi "koje su iroko razmaknute kao
kod Raka" (to odgovara mongolima). Linda Gudmen opisuje antropolo-
ke atribute Jarca na osnovu kojih jasno vidimo njegovo dvojno (dinarsko-
mongolsko) poreklo: "Jarac moe biti snaan i miiav, tanak i ilav, ili zde-
past i mekan." (str. 406) Astrolog Mile Dupor u atributima Jarca otvoreno
primeuje dinarske elemente, pa za njega kae: "Epski ovek, branin. ...
Narodni tip - na dinarac." (Ne verujte, proverite, str. 94-95) Naravno, treba
razlikovati patriotski duh mongola (Raka) od patriotskog duha dinarca
(Ovna). Dok je prvi utemeljen na gordosti i sujeti, a to znai na nacionalnim
vrednostima, drugi je utemeljen na sebinosti i posesivnosti, a to znai na-
cionalnoj teritoriji (zemlji). I jedan i drugi patriotizam su iracionalni, jer
navode ljude da rtvuju svoj ivot, bilo radi ouvanja nacionalnih vredno-
sti, bilo radi zemlje, kao da ljudi postoje radi nacionalnih vrednosti i zem-
lje, a ne oni radi ljudi.
PARALELE IZMEU ASTROLOKOG TRAENJA KRIVCA U
ZVEZDAMA I RASISTIKOG TRAENJA KRIVCA U LJUDSKOJ
GENETICI
Kao to smo videli, psiho-fiziki tipovi koji se pripisuju horoskopskim
znacima nemaju svoje izvorite u trenutku roenja neke osobe, ve u nje-
nom nasleu, a stvar je sluaja da li e neko da se rodi u sebi adekvatnom
znaku ili podznaku i da zatim, prepoznajui sebe u horoskopskom opisu
svog znaka, bude u iskuenju da poveruje da su zvezde odgovorne za nje-
gove karakterne sklonosti.
Kao to izmeu fizikih atributa raznih vrsta pasa i njihovih adekvat-
nih karaktera postoji izraena korelacija, tako ona postoji i izmeu ljudskih
populacija razliitog porekla i njihovih specifinih psiholokih tipova, pa su
je sami astrolozi nehotice primetili i dokumentovali, i tako svakom razum-
nom oveku ponudili dokaz da izvor iskuenja ne treba da trai u zvezdama,
niti igde izvan sebe i sopstvene prirode.
Meutim, ukoliko ne shvatimo sutinsku razliku izmeu ljudi i ivoti-
nja, moemo biti u iskuenju da odgovornost za svoje motive i postupke iz-
govorimo pozivanjem na svoju grenu prirodu, isto onako kako je astrolozi
izgovaraju pozivanjem na poloaj zvezda na nebu.
Ne ujemo li danas esto izgovore takvog tipa: "Ne mogu da budem
ono to nisam! Takva je moja priroda!" ili "ini kako ti srce eli! Ono ni-
kada nee poeleti ono to je loe!"
Danas se zaboravlja da postoji jedna sutinska razlika izmeu ljudi i
ivotinja. ivotinja je determinisana svojom genetikom koja kroz instinkt
odreuje njeno ponaanje. ovek je obdaren voljom da postupa slobodno i
nezavisno od svog naslea, u skladu sa zdravim razumom i svojom saveu.
Umesto da kao ivotinja bude determinisan genetikom i okruenjem, o-
vek ima mo i odgovornost da vlada sobom i svetom oko sebe.
Zanemarivanje ove istine o ovekovoj linoj odgovornosti, koja je bila
sutinski elemenat prosveenosti zapadne civilizacije, dovelo je do obez-
vreivanja ovekove linosti na nivo neodgovorne ivotinje. Teorija evo-
lucije je pokuala da ovekove hedonistike porive opravda kao motive koji
su svrhoviti njegovoj egzistenciji, iako je, posebno danas, postalo oigledno
da oni ugroavaju opstanak ljudskog roda, da dovode do raspada porodice
i civilizacije, jer im je umesto opstanka individue i vrste vaniji sam do-
ivljaj uitka.
Sledei korak je uinila ideologija nacizma ili rasizma, koja nije htela
da uvidi sutinsku razliku izmeu ivotinje i oveka u ovekovoj sposob-
nosti da odgovorno vlada sobom, pa je zato potraila izvor blagoslova za-
padne civilizacije ne u ideji prosveenosti, ve u ljudskoj prirodi. Analizi-
rajui razliite rasne tipove, ona je prepoznala arijevce kao ljudsku nadrasu,
koja po svojim psihofizikim atributima prevazilazi ostale rase na zemlji.
Ali dovoljno je pogledati istoriju arijevske rase pre reformacije i prosveti-
teljstva pa uvideti da su arijevci bili primitivna divlja plemena, koja se mi-
lenijumima gotovo ni po kojim svojim osobinama nisu mogla uzdii u od-
nosu na ostale narode sveta. tavie, svi istorijski izvori od antikog
vremena do XVI veka predstavljaju ih kao agresivne, surove, lenje i primi-
tivne.
U vreme svoje duhovne reformacije i prosvetiteljstva, narodi severne
Evrope su duboko bili svesni da je izvor njihovog velikog blagoslova u nji-
hovoj borbi protiv slabosti sopstvenog karaktera, u preispitivanju motiva
sopstvenih srca i pokajanju, u ivotu koji je u skladu sa Deset Bojih zapo-
vesti. Izgovor za greh nije postojao, zato to vera u svemonog Boga ne
prua izgovor za slabost i nemo u karakternom pogledu, jer ako Bog po-
stoji, On moe da promeni ljudsku prirodu.
O nastaloj reformi karaktera reformator Cvingli je pisao:
Mir se nastanio u naem gradu... nema vie svaa, zavisti, licemerstva
i nesloge. Odakle moe doi takav sklad, ako ne od Gospoda i od nae
nauke koja nas ispunjava rodovima mira i pobonosti? (James A. Wy-
lie, The History of Protestantism, p. 181)
Slinim reima, sredinom XIX veka, Ljubomir Nenadovi opisuje ka-
rakter reformisanih Nemaca:
"Svuda vidite sretnu i zadovoljnu eljad. Nigde ne vidite pakosti i za-
visti. Svak se raduje tuem dobru, svak saaljeva tuu nesreu. Nema-
ka drutva tako su ureena i udeena da vam se ini da svaki ivi samo
na korist i na zadovoljstvo svojega blinjeg. Ovo je zemlja gde se brinu
da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki ovek obavezan je
da oveno i sa svojom stokom postupa. ...
Nijedan narod ne izobliava sam svoje nedostatke i pogreke tako otro
kao Nemci. Nemac, za svaku nesreu koja postigne njega ili njegovu
zemlju, krivi samo sebe. Francuz svagda obara krivicu na drugoga. En-
glez ne krivi nikoga, on uti, kao narod koji ita mnogo Bibliju, nalazi,
da su to sve putevi Bojeg provienja, kojima se mora proi, pa bili oni
uglaeni ili trnoviti. Nemci su poboni, vredni i umereni. Oni ive po
onoj poslovici: radi kao da e doveka iveti, a moli se Bogu kao da e
sutra umreti. ...
Za nekoliko kratkih vekova Nemci su udesa uinili, pretvorili su u
pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govo-
rili; podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su kole,
nauke, zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu Ev-
rope. ... U predelima odakle su izali apostoli - u otaastvu Isusa Hri-
sta, caruju mrak i sujeverstvo, a na severu nemaki pastor pred oku-
pljenim narodom razlae hriansku ljubav i tumai evaneoske rei
onako kako treba da uju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji
tee sve daljem napretku i prosveenju svoga razuma." (Ljubomir Nena-
dovi, Celokupna dela, str. 576, 589, 616)
Ali, kada je zapadna civilizacija poela da poputa iskuenju hedon-
izma, javila se potreba oveka da odgovornost za svoje postupke, slavu i
sramotu za svoje uspehe i neuspehe prebaci sa sebe na nekog drugog, i da
tako izgovori svoj neodgovoran odnos prema svojim slabostima. I astrolo-
gija i nacizam su doiveli svoj vaskrs u vreme velike duhovne depresije o-
veanstva, odmah po zavretku Prvog svetskog rata. Ali, za razliku od astro-
logije koja odgovornost za ono to oveka snalazi prebacuje na zvezde,
nacizam je uzroke velikog kulturnog, naunog i privrednog buma civiliza-
cije Zapada sa prosveene ljudske volje prebacio na ovekovo genetsko na-
slee.
Umesto da preispituje motive svoga srca i da u njima trai krivca za
svoje probleme, filozofija savremenog doba navela je oveka da krivce trai
spolja. Nacizam mu je ponudio rtvenu jagnjad u ljudima drugaijeg an-
tropolokog porekla. Onu istu strogost koju je Nemac reformacije imao
prema sopstvenim slabostima karaktera, u vreme nacizma je poeo da ispo-
ljava prema Jevrejima i Romima, traei u tome psiholoku satisfakciju za
sopstvenu neodgovornost prema samom sebi. Pod uticajem darvinizma o-
vek je zaboravio da njegova ovenost nije utemeljena na njegovoj biolo-
koj prirodi, ve na njegovoj svesnoj i odgovornoj akciji volje. Niko nije
mogao vie da ponizi ovekovo dostojanstvo u globalu, pa i same pripad-
nike arijevske rase, nego nacizam svojim shvatanjem koje je obezvreivalo
ono to oveka ini ovekom.
ovek je, uistinu, onoliko ovek koliko svesno nadvlada sebe i svet
oko sebe, a nacizam je, odbacivi ideju prosveenosti i duhovnosti, vrednost
arijevaca potraio u njihovoj biolokoj prirodi, i tako spustio oveka na nivo
ivotinje, koja jedinu vrednost ima u sluajnom kvalitetu svog nasleenog
pedigrea. Kao to smo videli u analizi psiholokih tipova, ovek nema po
prirodi u sebi zdrave motive koji njime prirodno vladaju. ovek nije ovek
ako sam odgovorno ne vlada sobom. ovek mora da se izbori u borbi pro-
tiv svojih iskuenja, da bi postao ovek. Niko se ne raa kao ovek, ve o-
vekom postaje, ako to sam dragovoljno hoe.
FILOZOFSKA ANALIZA ASTROLOKOG
FENOMENA
OGRANIENOST NAUNE METODOLOGIJE
Uz pomo naune analize moemo raskrinkati mnoge zablude i obja-
sniti zato neka sujeverja funkcioniu. Meutim, postoji jedan nivo astro-
lokog fenomena koji se ne moe objasniti primenom naune metodologije
i koji zato zahteva svoje objanjenje iz filozofske i religiozne perspektive.
Astrolozi veruju da poloaj nebeskih tela na nebu determinie ne samo
ovekov karakter ve i razne dogaaje na zemlji, pa se oni zato, izmeu
ostalog, bave i proraunavanjem i predvianjem buduih dogaaja.
Ovu oblast astrolokog fenomena ne moemo objasniti antropolokom
niti bilo kojom drugom naunom disciplinom. tavie, primena naune me-
todologije - merenja i eksperimenta moe da nas navede da potpadnemo
pod uticaj astrolokog sujeverja.
Na primer, ako doemo do naunog proverljivog saznanja da se osobe
sa psihikim tipom Raka - koje smo utvrdili da su mongolskog porekla - zai-
sta raaju ee u znaku Raka (od 21. juna do 20. jula) nego u ostalim ho-
roskopskim znacima tokom godine, biemo u iskuenju da poverujemo u to
da poloaj zvezda na nebu determinie dogaaje na zemlji i samim tim na
karakter. Ako nam astrolog u zvezdama ili hiromanta u dlanu proitaju rea-
lan opis dogaaja koji nas zaista snalaze u ivotu, ili ako nam radiestezista
viskom pogodi koji organ nam je bolestan, ili ako nam crna maka pree
put, pa nam se desi nesrea, moemo biti u iskuenju da poverujemo u nat-
prirodni princip sujeverja, uprkos besmislenosti ponuenog objanjenja.
Onaj ko neodgovorno i fanatino osporava natprirodne fenomene samo
zato to ih sam nije iskusio, isto tako e neodgovorno i fanatino da ih za-
stupa ukoliko ih bude imao u svom iskustvu. Setimo se samo francuskog
psihologa Miela Goklena koji je, da bi osporio astroloki fenomen, saku-
pio 24.000 podataka poznatih ljudi i njihovih zanimanja, da bi na osnovu iz-
raene korelacije sportista sa planetom Mars, postao fanatian zastupnik
astrologije.
Primena naune metodologije - eksperimenta i merenja, u pokuaju da
njom objasnimo prirodu natprirodnih fenomena, moe da nas prevari i na-
vede na zabludu sujeverja, zato to nas navodi da ih tumaimo samo na
osnovu deliminih informacija - onih koje su nam dostupne naunom me-
todologijom.
201 Filozofska analiza
Pogledajmo samo jednog maioniara kako veto vara naa ula da bi
kod nas izazvao uverenje o svojim natprirodnim moima. Kako on to po-
stie? Tako to od nas sakriva onu vanu istinu o pozadini svog maioni-
arskog trika i dozvoljava nam da sami budemo prevareni na osnovu one
poluistine koja nam je otkrivena.
Sujeverje je esto utemeljeno na uoenoj korelaciji izmeu dva razli-
ita simptoma jednog istog uzroka, gde zajedniki uzrok jo uvek nije poz-
nat (ili ovek ne eli da ga upozna). Korelacija izmeu dva simptoma moe
biti utvrena ispravnom naunom metodologijom, ali e ta korelacija, bez
poznavanja njihovog zajednikog uzroka, oveka navoditi na zabludu u po-
gledu objanjenja fenomena sujeverja. Naunik koji istrauje korelaciju iz-
meu mekoe asfalta u Londonu i broja policajaca koji padnu u nesvest na
strai ispred Bekingemske palate, moe da doe do zanimljivih hipoteza o
mistinom uticaju mekoe asfalta na policajce, ali e ostati u velikoj za-
bludi ukoliko ne shvati da zajedniki uzrok, u ovom sluaju toplota Sunca
- topi asfalt i poveava verovatnou da policajac padne u nesvest. Meutim,
zajedniki uzrok esto moe biti sakriven, "neuhvatljiv" i neproverljiv nau-
nom metodologijom, i zato njegovo objanjenje moe ostati iskljuivo u
oblasti ljudske filozofije i religije.
To znai da ak i ako smo svedoci da se odreeni dogaaji zaista dea-
vaju u skladu sa horoskopskim predvianjima, to ne mora biti dokaz da su
ti dogaaji uzrokovani astrolokim faktorom, ve moda nekim drugim
uzrokom koji se krije iza astrolokog fenomena i koji je za nas moda tre-
nutno nepoznat. Zato, da bismo objasnili natprirodni elemenat astrolokog
fenomena, potrebno je da se uzdignemo iznad samog astrolokog iskustva
i da njegov smisao podvrgnemo kritikoj analizi.
Na primedbe zdravorazumne kritike, astrolog e biti sklon da prui od-
govor koji u sebi ima elemente naune metodologije:
"Nemam potrebe da preispitujem da li je mogue ili nemogue ono to
ve imam u svom iskustvu! Zato bih sumnjao u ono to vidim svojim sop-
stvenim oima?!"
Meutim, ovek moe biti obmanut svojim iskustvom. Setimo se ma-
ioniarskog trika. Ako veruje u sve to vidi, ovek moe biti prevaren pr-
vim crtanim filmom i poverovati da junaci filma zaista postoje, zato to on
sam lino na ekranu TV-a vidi njihov izgled, uje njihov glas i prati njihove
akcije. Oslanjajui se na svoja ula i oseanja ovek moe biti prevaren pa-
rapsiholokim fenomenom, na primer - astralnom projekcijom, pojavom
"duha umrle osobe" ili kontaktom sa "vanzemaljcem iz leteeg tanjira", ili
bilo kojim drugim natprirodnim iskustvom, ne zato to nema autentino
iskustvo, ve zato to ne razume njegovo objanjenje.
ta nas uva od ogranienosti i prevare sopstvenim iskustvom?
uva nas odgovorna upotreba razuma!
Razum analizira smisao onih saznanja do kojih dolazimo preko svojih
ula. Razumom analiziramo i smisao saznanja do kojih dolazimo naunom
metodom - merenjem i eksperimentom.
Ali, zar nismo uli prie o ogranienosti ljudskog razuma?
Jesmo! Ali te prie zapravo ne govore o ogranienosti samog razuma,
ve o ogranienosti ljudskih ula. Upravo zato da ne bismo bili prevareni
usled ogranienosti svojim ulnim saznanjima, pomae nam razum. Razum
nas osposobljava da prevaziemo ogranienost svojim iskustvom, uva nas
da ne budemo prevareni onim to imamo u iskustvu i omoguava nam da
verujemo u onu istinu koja prevazilazi nae iskustvo.
Glavna prepreka naoj spoznaji istine nije u ogranienosti naeg ra-
zuma, pa ak ni u ogranienosti naih ula, ve u loem kvalitetu naih mo-
tiva. Mi ne elimo da spoznamo istinu koja e nas uiniti svesnim nae ne-
ispunjene ivotne odgovornosti. Kao to duhovno nezadovoljen ovek ima
potrebu za uitkom, tako i ovek neiste savesti ima potrebe za zabludom
kojom e opravdati pred svojom saveu one svoje motive i postupke koji
ne mogu da izdre zdravorazumnu kritiku.
Kada na osnovu istih naunih saznanja ljudski um biva u mogunosti
da formira mnotvo razliitih i meusobno protivrenih hipoteza, jedini na-
in da ovek doe do najprihvatljivijeg odgovora na pitanje ta je istina ne
lei vie u rukama naune metodologije ve je on u rukama motiva koji
upravljaju njegovom logikom razmiljanja. Loi motivi e nas navesti na ne-
potenu i subjektivnu funkciju razuma, pa emo izabrati ono hipotetiko
tumaenje koje laska naim nepobeenim karakternim slabostima i naoj
neistoj savesti, a ne ono koje odgovara stvarnosti. Meutim, pokrenut na-
im iskrenim i plemenitim htenjem, razum e nas osposobiti da prevazi-
emo ogranienost svojim iskustvom. On e nam pruiti slobodu da ne bu-
demo prevareni onim to vidimo i pruie nam slobodu da verujemo u ono
to ne vidimo.
ak i ako je nae astroloko iskustvo autentino i zauujue stvarno,
razumna analiza smisla tog iskustva e nas sauvati da ne nasednemo na
njegovu prevaru, na isti nain kako e nas razumna analiza sauvati da ne
nasednemo na maioniarski trik.
Zato je besmisleno verovati da se iza astrolokog fenomena zaista krije
uticaj nebeskih tela?
Zato to je besmisleno da astroloki faktor, u zavisnosti od toga kada su
ljudi roeni, formira izmeu njih razlike koje nisu adekvatne realnim po-
trebama njihovog ivota i koje samim tim nemaju nikakvu svrhu. Besmi-
sleno je verovati da ovek, uprkos svojoj savesti, razumu i volji, koji mu pri-
rodno daju mo da se uzdigne iznad svoje determinisanosti, jeste
determinisan tobonjim astrolokim faktorom. Besmisleno je verovati da
razumno ljudsko bie nema sposobnost da vlada sobom i svetom oko sebe
jae nego to njime, po astrolozima, imaju mo da upravljaju nerazumna
nebeska tela. Zapravo, kada bi astrolozi zaista verovali u potpunu determi-
nisanost, njihovo zlo bi bilo manje, meutim, lanim predstavljanjem da su
zvezde odgovorne za ono to nam se deava, oni navode oveka da svoju
volju, u pokuaju da se suprotstavi determinisanosti, koristi na pogrean na-
in. Besmisleno je i nepravedno verovati da blagoslov i srea oveka lei u
tehnici mimoilaenja astrolokih uticaja (na primer, u prihvatanju saveta da
se odreenog dana ne radi neki posao, da bi se izbegao proreen neuspeh),
a ne u izboru izmeu dobra i zla tj. u pobedi nad svakodnevnim iskuenjima
ivota. Pravedno je da uspeh naeg ivotnog dela bude u srazmeri sa isto-
tom motiva koji nas na to delo pokreu, a ne u zavisnosti od magije nekog
naeg rituala ili bilo kakve druge akcije nae volje.
Razumnom analizom smisla astrolokog iskustva mi shvatamo da nije
mogue da astroloki faktor determinie dogaaje u naem ivotu, jer tako
neto ne bi bilo niti logino, niti pravedno. Ali, sada, kada smo shvatili ta
istina nije, namee nam se potreba da shvatimo ta istina o astrolokom fe-
nomenu jeste?!
Mi moemo u svom umu formirati bezbroj meusobno protivrenih hi-
poteza o nekom fenomenu i da svaka od tih hipoteza bude logiki ispravna,
pa da opet ne znamo koja je od tih hipoteza istinita. ulima moemo da
proverimo da li su te hipoteze utemeljene na nauno istinitim saznanjima.
Razumom moemo samo da proveravamo da li su one logine i na taj na-
in da li je njihova istinitost mogua. Ali, da li je neka hipoteza zaista isti-
nita, to ne moemo da utvrujemo niti naukom, niti filozofijom. To mo-
ramo sami da odluujemo i da zatim verujemo da je istina. Oko nekih
pitanja ivot od nas ne trai da donosimo odluke, i na tom planu mi emo
da zadrimo naunu i filozofsku rezervisanost. Ali, oko najvanijih pitanja
nijedan ovek ne moe da ostane na nivou samih hipoteza, jer ivot od njega
zahteva da se odluuje i da postupa onako kako je za njega najprihvatljivije.
Postoje potrebe ivota koje od nas zahtevaju odgovor, i one nas primoravaju
na akciju, pokreu nae motive i postupke, i zahtevaju da zauzmemo odre-
en stav i odreeno verovanje. Zato je svaki ovek vernik, hteo on to sebi
da prizna ili ne. Kada ne bi verovao, ne bi nita radio. Prestao bi da die, jer
ne bi imao naune dokaze da moda ovoga trenutka vazduh u prostoriji nije
zatrovan nekim otrovnim gasom, niti bi ita drugo u ivotu mogao da ini,
sa potpunom sigurnou da nije u zabludi. Svaki ovek je vernik, a od kva-
liteta motiva koji ga u ivotu pokreu i koji upravljaju njegovim razumom
zavisi u koju e hipotezu on da poveruje - da li u onu koja je adekvatna
stvarnosti, ili onu koja je adekvatna njegovim subjektivnim porivima i od-
brambenim mehanizmima.
Razlika izmeu filozofije i religije je u tome to filozofija postavlja
mnotvo hipotetikih pitanja, i dozvoljava sve hipotetike odgovore kao
mogue ukoliko su zadovoljili kriterijume logike, dok religija tvrdi da ve
ima otkrivenje istine koja dolazi od samog Stvoritelja univerzuma. Poziva-
jui se na ulnu ogranienost ljudskog saznanja i na lo kvalitet motiva koji
ga prirodno rukovode u ivotu, religija poziva oveka da veruje ne vie u
sebe i svoju ogranienost, ve da veruje u Boga i Njegovu svemo; te da u
daru Boje ljubavi nae zdravu snagu svoje istinoljubivosti i glavnu po-
kretaku snagu svoga ivota. Zato emo se sada baviti religioznom anali-
zom astrolokog fenomena, s time da emo sam pojam religije izloiti istim
oblicima kritike i preispitivanja kakve smo primenili i prema samoj astro-
logiji.
OBLAST
NIVO
SAZNANJA
TEMELJ
METODA
PROVERE
NAUKA INJENICA ULA
MERENJE
EKSPERIMENT
FILOZOFIJA PRETPOSTAVKA RAZUM LOGINOST
RELIGIJA VEROVANJE MOTIVACIJA
VALIDNOST
OBJEKTA
POVERENJA
RELIGIOZNA ANALIZA ASTROLOKOG
FENOMENA
FILOZOFIJA RELIGIOZNOG POGLEDA NA SVET
Religiozno shvatanje je da je Bog stvorio oveka iz ljubavi i radi lju-
bavi. Bog nije stvorio oveka nesrenog, da mu smisao ivota bude veita
potraga za sreom, ve ga je stvorio srenog, sa ciljem da svoju sreu izra-
ava kroz ljubav prema drugima i kroz stvaralatvo. No, odvojivi se od
Boga, ovek je izgubio nesebinu ljubav, ispunio se unutranjim nezado-
voljstvom i zbog svog greha poneo na sebi teret neiste savesti. Izgubivi
nesebinu dobrotu, izgubio je predvieni smisao ivota, a to je da voli, da
ivi za druge ljude i za svog Stvoritelja. Ispunivi se neugasivim unutra-
njim nezadovoljstvom, on sada pokuava da sreu svoje due ostvari ne-
zavisno od Boga, zloupotrebljavajui svoje ulne, umne i emotivne doiv-
ljaje. Teret neiste savesti ga je uinio optereenim raznim odbrambenim
mehanizmima, strahovima, fobijama i nesigurnou, a takoe i sklonim re-
ligioznom fanatizmu kroz koji pokuava da ostvari satisfakciju svoje nei-
ste savesti nezavisno od Boga i Njegovog plana iskupljenja palog oveka.
U istoriji svoje degradacije ovek prolazi kroz razliita iskuenja i trpi raz-
liite posledice svojih padova. Pretpotopna ljudska civilizacija je zbog svog
izopaenog grenog ivota bila osuena na propast velikim Potopom, koji
je preiveo samo pravedni Noje, sa svojom enom, sa svoja tri sina i nji-
hovim porodicama. Za vreme Potopa nastradao je ogroman broj biljnih i
ivotinjskih vrsta, koje danas nalazimo samo u fosilima, dok je najvanije
vrste sam Noje sauvao u svojoj barci. Posle Potopa, zbog ruenja vode-
nog omotaa, dolo je do nestanka efekta staklene bate i samim tim do for-
miranja velikih klimatskih razlika na zemljinoj povrini. Zbog toga je Bog
uinio udo adaptacije ljudske vrste na razliite poslepotopne klimatske
uslove. Crna rasa je adaptirana na toplu ekvatorsku klimu, bela rasa na ume-
renu, a uta na polarnu klimu. Unutar tih rasa Bog je razdelio dodatne adap-
tivne sposobnosti za opstanak u specifinim uslovima ivota. Razliite stva-
ralake sposobnosti koje je ovek nasledio od svog stvaranja i razliite
adaptivne sposobnosti koje je dobio posle Potopa, postale su izvor satis-
fakcije pale ljudske prirode i tako se pretvorile u ovekovo prokletstvo. Oni
koji su prirodno muziki obdareni, pokazali su sklonost da trae satisfakciju
svoje due u muzici, dok oni koji su obdareni sposobnou psihofizike
moi, postali su skloni nasilju, itd. Umesto da darovi imaju funkciju izra-
avanja ljubavi, oni su postali sami sebi cilj tj. izvor ovekove satisfakcije.
Uskoro, razdeljivanjem razliitih jezika Bog razbija totalitarni reim Vavi-
lonske kule i omoguava razliitim ljudskim porodicama da svoj duh i i-
vot razvijaju slobodno i nezavisno jedni od drugih. Period meusobne je-
zike i fizike izolacije i samostalnog razvoja razliitih ljudskih porodica i
plemena, kao i njihove adaptacije na specifine uslove ivota, rezultovao je
formiranjem antropolokih posebnosti nekoliko desetima razliitih antro-
polokih tipova, od kojih je u to vreme svakome odgovarala jedinstvena je-
zika grupa. Kada se stanovnitvo na zemlji namnoilo, dolo je do njiho-
vog meusobnog meanja. Razliite grane Nojevih potomaka su nasledile
razliite grene sklonosti i iskuenja, koje su se u razliitim ivotnim okol-
nostima manifestovale na razliite naine. Zato je kroz istoriju ovekovog
pada Bog slao pozive ljudskom rodu na pokajanje koji su bili adekvatan
odgovor iskuenjima koja su ljudi imali. Kada su bili u iskuenju formal-
izma i licemerstva, tada su dobijali poruku koja je ukoravala formalizam i
licemerstvo. Kada su imali iskuenje otvorenog bezakonja i divljatva, tada
su dobijali poruku koja je otkrivala naglaene zahteve Bojeg zakona. Me-
utim, ljudi su radije hrlili ka zabludama koje su njihove omiljene grehe
predstavljali kao kakve vrline, nego to su bili skloni da sluaju i prihvataju
ukore protiv svojih greha. Potreba za opravdanjem i izgovaranjem greha
uinila ih je sklonim sujeverju i pseudoreligioznosti. Kada ljudi nisu bili
voljni da sluaju razumne ukore koje im je slao preko nadahnutih uitelja i
proroka, Bog je radi njihovog dobra dozvolio da na njih dolaze one ivotne
prilike i neprilike koje e im pomoi da postanu svesni svojih iskuenja, da
bi tako imali povoda da svoja iskuenja pobede. Kada su pokazivali duh
gordosti, snalazile bi ih nevolje i nepravde koje su poniavale njihovu gor-
dost i pokazivale da nemaju Boje odobravanje. Kada su pokazivali kuka-
viki karakter, snalazilo bi ih iskuenje da pod pritiskom nepravednih au-
toriteta ine nepravde drugima, to je bila prilika da postanu svesni svojih
slabosti i da ih kroz samo iskuenje pobede. One koji imaju teka iskuenja,
Bog hrabri sledeim reima da istraju da potpune pobede: "Blago oveku
koji pretrpi napast; jer kad bude kuan primie venac ivota, koji Bog
207 Religiozna analiza
obree onima koji ga ljube." (Jakov 1,12) "Koji pobedi, dobie sve, i biu
mu Bog, i on e biti moj sin." (Otkrivenje 21,7) Bog nema nikakvog razloga
da ovekovei za venost grean princip ivljenja. ovek koji ne slui ni-
kome i niemu nema razloga da postoji. Sveto pismo objanjava da posle
suda nad nepokajanim i nepravednim grenicima, ni greha ni grenika vie
nee biti. Onima koji odluuju da nasuprot sopstvenoj grenoj prirodi iza-
beru princip nesebine dobrote, Bog obeava da e svojom natprirodnom
isceljujuom moi promeniti njihovo srce, osloboditi ih od vlasti greha i
demona, i ispuniti njihovo srce ljubavlju: "Ja u vas oistiti od svih neistota
vaih i od svih gadnih bogova vaih. I dau vam novo srce, i nov u duh
metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce me-
sno. I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i za-
kone moje da drite i izvrujete." (Jezekilj 36, 25-27) Kako takav uzorak i-
vota ima smisla da bude ovekoveen za venost, Bog e mu prilikom svog
Drugog dolaska podariti veni ivot. U Bojem carstvu njihove sposobno-
sti i moi e doi do svog punog nesputanog izraaja, bez iskuenja zlou-
potrebe sposobnosti i ponovne pojave greha, jer su svoja iskuenja pobedili
onda kada su bili kuani tekim mukama i iskuenjima u ovozemaljskom i-
votu. Njihova srca e biti ispunjena venom ljubavlju i zahvalnou Bogu
to ih je u ovom ivotu na razne naine osvedoavao o potrebu za Njime i
otkrivenjima svoje ljubavi, milosti i strpljenja dovodio do pokajanja za nji-
hove grehe, a svojom rtvom na krstu iskupio ih od krivice i vene smrti.
RAZLIKA IZMEU EVOLUCIONISTIKOG I KREACIONISTIKOG
TUMAENJA OVEKOVIH PSIHOLOKIH I ANTROPOLOKIH
POSEBNOSTI
Videli smo da su razliite ljudske sposobnosti u svom izopaenju (time
to su postale izvori satisfakcije i zato sami sebi cilj) rezultovale razliitim
psiholokim tipovima koje su astrolozi pridali odreenim horoskopskim
znacima. U pokuaju da objasnimo poreklo razliitih ovekovih sposobno-
sti, njihov izvorni neizopaen smisao, i uzroke ovekovog unutranjeg ne-
zadovoljstva koje dovodi do izopaenja njihove funkcije, moemo prime-
titi da jedna ista antropoloka saznanja o oveku, i evolucionisti (zastupnici
teorije evolucije) i kreacionisti (zastupnici Bojeg stvaranja) tumae na raz-
liite naine.
POREKLO UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA
EVOLUCIONO OBJANJENJE POREKLA UNUTRANJEG
NEZADOVOLJSTVA
Evoluciona hipoteza o poreklu unutranjeg nezadovoljstva objanjava
da je nezadovoljstvo pokretaka snaga koja je svrhovita ovekovoj borbi
za opstanak. Oni koji nisu bili pokrenuti nezadovoljstvom na zadovoljava-
nje svojih egzistencijalnih potreba, nisu imali drugih motiva da ih ree, pa
su prema tome izumrli. Takvo shvatanje proima i razliite interpretacije
libida. Libido po Sigmundu Frojdu jeste izraz "seksualne energije" koja
trai svoje zadovoljenje, a ako nije u stanju da se zadovolji, ona postaje iz-
vor destrukcije. "Mera nezadovoljenog libida koju ljudi u proseku mogu
preuzeti na sebe, ograniena je." (Sigmund Frojd, Uvod u psihoanalizu, str.
365) Frojd smatra da se libido moe sublimirati u razliite motive koji ljude
pokreu na najrazliitije aktivnosti. "Sublimiranje je tek poseban sluaj osla-
njanja seksualnih tenji na druge, koje nisu seksualne." (Isto) Karl Gustav
Jung naziva libidom optu mentalnu energiju. Hipoteza koja izvire iz razli-
itih teorija o libidu jeste da je nezadovoljstvo pokretaka snaga koja oveka
nagoni da se bori za opstanak. Meutim, ta energija, po svemu sudei, ne
samo to ne doprinosi ovekovoj egzistenciji, ve je direktno ugroava. Da
bi ovek vodio rauna o egzistenciji, dovoljno je da bude nezadovoljan um-
nim predstavama, oseajima i oseanjima kada su one izraz objektivne pred-
stave o stvarnosti (na primer, bol, opasnost, strah). Nema potrebe da bude
pokrenut unutranjim nezadovoljstvom na nivou motivacije (sebinost,
briga, gnevljivost, depresija, kukaviluk), ve treba da bude pokrenut mo-
tivom ljubavi. Kada je pokrenut unutranjim nezadovoljstvom, tada ovek
ne razmilja o egzistencijalnim potrebama ivota, ve o tome kako da, ak
i na njihovu tetu, raznim izvorima satisfakcije ugui svest o svom unutra-
njem nezadovoljstvu. Poreklo svakog patolokog ponaanja, svake ne-
umerenosti i izopaenosti jeste u nezadovoljstvu koje se uplelo u ovekovu
motivaciju.
Motivi ponaanja koji su proistekli iz ovekovog unutranjeg nezado-
voljstva osporavaju teoriju evolucije, jer oveku ne donose nikakvu evolu-
tivnu prednost u borbi za opstanak, ve ga u opstanku ugroavaju. Optere-
en svojim unutranjim nezadovoljstvom ovek nema ni vremena ni volje
da se ponaa svrhovito svojim stvarnim egzistencijalnim potrebama. Da su
zaista mehanizmi prirodne selekcije i evolucije formirali osobine ljudske
vrste, ovek nikada ne bi postao grean.
KREACIONISTIKO OBJANJENJE UNUTRANJEG
NEZADOVOLJSTVA
Religioznu hipotezu o poreklu ovekovog unutranjeg nezadovoljstva
je jednostavno definisao francuski naunik Blez Paskal: "U srcu svakog o-
veka postoji vakuum koji jedino Bog moe da ispuni." (Blez Paskal) Sveto
pismo objanjava ovekovo nezadovoljstvo njegovom oholou prema
Bogu, tj. pokuajem oveka da ostvari sreu i smisao ivota nezavisno od
Boga: "Jer dva zla uini moj narod: ostavie Mene, izvor ive vode, i isko-
pae sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da dre vode."
(Jeremija 2,13) Najvie to ovek moe da postigne nezavisno od Boga je-
ste samo oseanje sree, ulni doivljaj sree i umna predstava o srei, koji
mogu jedino da ugue ovekovu svest o njegovom unutranjem nezado-
voljstvu, dok samo unutranje nezadovoljstvo u oveku i dalje ostaje i do-
kazuje svoje postojanje kroz i dalje nepromenjenu motivaciju. Mudri Solo-
mun kae: "Pravednik jede, i sita mu je dua; a trbuh bezbonicima nema
dosta." (Prie 13,25) Apostol Jovan objanjava da telesna, emotivna i umna
zadovoljstva nisu put zadovoljenja enji ovekove due: "Jer sve to je na
svetu, telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od Oca, nego je od
ovog sveta." (1. Jovanova 2,16) Isus Hristos kae: "Svaki koji pije od ove
vode opet e oedneti; a koji pije od vode koju u mu ja dati nee oedneti
doveka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u i-
vot veni!" (Jovan 4,13-14)
SVRHA RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI
ovek je bie obdareno izraenim psihofizikim sposobnostima, koje
daleko prevazilaze potrebe njegove puke egzistencije. ovek je sposoban da
svira na violini, da se bavi pronalazatvom i stvaralatvom, i da menja svet
oko sebe u skladu sa svojom voljom. Koja je svrha njegovih posebno raz-
vijenih sposobnosti? Po teoriji evolucije, intelektualne sposobnosti kojima
ovek nadilazi sva ostala iva bia, jesu plod njegovog najvieg stepena
evolutivnog razvoja u njegovoj borbi za opstanak. Oni koji su bili manje in-
teligentni i manje obdareni razliitim intelektualnim darovima nisu prei-
veli.
No, da li je to tano? Da li su mikroorganizmi, koji su na najniem ste-
penu evolutivnog razvoja, zaista manje sposobni za egzistenciju od viso-
koumnog stvorenja koje je na najvioj poziciji evolutivnog razvoja, a koje
se zove ovek?
U sluaju nekakve katastrofe globalnih razmera, najvie bi preiveli
organizmi koji su po svojoj grai najprostiji i koji su po teoriji evolucije
najmanje evoluirali u svom evolutivnom razvoju. Organizmi koji su na ta-
kozvanom viem stepenu evolutivnog razvoja pokazali bi tada najmanju
sposobnost opstanka u nepovoljnim uslovima.
Uostalom, kada bolje pogledamo, u realnom ivotu, ovek ne koristi
svoje posebne intelektualne sposobnosti prvenstveno radi uspenije borbe
za opstanak. Pogledajmo o emu razmilja ovek tokom dana ili sanja to-
kom noi? Da li razmilja kako da obezbedi egzistenciju ili kako da obez-
bedi uitak? Da li mu njegove intelektualne posebnosti pomau da vodi
zdrav i dug ivot, ili ga u egzistenciji ugroavaju?
Koja je onda svrha ovekovih sposobnosti, kojima nadilazi sva iva
bia, ako nije uspenija egzistencija, koju nii organizmi uspeno ostvaruju
i bez potrebe za nekom velikom mudrou i fizikom moi?!
ovek nije stvoren samo da bi opstao, ve da bi ispunio smisao svoga
postojanja i svoga ivota, a taj smisao je da voli, da stvara, i da tako iz lju-
bavi odgovara na potrebe drugih ivih bia. Zato, pored egzistencijalnih
sposobnosti, oveka odlikuju mnogo vee neegzistencijalne sposobnosti
kojima je obdaren da bi uspeno ispunio svoj smisao ivota.
Meutim, smisao ovekovih egzistencijalnih i neegzistencijalnih spo-
sobnosti je u rukama njegove slobodne volje. Bilo da je taj smisao ljubav
ili greh, sam smisao ivota je oveku vaniji od pukog ivljenja. Plemenit
ovek e pokazati spremnost da ugrozi svoj ivot radi dobra drugih ljudi,
isto kao to e poroan, sujetan ili zao ovek pokazati spremnost da ugrozi
svoj ivot radi ostvarenja svojih hedonistikih, sujetnih ili osvetnikih ci-
ljeva. Ako je smisao ovekovog ivota - nesebina ljubav, onda e ovek iz
ljubavi voditi rauna o svojoj egzistenciji, ali e, takoe, iz te iste ljubavi po-
kazati spremnost da ugrozi potrebe svoje line egzistencije radi dobra dru-
gih ljudi.
POREKLO RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI
Dok evolucionisti veruju da su ovekove sposobnosti nastale kao plod
procesa prirodne selekcije i evolucije, dotle kreacionisti veruju da je Bog
obdario oveka sposobnostima koje su neophodne da bi mogao da ispuni
smisao svoga postojanja i da bi mogao da opstane u razliitim klimatskim
uslovima poslepotopnog sveta.
Po logici teorije evolucije - iz prostorne inteligencije neophodne za lov,
razvile su se kod afrikih crnaca i sve one druge sposobnosti koje se kod njih
manifestuju kao dar za umetnost, imaginaciju, itd. Po logici teorije stvara-
nja Bog je pojedine ovekove stvaralake sposobnosti, koje prvobitno uop-
te nisu imale egzistencijalnu funkciju, prilagodio potrebama njegove eg-
zistencije, to znai da su afriki crnci za svoj dar lova, iskoristili
sposobnosti prostorne i kinestetike inteligencije koje bi inae oveku slu-
ila za ostvarenje vieg smisla postojanja, za njegovo stvaralatvo i umet-
niko izraavanje. Adaptacija za ivot u uslovima afrike divljine podrazu-
meva osposobljenost za intenzivno tranje. Da bi mogli uspeno da ulove
divlju ivotinju ili da u opasnosti od nje pobegnu, afriki crnci su razliitim
anatomskim atributima osposobljeni da bez zdravstvenih posledica pod-
nose svakodnevni stres napornog i brzog tranja. U tome im pomau spe-
cifine karakteristike njihovog miinog tkiva (posebni enzimi koje samo
oni imaju), dua petna kost, izraena duina nogu, vei nagib karlice, po-
sebne grane sve etiti arterije koje izlaze iz aortnog luka za glavu i gornje
ekstremitete, itd. ivot u uslovima afrike klime zahteva adaptaciju na to-
plu klimu kroz povean broj znojnih lezda, veliku povrinu tela koja se
postie njegovom izduenou, a zatita unutranjeg tkiva od prodora tet-
nog ultraljubiastog zraenja se postie izraenim tamnim pigmentom.
Kao to su afriki crnci mnotvom svojih psihofizikih atributa ospo-
sobljeni za toplu afriku klimu, tako su i mediteranci osposobljeni za me-
diteransku klimu, dinarci za planinsku klimu sa otrim temperaturnim
ekstremima (hladna no, topao dan; hladna zima, toplo leto), a pripadnici
ute rase za stalnu hladnu - polarnu klimu.
Spomenimo sada samo neke od adaptivnih sposobnosti za polarnu
klimu kao to su zaokrugljenost i zdepastost tela i smanjena koliina znoj-
nih lezdi, a sve to radi smanjenog oslobaanja toplote i vlage u uslovima
koje odlikuje hladan i veoma suv vazduh. Da bi oi bile sauvane od sun-
evog odbljeska od osunanih snenih povrina i od hladnog vetra i iglica
snega, one su sitne, uske i uvuene. Pripadnik ute rase je pored psihike
sklonosti da pravi zalihe hrane, obdaren i genetskom sklonou ka gojaz-
nosti, zato to ga naslage sala uvaju od smrzavanja i predstavljaju zalihu
energije za vreme oskudice hrane.
Sve te adaptivne sposobnosti na razliite klimatske uslove ivota, po
teoriji evolucije nastale su sluajnim mutacijama i prirodnom selekcijom,
dok su po teoriji stvaranja nastale neposrednom Bojom intervencijom,
osposobljavanjem oveka da opstane u uslovima za koje inae prirodno nije
osposobljen.
Evolucionisti zastupaju da savremeni ovek vodi poreklo iz Afrike,
odakle je preao u Aziju, da bi potom odatle naselio ostale kontinente. U
tom procesu raseljavanja, po teoriji evolucije, desilo se njegovo osposob-
ljavanje na ivot u razliitim klimatskim uslovima. Meutim, takvo shva-
tanje se suoava sa vie ozbiljnih problema. Adaptivne razlike izmeu crne,
bele i ute rase zahtevaju ogromnu koliinu odabranih mutacija koja bi mo-
rale da dovedu do promene veeg broja ovekovih gena. Pretpostavimo da
samo jedan jedini gen od 1000 nukleotida treba da promeni samo 100 svo-
jih nukleotida u odgovarajue nove nukleotide da bi tako nastao jedan novi
gen koji e oveku pomoi u adaptaciji na nove nepovoljne uslove ivota.
Naravno da bi u udu nastanka nove rase bilo potrebno promeniti mo-
da jo stotine gena istovremeno, ali zamislimo da bi bilo potrebno prome-
niti samo 10% strukture jednog jedinog gena. I naravno, imajmo da umu da
se elija bori protiv mutacija na razliite naine, jer su one gotovo uvek te-
tne. Dakle, koliko treba mutacija tog gena da se desi, da bi se po verovat-
noi pojavila izmeu ostalih mutacija i ona jedna prava, koja e organizmu
doneti novu adaptivnu sposobnost opstanka u nepovoljnim klimatskim uslo-
vima? Da bi se tih sto nukleotida zamenilo na odreenom mestu sa bilo ko-
jim drugim nukleotidom, verovatnoa je: (1000 x 999 x 998 x ... x 901) x
(100 x 99 x 98 x 97 x 96 x ... x 3 x 2 x 1) =
63850.511926305.130236690.511142022.274281262.900693853.331776286.8
16221524.376994750.901948920.974351797.699894319.420811933.4461917
97.592213357.065053890. (140 cifara) Dakle, broj mogunosti za sluajnu
zamenu 100 odreenih nukleotida je 10 na 140. A kako jedan nukleotid
moe da mutira u tri preostale varijante nukleotida, broj mogunosti iznosi
10 na 615, to znai da je verovatnoa da se formira pravi gen sa 100 odre-
enih zamena nukleotida 1 prema 10 na 615. Pretpostavlja se da broj ele-
mentarnih estica u vasioni iznosi 10 na 70, pa je nerealno oekivati da bi
reprodukcija ljudske vrste na zemlji mogla da omogui pojavu 10 na 615 je-
dinki koji bi bili nosioci krajnjeg rezultata promene da bi se pojavila bar je-
dna odgovarajua mutacija jednog gena.
Kako su mutacije sluajne i veinom neodgovarajue i tetne, razu-
memo da bi se u periodu ekanja na sluajne pojave odgovarajuih muta-
cija, moralo desiti drastino vie puta nepotrebnih i tetnih mutacija, od
onih koje su nam potrebne za formiranje rasa adaptiranih za odreene
uslove ivota. Ako smo dugo vremena ekali da se samo 10% jednog jedi-
nog gena sluajno promeni u odgovarajuem smeru, ta smo mogli da oe-
kujemo da e u meuvremenu da ostane od prvobitne strukture bilo kog
drugog, na primer, bilo kog neutralnog gena tog istog organizma? Nita!
Ogroman broj nefunkcionalnih mutacija bi izbrisao svaku slinost izmeu
neutralnih gena prvobitne i potom nastale evoluirane populacije. Proces
evolucije bi morao da ostavi traga na neutralnim genima razliitih popula-
cija, ali taj proces, koji je navodno dugo vremena trajao, na neutralnim ge-
nima se uopte ne vidi. Populacije koje su ratrkane na najudaljenijim po-
drujima nae planete otkrivaju vrlo male ili ak nikakve razlike na svojim
neutralnim genima. Neutralni geni HLA sistema pokazuju u svojim alelima
razlike ne vee od oko 5% svoje strukture, kada se porede izmeu razlii-
tih pojedinaca i populacija. Ljudski rod se raziao po planeti veoma skoro.
Vremena za nastanak odgovarajuih mutacija nije bilo. Ako su sluajne mu-
tacije ostavile zanemarljive tragove, kako moemo verovati da je bilo vre-
mena i prilike da se dese odgovarajue mutacije ija je verovatnoa pojave
gotovo beskonano puta manja?
Dananji ivi kromanjonci u Evropi imaju iste antropoloke posebnosti
kao i kromanjonski tip koji se nalazi u skeletima Evrope i koji je navodno star
preko 30 000 godina. Kako je mogue da su sauvali svoj antropoloki i psi-
holoki entitet, uprkos dugotrajnom meanju sa populacijama drugaijeg ge-
netskog porekla? Ako su kromanjonci nai preci, kako je mogue da su na po-
jedinim mestima po svetu stali u svom evolutivnom razvoju, sauvali svoje
arhaine genetike markere, konzervirali strukture svojih neutralnih gena, dok
su ostale populacije nastavile da trpe mutacije i da se evolutivno dalje razvijaju?
Ako je ovek evoluirao od afrikog prapretka koji je bio lovac, kako je mogue
da su samo nosioci nilosaharskog antigena HLA-A28 u Evropi sauvali ele-
mente afrikog izgleda i njihove psihologije? To je mogue zato to savremeni
ljudski rod nije nastao od afrikih naroda, ve se razvijao nezavisno i uporedo
sa njime. Ne postoje nikakvi lingvistiki dokazi da su jezici ostalih jezikih
grupa nastali od jezika afrikih naroda, ve postoje dokazi da su se oni razvi-
jali uporedo i nezavisno jedni od drugih. Danas u svetu postoji vie desetina je-
zikih grupa to potvruje biblijsko predanje o udu razdeljivanja jezika razli-
itim porodicama ljudskog roda. Svaka jezika grupa je nastala od po jednog
svog sopstvenog prajezika i zato sauvala jedinstven fond korena rei i pojedine
gramatike principe koji ne odlikuju druge jezike grupe. injenica da postoji
korelacija izmeu rasprostranjenosti jezikih grupa i genetikih markera, po-
tvruje biblijsko predanje da su jezici darovani razliitim ljudskim porodicama.
Od svake porodice je zatim formiran poseban antropoloki tip, obdaren speci-
finim sposobnostima koje mu pomau da preivi u odgovarajuim klimatskim
uslovima.
BIBLIJA O POREKLU AFRIKIH CRNACA I NJIHOVE NAJBLIE
GENETSKE BRAE PO SVETU
Po Svetom pismu, sav poslepotopni ljudski rod vodi poreklo od tri No-
jeva sina, Sima, Hama i Jafeta. Nojev sin Ham je imao etiri sina: Kua,
Misraima (hebr. Micraim), Puta i Hanana (hebr. Knaghan). U Svetom pismu
Ku je naziv za Etiopiju, koja se u drevno vreme nazivala i Nubijom - zem-
ljom zlata. U SDA biblijskom komentaru itamo: "Drevni egipatski izvori
Etiopiju nazivaju zemljom Ka, a asirski tekstovi pisanim klinastim pismom
- Kusu. "Ku je drevna Etiopija, koja se u klasino doba zvala Nubija. To
nije bila Abisinija, ve je ukljuivala deo Egipta i deo Sudana, proteui se
od I katarakte Nila, na Asvanu, i juno sve do Kartuma. U egipatskim za-
pisima ova zemlja se zvala Ka, a u asirskim tekstovima pisanim klinastim
pismom - Kusu." Po Svetom pismu, itamo genealogiju Kuovih potomaka
(Ku je "Hus" u naem prevodu): "A ovo su plemena sinova Nojevih, Sima,
Hama i Jafeta, kojima se rodie sinovi posle potopa. ... A sinovi Husovi:
Sava i Avila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava (hebr.
Saba) i Dedan." (1. Mojsijeva 10,1.6-7) Poznata etiopska kraljica od Sabe,
u svom nazivu otkriva svoje drevno poreklo od Kuovog sina Sabe (Save,
u naem prevodu) iji potomci ive na podruju Afrike. To drevno ime je
kao svoj naziv sauvalo afriko pleme Sabaot, koje se jo naziva i Elgon
Masai. Za potomke Kuovog sina Sabe (Save), Sveto pismo pie da su vi-
sokog rasta: "Ovako veli Gospod: ... trgovina etiopska i Savaca ljudi viso-
kog rasta doi e k tebi." (Isaija 45,14) U Svetom pismu Mojsije koristi na-
ziv zemlje Ku za podruje Mesopotamije (1. Mojsijeva 2,13). Za razliku
od Kuovog sina Sabe, od koga vuku poreklo razni narodi Afrike, Kuov sin
Nevrod je bio vladar Mesopotamije. Sveto pismo otkriva njegovu izraenu
nadarenost za lov, to je odlika i ostalih Kuovih potomaka:: "Hus rodi i
Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom;
zato se kaze: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod." (1.Mojsijeva
10,1.8-9) Nevrod je bio poznat po zidanju Vavilonske kule: "A poetak car-
stvu njegovu bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz te
zemlje izae Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah, i Dasem izmeu
Ninevije i Halaha; to je grad velik." (1.Mojsijeva 10,10-12) Po sumerskom
predanju naenom na glinenim ploicama prva poslepotopna dinastija zvala
se dinastija Ki. Svoju vladavinu je zapoela u gradu prestonici Ki. Istoi-
meni grad i danas postoji u Iraku. Dan danas na zapadnom podruju Irana,
ivi narod Kagaji (narod Kaa) u pokrajini koja se po njemu zove Kuzistan.
Interesantno je da na oba podruja gde po Svetom pismu ive Kuovi po-
tomci, na podruju nilosaharske Afrike i na podruju Kuzistana u Iranu, po-
stoji visoka zastupljenost antigena HLA-A28, uporedo sa velikom visinom
stanovnitva. Na podruju Patagonije takoe vidimo visoku zastupljenost
A28 i veliku visinu stanovnitva. Da li u predanju Patagonaca o njihovom
poreklu imamo ikakve tragove njihovog porekla od Nojevog unuka, a Ha-
movog sina Kua? Patagonsko pleme Tehuele je sauvalo predanje o bo-
anstvu - stvoritelju koje se zvalo "Ku", to moe biti produkt oboavanja
njihovog stvarnog genetskog pretka, njihovog praoca Kua. Antigenu HLA-
A28 koji odgovara Kuitima, po svojoj genetskoj strukturi su najblii anti-
geni A2, A10, A19 (A29, 31, 32, 33), koji bi, po biblijskoj genealogiji na-
roda, trebali da odgovaraju ostalim Hamovim sinovima: Misraimu, Putu i
Hananu. Misraim je naziv za drevni Egipat. Skeleti drevnih Egipana ot-
krivaju mediteranske i dinarizovano-mediteranske antropoloke tipove. An-
tiki izvori Puteje predstavljaju kao Pigmeje. Genetika otkriva njihovu srod-
nost sa australijskim Aboridinima i nekim populacijama zapadne Azije.
Hananejci su poznati pod imenima Hananovih sinova Heta, Amora i Sina.
Heteji su naseljavali Malu Aziju i Bliski Istok, Amoreji - Bliski istok i Su-
mer, a Siniti su po hebrejskom predanju vezani za Kineze. Oni odgovaraju
atlantsko-mediteranskom antropolokom tipu u Evropi i sinidskom tipu kod
Kineza.
GENETIKA O BIBLIJSKOJ GENEALOGIJI NARODA
Genetska analiza bliskosti razliitih antropolokih tipova ne potvruje
evolucionu hipotezu da je od jedne ljudske populacije nastala neka druga
ljudska populacija, pa zatim od nje trea, itd, ve potvruje uporedno po-
stojanje razliitih grana ljudske porodice, u skladu sa biblijskom genealo-
gijom naroda, koja vodi poreklo od tri Nojeva sina i njihovih porodica.
Svaki antropoloki tip predstavlja odreenu granu Nojevih potomaka ili nji-
hovu meavinu iz vremena pre raseljavanja. Od Nojevog sina Sima su na-
stali razni semitski narodi, uglavnom na podruju Bliskog istoka, Medite-
rana, severne Afrike, June Azije (Indije). Od Nojevog sina Hama su nastali
mediteranski narodi, dinarci i veina crnakih naroda Afrike i Australije.
Od Nojevog sina Jafeta uglavnom su nastali narodi koji pripadaju utoj rasi,
ali i nordidi u Evropi, i pojedini antropoloki tipovi zapadne i june Afrike.
Neke grane Nojevih potomaka su meale izmeu sebe i pre formiranja an-
tropolokih tipova, a u velikoj meri su izmeane izmeu sebe danas, pa zato
na svakom geografskom podruju moemo da prepoznamo pojedince koji
odgovaraju svim njihovim izvornim granama. Astroloki tipovi, dakle, od-
govaraju iskuenjima raznih grana Nojevih potomaka. korpija odgovara
potomcima Nojevog sina Sima. Muki vatreni znaci - Strelac, Lav i Ovan
zajedno sa Vagom odgovaraju Hamovim potomcima. Strelac odgovara Ku-
itima, Lav - Hananejcima, a Ovan i Vaga - Misraimovim potomcima. Bli-
zanac, Rak i Devica odgovaraju Jafetovim potomcima. Blizanac odgovara
potomcima Jafetovog sina Madaja. Riba predstavlja meavinu jedne grane
Misraimovih potomaka sa jednom granom Jafetovih potomaka. Kada se va-
treni znaci koji po karakteru odgovaraju Hamovim potomcima pomeaju
sa karakterom Jafetovih potomaka, onda se Strelac transformie u osobine
Vodolije, Lav u osobine Bika, a Ovan u osobine Jarca. Naravno, treba imati
na umu da svaki ovek ima u nekoj meri elemente i sklonosti svakog znaka,
koje ne samo u zavisnosti od genetskog porekla, ve i od svog ivotnog
doba, stresnih situacija i razliitih ivotnih iskuenja, moe da manifestuje
u razliitoj meri.
ODNOS ASTROLOGIJE I RELIGIJE
Astrologija je u sukobu sa religijom samim tim to zastupa represivan
uticaj astrolokog faktora nad ovekovom slobodnom voljom. Ako je Bog
ljubav, onda je bogohulno i besmisleno tvrditi da bi On stvorio razumno
bie koje nema moi da samo sobom upravlja, a da njegovim ponaanjem
upravljaju nerazumna nebeska tela udaljena svetlosnim minutima, satima,
danima i godinama. ovekova volja mora biti slobodna da bi ovek mogao
da pobedi iskuenja tj. da bi mogao dragovoljno da izabere ili odbaci Boju
ljubav.
Vera u astroloki fenomen je zato u sukobu sa religioznim principima
ljubavi, slobode i odgovornosti. Boja karakterna osobina je ljubav. Bog je
iz ljubavi stvorio oveka. A u ljubavi nema moranja. Ljubav nuno rezul-
tuje slobodom. A sama sloboda podrazumeva odgovornost. Bojei se su-
sreta sa svojom ivotnom odgovornou, zbog opredeljenja kojim odbacuje
ljubav i izabira greh, ovek pokuava da se opravda da nije ispunjen osno-
vni uslov njegove odgovornosti - sloboda izbora. I tako, da bi sebe oprav-
dao on svesno ili nesvesno hrli ka verovanju u sudbinu, ili, u blaem sluaju,
eli da izgovori svoj izbor greha, pozivanjem na pritisak nekog spoljnjeg
faktora nad njegovom voljom. Kako astroloki faktor nije izvor njegovog
greenja, poverenjem u astrologiju ovek se navodi da svoju volju koristi na
pogrean nain ak i ako svesno ima nameru da pobedi svoje iskuenje.
POTREBA OVEKA ZA SUJEVERJEM
ta bi se desilo kada bi oveka snalazile razliite nevolje i neuspesi a
da on nema nijedno sujeverje kojim bi ih opravdao? Tada bi ga savest i ra-
zum vrlo neometano usmerili na svest o sopstvenoj odgovornosti za svoje
motive i postupke. Ali pravo oveka je da svest o svojoj odgovornosti za
svoje postupke od sebe odbaci, ukoliko ga ta svest ometa u slobodi njego-
vog izbora.
Potreba za sujeverjem jeste izraz ovekovog htenja da se oslobodi od
odgovornosti za svoje postupke. Potreba za sujeverjem otkriva da ovek
nije stvoren da se sa nevoljama miri, ve da je u prirodi njegove savesti da
sebe preispituje i da radi na otklanjanju uzroka nevolje. Samo onda kada eli
da uutka glas sopstvene savesti koji ga poziva na preispitivanje i reformu,
ovek trai izgovor za svoje karakterne slabosti ili za nevolje koje su po-
sledice tih slabosti - u nekom spoljnjem uzroku ije delovanje esto obja-
njava na sujeveran nain. Savesna i zrela osoba, u reavanju svojih pro-
blema polazi od sebe, preispitujui karakter svojih pobuda, namera i
postupaka, dok je nezrela osoba sklona da uzrok nevolja trai izvan sebe.
Sasvim je svejedno da li ovek svoju odgovornost za svoje slabosti i ne-
volje prebacuje na spoljne ili unutranje neprijatelje, na uticaj negativne
energije drugih ljudi, negativno podzemno zraenje, na svoju genetiku ili
se poziva na izgovore koja mu pruaju razna sujeverja: "Sve mi ide naopa-
ke, zato to mi je takav horoskop!", "Neko me je napao magijom. Moram
da nabavim zatitni talisman ili da na brojanici izbrojim dovoljan broj mo-
litvi!", "Ustao sam na levu nogu, pa mi je zato lo dan!" Itd. Ateista e mo-
da pokuati da nevolje koje ga snalaze opravda fenomenom "Marfijevog
zakona", koji izmeu ostalog tvrdi, na primer, da je uvek vea verovatnoa
da sendvi padne na tepih sa namazanom stranom, nego sa nenamazanom.
Naravno, Marfijev zakon tvrdi da takav princip nee funkcionisati onda
kada ga namerno izazivate sa eljom da nauno proverite da li zaista postoji
kao princip. ak i takvo uslovno generalizovanje fenomena i njegovo pro-
glaavanje zakonom ne objanjava sam fenomen. Ako se neto deava
(skoro) svaki put, pa se zato proglaava principom ili zakonom, to jasno
govori o tome da iza tog deavanja stoji razumno bie. Kao to je nera-
zumno verovati da kamen koji se ispusti iz ruke svaki put sluajno padne
ba dole, dakle, da sluajno postoje prirodni zakoni, isto tako je nerazumno
verovati da sluajno postoji "maler" ili "Marfijev zakon". Razum nam go-
vori da iza svakog principa stoji smisao, a da iza svakog smisla mora po-
stojati isto tako razuman kreator smisla, koliko je i taj smisao razuman. Isto
kao to pojam "zakona gravitacije" ne objanjava fenomen, ve mu samo
daje naziv, tako i pojam "Marfijevog zakona" ne objanjava fenomen, ve
mu takoe samo daje naziv. Kao to e razuman ovek zakljuiti da iza pri-
rodnih zakona stoji razumno bie - Bog, tako e na osnovu tog istog razuma
zakljuiti da iza neprilika i raznih iskuenja koja nas snalaze sa prepozna-
tljivim smislom (koji je rezultovao definisanjem Marfijevog zakona) stoji
sotona. Ali dok nam svojim vrstim standardom prirodnih zakona Bog uliva
poverenje i sigurnost, sotona, sakrivajui se iza Marfijevog zakona, poku-
ava da isprovocira nau prirodu tamo gde pokazujemo njenu grenu sla-
bost, da bi nas naveo da padnemo u jo dublji greh. Da ne bi njegovo delo-
vanje postalo isuvie oigledno, i da se mi ne bismo otreznili i pokajali za
one slabosti zbog kojih na nas polae pravo, on svoje delovanje sakriva poj-
movima Marfijevog zakona i raznih drugih sujeverja. Naravno, mi moemo
da reagujemo zrelo na nevolje koje nas snalaze, ako redovno preispitujemo
nae reakcije na stres i kajemo se za one nae slabosti kojih tada postajemo
svesni, jer one nevoljama bivaju isprovocirane na izraavanje. Ali ak ni
svest da pobeda nad ivotnim iskuenjima stoji do nas samih, nije imuna na
suptilnija sujeverja, koja nas navode da svoju volju upotrebljavamo na po-
grean nain, kajui se za pogrenu stvar. O pokajanju ovek najvie raz-
milja onda kada ga snae neka nesrea. Religija tvrdi da su nesree naje-
e posledica ovekovog nepokajanog greha, zbog ega sotona polae pravo
na oveka kao na svoj plen i eli da ga kroz teka iskuenja (nesreu) na-
vede na jo dublji greh ili obeshrabrenje. Da ovek ne bi shvatio pravu pri-
rodu svojih iskuenja i nevolja, sotona ga napada sa iskuenjima i nevo-
ljama u ono vreme i na onaj nain kojim e moi da ga navede da vodi borbu
na pogrenom planu. Sujeverna osoba e misliti da je kriva crna maka to
joj je prela put. Praktikant meditacije e misliti da je izvor njegove nesree
u tome to je, uprkos strogoj zabrani, drugoj osobi odao naziv sopstvene
mantre, pa umesto da preispituje motive iz kojih se bavi meditacijom (a to
su pokuaji da na magijski nain uklone neprijatne posledice greha u ose-
anjima), on sebe krivi za in koji nema veze sa uzrokom njegovih pro-
blema. Religiozna osoba e za svoju nesreu kriviti sebe to je radila na cr-
veno slovo u kalendaru, ili to nije dovoljan broj puta ponovila svoju
molitvu, a ne to je inae u ivotu pokrenuta loim motivima. Astrolog e
misliti da su za njegove probleme krive zvezde na nebu, itd.
BIBLIJSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA
Da li je Martin Luter u pravu kada kae da "oni koji gledaju u zvezde
predstavljaju ove Boje tvorevine kao da su opasne, kao da zamrauju i
prave probleme na zemlji"?
Astrolozi smatraju da u vreme punog meseca dolazi do primetnog po-
veanja kriminala. Meu mnogim narodima postoji raireno sujeverje da je
pun mesec izvor duevnih poremeaja. U Merriam-Webster reniku itamo
znaenje engleske rei "lunatic" koja pored znaenja "duevno poremeena
osoba" ima i znaenje "pogoen periodinim ludilom u zavisnosti od pro-
mene meseca". Adekvatno znaenju engleske rei "lunatic", grka re "se-
leniazomai" ima znaenje duevno bolesne osobe ije je ponaanje pod uti-
cajem meseca. Ta re je upotrebljena u Novom zavetu, kao naziv duevnog
oboljenja mladia koga je otac doveo pred Hrista i njegove uenike radi
njegovog isceljenja:
"I kad dooe (Hristos) k narodu, pristupi k Njemu ovek klanjajui
Mu se, i govorei:
Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i mui se vrlo; jer mnogo
puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu." (Matej 17,14-15)
Moemo li objasniti ovakav fenomen naunim putem, a da nas nauna
metodologija ne navede na zabludu? Bez poznavanja nekog drugog fak-
tora, prirodno nam se namee zakljuak da je za nesreu mladia kriv pun
mesec koji ga svojim uticajem navodi da skae u vatru ili u vodu. Oslanja-
nje na naunu metodu merenja i eksperimenta navodi nas direktno u za-
bludu da okrivimo zvezde na nebu kao krivce za zlo na zemlji. Takvim pri-
stupom e ak i religiozni ljudi prirodno doi do zakljuka da je za zlo kriv
sam Bog koji je takve nepravedne uticaje nad ovekovom psihom dozvo-
lio.
No, pogledajmo Hristovo objanjenje astrolokog fenomena. Na pri-
medbu iz koje se namee da je Bog pogreio prilikom stvaranja sveta zato
to je dozvolio da nebeska tela upravljaju ovekovom voljom, umesto da
sam ovek odgovorno vlada sobom, Hristos nije odgovorio pokajanjem i
izvinjenjem. U Svetom pismu itamo vrlo jednostavno objanjenje ove di-
menzije astrolokog fenomena:
"I zapreti mu Isus; i avo izie iz njega; i ozdravi mome od onoga
asa." (Matej 17,18)
Sada nam je jasno da je demon navodio mladia da pokuava samou-
bistvo u ono vreme kada bi se taj in mogao dovesti u vezu sa odgovaraju-
im meseevim menama, da bi time odgovornost za zlo mogla biti preba-
ena sa oveka na astroloki faktor. Takoe nam je jasno zato je i na koji
nain je meu raznim narodima sveta raireno uverenje da je Mesec kriv za
serije kriminalnih radnji, za razliite duevne bolesti i psiholoke fenomene.
Sam sotona ima moi da ljude navodi na odreene postupke u skladu sa
odreenim poloajem nebeskih tela, da bi na taj nain sakrio svoju vlast
nad svojim rtvama i njih naveo da izvor svojih problema ne vide u sebi i
svojim nepokajanim gresima, ve u uticaju nebeskih tela.
Ako je to tano, onda sotona ima mo i da tempira neije roenje u od-
govarajui horoskopski znak i da zatim uspori ili ubrza sam trenutak nje-
govog poraaja do odgovarajueg podznaka! Ako je to istina, onda bi ona
mogla da se proveri naunom metodologijom.
Svaki antropoloki tip ima podjednaku verovatnou da se rodi bilo kog
dana i meseca tokom godine. Ne postoji nijedan prirodan razlog zbog kojeg
bi u jednoj istoj ljudskoj populaciji pojedinci koji imaju odreene gene spe-
cifinog antropolokog porekla pokazivali veu sklonost da se rode odree-
nog dana ili meseca u godini u odnosu na pojedince drugaijeg antropolo-
kog porekla. Kada bismo prepoznali princip da se svi ljudi odreenog
porekla zaista raaju u odgovarajuem znaku i podznaku, tada bismo imali
dokaz o delovanju nekakvih novih, nama do sada nepoznatih, prirodnih za-
kona koji objanjavaju astroloki fenomen. Ali, ukoliko primetimo da se
odreen antropoloki tip ee raa u onom horoskopskom znaku koji je
njemu adekvatan nego u ostalim horoskopskim znacima, to bi bio argume-
nat da neko razumno bie (a ne sluaj, niti prirodni zakon) zaista ima mo
da u odreenom broju sluajeva utie na vreme ovekovog roenja, da bi
ono time navodilo oveka na uverenje kako je njegov ivot determinisan po-
loajem nebeskih tela. Mi za sada ne znamo ni na kom hromozomu niti na
kom njegovom mestu se nalaze oni kljuni geni koji u najveoj meri utiu
na razvoj onih sposobnosti koje e ovek biti u iskuenju da zloupotrebi u
svom ivotu, koji su bit ovekovog antropolokog tipa u ovom naem kon-
tekstu. To nas spreava da precizno utvrdimo stepen zastupljenosti kljunih
gena u razliitim horoskopskim znacima, ali moemo da utvrdimo zastu-
pljenost onih gena iji fenotipski podaci su nam dostupni, a to su u naem
sluaju krvne grupe ABO sistema (hromozom 9) i RH faktora (hromozom 1).
Podaci iz Zavoda za transfuziju krvi u Beogradu su dobijeni na osnovu
analize 324026 (238800 mukih i 85226 enskih) ispitanika. Kriva koja po-
kazuje procenat zastupljenosti razliitih krvnih grupa tokom cele godine
trebalo bi da bude ravna zato to vreme zaea u toku godine ne bi smelo
da zavisi od krvne grupe, niti krvna grupa od trenutka zaea. Da je anali-
zirano samo nekoliko stotina osoba, postojala bi mogunost da faktor slu-
aja uini krivu na grafikonu nepravilnom, ali ogroman broj od preko tri
stotine hiljada osoba iji su podaci uzeti u obzir, morali bi da eliminiu fak-
tor sluaja i kriva bi morala za nae pojmove da bude sasvim ravna. Meu-
tim, istraivanje je pokazalo da kriva nije ravna i da odstupa od oekivanog
proseka. Ljudi sa odreenom krvnog grupom su se raali u drugaijem pro-
centu svakog meseca u odnosu na ljude drugaije krvne grupe.
Interesantno je da je kriva imala isti oblik i kada se istraivana popula-
cija podelila na dve grupe, prvu su inili podaci osoba roenih parnih, a
drugu neparnih godina. Meutim, kada je uraena uporedna analiza razlike
izmeu polova, pojavila se razlika u obliku krive.
Kada znamo kom antropolokom tipu odgovara koja krvna grupa, onda
ovo odstupanje krive od ravne linije otkriva svoj dublji smisao. Krvna grupa
A je najstarija krvna grupa, pa zato odlikuje populacije razliitog i meu-
sobno vrlo udaljenog genetskog porekla (nordide, ugrofince i izvorne se-
miane). Krvna grupa O odlikuje narode meusobno blieg genetskog po-
rekla, koje odlikuje viak mukih hormona (dinarce, sve grane mediteranaca
i kromanjonce), ali i mediteranizovane semiane (Arape, Jevreje, Dravide).
One populacije koje su nastale meanjem razliitih antropolokih tipova u
drevno vreme, danas, zbog genetikog drifta moe odlikovati preovladava-
nje bilo koje krvne grupe (na primer, amerike Indijance odlikuje uglav-
nom nulta krvna grupa zbog njihovog meanja sa dinarsko-mediteranskom
populacijom i genetikog drifta koji je rezultovao sluajnim gubljenjem
ostalih krvnih grupa).
Za razliku od ostalih krvnih grupa od kojih svaka jeste odlika vie raz-
liitih populacija, krvna grupa B vodi iskljuivo poreklo od mongola i zato
je najzahvalnija za utvrivanje veze izmeu horoskopskog znaka u kojem
se neka osoba rodila i njenog genetskog porekla. Astrolozi veruju da se ho-
roskopski znak esto nasleuje od jednog roditelja, a podznak od drugog.
Ako je to iskustvo zaista posledica sotoninog nametanja roenja u odgo-
varajui znak i podznak da bi tako ovek u zvezdama naao izgovor za svoje
slabosti karaktera i digao ruke od odgovornog vladanja sobom, onda emo
moi da utvrdimo korelaciju. Kako B krvna grupa odgovara mongolima
koji imaju psihofizike atribute horoskopskog znaka Raka, oekujemo da,
ukoliko sotona zaista ima moi da utie na vreme njihovog roenja, da e
osobe sa B krvnom grupom da se raaju ee u znaku Raka nego u osta-
lim horoskopskim znacima.
Zapazimo primetno procentualno poveanje broja roenih osoba sa B
krvnom grupom u periodu koji odgovara horoskopskom znaku Raka (drugi
deo meseca juna i prvi deo jula, a etvrti horoskopski znak po redu). Kako
znak Jarca predstavlja meavinu Ovna (dinarca) sa Rakom (mongolom), ra-
zumljivo je to i osobe roene u znaku Jarca, odmah posle Raka, odlikuje
najvea zastupljenost B krvne grupe. Kada je uraena analiza razlike iz-
meu polova, pokazalo se da se muke osobe sa B krvnom grupom vie ra-
aju u znaku Jarca nego u znaku Raka, to je logino kada se ima na umu
da je Rak enski znak, a da Jarac zbog svoje primese Ovna u sebi (dinarca)
predstavlja osobine Raka ali sa naglaenijim mukim atributima. Najmanje
osoba sa B krvnom grupom se raa u znaku Device i Blizanaca, to je lo-
gino kada se ima na umu da su Device (alpidi) emotivne hladne, a Bli-
zanci (nordidi) svojim razumom iznad oseanja.
Ovakve korelacije potvruju religiozno objanjenje astrolokog feno-
mena, a to je da funkcionisanje takozvanog astrolokog faktora nije uzro-
kovano delovanjem nebeskih tela na oveka, ve sotone koji ima moi da
u odreenom broju sluajeva tempira roenje osobe odgovarajueg gene-
tskog porekla u njoj adekvatan horoskopski znak. Sotona zna da se karak-
terna iskuenja nasleuju od roditelja i zato svojom intervencijom poku-
ava da izazove utisak da karakterna iskuenja zavise od zvezda, a ne od
naslea. On navodi ljude da ine greh u ono vreme i na onaj nain na koji
e oni moi da izgovore svoje postupke pozivanjem na astroloki faktor.
On ponekad tempira roenje ljudi u onaj znak koji ak ni njihovim na-
slednim karakternim sklonostima ne odgovara, pa ih zatim navodi da padnu
u grehe svoga znaka, a zatim im pokazuje na zvezde sazvea njihovog
znaka, kao da su one krive kao uzrok njihovog karakternog pada i nesree.
Kao to ima sposobnost da utie na dogaaje na zemlji, tako ima sposob-
nost da svoje planove iznosi kroz usta svojih razliitih medijuma (proroka,
vidioca, gatara, radiestezista) i da uverava ljude da postoji sudbina koju oni
ne mogu izbei, ili koju mogu izbei ako urade neke besmislene postupke
koji ih navode da svoju duhovnu borbu vode na pogrenom planu: najee
da izvedu neke magijske ili religiozne rituale koji nemaju veze sa pokaja-
njem za one grehe zbog kojih su oni postali objekat sotonine vlasti i moi.
Kao najvetiji maioniar on svojim trikovima obmanjuje milione ljudi i
navodi ih da svoju duhovnu borbu vode na pogrenom planu.
Sada nam je jasno zato astrolozi i danas interpretiraju uticaj astrolo-
kog faktora na isti nain kao u drevno vreme kada su verovali da su pla-
nete boanske linosti. Bez obzira to esto u svom nastupu imaju formu
nauke, savremeni astrolozi, na osnovu svojih prorauna predviaju ona de-
avanja u sudbinama pojedinaca i ljudi ija ostvarenja ne mogu biti plod
uticaja nikakvih prirodnih zakona, ve jedino razumnih i monih bia kao
to su to sotona i njegovi demoni.
Nepotenim ljudskim srcima nije nita neobino da veruju kako nera-
zumna nebeska sazvea imaju mo da kreiraju dogaaje na zemlji kao da
su kakva svesna bia, ali im je neobino da veruju da takvu mo ima jedno
svesno i mono bie - Lucifer, kojeg Hristos naziva bogom ovoga sveta.
Nije im strano da veruju u mo ovekove telepatske, bioenergetske i psi-
hokinetike moi, ali im je strano da veruju da takvu mo uticaja na ove-
kove misli i postupke, zajedno sa sposobnou isceljivanja i uticaja na razna
deavanja na zemlji - ima sotona.
VIDOVITOST I PRORICANJE
Ne retko moemo sresti osobe koje razumno odbacuju poverenje u
astrologiju, ali koje priznaju da ona u velikoj meri funkcionie u njihovom
ivotu i da im se deavaju dogaaji koje im predvia natalna karta. Slino
iskustvo sreemo i kod ljudi koji su imali susrete sa drugaijim oblicima
vidovitosti i proricanja. Na primer, jedan mladi tvrdi: "Ja principijelno ne
verujem u gledanje u oljicu od kafe, jer mi je besmisleno da neko na taj na-
in moe da sazna moju prolost i budunost, ali ne mogu da sebe laem da
mi ta ena nije sasvim pogodila moju prolost i tano prorekla budue do-
gaaje, koji su se posle naeg susreta zaista dogodili!" Bez obzira da li isku-
stva vidovitosti i proricanja imaju formu paganskog sujeverja, spiritizma,
nauke ili religije, ona svakom razumnom i istinoljubivom oveku nameu
pitanje svog porekla.
Parapsiholoko objanjenje vidovitosti laska ljudskoj sujeti i elji za
mo, jer ga vidi u skrivenim silama ljudskog uma, koje su mone da znaju
ta se deava na nekom drugom mestu, gde individua nije prisutna. Dok se
visak klati tamo amo, ili dok osoba gleda u olju od kafe i tumai mrlje na
njenom dnu, njena panja je, kao i kod maioniarskog trika, skrenuta sa
stvarnog izvorita natprirodne sposobnosti - sa sotonskog nadahnua koje
klati ruku ili tumai mrlje od taloga kafe. Meutim, u pojedinim sluajevima
stvarno poreklo takvog fenomena moe da bude veoma oigledno. U aso-
pisu "Tajne" jedna itateljka je objavila svoj prilog pod naslovom "Netko u
meni":
"Bilo je to otprilike pre dve godine. Pohaala sam trei razred srednje
kole. Toga dana nastava je bila posle podne. Za vreme jednog kolskog
odmora, ostala sam sedeti u klupi da bih se mogla dogovoriti o jednom
izletu sa nekoliko drugarica. Na dogovor tekao je normalno i mirno,
dok mi se to nije dogodilo. U tom trenutku imala sam oseaj kao da je
neko zakoraio u moje telo i stopio se sa mnom. Zatim mi je postalo
hladno i nisam bila svesna ta se dogaa. Gde god sam pogledala kao
da je kroz moje oi gledao jo neko. ... Svojim drugaricama sam rekla
da sa mnom neto nije u redu, da se u mom telu neto udno dogaa,
kao da u meni postoji jo neko bie. One su se poele smejati jer su
smatrale da se zezam. Bez obzira na sve, ustala sam i poela hodati po
razredu. Imala sam oseaj da ne dodirujem zemlju. Kao da lebdim. Bio
je to i lep i ruan oseaj. Ruan - zbog toga jer mi je sve to smetalo. Zu-
jalo mi je u uima i bilo mi je tako nelagodno, a sa druge strane i lepo.
Oseala sam se kao da sanjam, ali sam bila potpuno budna. Poela sam
sama sebi govoriti: "Izai iz mene!", "Smeta mi to!" sve dok nisam po-
ela vikati i skakati po razredu. Moje drugarice su me samo posma-
trale. Njima nita nije bilo jasno, ali meni - jo manje. Otila sam do
prozora i pogledala na ulicu. Budui da je ta ulica propraena estim su-
darima, samo na trenutak sam pomislila (niti sama ne znam zato), kako
dugo nije bilo ni jednog sudara. U tom trenutku desio se sudar. Sela
sam natrag u klupu i objasnila najboljoj drugarici o emu se radi da
stvarno ne znam sta se deava sa mnom, da imam oseaj kao da sa-
njam. Tada sam ne razmiljajui, poela govoriti takve stvari da ni meni
nije bilo jasno zato sam ih izgovorila. Sve to sam pomislila, obistinilo
se jo istog trenutka. To bie u meni teralo me na te misli i na izgovor
tih besmislenih rei. elela sam da to pre izae iz mene. ... Otilo je
(napokon) iz mene nakon otprilike dva sata. Malo mi se zavrtelo u glavi
i tada je nestalo, otilo. Nisam mogla verovati da mi se to dogodilo, a
da je onda, u tom deliu sekunde, jednostavno - isparilo."
Manifestaciju iste demonske sile imamo otkrivenu i u Jevanelju, u
opisu susreta apostola Pavla sa jednom vidovitom osobom:
"A dogodi se kad iasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja
imae duh pogaaki i vraajui donosae veliki dobitak svojim go-
spodarima. Ona poe za Pavlom i za nama, i vikae govorei: Ovi su
ljudi sluge Boga najviega, koji javljaju nama put spasenja. I ovako i-
njae mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i ree duhu: Za-
povedam ti imenom Isusa Hrista, izii iz nje. I izie u taj as." (Dela
apostola 16,16-18)
Zapazimo da je ova robinja opsednuta demonskim duhom govorila
istinu o tome da su pred njom sluge Boga najviega, ali je time pogreno
predstavljala istinu o sebi i svom vidovitom duhu, odajui pogrean utisak
da je i njeno nadahnue istog duhovnog porekla kao i apostola Pavla. Da-
nas moemo sresti osobe koje se predstavljaju kao hriani, ali koje para-
zitiraju na Jevanelju da bi na taj nain stekle uticaj nad pobonim ljudima,
a njihov duh i karakter koji promoviu je sasvim suprotan duhu i karakteru
Jevanelja. Za one koji uspeno proriu budunost, ali zastupaju principe
suprotne istini i pravdi, Sveto pismo otkriva da sama istinitost njihovih pred-
vianja nije nikakav dokaz njihove inspirisanosti Bojim Duhom: "Ako
ustane meu vama koji prorok ili koji sne sanja, i kae ti znak ili udo, pa
se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: Hajde da idemo za dru-
gim bogovima koje ne zna, i njima da sluimo, nemoj posluati ta ti kae
taj prorok ili sanja." (5. Mojsijeva 13,1-4) Kao i u astrolokom iskustvu, tako
i u proricanju buduih dogaaja, sotona, kao "bog ovoga sveta" kako ga na-
ziva apostol Pavle, ima mo da u velikoj meri realizuje svoje planove koje
je prethodno izneo kroz svoje medijume u obliku proroanstava, i da tako
stvori privid poznavanja budunosti. Naravno, ako postoji Bog, realno je
da e i On sam da otkriva svoja upozorenja i svoje planove oveanstvu, i
da e obdariti svoje sluge sposobnou vidovitosti ili proricanja onda kada
postoje realne potrebe drugog oveka koje na drugi nain ne mogu biti ot-
krivene (da bi se oveku moglo pomoi), ali ne treba izgubiti iz vida da i
sam sotona ima mo da imitira takav dar, naravno, sa sasvim drugaijom
funkcijom - namerom da odgovori na ovekove grene i samopravedne po-
trebe. Za razliku od boanskih otkrivenja koja najee predstavljaju svo-
jevrsne opomene i pozive na pokajanje da bi se izbegla predstojea nesrea,
sotonski medijumi uglavnom iznose budunost kao nepromenljivu sudbinu
da bi postigli suprotan cilj i tako obeshrabrili oveka u njegovoj duhovnoj
borbi i pobedi, ili mu predstavljaju budunost u svetlu lanog optimizma,
da bi ga tako uinili bezbrinim i oslobodili svesti o linoj odgovornosti.
OD EGA ZAVISI USPENOST UPOTREBE VOLJE?
Mnogi ljudi koji su od astrologa i gatara dobili unapred prorotva o
svojoj zloj sudbini, pokuali su da je izbegnu tekim naporima svoje volje,
ali bez ikakvog uspeha. Da li to znai da sudbina ipak postoji? Ne, ve je
problem to su oni svoju volju koristili na pogrean nain, bez preispitiva-
nja motiva sopstvenog srca i iskrenog pokajanja za svoje grehe. Oni su po-
kuali da svojoj zloj sudbini izbegnu tehniki, ali ne i duhovno. Oni su e-
leli da ree svoje probleme samo da bi nastavili da i dalje vode grean i
beskoristan ivot koji nije niti Bogu na slavu niti na dobro drugih ljudi. U
tom nepokajanom stanju Bog nije mogao da im pomogne, a da oni tu po-
mo ne zloupotrebe. Ipak, ima i suprotnih iskustava, kada su ljudi na pro-
roanstva o zloj sudbini reagovali pokajanjem, i Bojom intervencijom od
zle sudbine bili izbavljeni.
Jedan mladi, bio je pozvan na "prizivanje duhova". U poetku je okle-
vao da prihvati poziv jer je uo da se u takvim seansama pojavljuju demoni
koji imitiraju duhove umrlih ljudi. Ali optube prijatelja da je "kukavica",
pokrenule su kod njega sujetu, i on je zato poziv ipak prihvatio. Nameravao
je da sa strane, bez direktnog uea, posmatra seansu. Za vreme seanse
uspostavljena je "komunikacija" sa "duom umrlog". A onda, na iznenae-
nje prisutnih, "duh" se obratio mladiu koji je sedeo sa strane. etajui po
stolu aa je ispisala: "Dejan e poginuti u saobraajnoj nesrei!" Nastala
je mrtva tiina. Svi su gledali u Dejana. Jedna devojka je prasnula u histe-
rian smeh. Dejan se prestraio jer je sada oseao kako se nad njegovim i-
votom nadvija senka smrti. Pred oi su mu izlazile scene njegovog ivota,
gresi zbog kojih je bio siguran da je izgubio Boje odobravanje i zatitu. Po-
mislio je da moda jo ima nade da e mu Bog oprostiti grehe i sauvati ga
od smrti. Pod tekim pritiskom obeshrabrenja koje mu je govorilo da je za-
kasnio sa pokajanjem, on je otiao kui i na kolenima pred Bogom prizna-
vao svoje grehe, molei za milost i osloboenje od predstojee smrti. Kada
je otvorio Sveto pismo, pogled mu se zaustavio na sledeim reima: "Gle,
oko je Gospodnje na onima koji Ga se boje, i na onima koji ekaju milost
Njegovu. On e duu njihovu izbaviti od smrti, i prehraniti ih u gladne go-
dine." (Psalam 33,18-19) Posle nekoliko dana Dejan je sa svojim prijateljima
otiao na bazen u blizini grada Smedereva u kojem je inae iveo. Uvee,
posle prijatno provedenog popodneva, zajedno sa svojim drugovima stopi-
rao je auto za grad. Ubrzo se zaustavio automobil. U automobilu je bilo slo-
bodnog mesta za njega i celo njegovo drutvo, ali ne i za njegovu prijate-
ljicu koju je upravo malo pre dolaska auta sreo. Dejan je odluio da ostane
da i dalje stopira sa prijateljicom, dok su njegovi prijatelji krenuli kolima ka
Smederevu. Uskoro su Dejan i njegova prijateljica ipak odluili da krenu pe-
ice ka gradu. Posle nekoliko desetina minuta ugledali su prizor od koga
im je zastao dah. Smrskan automobil sa poginulim Dejanovim prijateljima
i vozaem leao je pored puta. Jedno mesto u kolima je ostalo prazno. To
je bilo Dejanovo mesto.
MAGIJSKI RITUALI
Pravedno je da ovek izae iz sudbine tj. da bude osloboen od vlasti
sotonske sile nad sobom, onda kada se zaista pokaje za one grehe zbog ko-
jih je postao sotonin plen, a ne onda kada napravi neki pokret rukom, izgo-
vori neke rei, ili neki drugi magijski ritual koji ne podrazumeva njegovu
unutranju reformu duha. Kad god ovek namerava da preduzme nekakav
magijski ritual tj. radnju za koju oekuje da e mu natprirodnim putem po-
moi da ostvari svoj cilj, tada ga sopstvena savest ini svesnim nepraved-
nosti, a razum besmislenosti takvog postupka. Takav in moe imati i formu
meditacije. U "MEDITACIJI" ri inmoja itamo primedbu uenika koju mu
postavlja njegova savest i odgovor duhovnog uitelja koji uguuje glas sa-
vesti: P: Kad pokuam da meditiram, ima neto to me zaustavlja.
O: To to te zaustavlja je strah. Ako eli bogatstvo koje je duboko u
tebi, mora hrabro da uroni unutra. Unutranje blago moe da stek-
ne samo ako poseduje unutranju odvanost. Strah od nepoznatog i od
onoga to ne moe spoznati spreava te da zaroni duboko unutra. Pro-
stranstvo istine nee ti nakoditi ni na koji nain. Ono e te samo obuh-
vatiti i ispuniti. (str. 113)
arobni magijski rituali, obredi i radnje mogu da imaju razliite forme.
Kod obrazovanih ljudi oni imaju naunu formu - na primer, kroz sede-
nje u centru "energetskog" izvora koji e oveku podariti natprirodnu snagu
ili za vreme dranja ruku ispod mlaza vode, kada negativna energija navo-
dno iz njega izlazi napolje. Takvi fenomeni mogu da imaju i formu vebi za
disanje, koje same po sebi nisu loe, ali mogu da postanu zamka, kada u
njima ovek pone da trai svoju duhovnu satisfakciju, kao to i jedenje
ukusne hrane nije loe samo po sebi, sve dok ovek ne pone da u tom inu
trai satisfakciju. Kod nesavesnih ali iskrenih ljudi, akt volje kojim se ostva-
ruje cilj, moe da ima svesnu i otvorenu satanistiku formu - na primer,
kroz prizivanje sotone da oveku podari znanje, mo ili isceljenje. Ljudi
osetljive i licemerne savesti ne mogu zlo da trae i ine tako svesno i otvo-
reno, pa zato njihova prevara esto ima formu religije. Oni trae satisfak-
ciju u religioznim obredima, kojima pridaju mistino i sujeverno znaenje.
I kada takva religioznost donese svoj tragian plod, vernik e biti sklon da
za svoj duhovni pad optui svoju nepanju to je dozvolio da etkicom za
zube ili vakanjem vake sluajno iz usta izbaci pare priesti, verujui da
je na takav nain izbacio deo Boga iz svog tela:
DA LI TREBA PRATI ZUBE POSLE PRIMANJA SVETOG PRIEA?
Posle primanja Svetog Priea itav dan ne bi trebalo prati zube iz prak-
tinih razloga, da se estica Svetih Tajni, koja je moda zapala u zub ili iz-
meu zuba, ne bi bila isprana i sa pastom ispljunuta.
DA LI PRI KUPANJU TREBA SKIDATI KRST ILI SE TREBA KUPATI ZAJEDNO S NJIM?
Ne savetuje se skidanje krsta, poto u to vreme moe i da se umre, a o-
vek moe da bude i zamaijan (poto u to vreme nije zatien). (Posave-
tujte me Oe! - Odgovori svetenika - duhovnika na uobiajene nedoumice iz hrianske
svakodnevice i crkvenog ivota, Svetigora, str. 20-21)
Da bi ovek pristao na tako nepravedne i besmislene tehnike reavanja
svog ivotnog problema, on mora da se odrekne zdravorazumske analize
smisla svojih motiva i postupaka. Zanemarena upotreba razuma se tada na-
domeuje iracionalnim pozivanjem na autoritete, iskustvo, oseanja, na
udo, na natprirodan dogaaj koji ima svrhu da zavara i umiri ovekovu
neistu savest. A udo (snana uzviena oseanja, manifestacije natpriro-
dne moi i isceljenja, itd) kojim e sam sotona da blagoslovi besmislene
radnje, svakako nee izostati.
PRIRODA I FUNKCIJA UDA
Iako bi ovek prirodno pomislio da uda u religiji imaju funkciju dokaza
ispravnosti odreenog verovanja, bar po Svetom pismu, ona tu funkciju ne-
maju, jer i sam sotona ima moi da ih ini. Za one koji su inili uda u ime
Isusa Hrista, ali su krili zahteve Bojeg zakona, Hristos kae da ih nikada nije
poznavao: "Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime
tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom udesa
mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: Nikad vas nisam znao, idite od mene koji
inite bezakonje." (Matej 7,22-23) Obratimo panju na Hristov pojam beza-
konja kao odliku onih koji su u Hristovo ime inili uda, a kojima sam Hri-
stos kae da ih nikada nije poznavao. Odnos oveka prema Bojem zakonu
je veoma bitan, jer je Boji zakon jedini kriterijum na osnovu kojeg moemo
da razlikujemo dobro od zla: "Ljubav je ispunjenje zakona" (Rim. 13,10) a
"Greh je bezakonje" (1. Jov. 3,4). Kao kriterijum dobra i zla - Boji zakon se
preko razuma i savesti otkriva svakom oveku, bez obzira da li je on religio-
zan, jer svaki ovek ima iskuenja u kojima bira izmeu dobra i zla. "Jer Bog
ne gleda ko je ko. Jer pred Bogom nisu pravedni koji sluaju zakon, nego e
se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznaboci ne imajui zakona sami od
sebe ine to je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon. Oni do-
kazuju da je ono napisano u srcima njihovim to se ini po zakonu, budui da
im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju na dan kad Bog
uzasudi tajne ljudske po jevanelju mojemu preko Isusa Hrista." (Rim. 2,11.13-
16) Sveto pismo otkriva da e Boji zakon biti posebno kren u vreme koje
prethodi Drugom Hristovom dolasku: "I izii ce mnogi lani proroci i preva-
rie mnoge. I to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih." (Ma-
tej 24,11-12) Ako je iskuenje sveta krenje Bojeg zakona (Deset zapovesti),
onda je odgovor na iskuenje takvog sveta istina o Bojem zakonu. Meutim,
lano duhovno prorotvo savremenog doba, podilazei ljudskom hedonizmu,
upravo zastupa zabludu da je Hristos svojom smru na krstu Golgote ukinuo
Boji zakon. Takva lana duhovna reformacija savremenog doba propoveda
Boju ljubav u duhu istonjake predstave o ljubavi. Ljubav se shvata kao
prijatno oseanje koje zadovoljava ljudsku sebinost, a ne kao motiv pona-
anja koji oveka navodi da se ponaa u skladu sa Deset Bojih zapovesti.
Kako se iza takvih prijatnih oseanja kriju neposveena srca, savest takvih
ljudi nije ista, pa se oni plae Bojeg zakona i Boje pravde, jer su pod nji-
hovom osudom. Zbog neiste savesti oni se plae da koriste pojam greha i
krivice, i predstavu o Bogu u svom umu liavaju atributa pravednosti. Kako
im savest nije ista oni imaju jaku potrebu da svojim oseanjima i raznim u-
dima koja ih u ivotu prate, dokau sebi da su u miru sa Bogom. Za razliku
od njih, onaj ko zaista ivi ivot iste savesti, on nema potrebe ni za kakvim
dokazima ili drugim sredstvima kojima bi sebe uveravao da je na pravom
putu i da je u miru sa Bogom. On je zadovoljan jednostavnom verom u Boga,
Njegovu milost i Njegovo spasenje od greha.
Ukoliko se bavimo astrolokim proraunima da bismo proverili koliko
smo se uzdigli iznad njihovog uticaja, i da bismo tako nali dokaz nae uspe-
ne i zrele upotrebe volje, moemo sebe dovesti u iskuenje samoobmane,
jer sotona ima mo da nas nadahnjuje na postupke koji su u sukobu sa astro-
lokim predvianjima, da bi nas tako uverio da smo na pravom putu i da smo
navodno izali iz sudbine tj. njegovog plana za na ivot. Onaj ko je zaista na
pravom putu, on nee imati potrebe da dokazuje da je na pravom putu, kao
to zdrav ovek nema potrebe da vie O, kako mi zdravo rade bubrezi i ostali
unutranji organi! On nee ni biti svestan da ima unutranje organe, ako je
zaista zdrav. Ako nije iste savesti zadovoljan jednostavnim poverenjem u
Boga i Njegova obeanja milosti, onda to znai da je ovek u srcu i dalje ne-
pokajan. Samo krivac ima potrebu za oseanjem sopstvene ispravnosti.
itav sistem pseudoreligije imaju za svrhu da oveku prui oseanje si-
gurnosti u spasenje kojim e on umiriti svoju neistu savest, a da se zaista u
srcu pokajao za svoje grehe, imao bi istu savest i pseudoreligiozan sistem mu
ne bi bio potreban. Lano religiozno iskustvo oveka oslobaa ne od greha,
ve od odgovornosti za njegove grehe, pa je to razlog zato najrazliitija istra-
ivanja raena i kod nas, i po svetu otkrivaju da su religiozni ljudi u proseku
gori (skloniji sukobima, itd) od onih koji otvoreno izraavaju da ne veruju.
Pored funkcije samoopravdanja, uda mogu biti odgovor i na potrebe
ljudi koji su eljni moi. Sotona ima mo da ini uda isceljenja, najee
tako to uklanja simptome bolesti koje je i sam izazvao. Njegova natprirodna
uda isceljenja mogu imati formu religije za ljude koji su vernici, zatim formu
nauke (bioenergije) za one koji su ateisti, a mogu biti i bez ikakve forme kada
ih ine oni koji otvoreno priznaju da su satanisti i da im sam sotona daruje
mo isceljenja, saznanja, uticaja, moi, itd. Jedini nain provere porekla sa-
mog natprirodnog iskustva jeste u razumnoj analizi njegovog smisla, a ne u
pozivanju na iskustvo sopstvenih doivljaja i oseanja. "Razum e te uvati,
izbavljajui te od zla puta." (Prie 2,11-12) Oslanjanje na sopstvene utiske i
oseanja nije preporuka Svetog pisma: "Ko se uzda u svoje srce, bezuman je;
a ko hodi mudro, izbavie se." "Bezumniku nije mio razum nego da se javlja
srce njegovo." (Prie 28,26; 18,2) Kada na osnovu razuma shvatimo da udo
tei da nadomesti potrebu oveka za linim odgovornim preispitivanjem
ispravnosti sopstvenog duhovnog iskustva, ili ispravnosti odreenog verova-
nja, tada moemo biti sigurni da udo nije od Boga.
KAKO SE SAUVATI OD ASTROLOKOG I RELIGIOZNOG
SUJEVERJA?
Ma kako to na prvi pogled izgledalo apsurdno, bez stvarnog boanskog
otkrivenja koje je upueno naem razumu, naa ogranienost sopstvenim
iskustvom i naunom metodologijom moe biti izvor nae obmane lanim
religioznim iskustvom.
Najvea zabluda pod iji uticaj moe da doe jedan ateista jeste njegovo
iskuenje da, umesto na osnovu dragovoljnog htenja i na temelju razumnog
i odgovornog poznanja Bojeg karaktera, on postane religiozan na osnovu
neospornih argumenata sopstvenog iskustva. Kada u svom iskustvu budu
suoeni sa neospornim znacima natprirodnog, mnogi e poverovati u bo-
ansku prirodu tog iskustva i tako udom biti primorani da postanu reli-
giozni na pogrean nain i iz pogrenih motiva. Sveto pismo govori o Be-
zakoniku koji e se pojaviti pred kraj sveta i koji e initi svakakva uda da
bi ljude prevario:
"Pojavljenje tog bezdunika bie po moi sotoninoj, sa svakojakim u-
desima, znacima i udima lanim, i sa svakim zlobnim zavoenjem za
one koji propadaju, jer ljubavi istine ne primie da bi se spasli. Zato e
im Bog poslati silu prevare da veruju lai, da se osude svi koji ne ve-
rovae istini, ve zavolee nepravdu." (2. Solunjanima 2,9-12)
Za sotonu Sveto pismo otkriva da se predstavlja kao "aneo svetla" (2.
Korinanima 11,14) i da e mu pred kraj sveta biti dozvoljeno da uini ve-
lika uda: "I uini udesa velika, i uini da i oganj silazi s neba na zemlju
pred ljudima. I vara one koji ive na zemlji znacima, koji joj bie dani da
ini pred zveri." (Otkrivenje 13,13-14). Na pitanje o vremenu svog ponov-
nog dolaska Isus Hristos odgovara svojim uenicima: "Tada ako vam ko
ree: evo ovde je Hristos, ili onde, ne verujte. Jer e izii lani hristosi i la-
ni proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mo-
gue i izabrane." (Matej 24,23-24) U lanog Hrista - Antihrista ili Bezako-
nika, i u lane proroke, poverovae svi oni koji se slepo oslanjaju na svoj
princip da veruju samo u ono to vide svojim oima. Oni koji nisu bili voljni
da dragovoljno poveruju u Boga na osnovu razumnog otkrivenja Njegovog
uzvienog karaktera ljubavi, bie u iskuenju da silom ulnih dokaza po-
veruju u Antihrista, ija e pojava i uinjena uda biti iskustveno i nauno
neosporna. Od zablude nas uva ivot u skladu sa istinom. Kada ivimo u
sukobu sa razumom i saveu, tada nam istina smeta, a zabluda postaje po-
treba nae neiste savesti, jer zabludom elimo da svoje motive i postupke
pred svojom saveu opravdamo kao ispravne.
ASTROLOKI TIPOVI I MANIPULACIJA
Dokle god ovek odgovorno vlada sobom, on ne moe da bude izma-
nipulisan. Ali onda kada se odrekne odgovornosti da sobom razumno i od-
govorno upravlja, onda njime prirodno vladaju slabosti njegovog karaktera.
A dokle god njime vladaju slabosti karaktera, spoljni uticaji mogu preko tih
nepobeenih slabosti njime da upravljaju.
Kako se ovekovo odgovorno vladanje sobom temelji na razumu, sa-
vesti i volji, manipulacija ovekom je utemeljena na ovekovom odricanju
od upotrebe razuma (bezumlju), na manipulaciji njegovom neistom save-
u (krivicom) i na manipulaciji njegovim (grenim) pokretakim moti-
vima.
Sledeom analizom emo pokazati da dokle god ovek kod sebe moe
da prepozna osobine bilo kog horoskopskog znaka, dotle e biti sklon da
bude rtva manipulacije preko tih osobina, jer osobine horoskopskih zna-
kova jesu ljudske slabosti koje astrologija predstavlja u pozitivnom svetlu,
da bi tako oveka odvratila od borbe protiv njih.
MANIPULACIJA MOTIVIMA
Tip korpije je sklon da bude izmanipulisan preko svojih telesnih sla-
bosti, ali i preko svoje sumnjiavosti. Vatreni horoskopski znaci Ovna, Lava
i Strelca, zajedno sa Vagom, skloni su da budu izmanipulisani preko svoje
sujete; Ovan preko gordosti, Lav preko elje za mo, Strelac preko ohole ne-
zavisnosti, a Vaga putem hvalisanja i laskanja. Tip Device je sklon da bude
izmanipulisan putem straha i sumnjiavosti. Rak i Riba su skloni da budu
izmanipulisani oseanjima koja zadovoljavaju njihovu sebinu sentimen-
talnost, a Blizanac je sklon da bude svesno izmanipulisan preko njegove
koristoljubivosti.
MANIPULACIJA BEZUMLJEM
ovek koji je pokrenut loim motivima, prirodno se plai da koristi ra-
zum, jer bi razum raskrinkao njegove motive ponaanja kao besmislene i
doveo bi ga u sukob sa sopstvenom saveu, koja bi tada od njega traila po-
kajanje i reformu. Zato je on sklon da se odrie zdravog razuma i da se osla-
nja na nekog drugog ili neto drugo to e da misli i odluuje umesto njega
samog; bilo na nekakav autoritet (iskuenje kojem su skloni Devica, Rak,
Ribe), stav i miljenje veine (Vaga, Ribe), sistem pravila (recepata) pona-
anja (Devica, korpija, Ribe), na glas svog velikog Ja (Ovan, Lav, Strelac)
ili na sopstvena oseanja (Rak, Ribe). Od svih tipova jedino Blizanac nije
sklon manipulaciji preko uma (preko zablude), jer njim u najveoj meri
vlada zdrav razum.
MANIPULACIJA KRIVICOM
Pokoravanje volje loim motivima rezultuje ovekovom neistom sa-
veu tj. oseanjem krivice, zbog koje je on sklon da bude izmanipulisan
onim uticajem koji kod njega pobuuje oseanje krivice, ili koji ga od ose-
anja krivice oslobaa. Tip Device je najskloniji manipulaciji oseanjem
krivice, a odmah zatim i tip korpije. Kod oba tipa moe da se pojavi sklo-
nost ka mazohizmu, to takoe moe da ih uini podobnima adekvatnoj vr-
sti manipulacije. Tip Raka i Ovna nisu skloni da se suoe ni sa zdravom
sveu o sopstvenoj odgovornosti, a najmanje sa krivicom. Prvi odbija pri-
tisak da ne bi pokvario svoja prijatna oseanja, a drugi da ne bi pokvario uo-
braenu predstavu o svojoj vrednosti u svojim oima, pa kod njih manipu-
lacija krivicom ne funkcionie. Ovan nema oseanje krivice, jer ne
dozvoljava mogunost da za neto moe biti kriv. Umesto njega, krivi su
drugi. Ovnu su slini Lav, Strelac i Vaga. Psiholokim tipom Raka, Ribe i
Blizanca moe da se manipulie pruanjem psiholoke satisfakcije neistoj
savesti kroz prijatna oseanja. Ukoliko su religiozni, odlaskom u atmosferu
duhovnog hrama ili kroz meditaciju oni izazivaju prijatna oseanja koja
uguuju njihovu svest o sopstvenoj odgovornosti, a ukoliko su ateisti, isti
efekat izazivaju alkohol, narkotici, zloupotreba muzike, i sl. Tip Ribe je
sklon da kod sebe krivicu uguuje izazivanjem oseanja samosaaljenja. Iz-
vori njihove satisfakcije jesu orua kojim njima moe da se manipulie.
Kada ovek pobedi svoje slabosti, onda on niti ima slabosti preko ko-
jih bi mogao da bude izmanipulisan, niti ima neistu savest da bi moglo da
se manipulie njegovom krivicom, niti se plai da koristi razum, da bi bio
sklon umnim zabludama. Kada ovek izgubi svaku slinost sa bilo kojim
horoskopskim znakom, tada vie ne moe da bude izmanipulisan.
ZATO ZRELA DUHOVNA OSOBA NE MOE U
HOROSKOPU DA PREPOZNA ATRIBUTE SVOG
DUHOVNOG ISKUSTVA I KARAKTERA?
Da li osoba koja ima autentino duhovno iskustvo moe sebe da pre-
pozna u horoskopu? Da li ovek koji reaguje zrelo na svakodnevna ivotna
iskuenja moe sebe da prepozna u razliitim osobinama horoskopskih zna-
kova?
KORPIJA
Tip korpije je osvetoljubiv, a Sveto pismo zabranjuje osvetoljubivost:
"Ne govori: kako je on meni uinio, tako u ja njemu uiniti." (Prie Solo-
munove 24, 29) Niko nema prava sam da se sveti, ve je po Svetom pismu
pravda preputena graanskim vlastima* ili samom Bogu. Tip korpije mi-
sli da je njegova fanatina spremnost da rtvuje svoj ivot za svoje religio-
zne ciljeve siguran znak njegove ispravnosti pred Bogom, meutim, po Sve-
tom pismu, kvalitet motiva koji nas pokreu jeste vaniji od samog
intenziteta nae revnosti: "I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe na-
hranim, i predao telo svoje da se saee, a ljubavi ne imao, nita mi sve to
ne bi pomoglo." (1. Korinanima 13,3) Takoe, tip korpije je sklon tele-
snim uivanjima, a Sveto pismo smatra udovoljavanje eljama tela - gre-
hom: "Jer ste vi, brao, na slobodu pozvani: samo da vaa sloboda ne bude
na elju telesnu, nego iz ljubavi sluite jedan drugom. Velim pak: po duhu
hodite, i elja telesnih ne izvrujte. Jer telo eli protiv duha, a duh protiv
tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne inite ono ta hoete. A koji su
Hristovi, raspee telo sa slastima i eljama." (Galatima, 5,13.16-17.24) Ova-
kav hrianski stav dolazi u sukob sa stavom koji zastupa duhovni otac sa-
vremene seksualne revolucije Vilhelm Rajh, a to je da je masovni izvor ne-
uroza - nezadovoljena seksualna elja. Vilhelm Rajh zakljuuje da je lek
protiv neuroza u zadovoljavanju sopstvenih telesnih elja. No, Vilhelm Rajh
nije dosledan svojoj filozofiji. Zar osujeenje svih ostalih poriva grene
ljudske prirode ne dovodi takoe do neuroza? Ukoliko se agresivan ovek
osea sputan u izraavanju svoje agresije, kriminalac u svom kriminalnom
aktu, narkoman u uzimanju narkotika, alkoholiar u konzumiranju alko-
hola, prodrljivac u prekomernom uzimanju hrane, pua u konzumiranju
duvana, zar se nee i onda kao posledica osujeenja javiti poveana sklo-
*U starom Izrailju je u krivinom zakoniku vaio pravian princip pravde "oko za oko"
nost ka neurozi? Zar sledei logiku Vilhelma Rajha neemo zakljuiti da
su mrnja, ubistva, narkomanija, alkoholizam i poputanje bilo kojim ljud-
skim hirovima zapravo koristan lek protiv neuroza i da ih zato treba to vie
upranjavati?! Sledei logiku zdravog razuma shvatamo da lek protiv ne-
uroza nije udovoljavanje telesnim eljama, ve oslobaanje od njih. Uko-
liko smo osloboeni od telesnih elja, mi ne moemo da doivimo njihovo
osujeenje, pa samim tim ni da budemo neurotini. A ako nama ipak vladaju
telesne elje, da li e nas njihovo zadovoljavanje zaista osloboditi od ne-
uroza? Neobuzdano preputanje telesnim eljama dovodi vremenom do na-
vikavanja na postojei nivo podraaja, dok ugueno nezadovoljstvo egzistira
i dalje, vodei oveka u smeru neumerenosti i perverznosti. Neumeren i
perverzan ovek ivi u stalnom osujeenju svojih poriva, jer niko ne moe
da zadovolji sve one hirove koji mu padnu na pamet. On nije hteo da proe
kolu zrelog obuzdavanja svojih hirova, pa sada, hteo to ili ne, mora da ui
kolu licemerstva, iz straha da ne ode u zatvor ili u duevnu bolnicu. Stati-
stike otkrivaju da se procenat neurotinih osoba posle seksualne revolucije
na Zapadu drastino poveao. U jevrejskim mudrosnim knjigama itamo:
"Ne predaj se u ruke svojoj strasti, da ti ona ne rastrgne duu kao razbesneli
bik; da ti ne obrsti lie i da ti ne propadnu plodovi i ne ostane poput sa-
suena drveta." (Sirah 6,2-3) Onima koji trae sreu na izvorima ovoga
sveta, Sveto pismo upuuje poziv: "Zato troite novce svoje na ono to nije
hrana, i trud svoj na ono to ne siti? Sluajte me, pa ete jesti ta je dobro,
i dua e se vaa nasladiti pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; po-
sluajte, i iva e biti dua vaa." (Isaija 55,2-3)
VAGA
Vaga je ponosita. Njen osnovni motiv ivljenja je ponos ivota. Sveto
pismo osuuje ponositost zajedno sa telesnim i emotivnim izvorima zado-
voljstva: "Jer sve to je na svetu, telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota,
nije od Oca, nego je od ovog sveta. " (1. Jovanova 2,16) Ponositost je e-
sto snaga koja se krije iza ljudske dobrote. Svest o vrednosti sopstvenih po-
stupaka moe da bude iskuenje za nau ponositost i zato nam Hristos
skree panju na iskuenje bavljenja sopstvenim dobrim delima: "A ti kad
daje milostinju, da ne zna levica tvoja ta ini desnica tvoja." (Matej 6,3)
Svest o tome kakav utisak nai postupci ostavljaju na druge ljude, takoe
moe da bude iskuenje da dobra dela inimo da bismo zadovoljili svoju po-
nositost. "Pazite da pravdu svoju ne inite pred ljudima da vas oni vide;
inae plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima." (Matej 6,1) Kako
je zbog svoje ponositosti Vaga u sujetnom strahu od gubitka odobravanja
sredine, njeno shvatanje dobra i zla je izopaeno u plemensko shvatanje,
gde kljuno pitanje dobra i zla nije kakav je ko ovek (da li krade, lae,
vara, ubija), ve za koga je (za koga krade, lae, vara, ubija). Ako je zlo u
plemenskom interesu (porodice, klana, stalea, vere, nacije, partije) onda se
ono ne smatra za zlo. Ovakvo shvatanje je temelj mafijakih odnosa, izvor
korupcije, mita i nepotizma u drutvu. Nasuprot takvih plemenskih odnosa
biblijski Bog otkriva pravine principe: "Ne idi za mnoinom na zlo, i ne go-
vori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda. ... Ne gle-
dajte ko je ko na sudu, sasluajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga. ...
Jer je Gospod Bog va Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima,
Bog veliki, silni i strani, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona; Daje pra-
vicu siroti i udovici; i ljubi doljaka dajui mu hleb i odelo." (2. Mojsijeva
23,2; 5. Mojsijeva 1,17; 10,17-18) "Zbore! Vama i doljaku koji je meu
vama jedan da je zakon, zakon vean od kolena na koleno; doljak e biti
kao i vi pred Gospodom. Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i do-
ljaku, koji je meu vama." (4. Mojsijeva 15,15-16) Sveto pismo osuuje la-
skavi duh lanog prijateljstva Vage: "Ko laska prijatelju svom, razapinje
mreu nogama njegovim." (Prie Solomunove 29,5) Naa omiljenost u dru-
tvu moe biti posledica naeg laskavog odnosa prema tuim slabostima:
"Teko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako inili i la-
nim prorocima oevi njihovi." (Luka 6,26) Sveto pismo na nas stavlja od-
govornost da ljudima upuujemo prijateljske ukore ak i po cenu gubitka
njihovog odobravanja i po cenu prestanka lanog prijateljstva: "Nemoj mr-
zeti na brata svog u srcu svom; slobodno iskaraj blinjeg svog, i nemoj tr-
peti greha na njemu." (3. Mojsijeva 19,17)
STRELAC
Strelac ne podnosi nikakva pravila ponaanja i ogranienja. Zahteve
Bojeg zakona on shvata kao okove ropstva. U sutini, svaki ovek koji
shvati veliinu zahteva Bojeg zakona, prepoznaje da su zahtevi zakona u
neprijateljstvu sa grenom ljudskom prirodom. Kroz zahteve Bojeg za-
kona religija zabranjuje sve ono to bi ovek po svojoj prirodi eleo: "Ne
zaeli...", a stavlja na oveka odgovornosti koje on po prirodi svakako ne bi
bio voljan da prihvati: "Ljubite neprijatelje svoje...", "Obucite se dakle kao
izabrani Boiji, sveti i ljubazni, u srdanu milost, dobrotu, poniznost, kro-
tost, i trpljenje, snosei jedan drugog, i opratajui jedan drugom." U emu
je onda posebnost reakcije psiholokog tipa Strelca na zahteve Bojeg za-
kona? U tome to on glas svoje grene prirode i njegovu buntovnu reakciju
na zahteve Bojeg zakona stavlja na presto svoga srca kao da je taj glas bi-
tan i relevantan. Drugim reima, Strelac ima veliki Ego koji ga ometa da
prihvati one karakterne atribute koji prevazilaze njegovo sopstveno isku-
stvo. Kada shvati uzviene zahteve Bojeg zakona, on gleda u sebe i eka
da se njegova grena priroda sloi za Bojim zahtevima. Kako takvo odo-
bravanje u sebi ne nalazi, on odbacuje autoritet Bojeg zakona. Meutim,
ne postoji nijedan ovek koji bi u svojoj prirodi mogao da nae pravu lju-
bav prema Bogu i ljudima, ljubav koja oveka osposobljava da ivi u skladu
sa Bojim zakonom: "Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer
se ne pokorava zakonu Boijem niti moe." (Rimljanima 8,7) Ako silu lju-
bavi, kojom emo ispunjavati zahteve Bojeg zakona, traimo u sebi, umo-
riemo se i razoarati. Apostol Pavle govori o sebi i svojoj prirodi: "Jer
znam da dobro ne ivi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali
uiniti dobro ne nalazim. ... Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela
smrti ove?" (Rimljanima 7,18.24) Bog kae: "Napisah mu velike stvari u za-
konu svom, ali mu se ine kao neto tue." (Osija 8,12) Kako je telo (o-
vekova priroda) greno, jedini nain da ovek ne ini greh jeste da prestane
da se oslanja na svoje telo, i da pone da se oslanja na Boga. "Tako dakle,
brao, nismo duni telu da po telu ivimo. Jer ako ivite po telu, pomre-
ete; ako li duhom poslove telesne morite, iveete. Jer koji se vladaju po
duhu Boijem oni su sinovi Boiji." (Rimljanima 8,12-14) Zapazimo da
uprkos tome to Boji zakon pred nas iznosi veoma uzviene zahteve, apo-
stol Jovan kae da "zapovesti Njegove nisu teke", a sam Hristos kae "...
jer je jaram moj blag, i breme je moje lako." (1. Jovanova 5,3; Matej 11,30)
Boji zakon jeste zaista lak, ako silu njegovog dranja ne traimo u svojoj
prirodi, ve u Bogu. "Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to
mu je ugodno." (Filibljanima 2,13) Uopte nije vano to smo mi po prirodi
greni, ako se na svoju grenost ne oslanjamo, ve verujemo i uzdamo se u
Boga. Iako je dranje Bojeg zakona prirodno kada je u nama Boji duh,
sam Boji duh nije lako izabrati. O velikoj duhovnoj borbi oveka u poko-
ravanju zahtevima Boje mudrosti itamo u knjizi Sirahovoj: "Stavi svoje
noge u njezine okove i vrat svoj u njezin jaram. Podmetni svoja lea pod
njezin teret, i neka ti ne smetaju njezine uzde. Svom duom svojom pristupi
k njoj i svom snagom svojom sledi njene puteve. Ispituj je i istrauj, i ona
e ti se objaviti. I kad je jednom uhvati, ne putaj je. Jer e naposletku u
njoj nai mir, i ona e ti se pretvoriti u radost. Njeni okovi postae mona
zatita i njen jaram haljina asti. Njen jaram bie zlatni nakit, njene uzde
grimizne vrpce. Nosie je kao sveanu odoru i kao divan venac." (Sirah
6,24-29)
OVAN
Iako je Ovan hrabar i spreman da uini herojska dela za druge ljude, iza
njegove hrabrosti i samoportvovanosti se krije gordost. Gordost je temeljno
obeleje psiholokog tipa Ovna, a sama gordost se u hrianstvu smatra naj-
veim grehom. Gordost prirodno tei da obezvredi vrednost i nadmo sva-
kog drugog bia, i zato je psiholoki tip Ovna prirodno sklon ateizmu. Ako
je pod uticajem sredine pak religiozan, svoje religiozno iskustvo temelji na
onome to on ini za Boga (rtvi, junatvu, podvinitvu...), a ne na onome
to Bog ini za Njega (milosti), pa mu hrianski koncept spasenja o Hristu
koji umire za grehe sveta izgleda potpuno stran. On moe biti sposoban da
u Hristu vidi primer muenitva dostojnog divljenja, ali ne i svog Iskupite-
lja od greha i krivice. On ne moe da zamisli da je zbog iega kriv, a jo ma-
nje da bi neko drugi mogao ili trebalo da ga zbog neega iskupi. Ako ne
moe svoje veliko Ja da utka u religiju i da bude sam svoj spasitelj, i ak
spasitelj Boje asti, on takvu religiju odbacuje. Sveto pismo zastupa religiju
sasvim suprotnih principa: Ali, kad se pokaza milost Boga, Spasitelja na-
ega i ljubav njegova prema ljudima, on nas spase, ne zbog dela pravednih
koje bismo mi uinili, nego po svome milosru i to krtenjem preporoenja
i obnovljenjem po Duhu Svetome. (Titu 3,4-5) Umesto hrianske religije,
Ovnu vie odgovara paganizam. Zbog gordosti on nije sklon da oboava i-
votinje koje svojom snagom, veliinom i moi prevazilaze njegovu sop-
stvenu snagu, veliinu i mo. Zato takav psiholoki tip neemo nai kako se
oduevljava adajom ili lavom, jer se on sam pred njima osea siunim i sla-
bim. Mnogo lake emo ga videti kako oboava zmiju ili korpiju. Iz istog
razloga je sklon oboavanju mrtvih predaka, koje vie potuje nego ive
ljude oko sebe. Mrtvi preci ne mogu da ponize njegov gordi Ego, kao to
mogu ivi ljudi pored njega, i posebno oni koji su iznad njega. Nesposobnost
gordog Ovna da trpi nepravdu je u direktnom sukobu sa Hristovim karakte-
rom, za koga Sveto pismo kae: Ne psova kada ga psovae; ne preti kad
strada. (1. Pet. 2,23) Sam Hristos kae: "A ja vam kaem da se ne branite oda
zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, okreni mu i drugi; i koji
hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu. (Matej
5,39-40) Religiozni tip Ovna ovde ima iskuenje usiljene poniznosti i kroto-
sti koju glumi upravo iz svoje oholosti i gordosti, a koju moemo da pre-
poznamo po njegovom esto preteranom naglaavanju sopstvene nedostoj-
nosti i grenosti. Jedini lek za takav zaaran krug gordosti zbog svoje
poniznosti(itaj: poniavanja) jeste da ovek, umesto da se bavi sobom i
"hvalie" sopstvenom grenou, podigne svoj pogled ka Bogu, i da se bavi
Bojom milou i pravednou, koja je otkrivena kroz Sveto pismo. Ali,
kako Hristova dobrota obezvreuje njegovu sopstvenu dobrotu i vrednost u
njegovim oima, takav tip ljudi je sklon da odbacuje bavljenje Bojom do-
brotom, pod poznatim izgovorom da Bog nije spoznatljiv ljudskom razumu
i da zato ovek ne treba Njime da se bavi. Takav izgovor je u sukobu sa ue-
njem Jevanelja koje zastupa: "A znamo da sin Boji doe i dao nam je ra-
zum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom
Isusu Hristu." (1. Jov. 5,20) Boji karakter ljubavi se jedino razumom moe
spoznati, oseanjima oseati, voljom izabirati, a srcem (na nivou motivacije)
iveti. Onima koji negiraju razum Hristos i danas govori: Vi ne znate emu
se molite. (Jovan 4,22)
LAV
Osnovni pokretaki motiv psiholokog tipa Lava jeste elja za uticajem,
kontrolom, vladanjem i moi. Sa takvom motivacijom Lav nije tip koji se
miri sa sudbinom i koji veruje u determinizam. Meutim, kako je njegova
volja pokrenuta eljom za mo koja je sama sebi cilj, on u svojim poduh-
vatima jeste sklon megalomanskim ciljevima, dok zanemaruje pravu spo-
sobnost volje, a to je mo njenog izbora. Njegova predstava o Bogu odgo-
vara predstavi o duhu koji ivi u Aladinovoj arobnoj lampi i koji usliava
njegove megalomanske namere. U nehrianstvu njegovo duhovno isku-
stvo ima formu magije, u hrianstvu esto ima formu takozvanih evan-
eoskih (duhovniarskih) verskih zajednica, dok u nauci ima formu intere-
sovanja za parapsiholoke moi. A nekada je bez ikakve forme, pa ima
otvoren satanistiki oblik. Ukoliko eli da ostvari zdravo duhovno iskustvo,
tip Lava ima iskuenje da uzima u svoje ruke razne elemente odnosa sa Bo-
gom, koje inae ne bi trebalo da dri pod svojom vlau. Jednostavno po-
verenje u Boga, da e On zato to je ljubav, usliiti ovekove molitve, do-
lazi u sukob sa iskuenjem Lava koji eli da kroz konstantnu doivljajnu
kontrolu sve dri u svojim rukama. On pokuava da sam uradi ono to je
Boje - spasenje od greha, a zanemaruje ono to stoji do njega samog - iz-
bor Spasitelja kroz susret sa Njegovim uzvienim karakterom. Svojom sklo-
nou da sam sebe spasava od greha, suprotstavlja se stavu Svetog pisma
koji takvu mo ljudske volje osporava: Moe li Etiopljanin promeniti kou
svoju, ili ris are svoje? Moete li vi initi dobro, nauivi se initi zlo? (Jer.
13,23) Jakom voljom, koja svoju snagu crpe iz elje za mo, tip Lava moe
uspeno da sputa ispoljavanje svoje loe prirode, ali ne i da svoju prirodu
promeni. Radikalna promena ljudske prirode, po Svetom pismu, mogua je
jedino Bojom intervencijom. "I sii e na tebe Duh Gospodnji i postae
drugi ovek." (1. Sam. 10,6) "I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite
po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete." (Jezekilj 36,27)
BLIZANCI
Blizanac ima koristoljubiv karakter, koji ga navodi da ivi samo za sebe
i za one osobe koje smatra svojom svojinom (lanove sopstvene porodice,
i sl.). Na sve ostale ljude gleda kao na objekte iskoritavanja. Takav karak-
ter je suprotan karakteru hrianske religije. Isus Hristos iznosi zahteve koji
su suprotni grenoj ljudskoj prirodi: "Sve dakle to hoete da ine vama
ljudi, inite i vi njima: jer je to zakon i proroci." (Matej 7,12) Mnotvo sta-
rozavetnih propisa je imalo za svrhu da ljude oslobodi od koristoljubivosti
i naui da ive jedni za druge: "Ako osiromai brat tvoj i iznemogne ruka
njegova pored tebe, prihvati ga, i kao stranac i doljak neka poivi uz tebe.
Nemoj uzimati od njega kamate ni dobiti; nego se boj Boga, da bi poiveo
brat tvoj uz tebe. Novaca nemoj mu davati na kamatu, niti mu hrane svoje
pozaimaj radi dobiti." (3. Mojsijeva 25,35-37) "est godina zasejavaj zem-
lju svoju i sabiraj rod njen; a sedme godine ostavi je neka poine, da jedu
siromasi naroda tvog, a ta iza njih ostane neka jedu zveri poljske; tako radi
i s vinogradom svojim i s maslinikom svojim. est dana radi poslove svoje,
a u sedmi dan poini, da se odmori vo tvoj i magarac tvoj, i da odahne sin
robinje tvoje i doljak." (2. Mojsijeva 23,10-12) Starozavetne jevrejske mu-
drosti savetuju: "Sine moj, ne uskrauj dara siromahu i ne daj da dugo ie-
kuju oi ubogoga. Ne alosti duu gladnu i ne drai oveka u oskudici nje-
govoj. Ne razdrauj srca ogorena i ne pusti uboga da eka na dan tvoj. Ne
odbij molbe nevoljnika i ne odvraaj lice svoje od siromaha. Ne odvrati po-
gleda svoga od potrebita i ne daj nikome prilike da te kune. Jer prokune li
te ko u teskobi due svoje, njegov Tvorac e mu usliiti vapaj. ... Sasluaj
siromaha i uljudno mu odzdravi; izbavi potlaenoga od njegova muitelja
i ne budi podao u svojoj presudi. Budi kao otac sirotama i kao mu budi na
pomo udovicama. I bie kao sin Svevinjemu, koji e te ljubiti vie nego
tvoja majka." (Sirah 4,1-10)
DEVICA
Psiholoki tip device odlikuje krtost, a takoe i licemerni prezir prema
grenicima. U starozavetnim zahtevima itamo pravila koja su imali za cilj
da iskorene krtost: "A kad anjete rod zemlje svoje, nemoj poeti sasvim
njive svoje, niti pabiri po etvi. Ni vinograda svog nemoj pabiriti, i nemoj
kupiti zrna koja padnu po vinogradu tvom; nego ostavi siromahu i do-
ljaku." (3. Mojsijeva 19,9-10) Starozavetna jevrejska mudrost savetuje:
"Radije izgubi novce na brata ili prijatelja nego da ti propadaju rajui pod
kamenom." (Sirah 29,10) Sklonost oveka da licemerno osuuje druge ljude
i da se gadi kontakta sa otvorenim grenicima, to je tipina odlika psiho-
lokog tipa Device, takoe je u sukobu sa duhom Svetog pisma. Staroza-
vetni prorok Isaija otkriva Boje gnuanje nad licemerima koji smatraju da
bi se oskrnavili i postali neisti zbog fizikog kontakta sa drugim greni-
cima: "Koji sede kod grobova i noe u peinama, jedu meso svinjsko i supa
im je neista u sudovima; koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam
svetiji od tebe; Ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan." (Isaija
65,4-5) Dok ljudi vole greh, a preziru grenike, Boji karakter otkriva duh
koji voli grenike, a prezire greh: "Reci im: Tako bio ja iv, govori Gospod
Gospod, nije mi milo da umre bezbonik, nego da se vrati bezbonik sa
svog puta i bude iv; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zato da
mrete...?" (Jeremija 33,11) Sklonost psiholokog tipa Device ka osuivanju
drugih, po Svetom pismu nije vrlina ve slabost koja otkriva neistu savest
onoga ko osuuje: "Ne sudite, da vam se ne sudi." (Matej 7,1) "Zato se ne
moe izgovarati, o ovee koji god sudi! Jer kojim sudom sudi drugome,
sebe osuuje; jer to ini sudei." (Rimljanima 2,1) "A ti zato osuuje
brata svojega? Ili ti zato ukorava brata svojega? Jer emo svi izii na sud
pred Hrista. Jer je pisano: Tako mi ivota, govori Gospod, poklonie mi se
svako koleno, i svaki jezik slavie Boga. Tako e dakle svaki od nas dati od-
govor Bogu za sebe. Zato da ne osuujemo vie jedan drugoga." (Rimljanima
14,10-13) Pedantno voenje rauna o formalnoj ispravnosti sopstvenog po-
naanja, a zanemarivanje istote srca, to je odlika psiholokog tipa Device,
veoma je duboko raskrinkana u Hristovom govoru upuenom ondanjem
svetenstvu: "Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak
od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste ta je najpretenije u zakonu:
pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo initi i ono ne ostavljati. Voe slepe
koji oceujete komarca a kamilu prodirete. Teko vama knjievnici i fari-
seji, licemeri to istite spolja au i zdelu a iznutra su pune grabea i ne-
pravde. Fariseju slepi! Oisti najpre iznutra asu i zdelu da budu i spolja
iste. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni gro-
bovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake ne-
istote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni
licemerja i bezakonja." (Matej 23,23-28)
RAK
Psiholoki tip Raka odlikuje sklonost ka viestrukoj zloupotrebi ose-
anja, koja se posebno manifestuje u njegovom duhovnom iskustvu. Ume-
sto da Boga spozna na osnovu razumnog poznanja Njegovog karaktera, on,
da bi izbegao osvedoenje o svoje grehe, pokuava da Boga spozna psiho-
loki (idolopokloniki) i da u Njemu nae izvor oseanja kojim e upravo
uguiti svest o potrebi za reformom sopstvenog karaktera. Takav sistem re-
ligioznosti je u sukobu sa uenjem Svetog pisma koje oveka poziva da
upotrebi razum u spoznaji Boga: "A znamo da sin Boji doe i dao nam je
razum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njego-
vom Isusu Hristu." (1. Jovanova 5,20) Da bi uguio neprijatnu svest o sop-
stvenoj grenosti, tip Raka je sklon da sebe uverava da je njegova priroda
ispravna i boanska, a da je izvor njegovih duhovnih problema u negativ-
nim mislima koje dolaze od spolja. Na taj nain, umesto da se pokaje za
loe pobude svoga srca, on pokuava da izbegne negativne misli koje su
samo povod za manifestaciju nepobeenih slabosti njegovog srca. Da bi sa-
uvao misli pozitivnima, on bei od stvarnosti u svoj imaginarni svet i op-
tuuje spoljne uticaje da su oni krivi za njegove probleme, neuspehe i grehe.
Takvo shvatanje je suprotstavljeno Hristovom objanjenju da je izvor naih
problema u naem srcu, a da su misli samo simptom naeg srca: "Zar ste i
vi tako nerazumni? Ne razumete li da to god u oveka spolja ulazi ne moe
ga opoganiti? ... to izlazi iz oveka ono pogani oveka; Jer iznutra iz srca
ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krae, lakomstva,
pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, be-
zumlje..." (Marko 7,17-22) Izvor greha se ne nalazi u nekakvom spoljnjem
uticaju, delovanju nekakve negativne energije, ili u nekakvoj uinjenoj ili
neuinjenoj radnji, ve u dubini ovekovog srca. "Sva ova zla iznutra izlaze
i pogane oveka." (Marko 7,23) Umesto da reformie svoj karakter i svoje
sutinske motive, tip Raka je sklon da se zadovolji promenom koja nije du-
blja od njegovih sopstvenih oseanja. Meutim, kriterijum ispravnosti na-
eg duhovnog iskustva po Svetom pismu nisu naa oseanja, ve ivot u
skladu sa Bojim zakonom. Ne obazirui se na ljudska oseanja, Isus Hri-
stos kae: "Po rodovima njihovim poznaete ih!" (Matej 7,16) "Ko ima za-
povesti moje i dri ih, on je onaj to ima ljubav k meni." (Jovan 14,21) Tip
Raka pokuava da na osnovu razlike u prijatnosti oseanja proceni razliku
izmeu dobra i zla. Meutim, Sveto pismo ui da bez razuma ovek nije u
stanju da razlikuje dobro od zla. "Uklanjati se od zla je razum." (O Jovu
28,28) "Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo." (Prie
18,2) Kada apostol Pavle ukorava religioznu revnost Jevreja, tada otkriva
da sama iskrenost nije dovoljna: "Jer svedoim da imaju revnost za Boga,
ali ne po razumu! Jer ne poznajui pravde Boje i gledajui da svoju pravdu
utvrde ne pokoravaju se pravdi Bojoj." (Rimljanima 10,2-3) Bez razuma
ovek nije u stanju da proceni karakter motiva koji ga pokree na religio-
znu ili bilo koju drugu revnost. Tip Raka je prirodno sklon da ini dobra
dela pokrenut sebinim sentimentom, a kada je u iskuenju da zbog uticaja
spoljnih faktora izgubi svoja prijatna oseanja (jer oseanja prirodno zavise
od spoljnih faktora), tada je naravno i u iskuenju da izgubi svoju "dobrotu".
Za vreme tekih spoljnih pritisaka sentimentalna dobrota se pretvara u sen-
timentalnu slabost i razotkriva svoju ispraznost kroz kukaviluk i izdajstvo.
Pod pritiskom autoriteta tip Raka se lako odrie svoje linosti i postaje rob
osobe koja dominira nad njime. Sveto pismo osuuje takvu slabost reima:
"Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima." (1. Korinanima 7,23) Pred
svoje uenike Isus Hristos iznosi zahteve koji se sebinim sentimentom ne
mogu ispuniti, ve jedino pravom nesebinom ljubavlju: "A koji god prizna
mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebe-
sima. A ko se odrekne mene pred ljudima, odrei u se i ja njega pred Ocem
svojim koji je na nebesima. (Matej 10,32-33) U nastavku Hristos otkriva
karakter nesebine ljubavi, koji Rak svakako nije u stanju da ispuni, dok
ne pobedi svoj sebini sentiment i svoju posesivnost: "Koji ljubi oca ili ma-
ter vema nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili ker vema
nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svog i ne poe za
mnom, nije mene dostojan. Koji uva duu svoju, izgubie je; a koji izgubi
duu svoju mene radi, nai e je." (Matej 10,37-39)
RIBE
Psiholoki tip Ribe odlikuje sklonost ka samosaaljenju, depresiji i ne-
zahvalnosti. Koren njegovog samosaaljenja je pokuaj da se na taj nain
oslobodi od odgovornosti za svoje postupke, jer ako je on jadan, on onda ne
moe da bude kriv za svoje grehe i promaaje. On se odrie odgovorne upo-
trebe volje, iskuenjima se ne odupire, a zatim krivi sama iskuenja za svoju
nesreu, kao da nije imao slobodu volje da se iskuenju odupre. Nezrela
reakcija na stres ivota dovodi ga u stanje depresije. Isus Hristos govori:
"Ne brinite se za ivot svoj, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni za telo svoje, u
ta ete se obui. Nije li ivot preteniji od hrane, i telo od odela? Pogledajte
na ptice nebeske kako ne seju, niti anju, ni sabiraju u itnice; pa Otac va
nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo preteniji od njih? A ko od vas brinui
se moe primaknuti rastu svom lakat jedan? I za odelo to se brinete? Po-
gledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam ka-
em da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obue se kao jedan od njih. A kad
travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u pe baca, Bog tako odeva, a ka-
moli vas, maloverni? Ne brinite se dakle govorei: ta emo jesti, ili, ta
emo piti, ili, im emo se odenuti? Jer sve ovo neznaboci itu; a zna i
Otac va nebeski da vama treba sve ovo. Nego itite najpre carstva Bojeg,
i pravde Njegove, i ovo e vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra;
jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svoga." (Matej 6,25-34)
Za razliku od psiholokog tipa Ribe koji je sklon da tugu zbog smrti vo-
ljene osobe pretvara u patnju koja ga prati celog ivota, u starozavetnim
mudrosnim knjigama itamo preporuku: "Sine moj, roni suze nad mrtvim,
tualjkom prokukaj kao patnik skrhan: sahrani mu telo prema obiaju i ne
uskrati poasti grobu njegovu. Gorko plai i arko ridaj i pokai alost koju
zasluuje: jedan ili dva dana, da izbegne govorkanje, a potom se utei od
alosti svoje. Jer od tuge dolazi preka smrt, i alost slabi snagu ivotnu.
Neka alost proe s pogrebom. ... Ne preputaj se alosti i ne kinji se mra-
nim mislima. Veselje srca ivot je oveku, i radost mu produuje dane i-
votne. Prevari svoje brige i utei srce svoje, oteraj od sebe alost: jer je a-
lost pogubila mnoge, od nje nema koristi nikome. Zavist i srdba skrauju
dane, i briga donosi starost pre vremena." (Sirah 38,16-19; 30,21-24) Psi-
holoki tip Ribe ima mnotvo oekivanja od drugih ljudi, to rezultuje time
da je veito nezadovoljan drugim ljudima i u njih stalno razoaran. Kada od
drugih ne bi imao oekivanja, ne bi u druge mogao ni da se razoara. Me-
utim, ma koliko mu drugi ljudi svesrdno izlazili u susret, on je prema njima
konstantno nezahvalan, jer polazi od toga da su drugi ljudi duni da odgo-
varaju na njegove potrebe. On sebi ne dozvoljava duh zahvalnosti, jer bi u
tom sluaju izgubio izgovor za podraavanje svoje depresije. Takav duh ne-
zahvalnosti je suprotan duhu religioznog oveka kome svest o Bojoj mi-
losti i pratanju prua svakodnevne povode za zahvalnost. Religija Svetog
pisma je religija zahvalnosti, koju vidimo u njenim molitvama i pesmama
zahvalnosti, praznicima zahvalnosti i darovima koji se prinose Bogu kao
izrazi zahvalnosti. Sveto pismo nam upuuje poziv: "Radujte se svagda. ...
Na svaemu zahvaljujte; jer je ovo volja Boija u Hristu Isusu od vas." (1.
Solunjanima 5,17-18) "I veseli se svakim dobrom koje ti da Gospod Bog tvoj
i domu tvom." (5. Mojsijeva 26,11)
IZNAD SVIH ZVEZDA
Zapazimo da ovek koji ivi odgovorno i postupa zrelo u svojim i-
votnim iskuenjima, ili koji ima hriansko duhovno iskustvo ne moe sebe
da prepozna u horoskopu. Njemu horoskop nije podario mesto pod suncem.
Takav ovek se ne ponaa determinisano ni pod uticajem svoje genetike,
niti pod uticajem spoljnih faktora, niti pod sotonskim nadahnuem. Nad du-
hom onih koji su pokajani za svoje grehe i izmireni sa Bogom, astroloki,
magijski, niti bilo koji drugi uticaj nema nikakvu vlast (4. Mojsijeva 23,23).
"ta emo dakle rei na ovo? Ako je Bog s nama, ko e na nas? Koji
dakle svoga sina ne potede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam
s njim sve ne daruje? ... Ko e nas rastaviti od ljubavi Boje? Bog koji
pravda? Ko e osuditi? Hristos Isus, koji umre, pa jo i vaskrse, koji je s
desne strane Bogu, i moli za nas? Ko e nas rastaviti od ljubavi Boje? Ne-
volja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili ma? Kao
to stoji zapisano: Za tebe nas ubijaju vas dan, dre nas kao ovce koje su za
klanje. Ali u svemu ovome pobeujemo onoga radi koji nas je ljubio. Jer
znam jamano da ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sa-
danje, ni budue, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne moe nas ra-
staviti od ljubavi Boje, koja je u Hristu Isusu Gospodu naemu." (Rimlja-
nima 8,31-39)
ASTROLOZI I ISUSOVO ROENJE
Po Svetom pismu mudraci sa Istoka, za koje je bilo prirodno da se kao
i svi ostali mudraci toga vremena i prostora bave astrologijom, jedini su
ljudi koji su spoznali vreme Hristovog roenja:
"A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to
dou mudraci od istoka u Jerusalim i kau: Gde je car Judejski to se
rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i doli smo da mu se po-
klonimo." (Matej 2,1-2)
Namee nam se pitanje, kako to da pripadnici izabranog Bojeg naroda
nisu bili u stanju da prepoznaju vreme i mesto roenja dugo oekivanog
Mesije? Zar sami Jevreji nisu imali svete spise Staroga zaveta? Zar na
osnovu tih spisa nisu ve preko hiljadu godina ekali Mesiju? Kako je bilo
mogue da su to uinili stranci, mudraci sa Istoka, a ne pripadnici izabra-
nog izrailjskog naroda?
Po Svetom pismu, izrailjski narod nije bio voljan da u Hristu prepozna
svoga Spasitelja; ni u Njegovom roenju, ni u Njegovom ivotu, pa ni u
Njegovoj smrti. "K svojima doe i svoji ga ne primie." (Jovan 1,11) Upr-
kos tome to su istraivali spise Svetog pisma, Jevreji su pod uticajem svo-
jih slavoljubivih motiva i svoje samopravedne religioznosti imali pogrenu
predstavu o obeanom Mesiji. Bili su isuvie gordi da priznaju da im treba
Mesija - Spasitelj od greha njihovih sopstvenih srca. Umesto toga, oni su
razmiljali kako da se oslobode od rimske okupacije, nesvesni da su u svoje
ponovno ropstvo doli upravo zbog svog duhovnog otpadnitva. Zato su i
biblijska proroanstva tumaili, ne na duhovan, ve na politiki nain, sma-
trajui da e se Mesija pojaviti kao njihov osloboditelj od Rimljana. A kada
se pravi Mesija, Isus Hristos, bude zaista pojavio, oni Ga nee prepoznati.
Poto e Mesija raskrinkati pravu prirodu i stvarne motive njihove religio-
zne revnosti, oni e Ga, da bi uguili ukor protiv sopstvene savesti - poslati
u smrt.
Ali, negde na istoku, nalazila se grupa mudraca koja je bila spremna da
u obeanom Mesiji prepozna Spasitelja svojih dua od greha. Tri mudraca
su shvatila da praznim filozofiranjem i meditativnim opijanjem oseanjima
ne mogu da zadovolje e svoje due, i u njihovim srcima se budila elja za
neim uzvienijim i boljim.
Moemo hipotetiki pretpostaviti kako su doli do Mesije i prepoznali
ga u Isusu Hristu.
Kao mudraci, prouavali su spise razliitog porekla, i kao astrolozi pri-
rodno su postavljali razliita pitanja u vezi zvezda, ljudske sudbine i ka-
raktera. Moda upravo ova: "Da li je pravedno da nama upravljaju zvezde,
a da mi nemamo mo da upravljamo sobom?" "Postoji li mogunost da se
izae iz sudbine zacrtane u zvezdama?" "Kako se uzdii iznad sopstvene
sudbine?"
Pored raznih drugih duhovnih spisa, prirodno su im doli do ruku i spisi
Staroga zaveta. Naravno da su se posebno zadravali na svakom stihu koji
bi mogao da ima veze sa astrologijom.
A onda su im panju zadrali stihovi koje nisu mogli odmah da razu-
meju, ali za koje su oseali da predstavljaju tajnu ispunjenja svih njihovih
nada:
"Kae koji uje rei Boje, i koji zna znanje o Vinjem, i koji vidi ut-
varu Svemoguega i kad padne otvorene su mu oi:
Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne izbliza; izai e zvezda iz Jakova
i ustae palica iz Izrailja, koja e razbiti knezove Moavske i razoriti sve
sinove Sitove." (4. Mojsijeva 24,16-17)
"Narod koji hodi u tami videe videlo veliko, i onima koji sede u zem-
lji gde je smrtni sen zasvetlie videlo. ... Jer nam se rodi Dete, Sin nam
se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti Divni, Savetnik,
Bog silni, Otac veni, Knez mirni." (Isaija 9,2.6)
"Izai na visoku goru, Sione, koji javlja dobre glase; Podigni silno
glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glase; podigni, ne boj se. Kai
gradovima Judinim: Evo Boga vaega. Evo Gospod Bog ide na jakoga,
i miica e njegova ovladati njim; ... Kao pastir pae stado svoje; u
naruje svoje sabrae jaganjce, i u nedrima e ih nositi, a dojilice e
voditi polako." (Isaija 40,9-11)
Mudraci su bili duboko pokrenuti saznanjem o obeanom Izbavitelju,
Zvezdi iz Jakova, Videlu koje e zasvetliti u zemlji gde je smrtni sen.
Sa uenjem su itali uzviena naela Starozavetnih spisa, koja su bila
strana svim drugim religijama:
"Ne budi osvetoljubiv..." (3. Mojsijeva 19,18)
"Nemoj govoriti osvetiu se za zlo!"
"Ne govori: kako je on meni uinio, tako u ja njemu uiniti."
"Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati."
"Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Prie 20,22;
24,29.17; 25,21)
Dok su itali uzviene zahteve Bojeg Zakona, shvatili su sopstvenu
grenost i potrebu za oienjem sopstvenih srca od greha:
"Potuj oca svojega i mater svoju, da ti se produe dani na zemlji, koju
ti da Gospod Bog tvoj. Ne ubij. Ne ini preljube. Ne kradi. Ne svedoi
lano na blinjega svojega. Ne poeli kue blinjega svojega, ne po-
eli ene blinjega svojega, ni sluge njegove, ni slukinje njegove, ni
vola njegova, ni magarca njegova, niti ita to je blinjega tvojega. (2.
Mojsijeva 20,12-17)
Dirnula ih je istota kojom je Bog svoj izabrani narod pozvao da ivi:
"I da se ne zanosite za srcem svojim i za oima svojim, kojima inite
preljubu, nego da pamtite i tvorite zapovesti moje, i budete sveti Bogu
svojemu." (4. Mojsijeva 15,39-40)
Bili su zapanjeni nenou i panjom kojom je Bog bio zainteresovan
za dobro oveka:
"Ako sagradi novu kuu, nainie naslon oko krova svoga da ne bi
navukao krvi na dom svoj, kad bi ko s njega pao." (5. Mojsijeva 22,8)
"Kad trese masline svoje, ne zagledaj granu po granu poto otrese;
neka doljaku, siroti i udovici. Kad bere vinograd, ne pabiri poto
obere; neka doljaku, siroti i udovici." (5. Mojsijeva 24,20-21)
"Kad ue u vinograd blinjega svojega, moe jesti groa po volji
dok se ne nasiti; ali ga ne mei u sud svoj. Kad ue u usev blinjega
svojega, moe trgati klasje rukom svojom, ali da ne anje srpom u
usev blinjega svoga." (5. Mojsijeva 23,24-25)
"Ko se skoro bude oenio, neka ne ide na vojsku, i ne namei na nj ni-
kakvoga posla; neka bude slobodan u kui svojoj godinu dana i neka se
raduje sa enom svojom koju je doveo." (5. Mojsijeva 24,5)
Za razliku od istonjakih religija u kojima se Bog spoznaje kroz do-
ivljaje i oseanja, preko Svetog pisma mudraci su doli do suprotnih saz-
nanja:
"Branio je pravo siromaha i jadnika ... Zar ne znai to Mene pozna-
vati?" (Jeremija 22,16)
Boja dobrota, kakva ni u jednoj drugoj religiji nije tako otkrivena, za-
sjala je u njihovim srcima kao njihova uteha i nada:
"Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnev i veoma blag. Ne gnevi se
jednako niti se doveka srdi. Ne postupa s nama po gresima naim, niti
nam vraa po nepravdama naim. Nego koliko je nebo visoko od zem-
lje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje." (Psalam 103,8-11)
Ali, ostali stihovi, koji govore o astrologiji, ozbiljno su ih zabrinjavali:
"Neka se ne nae u tebe ... ni vraar, ni koji gata po zvezdama, ... ni
uronik, ni baja, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni
koji pita mrtve, ... Jer ti narodi koje e naslediti, sluaju gatare i vra-
are; a tebi to ne dopusta Gospod Bog tvoj." (5. Mojsijeva 18,10-14)
"Zato Bog ne doputa da njegov narod slua astrologe (one koji gataju
po zvezdama)?" pitali su se mudraci.
"Koga onda treba da slua?"
Nastavak biblijskog teksta ve im je davao odgovor:
"Proroka izmeu tebe, izmeu brae tvoje, kao to sam ja, podignue
ti Gospod Bog tvoj; Njega sluajte." (5. Mojsijeva 18,15)
Moda bi im On mogao pruiti odgovore na sva ona pitanja na koja
astrologija nije uspela da im odgovori. Moda ih On moe osloboditi od
ropstva grenoj sudbini i ostvariti u njima samima uzvien karakter.
U Svetom pismu nali su odgovor.
Bog e poslati Mesiju koji e osloboditi one koji su u ropstvu greha.
"Ja ga podigoh u pravdi i sve puteve njegove poravniu; On e sazidati
moj grad i roblje moje otpustie, ne za novce ni za darove, veli Gospod
nad vojskama. Ovako veli Gospod:
Trud Misirski i trgovina Etiopska ... doi e k tebi i biti tvoja; za tobom
e ii, i tebi e se klanjati, tebi e se moliti govorei: doista Bog je u
tebi, i nema drugoga Boga.
Skupite se i doite, pristupite svi koji ste se izbavili izmeu naroda. ...
Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i Spasitelja
drugoga osim mene.
Pogledajte u mene i spaete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog i
nema drugoga." (Isaija 45,13-14.20-22)
"ta je potrebno da urade da bi Bog pogledao na njih i smilovao im
se?" pitali su se mudraci sa Istoka. U svetlosti otkrivenog Bojeg zakona,
oni sami su se oseali greni i prljavi, i nesposobni da iim zaslue ili iskupe
svoje spasenje. Pitali su se da li je potrebno da i sami neku rtvu prinesu
Bogu radi svoga spasenja, osim rtve samog greha. U Svetom pismu su nai-
li na gotovo neverovatan odgovor:
"Nisam te nagonio da mi slui prinosima, niti sam te trudio da mi ka-
di. Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom rtava svojih
nasitio, nego si me muio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem
svojim. Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi i greha tvojih ne po-
minjem." (Isaija 43,23-25)
Mudraci su bili zadivljeni saznanjem da Bog nije pokazao spremnost da
ih spase zbog njihove dobrote (onda bi oni bili izgubljeni, jer su greni),
ve zato to je On sam dobar i milostiv. Nastavljajui da itaju nauku Sta-
rog zaveta proitali su sledee stihove:
"Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vinjemu? Hoe
li Gospodu biti mile tisue ovnova? Desetine tisua potoka ulja? Hou
li dati prvenca svojega za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh due
svoje?
Pokazao ti je ovee ta je dobro; I ta Gospod ite od tebe osim da i-
ni to je pravo i da ljubi milost i da hodi smerno s Bogom svojim?"
(Mihej 6,6-8)
"A pravednik e od vere svoje iv biti." (Avakum 2,4)
itajui ovakvo otkrivenje Boje ljubavi setili su se monoteizma drev-
nog Istoka, kada su ljudi poznavali slinog Boga, koga su uskoro pod uti-
cajem mnogobotva i zatim budizma zaboravili. Setili su se molitve drev-
nog kineskog imperatora una (2317 - 2208 p.n.e.), koju je zabeleio
Konfuije:
"Ti si nainio nebo; Ti si nainio zemlju; Ti si nainio oveka. Ti si se
udostojio, o Ti, da nas uje, jer Ti se odnosi prema nama kao Otac.
Ja, Tvoje dete, tupo i neprosvetljeno, nisam u stanju da Ti iskaem ose-
anja odanosti. ... Tvoja suverena dobrota je vena. Kao lonar, Ti si na-
inio sve stvari koje ive. Tvoja suverena dobrota je beskrajna.
Veliko i malo uva Tvojom ljubavlju. Kao urezano u srcu Tvog sluge
je Tvoja dobrota. ...
Sa tako velikom ljubaznou Ti si strpljiv prema nama, i uprkos naim
nedostacima, daje nam ivot i blagostanje." (James Legge, The Notions of
the Chinese Concerning God and Spirits, p. 28)
Sada su mudraci sa Istoka dobro razumeli da Bog oprata ljudima grehe
iz svoje "iste milosti", ali, nametnulo im se novo pitanje:
Kako Bog moe da ostane pravedan, ako njima krivima oprosti njihove
grehe? Zar nee u tom sluaju biti nedosledan svojoj sopstvenoj pravedno-
sti? Ko e da plati cenu njihovog bezakonja?
Odgovor su nali u knjizi proroka Isaije, koja je napisana pet vekova ra-
nije - u proroanstvu da e sam Mesija na sebe uzeti krivicu njihovih greha:
"Ko verova propovedanju naemu, i miica Gospodnja kome se otkri?
Jer iznie pred njim kao ibljika, i kao koren iz suhe zemlje; Ne bi obli-
ja ni lepote u Njega; i videsmo ga, i ne bee nita na oima ega radi
bismo ga poeleli. Prezren bee i odbaen izmeu ljudi, bolnik i vian
bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za
ta ne uzimasmo.
A On bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se, a mi miljasmo da je
ranjen, da ga Bog bije i mui. Ali, On bi ranjen za nae prestupe, izbi-
jen za naa bezakonja; kar bee na Njemu naega mira radi, i ranom
Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se
okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Njega bezakonja svih nas.
Muen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje
voen bi i kao ovca nema pred onim koji je strie ne otvori usta svojih.
Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko e iskazati? Jer se istre
iz zemlje ivih i za prestupe naroda mojega bi ranjen...
Videe trud due svoje i nasitie se; pravedni sluga moj opravdae
mnoge svojim poznanjem, i sam e nositi bezakonja njihova. Zato u
mu dati deo za mnoge, i sa silnima e deliti plen, jer je dao duu svoju
na smrt, i bi metnut meu zloince, i sam nosi grehe mnogih, i za zlo-
ince se moli..." (Isaija 53. glava)
"Zato e vam sam Gospod dati znak; Eto, devojka e zatrudneti i rodie
sina, i nadenue mu ime Emanuilo." (Isaija 6,14)
Ako takav Spasitelj zaista postoji, onda je On iznad svih zvezda, shva-
tili su mudraci, i setili se predanja koja su od drevnih vremena jo uvek sa-
uvana, a koja govore o Spasitelju koji e doi sa neba i roditi se u ljudskom
telu, da bi zatim proao kao rtveno Jagnje za grehe sveta. Svi sistemi r-
tava, koji su ranije bili zastupljeni u raznim religijama, imali su za cilj da
ukau na rtvu Isusa Hrista, ali su vremenom ili zaboravljeni ili izopaeni.
Samo ritualno prinoenje rtava nije nikoga moglo da iskupi za njegove
grehe, ve je ukazivalo na Iskupitelja koji e jednoga dana svojom rtvom
iskupiti ljudski rod i tako omoguiti spasenje svim pokajanim grenicima.
U svojoj dubokoj zahvalnosti pred datim otkrivenjem, mudraci su po-
eleli da se poklone Mesiji i upitali su se kada i gde e On da se javi?!
U Mojsijevim knjigama je proreeno da e se Mesija roditi u Judinom
plemenu:
"Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj
koji postavlja zakon, dokle ne doe Onaj kome pripada, i Njemu e se
pokoravati narodi." (1. Mojsijeva 49,10)
"On e suditi nevoljnima u narodu, i pomoi e sinovima nitega, a na-
silnika e oboriti. Bojae se tebe dok je sunca i meseca, od kolena do
kolena. Procvetae u dane Njegove pravednik i svuda mir dokle tee
meseca. Vladae od mora do mora, i od reka do krajeva zemaljskih.
Bie milostiv nitemu i ubogom, i due e jadnima spasti. Od prevare
i nasilja iskupie due njihove, i skupa e biti krv njihova pred oima
Njegovim. Ime e Njegovo biti uvek; Dokle tee sunca Ime e Nje-
govo rasti. Blagoslovie se ljudi u Njemu, svi e ga narodi zvati blae-
nim." (Psalam 72,25.7-8.13-14.17)
A zatim se mudracima nametnulo pitanje vremena Mesijinog roenja?
U devetoj glavi knjige proroka Danila nalazimo biblijsko proroanstvo
o vremenu Mesijinog pomazanja (krtenja), pogubljenja (na krstu Golgote),
i odbacivanja od strane Jevreja:
"Sedamdeset je nedelja odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom
da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se do-
vede vena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae
sveti nad svetima. Zato znaj i razumij:
Otkad izie re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode
bie sedam nedelja, i ezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i
zidovi, i to u teko vreme. A posle te ezdeset i dve nedelje pogubljen
e biti pomazanik i nita mu nee ostati; narod e vojvodin doi i ra-
zoriti grad i svetinju; ... I utvrdie zavet s mnogima za nedelju dana, a
u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos;" (Danilo 9,24-27)
U analizi ovog proroanstva uzimaemo dan za godinu po tekstu u Je-
zekilju 4,6. Dekretom o zidanju razruenog Jerusalima poinje proroko
vreme koje se sastoji od 70 sedmica (ili 490 godina). Ponovno zidanje grada
je trajalo 7 sedmica (ili 49 godina). Do poetka Spasiteljeve slube preostaje
ezdeset i dve sedmice (ili 434 godine). Do kraja prorokog vremena ostaje
jedna sedmica (ili sedam godina). U polovini sedmice (ili posle tri i po go-
dine) "ukinue rtvu i prinos". Tada e biti ukinuto ceremonijalno prinoe-
nje rtava koje ukazuju na Spasiteljevu rtvu zato to e se ona tada ispu-
niti u stvarnosti. Na kraju sedmice, tj. tri i po godine kasnije, kamenovanjem
Stefana Jevreji su konano zapeatili svoju sudbinu, prestavi da budu iza-
brani narod. Od tada se Jevanelje propoveda neznabocima.
Dekret o ponovnom zidanju Jerusalima doneo je car Artakserks godine
457 pre n.e. Ako toj godini dodamo 69 sedmica ili 483 godine dobiemo
vreme poetka Spasiteljeve slube, tj. vreme Njegovog krtenja, a to je 27,
godina n.e.
Meutim, mudraci sa Istoka su traili godinu Spasiteljevog roenja.
Kako su mogli da je saznaju?
U svojoj dvanaestoj godini ivota Jevrejin bi postajao odgovoran pred
Bogom tj. postajao bi "sin zakona", dok bi u tridesetoj godini postao zreo
za visoke ivotne odgovornosti i tek tada bi mu bilo dozvoljeno da na sebe
preuzme odgovornost svetenika u hramu, to znai da bi po Zakonu tek u
svojoj tridesetoj godini Mesija mogao da bude pomazan za slubu.
Ako od 27. godine n.e., kada je po proroanstvu Mesija pomazan za
slubu, oduzmemo 30 godina Njegovog ivota dobiemo 4. godinu pre n.e.
A to je upravo godina Isusovog roenja.
"A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to
dou mudraci od istoka u Jerusalim, i kau: Gde je car Judejski to se
rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i doli smo da mu se po-
klonimo. Kad to uje car Irod, uplai se, i sav Jerusalim s njim. I sa-
bravi sve glavare svetenike i knjievnike narodne, pitae ih: Gde e
se roditi Hristos? A oni mu rekoe: U Vitlejemu Judejskome, jer je tako
prorok napisao:
I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po emu nisi najmanji u dravi Judi-
noj; jer e iz tebe izai elovoa koji e pasti narod moj Izrailja. Onda
Irod tajno dozva mudrace, i ispitivae ih kad se pojavila zvezda. I po-
slavi ih u Vitlejem, ree: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga na-
ete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.
I oni sasluavi cara, pooe: a to i zvezda koju su videli na istoku,
iae pred njima dok ne doe i stade odozgo gde bee dete. A kad vi-
dee zvezdu gde je stala, obradovae se veoma velikom radosti. I uavi
u kuu, videe dete s Marijom materom njegovom, i padoe i poklonie
mu se; pa otvorie dare svoje i darivae ga: zlatom, i tamjanom i smir-
nom." (Matej 2,1-11)
Kakav fenomen predstavlja zvezda koja je pratila grupu astrologa? Da
li se to esto deava astrolozima? Da li je to moda letei tanjir? Na osnovu
biblijskih opisa moemo zakljuiti da je to grupa anela koja je hrabrila
mudrace i pokazivala im put kojim treba da idu. Jato anela je bilo vidljivo
jer je bilo obasjano slavom Bojom.
"I bijahu pastiri u onom kraju koji uvahu nonu strau kod stada svo-
jega. I gle, aneo Gospodnji stade meu njima, i slava Gospodnja oba-
sja ih; i uplaie se vrlo. I ree im aneo: Ne bojte se; Jer, gle, javljam
vam veliku radost koja e biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi
spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I eto vam znaka: Nai
ete dete povito gde lei u jaslama. I ujedanput postade s anelom mno-
tvo vojnika nebeskih koji hvaljahu Boga govorei: Slava na visini
Bogu, i na zemlji mir, meu ljudima dobra volja." (Luka 2,8-14)
Grupa mudraca - astrologa sa Istoka dola je da se pokloni Isusu, zato
to je istraujui Sveto Pismo shvatila da je On obeani koji je doao da bi
oveka izbavio od sudbine i poveo ga u ivot koji e biti na slavu Bogu. Da
li smo i sami voljni da krenemo putem kojim je pre dve hiljade godina kre-
nula grupa astrologa?
Ako odluimo da kroz Boju re upoznamo Spasitelja Isusa Hrista, i
nas e pratiti grupa, moda za nae oi nevidljivih anela, i pokazae nam
put kojim treba da idemo.
"Kad kipljae srce moje i rastrzah se u sebi, tada bijah neznalica i ne ra-
zumevah; kao ivine bijah pred tobom. Ali sam svagda kod tebe, ti
me dri za desnu ruku. Po svojoj volji vodi me, i posle e me odve-
sti u slavu. Koga imam na Nebu? I s tobom niega neu na zemlji. e-
zne za tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mojega i deo moj
doveka." (Psalam 73,21-26)
RECENZIJE
Da li smo u potpunosti programirani li nismo? Da li je naa sudbina zapi-
sana u zvezdama? Ili je moda ona odreena genetskom strukturom koju po-
sedujemo? Ili obrascima kulture u kojoj smo roeni? Imamo li slobodnu volju
ili je ona samo iluzija? Ili i sami moemo uticati na svoju sudbinu?
To su osnovna pitanja na koja odgovara Milo Bogdanovi u svojoj naj-
novijoj knjizi Astrologija i antropologija. I njegov odgovor nije jednostavan,
ve je veoma sloen, krajnje zanimljiv i ubedljivo obrazloen. Svaki pojedinac
moe ostati odreen spoljnim faktorima, ali i ne mora ukoliko se uzdigne na
nivo za koji poseduje jednu optu predispoziciju, samim tim to je ovek.
to se tie astrologije i antropologije, autorova tendencija je da pokae da
su psihofiziki tipovi kojima astrologija operie (Ovan, Lav, Devica ...) u izu-
zetnoj korelaciji sa tipovima o kojima govore antropolozi i da tako rasvetli
tajnu astrologije. Analiza ovih podudarnosti predstavlja jednu od najsnanijih
poenti knjige i nikako ne ide u prilog astrologiji.
Isto tako, jedna od udarnih taaka knjige je razmatranje odreene ubedlji-
vosti astrologije, to jest pitanja kako to da izvesne astroloke analize ponekad
jesu u iznenaujuim koincidencijama sa onim to se deava (Na primer, kako
to da je prilian broj ljudi koji pokazuju psihofizike karakteristike nekog zo-
dijakog znaka zaista roeno u tom znaku.)
Naravno u tekstu se raspravlja i o itavom nizu drugih relevantnih i zna-
ajnih filozofskih, teolokih, sociolokih, antropolokih, pa i parapsiholokih
problema. Na kraju treba primetiti da je knjiga pisana ve prepoznatljivim sti-
lom Miloa Bogdanovia, stilom koji se odlikuje izuzetnom jasnoom iako je
lien bilo kakvih simplifikacija.
Dr Svetozar Sineli, profesor filozofije
* * *
U svojoj novoj, izuzetno zanimljivoj knjizi Milo Bogdanovi postavlja
sutinska antropoloka pitanja, koja treba da odgonetnu samu bit astrologije
tog ne samo drevnog, ve, itekako, fenomena sadanjeg vremena. Ko vlada
ljudskim duhom i ponaanjem nebeska tela, naslee predaka ili pojedineva
volja; zato uprkos nenaunosti astrologije horoskop katkad pogaa; na po-
sletku zato mnogi imaju osobine drugog horoskopskog znaka, a ne onog u
kome su roeni? Ve iz ovih podnaslova nasluujemo trasu autorovih razmi-
ljanja u ovoj knjizi.
U prvome delu Kratka istorija astrologije dat je istorijski prikaz astrolo-
kog fenomena iz koga se vidi da je nivo ljudskog interesovanja za astrologiju
kroz vekove bio obrnuto srazmeran prosveenosti drutva i pojedinaca u njemu.
Poglavlje zavrava konstatacijom da je danas astrologija veoma popularna, a to
je autora i podstaklo na pisanje ove knjige. Ne ivimo li i mi u epohi kvazi-
prosveenosti i neopaganizma pitanje je koje se, samo po sebi, namee ob-
jektivnom itaocu knjige suoenim sa eksplozijom astrolokog i magijskog
ak i na poetku XXI veka, na svim meridijanima zemljine kugle.
Drugi deo je naslovljen kao Nauna analiza astrolokog fenomena i on ot-
kriva nenaunost objanjenja istog od strane samih astrologa, koji i danas in-
terpretiraju uticaj zvezda kao u drevno vreme, kada se verovalo da su one - bo-
anske linosti. Meutim, nenaunost objanjenja astrolokog fenomena ne
osporava sam astroloki fenomen, koji po autoru esto zapanjujue funkcio-
nie. Objanjenje zato astroloki fenomen prividno funkcionie e zapravo
biti tema ostatka knjige.
Trei deo Psiholoka analiza astrolokog fenomena govori o tome da
astroloki tipovi realno postoje. Oni predstavljaju obrasce ljudskih slabosti,
koji ovekom vladaju samo ako se on odrekne odgovornosti za svoje postupke.
Odgovorna linost se ponaa razumno, adekvatno potrebama ivota, a ne po ne-
kakvoj tipologiji.
Naroito zanimljiv je etvrti deo knjige, tj. antropoloka analiza astrolo-
kog fenomena koja tretira poreklo devijantnog u ljudskom ponaanju, to, za-
pravo, i objanjava razlike izmeu ljudi oliene u razliitim horoskopskim zna-
cima. Svakom astrolokom tipu odgovara odreen antropoloki tip ili njihova
kombinacija. Ova uporedna analiza potkrepljena mnotvom astroloko - an-
tropolokih paralela otkriva da izvor karakternih posebnosti razliitih astrolo-
kih tipova nije u zvezdama ve u genetici. Uvek postoji verovatnoa da se o-
vek rodi ba u onom znaku ili podznaku koji odgovara njegovom
antropolokom tipu. Moe se rei da je ovo najoriginalniji deo autorovih raz-
miljanja u knjizi.
Filozofska analiza astrolokog fenomena ini peti deo ove knjige i u njoj
nalazimo analizu smisla temeljnih postavki astrolokog modela miljenja. Au-
tor zakljuuje da nema smisla da ovekova sudbina zavisi od zvezda vie nego
od ovekove sopstvene volje.
esti deo je posveen Religioznoj analizi astrologije i bavi se odnosom re-
ligije prema onom natprirodnom elementu astrolokog iskustva koji nadma-
uje domen nauke i antropologije.
U celini, verujem da je knjiga Astrologija i antropologija autora Miloa
Bogdanovia zanimljiv ogled, inspirativan za nova promiljanja i traenja od-
257 Recenzije knjige
govora na veno pitanje o ljudskoj slobodi i neumitnosti sudbine. Autor ne ne-
gira bioloke korene slabosti ljudske prirode, ali, ipak, vrsto stoji na stano-
vitu da sloboda linosti odnosi trijumf u venoj borbi izmeu datog, kao ma-
terijalno-psiholoke dimenzije postojanja, i zadatog, kao duhovnog naela
bivstvovanja pojedinanog u optem. Na kraju, svesrdno preporuujem knjigu
Astrologija i antropologija autora Miloa Bogdanovia za objavljivanje, a i-
taocima da poelim da u njoj pronau dalje inspiracije za traenje odgovora na
neka teka ivotna pitanja i, istovremeno - rad na sebi, jer jedno bez drugoga
ne ide.
Dr Goran Z. Golubovi, profesor Departmana za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Niu
* * *
Knjiga "Astrologija i antropologija" Miloa Bogdanovia predstavlja zna-
ajno delo i za antropologiju i za astrologiju. Za antropologiju jer u astrolo-
kom iskustvu koje je lieno rasnih predrasuda i predubeenja nalazi dokaz da
antropoloki tipovi postoje gotovo ba takvi, kakve su ih opisali rani antropo-
lozi XIX i XX veka, a za astrologiju je ovo delo od znaaja jer astroloko isku-
stvo isti od sujevernog ubeenja da je ljudski karakter i izgled determinisan
poloajem nebeskih tela. Kroz duboku psihoanalizu razliitih antropolokih i
njima adekvatnih psiholokih tipova, jasno je da se autor ovog istraivakog po-
duhvata ne zadovoljava ovekom kao rtvom ni spoljnih ni biolokih faktora,
ve hrabri itaoca da kao razumno i svesno ljudsko bie odgovornost za svoj
ivot uzme u svoje ruke. Kao dokaz da je pobeda nad sobom mogua, ali i da
je pad neminovan ako ovek svoja iskuenja ne pobeuje, autor iznosi karak-
ternu analizu raznih naroda, iskuenja njihovih antropolokih sastava, i njihove
uspone i padove kroz istoriju. Poruka autora je da je ovekova sudbina u nje-
govim sopstvenim rukama, ali da se ovek, zbog straha od susreta sa sopstve-
nom odgovornou, najee odrie svoje slobode i dragovoljno preputa da
neko drugi misli i odluuje umesto njega samog. Zato preporuujem ovu knjigu
svakome ko je slobodan i hrabar da bez predrasuda i tabua razmilja o oveku,
njegovom mestu pod suncem i putevima ostvarenja njegove linosti.
Dr Duan Obradovi, antropolog
LITERATURA
Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, Astro.Lab, Beograd, 2001.
Aleksandar Kosti, Polno saznanje - III, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb, 1953.
Aleksandar Solenjicin, Arhipelag Gulag I-III, Rad, Beograd, 1988.
Alemko Gluhak, Hrvatski etimoloki rjenik, August Cesarec, Zagreb, 1993.
An Exploration of Discipline and Suspension Data, Journal of Negro Education, The, Fall 2004
by Nichols, Joe D
Ana Raki, http://www.astrolook.com/profil/vaga.shtml
Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, Stvarnost, Zagreb, 1978.
Boina M. Ivanovi, Praistorijsko stanovnitvo na prostoru Crne Gore i njihove antropoloke
osobine, Glasnik antropolokog drutva Jugoslavije, sv. 33, Beograd, 1997.
Boo kerlj, ovek, Podgorica: CID, Beograd : Antropoloko drutvo Jugoslavije, 2005.
Boo kerlj, Opta antropologija, Nauna knjiga, Beograd, 1960.
Branimir Male, O ljudskim rasama, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1936.
Carleton S. Coon, The Races of Europe, The Macmillan Company, New York, 1939.
arls Darvin, ovekovo poreklo, Izdavaka knjiara Gece Kona, Beograd, 1931.
arls, E.O. Karter, Principi asrologije, Metaphysica, Beograd, 2005.
Charles E. O. Carter, Encyclopaedia of Psychological Astrology, Astrology Classics Publishing,
Abingdon, MD, 2003.
Charles Morris, Historical Tales, Vol. 9 The Romance of Reality, Scandinavian, J. B. Lippincott
Company, Philadelphia and London, 1908.
Charles William Johnson, Linguistic Correspondence: Nahuatl and Ancient Egyptian, Earth/ma-
triX, New Orleans LA, 1999.
David Krech, Richard S. Crutcfield, Igerton L. Balaki, Pojedinac u drutvu, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd, 1972.
David Krech, Richard S. Crutcfield, Elementi psihologije, Beograd : Nauna knjiga, 1973.
Dositej Obradovi, Dela, Narodno delo, Zagreb, 1932.
Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, Novi Sad, 2001.
Doana Vajnbaum, Tajna seksualne astrologije, Svet snova, Beograd, 1997.
Dord Orvel, 1984, igoja tampa, Beograd, 1999.
Enciklopedija leksikografskog zavoda I-VI, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1967.
Encyclopedia Britannica 1994-2002
Ethlyn T. Clough, Norwegian Life, Kessinger Publishing (June 2004)
Fenomenologija ruske due, Logos, Beograd, 2008.
Fjodor Dostojevski, Piev dnevnik, Rad, Beograd, 1981.
Frank H, Hankins, The Racial Basis of Civilization, Alfred A Knopf, New York, London, 1926.
Fransoa de Fontet, Rasizam, Plato, XX vek, Beograd, 1999.
Frantiek istek, eke predstave i stereotipi Turaka, Almanah 21-22, Podgorica, 2003
Hana Hart, Mukarac na dlanu, Novi Sad, 2006.
Hans F. K. Guenther, The Racial Elements of European History, New York, E.P. Dutton and Co, 1927.
Harun Jahi, Obmana evolucije, CPS, Beograd, 2003.
Imanuel Kant, Um i sloboda: spisi iz filozofije istorije, asopis Ideje, Beograd, 1974.
J. Lawrence Angel, The people of Lerna; analysis of a prehistoric Aegean population, Princeton,
N.J., American School of Classical Studies at Athens, 1971.
J. Philippe Rushton, Race, Evolution and Behavior, Published by the Charles Darwin Research
Institute, Port Huron, MI, 2000.
James A. Wylie, The History of Protestantism, Cassell & Company, London, Paris & New York,
1878.
259 Literatura
James Legge, The Notions of the Chinese Concerning God and Spirits, "Hongkong Register" of-
fice, Hongkong, 1852.
Janja Todorovi, Od zvezda ka Bogu, Manastir elije, Valjevo, 2005.
Johann Friedrich Blumenbach, The anthropological treatises of Johann Friedrich Blumenbach,
Published for the Anthropological Society, by Longman, Green, Longman, Roberts, & Green,
London, 1865.
John Wesley, The Use of Money, Sermon 50
Joseph Deniker, Rase i narodi na zemlji: elementi antropologije i etnologije, Podgorica: CID, 2002.
Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, Zavod za izdavanje udbenika SR
Srbije, Beograd, 1966.
Karsten Niebuhr, Travels through Arabia and Other Countries in the East, R. Morison and Son,
Edinburgh, 1972.
Klaudije Ptolomej, Tetrabiblos, Astrolab, Beograd, 2002.
L. Luca Cavalli-Sforza, The History and Geography of Human Genes, Milano, 2000.
Lazar Marievi, Samopotovanje i autoritarnost, Beogradska otvorena kola, Beograd, 2001.
Leo Frobenius, Kulturgeschichte Afrikas, Phaidon Verlag, Zrich, 1933.
Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, Bata, Beograd, 1990.
Ljiljana Milaji, Horoskop, Magazin "ena 21", broj 7, maj-juni, 2001, Australija
Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, Narodna kultura, Beograd, 1939.
Ljubomir Tadi, Nauka o politici, Beogradski izdavako-grafiki zavod 1996, Beograd
Maja Lonari, Astrologija - Zvijezde govore, Prosvjeta, Bjelovar, 1986.
Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, Book & Marso, Beograd, 2007.
Maks Veber, Protestantska etika i duh kapitalizma, Veselin Maslea, Svjetlost, Sarajevo, 1989.
Maksim Gorki, Neugodne misli, 1917, 1918. Filip Vinji, Beograd, 1987.
Marija uri-Sreji, Uvod u fiziku antropologiju drevnih populacija, Zavod za udbenike i na-
stavna sredstva, Beograd, 1995.
Martin Luther, The Table Talk of Martin Luther, Religious Tract Society, Piccadily
Mile Dupor, Astromedicina, Metaphysica, Beograd, 2005.
Mile Dupor, Ne vjerujte, provjerite, Digital Point DOO: Informatiki inenjering Rijeka, 1991.
Milijana Puara, Ljubavni horoskop, Velarta, Beograd, 2007.
Milo Bogdanovi, Poreklo i degradacija, Beograd, 2002.
Milo Bogdanovi, Prokletstvo nacije, Beograd, 2004.
Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2006.
Ninoslav afari, Mundana astrologija, Liberata, Zagreb, 2004.
P.I. Malicki, Istorija hrianske crkve, Izdanje knjiarnice Radomira D. ukovia, Beograd, 1933.
Publius Cornelius Tacitus, Tacitova Germanija, Dravna tamparija Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, Beograd, 1927.
Rejmond A. Meriman, Evolutivna astrologija, Astro.Lab, Beograd, 2007.
Riard Lin, Rasne razlike u inteligenciji: evoluciona analiza, 2006. god.
Srboljub ivanovi, Bolesti drevnih ljudi: Osnovni paleopatologije, Pei i sinovi, Beograd, 2000.
Tatian, The writings of Tatian and Theophilus, T. & T. Clark, Edinburgh, 1868.
Udo Beker, Astroloki leksikon, Deje novine, Gornji Milanovac, 1992.
Viktor Klemperer, LTI Istina o jeziku nacista, Tanjug, Beograd, 2006.
Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, Metaphysica, Beograd, 2005.
Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, 2000.
Vladimir Solovjov, Duhovne osnove ivota, Logos, Beograd, 1994.
arko Trebjeanin, Dua i politika: psihopatologija nesvakidanjeg ivota, Vreme knjige, Beo-
grad, 1995.
SADRAJ
KRATKA ISTORIJA ASTROLOGIJE 5
ASTROLOKI FENOMEN IZMEU NAUKE I SUJEVERJA 12
PSIHOLOKA ANALIZA RAZLIITIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA 17
FUNKCIJA SVESTI 17
FUNKCIJA MOTIVACIJE 18
FUNKCIJA SVESTI U ZAVISNOSTI OD KARAKTERA MOTIVA KOJI NAS POKREU 21
TELESNOST - POGRENA ULOGA ULNIH DOIVLJAJA 23
SUJETA - POGRENA ULOGA UMNIH PREDSTAVA 24
SEBINOST - POGRENA ULOGA EMOTIVNIH DOIVLJAJA 25
SAMOPRAVEDNOST - POGRENA ULOGA GLASA SAVESTI 25
OVEK KAO ODGOVORNO BIE 27
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU RAZLIKE U OSNOVNIM MOTIVIMA 28
OSNOVNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH ZNAKOVA 29
KORPIJA - PSIHOLOKI TIP TELESNOSTI 29
VAGA - PSIHOLOKI TIP SUJETE 31
STRELAC - PSIHOLOKI TIP OHOLOSTI 32
OVAN - PSIHOLOKI TIP GORDOSTI 33
LAV - PSIHOLOKI TIP ELJE ZA MO 35
BLIZANCI - PSIHOLOKI TIP KORISTOLJUBIVOSTI 36
DEVICA - PSIHOLOKI TIP SAMOPRAVEDNOSTI 38
RAK - PSIHOLOKI TIP SEBINE SENTIMENTALNOSTI 40
RIBE - PSIHOLOKI TIP DEPRESIJE 42
SEKUNDARNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH ZNAKOVA 44
BIK - PSIHOLOKA MEAVINA LAVA I DEVICE 45
VODOLIJA - PSIHOLOKA MEAVINA STRELCA I DEVICE 45
JARAC - PSIHOLOKA MEAVINA OVNA I RAKA 45
ZATO PSIHOLOKI TIPOVI NEMAJU STVARNE VRLINE? 46
ASTROLOGIJA I BRAK 48
KAKO FUNKCIONIU SAVETI UTEMELJENI NA POVERENJU U ASTROLOKI FENOMEN? 49
ODNOS RAKA I OVNA, ODNOS SEBINOSTI I GORDOSTI 50
ODNOS RAKA I STRELCA - POSESIVNOST I BUNT PROTIV BRANE VEZANOSTI 51
ODNOS RAKA I LAVA - KUKAVILUK I NASILNITVO 53
ODNOS KORPIJE I DEVICE - SEKSUALNA OPTEREENOST I ASEKSUALNOST 54
ZAKLJUAK O ULOZI ASTROLOKIH SAVETA 55
KADA SE I ZATO MOEMO PREPOZNATI U SVOM HOROSKOPSKOM ZNAKU? 57
ANTROPOLOKA ANALIZA RAZLIITIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA 58
261 Sadraj
POREKLO RAZLIITIH SPOSOBNOSTI 58
RAZLIKE IZMEU POLOVA 58
RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI 59
RAZLIKE IZMEU RASA 60
RAZLIKE ZBOG SPOLJNIH UTICAJA 64
SPOSOBNOSTI ADEKVATNE STRESNIM OKOLNOSTIMA I IVOTNIM POTREBAMA 64
DESTRUKTIVNA REAKCIJA MOTIVACIJE NA STRESNE OKOLNOSTI 64
POSLEDICE NAMETANJA KULTURNIH VREDNOSTI 65
OVEKOVA ZRELOST 66
PROSVETITELJSKI UTICAJ NA DECU I ODRASLE 67
IZOPAAVANJE FUNKCIJE RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI 68
RAZLIKE U POLU 68
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU POLNIH POSEBNOSTI 69
RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI 71
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU IVOTNE DOBI 76
RAZLIKE IZMEU RASA NASTALE ZBOG RAZLIITIH ADAPTIVNIH ATRIBUTA 76
RAZLIKE IZMEU RASA PODRAAVANE UTICAJEM JEZIKIH BARIJERA 77
KORELACIJA IZMEU HOROSKOPSKIH ZNAKOVA I ANTROPOLOKIH TIPOVA 83
KORPIJA - ANTROPOLOKI TIP SEMIANA 83
VAGA - ANTROPOLOKI TIP ZAPADNIH MEDITERANACA 93
STRELAC - ANTROPOLOKI TIP KROMANJONCA 101
OVAN - ANTROPOLOKI TIP DINARACA 116
LAV - ANTROPOLOKI TIP ATLANTSKIH MEDITERANACA 129
BLIZANCI - ANTROPOLOKI TIP NORDIDA 142
DEVICA - ANTROPOLOKI TIP ALPIDA 150
RAK - ANTROPOLOKI TIP MONGOLA 168
SAVREMENI ZAPAD U ZNAKU DREVNOG ISTOKA 184
RIBE - ANTROPOLOKA MEAVINA MEDITERANACA I PALEMONGOLOIDA 186
ANTROPOLOGIJA BIKA, VODOLIJE I JARCA 196
BIK - ANTROPOLOKA MEAVINA ATLANTSKIH MEDITERANACA I ALPIDA 196
VODOLIJA - ANTROPOLOKA MEAVINA STRELCA I ALPIDA 196
JARAC - ANTROPOLOKA MEAVINA MONGOLA I DINARACA 197
PARALELE IZMEU ASTROLOKOG TRAENJA KRIVCA U ZVEZDAMA I RASISTIKOG TRA-
ENJA KRIVCA U LJUDSKOJ GENETICI 197
FILOZOFSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA 201
OGRANIENOST NAUNE METODOLOGIJE 201
RELIGIOZNA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA 206
FILOZOFIJA RELIGIOZNOG POGLEDA NA SVET 206
RAZLIKA IZMEU EVOLUCIONISTIKOG I KREACIONISTIKOG TUMAENJA OVEKOVIH
PSIHOLOKIH I ANTROPOLOKIH POSEBNOSTI 208
POREKLO UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA 209
EVOLUCIONO OBJANJENJE POREKLA UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA 209
KREACIONISTIKO OBJANJENJE UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA 210
SVRHA RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI 210
POREKLO RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI 211
BIBLIJA O POREKLU AFRIKIH CRNACA I NJIHOVE NAJBLIE BRAE PO SVETU 215
GENETIKA O BIBLIJSKOJ GENEALOGIJI NARODA 216
ODNOS ASTROLOGIJE I RELIGIJE 217
POTREBA OVEKA ZA SUJEVERJEM 218
BIBLIJSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA 220
VIDOVITOST I PRORICANJE 225
OD EGA ZAVISI USPENOST UPOTREBE VOLJE? 227
MAGIJSKI RITUALI 228
PRIRODA I FUNKCIJA UDA 229
KAKO SE SAUVATI OD ASTROLOKOG I RELIGIOZNOG SUJEVERJA? 232
ASTROLOKI TIPOVI I MANIPULACIJA 233
MANIPULACIJA MOTIVIMA 233
MANIPULACIJA BEZUMLJEM 233
MANIPULACIJA KRIVICOM 234
ZATO ZRELA DUHOVNA OSOBA NE MOE U HOROSKOPU DA PREPOZNA ATRIBUTE SVOG
DUHOVNOG ISKUSTVA I KARAKTERA? 235
KORPIJA 235
VAGA 236
STRELAC 237
OVAN 239
LAV 240
BLIZANCI 241
DEVICA 241
RAK 243
RIBE 244
IZNAD SVIH ZVEZDA 246
ASTROLOZI I ISUSOVO ROENJE 246
RECENZIJE 256
LITERATURA 259
SADRAJ 261
263 Sadraj
ZATO UPRKOS NENAUNOSTI SVOG OBJANJENJA HOROSKOP
ESTO POGAA NEIJI KARAKTER I FIZIKI IZGLED?
ZATO MNOGI IMAJU OSOBINE NEKOG DRUGOG ZNAKA, A NE
ONOGA U KOJEM SU SE RODILI?
KOJE RASE I NARODI IMAJU OSOBINE ODREENIH HOROSKOPSKIH
ZNAKOVA I ZATO?
KO JAE VLADA TVOJIM DUHOM I POSTUPCIMA - NEBESKA TELA,
NASLEE TVOJIH PREDAKA ILI - TVOJA VOLJA?
KAKO SE UZDII IZNAD SOPSTVENE SUDBINE?
Podudarnost antropolokih tipova i horoskopskih znakova (83-197)
Zato postoje psihofizike razlike izmeu ljudi koje su astrolozi prepoznali u
razliitim horoskopskim znacima? (58-82)
Antropoloka analiza Ovna (116), Bika (196), Blizanaca (142), Raka (168), Lava
(129), Device (150), Vage (93), korpije (83), Strelca (101), Jarca (197), Vodolije
(196) i Riba (186)
ta se krije iza dobrih karakternih osobina svakog horoskopskog znaka? (46-47, 235-
246)
Astrologija i brak (48-56), Odnos Raka i Ovna (50-51), Odnos Raka i Strelca (51-
52)
Odnos Raka i Lava (53-54), Odnos korpije i Device (54-55)
Poruka onima koji budunost svoje veze trae u horoskopu (56)
Psiholoka analiza Ovna (33), Bika (45: 35 i 38), Blizanaca (36), Raka (40), Lava
(35), Device (38), Vage (31), korpije (29), Strelca (32), Jarca (45: 33 i 40), Vodolije
(45: 32 i 38) i Riba (42)
Analiza religioznog iskuenja Ovna (239), Bika (miks 240 i 241), Blizanaca (241),
Raka (243), Lava (240), Device (241), Vage (236), korpije (235), Strelca (237),
Jarca (miks 239 i 243), Vodolije (miks 237 i 241) i Riba (244)
Astroloki tipovi i njihova podlonost manipulaciji (233-234)
Kada u istoriji ljudi nisu bili zainteresovani za astrologiju i zato? (8-11)
Religiozno objanjenje astrolokih i uopte natprirodnih (parapsiholokih) fenomena
(220-224)
Zato hrianin u svom horoskopu nikada ne moe da proita svoje duhovno
iskustvo? (235-246)
Na koji nain su mudraci (astrolozi) sa Istoka saznali vreme i mesto Isusovog
roenja i zato su doli da mu se poklone? (246-255)

Astrologija I Antropologija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Astrologija I Antropologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA

Autor: Milo Bogdanovi, milos@net.yu

You might also like